5 ТЕОРИЈА СЛИЧНОСТИ

Теорија сличности се примењује у природним наукама и инжењерским

дисциплинама ради решавања одређених проблема и уопштавања резултата мерења.
Једноставни примери теорије сличности су добро познати, као нпр. сличност
троуглова која се може искористити ради одређивања карактеристичних димензија
објеката без непосредног мерења дужина (нпр. одређивање висине зграда,
одређивање ширине реке, итд.). Теорија сличности је нашла широку примену при
решавању инжењерских проблема везаних за струјање флуида и транспорт топлоте и
супстанције. Основа теорије сличности се састоји у могућности да се за конкретан
проблем нађе решење на бази постојећих сазнања проверених у пракси.
5.1 Сличност физичких појава
Процеси који се одвијају у физички сличним објектима и који имају исту
физичку природу су слични и припадају истој класи појавe. Припадност физичке
појаве једној класи означава да се механизам ових појава описује једначинама или
системима једначина које су идентичне по форми и садржају. У том смислу се може
говорити о сличности кретања, струјања, размене топлоте, размене супстанције, итд.
Постоји неколико захтева који морају бити испуњени да би се могла разматрати
сличност физичких појава.
1. Обавезна претпоставка за сличност физичких појава мора бити геометријска
сличност система у којима се ове појаве одвијају.
2. При разматрању сличних појава могу се упоређивати истородне физичке
величине у одговарајућим тачкама простора и у одговарајућем временском тренутку.
Истородне физичке величине су оне које имају исти физички смисао и
димензије.
Одговарајуће тачке простора су тачке у два система који се пореде (тачке a и
b ) чије координате задовољавају услове геометријске сличности
z1b z 2b z3b
Kl = = = (3.50)
z1a z 2a z3a
Коефицијент K l се назива коефицијент геометријске сличности.
Одвијање физичке појаве у времену у два система који се упоређују, у општем
случају, не мора да буде једнако, али је за сличност појава неопходно да временски
интервали τ a и τ b мерени од почетка процеса задовољавају једначину
τb
Kτ = (3.51)
τa
Коефицијент Kτ се назива коефицијент хомохроности. Када је Kτ = 1 појаве
се синхроно одигравају.
3. Сличност физичких величина подразумева сличност свих истоимених
физичких величина које карактеришу посматране појаве, као и сличност поља тих
величина. Слична поља истоимених физичких величина су поља која се једино
разликују по размери.
Код сличности физичких појава поред захтева дефинисаних једначинама (3.50)
и (3.51) мора бити испуњено и
2 Процесни феномени

ub
Ku = a (3.52)
u
за било коју физичку величину u . Коефицијент K u се назива коефицијент
сличности.
За коефицијенте сличности су утврђена следећа својства и правила њиховог
формирања:
r
а) Ако је посматрана величина вектор, нпр. брзина w , са компонентама w z1 , w z2
и w z3 онда мора бити испуњено
r b b b
wb wz1 wz 2 wz 3
Kw = r = = = (3.53)
w a wza wza wza
1 2 3

Ако се формирају разлике величине u i у два посматрана система онда важи

u b ∆u b du b
Ku = a = = (3.54)
u ∆u a du a
б) При одређеним процесима уместо физичких величина могу се посматрати и
њихове промене у односу на друге величине (време, координата, итд.). За промену
∂u ∂z за два посматрана система ће бити ∂u a ∂z a и ∂u b ∂z b , па ако постоје
коефицијенти сличности
ub
Ku = (3.55)
ua
и
zb
Kl = (3.56)
za
онда је веза између ова два диференцијала
∂u b K u ∂u a
= ⋅ (3.57)
∂z b K l ∂z a
За други извод ће важити
∂ 2u b K ∂ 2u a
= u ⋅ (3.58)
( )
∂z b
2
( )
K l2 ∂z a 2
Нека се једна класа појава описује једначином општег облика
F (u1 ; u 2 ;...; u n ;) = 0 (3.59)
где су u1 , u 2 , ..., u n физичке величине помоћу којих се описује посматрана класа
појава (брзина, време, температура, густина, концентрација, итд.).
За две сличне појаве у оквиру једне класе појава, могу се формирати два
система једначина
5 Теорија сличности и аналогија преноса количине кретања, топлоте и 3
супстанције

( ) = 0⎫⎪
F u1a ; u2a ;...; una
⎬ (3.60)
F (u ; u ;...; u ) = 0 ⎪⎭
b
1
b
2
b
n
Сличност две физичке величине се дефинише преко коефицијената сличности
uib
Kui = за i = 1; 2; ...; n (3.61)
uia
што значи да се коефицијенти сличности не могу бирати произвољно, већ између њих
мора да постоји једнозначно утврђена веза. Користећи израз (3.61) систем једначина
(3.60) се може записати у облику
( )
F u1a ; u 2a ;...; u na = 0 ⎫⎪
( )
F K u1 ⋅ u1 ; K u2 ⋅ u 2 ;...; K un ⋅ u n = 0⎪⎭
a a a ⎬ (3.62)

при чему се функционална веза између коефицијената сличности утврђује за сваки

постављени систем једначина посебно.
5.2 Теореме теорије сличности
Теорија сличности се директно примењује на резултате експеримената ради
њиховог уопштавања. При обављању експеримента потребно је знати које се
величине мере, како се обрађују резултати мерења и на које појаве се добијени
резултати могу применити. Основи теорије сличности се базирају на три теореме које
дају одговоре на напред постављена питања.
Како је показано, у систему једначина (3.62) коефицијенти сличности се не
могу усвајати произвољно. Ако су појаве сличне онда између коефицијената
сличности постоје зависности које ограничавају произвољност њиховог избора.
Користећи систем једначина (3.62) могу се добити бездимензиони комплекси
(бездимензиони бројеви) састављени од величина које карактеришу одређену класу
појаве. Ти бездимензиони бројеви се називају критеријуми сличности. Критеријуми
сличности имају одређени физички смисао.
Прва теорема теорије сличности: у сличним појавама истоимени
критеријуми сличности су једнаки.
Могућност изналажења критеријума сличности на основу диференцијалних
једначина имају посебну важност у случају када се те једначине не могу решити у
затвореном облику.
Друга теорема теорије сличности: интеграл диференцијалне једначине или
система диференцијалних једначина може бити изражен у зависности од критеријума
сличности који се на основу њих добијају.
У резултату интеграције диференцијалних једначина се не могу појављивати
нови (допунски) критеријуми сличности и не могу нестати стари добијени на основу
диференцијалних једначина.
Трећа теорема теорије сличности: сличне су појаве код је испуњено да
• имају једнаку физичку природу;
• се одвијају у геометријски сличним системима;
4 Процесни феномени

• гранични услови (услови на граници система) су једнаки.

Критеријуми сличности који из ових услова произилазе имају једнаке бројчане
вредности.
Експериментално испитивање било какве појаве у циљу њеног уопштавања за
одређену класу појаве мора бити извршено на основу ставова који произилазе из
теорема теорије сличности:
1. у складу са првом теоремом у експерименту се одређују све величине које су
садржане у критеријумима сличности за посматрану појаву;
2. на основу друге теореме резултати експеримента се приказују преко
критеријума сличности, а зависност између њих се даје у облику критеријалних
једначина;
3. сагласно трећој теореми могуће је уопштавање добијених критеријалних
једначина за све појаве које су сличне испитаним, односно за све појаве које
припадају истој класи.
5.3 Критеријуми сличности и критеријалне једначине при транспорту
количине кретања
Геометријска сличност система који се разматрају подразумева сличне услове
на граници система у оквиру кога се одвија струјање. Она је значајна не само за
транспорт количине кретања, већ и за транспорт топлоте и супстанције.
Поред геометријске сличности неопходан услов да би се две појаве у два
система сматрале сличним је кинематска сличност, која подразумева сличност
просторне струјне слике (сличност брзина и убрзања). Да би постојала кинематска
сличност мора постојати и динамичка сличност која подразумева сличност сила које
узрокују струјање флуида (назива се и флуидодинамичка сличност).
Једначине струјања вискозног нестишљивог флуида у пољу конзервативних
сила при ламинарном току у Декартовом координатном систему (осе z1 , z 2 , z 3 )
гласе
Dwzi 1 ∂p ⎛ ∂ 2 wz ∂ 2 wzi ∂ 2 wzi ⎞⎟
= − g zi − ~ ⋅ +ν ⋅ ⎜ i
+ + (3.63)
dτ ρ ∂ zi ⎜ ∂z 2 ∂z22 ∂z32 ⎟⎠
⎝ 1
за i = 1, 2, 3 , где су:
• wz i , m/s , компоненте вектора брзине у правцу осе z i ;
• p, Pa , статички притисак.
Материјални диференцијал је објашњен у прилогу П6.
Флуидодинамичко стање у систему се допуњује једначином континуитета која
у општем облику гласи
(~ ) (
+
~ ) ( ~
∂ρ~ ∂ ρ ⋅ wz1 ∂ ρ ⋅ wz2 ∂ ρ ⋅ wz3
+ +
)
=0 (3.64)
∂τ ∂z1 ∂z2 ∂z3
С обзиром да се у инжењерској пракси јавља случај ламинарног протицања
флуида у пољу земљине теже биће g z1 = g z 2 = 0 и g z 3 = g = 9,81 m/s 2 (убрзање
земљине теже). Једначина континуитета у овом случају гласи
5 Теорија сличности и аналогија преноса количине кретања, топлоте и 5
супстанције

∂wz1 ∂wz 2 ∂wz 3

+ + =0 (3.65)
∂z1 ∂z 2 ∂z3
Једначина струјања флуида (Навије-Стоксове једначине) за појаве a и b гласе
Dwza ⎡ ∂ 2 wa ∂ 2 wa ∂ 2 wa ⎤
1 ∂p a a ⎢ zi zi zi ⎥
i
= − a
− ⋅ + ν ⋅ + + (3.66)
( ) ( ) ( )
g
dτ a zi ~
ρ ∂zi
a a ⎢ 2 2 2⎥
⎣ 1∂z a
∂ z a
2 ∂ z a
3 ⎦

Dwzb ⎡∂ w2 b
∂ wz ∂ wbz ⎤
2 b 2
1 ∂pb b ⎢ zi i ⎥
i
= − g z − b ⋅ b +ν ⋅
b
+ i
+ (3.67)
dτ b i
ρ~ ∂zi ⎢ b2
∂
⎣ 1 z ( ) ( ) ( )
∂z b 2
2 ∂z b 2⎥
3 ⎦
Уводећи одговарајуће коефицијенте сличности за појаве a и b у облику
z ib
Kl = (3.68)
z ia
r b
w b w zi
Kw = r = (3.69)
w a w za
i

τb
Kτ = (3.70)
τa
ρ~b
K ρ~ = (3.71)
ρ~ a
pb
Kp = (3.72)
pa
g bz
Kg = i
(3.73)
g za
i

ν b
Kν = (3.74)
νa
добиће се Навије-Стоксова једначина за појаву b
⎡ a ⎤
K w ∂w zi K w2 ⎢ ∂w zi ∂w za ∂w za
a
⋅ + ⋅ ⋅ wz +
a i
⋅ wz +
a i
⋅ w za ⎥ =
Kτ ∂τ a K l ⎢ ∂z1a 1
∂z 2a 2
∂z 3a 3⎥
⎢⎣ ⎥⎦
(3.75)
⎡ ∂ 2 a
w ∂ 2 a
w ∂ 2 a ⎤
w
Kp 1 ∂p K ⋅ Kw a ⎢
a
zi ⎥
+ ν
zi zi
= − K g ⋅ g za − ⋅ ⋅ ⋅ν ⋅ + +
i K ρ~ ⋅ K l ρ~ a
∂z i
a
Kl2 ⎢
⎢⎣ ∂z1
a
( ) ( ) ( )
2
∂z 2a
2 2⎥
∂z 3a ⎥⎦
Да би описане појаве припадале истој класи очигледно је да константе у овој
парцијалној диференцијалној једначини морају бити међусобно једнаке, тј.
6 Процесни феномени

K w K w2 Kp K ⋅ Kw
= = Kg = = ν (3.76)
Kτ Kl K ρ~ ⋅ K l K l2
при чему поједини чланови из претходне једначине имају следећи физички смисао:
Kw K2
• чланови и w описују инерцијалне силе у систему;
Kτ Kl
• члан K g описује конзервативне силе (сила земљине теже);
Kp
• члан описује силе статичког притиска;
K ρ~ ⋅ K l
Kν ⋅ K w
• члан описује силе вискозног трења.
K l2
Први индикатор сличности се добија из услова
K w K w2
= (3.77)
Kτ Kl
односно
K w ⋅ Kτ
=1 (3.78)
Kl
wa ⋅τ a wb ⋅ τ b w ⋅τ
Ho = = = = idem (3.79)
a b l
l l
или
la l lb
1
Sr = = = = idem = (3.80)
w ⋅τ a
w ⋅τ a w ⋅ τ bHo b

Ho је критеријум хомохроности, а Sr је Струхалов број и оба критеријума

дефинишу сличност дешавања појава у времену и простору. Оба критеријума се
такође могу добити и из општег облика једначине континуитета.
Други индикатор сличности произилази из услова
K w2
= Kg (3.81)
Kl
односно
K w2
=1 (3.82)
Kl ⋅ K g

Fr =
(w ) a 2
=
(w )
b 2
=
w2
= const
(3.83)
ga ⋅la gb ⋅lb g ⋅l
Фрудов број дефинише однос између инерцијалних сила у систему и силе
земљине теже.
Трећи индикатор сличности се добија из услова
5 Теорија сличности и аналогија преноса количине кретања, топлоте и 7
супстанције

K w2 Kp
= (3.84)
Kl K ρ~ ⋅ K l
одакле следи
Kp
=1 (3.85)
K ρ~ ⋅ K w2

∆p a ∆p b ∆p
Eu = = = = const (3.86)
~
ρ ⋅w
a a 2
( )
~
ρ ⋅w
b b 2 ρ ( )
~ ⋅ w2

Ојлеров број дефинише однос између промене статичког притиска (тј. отпора
струјању флуида у систему) и динамичког притиска.
Четврти индикатор сличности следи на основу релације
K w2 K ⋅ Kw
= ν (3.87)
Kl K l2
одакле следи
K w ⋅ Kl
=1 (3.88)
Kν
wa ⋅ l a wb ⋅ l b w⋅l
Re = = = = const (3.89)
ν a
ν b ν
Рејнолдсов број дефинише однос између инерцијалних сила и сила вискозног
трења.
Следи да у флуидодинамички сличним системима у свакој тачки система
критеријуми сличности имају једнаке бројчане вредности, тј. може се дефинисати
општа критеријална једначина у облику
Eu = Eu (Ho; Fr; Re ) (3.90)
Ова општа зависност важи у случају принудног струјања течности за које се
може одредити карактеристична брзина флуида w .
Постоји још неколико критеријума који се користе при решавању проблема
конвективног транспорта. При анализи слободног струјања флуида (природна
конвекција) не може се експлицитно дефинисати карактеристична брзина као што је
то могуће урадити у случају принудне конвекције, па се не могу користити
Рејнолдсов и Фрудов број као критеријуми сличности. Могуће је на основу ова два
броја дефинисати трећи у коме не фигурише брзина као карактеристична величина.
То је Галилејев број који се дефинише као
Re 2 g ⋅ l 3
Ga = = (3.91)
Fr ν2
Галилејев број представља однос између силе земљине теже и вискозних сила у
посматраном систему.
Уколико су за формирање струјног поља значајне Архимедове узгонске силе
уместо силе земљине теже, онда се уместо Фрудовог броја користи Архимедов број
8 Процесни феномени

Re 2 ∆ρ~ g ⋅ l 3 ∆ρ~
Ar = ⋅ = ⋅ ~ (3.92)
Fr ρ~0 ν 2 ρ0
који представља однос између Архимедових узгонских сила и вискозних сила у
посматраном систему.
У случају када се промена густине флуида може изразити преко промене
температуре ∆T онда се бездимензиони симплекс ∆ρ~ / ρ~0 може дефинисати преко
коефицијента запреминског ширења флуида βV и промене температуре ∆T
∆ρ~
= βV ⋅ ∆T (3.93)
ρ~ 0
где је βV , K −1 , коефицијент изобарског запреминског ширења дефинисан једначином
1 ⎛ ∂ρ~ ⎞
βV = − ~ ⋅ ⎜ ⎟ (3.94)
ρ0 ⎝ ∂T ⎠ p
У том случају се дефинише Грасхофов број
Re 2 ∆ρ~ g ⋅l3
Gr = ⋅ ~ = βV ⋅ ⋅ ∆T (3.95)
Fr ρ 0 ν2
Грасхофов број (као уосталом и Архимедов број) дефинише однос између
Архимедових узгонских сила и сила вискозног трења.
Следи да при слободној конвекцији општа критеријална једначина има облик
Eu = Eu (Ho; Gr ) (3.96)
Ако на формирање струјне слике подједнако утичу и природна и принудна
конвекција, онда се општа критеријална једначина даје у облику
Eu = Eu (Ho; Fr; Re; Gr ) (3.97)
5.4 Критеријуми сличности и критеријалне једначине за размену топлоте
Топлотна сличност подразумева слична температурска поља која се јављају
само када постоје слични услови размене топлоте у два система (подразумева се да су
испуњени и услови геометријске и кинематске сличности).
У случају размене топлоте при струјању флуида температурско поље је
функција и брзинског поља, па се за хомоген вискозни нестишљив флуид,
занемарујући топлоту трења, може показати да једначина енергије има облик
DT q ⎛ ∂ 2T ∂ 2T ∂ 2T ⎞
= ~ R~ + a ⋅ ⎜ + + ⎟ (3.99)
dτ ρ ⋅cp ⎜ ∂z 2 ∂z 2 ∂z 2 ⎟
⎝ 1 2 3 ⎠
где су:
• T , K , апсолутна температура;
• a, m 2 /s , топлотна дифузивност
λ
a= ~ ~ (3.100)
ρ ⋅cp
• ~
c , J/(kg ⋅ K) , специфични топлотни капацитет;
p
5 Теорија сличности и аналогија преноса количине кретања, топлоте и 9
супстанције

• λ , W/(m ⋅ K) , топлотна проводност;

• qR , W/m3 , издашност топлотног извора (понора) у систему.
Уобичајено је да се даља анализа врши за случај када у систему нема
топлотних извора или понора ( q R = 0 ).
За анализу процеса размене топлоте при струјању флуида користе се
флуидодинамички индикатори сличности, при чему из једаначине енергије
произилази нови коефицијент сличности (однос коефицијената температурне
проводљивости)
ab
Ka = (3.101)
aa
Сличност температурских поља се изражава преко коефицијента сличности
Tb
KT = (3.102)
Ta
На основу једначине енергије следи
KT K ⋅K K ⋅K
= w T = a T (3.103)
Kτ Kl K l2
при чему чланови из претходне једначине имају следећи физички смисао:
K
• члан T приказује нестационарност процеса транспорта топлоте;
Kτ
K w ⋅ KT
• члан описује конвективни транспорт топлоте у систему;
Kl
K a ⋅ KT
• члан описује молекуларни транспорт топлоте.
K l2
Први индикатор сличности добија се из услова једнакости
KT K ⋅K
= a T (3.104)
Kτ K l2
односно
K a ⋅ Kτ
=1 (3.105)
K l2
одакле се добија
a ⋅τ
Fo = = const (3.106)
l2
Фуријеов број карактерише нестационарност процеса размене топлоте.
Други индикатор сличности следи из једнакости
K w ⋅ KT K ⋅K
= a T (3.107)
Kl K l2
одакле следи
10 Процесни феномени

K w ⋅ Kl
=1 (3.108)
Ka
односно
w⋅l
Pe = = const (3.109)
a
Пеклеов број представља однос између интензитета конвективног и
молекуларног транспорта топлоте.
Количник Пеклеовог и Рејнолдсовог броја се зове Прантлов број
~
Pe ν µ ⋅ c p
Pr = = = (3.110)
Re a λ
Прантлов број дефинише однос између ефективне дебљине динамичког ( z F , w )
и температурског филма ( z F ,T )
zF ,w
= Pr n (3.111)
z F ,T
На граници фаза прелаз топлоте се описује граничним условом
⎛ ∂T ⎞
q = −λ ⋅ ⎜ ⎟ = α ⋅ ∆T (3.112)
⎝ ∂z ⎠ z =0
где су:
• α , W/(m 2 ⋅ K) , коефицијент прелаза топлоте
• ∆T , K , разлика температура флуида на граници фаза и у зони непоремећеног
струјања - погонска сила размене топлоте
Овај гранични услов значи да је количина топлоте која се размењује између
флуида и граничне површине једнака количини топлоте која се размени
молекуларним путем кроз топлотни гранични слој.
Ако се за појаву прелаза топлоте уведе коефицијент сличности коефицијената
топлотне проводности
λb
Kλ = (3.113)
λa
добиће се индикатор сличности
K λ ⋅ KT
= Kα ⋅ KT (3.114)
Kl
односно
Kα ⋅ K l
=1 (3.115)
Kλ
за који следи
α ⋅l
Nu = = const (3.116)
λ
Нуселтов број карактерише интензитет преноса топлоте на граници између
чврстог тела и флуида.
5 Теорија сличности и аналогија преноса количине кретања, топлоте и 1
супстанције 1

С обзиром на евидентну чињеницу да интензитет размењене количине топлоте

зависи од струјног и температурског поља у систему може се закључити да за ову
појаву важи следећа општа критеријална једначина
Nu = Nu[Ho; Fr; Re; Gr; Fo; Pr; (Pe ); ...] (3.117)
Често се у литератури уместо Нуселтовог броја користи Стентонов број
Nu α
St = =~ ~ (3.118)
Pe c p ⋅ ρ ⋅ w
који представља однос између количине топлоте (топлотног флукса) која се размени
између флуида и граничне површине и количине топлоте која би се добила ако би
флуид променио температуру од оне коју има у зони непоремећеног струјања до оне
која влада на граници између фаза.
Следи да се процес размене топлоте може дефинисати и помоћу опште
критеријалне једначине облика
St = St [Ho; Fr; Re; Gr; Fo; Pr; (Pe ); ...] (3.119)
У англосаксонској литератури се уместо Нуселтовог броја користи тзв. jH
фактор
j H = St ⋅ Pr 2 3 (3.120)
одакле следи зависност
Nu = j H ⋅ Re⋅ Pr1 3 (3.121)
5.5 Критеријуми сличности и критеријалне једначине за размену супстанције
Дифузиона сличност подразумева слична концентрациона поља која се јављају
само када постоје слични услови размене супстанције у два система. При овоме се
подразумева да су испуњени и услови геометријске и кинематске сличности.
Критеријуми сличности и критеријалне једначине за процесе размене
супстанције биће одређени за случај транспорта супстанције у једнофазном
двокомпонентном систему ( A и B ). У случају процеса размене супстанције при
струјању флуида концентрационо поље је функција и брзинског поља, тако да се
одговарајући индикатори сличности добијају на основу анализе једначина кретања и
једначине супстанцијалног биланса.
Размена супстанције у систему се описује помоћу једначине биланса по
компоненти A која се може исказати у облику
DcA ⎛ ∂ 2cA ∂ 2cA ∂ 2cA ⎞
= RA + DAB ⋅ ⎜ + + ⎟ (3.123)
dτ ⎜ ∂z 2 ∂ 2
∂ 2 ⎟
⎝ 1 z 2 z3 ⎠
где су:
• cA , kmolA/m3 , молска концентрација компоненте A у мешавини A + B ;
• DAB , m 2 /s , коефицијент дифузије компоненте A кроз мешавину A + B ;
• RA , kmolA/(m3 ⋅ s) , количина компоненте A која се генерише или нестаје у
систему (нпр. услед хемијске реакције).
12 Процесни феномени

Уобичајено је да се даља анализа врши за случај када у систему нема

супстанцијалних извора или понора.
За анализу једаначине супстанцијалног биланса потребно је увести
коефицијент сличности коефицијената дифузије
b
DAB
KD = a
(3.124)
DAB
Сличност концентрационих поља се дефинише преко односа концентрација
компоненте A , помоћу коефицијента сличности концентрационих поља
b
cA
K cA = a
(3.125)
cA
На основу једначине супстанцијалног биланса следи
K cA K w ⋅ K cA K D ⋅ K cA
= = (3.126)
Kτ Kl K l2
при чему чланови у претходној једначини имају следећи физички смисао:
K cA
• члан приказује нестационарност појаве;
Kτ
K w ⋅ K cA
• члан описује конвективни транспорт супстанције у систему;
Kl
K D ⋅ K cA
• члан описује молекуларни транспорт супстанције.
K l2
Први индикатор сличности добија се из услова
K cA K D ⋅ K cA
= (3.127)
Kτ K l2
односно
K D ⋅ Kτ
=1 (3.128)
K l2
одакле се добија
D ⋅τ
Fo D = AB = const (3.129)
l2
Фуријеов дифузиони број карактерише нестационарност процеса размене
супстанције.
Други индикатор сличности следи из једнакости
K w ⋅ K cA K D ⋅ K cA
= (3.130)
Kl K l2
одакле следи
K w ⋅ Kl
=1 (3.131)
KD
5 Теорија сличности и аналогија преноса количине кретања, топлоте и 1
супстанције 3

односно
w⋅l
Pe D = = const (3.132)
DAB
Пеклеов дифузиони број представља однос између интензитета конвективног и
молекуларног транспорта супстанције.
Количник Пеклеовог дифузионог броја и Рејнолдсовог броја се зове Шмитов
број
Pe ν
Sc = D = (3.133)
Re DAB
Шмитов број (слично као и Прантлов број при размени топлоте) дефинише
однос између ефективне дебљине динамичког ( z F , w ) и концентрационог ( z F ,c )
филма
zF ,w
= Sc n (3.134)
z F ,c
Систем диференцијалних једначина кретања и једначине супстанцијалног
биланса као и у претходном случају не даје једнозначна решења без познатих
граничних услова.
Гранични услов се за транспорт супстанције даје у облику
N A = β ⋅ ∆cA , kmolA/(m2 ⋅ s) (3.135)
где су:
• β , kmolA/[m2 ⋅ s ⋅ (kmolA/m3 )] , коефицијент транспорта супстанције на граници
флуидне струје (течност или гас) и зида;
• ∆cA , kmolA/m3 , разлика запреминских молских концентрација компоненте A
на граници између фаза и у зони непоремећеног струјања - погонска сила
процеса транспорта супстанције.
Разликују се два карактеристична случаја која су од значаја за техничку праксу:
• еквимоларни супротносмерни транспорт супстанције;
• транспорт супстанције кроз стагнант.
Еквимоларни супротносмерни транспорт супстанције се описује једначином
D
N A = β e ⋅ ∆c A = AB ⋅ ∆cA (3.136)
z F ,c
Уводећи коефицијент сличности коефицијената прелаза супстанције

Kβ =
(β )
eb
(3.137)
(β )
e a

добиће се нови индикатор сличности

K
Kβ = D (3.138)
Kl
односно
14 Процесни феномени

K β ⋅ Kl
=1 (3.139)
KD
за који следи
β e ⋅l
Sh = (3.140)
DAB
Шервудов број карактерише интензитет транспорта супстанције на граници
између чврстог тела и флуида.
Пошто је
Be
βe = (3.141)
c
следи
Be ⋅l
Sh = (3.142)
c ⋅ DAB
Транспорт супстанције кроз стагнант се описује једначином
D c
N A = β s ⋅ ∆c A = AB ⋅ ⋅ ∆c A (3.143)
δ c c Bln
Уводећи нове коефицијенте сличности:
• коефицијент сличности коефицијената прелаза супстанције

Kβ =
(β ) s b
(3.144)
(β ) s a

• коефицијент сличности укупне концентрације

cb
Kc = (3.145)
ca
• коефицијент сличности концентрација компоненте B
b
cB
K cB = (3.146)
c Ba
добија се нови индикатор сличности
K ⋅ Kc
Kβ = D (3.147)
K l ⋅ K cB
односно
K β ⋅ K l K cB
⋅ =1 (3.148)
KD Kc
за који следи
β s ⋅ l c Bln
Sh = ⋅ (3.149)
DAB c
Пошто је
5 Теорија сличности и аналогија преноса количине кретања, топлоте и 1
супстанције 5

Bs
βs = (3.150)
c Bln
следи
Bs ⋅l
Sh = (3.151)
c ⋅ DAB
Може се констатовати да у општем случају (без обзира на врсту транспорта
супстанције) Шервудов број има облик
B ⋅l
Sh = (3.152)
c ⋅ DAB
С обзиром на чињеницу да интензитет транспорта супстанције зависи од
струјног и концентрационог поља у систему може се закључити да за ову појаву важи
следећа општа критеријална једначина
Sh = Sh [Ho; Fr; Re; GrD ; Fo D ; Sc; (Pe D ); ...] (3.153)
где је GrD Грасхофов дифузиони број
g ⋅ l 3 ∆c
GrD = ⋅ (3.154)
ν2 c
Често се у литератури уместо Шервудовог броја користи Стентонов дифузиони
број
Sh B
St D = = (3.155)
Pe D c ⋅ w
Следи да се интензитет размене супстанције може дефинисати и у облику
St D = St D [Ho; Fr; Re; GrD ; Fo D ; Sc; (Pe D ); ...] (3.156)
У англосаксонској литератури се уместо Шервудовог броја користи тзв. j D
фактор
j D = St D ⋅ Sc 2 3 (3.157)
одакле следи зависност
Sh = j D ⋅ Re⋅ Sc1 3 (3.158)
Пошто је у општем случају према једначини (3.152)
D ⋅c
B = AB (3.159)
l / Sh
уколико се (3.159) упореди са (3.8) добија се веза између ефективне дебљине филма,
карактеристичне геометријске величине система и Шервудовог броја
l
zF = (3.160)
Sh
5.6 Транспорт у случају турбулентног струјања флуида
При турбулентном струјању долази до кретања флуидних делића у правцу
нормалном на основни ток флуида, што изазива турбулентне пулзације. Без обзира на
случајни карактер пулзација, уочена је правилност која се састоји у томе да је средња
16 Процесни феномени

путања мешања (растојање које услед пулзација пређу флуидни делићи управно на
ток струјања) и средња пулзациона брзина (брзина премештања флуидних делића у
попречном правцу) имају константне вредности које зависе од флуидодинамичких
услова у систему. По аналогији са кинетичком теоријом средња путања мешања би
одговарала слободном путу молекула, а средња пулзациона брзина би одговарала
средњој брзини кретања молекула. Транспорт количине кретања, топлоте и
супстанције који се јавља услед турбулентних пулзација се назива турбулентни
транспорт.
У случају транспорта количине кретања у [3.13] је уведен додатни члан назван
турбулентна вискозност ( Eν , m 2 /s ) уз помоћ кога се може изразити тангенцијални
напон у облику
∂ (w ⋅ ρ~ )
τ = −(ν + Eν ) ⋅ (3.161)
∂z
По аналогији са претходним, у случају транспорта топлоте уведен је додатни
члан назван турбулентна топлотна дифузивност ( Ea , m 2 /s ) па се добија

q = −(a + E a ) ⋅
( )
∂ ρ~ ⋅ c~p ⋅ T
(3.162)
∂z
а у случају транспорта супстанције додатни члан је назван турбулентна дифузивност
( E D , m 2 /s ), па се флукс компоненте А може изразити у облику
∂c A
J A = −(DAB + E D ) ⋅ (3.163)
∂z
Турбулентна вискозност, турбулентна топлотна дифузивност и турбулентна
дифузивност зависе од низа фактора чије проучавање и данас заузима велики простор
у истраживачким активностима. На основу експерименталних истраживања утврђено
је да важе следећи односи:
Eν / Ea = 0,5 ÷ 1 (3.164)
ED / Ea = 1 (3.165)
па следи и да је
Eν / ED = 0,5 ÷ 1 (3.166)
За турбулентно струјање наведене су упрошћене једначине (3.161), (3.162) и
(3.163) којима се описује транспорт количине кретања, топлоте и супстанције. У том
случају у једначинама струјања, транспорта топлоте и супстанције фигуришу, уз све
чланове који важе за молекуларни транспорт, и величине као што су Eν ν , Ea a и
E D D AB , док су карактеристични потенцијали осредњене вредности по времену,
тако да се могу очекивати опште критеријалне једначине у облику:
• за пренос количине кретања
Eu = Eu (Ho; Fr; Re; Eν ν ;...) (3.167)
• за пренос топлоте
Nu = Nu [Ho; Fr; Re; Gr; Fo; Pr; (Pe ); Eν ν ; Ea a ;...] (3.168)
• за транспорт супстанције
5 Теорија сличности и аналогија преноса количине кретања, топлоте и 1
супстанције 7

Sh = Sh [Ho; Fr; Re; GrD ; Fo D ; Sc; (Pe D ); Eν ν ; E D DAB ;...] (3.169)

5.7 Аналогија преноса количине кретања, преноса топлоте и преноса
супстанције
Интересантно је уочити сличност профила брзине струјања, температуре и
концентрације при турбулентном струјању флуида.
За потребе лабораторијских истраживања у [3.12] је описано мерење брзине
( w, m/s ) струјања ваздуха преко равне плоче смештене у ваздушном тунелу. Мерене
су брзине струјања ваздуха на различитим удаљењима од плоче и брзински профил је
приказан на слици 3.4. Промена брзине струјања је највећа уз површину плоче, где су
турбулентне пулзације најмање. У основној маси флуида далеко од плоче брзина се
мало мења услед интензивне турбуленције.

12

10

6
w, m/s

0 5 10 15 20 25 30 35
z, mm

Слика 3.4 Брзински профил при струјању ваздуха преко равне плоче
У [3.10] су приказани резултати експеримента при коме је струја влажног
ваздуха струјала преко површине воде, при чему је вода испаравала у турбулентну
ваздушну струју. На слици 3.5 приказана је промена парцијалног притиска водене
паре (компонента А) у ваздушној струји у функцији удаљености од површине воде.
Узорци влажног ваздуха су узимани на различитим удаљеностима од површине воде
и одређиван је састав гасно-парне мешавине, односно парцијални притисак водене
паре pA ( Pa ). На самој површини воде парцијални притисак водене паре је
одговарао притиску засићења на температури која је владала у систему. Уочљива је
врло значајна промена парцијалног притиска водене паре у слоју који је близак
површини течности, као и да је промена парцијалног притиска у основној маси
флуида значајно мања.
18 Процесни феномени

4500

4000

3500
pA, Pa

3000

2500

2000
0 5 10 15 20 25 30
z, mm

Слика 3.5 Испаравање воде у струју влажног ваздуха

На слици 3.6 приказани су резултати експерименталног истраживања
изложеног у [3.11] , чији је циљ био да се утврди расподела температура ( t , °C )
ваздуха у функцији удаљености од површине загрејане равне плоче, при чему је
ваздух струјао у турбулентном режиму. Уочљиво је да се у слоју блиском површини
плоче температура ваздуха значајно мењала, док је на већој удаљености од површине
промена температуре била мања.
За све три описане појаве карактеристично је да је у слоју уз граничну
површину утицај турбулентних пулзација веома мали, па се може сматрати да се у
овом слоју транспорт количине кретања, топлоте и супстанције одвија молекуларним
путем, односно да важи ν >> Eν , a >> Ea и DAB >> E D .
Што се тиче турбулентне дифузивности њу, у општем случају, није могуће
директно прорачунати на основу експерименталних резултата, али се може
прорачунати на основу експериментално добијених брзинских профила [3.14] . Према
моделу турбулентног граничног слоја интензитет турбулентног транспорта зависи
искључиво од флуидодинамичких параметара који карактеришу режим протицања
флуида. Тако је нпр., турбулентна дифузивност у подручју развијеног турбулентног
струјања реда величине 100 пута већа од коефицијента дифузије (који карактерише
молекуларни транспорт) за гасове, односно и до 100000 пута већи ако је у питању
течност.
5 Теорија сличности и аналогија преноса количине кретања, топлоте и 1
супстанције 9

46

45

44

43

42
t, C
o

41

40

39

38

37
0 2 4 6 8 10
z, mm

Слика 3.6 Температура ваздуха у функцији одстојања од загрејане равне плоче

С обзиром да постоји математичка сличност између једначине струјања,
једначине енергије и једначине биланса супстанције следи да се информације о
једном од феномена (преноса количине кретања, топлоте и супстанције) могу
применити на остала два ако су услови дефинисани трећом теоремом сличности
испуњени (размена се одвија при струјању флуида у геометријски једнаким
системима уз аналогне граничне услове).
У том случају се каже да постоји аналогија између преноса количине кретања,
топлоте и супстанције. Нпр. при турбулентном струјању флуида кроз цев се може
применити Рејнолдсова аналогија.
Аналогија између преноса топлоте и супстанције се може успоставити ако се
транспорт супстанције одвија без хемијске реакције у систему и ако је при
турбулентном струјању флуида Ea = E D у аналогним тачкама оба система. Ако за
конкретни случај постоји емпиријска једначина која описује прелаз топлоте облика
Nu = Nu [Ho; Fr; Re; Gr; Fo; Pr; (Pe ); ...] (3.170)
њено пресликавање на случај преноса супстанције се изводи помоћу релација
Nu → Sh (3.171)
Gr → GrD (3.172)
Fo → Fo D (3.173)
Pr → Sc (3.174)
Pe → Pe D (3.175)
при чему се добија критеријална једначина
Sh = Sh [Ho; Fr; Re; GrD ; Fo D ; Sc; (Pe D ); ...] (3.176)
20 Процесни феномени

У прилогу П9 дате су критеријалне једначине за израчунавање коефицијента

отпора струјању, коефицијента прелаза топлоте и коефицијента прелаза супстанције
које се могу применити при:
• струјању преко равне површине;
• опструјавању усамљене сфере;
• опструјавању усамљеног цилиндра;
• струјању кроз кружне цеви;
• прострујавању кроз слој испуне.