Zgrada Zanatskog doma, danas Radio-Beograd, Bogdan Nestorović, 1933,

Hilandarska
Primer oslobadjanja od suvišnih detalja i plastike. Polukruzna
forma oblukuje ugao i dalje se ponavlja kao pun krug sa akcentom na
nadvišenoj kuli. Jasno se vide dva glavna obla volumena. Na nižem
oblom volumenu je karakteristična naglašena vertikalnost. Podizanje
zgrade Zanatskog doma, po ugledu na druge društvene domove, imalo
je za cilj da se na jednom mestu okupe sve do tada osnovane zanatske
ustanove. Takva mogućnost ukazala se 1941. godine, kada su različiti
zanatski fondovi prikupili sredstva i započeli zidanje doma prema
projektu Danila Vladisavljevića iz 1912. Rat je odložio izgradnju
Zanatskog doma sve do 1931. kada je projektovanje povereno Bogdanu Nestoroviću.
Objekat je koncipiran kao ugaona gradjevina sa dva bočna krila duž ulica Hilandarske i
Svetogorske. Odnos zalučenog centralnog i ravnih bočnih delova potenciran je središnjom
dvostepenom kulom. Masivnost ugaonog dela zgrade olakšana je kolonadom u prizemlju i završnom
spratu. Pored prostorija koje su služile za smeštaj različitih zanatskih udruženja i saveza, imala je
hotel i bioskopsku salu. Od 1947. u zgradi se nalazi Radio Beograd.

MomčiloBelobrk,Svetogorska6-8, detalji ulaznih

vrata,1938.

Branislav Kojić, zgrada lista Vreme u

Beogradu, 1937- 1938.

Zgrada pripada stilu kasne faze beogradskog modernizma izmedju dva svetska
rata. Odlika zgrade: monumentalnost, masivnost volumena, ujednačen odnos zida i
otvora. Cela kompozicija je tročlano organizovana. Čisti geometrijski oblici bez
ikakve dekoracije.

Palata Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije, danas zgrada Vlade Republike Srbije, Kneza Miloša 22,
Nikolaj Krasnov, 1926-1928. (dogradnja trećeg sprata 1938.)
Zgrada je koncipirana kao reprezentativni objekat sa osnovom u obliku nepravilnog kvadrata i
unutrašnjim dvorištem. Rašćlanjenost fasada, oblikovanih u duhu akademizma,
postignuta je masivnim pilastrima, smeštenim izmedju prozora prvog i drugog
sprata. Naglašeni istureni venci, okviri prozora i pilastri sa prstenastim ojačenjima
daju fasadi plastičnu živost i monumentalni efekat.

Hotel Avala na Avali, 1931., Viktor

Lukomski
Uspešan spoj modernizma na fasadi i tradicionalnih srpskih srednjovekovnih
motiva.
Nikola Dobrović, palata regionalne vlade,Skopje, 1930.
(konkursni rad)

Nikola Dobrović, konkurs za

Kupalište Bačvice u
Splitu (1930)

Vučina kuća na Savi, Dimitrije Leko, Karadjordjeva 61

Kuća Djordja Vuča, poznata kao Vučina kuća na Savi, podignuta je 1908. po projektu
Dimitrija Leka kao representativni dvospratni objekat dvojne namene. U prostorijama
prizemne zone nalazili su se dućani, dok su spratovi bili namenjeni stanovanju.
Naglašena vertikalnost fasade I njena plitkoreljefna plastična dekoracija pripadaju
oblikovnom repertoaru art nuvoa.

Ratnički dom, danas Dom Vojske Srbije, Živko

Piperski i Jovan Jovanović, Braće Jugovića 19
Ратнички дом представља еминентнипример примене романтичарског
методау међуратној београдској архитектури, о чему сведочи чеона фасада.
Све остале фасаде обликоване су у духу модернистичке
безорнаменталне архитектуре.

Palata Glavne pošte u Beogradu, Vasilije Androsov, Bulevar kralja Aleksandra 15, 1935-1938.
U trenutku gradjenja to je bila najveća i najreprezentativnija poštanska zgrada
u Kraljevini Jugoslaviji. Podignutaje prema projektu iz 1930. koji predstavlja
kombinaciju prvonagradjenog konkursnog rešenja JosipaPičmana i Andreje
Baranjija, u modernom stilu, i naknadno razradjenog projekta fasada u duhu
akademizma,koja je izvedena prema zamisli Vasilija Androsova.
Koncipirana je kao slobodnostojeći objekat sa fasadama obloženim rustično
obradjenim kamenim kvaderima.
Istaknuti središnji rizalit glavne fasade, osim što deli fasadno platno na dva
nejednaka, asimetrična dela, odražava i unutrašnju funkcionalnu podeljenost
objekta.Rizalit je tretiran kao pročelje zgrade, naglašeno glavnim portalom u
zoni prizemlja, izduženim dorskim stubovima u zoni od drugog do petog
sprata. Značajan primer akademske arhitekture.
Nikola Dobrović, vila Vesna na ostrvu Lopudu kod Dubrovnika,1939.
Kuća se nalazi na strmoj padini, orijentisana je prema moru i uklopljena u primorski ambijent. Terasasti vrt se
serijom prostornih profilacija nastavlja u panoramu.

Branislav Kojić, vile za umetnike,

1929.

Braća Petar i Branko Krstić, vila Dušana Tomića, Užička 8

Vila profesora Tehničkog fakulteta Dušana Tomića izgradjena je 1931. Prostorna organizacija je
zasnovana na zahtevima funkcionalizma. Fasade su modernistički oblikovane sa dobro artikulisanim
vertikalnim i horizontalnim kubusima, punim površinama i otvorima. Vila, sa bezornamentalnim
fasadama predstavlja najviši domet zrelog modernizma. Vila se sastoji od suturena, prizemlja i
sprata.

Milan Zlokovic, Muzej pomorstva, Split, 1929. takmičarski rad

Milan Zloković – Škola u Jagodini,

1937-40.

Milan Zlokovic, Kreditna banka,

Sarajevo, 1928-1932, pogled na
fasade sa ulice.

Kameni fasadni frontovi su karakteristicni za zgrade banaka u tom periodu.

Dragiša Brašovan,
Paviljon Jugoslavije na sajmu u Milanu, 1931

Milan Zloković, projekat

za železničku stanicu u
Obrenovcu,
1928.

Hotel Bristol, Nikola Nestorović, Karadjordjeva

50

Hotel Bristol prodignut je kao zgrada Osiguravajućeg i kreditnog društva

Beogradske zadruge izmedju 1910. i 1912. Po projektu Nikole
Nestorovića. Zgrada predstavlja jedan od prvih velikih modernih
beogradskih hotela i antologijski je primer savremene srpske
arhitekture. Stilska obrada zgrade, izvedena sa secesijskim elementima
i motivima, predstavlja zrelu fazu beogradske secesije.

20. Palata Srpske akademije nauka i umetnosti, Andra Stevanović

i Dragutin Djordjević, Knez Mihailova 35

21. Beogradska zadruga, Karadjordjeva 48, 1905-1907. Andra Stevanović i Nikola Nestorović

22. Zgrada Ministarstva prosvete, Branko Tanazević, Kralja Milana 2

Zgrada je sagradjena 1870-1871. po projektu AleksandraBugarskog. Odmah po podizanju zgrada je postala
sedište Ruskog Carskog konzulata u Beogradu, a nakon 1877. adaptirana za potrebe smeštaja Zavoda za srpsku siročad.
Ministarstvo prosvete uselilo se u ovu zgradu 1879. i u njoj ostalo sve do 1952.

23. Zgrada Stare telefonske centrale, Branko Tanazević, 1908. Kosovska 47

24. MilutinBorisavljević- tvrdi da je arhitektura u suštini samo kompozicija istorijskih stilova, a da modernisti
ne poznaju prošlost arhitekture, te postaju modernisti jedino iz razloga obrazovno-arhitektonske nepismenosti.

25. Deroko- zalagao se za razvoj nacionalnog stila u arhitekturi koji je bio inspirisan
ranohrišćanskim, vizantijskim i srpskim arhitektonskim spomenicima iz perioda srednjeg veka.