Modeli i metode analize

3. ANALIZA DEJSTVA ZEMLJOTRESA

3.1. Modeli i metode analize

3.1.1. Linearna analiza

S obzirom da se kod jačih zemljotresa javlja nelinearno ponašanje, linearna analiza može
da posluži za simuliranje ponašanja kod manjih i umerenih zemljotresa, dok kod jačih zemljotresa
ona može da posluži kao procena ponašanja. Jedan od načina približne procene nelinearnih efekata
se može postići redukcijom spektra odgovora.
Upotrebljavaju se kontinualni (masa kontinualno raspodeljena duž konstrukcije) i diskretni
modeli (masa raspodeljena u diskretnim tačakama konstrukcije). Zbog složenosti analize
kontinualni modeli se upotrebljavaju samo kod veoma jednostavnih konstrukcija zgrada, dok se
diskretni modeli upotrebljavaju za ravanske (dvodimenzionalne) i prostorne (trodimenzionalne)
konstrukcije.
U slučaju simetričnih zgrada koje nemaju efekte torzije mogu se koristiti ravanski modeli
koji značajno pojednostavljuju analizu, dok se proizvoljne konstrukcije analiziraju primenom
prostornih modela.
Radi pojednostavljenja analize se mogu koristiti tzv. pseudo-trodimenzionalni modeli kod
konstrukcija zgrada koji imaju po tri stepena slobode pomeranja u nivou svake tavanice (dva
pomeranja u ravni tavanice i rotacija oko ose upravne na ravan tavanice) koji su nastali uzimanjem
u obzir tipičnih karakteristika ovih konstrukcija.
Ako nas interesuje vremenski tok odgovora konstrukcije usled seizmičkog dejstva možemo
koristiti metodu direktne inegracije ili modalnu analizu (izuzetno efikasna metoda za dobijanje
vremenskog toka odgovora). Pošto nas pri dimenzionisanju najčešće interesuju ekstremne vrednosti
odgovora one se mogu najjednostavnije izračunati primenom spektra odgovora u kombinaciji sa
modalnom analizom.

3.1.2. Nelinearna analiza

Zbog svoje složenosti se primenjuje samo u izuzetnim slučajevima. Za određivanje

vremenskog toka odgovora se može primeniti metoda direktne numeričke integracije. Analiza se
može sprovesti i na pseudo-trodimenzionalnom modelu. Postoji mogućnost primene i modalne
analize [14].
Mogu se koristiti i pojednostavljeni ravanski modeli pri analizi, a postoje i metode za
približnu procenu ponašanja konstrukcija za vreme jakih zemljotresa (npr. N2 metoda).

strana 1 od 94
 SDOF sistem – Vibracije izazvane pomeranjem osnove

3.2. Prinudne vibracije izazvane proizvoljnim pomeranjem osnove – SDOF

Pomeranje osnove je zadato preko promenljivog ubrzanja: yg .
Ukupno pomeranje mase u odnosu na početni položaj: yt.
Pomeranje konstrukcije kao krutog tela: yg.
Relativno pomeranje mase u odnosu na oslonačku tačku: y .

Slika 1. Pomeranje SDOF sistema usled proizvoljnog pomeranja osnove

Ukupno pomeranje mase u odnosu na početni položaj:
y t  yg  y (1)

Diferencijalna jednačina kretanja:

myt  c( y t  y g )  k ( y t  y g )  0 (2)

m( 
yg  
y )  cy  ky  0 (3)

my  cy  ky   myg  peff (4)


y  2ζωy  ω2 y   
yg (5)

g
Efektivna dinamička sila: peff   my 
Inercijalna sila: FI  my

Sila elastičnog otpora konstrukcije: FK  ky Sila prigušenja u konstrukciji: FC  cy

2
Problem se svodi na problem prinudnih vibracija ako se član P0 / m  ( P0 / k )(k / m)  yst ω
''
zameni sa negativnim ubrzanjem osnove  yg (vidi literaturu).

strana 2 od 94
 SDOF sistem – Vibracije izazvane proizvoljno promenljivom silom

3.3. Prinudne vibracije izazvane dejstvom proizvoljno promenljive poremećajne sile – SDOF

Reagovanje sistema na jedinični impuls se može prikazati preko prvog izvoda udarnog
koeficijenta g (t )  h(t ) (vidi literaturu), odnosno tada se dejstvo proizvoljno promenljivog
opterećenja F (t ) može predstaviti kao niz impulsa.

U trenutku τ deluje impuls I  F ( τ )Δτ (slika 2), a uticaj u trenutku t se može odrediti
proizvodom F ( τ )Δτ sa funkcijom g (t  τ ) (slika 2).

Slika 2. Proizvoljno promenljiva poremećajna sila

Za linearni sistem važi superpozicija, pa dobijamo izraz za ukupno pomeranje kao:
t
y (t )   F ( τ )h(t  τ )dτ (6)
0

Izraz (6) se naziva integral konvolucije ili integral superpozicije ili Duhamel-ov integral.
Do jednačine (6) se može doći i ako se shvati da je proizvoljno promenljiva sila zbir uzastopno
nanetih naglo nanetih priraštaja sila (slika 3).

Slika 3. Proizvoljno promenljiva poremećajna sila

t
y (t )  F0 h(t )   F ( τ )h(t  τ )dτ (7)
0

strana 3 od 94
 SDOF sistem – Vibracije izazvane proizvoljno promenljivom silom

Primenom parcijalne integracije na jednačinu (7) dobijamo:

t
y (t )  F0 h(t )   F ( τ )h(t  τ ) 0   F ( τ )h(t  τ )dτ
t

0
t
 F ( τ )h(t  τ ) 0
 F (t )h(t  t )  F (0)h(t )   F0 h(t ) (8)
t
y (t )   F ( τ )h(t  τ )dτ
0

Početni uslovi su:

y (0)  y0 y (0)  v0 (9)
Jednačina kretanja bez prigušenja sada ima oblik:
v0 1 t
y (t )  sin(ωt )  y0 cos(ωt )   F ( τ )sin[ω(t  τ )]dτ (10)
ω mω 0
U slučaju prigušenog kretanja Duhamel-ov integral ima oblik:
1 t  ζω ( t  τ )
y (t )   F ( τ )e sin[ωd (t  τ )]dτ (11)
mωd 0
Sada jednačina kretanja ima oblik:

 v  ζωy0 
y (t )  e  ζ ωt  0 sin(ωd t )  y0 cos(ωd t )  
 ωd  (12)
1 t  ζω ( t  τ )
  F ( τ )e sin[ωd (t  τ )]dτ
mωd 0

strana 4 od 94
 SDOF sistem – Rešenje za prinudne vibracije izazvane proizvoljnim pomeranjem osnove

3.4. Rešenje prinudnih vibracija izazvanih proizvoljnim pomeranjem osnove – SDOF

3.4.1. Numerička inegracija

S obzirom da je seizmičko dejstvo najčešće zadato u vidu akcelerograma pogodna

jednačina za dobijanje vremenskog toka odgovora sistema sa jednim stepenom slobode je:
my  cy  ky   my
g (13)

3.4.2. Newmark-ov postupak sa prosečnim ubrzanjem

Vidi materijal za vežbe „1. SAK - SDOF.pdf“.

3.4.3. Numerički proračun Duhamel-ovog integrala

Iz jednačine (2) se može videti da je inercijalna sila proporcionalna apsolutnom ubrzanju

mase, sila viskoznog prigušenja je proporcionalna relativnoj brzini , a sila elastičnog otpora sistema
je proporcionalna relativnom pomeranju.
S obzirom da je seizmičko dejstvo najčešće zadato u vidu akcelerograma pogodna
jednačina za dobijanje odgovora sistema sa jednim stepenom slobode je:
my  cy  ky   my
g (14)

Analitičko rešenje je dato Duhamel-ovim integralom je:

 v  ζωy0 
y (t )  e  ζ ωt  0 sin(ωd t )  y0 cos(ωd t )  
 ωd  (15)
1 t  ζω ( t  τ )
  F ( τ )e sin[ωd (t  τ )]dτ
mωd 0
g i početne uslove y0  0 i v0  0 dobijamo:
Imajući u vidu da je zemljotresno dejstvo  my

1 t
y (t )    
y g ( τ )e  ζω ( t  τ ) sin[ωd (t  τ )]dτ (16)
ωd 0
Integral u prethodnoj jednačini se može izračunati samo ako je opterećenje dato u
analitičkom obliku. Ako ubrzanje tla aproksimiramo pravom linijom, a samim tim i promenu
opterećenja, moguće je rešiti inegral iz prethodne jednačine za zadati akcelerogram. Ukupno
analizirano vreme podelimo na vremenske intervale Δt , pri čemu je najbolje da je vremenska
dužina intervala konstantna. S obzirom na uvedene pretpostavke, integral možemo analitički rešiti i
dobiti zatvoreni izraz za pomeranje u proizvoljnom trenutku posmatranog intervala. Izvod
pomeranja po vremenu predstavlja brzinu, dok nam je promena ubrzanja unutar i na krajevima
intervala poznata.

strana 5 od 94
 SDOF sistem – Rešenje za prinudne vibracije izazvane proizvoljnim pomeranjem osnove

Slika 4. Linearna promena opterećenja unutar intervala

Jednačine za pomeranje i brzinu imaju oblik:

yk  Af z  Bf k  Cy z  Dy z
(17)
y k  A' f z  B ' f k  C ' y z  D ' y z

Konstante imaju sledeće vrednosti:

1   ζωΔt   2ζωd   2ζωd 

A e
kωd Δt   1  2 ζ 2
 ζω Δt  sin( ωd
Δ t )    ωd
Δt  cos( ωd
Δt )  ω 
  ω   
1   ζωΔt  2ζωd  2ζωd 
B e   1  2ζ 2  sin(ωd Δt )  cos(ωd Δt )   ωd Δt  
kωd Δt   ω  ω 
 ζω 
C  e  ζωΔt cos(ωd Δt )  sin(ωd Δt ) 
 ωd 
1  ζωΔt
D e sin(ωd Δt )
ωd
(18)

strana 6 od 94
 SDOF sistem – Rešenje za prinudne vibracije izazvane proizvoljnim pomeranjem osnove

1
A' 
kωd Δt

e ζωΔt  ζω  ω2Δt  sin(ωd Δt )  ωd Δt cos(ωd Δt )   ωd 
1
B'   e  ζωΔt  ζω sin(ωd Δt )  ωd cos(ωd Δt )   ωd 
kωd Δt
(19)
ω2
C   e ζωΔt sin(ωd Δt )
'

ωd
 ζω 
D '  e  ζωΔt cos(ωd Δt )  sin(ωd Δt ) 
 ωd 
U prethodnim jednačinama oznaka “f” se odnosi na opterećenje, a u slučaju zemljotresnog
g .
opterećenja treba uzeti  my

Postupak proračuna pri konstantnom vremenskom intervalu Δt se sastoji od proračuna

konstanti pomoću jednačina (18) i (19), a zatim se konstante unesu u jednačine (17). Izračunate
vrednosti za pomeranje i brzinu na kraju svakog intervala su početne veličine za naredni interval.
Ova metoda je ustvari metoda tipa “korak po korak” (vidi literaturu) ali umesto vremenskog
toka ubrzanja pretpostavi se vremenski tok opterećenja. Tačnost rezultata se poboljšava
skraćivanjem vremenskog inkrementa proračuna.

strana 7 od 94
 SDOF sistem – Spektar odgovora

3.5. Spektar odgovora

Kod dimenzionisanja konstruktivnih elemenata najčešće nas interesuju extremne vrednosti

odgovora konstrukcije, dok je vremenski tok odgovora od manjeg interesa. Spektar odgovora se
dobija na osnovu analize sistema sa jednim stepen slobode pomeranja izloženog seizmičkom
dejstvu.
Spektar odgovora predstavlja dijagram promene maksimalnih veličina odgovora sistema sa
jednim stepenom slobode kretanja za različite vrednosti perioda oscilovanja i prigušenja. Pod
odgovorom se najčešće podrazumevaju pomeranje, brzina i ubrzanje.
Kod projektovanja konstrukcija nemamo tačne podatke o budućem zemljotresu, pa se ne
koristi spektar odgovora za određeni zemljotres, već se koristi prosečan, gladak spektar koji je
definisan propisima.
Relativno pomeranje SDOF sistema usled zemljotresnog opterećenja je dato Duhamel-ovim
integralom:
1 t 1
y (t )    y g ( τ )e  ζω ( t  τ ) sin[ωd (t  τ )]dτ   D (t )
ωd 0 ωd
(20)
t
gde je : D(t )   
y g ( τ )e  ζω (t  τ ) sin[ωd (t  τ )]dτ
0

Relativna brzina se dobija na sledeći način:

t
y (t )   ζωy (t )   
y g (τ )e  ζω ( t  τ ) cos[ωd (t  τ )]dτ (21)
0

Apsolutno ubrzanje se dobija na sledeći način:

1 c ε c k
myt  cy  ky  0 / (ε  ; ζ  ; ω )
m 2m ω 2mω m

y  2ζωy  ω y  0
t 2
(22)

y t  ω2 y  2ζωy

Spektri odgovora predstavljaju maksimalne veličine odgovora:

spektar relativnih pomeranja : S d  y (t ) max
spektar relativnih brzina : S v  y (t ) max (23)

spektar apsolutnih ubrzanja : S a  

y t (t ) max
Svi spektri su funkcije svojstvene kružne frekvencije i prigušenja.

U zemljotresnom inženjerstvu se često umesto spektra relativnih brzina i spektra apsolutnih

ubrzanja koriste spektri pseudobrzine i pseudoubrzanja. U imenima se koristi izraz “pseudo” da se
naglasi da ovi spektri nisu isto što i spektar relativnih brzina i apsolutnih ubrzanja. Spektar relativne
brzine bi bio dijagram y (t ) max , dok se u spektru pseudobrzine umesto y (t ) koristi izraz D (t ) max ,

strana 8 od 94
 SDOF sistem – Spektar odgovora

odnosno S pv  ωSd . Spektar apsolutnog ubrzanja bi bio dijagram 

y t (t ) dok se spektar
max
2
pseudoubrzanja određuje kao S pa  ω S d .

Izrazi za određivanje spektra pseudo brzine i pseudoubrzanja su:

2π
spektar pseudobrzina : S pv  ωSd  Sd
T
2 (24)
 2π 
2
spektar pseudoubrzanja : S pa  ωS pv  ω S d    S d
T 

Zbog male razlike u veličini kružnih frekvencija prigušenih i neprigušenih vibracija za

uobičajene građevinske konstrukcije u visokogradnji važi:
S pv  Sv
(25)
S pa  S a

Spektri pseudobrzine i pseudoubrzanja su proporcionalni maksimalnoj potencijalnoj energiji

i maksimalnoj unutrašnjoj sili u elastičnoj konstrukciji:
2
1 2 1 1 S  1
E pmax  k y max  kSd2  k  pv   mS pv2 (26)
2 2 2  ω  2
S  k y max  kSd  mω2 Sd  mS pa (27)

Proraču sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja primenom spektra odgovora sadrži
sledeće korake:
1. Određivanje T i ω za zadato ζ.
2. Određivanje iz spektra odgovora Sd ili Spa u zavisnosti od T i ζ.
3. Određivanje seizmičkog opterećenja na osnovu jednačina (26) ili (27).
4. Statička analiza sistema za tako određeno seizmičko opterećenje.

Veze između spektra pomeranja, pseudobrzine i pseudoubrzanja omogućavaju alternativan

način prikaza spektara na tzv. tripartitnom logaritamskom dijagramu. Apcisa predstavlja logaritam
perioda vibracija ili kružnih frekvencija, a ordinata logaritam pseudobrzine. Veličine pomeranja i
pseudoubrzanja se mere pod uglom od 450. Spektar na slici 6 predstavlja zamenu za sva tri spektra
na slici 5.

strana 9 od 94
 SDOF sistem – Spektar odgovora

Slika 5. Spektar odgovora - pomeranje, pseudobrzina i pseudoubrzanje - El Centro (ζ=2%)

strana 10 od 94
 SDOF sistem – Spektar odgovora

Slika 6. Spektar odgovora - tripartitni logaritamski dijagram - El Centro (ζ=2%)

strana 11 od 94
 SDOF sistem – Projektni spektar odgovora

3.6. Projektni spektar

Jedan od načina zadavanja seizmičkog operećenja je u obliku projektnog spektra. Razlika

između spektra odgovora i projektnog spektra odgovora je njegova zakrivljenost. Kod spektra
odgovora određenog na osnovu zadatog akcelerograma (slika 5) imamo nagle promene vrednosti
odgovora za malu promenu perioda vibracija, što nije slučaj kod projektnog spektra (vidi poglavlje
3.8).
Projektni spektar predstavlja prosečnu vrednost više spektara odgovora, a daje se najčešće u
obliku spektra pseudoubrzanja jer se tada direktno može odrediti seizmičko opterećenje u vidu
seizmičkih sila.
Kombinovanjem projektnog spektra odgovora i modalne analize se može dobiti seizmičko
opterećenje za uobičajene konstrukcije visokogradnje. U poglavlju 3.8 dati su spektri odgovora
propisani u Evrokodu 8.

strana 12 od 94
 MDOF sistem – Određivanje vremenskog toka odgovora pri dejstvu zemljotresa

3.7. Određivanje vremenskog toka odgovora pri dejstvu zemljotresa – MDOF

S obzirom da je seizmičko dejstvo najčešće zadato u vidu akcelerograma odgovor sistema

se može dobiti primenom numeričke integracije ili modalne analize (vidi literaturu).
Numerička integracija predstavlja rešavanje sistema diferencijalnih jednačina za svaki
vremenski inkrement proračuna i može se primenjvati i za linearnu i za nelinearnu analizu (vidi
literaturu).
Modalna analiza predstavlja veoma brz i efikasan način određivanja vremenskog toka
odgovora linearnog sistema izloženog seizmičkom dejstvu. Postoji mogućnost primene i za
nelinearnu analizu [14].

strana 13 od 94
 Određivanje seizmičkih sila spektralnom analizom

3.8. Određivanje seizmičkih sila spektralnom analizom (ili spektralna modalna analiza ili
modalna seizmička analiza spektralnom teorijom ili spektralna analiza)

strana 14 od 94
 Određivanje seizmičkih sila spektralnom analizom

strana 15 od 94
 Određivanje seizmičkih sila spektralnom analizom

strana 16 od 94
 Određivanje seizmičkih sila spektralnom analizom

strana 17 od 94
 Određivanje seizmičkih sila spektralnom analizom

strana 18 od 94
 Određivanje seizmičkih sila spektralnom analizom

strana 19 od 94
 Određivanje seizmičkih sila spektralnom analizom

strana 20 od 94
 Određivanje seizmičkih sila spektralnom analizom

Nakon toga što smo odredili seizmičke sile za svaki ton, potrebno je odrediti i uticaje za svaki ton
pojedinačno, pa tek onda računati ukupni odgovor sistema. Metode za određivanje ukupnog
odgovora sistema su: SRSS, CQC, ... – vidi literaturu.

strana 21 od 94
 EC8 – spektar odgovora

3.9. Spektar odgovora – EN 1998-1

strana 22 od 94
 EC8 – spektar odgovora

strana 23 od 94
 EC8 – spektar odgovora

strana 24 od 94
 EC8 – spektar odgovora

strana 25 od 94
 EC8 – spektar odgovora

strana 26 od 94
 EC8 – spektar odgovora

strana 27 od 94
 EC8 – spektar odgovora

strana 28 od 94
 EC8 – spektar odgovora

strana 29 od 94
 EC8 – spektar odgovora

strana 30 od 94
 EC8 – spektar odgovora

strana 31 od 94
 EC8 – spektar odgovora

strana 32 od 94
 EC8 – spektar odgovora

strana 33 od 94
 Primer 1

ZADATAK 1
Za sistem sa jednim stepenom slobode pomeranja odrediti vremenski tok odgovora:

y (t ), y (t ) i y (t ) usled seizmičkog dejstva zadatog u vidu akcelerograma. Pre početka dejstva
zemljotresa sistem je u stanju mirovanja.

Podaci:
1. krutost: k=7895.7kN/m; masa: m=50tona; ζ=5%
2. akcelerogram:
IMPERIAL VALLEY EARTHQUAKE, EL CENTRO RECORD 05/18/40
COMP S00E
Time step: 0.02 SEC; Units: (CM/S/S)

Vremenski tok odgovora zadatog sistema dobijamo numeričkim rešavanjem diferencijalne

jednačine primenom Newmark-ovog postupka sa konstantnim ubrzanjem:
my  cy  ky   myg  peff

Prigušenje:

k
c  2ζωm  2ζ m  2ζ km  2  0.05  7859.7  50  62.6885tona / s
m
Period vibracija:

k 7895.7 m 50
ω   12.5664rad / s T  2π  2π  0.5s
m 50 k 7895.7
k 7895.7
ωd  ω 1  ζ 2  1 ζ 2  1  0.052  12.55507 rad / s
m 50
2π m 1 50 1
Td   2π  2π  0.5006s
ωd k 1 ζ 2
7895.7 1  0.052
Vremenski inkrement za proračun:
Δt  0.02s

strana 34 od 94
 Primer 1

Proračun vrednosti koeficijenata za primenu Newmark-ovog postupka sa konstantnim

ubrzanjem (vidi literaturu):
A  514164.55 B  506268.85 C  10062.6885 
y0  0.0140m / s / s
Izrazi za proračun pomeranja, brzine i ubrzanja u pojedinim vremenskim intervalima – vidi
literaturu.

Karakteristike akcelerograma:

Ulazni podaci za proračun:

strana 35 od 94
 Primer 1

Rezultati proračuna:

Izlaz:

REZULTATI PRORACUNA

w = 12.56638 [rad/s]
T = 0.50000 [s]
f = 2.00000 [Hz]

Podkriticno prigusenje: 0.050 < 1.0

wd = 12.55074 [rad/s]
Td = 0.50062 [s]
fd = 1.99751 [Hz]

Koeficijent prigusenja epsilon = 0.62689 [1/s]

Kolicnik prigusenja ceta = 0.04989

NUMERICKO RESENJE

Maximalno pozitivno pomeranje: +5.130 [cm] u trenutku t = +2.400 [s]

Maximalno negativno pomeranje: -5.147 [cm] u trenutku t = +2.160 [s]
Maximalna pozitivna brzina: +0.706 [m/s] u trenutku t = +2.280 [s]
Maximalna negativna brzina: -0.507 [m/s] u trenutku t = +2.520 [s]
Maximalno pozitivno ubrzanje: +8.848 [m/s^2] u trenutku t = +2.200 [s]
Maximalno negativno ubrzanje: -9.754 [m/s^2] u trenutku t = +2.400 [s]

strana 36 od 94
 Primer 1

Tabelarni prikaz rezultata (samo prve 3 sekunde odgovora sistema):

vreme [s] sila [kN] pomeranje [cm] brzina [m/s] ubrzanje [m/s^2]

0.000 0.700 0.000 0.0000 0.0140

0.020 5.400 0.001 0.0012 0.1046
0.040 5.050 0.006 0.0031 0.0884
0.060 4.400 0.013 0.0046 0.0613
0.080 4.750 0.024 0.0057 0.0506
0.100 6.000 0.036 0.0068 0.0545
0.120 7.100 0.051 0.0079 0.0521
0.140 6.400 0.067 0.0085 0.0115
0.160 5.500 0.084 0.0083 -0.0327
0.180 4.250 0.099 0.0071 -0.0806
0.200 4.250 0.112 0.0054 -0.0981
0.220 6.550 0.121 0.0037 -0.0644
0.240 8.800 0.127 0.0028 -0.0286
0.260 9.700 0.132 0.0023 -0.0181
0.280 8.100 0.136 0.0016 -0.0553
0.300 7.200 0.138 0.0003 -0.0747
0.320 5.400 0.137 -0.0015 -0.1065
0.340 4.100 0.132 -0.0038 -0.1213
0.360 2.100 0.122 -0.0064 -0.1418
0.380 3.300 0.106 -0.0088 -0.0909
0.400 6.550 0.088 -0.0096 0.0042
0.420 9.500 0.070 -0.0087 0.0909
0.440 9.800 0.054 -0.0066 0.1183
0.460 3.300 0.043 -0.0053 0.0056
0.480 -1.500 0.031 -0.0060 -0.0717
0.500 -7.050 0.017 -0.0083 -0.1572
0.520 2.450 -0.001 -0.0092 0.0616
0.540 6.400 -0.017 -0.0070 0.1635
0.560 7.200 -0.027 -0.0034 0.1915
0.580 10.150 -0.030 0.0010 0.2489
0.600 13.000 -0.023 0.0063 0.2877
0.620 16.250 -0.004 0.0124 0.3156
0.640 15.300 0.026 0.0179 0.2418
0.660 8.600 0.065 0.0208 0.0431
0.680 9.850 0.107 0.0212 0.0012
0.700 8.150 0.149 0.0203 -0.0971
0.720 8.200 0.187 0.0178 -0.1530
0.740 3.350 0.218 0.0133 -0.2935
0.760 -1.250 0.237 0.0063 -0.4076
0.780 -7.500 0.241 -0.0030 -0.5260
0.800 -11.800 0.224 -0.0140 -0.5713
0.820 -12.600 0.185 -0.0249 -0.5123
0.840 -16.800 0.125 -0.0349 -0.4894
0.860 -23.150 0.045 -0.0446 -0.4788
0.880 -24.600 -0.052 -0.0528 -0.3438
0.900 -20.950 -0.162 -0.0571 -0.0918
0.920 -17.950 -0.276 -0.0566 0.1471
0.940 -13.550 -0.383 -0.0511 0.3984
0.960 -11.750 -0.476 -0.0415 0.5685
0.980 -16.950 -0.548 -0.0301 0.5634
1.000 -20.600 -0.597 -0.0190 0.5539
1.020 -26.500 -0.624 -0.0088 0.4669
1.040 -31.950 -0.634 -0.0005 0.3621
1.060 -36.600 -0.628 0.0057 0.2532
1.080 -32.600 -0.612 0.0112 0.2996
1.100 -29.950 -0.583 0.0172 0.3002
1.120 -20.000 -0.541 0.0245 0.4243

strana 37 od 94
 Primer 1

1.140 -20.000 -0.485 0.0320 0.3258

1.160 -3.150 -0.413 0.0406 0.5375
1.180 25.750 -0.317 0.0554 0.9453
1.200 39.350 -0.186 0.0747 0.9875
1.220 30.150 -0.022 0.0899 0.5246
1.240 24.200 0.164 0.0961 0.1040
1.260 12.500 0.353 0.0929 -0.4246
1.280 2.950 0.526 0.0800 -0.8724
1.300 -6.700 0.665 0.0587 -1.2576
1.320 -15.400 0.754 0.0307 -1.5377
1.340 -24.950 0.783 -0.0020 -1.7331
1.360 -35.500 0.743 -0.0377 -1.8367
1.380 -49.750 0.631 -0.0750 -1.8969
1.400 -61.000 0.444 -0.1118 -1.7808
1.420 -76.500 0.186 -0.1460 -1.6407
1.440 -72.500 -0.133 -0.1727 -1.0241
1.460 -58.000 -0.490 -0.1845 -0.1554
1.480 -46.750 -0.854 -0.1796 0.6385
1.500 -44.600 -1.195 -0.1613 1.1968
1.520 -46.300 -1.489 -0.1334 1.5931
1.540 -41.950 -1.720 -0.0974 1.9996
1.560 -45.050 -1.874 -0.0562 2.1284
1.580 -49.650 -1.944 -0.0139 2.0942
1.600 -60.500 -1.933 0.0251 1.8106
1.620 -16.400 -1.840 0.0681 2.4914
1.640 74.000 -1.639 0.1321 3.9031
1.660 103.500 -1.298 0.2097 3.8562
1.680 99.500 -0.811 0.2774 2.9220
1.700 101.500 -0.207 0.3261 1.9478
1.720 91.000 0.471 0.3520 0.6346
1.740 86.500 1.176 0.3526 -0.5689
1.760 87.500 1.859 0.3309 -1.6011
1.780 87.500 2.480 0.2896 -2.5293
1.800 90.500 3.002 0.2321 -3.2211
1.820 81.500 3.394 0.1606 -3.9315
1.840 67.500 3.631 0.0765 -4.4804
1.860 54.500 3.692 -0.0155 -4.7212
1.880 39.100 3.567 -0.1099 -4.7129
1.900 21.450 3.255 -0.2016 -4.4590
1.920 0.850 2.768 -0.2861 -3.9948
1.940 -18.000 2.123 -0.3587 -3.2625
1.960 -39.250 1.349 -0.4153 -2.3943
1.980 -58.000 0.481 -0.4527 -1.3516
2.000 -80.000 -0.441 -0.4694 -0.3145
2.020 -98.000 -1.375 -0.4646 0.7944
2.040 -120.500 -2.279 -0.4393 1.7400
2.060 -136.500 -3.114 -0.3950 2.6820
2.080 -152.000 -3.842 -0.3338 3.4461
2.100 -160.000 -4.434 -0.2580 4.1257
2.120 -171.000 -4.864 -0.1720 4.4769
2.140 -141.000 -5.110 -0.0738 5.3420
2.160 -116.000 -5.147 0.0372 5.7607
2.180 60.000 -4.927 0.1823 8.7521
2.200 118.500 -4.387 0.3583 8.8476
2.220 82.000 -3.516 0.5123 6.5498
2.240 93.500 -2.377 0.6262 4.8391
2.260 55.000 -1.058 0.6936 1.9005
2.280 37.650 0.342 0.7059 -0.6718
2.300 8.650 1.713 0.6655 -3.3667
2.320 -5.650 2.956 0.5768 -5.5032
2.340 -26.650 3.980 0.4480 -7.3799
2.360 -44.750 4.715 0.2871 -8.7011
2.380 -59.500 5.109 0.1062 -9.3905

strana 38 od 94
 Primer 1

2.400 -88.000 5.130 -0.0852 -9.7537

2.420 -28.800 4.784 -0.2608 -7.8032
2.440 131.500 4.150 -0.3734 -3.4546
2.460 77.500 3.337 -0.4396 -3.1678
2.480 86.500 2.411 -0.4859 -1.4682
2.500 50.500 1.419 -0.5066 -0.5950
2.520 28.950 0.405 -0.5068 0.5745
2.540 -11.850 -0.590 -0.4880 1.3058
2.560 33.500 -1.516 -0.4388 3.6146
2.580 99.000 -2.297 -0.3423 6.0369
2.600 82.000 -2.857 -0.2176 6.4248
2.620 84.500 -3.160 -0.0855 6.7879
2.640 74.000 -3.199 0.0471 6.4723
2.660 61.500 -2.983 0.1691 5.7280
2.680 50.000 -2.541 0.2731 4.6694
2.700 37.550 -1.914 0.3531 3.3313
2.720 26.150 -1.157 0.4048 1.8417
2.740 13.550 -0.326 0.4257 0.2519
2.760 2.200 0.515 0.4154 -1.2903
2.780 -9.400 1.306 0.3752 -2.7205
2.800 4.750 1.995 0.3136 -3.4479
2.820 21.650 2.548 0.2402 -3.8923
2.840 41.900 2.950 0.1610 -4.0216
2.860 47.550 3.190 0.0790 -4.1846
2.880 35.800 3.261 -0.0071 -4.4251
2.900 29.950 3.160 -0.0941 -4.2732
2.920 16.700 2.889 -0.1769 -4.0064
2.940 5.400 2.461 -0.2516 -3.4620
2.960 -9.250 1.895 -0.3141 -2.7835
2.980 -21.000 1.220 -0.3608 -1.8941
3.000 -33.650 0.470 -0.3890 -0.9276

strana 39 od 94
 Primer 1

g , y (t ) i 
Vremenski tok odgovora: y (t ),  my y (t ) :

strana 40 od 94
 Primer 1
y (t ) :

strana 41 od 94
 Primer 1
y (t ) :

strana 42 od 94
 Primer 1

y (t ) :

strana 43 od 94
 Primer 1

Rešenje primenom programskog paketa SAP2000:

Program nudi kao moguće načine za proračun metodu numeričke integracije ili modalnu
analizu.
Formiramo model koji odgovara zadatim parametrima proračuna:
Usvojen je konzolni stub sa koncentrisanom masom na vrhu m=50tona.
Usvojena je dužina stuba: L=1.0m.
Usvojena vrednost modula elastičnosti: E=31.5GPa.
Usvojena širina poprečnog preseka b=15cm.
Visina poprečnog preseka je određena iz uslova da je krutost stuba 7895.7kN/m:
d=18.8372cm.
Uticaj T i N sila na deformaciju nosača je eliminisan množenjem odgovarajuće površine
poprečnog presek sa koeficijentom 10000.

Model: Akcelerogram:

strana 44 od 94
 Primer 1

Parametri modalne analize (za način rešavanja modalnih jednačina videti uputstvo - uzeti u
obzir da imamo sistem sa jednim stepenom slobode pomeranja pa imamo jednu jednačinu):

strana 45 od 94
 Primer 1

Parametri numeričke integracije (Newmark-ov postupak sa konstantnim ubrzanjem):

Rezultati proračuna:
Period oscilovanja: T=0.5s; modalna analiza: Smax=404.6kN; numerička integracija: S max=406.22kN

strana 46 od 94
 Primer 1

Parametri modalne analize (za način rešavanja modalnih jednačina videti uputstvo - uzeti u
obzir da imamo sistem sa jednim stepenom slobode pomeranja pa imamo jednu jednačinu):

Pomeranje vrha stuba:

Prvih 10s odgovora:

strana 47 od 94
 Primer 1

Numerička inegracija (Newmark-ov postupak sa konstantnim ubrzanjem):

Pomeranje vrha stuba:

Prvih 10s odgovora:

strana 48 od 94
 Primer 2

ZADATAK 2
Za sistem sa jednim stepenom slobode pomeranja odrediti spektre odgovora:

y (t ), y (t ) i y (t ) usled seizmičkog dejstva zadatog u vidu akcelerograma, a za periode oscilovanja
u intervalu od 0.1s do 4s sa korakom od 0.1s. Pre početka dejstva zemljotresa sistem sa jednim
stepenom slobode pomeranja je u stanju mirovanja. Za tako određene spektre odgovora za sistem sa
jednim stepenom slobode pomeranja koji je dat u zadatku 1 odrediti maksimalno pomeranje i
unutrašnju elastičnu silu.

Podaci:
1. ζ=5%
2. akcelerogram:
IMPERIAL VALLEY EARTHQUAKE, EL CENTRO RECORD 05/18/40
COMP S00E
Time step: 0.02 SEC; Units: (CM/S/S)

Vremenski tok odgovora sistema, za zahtevani period vibracija i prigušenje, dobijamo

numeričkim rešavanjem diferencijalne jednačine primenom Newmark-ovog postupka sa
konstantnim ubrzanjem:
my  cy  ky   myg  peff
Vremenski interval za proračun:
Δt  0.02s
Izrazi za proračun pomeranja brzine i ubrzanja u pojedinim vremenskim intervalima primenom
Newmark-ovog postupka sa konstantnim ubrzanjem – vidi literaturu.
Karakteristike akcelerograma:

strana 49 od 94
 Primer 2

Rezultati proračuna:
Spektar odgovora 
y (t )[m / s / s]
0.10000 s amax = 3.88787
0.20000 s amax = 6.01190

0.30000 s amax = 8.82870

0.40000 s amax = 5.53914

0.50000 s amax = 9.72772

0.60000 s amax = 10.72873

0.70000 s amax = 7.91162

0.80000 s amax = 5.81776

0.90000 s amax = 7.09270

1.00000 s amax = 7.02676

1.10000 s amax = 6.25033

1.20000 s amax = 4.75394

1.30000 s amax = 4.80216

1.40000 s amax = 4.74621

1.50000 s amax = 4.59743

1.60000 s amax = 4.39894

1.70000 s amax = 4.18614

1.80000 s amax = 3.98241

1.90000 s amax = 3.80054

2.00000 s amax = 3.64579

2.10000 s amax = 3.51871

2.20000 s amax = 3.65795

2.30000 s amax = 3.77116

2.40000 s amax = 3.82163

2.50000 s amax = 3.81042

2.60000 s amax = 3.74781

2.70000 s amax = 3.64774

2.80000 s amax = 3.52418

2.90000 s amax = 3.38922

3.00000 s amax = 3.25232

3.10000 s amax = 3.15627

3.20000 s amax = 3.15926

3.30000 s amax = 3.16415

3.40000 s amax = 3.17039

3.50000 s amax = 3.17757

3.60000 s amax = 3.18534

3.70000 s amax = 3.19345

3.80000 s amax = 3.20172

3.90000 s amax = 3.21001

4.00000 s amax = 3.21820

strana 50 od 94
 Primer 2

Spektar odgovora y (t )[ m / s ]

0.10000 s vmax = 0.06127

0.20000 s vmax = 0.18202

0.30000 s vmax = 0.32782

0.40000 s vmax = 0.35603

0.50000 s vmax = 0.70306

0.60000 s vmax = 0.76168

0.70000 s vmax = 0.68696

0.80000 s vmax = 0.66644

0.90000 s vmax = 0.80269

1.00000 s vmax = 0.90484

1.10000 s vmax = 0.66148

1.20000 s vmax = 0.65047

1.30000 s vmax = 0.54043

1.40000 s vmax = 0.45060

1.50000 s vmax = 0.46772

1.60000 s vmax = 0.52008

1.70000 s vmax = 0.52821

1.80000 s vmax = 0.52437

1.90000 s vmax = 0.54239

2.00000 s vmax = 0.62247

2.10000 s vmax = 0.62306

2.20000 s vmax = 0.67121

2.30000 s vmax = 0.67689

2.40000 s vmax = 0.68582

2.50000 s vmax = 0.74039

2.60000 s vmax = 0.78753

2.70000 s vmax = 0.80819

2.80000 s vmax = 0.80122

2.90000 s vmax = 0.77524

3.00000 s vmax = 0.73215

3.10000 s vmax = 0.68071

3.20000 s vmax = 0.66363

3.30000 s vmax = 0.65408

3.40000 s vmax = 0.63920

3.50000 s vmax = 0.62048

3.60000 s vmax = 0.60013

3.70000 s vmax = 0.57815

3.80000 s vmax = 0.55526

3.90000 s vmax = 0.53212

4.00000 s vmax = 0.50925

strana 51 od 94
 Primer 2

Spektar odgovora y (t )[m]

0.10000 s umax = 0.00125

0.20000 s umax = 0.00653

0.30000 s umax = 0.01575

0.40000 s umax = 0.02376

0.50000 s umax = 0.05118

0.60000 s umax = 0.07568

0.70000 s umax = 0.07482

0.80000 s umax = 0.08666

0.90000 s umax = 0.10762

1.00000 s umax = 0.12750

1.10000 s umax = 0.11487

1.20000 s umax = 0.11770

1.30000 s umax = 0.09886

1.40000 s umax = 0.08773

1.50000 s umax = 0.10566

1.60000 s umax = 0.12321

1.70000 s umax = 0.13317

1.80000 s umax = 0.14294

1.90000 s umax = 0.15399

2.00000 s umax = 0.17599

2.10000 s umax = 0.20003

2.20000 s umax = 0.22532

2.30000 s umax = 0.25196

2.40000 s umax = 0.26880

2.50000 s umax = 0.27431

2.60000 s umax = 0.27131

2.70000 s umax = 0.26183

2.80000 s umax = 0.26956

2.90000 s umax = 0.26956

3.00000 s umax = 0.25595

3.10000 s umax = 0.25182

3.20000 s umax = 0.25060

3.30000 s umax = 0.24555

3.40000 s umax = 0.23743

3.50000 s umax = 0.22694

3.60000 s umax = 0.21484

3.70000 s umax = 0.20164

3.80000 s umax = 0.18767

3.90000 s umax = 0.18169

4.00000 s umax = 0.18104

strana 52 od 94
 Primer 2

Za dinamički sistem iz prvog zadatka sa periodom oscilovanja T=0.5s sa spektra odgovora

očitavamo maksimalno relativno pomeranje:
S d  0.05118m  5.118cm

Pseudobrzina i pseudoubrzanje:
2π
S pv  ωSd  0.05118  0.6431m / s
0.5
2
2  2π 
S pa  ωS pv  ω S d    0.05118  8.0820m / s / s
 0.5 

Maksimalna unutrašnja sila u elastičnoj konstrukciji:

S  k y max  kSd  mω2 Sd  mS pa  50  8.0820  404.1kN

strana 53 od 94
 Primer 3

ZADATAK 3
Odrediti vrednosti seizmičkih sila, pomeranja u nivou grede i dijagram momenata savijanja
za zadato seizmičko dejstvo (elastični spektar odgovora za horizontalni pravac - EC8).
Podaci:
Spektar (EC8):
ag=0.2g; tip elastičnog odgovora 1, tip tla B
Geometrijske i mehaničke karakteristike konstrukcije:
E=31.5GPa; prigušenje 5%
L1=10m; L2=5m; bstuba/dstuba=30/30cm; bgrede/dgrede=30/90cm; m=25tona

strana 54 od 94
 Primer 3

3
h 
I c  I grede l  l grede  5.0 l  l stuba  grede   135.0
'
grede
'
stuba
 hstuba 
1 1166.6 EI c
EI c δ   52 135  5   1166.6  δ  k 
3 EI c 1166.6
k EI c 31.5  106  0.3  0.93
ω    4.4366rad / s
m 1166.6  m 12  1166.6  25
2π m 12  1166.6  25
T  2π  2π  1.4162s
ω k 31.5  106  0.3  0.93
Spektar odgovora:

S e (T )  S (1.4162s)  0.212  a  0.212  9.81  2.08m / s / s

S  2.08  25  52.0kN
1166.6 1166.6
umax  S  δ  52   52   0.1057m  10.6cm
EI c 31.5  106  0.3  0.93 /12

strana 55 od 94
 Primer 3

strana 56 od 94
 Primer 4

ZADATAK 4
Odrediti vrednost: seizmičkih sila i pomeranja u nivou greda za zadato seizmičko dejstvo
(elastični spektar odgovora za horizontalni pravac – EC8).

Podaci:
Geometrijske i mehaničke karakteristike konstrukcije:
E=31.5GPa
L1=5m
L2=3m
bstuba/dstuba=25/25cm
Igrede→ 
m1=25tona
m2=15tona
prigušenje 5%
Spektar (EC8):
ag=0.2g
tip elastičnog odgovora 1
tip tla B

strana 57 od 94
 Primer 4

U slučaju stubova čiji su krajevi uklješteni i krutost grede takva da je rotacija na mestu spoja
sa stubom potpuno sprečena krutost i-tog sprata ima vrednost:

12 EI stuba
Ki   3
hsprata
12 EI stuba 12  31.5  106  0.254 /12
K1   3  2 3
 9114.583
hsprata 3
12 EI stuba 12  31.5  106  0.254 /12
K2   3  2  9114.583
hsprata 33

Diferencijalne jednačine kretanja:

m1
x1  k1 x1  k 2 ( x2  x1 )  0
m2 
x2  k2 ( x2  x1 )  0
x2  x1
ili u matričnom obliku
 m1 0   
x1   k1  k 2  k2   x1  0 
0    
 x2    k2
m2    k2   x2  0 

Frekventna jednačina:

(k1  k2 )  ω2 m1  k2 
det  K  ω M   det 
2
 0
  k2 k2  ω2 m2 

strana 58 od 94
 Primer 4
Određivanje svojstvenih vrednosti (“Mathematica”):
Ulaz:
k1=9114.58333333;k2=9114.58333333;m1=25;m2=15;
matricaKrutosti={{k1+k2,-k2},{-k2,k2}};matricaMasa={{m1+m1,0},{0,m2+m2}};
frekventnaJednacina=Det[matricaKrutosti- *matricaMasa];resenje=Solve[frekventnaJednacina 0, ];
svojstveneVrednosti=Eigensystem[Inverse[matricaMasa].matricaKrutosti];
Print["Matrica krutosti: ", MatrixForm[matricaKrutosti]," Matrica masa: ", MatrixForm[matricaMasa]]
Print["Frekventna jednacina: ", frekventnaJednacina, " = 0"]
Print["Resenja frekventne jednacine (wi2): ", resenje]
Print["Kruzne frekvencije: ", Sqrt[ /.resenje]," Periodi oscilovanja: ", 2* /Sqrt[ /.resenje]]
Print["Svojstvene vrednosti: ",MatrixForm[svojstveneVrednosti]]
Print["Prva svojstvena vrednost: w12 = ",Part[svojstveneVrednosti,1,2],
"\n glavna forma -> ",Part[svojstveneVrednosti,2,2],
"\n glavna forma -> ",1/Part[svojstveneVrednosti,2,2,1]*Part[svojstveneVrednosti,2,2]]
Print["Druga svojstvena vrednost: w22 = ",Part[svojstveneVrednosti,1,1]
"\n glavna forma -> ",Part[svojstveneVrednosti,2,1],
"\n glavna forma -> ",1/Part[svojstveneVrednosti,2,1,1]*Part[svojstveneVrednosti,2,1]]
Izlaz:
Matrica krutosti: ( {
{18229.2, -9114.58},
{-9114.58, 9114.58}
} ) Matrica masa: ( {
{50, 0},
{0, 30}
})
Frekventna jednacina: 8.30756×107-1.0026×106 +1500 2 = 0
Resenja frekventne jednacine (wi2): {{ 96.9108},{ 571.492}}
Kruzne frekvencije: {9.84433,23.9059} Periodi oscilovanja: {0.638254,0.26283}
Svojstvene vrednosti: ( {
{571.492, 96.9108},
{{0.661061,-0.750332}, {0.562889,0.826532}}
})
Prva svojstvena vrednost: w12 = 96.9108
glavna forma -> {0.562889,0.826532}
glavna forma -> {1.,1.46837}
Druga svojstvena vrednost: w22 = 571.492
glavna forma -> {0.661061,-0.750332}
glavna forma -> {1.,-1.13504}

strana 59 od 94
 Primer 4

 1.0 
T1  0.638s Φ1   
1.46837 

1.46837

1.0

 1.0 
T2  0.263s Φ2   
 1.13504 

1.13504

1.0

strana 60 od 94
 Primer 4

Spektar odgovora:

Ubrzanja za tonove:
S e (T1 )  Se (0.638s )  0.470  a1  9.81  0.470  4.611m / s / s
S e (T2 )  S e (0.263s )  0.600  a1  9.81  0.600  5.886m / s / s

Faktor participacije:
L1 ΦT M 1  50  1.46837  30 94.0511
Γ1   T1  2   0.8201
M 1 Φ1 MΦ1 1  50  1.46837 2  30 114.6833
L2 ΦT2 M 1  50  (1.13504)  30 15.9488
Γ2   T  2   0.1799
M 2 Φ 2 MΦ 2 1  50  (1.13504) 2  30 88.6495

Efektivna masa:
2

*
n
m  m Φ Γ 
1
 j 1j 1
n
 Φ1 j m j
j 1
n
  1 50  1.46837  30  77.1307tona
2

j 1 2
 Φ1 j m j 12  50  1.46837 2  30
j 1
2

*
n
m  m Φ Γ 
2
  Φ m  1  50  (1.13504)  30 
j 2j
 2
n

j 1
n
2j j
 2.8693tona
2

j 1 2
 Φ2 j m j 12  50  (1.13504)2  30
j 1
n n
*
 mi  77.1307  2.8693  80tona (  mi  2  25  2  15  80tona)
i 1 i 1

strana 61 od 94
 Primer 4

Seizmičke sile u nivou greda:

S1  m1*  S pa (T1 )  77.1307  4.611  355.65kN
Φ1,1m1 1  50
S1,1  S1  355.65  189.07 kN
Φ1,1m1  Φ1,2 m1 1  50  1.46837  30
Φ1,2 m2 1.46837  30
S1,2  S1  355.65  166.58kN
Φ1,1m1  Φ1,2 m1 1  50  1.46837  30

S 2  m2*  S pa (T2 )  2.8693  5.886  16.89kN

Φ 2,1m1 1  50
S 2,1  S 2  16.89  52.95kN
Φ1,1m1  Φ1,2 m1 1  50  (1.13504)  30
Φ 2,2 m2 1.13504  30
S 2,2  S 2  16.89  36.06kN
Φ 2,1m1  Φ 2,2 m1 1  50  (1.13504)  30
Pomeranja u nivou greda:
za prvi ton:
1
 u1,1   2  9114.583 9114.583  189.07   0.0390   3.90 
   
166.58   0.0573  [ m]   5.73  [cm]
u  9114.583 9114.583
 1,2   
za drugi ton:
1
 u2,1   2  9114.583 9114.583   52.95   0.0019   0.19 
   
 36.06   0.0021 [ m ]   0.21  [cm]
u  9114.583 9114.583
 2,2   
maksimum:

 u1,max   u1,12  u2,12   3.902  0.192   3.905 


u

u 2
 u 2

5.732
 0.212

 5.734  [cm]

 2,max   1,2 2,2  
 


Komentar: Način kombinovanja koji je primenjen u ovom zadatku (često u literaturi nazivan
SRSS) je dobijen u skladu sa pretpostavkom da su vibracije u pojedinim tonovima statistički
nezavisne i može se koristiti u običnim slučajevima kada svojstvene frekvencije nemaju bliske
vrednosti. Za druge načine kombinovanja vidi literaturu.

strana 62 od 94
 Primer 5

ZADATAK 5
Za sistem iz zadatka 4 odrediti vremenski tok pomeranja konstrukcije u nivou etaža i udeo
pojedinih tonova na pomeranje usled zadatog akcelerograma.
Podaci:
1. akcelerogram:
IMPERIAL VALLEY EARTHQUAKE, EL CENTRO RECORD 05/18/40
COMP S00E
Time step: 0.02 SEC; Units: (CM/S/S)

Rešenje za periode i oblike vibracija:

 1.0   1.0 
T1  0.638s Φ1    T2  0.263s Φ2   
1.46837   1.13504 

Generalisane mase:
50 0   1.0 
M 1  Φ1T MΦ1  1.0 1.46837     114.68331
 0 30 1.46837 
50 0   1.0 
M 2  ΦT2 MΦ 2  1.0 1.13504     88.64947
 0 30 1.13504

Generalisane krutosti:

 2  9114.583 9114.583   1.0 

K1  Φ1T KΦ1  1.0 1.46837   
 9114.583 9114.583  1.46837 
K1  11114.05364
 2  9114.583 9114.583   1.0 
K 2  Φ 2 KΦ 2  1.0 1.13504 
T
 
 9114.583 9114.583   1.13504
K 2  50662.46173

Prigušenje (za oba tona ζ=0.05):

a0  0.69729495 a1  0.00296294
ζ 1  0.05 ζ 2  0.05
C1  112.89879 C2  211.92447

strana 63 od 94
 Primer 5

Spoljašnje dejstvo:
sistem nezavisnih jednačina : M iYi  CiYi  K iYi  ΦTi Msug
50 0  1
Φ1T Msug   1.0 1.46837   1 ug  94.05110  ug
 0 30  
50 0  1
ΦT2 Msug   1.0 1.13504   1 ug  15.94880  ug
 0 30  

Modalne jednačine:
114.68331Y1  112.89879Y1  11114.05364Y1  94.05110  ug
88.64947Y  211.92447Y  50662.46173Y  15.94880  u
2 2 2 g

Ukupno pomeranje u osnovnom koordinatnom sistemu:

 1.0 1.0  Y1 (t ) 

U (t )  ΦY (t )    
1.46837 1.13504 Y2 (t ) 
pomeranje prve etaže : U1 (t )  1  Y1 (t )  1  Y2 (t )
pomeranje druge etaže : U 2 (t )  1.46837  Y1 (t )  1.13504  Y2 (t )

strana 64 od 94
 Primer 5

Rešenje modalnih jednačina (Newmark-ov postupak sa konstantnim ubrzanjem):

Ulazni podaci za rešavanje prve modalne jednačine:

Izlaz:

REZULTATI PRORACUNA

w = 9.84433 [rad/s]
T = 0.63825 [s]
f = 1.56677 [Hz]

Podkriticno prigusenje: 0.050 < 1.0

wd = 9.83202 [rad/s]
Td = 0.63905 [s]
fd = 1.56481 [Hz]

Koeficijent prigusenja epsilon = 0.49222 [1/s]

Kolicnik prigusenja ceta = 0.05000

NUMERICKO RESENJE

Maximalno pozitivno pomeranje: +5.650 [cm] u trenutku t = +2.560 [s]

Maximalno negativno pomeranje: -6.295 [cm] u trenutku t = +2.240 [s]
Maximalna pozitivna brzina: +0.559 [m/s] u trenutku t = +2.360 [s]
Maximalna negativna brzina: -0.554 [m/s] u trenutku t = +2.120 [s]
Maximalno pozitivno ubrzanje: +7.850 [m/s^2] u trenutku t = +2.200 [s]
Maximalno negativno ubrzanje: -5.656 [m/s^2] u trenutku t = +2.540 [s]

strana 65 od 94
 Primer 5

Ulazni podaci za rešavanje druge modalne jednačine:

Izlaz:

REZULTATI PRORACUNA

w = 23.90590 [rad/s]
T = 0.26283 [s]
f = 3.80474 [Hz]

Podkriticno prigusenje: 0.050 < 1.0

wd = 23.87600 [rad/s]
Td = 0.26316 [s]
fd = 3.79998 [Hz]

Koeficijent prigusenja epsilon = 1.19529 [1/s]

Kolicnik prigusenja ceta = 0.05000

NUMERICKO RESENJE

Maximalno pozitivno pomeranje: +0.262 [cm] u trenutku t = +2.560 [s]

Maximalno negativno pomeranje: -0.229 [cm] u trenutku t = +2.440 [s]
Maximalna pozitivna brzina: +0.063 [m/s] u trenutku t = +2.500 [s]
Maximalna negativna brzina: -0.050 [m/s] u trenutku t = +2.360 [s]
Maximalno pozitivno ubrzanje: +1.760 [m/s^2] u trenutku t = +2.440 [s]
Maximalno negativno ubrzanje: -1.446 [m/s^2] u trenutku t = +2.540 [s]

strana 66 od 94
 Primer 5

Rešenje modalnih jednačina (Newmark-ov postupak sa konstantnim ubrzanjem):

Rešenje prve modalne jednačine:

Rešenje druge modalne jednačine:

strana 67 od 94
 Primer 5

Ukupno pomeranje prve etaže (U1 (t )  1  Y1 (t )  1  Y2 (t ) ):

U1max= 5.7cm; U1min= - 6.3cm

Udeo prvog tona (1  Y1 (t ) ):

Udeo drugog tona (1  Y2 (t ) ):

strana 68 od 94
 Primer 5

Ukupno pomeranje druge etaže (U 2 (t )  1.46837  Y1 (t )  1.13504  Y2 (t ) ):

U2max= 8.0cm; U2min= - 9.3cm

Udeo prvog tona (1.46837  Y1 (t ) ):

Udeo drugog tona ( 1.13504  Y2 (t ) ):

strana 69 od 94
 Primer 5

Rešenje modalnih jednačina primenom programskog paketa SAP2000:

Ulazni podaci za rešavanje prve modalne jednačine:

Model: Efektivna sila:

Parametri numeričke integracije (Newmark-ov postupak sa konstantnim ubrzanjem):

strana 70 od 94
 Primer 5

Izlaz:

Prvih 5s odgovora:

strana 71 od 94
 Primer 5

Ulazni podaci za rešavanje druge modalne jednačine:

Model: Efektivna sila:

Parametri numeričke integracije (Newmark-ov postupak sa konstantnim ubrzanjem):

strana 72 od 94
 Primer 5

Izlaz:

Prvih 5s odgovora:

strana 73 od 94
 Primer 5

Rešenje MDOF sistema primenom programskog paketa SAP2000:

Program nudi kao mogućnost proračuna modalnom analizom i numeričkom integracijom.
Proračun je sproveden za sistem prikazan na slici, a prikazana su rešenja dobijena modalnom
analizom i numeričkom integracijom.

Dinamički model:

Akcelerogram:

strana 74 od 94
 Primer 5

Parametri modalne anlize:

Parametri numeričke inegracije (Newmark-ov postupak sa konstantnim ubrzanjem):

strana 75 od 94
 Primer 5

Rezultati proračuna:
Pomeranja u nivou prve etaže:

Prvih 10s odgovora:

strana 76 od 94
 Primer 5

Pomeranja u nivou druge etaže:

Prvih 10s odgovora:

strana 77 od 94
 Primer 6

ZADATAK 6

strana 78 od 94
 Primer 6

strana 79 od 94
 Primer 6

strana 80 od 94
 Primer 6

strana 81 od 94
 Primer 6

strana 82 od 94
 Primer 7

ZADATAK 7
Za zadati nosač sračunati vrednosti seizmičkih sila i dijagram momenata savijanja. Razmatrati
samo mogućnost horizontalnih vibracija.
Podaci:
 Igrede→∞ 0.000 0.240000
 bstuba/dstuba = 30/30cm 0.015 0.276000
 L = 6.0m 0.030 0.312000

 H = 3.0m 0.045 0.348000

 G = 200kN 0.060 0.384000

 E = 30GPa G 0.075 0.420000

0.090 0.456000

0.105 0.492000

0.120 0.528000
H 0.135 0.564000

0.150 0.600000
G 0.185 0.600000

0.220 0.600000

0.255 0.600000
H 0.290 0.600000
0.325 0.600000

G 0.360 0.600000

0.395 0.600000

0.430 0.600000

H 0.465 0.600000

0.500 0.600000

0.650 0.461538

0.800 0.375000

L 0.950 0.315789

1.100 0.272727

1.250 0.240000
Spektar odgovora:
1.400 0.214286

1.550 0.193548
1.700 0.176471
Elasticni spektar
Se(T)/g 1.850 0.162162
0.700 2.000 0.150000

0.600 2.200 0.123967

2.400 0.104167
0.500
2.600 0.088757
0.400
Se(T)

2.800 0.076531
0.300
3.000 0.066667
0.200
3.200 0.058594
0.100 3.400 0.051903

0.000 3.600 0.046296

0.000 0.500 1.000 1.500 2.000 2.500 3.000 3.500 4.000 3.800 0.041551
T(s)
4.000 0.037500

strana 83 od 94
 Primer 7

Dinamički model:
G/2
 10.1937t
g

G/2 G/2
g g

G/2 G/2
g g

G/2 G/2
g g

EIstuba = 20250kNm2

Antimetrija Osnovni sistem

G/2
g X3

G/2
g X2

G/2
g X1

strana 84 od 94
 Primer 7

3.0

X3 = 1

3.0

X2 = 1

3.0

X1 = 1

P3 = 1

P2 = 1
3.0

P1 = 1 6.0
3.0

3.0 9.0
6.0

EIδ11 = 27.0; EIδ22 = 54.0; EIδ33 = 81.0; EIδ12 = 27.0; EIδ13 = 27.0; EIδ23 = 54.0

strana 85 od 94
 Primer 7

Za silu P1:
EIδ10 = -13.5
EIδ20 = -13.5
EIδ30 = -13.5

Za silu P2:
EIδ10 = -40.5
EIδ20 = -54.0
EIδ30 = -54.0
1.0

Za silu P3:
1.5
EIδ10 = -67.5 X1 = 0.5
EIδ20 = -108.0
1.5
EIδ30 = -121.5

1.0

1.5
Za silu P1: X2 = 0.5
 X1 = 0.5
 X2 = 0.0 1.5
1.5
 X3 = 0.0
X1 = 1.0
3.0
1.5
Za silu P2:
 X1 = 1.0 1.0
 X2 = 0.5
 X3 = 0.0 1.5
X3 = 0.5

1.5
1.5
Za silu P3:
 X1 = 1.0 X2 = 1.0
 X2 = 1.0 3.0
 X3 = 0.5 1.5
1.5

X1 = 1.0
3.0
1.5

strana 86 od 94
 Primer 7

Matrica fleksibilnosti:
SVOJSTVENE FREKVENCIJE, PERIODI I OBLICI
EIδ11 = 2.25; EIδ22 = 4.5; EIδ33 = 6.75
---------------------------------------
EIδ12 = 2.25; EIδ13 = 2.25; EIδ23 = 4.5 Period oscilovanja: T = 0.11735[s]
Svojstvena kruzna frekvencija oscilovanja: omega = 53.54206[rad/s]
2.25 2.25 2.25
1 A1 =
D  2.25 4.5 4.5 
EI stuba   +0.59101

2.25 4.5 6.75  -0.73698

+0.32799
Matrica masa: ili

10.1937 0 0  A1 =

M  0 10.1937 0 
+1.00000
  -1.24698
 0 0 10.1937  +0.55496
---------------------------------------
Frekventna jednačina:
Period oscilovanja: T = 0.16958[s]
det(DM – pI) = 0 (p = 1/ω2) Svojstvena kruzna frekvencija oscilovanja: omega = 37.05226[rad/s]

ili A2 =
+0.73698
det(K - ω2M) = 0
+0.32799
-0.59101
ili
A2 =
ULAZNI PODACI ZA PRORACUN
+1.00000
---------------------------------------
+0.44504
Modul elasticnosti: E = 30000000.000000 [kN/m2]
-0.80194
Moment inercije: I = 0.000675 [m4]
---------------------------------------
Matrica fleksibilnosti: 1/EI*
Period oscilovanja: T = 0.47514[s]
2.2500 2.2500 2.2500
Svojstvena kruzna frekvencija oscilovanja: omega = 13.22380[rad/s]
2.2500 4.5000 4.5000
A3 =
2.2500 4.5000 6.7500
+0.32799
Matrica krutosti: EI*
+0.59101
0.8889 -0.4444 0
+0.73698
-0.4444 0.8889 -0.4444
ili
0 -0.4444 0.4444
A3 =
Matrica masa :
+1.00000
10.1937 0 0
+1.80194
0 10.1937 0
+2.24698
0 0 10.1937
---------------------------------------
Dinamicka matrica:
0.0011 0.0011 0.0011
0.0011 0.0023 0.0023
0.0011 0.0023 0.0034

strana 87 od 94
 Primer 7

UBRZANJA ZA POJEDINE TONOVE Sile i pomeranja za ton sa periodom oscilovanja T = 0.16958 [s]
---------------------------------------
Unesite ubrzanje a[m/s2] za ton sa periodom T = 0.11735 [s] Generalisana masa: M = 18.76830 [t]
a[m/s2] = 5.111 Generalisana krutost: K = 25766.42994 [kN/m]
--------------------------------------- L = 6.55561 [t]
Unesite ubrzanje a[m/s2] za ton sa periodom T = 0.16958 [s] Faktor participacije: 0.34929 (0.34929)
a[m/s2] = 5.886 Efektivna masa: m* = 2.28982 (7.5 procenata)
---------------------------------------
Unesite ubrzanje a[m/s2] za ton sa periodom T = 0.47514 [s] SEIZMICKE SILE
a[m/s2] = 5.886 Ukupna seizmicka sila: Sukupno = 13.47788 [kN] (13.47788)
--------------------------------------- S2,1 = +20.95754 [kN] (+20.95754)
S2,2 = +9.32698 [kN] (+9.32698)
S2,3 = -16.80664 [kN] (-16.80664)
SILE I POMERANJA ZA POJEDINE TONOVE
--------------------------------------- POMERANJA
Sile i pomeranja za ton sa periodom oscilovanja T = 0.11735 [s] y2,1 = +0.14975 [cm] (+0.14975)
y2,2 = +0.06665 [cm] (+0.06665)
Generalisana masa: M = 29.18392 [t] y2,3 = -0.12009 [cm] (-0.12009)
Generalisana krutost: K = 83663.07249 [kN/m] ---------------------------------------
L = 3.13944 [t] Sile i pomeranja za ton sa periodom oscilovanja T = 0.47514 [s]
Faktor participacije: 0.10757 (0.10757)
Efektivna masa: m* = 0.33772 (1.1 procenata) Generalisana masa: M = 94.75958 [t]
Generalisana krutost: K = 16570.49757 [kN/m]
SEIZMICKE SILE L = 51.46715 [t]
Ukupna seizmicka sila: Sukupno = 1.72610 [kN] (1.72610) Faktor participacije: 0.54313 (0.54313)
S1,1 = +5.60462 [kN] (+5.60462) Efektivna masa: m* = 27.95356 (91.4 procenata)
S1,2 = -6.98885 [kN] (-6.98885)
S1,3 = +3.11033 [kN] (+3.11033) SEIZMICKE SILE
Ukupna seizmicka sila: Sukupno = 164.53463 [kN] (164.53463)
POMERANJA S3,1 = +32.58810 [kN] (+32.58810)
y1,1 = +0.01918 [cm] (+0.01918) S3,2 = +58.72173 [kN] (+58.72173)
y1,2 = -0.02392 [cm] (-0.02392) S3,3 = +73.22480 [kN] (+73.22480)
y1,3 = +0.01064 [cm] (+0.01064)
--------------------------------------- POMERANJA
y3,1 = +1.82816 [cm] (+1.82816)
y3,2 = +3.29424 [cm] (+3.29424)
y3,3 = +4.10784 [cm] (+4.10784)
---------------------------------------

strana 88 od 94
 Primer 7

T1 = 0.4751s

2.25

1.80

1.0

T2 = 0.1696s

0.80

0.44

1.0

strana 89 od 94
 Primer 7

T3 = 0.1174s

0.55

1.25

1.0

strana 90 od 94
 Primer 7

ZA T1

73.2248

58.7217

32.5881

ZA T2

16.8066

11.23
9.3270
8.98

20.9575

20.21

strana 91 od 94
 Primer 7

ZA T3
4.67
3.1103
1.15

6.9889

5.82

5.6046 5.82
3.23

2.59

strana 92 od 94
 Primer 7

Dijagram momenata savijanja:

246.952  20.222  2.592  247.79kNm

444.532  8.982  3.232  444.63kNm

strana 93 od 94
 Literatura

Literatura
1. “Dynamics of Structure” (Anil K. Chopra)
2. “Dynamics of Structure A Primer” (Anil K. Chopra)
3. “Dynamics of Structure” (Ray W. Clough, Joseph Penzien)
4. “Dinamika konstrukcija” (Vlatko Brčić)
5. “Dinamika konstrukcija” (Slavko Ranković, Branislav Ćorić)
6. “Stabilnost i dinamika konstrukcija” (predavanja Milan Đurić)
7. “Teorija konstrukcija (deo III)” (I. P. Prokofjev, A. F. Smirnov)
8. “Zemljotresno inženjerstvo” (Dražen Aničić, Peter Fajfar, Boško Petrović, Antun Szavitis -
Nossan, Miha Tomažević)
9. “Odabrana poglavlja iz zemljotresnog građevinarstva” (Boško Petrović)
10. “Osnovi zemljotresnog inženjerstva” (Newmark/Rosenblueth)
11. “Dinamika konstrukcija” (Mehmed Čaušević)
12. “Potresno inženjerstvo” (Mehmed Čaušević)
13. “Dinamika gradbenih konstrukcij” (Peter Fajfar)
14. “Three-Dimensional Static And Dynamic Analysis Of Structures” (Edward L. Wilson)

strana 94 od 94