Arhitektura Srbije

XX veka

2018
Secesija u Srbiji
Kuća trgovca Stamenkovića, Andra Stevanović i Nikola
Nestorović, Kralja Petra 41, 1907.
Pripada karakterističnoj grupi stambenih objekata gradjenih
u Beogradu do Prvog svetskog rata, na kojima je ostvaren
spoj akademske koncepcije i secesijske dekoracije. Zamišlje-
na je kao višespratna gradjevina pravougaone osnove s cen-
tralnim dvorištem. Vertikalna podela glavne fasade postig-
nuta je naglašenim pilastrima s karakterističnim reljefno
obradjenim završetkom i dekoracijom u vidu ženskih glava.
Slobodne površine fasada pokrivene su zelenim keramičkim
poločicama, zbog kojih je objekat popularno nazvan “zgrada
sa zelenim pločicama”. Stamenkovići su bili trgovci kožom
iz Vranja, u Beograd stigli 1845. god. Stamenkovići su don-
irali sredstva za književni fond Srbije i za osnivanje Olimpi-
jskog komiteta Srbije. Posedovali su još nekoliko kuća i
zemljišta u samom centru grada. Kuća sa zelenim pločicama
predstavlja i zaštićeni spomenik kulture. Jedan od dva naj-
karakterističnija primera secesije u Beogradu.

Reprodukcija originalnog plana fasade iz 1910.

Dom Mike Alasa, Kosančićev venac, Petar Bajlović, 1910.

Na glavnoj fasadi je uradjena kombinacija secesijskih floralnih motiva i elemenata srpsko-vizantijskog stila
u vidu šahovskog polja. Na fasadi se izdvaja bočno postavljen rizalit s lučno oblikovanim portalom, iznad
koga je balkon sa ogradom od kovanog gvoždja, nadvišen trougaonim zabatom.
1
 Kuća slikara Uroša
Predića u ulici Sve-
togorskoj, Nikola
Nestorović

Pod uticajem Vagnera

i Olbrihta uključuje
klasične elemente:
vence jednostavne
profilacije, konzole i
prozorske okvire, prila-
godjava ih secesijskim
motivima medju
kojima su mu omiljeni
buketi cveća u oivičen-
im poljima i ženske
glave u kombinaciji sa
trakama.

Oficirski dom, Jovan Ilkić i Milorad Ruvidić, Kralja

Milana 48, 1895.
Prvobitna namena Oficirskog doma vezana je za peri-
od snaženja srpske države posle proglašenja kraljevine,
kao i za tradiciju kraja u kome se tokom XIX veka nal-
azio čitav niz vojnih objekata (stara Miloševa kasarna,
Manjež, Kasarna VII puka itd). U medjuratnom perio-
du u Domu su održani balovi, a tokom treće decenije i
izložbe. U posleratnom periodu Dom je rekonstruisan
(1969-1971) za potrebe Studentskog kulturnog centra.

Palata Atina, Terazije 28, Dimitrije Leko

Zgradu, kao stambeno-poslovnu, podigao je trgovac

Djordje Vučo 1902. po projektu Dimitrija Leka. Posebno
izražajna fasada izradjena je u malteru i komponovana u
stilu akademizma XX veka, sa dva bočna rizalita i lodjom
duž cele fasade sa kolonadom stubova. Ornamentika je
zastupljena oko prozora i arkada na lodjama.

2
 Enterijer, vestibil, Karadjordjeva 48,
Andra Stevanović i Nikola Nestorović

Beogradska zadruga, Karadjordjeva 48, 1905-1907.

Andra Stevanović i Nikola Nestorović

Oblikovana je u akademskom maniru XX veka, bogato ukrašena

plastičnom dekoracijom na fasadama i u enterijeru. Projektovana
je kao monumentalna ugaona palata, sa tri trakta u osnovi. Gr-
adjena je tada najmodernijim gradjevinskim postupkom, upotre- Detalj fasade, Beogradska zadruga,
bom armiranog betona, prvi put u Beogradu i obradom fasade u Karadjordjeva 48, Andra Stevanović i
veštačkom kamenu. Nikola Nestorović
Zgrada ima jedan od najlepših enterijera u beogradskoj arhitek-
turi sa svojim reprezentativnim ulaznim holom, monumental-
nim mermernim stepeništem i slobodno stojećim skulpturama.
Zgrada spada u red antologijskih primeraka srpske arhitekture.
Takodje, predstavlja početak formiranja modernog Beograda uz
savsko priobalje.

3

Robni magazin, detalj ulaznih vrata
Glavna fasada, detalj atike
Viktor Azriel, Robni magazin u Kralja Petra 16, 1907.
Predstavlja prvu modernu beogradski robnu kuću, a u kon-
struktivnom i oblikovnom smislu najznačajnije srpsko se-
cesijsko ostvarenje. Ovo je prva trgovačka zgrada u Beogradu
u kojoj je više etaža medjusobno spojeno i otvoreno, a ceo
unutrašnji prostor saglediv sa galerija. Fasada je obradjena
secesijski, shvaćena kao staklena zavesa pridržana gvozde-
nom rešetkom. Flankiranu fasadu karakteriše i jednostavna
ortogonalna podela, sa umerenom dekoracijom na pilonima,
gvozdenoj gvozdenoj balkanskoj ogradi i na lučnom fasad-
nom završetku. Fasada je tretirana kao jedinstvena površina a
bočne vertikale nadvisuju središnji fasadni deo. Posebna pažn-
ja je posvećena obradi detalja u kovanom gvožđu, što ukazuje
na sličnost sa Bečkom secesijom.
Palata Srpske akademije nauka i umet-
nosti, Andra Stevanović i Dragutin
Djordjević, Knez Mihailova 35
Izgradjena je 1924. po projektu Andre
Stevanovića i Dragutina Djordjevića,
nastalom 1912. godine. Koncepcijski
složen i obiman program rešavan je na
velikoj površini osnove, u četiri nivoa
(mezanin je naknadno unet u projekat)
i sa fasadama na tri ulice. Oblikovana
je akademski i sa elementima neo-
baroka i secesije. U bogatoj fasadnoj
dekoraciji korišćeni su različiti motivi,
od skulptoralnih formi do secesijske
floralne ornamentike.
4
Zgrada Smederevske banke, Terazije 39, Milorad Ruvidić i Isailo Fidanović, 1910-1912.

Zgrada Smederevske banke je podignuta kao kuća trgovca Milana Stefanovića. Palatu je jedno vreme koristila
filijala Smederevske banke, pa se iz tog razloga odomaćio naziv Zgrada Smederevske banke.
U kompoziciji glavne fasade, oblikovane u stilu secesije, prvi put je u modernoj arhitekturi Srbije primenjen
princip prostornog a ne dekorativnog raščlanjavanja zidnog platna.

Zgrada Ministarstva prosvete, Branko Tanazević, Kralja

Milana 2

Zgrada je sagradjena 1870-1871. po projektu Aleksandra

Bugarskog. Odmah po podizanju zgrada je postala sedište
Ruskog Carskog konzulata u Beogradu, a nakon 1877.
adaptirana za potrebe smeštaja Zavoda za srpsku siročad.
Ministarstvo prosvete uselilo se u ovu zgradu 1879. i u
njoj ostalo sve do 1952.
Dogradnja dvorišnog krila i preoblikovanje glavne fasa-
de u srpsko-vizantijskom stilu izvedeni su 1912. prema
projektu arhitekte Branka Tanazevića.
Osnova zgrade zadržala je staru šemu, ali elementi srps-
ko-vizantijskog stila na glavnoj fasadi kombinovani sa
secesijskim predstavljaju novinu za period u kome su
nastali.
Trolisni zabat, keramoplastička dekoracija radjena kao
stilizovani preplet moravske škole i grb Kraljevine Srbije
su dobro ukomponovani u secesijsku fasadu.

5
 Hotel Bristol, Nikola Nestorović, Karad-
jordjeva 50
Hotel Bristol prodignut je kao zgrada
Osiguravajućeg i kreditnog društva Beo-
gradske zadruge izmedju 1910. i 1912. po
projektu Nikole Nestorovića.
Zgrada predstavlja jedan od prvih velikih
modernih beogradskih hotela i antologijs-
ki je primer savremene srpske arhitekture.
Stilska obrada zgrade, izvedena sa se-
cesijskim elementima i motivima, pred-
stavlja zrelu fazu beogradske secesije.

Hotel Moskva, Balkanska 1, Jovan Ilkić, 1907.

Hotel Moskva je prvi objekat koji je obeležio buduću izgradnju Terazija. Osiguravajuće društva Rosija iz
Petrograda početkom XX veka je kupilo imanje na uglu Kralja Milana (danas Terazije) i Balkanske ulice, da
bi sazidali objekat za smeštaj svoje firme. Prvu nagradu na konkursu koje je Društvo raspisalo 1905. dobio je
rad Viktora Kovačića iz Zagreba. Medjutim, uprava Društva u Petrovgradu nije se složila sa izborom žirija,
te je prihvatila projekat Jovana Ilkića, nagradjen drugom nagradom. Ilkić je rad na projektu nastavio u Rusiji
gde je razvio ideju u saradnji sa ruskim arhitektama.
Oslobodjena tradicionalnog kompozicijskog postupka, upotrebljenom vrstom dekoracije i primenom novih
materijala - švedskog granita, armiranog betona, fajansa, mermera i keramike - zgrada hotela Moskve spada
medju prve primere u srpskoj arhitekturi koji predstavljaju prihvaćen secesijski stil.

6

Zgrada Stare telefonske cen-
trale, Branko Tanazević
Detalj fasade, bifora
Zgrada Stare telefonske centrale, Branko Tanazević, 1908.
Kosovska 47
Zgrada je podignuta 1908. po projektu Branka Tanazevića
kao dvospratna gradjevina. Treći sprat je dozidan
1925. po projektu istog arhitekte. Oblikovana je u srps-
ko-vinzantijskom stilu. Sprecijalno projektovana i grad-
jena za telefonsku centralu prva je zgrada ove namene
u Srbiji. Takodje, predstavlja posebno stilsko i autorsko
ostvarenje u srpskoj arhitekturi i arhitektu Tanazevića
predstavlja kao jednog od glavnih pobornika i nosioca
pokreta za obnovu srpskog stila.
Zgrada spada medju prve primere u srpskoj arhitekturi na
kojima je prihvaćen srpsko-vizantijski stil, a ornamen-
tika moravske škole dobila savremeniji tretman. Ovim
projektom je arhitekta ostvario skladan spoj secesijskog
tretmana fasada, oličenog u asimetričnosti rešenja i karak-
terističnom završetku u vidu rebraste kupole, sa bogatom
dekoracijom srpsko-vizantijskog stila.
Stara telefonska centrala predstavlja tendenciju da se u
okviru secesije koriste motivi srednjovekovnih crkava
Moravskog stila i time pronadje nacionalni izraz u ar-
hitekturi. Nažalost, za razliku od Madjara kod kojih je
njihova madjarska secesija jedno vreme bila mejnstrim u
arhitekturi, primeri srpske secesije su više bili izuzeci.
7
Zenitizam
Centar avangardnih pokreta u godinama nakon Prvog svetskog rata u Beogradu postao je intelektualni krug
umetnika koji su se okupili oko časopisa Zenit. Krug zenitista je imao odlučujući uticaj na osnivanje i formi-
ranje arhitektonskog modernizma u Srbiji. Prvi broj Zenita objavljen je u Zagrebu 1921. godine, a redakcija
je ubrzo, 1923. godine bila prisiljena da se zbog oštre reakcije u javnosti, preseli u Beograd. Časopis “Ze-
nit” je okupio mlade predstavnike progresivne generacije beogradskih i zagrebačkih umetnika.
Polazna osnova filozofije zenitizma bio je njihov stav prema Evropi, za koju su zenitisti smatrali da se nalazi
u stanju i periodu duboke krize. Kriza evropske civilizacije i evropskih vrednosti bila je aktuelna i sveobuh-
vatna, a zenitizam kao stav i pokret, kritikovao je ovakvo stanje, za koje je smatrao da je nastalo pre svega
u evropskoj kulturi, a potom i u evropskom društvu i društvenom uredjenju u celini. Časopis koji je izlazio
pet godina, okupljao oko sebe krem tadašnje evropske umetnosti - italijanske futuriste i ruske avangardiste.
Kralj Aleksandar je zabranio časopis nakon teksta Rasinova (pseudonim Micića) u kome se ističu zajedničke
osobine marksizma i zenitizma. Alergičan na pojavu komunizma u bilo kom obliku, kralj je zabranio casopis
a Micić je kao urednik bio prinuđen da emigrira.
(Ljubomir Micić. Avagardni umetnik, pesnik, kriticar. Jedan od osnivača pravca Zenitizma i časopisa Zenit.)
U Parizu, na francuskom objavio deset zenitističkih romana. Na srpski preveden samo - “Barbarogenije de-
civilizator”, svojevrsno sažimanje zenitističkih ideja u proznom obliku. Micić se vratio u Srbiju posle Pariza,
gde je živeo do 1971, kada je umro u staračkom domu u Kačarevu. Postoje verzije da je umro od gladi, koje
nisu proverene. Živeo je na samoj ivici egzistencije. U Titovoj Jugoslaviji se povukao sa scene, a sa retkim
ljudima koji su imali čast da komuniciraju sa njim, pričao isključivo na francuskom jeziku.

• ideja Barbarogenija, zalaganje za balkanizaciju Evrope

• ovakve težnje ka izvornom javljaju se nakon I svetskog rata i nastaju iz razočaranja u zapadnoev-
ropske vrednosti i zasićenosti zapadnoevropskom kulturom
• Micić je smatro da Balkan, kao još uvek neistraženo područje, nudi svežinu, neiskvarenost, sposob-
nost regenerizacije klonulog zapadnoevropskog čoveka

Hvala ti, Srbijo lepa (Ljubomir Micić, Zenit, 1925

“Ti ne vidiš, Srbijo, koliko su te izvrgli ruglu tvoji jahači, tvoji muzari. Pogledaj se u naše ogledalo! Gledaj!
Stavili su ti cilindar na glavu, a nisu ti skinuli opanke sa nogu. To je svirepi cinizam tvoje bedne buržoazije,
to je pravo lice tvoga evropejstva, Srbijo. Kako je to ružno i groteskno, a groteska je najtužnija s osmehom
na licu. Ja rado verujem da svega toga nije svesno tvoje balkansko društvo, koje zaudara po neizbežnom
loju, koje zaudara po prljavim sokacima i koleričnim klozetima.
A tek tvoji maloumni političari i tvoji agenti-pesnici i tvoji bezbrojni oci – oni su u grdnoj zabludi ako misle
da je Evropa samo u cilindru a Balkan samo u opanku. Kad bi samo hteli da slušaju, kad bi samo umeli da
čuju ove naše podvike: dole šuplji evropski cilindar! dole prljavi seljački opanak! živeli čisti balkanski taba-
ni!
Zašto ne dopuštaš da tvoji pesnici slobodno misle? Zašto smo ti mrski svi mi koji ne umemo da pužemo
ispred tvojih nogu?
Zašto su ti mrski Zenitisti, koji seju novo seme duhovne slobode i kulturne nezavisnosti, koji seju zdravo
seme da bi se što pre odgajilo svima nama naše zajedničko dete – čovečanstvo!?
Zašto su ti najmiliji pripuzi i laskavci? Najzad, zašto su žandarmi i političke partije i njihovo zakonito
čedo – korupcija – srž tvoje kulture i civilizacije?... Ua!... Ljuto nas peku sve tvoje patnje i svi tvoji bolovi...
A slava tvoje dične demokratije dovodi nas do najdubljih očajanja...
Hvala ti, Srbijo lepa!... 8
Da se razumemo: mi nismo Turci koji tražimo zlatne dukate i srebrne darove za naše radove duha i misli.
Ne! Ali, mi nećemo da budemo niti tvoja raja, koja treba da plaća danak u krvi i danak u gladi – zato što
izgrađujemo kulturu tvoje budućnosti, zato što smo rabotnici tvoga napretka. Mi nismo hrišćanski romantici
prošlih stoleća, ni potomci samozvanih knezova ili svetaca. Mi se nikako ne odričemo života na zemlji, jer
za ljude drugi ne postoji! Na čast vam bilo “carstvo nebesko”! Ja otvoreno dovikujem: ne! Mi nećemo da
crknemo pod udarcima tvojih nekulturnih ministara i tvojih političkih kabadahija. Mi tražimo: daj već jed-
nom da se živi, a ne samo da se umire, Srbijo!...” Ljubomir Micić, Zenit, septembar 1925.

Zenit, Jo Klek, Vila Zenit, 1924-1925 Klekova vizionarska

skica za Vilu Zenit postaće model radikalnog shvatanja mod-
erne arhitekture sa osnovnim karakteristikama kao sto su slo-
bodan plan, krovna terasa, prostorni kontinuitet izmedju spol-
jašnjosti i unutrašnjosti, uz uticaje kubizma i Adolfa Loosa

Zenitheum I, Jo Klek, 1924.

Jo Klek, projekat za kiosk, 1923.

Zenitheum I I, Jo Klek, 1924.

9
GAMP

12. novembra 1928. godine osnovana je u Beogradu Grupa arhitekata modernog pravca, čiji su osnivači
bili Milan Zloković, Branislav Kojić, Jan Dubovi i Dušan Babić. Sva četvorica su studirali arhitekturu van
Srbije. Milan Zloković je započeo studije u Gracu, završio u Beogradu, a potom se usavršavao u Parizu, gde
je studirao i Branislav Kojić. Jan Dubovi je studirao u Pragu, a Dušan Babić u Beču. Grupa je osnovana da
bi se putem izrade arhitektonskih projekata, njihovom realizacijom i javnim nastupima, zalagala za principe
moderne arhitekture. U vreme svog najvećeg uspona, grupa je brojala osamnaest članova. Pored osnivača, u
grupi su bili i Dragiša Brašovan, Petar i Branko Krstić, kao i Momčilo Belobrk.
Grupa je organizovala nekoliko izložbi: Prvi salon arhitekture 1929. godine, Prvi Jugoslovenski salon
savremene arhitekture 1931. i Drugi jugoslovenski salon savremene arhitekture 1933. godine. Grupa je tako-
dje izlagala u Pragu 1930. godine. Godine 1934., nakon gotovo šestogodišnjeg delovanja, grupa je raspušte-
na na inicijativu samih članova. U periodu pre osnivanja Grupe arhitekata modernog pravca, bilo je više
pokušaja prenošenja evropskih uzora racionalističke arhitekture, putem uprošćavanja i ukidanja istorijskih
elemenata na arhitektonskim objektima, uvodjenjem funkcionalističkih principa u arhitektonsko projekto-
vanje i unošenjem racionalizacije u konstruktivni i kompozicioni sklop zgrada. Medjutim, sve ove pojave su
bile prisutne u arhitekturi sporadično i izolovano, jer u to vreme još uvek nije postojao organizovani pokret
na polju arhitekture putem kojeg bi karakteristični elementi, činioci modernog arhitektonskog projektovan-
ja, bili uneti i predstavljeni u celosti i u pravom svetlu stručnoj arhitektonskoj javnosti u Srbiji. Kraj 1928.
godine se, dakle, može smatrati trenutkom kada se na srpskoj arhitektonskoj sceni definitivno kristalizovao
modernistički pokret, pre svega osnivanjem Grupe arhitekata modernog pravca, a potom i individualnim
radom snažnih arhitektonskih ličnosti, koje su ovaj pokret definitivno unele u srpsku arhitekturu.
Početkom 1929. arhitekta Branislav Kojić objavio je programski tekst modernizma, koji uobličava novi
pokret i novi period u razvoju arhitekture u Srbiji. Tekst je objavljen pod naslovom Arhitektura Beograda u
dnevnom listu Vreme.
Grupa je osnovana da bi se putem izrade arhitektonskih projekata, njihovom realizacijom i javnim nastupi-
ma, zalagala za principe moderne arhitekture.
Već 1932. grupa ulazi u krizu. Godine 1934., nakon gotovo šestogodišnjeg delovanja, grupa je raspuštena na
inicijativu samih članova.
Najbitnija izložba je bila Prvi Jugoslovenski Salon arhitekture održan u paviljonu umetnosti u Beogradu
1931. Tad izloženi urbanistički planovi za neke Vojvodjanske gradove, Evangelistička crkva u Ostojićevu od
Dubovia, Palata izvršnog veća Vojvodine Dragiše Brašanova kao i opštinski administrativni centar Novog
Sada od Kojića, Lekres Zgrada Dušana Babića. Zloković prikazuje svoj Hotel Ziča u Mataruškoj Banji, Co-
lumbus Tower in Santo Domingo u Domenikani.
10
Milutin Borisavljević
Paralelno, nasuprot modernistima, koji su u trećoj dekadi veka sve prisutniji na arhitektonskoj sceni u Srbi-
ji, neki arhitekti i dalje propagiraju ideje, koje su u suprotnosti sa stavovima dolazećeg modernog pokreta.
Tako pariski doktorant, arhitekta Milutin Borisavljević, u svojim tekstovima objavljenim u periodu 30-tih
godina, tvrdi da je arhitektura u suštini samo kompozicija istorijskih stilova, a da modernisti ne poznaju
prošlost arhitekture, te postaju modernisti jedino iz razloga obrazovno-arhitektonske nepismenosti. Milutin
Borisavljević se, kao teoretičar i estetičar arhitekture, pojavljuje pred Drugi svetski rat svojim tekstovima u
Srpskom tehničkom listu. U svojim radovima o estetici, Borisavljević zastupa optičko-fiziološku teoriju, ko-
jom dokazuje da je lepo fenomen vida, a ne prostora i linija, na taj način negirajući psihološka i matematička
objašnjenja lepog. Njegova doktorska disertacija je odbranjena u Parizu. Medjutim, i pored uspeha, koji je
njegov rad na teoriji estetike arhitekture imao izvan granica zemlje, Borisavljević je u Srbiji bio ignorisan i
zaboravljen. Napustio je domovinu 1949. godine i odselio se u Pariz, gde je i umro.

Kuća Flašar u Ulici Kornelija Stankovića, Milutin

Borisavljević, 1932.

Koncipirana je kao porodična vila provougaone

osnove, prvobitno sa jednim spratom, i sa potpuno
simetričnim rasporedom prostorija. Vila je izvede-
na u duhu akademske tradicije, sa monumentalnim,
udvojenim pilastrima duž čitave fasade, koji se
završavaju elegantnim jonskim volutama. Krov je
ravan, oivčen balustradom sa ukrasima u obliku
urni.

11
Momir Korunović
Njegovo delo često je u arhitektonskoj istoriji teoriji povezivano sa idejama ekspresionista. Njegovo
Spomen obeležje srpskoj vojsci u Kumanovskoj bitci iz Prvog balkanskog rata na brdu Zebrnjak (gradjeno
1933.-37.), kod Kumanova, uporedjivana je od strane arhitektonskih kritičara sa Ajnštajnovom kulom Eriha
Mendelsona. Korunović je studirao na Tehničkoj visokoj školi u Pragu, a zatim je išao na studijska putovan-
ja u Rim i Pariz. Pripada romantičnoj, nacionalnoj grani srpske arhitekture, a razvijao je svoj stil uporedo
sa svakim novim projektom, počevši od projekta za zgradu Pošte 1 u Beogradu (1912.-18.), zatim nastavio
na projektima Pošte 2 (1927.-29.), Ministarstva pošta (1926.-30.) i Sokolskog doma Matica (1929.-35).
Spomenik na Zebrnjaku odveo ga je do granica ekspresionizma. Nažalost, gornji deo spomenika je srušen
1942. godine, tako da je do danas sačuvan samo donji deo, spomen-kosturnica. Težio je da ostvari arhitektu-
ru nacionalnog stila, služeći se pretežno dekorativnim elementima srpske srednjovekovne sakralne arhitek-
ture. Pokušaji ove vrste ostali su usamljeni i bez sledbenika u srpskoj arhitekturi. Dekorativna ornamentika
fasada koja je jedna od glavnih odlika Korunovićeve arhitekture.

Momir Korunović Projekat Sokolskog doma »Mati-

ca« (1929.-35).

Momir Korunović, Posta broj 2, 1929 , Slobodana Penezića Krcuna

Originalno delo koje se oslanja na moravsko vizantijski stil. Naglašava se masa zida, lukovi i otvori, upotre-
ba dekorativne plastike, uvećanje detalja u odnosu na površinu zidnog platna, upotreba najrazličitijih oblika,
slobodne forme. Monumentalnost.
Objekat je srušen u bombardovanju za vreme Drugog svetskog rata. Zgrada je rekonstruisana 1947. po pro-
jektu Pavla Krata. Njena originalna fasada je skroz preradjena, skinuta je sva dekoracija tako da je onaj stari
objekat izgubio svoj jedinstven srpsko-vizantijski stil. 12
Spomenik obelisk na Zebrnjaku, građen od 1934-1937, visok 48,5 m,
bio je najviši spomenik na prostoru Kraljevine Jugoslavije. Na veliku
žalost, odmah po okupaciji, Bugari su ovaj velelepni spomenik detoni-
rali. Gornji deo spomenika je srušen 1942. godine, tako da je do danas
sačuvan samo donji deo, spomen-kosturnica. Na ovom projektu je
stvario sintezu romantizma i ekspresionizma.

Momir Korunović, spomen obeležje na

Mačkovom kamenu, 1926-1930.
Malih dimenzija a masivnog izgleda zbog ko-
rišćenog materijala.

13
Aleksandar Deroko

Značajan predstavnik arhitekata koji su zastupali nacionalno istorijski stav u arhitekturi, bio je i Aleksan-
dar Deroko. Nakon učestvovanja u Prvom svetskom ratu, Deroko je studirao tehniku u Rimu i Pragu do
1926., a potom na Beogradskom univerzitetu. U periodu izmedju 1926. i 1928. Studirao je u Parizu vizanti-
jsku umetnost. U svojim radovima zalagao se za razvoj nacionalnog stila u arhitekturi koji je bio inspirisan
ranohrišćanskim, vizantijskim i srpskim arhitektonskim spomenicima iz perioda srednjeg veka. Izgradio je
više crkava, memorijalnih gradjevina i stambenih zgrada u periodu izmedju dva rata.
Na stambenim objektima predstavio je nove interpretacije srpske tradicionalne narodne arhitekture, u koje
je takodje unosio elemente nasledja balkanske i mediteranske arhitekture kao i stilske arhitektonske ele-
mente secesije. Radeći pod uticajem tadašnjeg racionalizma svoje je objekte izgradjene pred Drugi svetski
rat prilagodjavao modernom stilu. Njegovo idejno rešenje za crkvu Sv. Save u Beogradu iz 1926. bilo je
osnova za izradu gradjevinskog projekta kojeg je izradio Bogdan Nestorović 1932. U periodu 30-tih, Deroko
je objavio nekoliko studija vizantijske i srpske srednjovekovne arhitekture. Svoje knjige je sam ilustrovao, a
takodje je izradio veliki broj slika na kojima je predstavljao arhitektonske motive.

Kuća pukovnika Elezovića, Aleksandar Deroko,

1927, Njegoševa 20

Dobila je nagradu za najlepšu fasadu kao uspelu

interpretaciju srpskovizantijskog stila u kombi-
naciji sa elementima secesije. Stilizovani sred-
njovekovni motivi su utisnuti u plitak reljef na
parapetima prvog sprata a plitki pilastri se protežu
visinom kuće. Elementi secesije su u kombinaciji
sa tradicionalnim motivima na fasadi. Plitki reljefi
na fasadi predstavljaju ličnu Derokovu inter-
pretaciju srednjovekovnih motiva.
Arhitektonski oblikovan u reprezentativnom
nacionalnom stilu, komponovan je od elemenata
različitog porekla. U zalučenom portalu, prozo-
rima prvog sprata, biforama i triforama drugog
sprata vidljiv je uticaj srpsko-vizantijskog stila,
ali je oblik otvora u prizemlju i potkrovlju, kao i
oblik snažnih pilastera koji probijaju završni venac
pretvarajući se u male kule, blizak kasnoj secesiji.

14
Milan Zloković

Studirao u Gracu i Beogradu. Usavršavao se u Parizu. Bio je pionir modernog pokreta u srpskoj arhitekturi.
Zajedno sa Kojićem, Dubovim i Babićem osnivao je krajem 1928. grupu arhitekata modernog pravca GAMP.
Autor je najznačajnijeg dela srpskog modernizma, zgrade Univerzitetske dečije klinike.
Krajem 1925. godine Milan Zloković je radio projekte malih željezničkih stanica na kojima se naziru ele-
menti nove estetike u arhitekturi. Iste godine, dobio je nagradu na konkursu za Umetnički paviljon Cvijeta
Zuzorić i Jugoslovenski paviljon u Filadelfiji. U proleće 1927. godine, završio je projekt za sopstvenu kuću na
Kotež-Neimaru. U jesen iste godine, Zloković neočekivano i radikalno menja svoj projekat porodične kuće.
Novi projekat, kojim je zamenio već izradjenu projektnu dokumentaciju, predstavlja arhitektonsku kom-
poziciju kubičnih masa, ravnih krovova i izradjen je u novom, modernističkom stilu.
Zloković je imao velikih zasluga za razvoj moderne arhitekture u Srbiji. Obzirom da je bio odličan matem-
atičar, on je još pre Drugog svetskog rata ukazivao na značaj modularne podele u arhitekturi i bio je u to
vreme jedan medju prvima u Evropi koji je proučavao polje koordinacije mera u arhitektonskom projekto-
vanju. U toj oblasti je ostavio značajan rukopis Modularna koordinacija.

Milan Zloković – Škola u Jagodini,

1937-40.

Milan Zlokovic, Muzej

pomorstva, Split, 1929.
takmičarski rad

15
Milan Zloković, vila porodice Zloković, Vračar, 1927.
U proleće 1927. godine, završio je projekt za sopstvenu kuću na Kotež-Neimaru. U jesen iste godine, Zlo-
ković neočekivano i radikalno menja svoj projekat porodične kuće. Novi projekat, kojim je zamenio već
izradjenu projektnu dokumentaciju, predstavlja arhitektonsku kompoziciju kubičnih masa, ravnih krovova
i izradjen je u novom, modernističkom stilu. Vila arhitekte Milana Zlokovića, najznacajnijeg srpskog mod-
erniste u periodu izmedju dva svetska rata, spada medju najranije interpretacije sterometrijske arhitekture u
Beogradu. U njoj danas živi njegov sin i zakonom je zastićena. Snažne kubične forme: uticaji Adolfa Losa
i njegovog Raumplan-a. Osnova je slobodno aranžirana i proizilazi iz racionalog postavljanja funkcije.
Likovni utisak daju razložene i smaknute kubične forme. Ravna krovna konstrukcija i velike površine fasad-
nog platna naglašavaju kubičnost. Kaskadne površine.

Za projekat bio inspirisan

brodovima. Karakterističan
izdužen oblik zgrade. Četri
podeljena bloka. Prilično je
ostećena za vreme bom-
bardovanja Beograda u II
svetskom ratu. Objekat je
projektovan po modularnoj
mreži. Efekat dominantnih
modula na fasadi vidljiv je
i prilikom redjanja otvora.
Traka prozora. Produženi
balkoni.

Milan Zloković, bolnica u Tiršovoj, Beograd, 1940.

16
Vila porodice Šteric, Milan Zlo-
kovic, 1933, Dedinje
Zgrada predstavlja jedan od na-
jlepših primera srpske moderne.
Naglašeni su kubistični volumeni
i vidljiv je uticaj Adolfa Losa.
Prozimanja enterijera i eksterijera,
razudjenosti osnove i stepenovan-
ju planova po dubini.

Milan Zloković, projekat za

železničku stanicu u Obrenovcu,
1928.

Milan Zloković, zgrada servisa

automobila FIAT, Beograd, 1939-
1940.

17
Milan Zloković, Tržni centar u Skoplju, 1933-1935.

Milan Zloković, Columbus Tower, Santo Domingo,

1929.(competition project)
Njegov projekat za medjunarodno takmičenje Colum-
bus Tower u Santo Domingo u Domenikani, prikazuje
sasvim drugačiji stil. (po kritičarima ovaj projekat
predstavlja hipermodernizaciju Vizantijskog stila).
Ovaj projekat liči na ekspresionističke modele, poseb-
no u konstrukciji dramatičnih elemenata, ali takodje
ima i elemente koji su često upotreljivani od strane
modernih arhitekata (npr. geometrični kvalitet cilin-
drične forme ).

Milan Zlokovic, Kreditna banka, Saraje-

vo, 1928-1932, pogled na fasade sa ulice
Kameni fasadni frontovi su karakteristic-
ni za zgrade banaka u tom periodu.

18
Milan Zloković, Hotel Žiča,
Mataruška banja, enterijer restora-
na,1931-1932.

Milan Zloković, Hotel Žiča,

Mataruška banja, enterijer restora-
na,1931-1932.
Svetlo koje preovladjuje u enteri-
jeru ukazuje na svest o zdravoj
atmosferi u spa odmaralištu. Jed-
nostavna struktura objekta i beli
zidovi preovladjuju i u unutrašn-
jem i u spoljašnjem delu velikog
restorana. Staklena fasada nep-
rimetno deli spoljni od unutrašn-
jeg dela. U cilju da dobiju vazduh
zgrade su postavljene naspram
sunca, zidovi se bojili u belo i
postavljaju se veliki otvori da bi
bolje ušla svetlost. U nastojanji-
ma da prikazu novu arhitekturu u
Srbiji, arhitekte su davali akcenat
na higijenskim aspektima zgrade.

Milan Zloković, Hotel Žiča, Mata-

ruška banja, restoran na krovnoj
terasi, 1931-1932.

19
Dragiša Brašovan
U periodu krajem 30-tih i početkom 40-tih dolazi do snažnog razvoja modernističkog pokreta u Srbiji. U to
vreme na arhitektonskoj sceni jedan od najaktivanijih arhitekata je bio Dragiša Brašovan. Studije je završio
na Tehničkom fakultetu u Budimpešti. Za svoje najznačajnije objekte Brašovan je usvajio principe na koji-
ma počiva moderna arhitektura. Medjutim, za razliku od evropskih uzora, njegovi objekti imaju diskretnu
dekoraciju, čime odstupaju od dosledne funkcionalnosti pokreta moderne. Izmedju 1927. i 1929. Brašovan
je izveo Genčićevu i Škarkinu vilu, koje predstavljaju klasične primere akademske arhitekture. Početkom
1929. projektuje Paviljon u Barceloni i Radnički dom u Novom Sadu. Značajan primer srpskog moderniz-
ma je njegova kuća u Mileševskoj ulici u Beogradu, koja je, na žalost, porušena u Drugom svetskom ratu.
Posebno se, kao izuzetno avangardan, izdvaja njegov projekat za Jugoslovenski paviljon na izložbi u Mila-
nu, iz 1931. godine. Njegovi radovi predstavljaju antologijske primere srpskog modernizma, a medju njima
su izuzetno značajni projekti za zgradu Državne štamparije u Beogradu, koja je gradjena izmedju 1933. i
1940. godine, za zgradu Komande ratnog vazduhoplovstva u Zemunu, koja je gradjena u periodu 1934-35.,
kao i za zgradu Dunavske banovine u Novom Sadu iz 1937-40. godine.

Dragiša Brašovan, vila Dušana Lazića, Beograd, 1932

Oblikovana je u duhu ranog modernizma medjuratne beogradske arhitekture. Vila je koncipirana kao slo-
bodnostojeći objekat okružen prostranim vrtom, frontalno postavljen u odnosu na široki bulevar. Rešena je u
kompaktnoj, skoro simetričnoj osnovi i formi, sa izrazitim odlikama Brašovanovog ličnog modernog izraza.
U arhitektonskoj kompoziciji izdvajaju se kubusi nejednakih visina čija je forma odredjena preciznom jas-
nom linijom.
Karakteristična kombinacija horizontalno i vertikalno postavljenih delova fasade tipična je za Brašovanov
arhitektonski metod. Modernistički koncept objekta uočljiv je na čeonoj fasadi pomeranjem glavnog ulaza
ulevo, dok je ulazno stepenište zadržano u centralnoj osi fasade. Na glavnoj fasadi prema ulici najistaknutije
mesto zauzimaju tri velika kružna prozora naglašene profilacije. U prizemnoj zoni je, kvadratnim ornamenti-
ma i masivnim stubovima ispred ulaza, ostvaren dekorativni efekat koji doprinosi usaglašavanju sa izgledom
okoline.

20

Dragiša Brašovan, Škarkina vila,
Beograd, 1926.-1927.
Kuća češkog inženjera Riharda Škarke, direktora
filijale Praške kreditne banke u Beogradu, izgradjena
je 1926-1927., kao reprezentativna gradska vila. Vila
predstavlja primer arhitekture beogradskog grad-
janskog društva i delo Brašanovog predmodernis-
tičkog perioda. Objekat je projektovan na principima
akademskog eklekticizma u kojem dominira roman-
tičarski duh.
Fasada je izvedena u jednoj ravni, a dekorativni
elementi preuzeti iz istorijskih stilova, romantike, ve-
necijanske gotike i baroka doprinose njenoj slikovito-
sti. Rustičnoj obradi donje zone suprostavlja se ravna
površina sprata, kojom dominira romantičarska trifo-
ra ispunjena floralnim, zoomorfnim i antropomorfnim
motivima. Motiv prelomljenoj luka i baroknih voluta
ponovljen je i na monumentalnoj ulaznoj kapiji.
Dragiša Brašovan, Genčićeva kuća,
Beograd,1929.
Genčićeva kuća je gradjevina cen-
tralnog tipa. Kuća ima četri nivoa:
suteren, prizemlje, sprat i krovnu
terasu. Po kvadraturi (oko 900m2)
spada medju najprostranije Brasa-
nove jednoporodične kuće.
Po svim arhitektonskim i stilskim
karakteristikama, zgrada pripada
grupi objekata na kojima je arhitekta
Brašovan započeo proces postepenog
modernizovanja akademskih formi,
koji se pre svega ogleda u istom tret-
manu svih fasada gradjevine. Kon-
cipirana je kao gradjevina kubičnoj
volumena, sa akademski raščlanjen-
om fasadom, kojom dominira ulazni
deo, rešen u formi trijumfalnog luka.
Fasada je oživljena pravilnim ra-
sporedom prozorskih niša i parovi-
ma udvojenih stubova sa jonskim
kapitelima. Ravnotežom masa i
svedenošću dekoracije nagoveštano
je približavanje modernom arhitek-
tonskom izrazu. Od 1952. u zgradi je
smešten Muzej Nikole Tesle.
21
Dragiša Brašovan,
Paviljon Kralje-
vine Jugoslavije na
Svetskoj izložbi u
Barseloni 1929.

Dragiša Brašovan,
Paviljon Jugo-
slavije na sajmu u
Milanu, 1931

22
 Dragiša Brašovan, Zgrada Koman-
de Vazduhoplovstva Jugoslavije u
Zemunu, 1935;
Bitno monumentalno zdanje u
srpskoj arhitekturi. Zgrada koman-
de vazduhoplovstva je zamišljena
kao forma koja asocira sa avion sa
više krila. Naglašena horizontalna
podela i stepenovanje. Istaknuta
vertikala središnjeg dela pročelja.

Gradjena je sa osnovom u obliku četvorougaonika, sa unutrašnjim dvorištem i predbaštom. Postavljena je

kao samostalna blok-zgrada. Ima prizemlje i četri sprata iznad kojih se uzdiže proporzionalno uskladjena
kula čiji je volumen, takodje, razudjen i akcentovan središnjom dominantom. Simetrični volumen glavne
fasade naglašen je bočnim rizalitima prizemlja i prva dva sprata. Bočnu fasadu karakteriše ujednačen ritam
gradjevinskih otvora. Objekat odlikuje originalnost, likovna izražajnost, unutrašnja dinamika i sklonost ka
detalju.
Predstavlja jedno od najoriginalnijih dela arhitekte Brašovana i značajno delo jugoslovenske moderne u peri-
odu izmedju dva svetska rata. Zgrada predstavlja najveći i najznačajniji objekat izgradjen u okviru Starog
jezgra Zemuna.
Zgrada Banovine bila je jedna od
najvećih građevina u zemlji. Na
maketi koja je često reproduko-
vana u dnevnoj štampi prvobitno
je bila zamišljena u klinker opeci.
Izvedena verzija zgrade obložena
je bračkim mermerom, dok su
stepenište i centralni hol obloženi
kamenom iz Karare. Banska palata
je velelepna građevina (185 x 42,5
m) zaobljene forme i masivne kule
(visoke 42 m.) u kojoj se nalazi
569 odeljenja, pretežno kancelari-
jskih prostorija. Palata je građena
Dragiša Brašovan, Zgrada Banovine u Novom Sadu (zgrada izvršnog u internacionalnom stilu zrele
veća Vojvodine) 1936.-39. moderne.

Dragiša Brašovan, Brašanova kuća, Beograd, 1931.

23
 Dragiša Brašovan, ulica Braće Jugovica, stambena zgrada,
Beograd, 1934.
Ovaj mali gradski blok je karakterističan primer srpskog
modernizma. Dinamična igra horizontalnog i vertikalnog
ritma. Na uglu zgrade su balkoni. Karakterističan je na-
glaseni vertikalni ispust koji zgradi daje dimaničnost i
karakter. Kružni prozori kao karakteristični detalj zrele
moderne u Srbiji su postavljeni na vrhu vertikalne ploče.

Dragiša Brašovan, Zgrada Državne štamparije, Bulevar Vojvode Mišića 17

Koncipirana je kao višespratni objekat, razudjene osnove, na kojem je prvi put u beogradskoj arhitekturi
primenjen armirano-betonski skeletni sistem konstrukcije. Gradacija volumena ostvarena je uravnoteženim
rešenjem donjih partija pročelja, preko naglašenog odnosa vertikala i horizontala viših spratova, do skladnog
završetka u vidu staklenog poluvaljka na vrhu objekta.
Ritmično prožimanje horizontalnih i vertikalnih površina u spoljnoj obradi predstavlja prepoznatljiv izraz
Brašovanovog modernističkog postupka. Zgrada Državne štamparije predstavlja jedno od antologijskih dela
srpske moderne arhitekture.

24
Dušan Babić
Dušan Babić se preselio iz Sarajeva u Beograd 1927. godine. Iste godine Babić se priključio krugu beo-
gradskih avangardnih arhitekata, a 1928. postaje suosnivač Grupe arhitekata modernog pravca. Dušan Babić
je gradio niz stambenih zgrada, medju kojima je značajna zgrada Lektres u ulici Maršala Birjuzova u Beogra-
du, sa elementima modernističkog dekorativizma, kojim je pokušao da pomiri dva različita stilska perioda u
arhitekturi i na taj način da ublaži sirovu snagu modernog pokreta i prilagodi ga uslovima sredine u kojoj je
gradio.

Dušan Babić, Vila Protić u Beogradu,

1930-31.
Dominacija horizontalnog plana os-
lonjenog na slobodno-stojeće stubove.
Razvija domaću varijantu art-dekoa,
primena horozontalne fasadne teksture.
Asimetrija (uticaj ekspresionizma)

Dušan Babić, Vila Dragutina Smejkala

Bregalnička ulica, Beograd, 1934.
Razvija domaću varijantu art-dekoa.
Asimetrija (uticaj ekspresionizma).
Fasadni rasteri se razvijaju vrlo mašto-
vito, nema pravila, nema kanona.

Dušan Babić, Vila Braće Novosel, Beo-

grad, 1936. porušena

25
Dušan Babić, Zgrada Unije Jugoslovenskih Inžen-
jera i Arhitekata, Beograd 1930. takmičarski rad

Vila Rajh, Dušan Babić, Beograd, 1931.

Vila Rajh je sagradjena u duhu modernizma.

Dosledno sprovodjenje principa otvaranja velikih
terasa prema bašti, u kombinaciji sa funkciona-
listički primenjenim geometrijskim principom
oduzimanja mase i uvodjenja stubova, čini ovu
vilu jednom od najistaknutijih primera beogradske
moderne arhitekture, dok dekorativni tretman fasa-
da ukazuje na priključenje art deko arhitektonskom
pokretu koji se širom Evrope održao sve do početka
Drugog svetskog rata.

26
Petar i Branko Krstić
Braća Petar i Branko Krstić u svom radu nalaze put kompromisa koji uspostavljaju izmedju stilova mod-
ernizma, eklekticizma i akademizma. Eklekticizam se vidi u projektu crkve Sv. Marka u Beogradu, aka-
demizam u oblikovanju fasade Agrarne banke u Beogradu, a zakasneli srpsko-vizantijski stil u oblikovanju
Igumanove palate. Avangardne forme predstavljene su njihovim projektima vila u Profesorskoj koloniji i na
Senjaku u Beogradu. Vile su izgradjene u kubičnim formama uz izvedenu kompoziciju po modernističkim
uzorima. Takodje, stambena zgrada za Josifa Šojata u Brankovoj ulici u Beogradu, iz 40-tih, pripada ovom
poslednjem stilu, jer sadrži fasadu čiste, perforirane površine.

Branko i Petar Krstić, Vila Stevke Milićević,Užička

54, Beograd, 1930.
Smeštena je na prostranoj parceli sa uredjenim vrtom,
u jednoj od najstarijih ulica rezidencijalne zone Ded-
inja. Oblikovana je u duhu arhitekture rane moderne.
Prostorna organizacija objekta odgovara uobičajenom
tipu medjuratne, prizemne porodične vile, sa slobod-
nim, netipskim rešenjem osnove.
Karakterističan element u obradi fasada predstavl-
jaju snažno profilisane horizontale u malteru koje
se protežu čitavom njenom površinom i jarbol za
zastavu, istaknut na vidnom mestu glavne fasade.
Fasadno platno je ostvareno sintezom arhitektonskih
elemenata, skulpture i umetnički obradjenih detal-
ja. Posebno je osmišljena ulazna partija sa potpuno
simetričnim prikazom karijatida na tremu. Monu-
mentalni efekat i harmonija, kako u kompoziciji tako
i u detalju, postignuta je delovanjem uravnoteženih,
ritmično postavljenih masa.

Braća Petar i Branko Krstić, vila Dušana Tomića, Užička 8

Vila profesora Tehničkog fakulteta Dušana Tomića izgradjena je 1931. Prostorna organizacija je zasnovana na
zahtevima funkcionalizma. Fasade su modernistički oblikovane sa dobro artikulisanim vertikalnim i hori-
zontalnim kubusima, punim površinama i otvorima. Vila, sa bezornamentalnim fasadama predstavlja najviši
domet zrelog modernizma. Vila se sastoji od suturena, prizemlja i sprata.

27
Branko i Petar Krstić, Agrarna banka, Trg Nikole Pašića, 1934.
Zgrada Agrarne banke podignuta je izmedju 1932. i 1934. kao jedna od poslednjih bankarskih palata Beo-
grada u medjuratnom periodu, kojim je reprezentovana politička i ekonomska snaga države. Projekat zgrade,
koncipirane kao reprezentativni poslovni objekat sa ugaonom, zaobljenom fasadom i monumentalnim ulaz-
im delom.
Svojim arhitektonskim karakteristikama gradjevina spada u grupu gradjevina na kojima su autori ostvarili
kompromis izmedju akademskog i modernističkog shvatanja arhitekture. Trodelna podela fasade, oživljene
nizom jonskih stubova u prizemnoj zoni i karakterističnim krovnim vencem, dala je akademsko obeležje
spoljnom izgledu zgrade, dok kompozicija celine i funkcionalno rešenje osnove odražavaju opredeljenje
autora za modernističku koncepciju arhitekture.

Branko i Petar Krstić,

Igumanova Palata, Terazije, 1936.

Braća Krstić su osvojili prvu nagradu na konkursu 1935. za realizaciju poslovnog objekta za Fond Sime
Igumanova, velikog srpskog dobrotvora XIX veka. Reprezentativna gradska palata jedno je od najznačajni-
jih dela Petra i Branka Krstića, ujedno i jedan od ključnih objekata na kome se ogleda proces transformacije
tradicionalnog akademskog koncepta u moderni. Zamišljena je u modernizovanoj verziji srpsko-vizantijsk-
og stila, sa širokim arkadama u prizemlju, vertikalno raščlanjenom fasadom na spratovima i dekorativnim
motivom izduženog lučnog otvora. Ovaj motiv, koji svoje poreklo vodi iz srpsko-vizantijskog stila, naglašen
je na uglu i suprostavljen formalnim odlikama kasnog modernizma- mermernoj oblozi fasade, nizovima
pravougaonih prozora na poslednjem spratu i jakoj nadstrešnici u prizemlju.
Sima Andrejević Igumanov, trgovac, otvorio je 1872. u Prizrenu Bogoslovsko-učiteljsku školu, čije je izdrža-
vanje obezbedio time što je podigao palatu na Terazijama i stvorio zadužbinu koja je donosila redovne
prihode. 28
 Zgrada Josifa Šojata, Petar i Branko Krstić, Brankova ulica, 1935.

Zgrada preduzimača Josifa Šojata je najamna zgrada tipična za vreme

nestašice stanova kada su takve zgrade za rentu činile najveći procenat
izgradjenih objekata. Stambena zgrada sa lokalima u prizemlju ima pod-
rum, prizemlje, četri sprata i povučenu potkrovnu etažu.
Fasada je oblikovana kao jednostavna i jasno čitljiva forma, zasnovana
na ritmičnom smenjivanju punih i praznih zidnih površina. Promenu u
uspostavljenom ritmu čini balkon na prvom spratu. Zgrada Josifa Šojata
predstavlja jedno od najznačajnijih dela medjuratnog funkcionalizma i
istovremeno jedno od najznačajnijih ostvarenja Petra i Branka Krstića u
kojem je došla do punog izražaja modernistička ideja o bezornamentalnoj
arhitekturi.

Jan Dubovi
Češki arhitekta Jan Dubovi je u periodu moderne arhitekture u Srbiji svojim projektima dao veliki doprinos
prodoru ideja moderne. U Beograd je došao u periodu 1922-1934. Jedan je od osnivaca Grupe arhitekata
modernog pravca GAMP. 1926. godine Jan Dubovi je napisao tekst o Radeničkoj kući i radeničkom domu,
držao predavanja o vrtnim gradovima i objavio ih u zagrebačkom Tehničkom listu. Svoj tekst je ilustrovao
crtežima na kojima je vidan uticaj Adolfa Losa. Jan Dubovi je projektovao i gradio tokom 30-tih i počet-
kom 40-tih godina kompleks opservatorije na Zvezdari, koji se sastoji od kompozicije tehnološki naprednih
arhitektonskih objekata.

Jan Dubovi, “Solid”, Poslovno-stambeni objekat Petra Jankovića, bravara, 1933.

Solid Objekat radionica Petra Jankovića je jedna od prvih realizovanih poslovno-stambenih kuća u stilu
moderne arhitekture. Radni i stambeni deo su izvojeni a ta podela je ostvarena pomoću naglašene horizon-
talne profilacije iznad prvog sprata kao i pomoću plastičnog efekta balkona na bočnim fasadama.
29
 Jan Dubovi, Astronomska opservatorija na Zvezdari,
Beograd, 1929-32.

Astronomska opservatorija, koja je počela sa radom

1891., predstavlja jednu od najstarijih naučnih insti-
tucija u Srbiji. Sagradjena je izmedju 1929. i 1931.
prema projekatu Jana Dubovog, kao kompleks sa
Upravnom zgradom i paviljonima u koje je smeštena
astronomska oprema. Opservatorija je oblikovana u
modernističkom duhu, sa elementima akademskog
istoricizma, karakterističnog za medjuratni period.
Upravna zgrada astronomske observatorije
Posebnu umetničku vrednost arhitekturi kompleksa
daju namenski radjeni reljefi, izvedeni prema nacrtima
arhitekte Branka Krstića.
Astronomska ospervatorija predstavlja najznačajniji
projekat jednog od pionira srpskog modernizma i os-
nivača Grupe arhitekata modernog pravca, češkog ar-
hitekte Jana Dubovog. Kompleks astronomske opser-
vatorije u parku Zvezdara je njegovo najznačajnije
delo. Ovaj kompleks je jedno od prvih urbanističkih
rešenja realizovanih u duhu moderne. Ovaj objekat je
u to vreme bio jedna od najmodernijih zgrada te vrste
u Evropi i ponos Beograda.

Jan Dubovi, evangelisticka crkva, Ostojićevo, 1929.

30
Branislav Kojić
Diplomirao je u Parizu, gradio objekte u Beogradu i Skoplju. Najpoznatiji njegov objekat je stambena
zgrada dr Djurića u Prizrenskoj ulici u Beogradu, koja predstavlja antologijski primer srpskog modernizma.
1926. Godine. Branislav Kojić, koji se u Francuskoj školovao za inženjera, a ne za arhitektu, predstavlja
svoje ideje koje u sebi sadrže duh tadašnjeg evropskog racionalizma u arhitekturi. Učestvovao je na većem
broju konkursa i dobio nekoliko prvih nagrada. 1925. godine dobio je prvu nagradu za umetnički paviljon na
Kalemegdanu u Beogradu, a iste godine i prvu nagradu za Jugoslovenski paviljon na Exposition internatio-
nale des Arts décoratifs u Parizu, a 1935. godine za studentski dom u Skoplju. Medjutim, svaki pokušaj Ko-
jićeve stilske radikalizacije, odnosno ogoljavanja projekta završavao se na taj način što bi investitor projekat
odbacio. To se dogodilo i sa njegovim projektima za vilu na Topčiderskom brdu i Vilu za umetnike, takodje
na Topčiderskom brdu, oba iz 1929. godine. Kojićev crtež Enterijer A la Korbizje iz 1929. godine govori o
njegovoj potpunoj opredeljenosti prema idejama koje je Le Korbizje u to vreme širio evropskom arhitekton-
skom scenom.
Kojić i Zloković, radeći u konzervativnoj sredini kakva je tada bila Srbija, gubili su poslove zbog sopst-
venih ideja i arhitektonskih opredeljenja, koje takva sredina još uvek nije bila spremna da prihvati. U takvim
uslovima oni su bili prinudjeni da i dalje projektuju suprotno sopstvenim profesionalnim ubedjenjima, sve
poštujući konzervativne zahteve svojih naručilaca. Zloković je tako gradio u periodu izmedju 1930. i 1931.
godine zgradu Opel-a u Beogradu, koja sadrži davno prevazidjene dekorativne elemente karakteristične za
prethodni stilski period u arhitekturi.

Branislav Kojić, Enterijer a Le Corbusier,

1929.;
Kojićev crtež »Enterijer A la Korbizje« iz
1929. godine govori o njegovoj potpunoj
opredeljenosti prema idejama koje je Le
Korbizje u to vreme širio evropskom ar-
hitektonskom scenom.

Branislav Kojić, vile za umetnike, 1929.

31
 Kuća Branislava Kojića, Zadarska 6, Branislav Kojić

Realizacija projekta za sopstvenu kuću nastala je kao rezultat is-

traživanja Kojića na polju povezivanja prepoznatljivih motiva tradi-
cionalnog graditeljstva i elemenata moderne arhitekture i predstavl-
ja najznačajniji primer folklorizma u beogradskoj medjunarodnoj
arhitekturi.
Glavnom fasadom kuće dominiraju dva erkera na prvom spratu i is-
tureni krov koji prati zaobljenost formi. Plastična mekoća valovitog
zida, postignuta stilizacijom erkera preuzetih i narodnog graditeljst-
va, prepoznatljiv je motiv koji ovaj objekat svrstava u prve primere
ekspresionizma u stambenoj arhitekturi kod nas.

Branislav Kojić, kuća dr.

Djurića, Prizrenska ulica,
Beograd, 1933.
Jasna geometrija kom-
pozicije. Istaknuti prozorski
otvori, naglašeni balkoni.
Rešenje funkcije je u skladu
sa oblikom. Godinu dana
nakon podizanja, zgrada
dr Djurića nagradjena je
priznanjem za najlepšu fasa-
du, čime je postala uzor ar-
hitektama modernog pravca
u projektovanju stambenih
zgrada.

Prostorno rešenje objekat zasniva se na slobodnom oblikovanju osnove i racionalnom komponovanju pros-
tora. Prizemna zona, rešena u vidu masivnog postamenta, olakšana je velikim prozorskim površinama izloga
dućana, dok su gornji spratovi znatno slobodnije obradjeni. Zatvoreni kubični volumen zgrade olakšan je
jasno izdvojenim prozorskim otvorima i ugaonim balkonima.
Primena vertikalnog niza okruglih prozora i krovne terase spada u standardne elemente modernog arhitek-
tonskog rečnika.

32
 Branislav Kojić, zgrada lista
Vreme u Beogradu, 1937-
1938.
Zgrada pripada stilu kasne
faze beogradskog moderniz-
ma izmedju dva svetska rata.
Odlika zgrade: monumen-
talnost, masivnost volume-
na, ujednačen odnos zida i
otvora. Cela kompozicija je
tročlano organizovana. Čisti
geometrijski oblici bez ikakve
dekoracije.

Momčilo Belobrk
Najmladji član GAMP-a, ostavio trag sa svojim projektima apartmanskih blokova. Pre nego je napunio 35
godina, u periodu izmedju 1932-1940 god. realizovao je 28 stambenih objekata. Dao je najbolje primere
stambene arhitekture moderne u Beogradu.
Momčilo
Belobrk,
Svetogorska
6-8, detalji
ulaznih vrata,
1938.

Momčilo Belobrk, Dositejeva 17, 1937 Momčilo Belobrk, vila u ulici Kaćanskog 16, Beograd,
Čista forma. Kubična kompozicija. Projektovao 1933.;
dva tipa stambene gradnje: blok zgrade sa Skladna kombinacija geometrijskih oblik. Čista forma
uličnom fasadom u jednoj ravni i ugaoni blok bez ornamenata.
prikazan kao volumen. Prikazuje jasni, bez or-
namenta kontejner za stanovanje sa balkonima i
prozorima.
33
Bogdan Nestorović
Zgrada Zanatskog doma, danas Radio-Beograd, Bogdan
Nestorović, 1933, Hilandarska
Bogdan Nestorović, Zgrada PRIZAD-a, Beo-
grad, 1937-1938.
Zgrada se nalazi na neravnom terenu. Danas se
tu nalazi novinarska agencija Tanjug. Karak-
teriše je monumentalnost sa monolitnom zat-
vorenom formom. Jednostavna neupadljivost,
ideal ranog modernizma, pretvara se u kasnim
tridestim u svoju suprotnost: jednostavnu monu-
mentalnost. Obložena belim mermerom.
Primer oslobadjanja od suvišnih detalja i plas-
tike. Polukruzna forma oblukuje ugao i dal-
je se ponavlja kao pun krug sa akcentom na
nadvišenoj kuli. Jasno se vide dva glavna obla
volumena. Na nižem oblom volumenu je karak-
teristična naglašena vertikalnost.
Podizanje zgrade Zanatskog doma, po ugledu na
druge društvene domove, imalo je za cilj da se
na jednom mestu okupe sve do tada osnovane
zanatske ustanove. Takva mogućnost ukazala
se 1941. godine, kada su različiti zanatski fon-
dovi prikupili sredstva i započeli zidanje doma
prema projektu Danila Vladisavljevića iz 1912.
Rat je odložio izgradnju Zanatskog doma sve do
1931. kada je projektovanje povereno Bogdanu
Nestoroviću.
Objekat je koncipiran kao ugaona gradjevina sa
dva bočna krila duž ulica Hilandarske i Sve-
togorske. Odnos zalučenog centralnog i ravnih
bočnih delova potenciran je središnjom dvoste-
penom kulom. Masivnost ugaonog dela zgrade
olakšana je kolonadom u prizemlju i završnom
spratu. Pored prostorija koje su služile za smeštaj
različitih zanatskih udruženja i saveza, imala
je hotel i bioskopsku salu. Od 1947. u zgradi se
nalazi Radio Beograd.
34
Nikolaj Krasnov
U Beograd dolazi 1922. sa 35 god radnog iskustva. Zaposlio se u Ministarstvu građevina Kraljevine SHS,
postao inspektor arhitektonskog odeljenja i do svoje smrti, 1939. punih 17 god rukovodio projektantskom
grupom u Odseku za monumentalne građevine.
Iako mu je pravo ime Nikolaj, u znak zahvalnosti i odanosti novoj otadžbini na svim projektima potpisivao
se kao Nikola. Sahranjen je 1939. godine na ruskoj parceli beogradskog Novog groblja.

Zgrada je sagradjena za potrebe Kraljevskog konjičkog

eskadrona 1860. Smeštena duž današnje ulice Kralja
Milana, bila je to jednostavna, jednospratna gradjevi-
na. Nekoliko decenija kasnije prvobitna namena se
menja kada se Narodno pozorište privremeno seli u
zapuštenu zgradu konjušnice. Pozorišni život je trajao
do 1927., kada je manjež izgoreo u požaru.
Projektom ruskog arhitekte Krasnova na nekadašnjoj
prizemnoj zgradi dozidan je sprat, kao i nad vestibi-
lom uz južnu fasadu, čime je ostvarena jedinstvena
arhitektonska celina sa ostalim delom zgrade. Fasadno
platno oživljeno je nizom dekorativnih elemenata i
figurama na prvom spratu.
Novo pozorište otpočelo je sa radom 1929., sve do
privremene promene namene 1931. kada je zgrada
preuredjena za potrebe Narodne skupštine. Nakon
Drugog svetskog rata, 1947. izvršena je nova adaptaci-
ja zgrade za pozorište po projektu Momčila Belobrka.
Zgrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta koja od
tada dobija zvanično svoje novo ime, predstavljala je
modernističko i monumentalno delo, sa jednostav-
nom i bezornamentalnom fasadom i ulaznim tremom.

Zgrada pozorista Manjež (danas Jugoslovensko
dramsko), Nikola Krasnov, 1927.
Zgrada pozorišta je izgorela 1997., a projekat arhiteka-
ta Zorana Radojičića i Dejana Miljkovića, prema
kome je obnovljena, doneo je upotrebu novih materi-
jala- stakla i metala, čime je u potpunosti izmenjen
dotadašnji spoljašnji izgled zgrade.
Rekonstrukcijom fasade arhitekte Krasnova i njenim
inkorporiranjem u staklenu osnovu, kao i zadrža-
vanjem osnovne ideje Momčila Belobrka u ulaznom
tremu, podjednako je vrednosvano nasledje pomenu-
tih arhitekata i povezano u novi arhitektonski izraz.

Jugoslovensko dramsko posle rekonstrukcije 35

 Fasada prema ulici Kneza Miloša

Palata Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije, danas zgrada Vlade Republike Srbije, Kneza Miloša 22,
Nikolaj Krasnov, 1926-1928. (dogradnja trećeg sprata 1938.)

Zgrada je koncipirana kao reprezentativni objekat sa osnovom u obliku nepravilnog kvadrata i unutrašn-
jim dvorištem. Rašćlanjenost fasada, oblikovanih u duhu akademizma, postignuta je masivnim pilastrima,
smeštenim izmedju prozora prvog i drugog sprata. Naglašeni istureni venci, okviri prozora i pilastri sa prste-
nastim ojačenjima daju fasadi plastičnu živost i monumentalni efekat.
Najraskošnije je rešen ugaoni deo zgrade, čiji je vertikalizam potenciran kupolom na čijem vrhu se nalazi
bronzana skulptura - personifikacija Jugoslavije. Palata Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije predstavl-
ja anotlogijsko delo srpske medjuratne arhitekture i najznačajnije ostvarenje arhitekte Krasnova.

Zgrada Arhiva Srbije,

Nikolaj Krasnov, Kar-
negijeva 2, 1928.

Zgrada Arhiva Srbije

podignuta je 1928.
po projekatu ruskog
arhitekte Nikolaja
Krasnova. Jedna je od
retkih javnih zgrada
sagradjenih upravo za
ovu namenu. Pro-
jektovana je u duhu
monumentalnog aka-
demizma sa izraženom
plastičnom dekoraci-
jom na glavnoj fasadi.

36
Palata Penzionog fonda (1940), Terazije, Grigor Samojlov, 1940
Palata Penzionog fonda je sagradjena u periodu od 1938. do 1940. prema projektu ruskog arhitekte Grigorija
Samojlova. Poznata i kao Palata “Beograd”, gradjena je kao monumentalni ugaoni stambeni-poslovni objekat.
U arhitektonskom oblikovanju objedinjuju se dva stilska opredeljenja - akademizam i modernizam. Materijal
fasade, njena trodelna podela na centralni i dva bočna rizalita, kao i horizontalni venci svedoče o akadems-
kom pristupu. Fasada je, medjutim, pročišćena, u povučenom prizemlju - ulaze, vestibil i izloge - korišćeni
su novi materijali staklo i metal, a uobičajeni akademski arhitektonski motivi korišćeni su na nov način, da
istaknu modernu vertikalnost gradjevine. Zgrada predstavlja jedno od obeležja Trga Terazija.

Hotel Avala na Avali, 1931.,

Viktor Lukomski
Uspešan spoj modernizma na
fasadi i tradicionalnih srpskih
srednjovekovnih motiva.

Hotel Balkan, Papkov, 1935

37
 Studentski dom kralj Aleksandar
I, poznatiji kao Lola,
Djordje Kovaljevski, 1928.

Koncipiran je kao slobodnosto-

jeći objekat razudjene osnove
trapezoidnog oblika koji u silu-
eti ostvaruje masivnu kubusnu
formu. Dekorativna plastika je
izvedena u tradiciji akademizma.
Objekat je zadržao svoju funkciju
do danas.

Veliko stepenište na Kalemegdanu (1928),

arh.Đorđe Kovaljevski.

Nova Patrijaršija, Viktor Lukomski,1935.

38
Nikola Dobrović
Tokom perioda 1930-tih na scenu srpske arhitekture stupa izuzetna ličnost – Nikola Dobrović (1897-1967).
Bio je češki djak i veći deo života proveo je i radio u Pragu. Prag je u to vreme bio izvor evropskog racio-
nalizma, a tamošnja arhitektonska sredina bila je medju najrazvijenijim u Evropi. Iz Praga, Dobrović je
pokušao da se približi srpskoj arhitektonskoj sceni učešćem na javnim konkursima. Godine 1930. pobedjuje
na medjunarodnom konkursu za arhitektonsko-urbanističko rešenje Terazijske terase, kada je imao samo 33
godine. U konkurenciji su bili radovi prispeli iz Nemačke, Čehoslovačke, Francuske i Jugoslavije. Bila je to
prva velika pobeda modernizma u Srbiji.
1930. godine pobedio je na medjunarodnom konkursu za zgradu Banovinske bolnice u Splitu, potom na
medjunarodnom konkursu za uredjenje kupališnog kompleksa Bačvice, takodje u Splitu, nakon čega radi
projekt hotela u Dubrovniku. U periodu od svega nekoliko meseci Dobrović je osvojio tri prve nagrade na
medjunarodnim konkursima sa projektima koji i danas odišu izuzetnom izražajnošću i likovnom snagom.
Godine 1931. Dobrović je osvojio prvu nagradu na konkursu za željezničku stanicu Beograd-Dunav.
Značaj Dobrovićevog rada ogleda se u njegovom stavu prema sagledavanju problema savremene arhitekture
i urbanizma i načinu njihovog rešavanja. U arhitektonskom oblikovanju on je beskompromisno sprovodio
pravac bezornamentalne arhitektonske kompozicije masa, koje je oblikovao da budu u skladu sa najnovijim
tehničkim dostignućima. Unosio je, s toga, savremene arhitektonske materijale i savremene metode grad-
jenja u svoje projekte, istraživao najnovije koncepcije i izraze modernog pokreta u arhitekturi. Medjutim,
nasuprot njegovom zalaganju za novim u arhitekturi, borba unutar okvira konzervativne i arhitektonski
neartikulisane i neopismenjene javnosti je ostavila na njegovoj ličnosti tragove, koji se ogledaju u njegovim
kasnijim tekstovima, koji nose u sebi stavove arhitekte duboko razočaranog u sredinu u kojoj je radio.
Duboka ekonomska kriza koja je nastala početkom 30.-tih godina u svetu, a koja je imala snažan odraz i na
jugoslovenskom tlu, onemogućila je dalju realizaciju Dobrovićevih projekata u Beogradu i Splitu. On se
vraća u Prag, gde radi po porudžbini projekat Jugoslovenskog studentskog doma (1932.). Godine 1934.-36.
radi projekat hotela Grand na Lopudu i niz vila u Dubrovniku, kojim povodom donosi odluku da se preseli
u ovaj grad. Period života koji je proveo u Dubrovniku bio je najplodniji u njegovom radu, a doneo mu je i
satisfakciju u vidu izuzetnog stvaralačkog opusa, koji je realizovao u ovom gradu.
Po oslobodjenju Beograda, Nikola Dobrovic stiže u prestonicu gde pocinje nova etapa njegovog života i
stvaralastva. U prvih nekoliko godina Dobrovic zauzima najvise položaje u urbanistickim službama Repub-
like i Grada. Ulaže ogromne napore da ih, prema sopstvenim merilima, privede struci i osposobi za složene
zadatke obnove i izgradnje Beograda. Potpuno neprilagodljiv ubrzo je bio razrešen dužnosti. Radio je kao
redovni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U toku 20 godina rada na Univerzitetu
objavljuje brojne knjige – ukupno 16 dela. Najznacajniji Dobrovicevi objekati – grandiozna zgrada Drzav-
nog sekretarijata za narodnu odbranu (danas Saveznog ministarstva odbrane) kao i objekti u Igalu i Herceg
Novom.

Nikola Dobrović, Vila dr. Burliž, Prag, 1926

39
 Nikola Dobrović, palata regionalne vlade,Skopje, 1930.
(konkursni rad)

Nikola Dobrović, Terazijska terasa I nagrada na medjunarodnom konkursu, 1929-1930.;

U centru Beograda postoje nekoliko lokacija koje su kontinualni predmet interesovanja arhitekata, a koje ni
do danas nisu adekvatno rešene. Jedna od takvih je i Terazijska terasa. Od kako je Beograd postao moderan
grad početkom 20.og veka, ova lokacija je bila predmet interesovanja. Najznačajniji predlog za rešenje ovog
prostora je projekat Nikole Dobrovića, prvonagradjeni na medjunarodnom konkursu iz 1929-30. Značajno
je da je, već tada, arhitekta Nikola Dobrović u okviru konkursa predložio stepenasto provođenje terasa do
obale Save. Terasa bi bila jedno veliko stajalište, uokvireno monumentalnim zgradama. Prema njegovom
projektu, Terazijska terasa postala bi plato sa vrtovima, bazenima i fontanama oivičena dvema zgradama u
Balkanskoj i Prizrenskoj ulici. Nikola Dobrović je još u postavci na konkursu za Terazijski plato iz 1929.
godine uočio prirodnu vezu i naglasio pravac Terazije – Savski amfiteatar.

40
Nikola Dobrović, vila Vesna na ostrvu Lopudu kod Dubrovnika,1939.
Kuća se nalazi na strmoj padini, orijentisana je prema moru i uklopljena u primorski ambijent. Terasasti vrt
se serijom prostornih profilacija nastavlja u panoramu.

Nikola Dobrović, Grand hotel na ostrvu Lopudu kod Dubrovnika u Hrvatskoj,1934-1937.

Prvi hotel na mediteranu gradjen u betonu, oblika po modelu broda, sa malim sobama (kabinama), du-
gačkim balkonima (paluba) i uredjen park (more).
Na krovu hotela postavio je tenisko igralište sa malim tribinama, a ispred hotela je osno komponovao park s
drvoredima tropskih palmi, sa pristupom preko panoramske terase i promenadom do hotelskog ulaza.
U dinamičnoj sintezi kompozicije hotela i parka prepoznaje se sinteza korbizjeovskog purizma, srednjev-
ropskog funkcionalizma u smislu minimalnog dizajna i razmerne zatvorenosti volumena, organske tradicije
u povezivanju sa okolinom.

Nikola Dobrović, konkurs za Kupalište Bačvice u

Splitu (1930)

41
 Nikola Dobrović, Dunav stanica, hol sa šal-
terima,Beograd, 1931. konkursni rad;

Dobrović uvodu kroz persepktivne skice

enterijera neprekidan pokret kroz arhitekton-
ski prostor. Npr. dizajn hola za prodaju karata
jasno ukazuje na spremnost na pokret. Ek-
spresija pokreta kao logičan izbor za dizajn
železničke stanice.

Nikola Dobrović, Zgrada drzavnog sekretarijata, Generalstab, Beograd 1954.-63.

Generalštab kompleks predstavlja planine koje se dižu iz kanjona reke Sutjeske. Jedini njegov realizovani
projekat u Beogradu je monumentalna arhitektonska kompozicija zgrada Generalštaba, koja predstavlja
antologijsko ostvarenje srpske moderne arhitekture. Tretira lokaciju, ne samo kao arhitektonski, vec kao
prostorno urbanistički problem. Projektovao je monumentalnu celinu velike snage cije horizontalne mase sa
snaznom vertikalom dominiraju prostorom. Dva tela formiraju simetričan portal, dok se svi ostali elementi
ritmično, nesputano, slobodno razvijaju, stvarajući bogatu kompoziciju otvora, materijala i oblika. Din-
amičan princip razlaganja uveden je kaskadiranjem masa, a organski princip- vezivanja za tlo, upotrebom
prirodnog materijala, kamena crvene boje. Simbolika. Zgrade Generalstaba su nosioci svih bitnih osobina
jednog prkosnog i borbenog naroda, od ustanka- organskim izrastanjem iz tla - do izvijanja do visina i
neprohodnih litica. Snaga, polet, hrabrost. Graditelj kao da je odlomio komad planine, u kojima se vodila
najsudbonosnija borba o biti ili ne biti jugoslovenskih naroda i njihove likovno oplemenjene litice premestio
u središte glavnog grada. Urbanistički simbol Sutjeske.

42
Vučina kuća na Savi, Dimitrije Leko, Karadjord-
jeva 61

Kuća Djordja Vuča, poznata kao Vučina kuća

na Savi, podignuta je 1908. po projektu Dimitri-
ja Leka kao representativni dvospratni objekat
dvojne namene. U prostorijama prizemne zone
nalazili su se dućani, dok su spratovi bili namen-
jeni stanovanju. Naglašena vertikalnost fasade i
njena plitkoreljefna plastična dekoracija pripada-
ju oblikovnom repertoaru art nuvoa.

Svetomir Lazić, vila Olge Mos, Tolstojeva 29,

Topčidarsko brdo, 1939.
Vila je podignuta na Topčidarskom brdu u
vreme njegovog intenzivnog razvoja, po projek-
tu Svetomira Lazića, češkog djaka i pripadnika
grupe arhitekata modernog pravca poznatog po
ateljeu za unutrašnju arhitekturu.
Vila se sastoji od prizemlja i sprata. U prizem-
lju se nalazio reprezentativni prijemni prostor,
dnevni boravak i radni kabinet.
U oblikovanju su prihvaćena načela modern-
izma koji je u širem evropskom kontekstu
dominirao u četvrtoj deceniji XX veka.

Etnografski muzej, Aleksandar Djordjević,

Uzun Mirkova 2, 1934.
Gradjena je za potrebe nekadašnje Beogradske
berze, kao objekat poslovno-stambene namene.
Poslednjom rekonstrukcijom prilagodjena je
funkciji muzeja (Etnografski muzej se u zgra-
di nalazi od 1951.). Po svojim arhitektonskim
osobinama objekat pripada zrelom modernistič-
kom konceptu, dok naglašeni vertikalizam nosi
inostrane, pretežno nemačke uticaje. Tročlana
kompozicija glavnog, ulaznog dela odlikuje
se monumentalnošću. U opusu arhitekte, više
poznatog po akademskim nego po modernis-
tičkim delima, zgrada Berze predstavlja izuze-
tak u stilskom pogledu.

43
Zgrada Aero kluba, 1934., Vojin Simeonovič, Uzun
Mirkova 4

Zgrada Aero kluba sagradjena je 1934-1935. za nacio-

nalnu ustanovu vazduhoplovstva Kraljvine Jugoslavije.
Koncipirana kao monumentalan ugaoni objekat, ar-
hitektonski je oblikovana u tada savremenom evrops-
kom stilu art dekoa. Na reprezentativnim fasadama
jasno je uočljivo odstupanje od strogog akademsk-
og koncepta. Nad horizontalnom rustičnom zonom
prizemlja i mezanina modernizacija akademizma uočl-
jiva je u smelom stilizovanju i unošenju sasvim novih
elemenata u kompoziciju. Široke bezornamentalne
površine flankiraju i nadvišavaju sistem smenjivanja
svedenih pilastera i otvora.

Visoki bazis sa zidom od kvadratnih kamenih ploča

koje su obradjene u vidu prizmi. Na fasadi se ističu
vertikalni pilastri koji se protezu kroz tri sprata. Na
završnici fasade je venac postavljen iznad horizontal-
nog arhitrava. Plastičnost fasade se vidi u nedostatku
dekoracije na zidnom platnu. Objekat izuzetne kul-
turno-istorijske i arhitektonske vrednosti. Dom Aero
kluba na uglu Uzun Mirkove i Kralja Petra u centru
Beograda tridesetih godina prošlog veka bio je stecište
prestoničke elite koja se tu rado sastajala, zabavljala
i vodila poslovne i političke razgovore. Predstavlja
reprezentativni primer art dekoa u Beogradu i poseban
doprinos evropeizaciji beogradske arhitekture.

Ratnički dom, danas Dom Vojske Srbije, Živko

Piperski i Jovan Jovanović, Braće Jugovića 19

Ратнички дом представља еминентни

пример примене романтичарског метода
у међуратној београдској архитектури, о
чему сведочи чеона фасада. Све остале
фасаде обликоване су у духу модернистичке
безорнаменталне архитектуре.

44
Palata Glavne pošte u Beogradu, Vasilije Androsov, Bulevar kralja Aleksandra 15, 1935-1938.

U trenutku gradjenja to je bila najveća i najreprezentativnija poštanska zgrada u Kraljevini Jugoslaviji. Po-
dignuta je prema projektu iz 1930. koji predstavlja kombinaciju prvonagradjenog konkursnog rešenja Josipa
Pičmana i Andreje Baranjija, u modernom stilu, i naknadno razradjenog projekta fasada u duhu akademiz-
ma, koja je izvedena prema zamisli Vasilija Androsova.
Koncipirana je kao slobodnostojeći objekat sa fasadama obloženim rustično obradjenim kamenim kvaderi-
ma. Istaknuti središnji rizalit glavne fasade, osim što deli fasadno platno na dva nejednaka, asimetrična dela,
odražava i unutrašnju funkcionalnu podeljenost objekta.
Rizalit je tretiran kao pročelje zgrade, naglašeno glavnim portalom u zoni prizemlja, izduženim dorskim
stubovima u zoni od drugog do petog sprata.
Značajan primer akademske arhitekture.

45
Jelisaveta Načić
Prva žena arhitekta u Srbiji , 1900. je završila Arhitektonski odsek Tehničkog fakulteta Velike škole. Po završ-
etku studija zapošljava se u Ministarstvu građevine kao crtač-tehnički pripravnik. Državni ispit je polozila
1903., ali zbog propisa po kom nisu primali žene nije mogla da se zaposli kao arhitekta u Ministarstvu. Radila
je 16 godina kao projektant u gradjevinskom odseku beogradske opštine.
Osnovna škola Kralj Petar I, Jelisaveta Načić, Kralja
Petra 7
U stilu akademizma, projektuje 1907. god zgradu os-
novne škole Kralj Petar I kod Saborne crkve u Beogra-
du. Zgrada je sagrađena na mestu gde je 40tih godina
XIX veka inženjer Franc Janke gradio Licej i gimnazi-
ju. U vreme podizanja bila je najmodernija zgrada za
osnovnu nastavu u Srbiji. Po svojim funkcionalnim i
estetskim vrednostima zgrada Osnovne škole smatra
se najznačajnijim delom Jelisavete Načić. Koncipirana
je kao ugaoni jednospratni objekat sa tri ulične fasade.
Glavnom fasadom dominira reprezentativni ulazni
rizalit s lučno zaobljenim otvorima, nadvišen ati-
kom s balustradom. Oblikovana po svim postulatima
akademske arhitekture, uz primenu elemenata secesije,
što se više ogleda u enterijeru nego na fasadama, zgra-
da Osnovne škole predstavlja značajno ostvarenje u
srpskoj arhitekturi.

Crkva Aleksandra Nevskog, Jelisaveta Načić, Francuska 39, 1912-1929.

Prema nacrtu Jelisavete Načić je 1912. počela da se gradi u srpsko vizantijskom stilu, u tradiciji moravske
škole srpskih srednjovekovnih spomenika. Usled izbijanja Prvog svetskog rata izgradnja crkve je trajala do
1929. Značajno učešće u završavanju hrama imao je ruski arhitekta Vasilije Androsov. Sa posebnom pažnjom
obradjena je fasadna plastika- biljni prepleti, dekorativni venci i rozete.

46
Posleratni period
Zgrada Vojnogeografskog instituta u Beogradu,
Milorad Macura, 1950-1954.
Primenjeni oblikovni elementi - korbizijanski
fasadni raster, brisolejska podela zidnog platna,
slobodno tretirana krovna ravan, prilazna rampa,
skulpturalno oblikovanje funkcionalnih elemenata,
slobodan tretman prizemnog dela koji se razvija po
terenu - svrstavaju ovaj objekat u najranije primere
beogradskog graditeljstva na kojima se prepoznaje
napuštanje socrealističkih shvatanja i približavanje
arhitektonskom rečniku internacionalnog stila.
Projektovanje i realizacija objekta predstavlja na-
jreprezentativniji primer prevazilaženja arhitekture
socrealizma u ranim posleratnim godinama i prvi
monumentalni objekat javnog karaktera, koncipiran
u skladu sa progresivnim proevropskim arhitekton-
skim načelima.
Ovo delo predstavlja pionirski rad u domaćoj
posleratnoj produkciji - na njemu je po prvi put
primenjen sistem sa brisolejima i postignuto je-
dinstvo funkcionalnih i estetskih načela, ostvarena
je dosledna upotreba modularnog sistema kako u
oblikovanju fasada, tako i u enterijeru.

Milorad Pantović, Branko Zeželj, Milan Krstić, Kompleks

zgrade Beogradskog sajma, 1957,
Posle Drugog svetskog rata u kome je uništen stari Beo-
gradski sajam, novi je gradjen sasvim na drugoj lokaciji,
izmedju jedne od glavnih saobraćajnih arterija i reke Save.
Umesto kubičnih hala, kakve su bile uobičajene u to vreme,
na ovom arhitektonsko-urbanistickom kompleksu domi-
nantna je forma ljuskastih kupola, oblika koji je razvijen iz
inženjerske estetike proizišle iz mogućnosti prednapregnu-
tog betona. 47
 Palata Albani-
ja, maketa

Palata Albanija, Branko Bon, Milan Grakalić i Miladin Prljević, Beograd, 1938-1940;

Palata Albanija podignuta je na mestu stare istoimene kafane, za potrebe Hipotekarne banke. Realizovan je
posle dva uzastopna konkursna predloga iz 1938. Na prvom, izabran rad Branka Bona i Milana Grakalića, i
drugom pozivnom konkursu kada je odabran rad Miladina Prljevića, koji je velikim delom usvojio rešenje iz
prethodnog konkursa. Do podizanja Beogradjanke bila je najviša zgrada u Beogradu. Oblikovana u inter-
nacionalnom duhu modernizma tridesetih godina XX veka, sa fasadama obloženim sivoplavim mermerom,
predstavlja prostorno-urbanistički akcenat Terazija i jedan od prepoznatljivih simbola Beograda. Karakteris-
tika: blago konveksni oblik, slobodno prizemlje sa prodavnicama, visoki dominantni vertikalni volumen.

Ivan Štraus, Muzej vazduhoplovstva, 1989, Surčin.

Muzej je realizovan po nagradjenom rešenju

konkursa. Koncipiran je na osnovu dva važna
simbola. S jedne strane to je ideja letenja, izražena
kroz futuristicku formu letećeg tanjira, i s druge
ideja kretanja kroz iskonski znak kruga, kao sim-
bol savršenstva kosmosa. Objekat je potpuno
simetričan i formiran od niza prstenova, koji su
nanizani oko osnove kružne ploče, sve izdignuto na
masivne stubove sa kapitelima. Krovna konstrukci-
ja izvedena je od montažnih elemenata, konzola, i
radijalno-postavljenih rešetaka od prenapregnutog
betona. Opna zgrade je od aluminijumskih staklenih
prizmatičnih formi, čija tamnoplava boja simboli-
zira plavo nebo.

48
Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1962-1965, Ivan Antić,
Ivanka Raspopović
Muzej je izgradjen izmedju 1962. i 1965. godine po osnovu
konkursnog rada Ivana Antića i Ivanke Raspopović iz 1960. Ob-
jekat položajem, volumenom i arhitekturom predstavlja markantnu
tačku koja se sagledava sa Beogradske tvrdjave, sa novog Savskog
mosta i sa reke. U enterijeru je obilato korišćen “prostorni plan”,
uzajamno prožimanje različitih nivoa uz pomoć široko prepuštenih
konzola. U posebne osobenosti objekata takodje treba ubrojati i
uspešno povezivanje eksterijera i enterijera.
Kristalne, kubične forme, objedinjene su u organsku celinu saćaste
strukture, bez suvišnog detalja. Objekat se nalazi u prirodnom
okruženju i utapa se u ambijent. Volumen zgrade je rešen kao poli-
morfni kristal.

Centar Mesne zajednice Fontana u Novom Beogradu, 1967, Uroš

Martinović

Objekat Fontana predstavlja uspešan pokušaj urbanističke i ar-

hitektonske humanizacije jednoobraznih novobeogradskih bloko-
va-spavaonica arhitekturom koja je primerenija ljudskim potre-
bama. U ortogonalnu šemu Novog Beograda ovim kompleksom
uvedena je heksagonalna urbanistička mreža, dijagonala koja je
zarotirala postojeći raster prostora. Prisutni urbani motivi kao sto
su pasaži, tremovi, stubovi, nadstresnice, prisustvo vode i atri-
jumski sistem organizacije prostora razbijaju monotioniju urbanog
ambijenta Novog Beograda.

Branko Pesić, Palata Beogradjanka, Srpskih vladara 38, 1974.

Najviši objekat sagradjen u užem centru grada, prvi oblakoder u

strogom gradskom centru. Pratio je trend internacionalne arhitek-
ture. Komponovan je od dva osnovna volumena. Donji, horizontal-
ni, uklapa se u visinsku regulaciju istorijskih objekata iz susedstva,
sa tlom povezuje gornji, snažni vertikalni oblik, visok 24 sprata. U
nižem delu smešteni su prodajni prostori, a u visokom kancelarije.
Pod zemljom su izgradjene tri etaže predvidjene za prodajni i ma-
gacinski prostor, dok su na krovnim ravnima visokog i niskog dela
projektovani ugostiteljski prostori.
Konstruktivni sistem je armiranobetonski, skeletni, na koji je obeše-
na fasadna opna, zid-zavesa, od tamnog aluminijuma.

49
 Genex kule, Zapadna kapija Beograda, 1980, Mihailo
Mitrović

Kule su gradjene brit-betonom i brutalitičkom arhitek-

turom posle pobede na konkrusu za urbanističko-ar-
hitektonsko uredjenje Bloka 33 u Novom Beogradu.
Komponovana je od dve betonske kule, poslovne i
stambene, nejednake visine.
Obe zgrade povezane su konstrukcijom u obliku
mosta na visini 26. sprata stambene kule i potkrovl-
ja poslovnog prostora. Prepoznatljiv arhitektonski
simbol grada, kapija na zapadnom ulazu u Beograd.
Stambena kula visine P+M+30+p (114 m, na-
jviša gradjevina u Beogradu). Poslovna kula visine
P+M+26+p.
Nad stepeništem poslovnog dela je restoran. Svaka
zgrada ima u osnovi po dva kružna stepeništa. U
mezaninu stambenog dela se nalaze četiri jednosobna
stana, dok u svim osnovama od 1-30. etaze po 6 stana.
Obe kule su u armiranobetonskoj skeletnoj konstruk-
ciji s nosećim zidovima.

Sportski rekreativni centar 25. maj, Ivan Antić, Beo-

grad, 1972-1973.
Na desnoj obali Save je smešten sportsko rekreativni
centar koji je izgradjen povodom svetskog prvenstva
u plivanju i vaterpolu.
Sadrži sportsku dvoranu, otvorene i zatvorene ba-
zene, restoran, saune, otvorene sportske terene.
Poseban akcenat celom kompleksu daje restoran na
konzolama dužine 19 m.
Druga naglašena kompozicija je hala olimpijskog ba-
zena karakterističnog oblika krova. Krov pokrivenog
olimpijskog bazena je od hiperbolicno paraboloidne
prednapregnute betonske ljuske.

Na gornjoj slici je restoran dok je na dodnjoj prikazan

kompleks sa olimpijskim bazenom.

50
 Ivo Kurtović, Narodna biblioteka
Srbije, Skerlićeva 1, 1966-1972.

Koncipirana je kao slobod-

nostojeći objekat na prostoru
Svetosavskog platoa. Iako je
zgrada Narodne biblioteke delo
savremene arhitekture, Kurtović
je uneo i neke elemente tradicio-
nalne srpske “kuće”, kao što su
četvorovodni krov ili trem.
Prvobitna zgrada Narodne bib-
lioteke, sa preko 500.000 knjiga i
rukopisa, koja je bila locirana u
centru grada, na Kosančićevom
vencu, do temelja je spaljena
u fašističkom bombardovanju
1941.

Muzej 25. Maj, 1962, Mihailo Janković

Objekat je napravljen namenski, sa ciljem da primi sve poklone koje je Tito dobijao za vreme svoje vladavine,
kao poklon Grada Beograda Josipu Brozu Titu za 70. rodjendan. Arhitektonski jezik kojim se autor objekta
služi je u duhu tog vremena. Široki pristupni prospekt sa kaskadno obradjenim platoom, fontanama, klupa-
ma, malim amfiteatrom i zelenim površinama. Ideja divljena, strahopoštovanja autoritarnoj ličnosti je ugrad-
jena u ceo arhitektonsko-urbanistički koncept. Objekat Muzeja je u obliku simetrično postavljene pravouga-
one forme sa leptirastim krovom, masivnim stubovima u prizemlju i mozaikom simboličnog sadržaja iznad
ulaza u objekat. Sinteza arhitekture, skulpture i slikarstva. Izraz doba u kome je nastao.
Muzej je jedan od retkih objekata potpuno očuvane originalne funkcije i namenske arhitekture iz perioda
socijalističke Jugoslavije.

51
Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić, Televizijski
toranj “Avala”, 1966.

Beogradski TV toranj je arhitektonsko delo, podjed-

nako vredno i zbog svoje konstrukcije. Konstuktivna
posebnost se ogleda u načinu uzemljenja stuba i u
prilazu njegovom stablu. Umesto ukopavanja, razvije-
na je ideja oslanjanja.
Arhitektonska forma postignuta je upotrebom brit-bet-
ona.
Betonska konstrukcija počivala je na tri kosa stuba
temeljenih na dubini od samo jednog metra, iz kojih
je izraslo izduženo prizmatično trougaono telo.
Ovaj specifičan način gradnje, gde stubovi lako
izrastaju iz tla, ostavljao je utisak da ceo sklop lebdi
iznad tla.
Neobična završnica je šestougaona profilisana gondo-
la u metalnoj obradi, restoran-osmatračnica, koja je
bila postavljena na visinu od 200m.

Sava centar, Stojan Maksimović, Novi Beograd, 1976.-

1979.

Planovima izgradnje kongresnog centra bilo je plan-

irano da se sadržaji grade u etapama, pa je 1977.
završena prva faza koja je obuhvatala fundamentalne
kongresne namene, 1978. druga faza u kojoj je izgrad-
jena velika dvorana sa 3.700 mesta i treća faza završe-
na 1979., hotel visoke kategorije Beograd Interkonti-
nental. Hotelom je završena izgradnja kompleksa Sava
centar.
Arhitektonski gabarit je definisan trima celinama. Sa
pristupne strane dominira kongresni trakt, sa au-
to-puta velika kongresna dvorana, a iz ulice Vladimira
Popovića hotelski ansambl.
Dok su tokom trideset godina izgradnje Novog Beo-
grada glavni objekti pripadali internacionalnom
stilu, osnovni koncept Sava centra, odnosno Beograd
Interkontinental hotela, je zasnovan na principima
postmodernizma. Misli se na arhitekturu prostorne
konstruckije oslobodjene zida i klasičnog stuba, na
reflektujućoj staklenoj opni. Zahvaljujući tome bilo
je moguće izaći iz forme kasetnih prostora i doći do
enterijera u kome je prostor neomedjen zidom i gde se
prostor preliva iz sadržaja u sadržaj. Ovakav koncept
je dopustio i da se periferni prostori pretvore u bašte, a
da se kroz holove provuku vodene trake.

52
Palata Saveznog izvršnog veća (danas Palata Srbije), Anton Ulrih, Vladimir Potočnjak, Zlatko Najman i Drag-
ica Perak - adaptacija Mihajlo Janković; Novi Beograd, Bulevar Mihaila Pupina, 1949-1961.

Prvu nagradu na konkursu iz 1947. za zgradu Predsedništva vlade FNRJ dobio je tim arhitekata koji su činili
Anton Ulrih, Vladimir Potočnjak, Zlatko Najman i Dragica Perak. Izgradnja zgrade Predsedništva vlade
započeta je prema nagradjenom konkursnom projektu, uradjena je skoro celokupna armirano-betonska
skeletna konstrukcija a zatim je došlo do zastoja usred novonastalih političkih okolnosti. Objekat je završen
nešto kasnije, u vreme posle reorganizacije državne uprave i transformisan u Palatu Saveznog izvršnog veća.
Projekte ove adaptacije je radio Mihajlo Janković.
Palata Saveznog izvršnog veća je svečano otvorena 1961. godine povodom održavanja Prve konferencije nes-
vrstanih zemalja u Beogradu.
Projektovana je pod uticajem Korbizjea i Nervija. Monumentalna kompozicija od belog kamena kao neokla-
sicistička arhitektonska postavka. Osnovna palate je simetrična sa središnjim korpusom i dva bočna krila.
Objekat sadrzi 6 salona, kao 6 republika tadašnje Jugoslavije, kao i hiljadu kancelarijskih prostorija. Fasada je
obložena belim bračkim mermerom a otvori su oivčeni belim metalom.

Mihailo Janković, Zgrada društveno-političkih

organizacija, Novi Beograd (1961-1965)

Prvi konkurs za ovu zgradu bio je 1947.,

raspisan tad za tri najznačajnija objekta Novog
Beograda. Jedan od tri objekta je bila zgrada
Centralnog komiteta KPJ a njeno mesto je
bilo predvidjeno na samom kljunu ušća Save
u Dunav. Glavnu nagradu je dobio slovenački
arhitekta Edvard Ravnikar. Vremenom se odu-
stalo od ovog projekat, od predvidjenog mesta,
pa i od same namene. Posele novog konkursa
izrada novog projekat je poverena Mihajlu
Jankoviću.
Prema novim urbanističkim uslovima objekat
je realizovan znatno udaljeniji od prvobitno
planiranog mesta a i namena mu je prošire-
na. Objekat je realizovan da služi većem broju
društveno-političkih organizacija i imao je više
radni nego reprezentativni karakter.
Zgrada ima 24 sprata, stroge i jasne geometrije.
Osnova je pravilna, pravougaona, sa tehničkim
liftovskim jezgrom u središtu objekta. Fasada je
primer zida-zavese od stakla i aluminijuma. 53
Hotel Jugoslavija, Lavoslav Horvat, Novi Beograd, 1947-1967

Hotel je otvoren 1969., kao jedan od prva tri značajna objekta koji su planirani da budu izgradjeni u Novom
Beogradu (pored zgrade CK KPJ i zgrade Predsedništva vlade FNRJ). Hotel je prvobitno trebao da se zove
“Beograd”. Konkurs je raspisan 1947. godine a prvu nagradu je dobio Projektni zavod Hrvatske sa projektom
koji je predlagao modernistički koncepiran objekat.
Izgradnja hotela je započela 1948. ali je već obustavljena 1949. godine, zbog ekonomske krize koja je bila
posledica političke krize prilikom političke krize prilikom razlaza sa SSSR-om i zemljama Varšavskog pakta.
U tom trenutku je obustavljena izgradnja Novog Beograda, a sa tim direktno i izgradnja hotela. Radovi su
ponovo obnovljeni 1960. godine, ali po izmenjenom projektu koji je izradio jedan od autora prvonagrađenog
rešenja na konkursu, hrvatski arhitekta Lavoslav Horvat.
Posle šest godina gradnje hotel Jugoslavija je otvoren 1969. godine. Enterijeri su završeni po projektima
vodećih beogradskih arhitekata Ivana Antića, Vladete Maksimovića Mirka Jovanovića i Milorada Pantovića.
Kada je izgrađen, hotel Jugoslavija bio je najveći i najmoderniji hotel u SFRJ, sa sedam spratova i pratećim
zgradama. savremenu arhitekturu u duhu vremena.

Milica Šterić, poslovna zgrada Energoprojekta, Brankova 4,

1960.

Poslovna zgrada Energoprojekta se nalazi u starog centru

Beograda i sagradjena je za jednu od najvećih projektantskih
firmi u bivšoj Jugoslaviji. Zgrada je podignuta na uskom
skučenom prostoru i prema urbanističkim uslovima zahtevala
je povezivanje sa susednim objektima, što je uslovilo zasniv-
anje objekta u tri osnovna korpusa, povezana u čvrstu funk-
cionalnu celinu. Ovim potezom je omogućeno da se srednji
trakt odvoji od osnovnog gabarita i da se neometano razvija u
slobodnu dominantu.
Ovo je jedan od prvih poslovnih objekata gde je primenjen
metod sklapanja modularne fasade od metala i stakla, odnos-
no zid-zavesa koja je upotrebljena kao osnovna komponenta
arhitektonskog izraza.

54