1. NASTANAK I RAZVOJ SOCIJALNE EKOLOGIJE – Tek od II.

Svetskog rata pod socijalnom ekologijom

se podrazumevaju istraživanja oblika i razvitka ljudske zajednice. Presudna činjenica za nastanak
socijalne ekologije je uočavanje povezanosti između ekološke i socijalne problematike. Razvoj
socijalne ekologije treba povezivati sa ekspanzijom ekoloske krize. Za razvoj socijalne ekologije
bitne su 3 destruktivne tendencije: 1. Produbljivanje i proširivanje predmeta proucavanja i
istraživanja ekologije kao klasicne bioloske discipline u kontekstu prirodnih nauka; formiraju se
pojmovi ekosistem, biosfera, biodiverzitet, biocenoza. 2. Orijentacija istraživanja od coveka kao
prirodnog bica ka drustvenim aspektima njegove egzistencije – kulturnog bica. 3. Pogoršavanje
covekove okoline i prirode, iscrpljivanje resursa, zagađenje, globalno zagrevanje... Snažan
podsticaj razvoju socijalne ekologije dace Rimski klub početkom 20 v.
2. PREDMET SOCIJALNE EKOLOGIJE – Od 20-ih godina 20. V do danas polemisalo se o definisanju
jasnog predmeta socijalne ekologije. Odlucujuca cinjenica za razvoj socijalne ekologije je da se
ona kao nauka ukljucuje u resavanje savremenih ekoloskih problema. U ruskoj socioloskoj i
filozofskoj kulturi govori se o prelazu biosfere u novi kvalitet nazvan „noosfera“. Gred Wiegman
deli ekologiju na 3 discipline: 1. Bioekologija 2. Humana 3. Socijalna. Dva stanovista o predmetu
socijalne ekologije u bivsoj Jugoslaviji: 1. Danilo Markovic – predmet proucavanja su specificne
veze coveka i njegove zivotne sredine, uticaj coveka na zivotnu sredinu i uticaj zivotne sredine na
coveka. 2. Ivan Cifrić – socijalna ekologija je interakcija u odnosima 3 bitna sistema: tehničkog,
socijalnog i prirodnog. Pri definisanju predmeta socijalne ekologije treba poci od 3 tendencije u
njenom razvoju.
3. ODNOS SOCIJALNE EKOLOGIJE PREMA DRUGIM NAUKAMA – Razlika izmedju socijalne i globalne
ekologije je sto socijalna ne izucava sadejstvo biosfere sa ostalom neorganskom prirodom a
globalna ne izucava sadejstvo drustva sa organskom prirodom. Humana i socijalna ekologija su
razdvojene naucne discipline ali upucene na međusobnu saradnju u proucavanju i istrazivanju
ekoloskih problema. Geografija pruza saznanja za socijalnu ekologiju – informacije o stanju
prirode, resursima, ljudskoj populaciji... Posebne segmente covekove sredine proucavaju i
posebne sociologije – sociologija grada, sela, porodice, slobodnog vremena, rada... Ekoloski
problemi su postali predmet proucavanja brojnih nauka – ekonomija, pravo, psihologija,
pedagogija. Nastaje ekolosko pravo, ekopedagogija. Nastoji se da se ekoloski problemi
proucavaju i sa etnickog stanovista.
4. METOD SOCIJALNE EKOLOGIJE – Teškoće u izgrađivanju modela socijalne ekologije: 1. U
izgrađivanju predmeta istraživanja i formulisanju polaznih hipoteza 2. Izrada plana istrazivanja
obuhvata „ organizacijski tok“ istrazivanja – teškoće u prikupljanju podataka i njihovom
sređivanju 3. U fazi prikupljanja koriste se metode posmatranje, ispitivanje, upoređivanje –
teskoce zbog sirokog polja proucavanja pojava. 4. Klasifikacija prikupljenih podataka uspostavlja
odredjen red koji se treba prilagoditi predmetu proucavanja socijalne ekologija 5. Faza naucnog
objasnjenja – potrebno je doci do saznanja sadrzaja, strukture, funkcije. Proveravanje naucnih
saznanja u: 1. uzem smislu – nakon naucnog zakljucivanja se pristupa prikupljanju novih
podataka 2. Sirem smislu – verifikacija naucnog zakljucivanja. Osnovni elementi metoda
socijalne ekologije: 1. Prethodno znanje o predmetu 2. Postupak dolazenja do novih znanja 3.
Sredstva koja se koriste o saznavanju predmeta.
5. POJAM I STRUKTURA DRUSTVENOG DELOVANJA – Kao polazne kategorije u sociologiji se
posmatraju drustveno delovanje i drustvena pojava. Delovanje je smisaono, usmereno na
zadovoljavanje potreba, interesa i vrednosti sto dovodi do posledica koje nastaju kao rezultat
međusobnog povezivanja ljudi u procesu delovanja. Najvazniji elementi u strukturi drustvenog
delovanja su: ljudi, potrebe, predmeti i sredstva, vrednosti, interesi i drustvene norme. Kljucno
mesto ima covek jer bira predmet delovanja i koristi određena sredstva, zadovoljava potrebe,
ostvaruje vrednosti i interese i drustvene norme. Čovek povezuje i objedinjuje sve druge
 elemente drustvenog delovanja. On u procesu delovanja akrivira ostale elemente: sredstva
koristi za izmenu predmeta u skladu sa određenim potrebama, vrednostima, interesima i
normama. Zato je covekova licnost prva pretpostavka i krajnja svrha ljudskog drustva.
6. POTREBICE – Iza cilja stoji uvek određena ljudska, lična ili društvena potreba kao motiv koji daje
sadržaj i smiao čovekovoj delatnosti. Potrebe nastaju kao: 1. Osecaj nedostatka necega i
usmerava da se nedostatak nadomesti i nabavi ono sto nedostaje ( novac, znanje, ljubav, pitka
voda, cist vazduh) 2. Visak necega cega se treba osloboditi ili usmeriti i pokrenuti da se uspostavi
prirodna ravnoteza ( visak energije, novca, robe, zagađujućih materija u vazduhu. Prema
osnovnom znacenju za coveka dele se na: 1. Primarne ( hrana, stanovanje, odevanje, san, cist
vazduh, pitka voda) 2. Sekundarne (stecene u grupi, zajednici, covekovim delovanjem i odnosom
prema drugim ljudima) Prema subjektima dele se na potrebe: 1. Pojedinca ( navike,
napredovanje, sticanje, menjanje) 2. grupe (porodica, radna, profesionalna, etnička, verska
grupa) 3. Zajednice ( drustvo, drzava, lokalna zajednica, covecanstvo)
7. PREDMETI I SREDSTVA DRUSTVENOG DELOVANJA – Predmeti i sredstva delovanja se razlikuju od
ljudi kao zivih bica. Izmedju ljudi postoji uzajamna psiholoska i socijalna interakcija koja nije
moguca izmedju ljudi i stvari. Društveno delovanje je uvek predmetno i ispoljava se objektivno.
Jedinstvo subjekta i objekta se ispoljava u ljudskoj praksi. Objekat drustvenog delovanja je
priroda u najsirem smislu. Ona je sastavni deo drustvene strukture i moze biti predmet
socioloskog proucavanja. Objekat drustvenog delovanja mogu biti i drugi ljudi, drustveni odnosi,
psiholoski sadrzaji drustvene svesti ( a ne samo fizicki predmeti) , tehnicko znanje koje uvecava
efikasnost covekovog delovanja. Izdvajanje tehničko-tehnoloskih faktora u poseban faktor
drustvenog delovanja je tehnoloski determinizam. Sredstva drustvenog delovanja treba shvatiti
kao materijalne i duhovne tvorevine pomocu kojih ljudi deluju u prirodi i drustvu.
8. VREDNOSTI – Interesovanje za vrednosti proizilazi iz covekove potrebe da osmisli svoj i zivote
drugih ljudi. Kljucne karakteristike vrednosti: 1. Relativna stabilnost (vrednosti predstavljaju
relativno trajnu karakteristiku ljudske svesti) 2. Opste su (izrazavaju se na nivou stavova, opstijih
stavova i na nivou zivotne filozofije) 3. Hijerarhijski su organizovane 4. Karakteristike pojedinca
( vrednosti su u ljudima ne u objektima) 5. Karakteristike drustvenih grupa ( aspekti drustvene
svesti koji su stekli socijalnu pozeljnost) 6. Formirane su medjusobnim delovanjem istorijskih,
aktuelno socijalnih i individualnih cinilaca ( isprepletano delovanje raznih cinilaca) 7. Pripisana
pozeljnost ( aktuelno socijalna, istorijska i individualna pozeljnost) 8. Usmeravanje ponasanja
svojih nosilaca 9. Ponasanje 10. Ima svoje nosioce ( pojedinci i drustvene grupe) 11. Povezani su
sa ciljevima ( ali se ne svode na njih) Vrednosti su istorijski promenljiva kategorija.
9. INTERESI – Interes je aktivan odnos subjekta prema objektu delovanja, usmerenost na objekat
usred njegovog znacaja za subjekat koji ocekuje zadovoljenje svojih primarnih potreba i
osnovnih vrednosti. Za razumevanje pojma interesa je neophodno u obzir uzeti relaciju interesa
prema potrebama i relaciju interesa prema vrednostima. U osnovi svih interesa leze ljudske
potrebe. Sistem vrednosti utice na sadrzaj interesnih opredeljenja a sa druge strane interesi
uticu na formiranje, odrzavanje i promenu sistema vrednosti. Interesi imaju protivrecnu prirodu.
Usled povezanosti sa sistemom vrednosti interes sadrzi i ideoloske sadrzaje gde se mesaju
objektivna stanja i subjektivne predstave. Interes je relaciona kategorija kojom se iskazuje
odredjeni drustveni odnos, bez obzira da li je njihov nosilac pojedinac ili kolektiv.
10. DRUSTVENE NORME – Društvene norme su društvene tvorevine koje predstavljaju misljenje o
onome sto treba da bude. Norma moze biti potpuna i nepotpuna. Potpuna sadrzi: 1. Hipotezu
dispozicije 2. Dispoziciju 3. Hipotezu sankcije 4. Sankciju. Hipoteza dispozicije propisuje
nastupanje uslova a sama dispozicija postupak koji se licu stavlja u obavezu da izvrsi
(naredjujuca dispozicija) , ili u ovlascenje da izvrsi ( ovlascujuca) ili u zabranu da izvrsi
( zabranjujuca). Hipoteza sankcije je deo norme koji tretira propust lica da izvrsi postupak kako
 ga je predvidela dispozicija norme. Sankcija je deo norme koji obavezuje lice da izvrsi postupak
kojim ce se sankcionisati propust lica. Norme mogu biti i 1. pravne(stvara ovlasceni organ u
predvidjenoj proceduri a njihovo nepostovanje sankcionise takodje ovlasceni organ u
predvidjenoj proceduri) 2. Moralne (mogu ih stvarati pojedinci i grupe, sankcionisanje spontano)
11. AKCIJA SOCIJALNO EKOLOSKA – ljudska aktivnost koja je usmerena na izmenu određene
ekoloske situacije, čiji je cilj zastita i unapređenje zivotne sredine. Nastaje u određenim
drustvenim uslovima i ekoloskoj situaciji i podrazumeva postojanje aktera koji mogu biti
pojedinci, ekoloske grupe i pokreti, politicke partije, vaspitno – obrazovne ustanove. Sastoji se
od delovanja, povezanog ponasanja najmanje 2 coveka sto proizvodi promenu u prirodi i drustvu
( ekolosko uredjenje vrtica, uklanjanje otpada iz dela grada, ciscenje i odrzavanje zelenih
povrsina) Povezanim delovanjem ljudi menjaju svoje ekolosko ponasanje i prilagođavaju ga
ekoloskoj situaciji. Ekoloska znanja, vrednovanje ekoloske situacije i ekolosko ponasanje su
snazno povezani. Posebno je bitno ekolosko ponasanje jer je covek svojim neekoloskim
ponasanjem opteretio okolinu i samo ekoloskim ponasanjem moze da je dovede do
ozdravljenja.
12. ANTROPOCENTRIZAM – To je pogled na svet koji podrazumeva da je covek svrha postojanja
svega. Antropocentricku eticku poziciju karakterise stav da samo ljudska bica poseduju
unutrasnje moralne vrednosti, samo su ljudi i njihove vrednosti podlozni moralnim
vrednovanjima a ostatak prirode ima instrumentalnu vrednost, kao sredstvo sto sluzi ciljevima
ljudi. Erih From se oslanja na psihoanaliticku podrsku u stavu da ljudi nisu u stanju da vole druge
ako ne vole dovoljno sebe. Kantov kategoricki antropocentrizam – čovek nema nikakvih
moralnih duznosti prema bilo kome ili cemu, osim prema drugim ljudima. Vladajuci
antropocentrizam u kom je covek centar i mera svih stvari treba zameniti autenticnim
humanizmom zasnovanim na skladu prirodnog i duhovnog – prepoznati prirodu u sebi. Voditi se
stavom da je ono sto je dobro za prirodu dobro i za coveka.
13. EKOCENTRIZAM – Ekocentricna etika – po njoj u sredistu etickog pitanja nije covek vec
ekosistem (priroda). Na simbolickom nivou rodonacelnik ekoloske etike je indijski poglavica Sietl.
U njegovom pismu americkom predsedniku Linkolnu 1854. God nalazimo ekolosko – eticka
nacela: 1. Sve je povezano sa svim 2. Covek ne zauzima hijerarhijsko mesto u zivotu 3. Životinje,
brda, reke cine porodicu, zivotnu zajednicu 4. Priroda nije neprijatelj, prema zivotinjama se
treba ponasati bratski 5. Sto se uradi prirodi uradi se i njemu samom i njegovom detetu 6.
Prirodna dobra su vrednosti, sveta su 7. Priroda nije vlasnistvo kojim bismo trgovali, mi nismo
njeni vlasnici, nego nam je data na uzivanje. Nasa pravoslavna religija je imala sopstvenu etiku
koja se prihvatala u porodivi u drustvu. Tako se u narodu formirao određeni odnos prema prirodi
i društvu.
14. ANIMOETIKA ANIMALS RIGHTS POZICIJA - Čovekov stav prema životinjama je ambivalentan. Sa
jedne strane, čovek je u toku bioloske evolucije i kulturnog razvoja nastojao da se sto vise
uzdigne iznad životinja. Sa druge strane, nastojao je da se sto vise priblizi zivotinjama i da ih
pripitomi. Pojavom knjige“ Prava životinja“ (Animals Rights) autora H.S.Salit, krajem 19. Veka
1892 god. Postavljeni su temelji oblasti prava zivotinja. Zahtevi za obezbeđivanjem prava
životinja danas su legitimni, pravno regulisani i zakonski sankcionisani. Sve je veci broj ljudi koji
misle da je covek obavezan da se ponasa moralno ispravno prema zivotinjama, zbog sopstvenih
moralnih normi, kao i zbog potrebe stavljanja autonomnih etickih normi izmedju ljudi i zivotinja,
usled uvazavanja vrednosti koje životinje imaju same po sebi a ne samo u odnosu na coveka.
Životinje imaju intristicnu vrednost.
15. BIOCENTRICNA ETIKA POSTOVANJE ZIVOTA – Biocentričan znači okrenut ka životu. Biocentrička
etika utemeljena je na stanovištu da ljudska vrsta ne može trajno opstati kao deo biosfere, već
da je sam opstanak biosfere najviša vrednost a za to je potrebno poštovanje biodiverziteta.
 Biocentrična etika se odnosi na svaku teoriju koja sadrži shvatanje da sav život poseduje
intrističnu vrednost. Ako neko samo pojedinim životinjama pridaje moralno dostojanstvo
njegovo shvatanje nije biocentrično. Da bi to postalo, potrebno je ukljuciti sva ziva bica, zivot
uopste. Jednu verziju biocentricke etike predstavlja princip strahopoštovanja prema životu. To
shvatanje je zastupao emac Albert Švajcer ( ja sam život koji hoće da živi, usred života koji hoće
da živi). Sredinom 90-ih god 20 v. , na osnovnim principima biocentrične etike, u Atini je
formirana velika međunarodna organizacija.
16. ETIKA ZEMLJE – Etika Zemlje je potpuno neantropocentrična. Moralno dostojanstvo se pridaje
prirodnim objektima i sistemima a ne ljudima i pojedincima. Osnivačem etike zemlje se smatra
Aldo Leopold. Njegova zbirka ogleda sadrzi kljucni ogled pod naslvom etika zemlje. Po njegovom
misljenju zemlju ne mozemo tretirati kao stvar koja se moze koristiti i oblikovati po covekovoj
zelji, nego bi je trebali shvatiti kao zivi organizam koji moze biti zdrav ili nezdrav, povređen ili
ubijen. Nedoslednost u njegovoj etici je njegova praksa lova koja ga smesta van zastitnika
zivotinja. On to objasnjava shvatanjem etike na holisticki nacin i istice da pojedinacni pripadnici
zajednice mogu biti shvaceni kao resursi sve dok opstanak zajednice nije doveden u pitanje. On
dodeljuje moralno dostojanstvo “ zemljisnoj zajednici” Kritika njegovom holizmu je to sto
oprasta zrtvovanje dobrog pojedinca zarad dobra celine.
17. EKOZOFIJA ARNE NESA – On ekozofiju shvata kao filozofiju ekoloske harmonije, vrstu mudrosti
koja sadrzi norme, uloge,postulate, hipoteze koje se odnose na univerzum. On suprotstavlja
ekozofiju shvatanju da je priroda ljudski resurs i da se posledice upotrebe resursa mogu uspesno
kontrolisati. Ekozofija je filozofija ekoloske ravnoteze i novo shvatanje odnosa kulture i prirode.
Nes ima za cilj promenu licnog ponasanja i drustvenog delovanja. Nes – 7 principa dubinske
ekologije: 1. Odbacivanje slike coveka u okruzenju u korist relacione predstave celina – polje 2.
Biosferični egalitarizam – postovanje, divljenje prema svim formama zivota 3. Principi diverziteta
i simbioze – diverzitet uvecava sanse za opstanak 4. Antiklasni stav – u prirodi ne postoje klase
viseg i nizeg ranga 5. Borba protiv zagadjenja i iscrpljivanje resursa 6. Kompleksnost a ne
komplikovanost 7. Lokalna autonomija i decentralizacija. Prihvatanje ovih principa bi moglo da
dovede do samoogranicenja sebičnih interesa ljudi, smanjenja poremećaja ekosistema, ljudska
vrsta bi bila deo zajednice života a ne njen gospodar.
18. MOTIVI COVEKOVIH ODNOSA PREMA BILJNOM I ZIVOTINJSKOM SVETU – Zahtevi za promenom
odnosa prema živom svetu dolaze iz ekofilozofije, dubinske ekologije i ekofeminizma. Čovek je
pripisivao ljudske osobine životinjama (antropomorfizam) a pridavanje životinjskih osobina
ljudima (zoomorfizam). 4 relacije u kojima čovek pronalazi izvor motiva za brigu o biljkama i
životinjama: 1. Etičnost – dužnost čoveka da vodi brigu o biljkama i životinjama koja proizilazi iz
čovekove pozicionalnosti po kojoj je on vednost po sebi i respekta života kao takvog. 2.
Utilitarnost – čovekova korist je ključni motiv za brigu o biljkama i životinjama. 3. Emotivnost –
biljke i živ kod čoveka izazivaju emocije ( ljubav, uspomene, saosećanje) 4. Situacije – u nekim
sredinama odnos prema biljkama i živ je konstantan i uobičajen ali variraju individualni postupci,
u jednakoj situaciji čovek se neće uvek isto ponašati.
19. OD ANTROPOCENTRICNE KA EKOPOCENTRICNOJ ETICI U PROCESU VASPITANJA I OBRAZOVANJA
– Danas se nameće pitanje kako vaspitni proces i kulturu dece i omladine oplemeniti ekološkom
etikom? Odgovor je u donošenju ispravnih političkh odluka ali pored toga u znanju i kulturi.
Potrebna je globalno važeća etika, zamena antropocentrične etike ekološko, ekocentričnom.
Potrebno je da porodica, vasp –obr ustanove i sredstva masovne komunikacije daju odgovore na
autoritarnost i tradicionalni antropocentrizam, da omoguće deci i omladini da to isto iskažu.
Današnjoj generaciji mladih se nameće moralna obaveza da stvara novu kulturu a to
podrazumeva prevazilaženje: 1. Produktivističke logike – proizvodnja materijalnih dobara postoji
radi sticanja profita a ne radi zadovoljavanja ljudskih ciljeva 2. Opsesivne potrošnje – vrednost
 imati ima prednost nad vrednosti biti 3. Jednodimenzionalnog procesa – pretvaranje prirode i
čoveka u instrumente progresa.
20. DUBINSKA EKOLOGIJA – Pojam dubinska ekologija je stvorio Arne Nes i izložio shvatanje po
kome postoje 2 vrste ekoloških pokreta: 1. Površinski – bavi se zagađenjem i iscrpljivanjem
resursa 2. Dubinski – razlozi na čijim principima počiva celokupan živi svet. Nes zastupa stav
dubinske ekologije i ima za cilj promenu ličnog ponašanja i društvenog delovanja. Polje koje se
bavi alternativnim pogledom na svet – ekofilozofija; lično izgrađivanje alternativnog pogleda na
svet – ekozofija. Nes – 7 principa dubinske ekologije: 1. Odbacivanje slike coveka u okruzenju u
korist relacione predstave celina – polje 2. Biosferični egalitarizam – postovanje, divljenje prema
svim formama zivota 3. Principi diverziteta i simbioze – diverzitet uvecava sanse za opstanak 4.
Antiklasni stav – u prirodi ne postoje klase viseg i nizeg ranga 5. Borba protiv zagadjenja i
iscrpljivanje resursa 6. Kompleksnost a ne komplikovanost 7. Lokalna autonomija i
decentralizacija.
21. GEA HIPOTEZA – Holistički etičari proširuju etičku teoriju i smatraju da etički treba tretirati i
stene, tlo, vodu, vazduh i biološke procese u ekosistemima. Gea hipotezu je naučnim metodama
formulisao britanski hemičar atmosfete – Džejms Lavlok. On planetu zemlju shvata kao
samoregulišući živi organizam. Čovekovim delovanjem na atmosferu i život u celini uništava se
prirodna okolina. Može se prouzrokovati i to da zemljina atmosfera poprimi hemijski sastav sa
velikom koncentracijom gasova koji uzrokuje efekat staklene bašte. Ideja sistemske teorije
Geahipoteze ( sagledavanje sveta kroz pojmove sistema gde je svaki sistem celina) primenjuje se
na celu planetu zemlju i celokupan živi svet na njoj sagledava kao celinu. Ovu celinu nazivaju Gea
po grčkoj boginji Majci Zemlji.
22. BIOPOLITIKA – Biopolitika je suština delovanja međunarodne političke organizacije B.I.O. koju je
osnovala Agni Vlavianos u Atini 1985. Osnovana je usled potrebe o podizanju svesti građana o
problemima živ. Sred. i efikasnijeg pristupa očuvanju planete zemlje za buduće generacije. Ima
predstavnike u 120 zemalja širom sveta i jedna je od najbrže rastućih ekoloških organizacija čiji
su ciljevi: 1. Međunarodna obrazovna reforma 2. Međunarodna saradnja u zaštiti živ. sred 3.
Svetski referendum za milione građana koji bi potvrdili spremnost na zaštitu živ. sred 4.
Međunarodno zakonodavstvo o pravu na život i obavezama o živ. sred 5. Reevaluacija biznisa i
koncepta upravljanja 6. Zelena plata 7. Elektronske banke ideja kojima se razmenjuju znanja i
činjenice o živ. sred 8. Međunarodnu kampanju za zaštitu živ. sred Olimpijada i dodeli nagrade
Bios za doprinos u unapređenju živ. Sred. 9. Prekid vatre za vreme olimpijskih igara 10. Globalna
bioprocena tehnologije.
23. POJAM I UZROCI EKOLOSKE KRIZE – Ekološka kriza se ispoljava na 3 nivoa: 1. Ekološki problem 2.
Stepen ugrožavanja egzistencije ekosistema 3. Ekološka katastrofa. Ekološka kriza je stanje
duboke poremećenosti prirodnih i društvenih sistema i ona može predstavljati destrukciju kako
prirodnih tako i socijalnih sistema. Ekološka kriza ima 2 dimenzije: 1. Objektivna – utvrđivanje
činjenica, procesa i promena 2. Subjektivna – svest o postojanju ekološke krize. Vrste pristupa u
traganju za uzrocima ekološke krize: 1. Sa stanovišta prirodnih i tehničko-tehnoloških nauka 2.
Sa stanovišta društvenih nauka i humanističkih disciplina i tu postoji nekoliko tipova uzroka: 1.
Filozofsko politicki i prirodno naucni pogled na svet 2. Istorijski tip drustva i profiterski
industrijalizam 3. Iracionalna, patološka potrošnja 4. Demografska ekspanzija 5. Centralizovane i
na veliku potrošnju usmerene tehnologije 6. Urbanizacija, saobraćajna infrastruktura i transport
ljudi i dobara 7. Nizak nivo ekoloske svesti i ekoloske kulture
24. POPULACIONA EKSPLOZIJA I PROBLEMI PORASTA STANOVNISTVA – Ubrzani populacioni rast je
otpočeo sa velikim naučno tehničkim otkrićima, pronalascima i industrijalizacijom. Uzroci
populacionog rasta su: 1. Naučno ekološki razvoj sa akcentom na ekonomski razvoj i medicinska
otkrića 2. Kontekst kulture – nizak nivo kulturnog razvoja u Africi, Aziji, J. Americi. Demografska
 eksplozija stvara problem osiguravanje hrane za stanovništvo što preti dovođenju potpune
ekološke destrukcije i ugrožavanja biološkog opstanka. Razvojem genetičkog inženjeringa i
biotehnologije otvaraju se pitanja ekoloških i medicinskih posledica masovnog korišćenja
modifikovane hrane. Najozbiljniji ekološki problem 21. Veka je pitanje snabdevanja vodom i
održavanje njenog kvaliteta i neravnomernih mogućnosti njenog korišćenja.
25. KRIZA NEOBNOVLJIVIH RESURSA I ENERGETSKA KRIZA – Poseban značaj za opstanak i razvoj
čoveka i društva ima neorganski deo prirode u vidu minerala. U procesu prisvajanja prirode za
zadovoljenje vlastitih potreba čovek je jedan deo prirodnih potencijala pretvorio u prirodne
resurse. Došlo je do saznanja da postoje obnovljivi i neobnovljivi resursi i da su rezerve mnogih
resursa ograničene. Potrošnja se i pored tog saznanja nastavlja i pojačava usled potreba
današnje tehnologije i težnje za profitom. Predviđa se iscrpljenje svega onoga što se danas
koristi u industrijskom načinu proizvodnje materijalnih dobara (nafta, ugalj, gvožđe, plemeniti
metali) Prekomerna eksploatacija prirodnih resursa i smanjenje njihovih zaliha podstiče
tehnologiju na traženje veštačkih sirovina. Proizvodnja veštačkih sirovina ubrzava stvaranje
mase novih materija koje priroda ne može da primi u svoj tok kruženja materije i energije.
26. NEOBNOVLJIVI I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE – Neobnovljivi izvori energije su nuklearna
energija, ugalj, nafta, prirodni gas. Glavni izvor energije fosilnih goriva je ugalj a njegovim
sagorevanjem u atmosferu odlazi puno ugljen dioksida što je i glavni problem iskorišćavanja
fosilnih goriva. Obnovljivi izvori energije su: 1. Klasični – (drveni ugalj, životinjski otpaci, čvrsta
biomasa, hidroelektrane) 2. Novi – ( male hidroelektrane, sunčeva energija, energija vetra,
mora). Razvoj obnovljivih izvora energije je važan zato što: 1. Imaju važnu ulogu u smanjenju
emisije ugljen dioksida 2. Povećanje udela obnovljivih izvora energije povećava energetsku
održivost sistema 3. Obnovljivi izvori energije će postati konkurenti konvencionalnim izvorima.
Obnovljivi izvori energije mogu doprineti ublažavanju siromaštva pružanjem energije za kuvanje,
grejanje, osvetljenje, pružanjem energije potrebne za stvaranje novih radnih mesta i zapošljav.
27. ZAGADJENOST VODA I NEDOSTATAK PITKE VODE – Ljudi svojim aktivnostima remete hidrološki
ciklus. Ubrzani rast dovodi do sve veće potrebe za čistom vodom što dovodi do njenog
nedostatka. Voda za ljudsku upotrebu se sve teže prerađuje. Kao izvorište vodosnabdevanja se
koriste podzemne i površinske vode. Prinuđeni smo da se što više snabdevamo vodama iz reka,
jezera, veštačkih akumulacija. Zagađivanje životne sredine je dovelo do uključivanja toksičnih
materija u kružni ciklus vode. Voda se zagađuje: 1. Fizički – zbog ispuštanja termalnih voda
nastalih u procesima industrijske proizvodnje 2. Hemijski – brojna postrojenja hemijske
industrije koje otpadnom vodom zagađuju reke 3. Biološki – kada iz industrijskog pogona,
poljoprivrednih površina i naselja stižu razni organizmi ( virusi, bakterije)
28. ZAGADJENOST VAZDUHA – Zagađivači vazduha su: azotni oksidi, sumpor dioksid, ugljen dioksid,
čestice čvrstih materija, toksične supstance kao npr živa. Izvori zagađivanja vazduha su: ložišta,
korišćenje automobila, topljenje u topionicama, prerada nafte, hemijska industrija, pesticidi...
Promene koje se javljaju u ekosistemu usled zagađenja vazduha su: 1. Klimatski poremećaji
( usled povećanja ugljen dioksida planeta zemlja postaje toplija. Jedan od uzroka zagrevanja
zemlje je ubrzan industrijski razvoj koji je doveo i do povećanja emisije gasova staklene bašte) 2.
Kisele kiše (padavine kiša, sneg, susnežica, izmaglica, magla, oblaci koji u sebi sadrže zagađujuće
materije – sumpor dioksid, azot oksid, amonijak. Glavni uzročnici kiselih kiša su termoelektrane,
dim i izduvni gasovi koji se stvaraju u saobračaju).
29. OTPAD I RECIKLAZA - Otpad je svaki materijal koji nema upotrebnu vrednost po ljudskim
merilima I zato se na razlicite nacine odbacuje. Otpad je zagadjivac vazduha, vode I zemljista.
Deponije su mesta gde se odlaze otpad. Najpogodniji su krateri u zemlji- deponije koje se zatrpavaju
zemljom I dobijaju se slojevi. Divlja deponija ne zadovoljava propisane ulove, nije verifikovana od
strane strucnih sluzbi. Reciklaza je izdvajanje meterijala iz otpada I njegova ponovna upotreba I njom
 se smanjuje utrosak sirovina, goriva pa I zagadjenja. Reciklaza se primenjuje sa 3 osnovna principa
slova R: 1. R- reduce- smanjiti 2. R-reuse – ponovo koristiti 3. R-recycle – reciklirati. Reciklazom se
postizu ciljevi: 1. stednja sirovinskih resursa 2. stednja energije 3. zastita zivotne sredine, 4.
otvaranje novih radnih mesta. Materijali za reciklazu mogu biti: 1. recikabilni 2. nerecikabilni 3.
opasni- hazarni 4. bezopasni. Hijerarhija otpada: prevencija, ponovno koriscenje, reciklaza, ponovno
dobijanje energije, spaljivanje, odlaganje.
30. ZAGADJIVANJE TLA I DEVASTACIJA ZEMLJISTA - Pod zagadjivanjem zemljista podrazumevaju se
promene fizickih, hemijskih i bioloskih svojstava zemljista, sto dovodi do smanjenja plodnosti,
sposobnosti za odvijanje procesa razlaganja i kruzenja materije u prirodi. Covekove aktivnosti koje
najvise degradiraju tlo odnose se na sirenje gradova, izgradnju industrijskih kompleksa, saobracajnica I
deponovanje otpadnog materijala. Savremena poljoprivreda je jedan od najvecih izvora zagadjivanja
zemljista. Poljoprivredna zemljista se zagadjuju: 1. neposredno- hemijski (pesticidima, deponijama,
kamenolomima, vestackim akumulacionim jez, secom suma koja dovodi do erozije plodnog zemljista,
neadekvatnom urbanizacijom) 2. Posredno- kisele kise (padavine kisa, sneg, susnezica, izmaglica, magla,
oblaci koji u sebi sadrze zagadjujuce materije - sumpor-dioksid, azot-oksid, amonijak. Glavni uzrocnici
kiselih kisa su termoelektrane, dim i izduvni gasovi koji se stvaraju u saobracaju.
31. UNISTAVANJE SUMA I UGROZENOST BILJNOG I ZIVOTINJSKOG SVETA OD KISELIH KISA - Najveca
korist suma je proizvodnja kiseonika. Posebnu vrednost imaju urbane sume. Sume I zelene povrsine
snizavaju gradsku temperaturu, poboljsavaju mikroklimu, prociscavaju vazduh, apsorbuju ugljen-dioksid,
redukuju buku. Pod kiselim kisama se podrazumevaju padavine kisa, sneg, susnezica, izmaglica, magla,
oblaci koji u sebi sadrze zagadjujuce materije(sumpor-dioksid, azot-oksid, amonijak) Glavni uzrocnici
kiselih kisa su termoelektrane, dim i izduvni gasovi koji se stvaraju u saobracaju. Najcesce posledice
kiselih kisa su: 1. unistavanje I ostecenje bidiverziteta 2. unistavanje useva I poljoprivrednih kultura 3.
izumiranje suma 4. zagadjivanje voda 5. pomor zivotinjskog sveta 6. korozija spomenika kulture,
gradjevina od kamena, mermera, kreca, metalnih konstrukcija 7. narusavanje ljudskog zdravlja.
32. BIODIVERZITET I UGROZENE VRSTE – Biodiverzitet je raznovrsnost svih živih bića na planeti Zemlji tj
sveukupnost gena, vrsta I ekosistema. Opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta je danas ugrozen a prvi
korak u ostvarivanju njihove zastite je evidentiranje ugrozenih vrsta flore i faune u Crvenoj knjizi. Retke i
ugrožene vrste su zasticene zakonom. Proglasavanjem njihovih stanista za prirodne rezervate u kojima je
poseban rezim i aktivnost ljudi svedena na najmanju meru, predstavlja najefikasniji nacin zastite
ugrozenih vrsta. Najobuhvatniji oblik zastite prirode su nacionalni parkovi. Glavni razlozi izumiranja i
ugrozenosti vrsta su: 1. Unistavanje stanista 2. Komercijalna eksploatacija 3. Steta izazvana unosenjem
stranih (nedomacih) vrsta 4. Zagadjenje. Unistavanje stanista ljudskom aktivnoscu je najveci razlog
izumiranja vrsta. Tri veoma retke i ugrozene vrste su: 1. Slepi mis 2. Beloglavi sup 3. Balkanski ris. Tri
neobicne biljke cija su stanista u Srbiji su: 1. Ramondia Serbica 2. Prokletijska prkosnica 3. Rosulja
33. ISKUSENJA BIOTEHNOLOGIJE I GENETICKIH INZENJERINGA - Biotehnologija je primena bioloskih
aktivnosti za dobijanje nekog proizvoda ili ostvarivanje nekog procesa. Deli se na: 1. Tradicionalnu
( oplemenjivanje biljaka i domacih zivotinja, koriscenje mikroorganizama za proizvodnju hrane i pica,
preradu otpadnih voda) 2. Savremenu ( geneticki inzenjering, koloniranje, inzenjering tkiva) Genetski
inzenjering obuhvata metode vestackog obrazovanja novih kombinacija naslednog materijala. Svet se
suocava sa tri osnovna globalna problema: 1. smanjenje neobnovljivih rezervi energije 2. efekat staklene
baste 3. smanjivanje bioloske raznovrsnosti, a biotehnologija predstavlja potencijalno resenje ovih
problema. Ali isto tako otvara nova pitanja. Postignut je napredak u stvaranju hibrida, poboljsavanja
kvaliteta poljoprivrednih kultura i ocekuje se nastavak i u 21 veku. Razvojem genetickog inzenjeringa i
biotehnologije otvaraju se pitanja ekoloskih i medicinskih posledica masovnog koriscenja modifikovane
hrane.
34. RAST GRADOVA I KULTURA URBANITETA - Urbanizacija je jedan od uzročnika nepaznje gradskog
stanovnistva prema retkim i osetljivim dobrima prirodne sredine. Rast gradova je ugrozio okruzenje i
doveo do poremecaja u prirodnim sistemima. Svaki poraz koji je priroda dozivela zbog urbane eksplozije
se visestruko vraca. Porast gradskog stanovnistva je posledica globalne promene energetske osnove
gradske sredine u poslednja dva veka. Veliki protok energije kroz gradsku sredinu izaziva ekoloske
promene i dolazi do povecanja T usled toplotnog zracenja elektricnih centrala, izduvnih gasova,
odbijanja suncevih zraka od asfalt i zgrade. Razumevanje kulture urbanizma pomaze razumevanju
drustvenih razlicitosti . Rast gradova i ostali cinioci u razvijenom svetu doprineli su udaljavanju gradova
od svog prirodnog okruzenja i smanjenju ugodnog i zdravog zivota. S obzirom da urbani prostor
prozimaju kulturni uticaji , kao pretpostavke odrzivog urbanog razvoja se javljaju 3 činioca kulture: 1.
Urbani kulturni identitet 2. Kultura prostora 3. Urbana kultura
35. KVALITET ZIVOTA I KVALITET COVEKOVE SREDINE U SAVREMENOJ URBANOJ CIVILIZACIJI – Kvalitet
zivota bi mogao da oznaci zadovoljavanje potreba ljudi u odredjenim drustvenim uslovima sa osecanjem
zadovoljstva sto se na izabrani nacin i u odredjenom obimu potrebe zadovoljavaju o okviru date
vrednosne orijentacije. U gradu je vazduh zaganjen, mikroklima je izmenjena u odnosu na mikroklimu
prirodnih sistema, T je povisena i grad da bi opstao snabdeva se dodatnom energijom i vodom i hranom.
Najveci ekoloski problemi gradova su: 1. Zagadjen vazduh 2. Nedostatak vode za pice 3. Porast cvrstih i
tecnih otpadnih materija 4. Buka i manjak zelenih povrsina. Posledice do kojih ovi problemi mogu da
dovedu su posledice: 1. Po stanovnike grada 2. Po materijalne tvorevine u gradu. Visok nivo potrosnje
energije i koncentracija otrovnih materija štetno utiče na zdravlje. U gradovima propadaju zgrade,
mostovi, spomenici, ljudi su nedrustveni,sebicni, velik br samoubistava, automobili oterali ljude sa
zelenih povrsina i trotoara na prometnu ulicu gde se placa visok danak.
36. EKOLOSKA REKONSTRUKCIJA URBANIH PROSTORA – Luis Mamford – “ postoji put povratka iz
asfaltne dzungle u zeleni svet. On zahteva drustv I tehnicke korake, I planiranje I izumevanje “ . Pravci
urbane odrzivosti podrazumevaju: 1. Racionalnu I efikasnu upotrebu zemlj 2. Manje auta 3. Efikasnu
upotrebu resursa 4. Obnavljanje prir sist 5. Pogodna okol za zivot I stanov 6. Zdrava drustv ekolog 7.
Odrziva ekonom 8. Ukljucivanje gradjana u zajed 9. Ocuvanje lokalne kult I trad. 3 elem ekolos
rekonstrukcije grada: I 8 tacaka orijentac ( 1. Humano – ekolos 2. Participac I demokratizac 3. Orijent na
cikluse I mreze 4. Ka prirodi I culima 5. Ka ogranicenoj gustini 6. Ka “ genius loci – uvazavati prostor I
prirodna dobra pri izgradnji zgrada 7. Ekolog I ekonom 8. Međunarodn orijent) II Polja delovanja ( 1.
Urbana tehnolog I dizajn 2. Zelena demokratija I komunik. 3. Urbana ekonomija i politicka
administracija ) III Koncept razvoja ekolosk susedstva ( 1. Susedstvo kao def oblast 2. Ozbiljnost
problema cov sred 3. Lok. drust se bori za zdravu ziv sred 4. Uticaj medija na inform o cov sred) . Treba
se oslanjati na one strategije koje potenciraju podizanje nivoa ekol svesti I osposobljavanje gradj za
demokratsku participac u urbanom planiranju I u upravljanju životom u grad
37. POJAM EKOLOSKE SVESTI - Ekol svest je predstava, nacin ponasanja, motiv delovanja, zelja I
ocekivanje koje se odnosi na cov prir okolinu. Njene dimenz koje nisu u def: saznanje o ogranicenosti
prir, o nuznosti ukidanja covek dominacije, uspostavljanju ravnoteze izmedju prir I drustv sist, svest o
globalnom karakteru ekol krize. Ekol svest sadrzi 3 osnovna elem: 1. Ekolosko znanje ( saznanje o sustini
odn u sist covek-(drustv) tehnika- priroda), 2. Vrednovanje ekol situacije (odredjeno sist vrednosti
drustva ili dr grupe), 3. Ekolosko ponasanje (drustv I individualna akcija sa ciljem da se rese odredjeni
ekoloski problemi) Faktori razvoja ekoloske svesti: porodica, decji vrtic, skola, sredstva masovnih
komunikacija, radna sredina. Ekoloska kultura je deo opste kulture I nacin individualnog I drustvenog
zivota koji odredjuje odnos drustva I coveka prema zivotnoj sredini. To je zdrav nacin zivota ljudi I
vodjenje racuna o ekoloskoj ravnotezi I drustvenoj proizvodnji kao istorijskom procesu.
38. PORODICA KAO FAKTOR RAZVOJA EKOLOSKE SVESTI – Porodica je prva socijalna grupa u koju dete
ulazi i njen uticaj je presudan za ceo zivot. Njen uticaj slabi sa godinama a odnosi se na usvajanje
osnovnih navika, kult obrazaca ponasanja, sist etickih i drugih vrednosti. Frojd – porodica je osnovni
faktor socijalizacije. Najvazniji momenat za formiranje licnosti deteta je njegovo osecanje sigurnosti, da
se roditelj brinu o njemu i da ga vole. Ekolosko ponasanje roditelja predstavlja podsticaj, uzor imodel
ekol pozeljnog ponasanja. Sadrzaj vasp uticaja porodice se odnosi na sticanje zdravst – higijens i radnih
navika i usvajanje pojmova o dobrom i losem, sigurnom i bezbednom, lepom i ruznom. Slobodno vreme
deca treba da provode u zajednickim akt sa rodit u prirodi čime bi se stvorila osnova za kasnije
angazovanje u resavanju ekol problema. Da bi se realizovale ekol akt dece i rodit potrebna je ekol svest i
ekol kult rodit.
39. DECJI VRTIC I SKOLA KAO FAKTORI RAZVOJA EKOLOSKE SVESTI - Decji vrtic I skola su vazan faktor
budjenja I razvoja ekoloske svesti. Najpogodniji period za razvoj ekol svesti i postavljanje temelja ekol
kulture je detinjstvo. Zadatak vasp i ucitelj je da ekol principe i sadrz priblize deci. Vasp-obr rad moze da
predstavlja osnovu za sire otkrivacke akt dece u prirodi. Ekol sadrz ne bi trebalo vezati samo za oblast
upozn okoline nego ih dovoditi u vezu sa svim akt u vrticu ili oblastima u skoli( likovno, fizicko, muzicko)
Zadatak skole je da uz posredovanja prirodno naucnih I kulturno istoriskih znanja kod dece I omladine
razvija smisaoni odnos coveka I prirode. Pri tom se podrazumeva da priroda ne bude shvacena kao
objekat na koji se moze bezobzirno delovati. To ne podrazumeva vracanje na sirovi naturalizam, ali
osporava opstanak na pozicijama vladajuceg antropocentrizma. U sk deca sticu ekol znanja, vestine, higij
navike, deli rad sa drugom decom, podredjeno je autoritetu odraslih.
40. SREDSTVA MASOVNIH KOMUNIKACIJA KAO FAKTORI RAZVOJA EKOLOSKE SVESTI - Sredstva
masovnih komunikac ( radio, stampa, tv, film, foto, slikovnica) imaju ne samo uticaj nego I indirektnu
odgovornost za formiranje stav I mislj mladih o ekol probl, imaju znacajnu ulogu u procesu ekol vasp I
obraz. Njihov kvalitet, obim, vrsta, sadrzaj o ekol inform je bitan faktor razvoja ekol svesti I ekol kult. U
procesu inform je bitno ko priprema info, koi h odašilje, kakav je kvalitet I objektivnost info, vremenska
distanca od dogadjanja do prijema info, kojim se medijima prenosi. Sto je medij mocniji, odgovornost
ljudi koji ga koriste kao sredstvo uticaja je veca. Redosled uticaja bitnih izvora za formiranje ekol svesti:
1. Ekol katastrofe u svetu 2. Strucna I naucna literature 3. TV I radio 4. Uticaj ekol pokreta 5. Dnevna I
druga stampa 6. Škola I fax 7. 8. I 9. Prijatelji, komsije, politicke partije, drzavni organi. Znacajnost medija
u postizanju ekol info: 1. Diskusije o okolini 2. Novine 3. Casopisi 4. Razgovori 5. Knjige 6. TV 7. Drugi
sastanci 8. Izlozbe. Bitna je osposoblj pojedin I drustv grupa za kriticki izbor, kritic pracenje I
procenjivanje ekol sadrz koje nam prezentuju sredstva masovn komunik
41. RADNA SREDINA KAO FAKTOR RAZVOJA EKOLOSKE SVESTI – Radna sredina moze da podstice
potrebe svojih clanova ali I da sputava akt pojedinca I grupa u vezi sa ekol problematikom. Def: Radna
sredina je ukupnost materijalnih cinilaca konkretnog procesa rada I medjuljudskih odn koje uspostavljaju
ucesnici u tom konkretnom procesu rada. Cine je: 1. Materijalni cinioci ( fizicka radna sredina) 2.
Drustveni odnosi ( socijalna). Radna sredina je deo covekove sredine I ona je factor razvoja ekol svesti. 1.
Pripadnost r s dovodi do formiranja novih stavova, menjanja ili ucvrscivanja postojecih 2. Radna grupa
neguje osecanje poverenja, obostranog priznanja a to je prikladno da se ekol cinjenice I inform prenose
brzo 3. Prijatelji sa kojima se ostvaruje kontakt u r s su izvor novih info tako da je to podrucje gde se
diskutuje o ekolosko – politickim temama. Znacaj r s je da skola danas pojedinca vise osposobljava za
obavljanje radnih zadataka nego sto je u stanju da brzo I efikasno reaguje na pojavu novih rizika I
opasnosti sa teskim posledicama u radnoj I zivotnoj sredini.
42. EKOLOSKA SVEST I EKOLOSKA KULTURA - Ekol svest je predstava, nacin ponasanja, motiv delovanja,
zelja I ocekivanje koje se odnosi na covekovu prir okol. Dimenzije koje nisu obuhvacene u def: saznanje o
ogranicenosti prirode, o nuznosti ukidanja covekove dominacije, uspostavljanju ravnoteze izmedju
prirodnjih I drustvenih Sist, svest o globalnom karakteru ekol krize… Ekol svest sadrzi 3 osnovna elem: 1.
Ekol znanje- saznanja o sustini odn u sist covek(drustvo) –tehnika- priroda, 2. Vrednovanje ekol
situacije- odredj sist vrednosti drustva ili dr grupe, 3. Ekol ponasanje- prakticna drustv I individualna
akcija sa ciljem da se rese odredjeni ekoloski problem, pored nivoa svesnosti pojedinaca I grupa. Postoje
razliciti faktori razvoja ekoloske svesti: porodica, decji vrtic, skola, sredstva masovnih komunikacija,
radna sredina. Ekoloska kultura je deo opste culture I nacin individualnog I drustvenog zivota koji
odredjuje odnos drustva I coveka prema zivotnoj sredini shvacenoj kao ukupnost prirodnih I drustvenih
komponenti. To je zdrav nacin zivota ljudi I vodjenje racuna o ekoloskoj ravnotezi I drustvenoj
proizvodnji kao istorijskom procesu.

43. POJAM, CILJEVI I VRSTE EKOLOSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA - Ekol obraz kao faktor drustv razv
predpostavlja da bi u vasp-obraz. procesu trebalo nastojati da se na planetu Zemlju gleda kao na jedini
dom i da svako narusavanje ekol ravnot narusava opstanak svih vrsta pa i ljudskih. 4 opsta cilja ekol
obrazov: 1. budjenje i razvoj ekol svesti 2. razvoj ekol kult( zajednicke vrednosti svih zitelja planete-
zivot, odgovornost, stedljivost) 3. osposobljavanje gradjana da postanu ravnopravni u debatama o ekol
politici 4. razvijanje konkretnih znanja I sposobn za resavanje ekol probl. Potrebno je da ekol obraz bude
zastupljeno na svim nivoima institucional I vaninstitucional vasp I obraz. Sistem institucionalnog obraz I
vasp obuhvata sve stepene- od predskolskog do visokog obrazov. Vaninstitucionalno ili neformalno ekol
obrazov realizuje se proz porodicno obraz, slobodne akt, drusvene organiz, nevladine, politicke org.. Ekol
obraz se moze posmatrati kao deo kulturnog kapitala porodice I drustva. U procesu ekol obrazov sticu se
ekol kult dispoicije kao deo licnosti- to su percepcije, stavovi I prakse prema ekoloskoj situaciji.
44. EKOLOSKO OBRAZOVANJE KAO KULTURNI KAPITAL PORODICE I DRUSTVA – Kulturni capital postoji I
razlicitim oblicima: 1. Otelovljeni ( u obliku dugotrajnih dispozicija u ma I tela) 2. Objektivifikovan
( knjige, slike, instrumenti) 3. U institucionalizovanom obliku ( obrazovne kvalifikacije) . U procesu ekol
obraz se sticu ekol kulturne dispozicije kao deo licnog hobitusa koji predisponira percepcije, stavove I
prakse prema ekol situaciji. Roditelji postaju jedan od kljucnih subj ekol obraz dece. Moguca je roditelj
ukljucenost u process ekol obraz dece ( pomaganje u ucenju ekol sadrz, ucestvovanje u programiranju
ekol sadrz I akt). Roditelji investiraju u decu emocionalni capital koji ima znacajan uticaj na razv ekol
svesti I ekol kult u procesu ekol obraz. Ekol vaninstitucionalne akt dece I kulturni capital dece se mogu
posmatrati I kao kompenzacija za nedostatke institucionalnog sist ekol obraz. One predstavljaju I oblik
socijalnog kapitala ( veze, kontakti, komunikacije, ucenje socijalnih vestina)
45. EKOLOSKO OBRAZOVANJE ZA ODRZIVI RAZVOJ – Ekol obraz je bitan factor drust razv. Kvalitet drustv
razv zavisi od kvaliteta ekol obraz. Obrazovni sadrz o zastiti I u napredjenju ziv sred trebalo bi doprineti
razv ekol svesti. Vasp – obr sadrz treba da doprinesu razv: 1. Saznanja o postojanju fiz granica prirode 2.
Svesti o ekol krizi kao drustv krizi 3. Svesti o globalnom karakteru ekol krize 4. Svest o potrebi globalne
strategije razvoja. Ekol obraz moze doprineti ostvarivanju odrzivog razvoja. Za jacanje svesti, prenosenje
znanja, socijalnih vredn kao I za razv ljudskih resursa neophodno je opste obraz, stalno strucno
usavrsavanje I dozivotno ucenje. Najznacajniji problem covecanstva je vlastiti opstanak, produzenje
ljudske vrste a tu obrazov ima prvorazrednu ulogu. Obraz sist treba da se usredsredi na integralni razvoj
coveka a ne na blagostanje manjine na racun siromastva vecine ljudi. Osecaj odgovornosti za globalno
drustvo, covecanstvo I civilizaciju se moze prosiriti a za to je potreban obrazovni process u kom moralno
vasp postaje njegova centralna dimenzija.
46. Industrijsko I rizicno drustvo – Osnovna karakteristika napredak I saglasnost o napredku, racionalnost
i mogucnost kontrole rizika, socijalna sigurnost pojedinaca unutar sredenih zivotnih odnosa drustvenih
klasa I slojeva.
47. POJAM GLOBALIZACIJE I STVARANJA SVETSKOG DRUSTVA - Globalizacija je proces stvaranja sve
gusce mreze povezanosti sve sireg kruga drustva- ispoljava se u autoritarnoj formi. Nastaje usled: 1.
tehnicko- informaticke revolucije 2. globalne ekonomije 3. globale culture 4. transnacionalnih politickih
rezima- medjuzavisnosti drzava I stvaranja centara moci. Inteziviranjem procesa autoritarne
globalizacije stvorene su velike otezavajuce okolnosti resavanja ekoloskih I drugih problema. Autoritarna
forma globalizacije je put u svedsko drustvo rizika. Urlih Bek – rizici su proizvedeni- nastali uticajem cov
znanja I tehnologija na svet prirode. Globaliza je visedimenz drustv promena: ekonomska, tehnoloska,
politicka, vojna, kulturna, ekol, informativna, sportska. Ima autoritarnu formu koju obikuje: 1. Capital -
svetski process 2. transnacionalne korporacije 3.najmocnije drzave 4. najmocnije finansijske institucije-
MMF, SB, STO. Ovi subj globaliz iskoriscavaju prirodne resurse, kradu biolosko I intelektualno bogatstvo,
namecu shvatanje odrzivog razvoja, produbljuju I sire jaz izmedju bogatih I siromasnih zemalja, dovode
do ekol razaranja.
48. DRUSTVENA KONSTRUKCIJA RIZIKA STARI I NOVI RIZICI - Rizici se mogu posmatrati kao objektivna
svojstva neke situacije, materije ili procesa ili kao drustvene cinjenice. Kao drustvene cinjenice postoje
tek kad su drustveno registrovani, kada su izmerene njihove granice tolrancije, kada su utvrdjene
drustvene norme po kojima ljudi treba da se ponasaju u odnosu na odredjene rizike. Danasnji rizici:
javljaju se kao posledica sirenja nauke I tehnologije, drustveni su I opsti, globalni su, takozvani
makrorizici, dugotrajni, ne mogu se otkloniti generacijama, tesko se uocavaju, kumulativni su,
nepredvidivi su kao I njihove posledice, sistematski I strukurno intenzivirani Stari rizici: licni, pogadjali
manji br ljudi, lokalni, kratkotrajni I prolazni, lako uocljivi, celoviti I pojedinacni, predvidivi, predvidive
posledice, mogucnost saniranja I otklanjanja, stvar razlicito motivisanih izbora, njihovo znacenje je imalo
notu hrabrosti I avanture.
49. GLOBALNO ZAGREVANJE - Globalno zagrevanje je pojava postepenog povecanja prosecne
temperature na Zemlji usled promena hemijskog sastava atmosphere. Preovladjuje misljenje da ga
uglavnom izazivaju ljudi. Pojava povecanja kolicine gasova koji zadrzavaju toplotu unutar Zemljine
atmosfere naziva se efekat staklene baste. Jedna od najtezih posledica globalnog zagrevanja mogla bi da
bude promena klimatskih obrazaca koji se ispoljavaju u obliku poplava, susa, moguca je pojava novih
bolesti.
50. GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA – Pored poboljsanja prinosa useva, genetska modifikacija može se
primeniti I u: 1. Povecanje vitaminskog sadrz GMO 2. Povecanje otpornosti GMO na poljop herbicide 3.
Za proizv prehramb proizv. Genetski modifik organizmi proivode se putem tehnika rekombinovanja gena
kod zivotinja I biljaka. Glavni argument primene biotehnologije je povecanje br stanov na Zemlji I glad
kao posledica tog povecanja. Problem genetskog modifikovanja organizama ukazuje na granicu koja
postoji izmedju tehnicko – tehnoloskih I naucnih otkrica I rizika od unistenja zivotne sredine. Genetski
modifikovana hrana predstavlja nepredvidivi I nemerljivi rizik. 2 prigovora zagovornicima primene
biotehnologije: 1. Postoji opasnost da se usled brze I bezuslovne komercijalizacije novih tehnoloskih
mogucnosti marginalizuje rizik 2. Smanjuje se mogucnost kontrole drustvene nauke I tehnologije tako da
tehnolosku primenu znanja kontrolisu transnacionalne korporacije I globalna elita moci.
51. ODGOVORI NA GLOBALIZACIJU EKOLOSKIH RIZIKA - Naucna i tehnoloska dostignuca donela su
mnoge koristi ali istovremeno predstavljaju veliki rizik. Niko nije potpuno siguran kakav rizik donosi
proizvodnja genetski modifikovane hrane. Na globalizaciju ekol rizika ne mora se uvek gledati
pesimisticno- prepustiti se osecaju beznadja I nemoci. Odgovori na globalizaciju ekol problema I
njihovih uticaja na zdravlje mogu biti: 1. uvodjenje principa ekol racionalnosti koji sjedinjuje ekol I
ekonomske potrebe. Npr otpad koji je danas ljudski resurs I pokretac inovacija 2. Uvodjenje principa
predostroznosti- tezi se ka utvrdjivanju rizika dok je on jos hipoteza I preduzimanje akcije pre pojave
rizika 3. Zaustavljanje procesa globaliz I razvoja demokratskog lika globaliz 4. Uspostavljanje globalnog
demokratskog zakonodavstva 5. Jacanje uloge reformisanih UN I stvaranje agencije za zastitu prirode. 6.
Odgovornost za upravljanje ekol rizicima ne prepustati samo drzavnim funkcionerima I naucnicima, nego
ukljuciti sve kategorije drustva.
52.SVETSKO DRUSTVO RIZIKA – Urlih Bek je prvi problematizovao drustvo rizika I svetsko drustvo rizika.
Za njega su rizici proizvedeni – nastali uticajem covekovih znanja I tehnologije na svet prirode. Polazna
osnova u shvatanju drustva rizika je concept refleksivne modernizacije koji podrazumeva rizike iskljucivo
kao posledice proizvoda ljudskog delovanja. Svetsko drustvo rizika se objasnjava kroz 3 koncepta
drustva: 1. Koncept rata I terora ( a) usled teznje za osvajanjem I dominacijom nastaju rizici b)
unilateralna politika drzava koje ignorisu princip multilateralizma void rizicima) 2. Concept ekonomske
globalizacije I neoliberalizma ( unistenje okoline I prirode,korupcija, dominacija globalne elite moci,
urbano nasilje, etnicki sukobi) 3. Drustva I suverenost ( a) Bek predlaze tip transnacionalnog delovanja
orijentisanog ka osiguranju drustva I smanjenju rizika b) medjunarodnu saradnju I savez protiv terorizma
c) dijalog kultura I zajednicko delovanje drzava) Odgovornost za upravljanje ekol rizicima ne treba
prepustati samo drzavnim funkcionerima I naucnicima vec ukljuciti I sve kategorije drustva.
53. INSTITUCIONALNE MREZE MODERNOG SVETA - Na institucionalnom nivou moderni svet cine 4
osnovne institucionalne mreze: 1.kapitalizam- sistem robne proizvodnje (Tu nastaju radnicki pokreti.) 2.
Industrijalizam- upotreba neorganskih izvora materijalne energije za proizvodnju dobara (Tu se javljaju
ekoloski drustveni pokreti koji kriticki ispituju razvoj dosadasnjeg modernog sveta i zalazu se za
podizanje nivoa ekoloske svesti i promenu Sistema vrednosti primerenog demokratskoj globalizaciji) 3.
Aparati nadzora, kontrole i integracije (Tu nastaju pokreti za slobodu ljudskih prava, slobodu govora, tzv
demokratski pokreti) 4. Vojna moc ili kontrola nad sredstvima prinude (javljaju se mirovni pokreti)
Isprepletana dejstva ove 4 institucionalne mreze modernosti doveli su do globalizacije- procesa koji
proizvodi posledice koje je tesko predvideti i kontrolisati. Zato sedanas kao ljudski rod suocavamo sa
kljucnim pitanjem savremenog sveta: Kako upravljati zmajevom kocijom progresa I globalizacije?
54. ULOGA DRUSTVENIH POKRETA U PROJEKTOVANJU ALTERNATIVNIH BUDUCNOSTI – Jedan od nacina
da se bolje upravlja zmajevom kocijom je projektovanje alternativnih buducnosti a to sto se za njih
zalazemo moze da pomogne da se one I ostvare. To projektovanje Gidens naziva stvaranje utopijskog
realizma koji predstavlja ravnotezu izmedju utopijskih ideala I realnog sveta. U formiranju buducih
orijentacija bitnu ulogu imaju drustveni pokreti koji predstavljaju vaznu liniju vodilju za potencionalne
buduce preobrazaje. Oni osvetljavaju moguce buducnosti a delimicno su I sredstva za njihovo
ostvarenje. 1. U institucionalnoj mrezi nadzora I kontrole se javljaju DEMOKRATSKI POKRETI. 2. U mrezi
moci I kontrole nad sredstvima prinude – MIROVNI POKRETI. 3. U institucionalnoj mrezi industrijalizma –
EKOLOSKI POKRETI. 4. Unutar institucionalne mreze kapitalizma – RADNICKI. Bitno je rekonstruisati
globalne institucije koje najvise uticu na procese globalizacije, zivotnu sredinu I sudbinu miliona ljudi:
MMF, SB, STO.
55. AUTORITARNA GLOBALIZACIJA I ZIVOTNA SREDINA – Globalizacija je proces stvaranja sve gusce
mreze povezanosti sve sireg kruga drustva- ispoljava se u autoritarnoj formi. Globalizacija je
visedimenzionalna drustvena promena: ekonomska, tehnoloska, politicka, vojna, medjunarodno pravna,
kulturna, ekoloska, informativna, sportska. Moc I granice danasnje globalizacije odredjene su
autoritarnom formom koju obikuju: 1. kapital- svetski process 2. transnacionalne korporacije 3.
najmocnije drzave 4. najmocnije finansijske institucije ( MMF, SB, STO). Umanjen jekvalitet zivotne
sredine I prirodnih uslova zivota. Da bi globalizacija izgubila autoritarna I dobila demokratska obelezja
potrebna je demokratizacija svetskih odnosa I raspodela svetske moci koja podrazumeva ravnotezu
odgovornosti. Presudna pitanja postaju da li globalizacija vodi svetu bogatstva ili siromastva, sirenju
ljudskih sloboda ili njihovom suzavanju, ponistavanju nacionalnih kultura I sukobu civilizacija ili njihovom
medjusobnom obogacivanju, ocuvanju ekol ravnoteze ili nezadrzivom razaranju prirode.
56. AUTORITARNA GLOBALIZACIJA I EKOLOSKA ALTERNATIVA - Pravac promena od autoritarne ka
demokratskoj globalizaciji ide od cult ka politici i ekonomiji, zasnovan na zajednickim vrednostima: zivot
uposte, odgovornost prema generacijama, stedljivost- uzimanje od prirode onoliko koliko ona moze dati,
a da ne dodje do poremecaja ekoloske ravnoteze. U oblasti cult znacajna je uloga drustv pre svega ekol
pokreta koji kriticki ispituju razvoj dosadasnjeg modernog sveta i zalazu se za podizanje nivoa ekol svesti
i promenu sist vrednosti primerenoj demokratskoj globalizaciji. Postoje i organizovani otpori: 1.
transnacionalni organizovani otpor nacionalnih desavanja, regiona, klasa , drustvenih grupa kao zrtava
autoritarne globalizacije 2. otpor u vidu borbe za ocuvanje zajednicke bastine covecanstva-borba za
zastitu resursa I okoline. Sukobi, otporii borbe s kojima se subjekti globalizacije odozdo I ekol aktivisti
suocavaju pokazuju da se savremeni talas globaliz moze shvatiti kao “ niz transnacionalnih bojnih polja” .
Zato je bitno razlikovati autoritarnu I demokratsku globaliz da bi se iz globalne krize tragalo za izlazom.
57. POJAM ODRZIVOG RAZVOJA - Odrzivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadasnjice, a da ne
dovodi u pitanje sposobnost buducih generacija da zadovolje vlastite potrebe. Drustvo cije razvojne
predpostavke obezbedjuju zadovoljenje potreba sadasnjih generacija, bez bojazni da bi tim razvojem
buduce generacije mogle biti ugrozene radi na principu odrzivosti razvoja. Odrzivost razvoja je sistem
ideja u kojem se resenja za neko bolje drustvo nalaze u pronalazenju drustvenih uzroka i drustvenih
posledica ljudskih aktivnosti. Odrzivost se pojavljuje na globalnom i lokalnom nivou. Vecina globalnih
procesa radi u korist povecanja rizika razvijenog i nerazvijenog sveta. Ova cinjenica je u potpunosti
suprotna idejama odrzivog razvoja. Modeli odrzivog razvoja: 1. Dominacija ekol paradigm 2. Prilagodj
coveka prirodi 3. Zadovoljenje potreba sadasnjih I buducih generacija 4. Holisticki pristup razvoju I zivotu
5. Trajnost I opstanak 6. Kvalitativni ekol indikatori razvoja 7. EKO trziste 8. EKO cena 9. Autonomna
pozicija drustv subj 10. Participativna demokratija. Tri principa za resavanje problema ziv sred: 1.
Predostroznosti 2. Solidarnosti sadasnjih I buducih generacija 3. Ucesca svih drus aktera u odlucivanju.
58. PROTIVRECNOSTI AUTORITARNE GLOBALIZACIJE I ODRZIVI RAZVOJ - Realna slika globalizacije je
krajnje kompeksna i da bi joj se priblizili, trebalo bi obuhvatiti sva njena obelezja, pa cak i mogucnost da
su ta obelezja gotovo nespojiva, pa cak i suprotna. Snaznu potvrdu protivrecnosti autoritarne
globalizacije predstavljaju sledece cinjenice: 1. Vecina globalnih procesa radi u korist povecanja rizika
razvijenog i nerazvijenog sveta 2. Ova cinjenica je u potpunosti suprotna idejama odrzivog razvoja 3.
Globalizacija siromastva i ekoloska destrukcija idu jedna uz drugu 4. Globalizaciju siromastva podstice
degradacija socijalne drzave i kraj pune zaposlenosti 5. Zemlje najbrze globalizacije beleze istovremeno
visoke stope ekonomskog rasta i drasticno povecanje socijalne nejednakosti. Snazne jedinice privrednog
globalizovanja I mocni konkurenti nacionalnim drzavama organizovani su u transnacionalne korporacije
gde vladaju 2 pravila: imperative profita I ekspanzije. Zemlje najbrze globalizacije beleze istovremeno
visoke stope ekonomskog rasta I drasticno povecavanje socijalne nejednakosti.
59. PROTESTI PROTIV AUTORITARNE GLOBALIZACIJE TRAGANJE ZA ALTERNATIVAMA - Autoritarna
forma globalizacije izaziva aktivan otpor. Potrebu za reformama na dnevni red razvijenog sveta stavili su
su studenti, sindikalci, borci za bolju ziv sred (oni zahtevaju globalizaciju odozdo - demokratiju, socijalnu
pravdu I ekolosku odrzivost.) Protesti zbog globalizacije nastaju po odredjenoj formi globalizacije I to je
opozicija neoliberalnoj politici koja globalizaciju cini suvise nametljivom, nepravicnom prema velikom br
ljudi, dehumanizirajucom – autoritarnom. Jedan od razloga sto se neoliberalna globalizacija raspada je
sto takva forma medjuzavisnosti potkopava tradicionalne vrednosti. Ekonomski rast zasnovan na
neoliberalnoj globalizaciji rezultira urbanizacijom I tako potkopava tradicionalna ruralna drustva.
Neoliberalna forma globalizacije je pretnja kulturnom identitetu I vrednostima. Ljudi u malim gradovima
svugde se zale da su veliki nacionalni lanci maloprodaje ubili njihove male biznise I lokalne zajednice.
60. KA GLOBALIZACIJI HUMANIJEG LIKA I ODRZIVOM RAZVOJU – Odgovori na izazove autoritarne
globalizacije se nalaze u nuznosti demokratizacije globalnog poretka tj u globalizaciji humanijeg lika.
Najznacajniji akteri realizacije tog pokreta su ekoloski I novi drustveni pokreti I savremena socioloska
teorija. Globalizacija radi za prirodu I ljude a ne samo za profit I to znaci da je utemeljena na: 1.
Produktivnoj I dinamickoj harmoniji coveka, drustva I prirode 2. Humanijoj globalnoj ekonomiji 3.
Stvaranju novog socijalnog ugovora u svetu rada 4. Uspostavljanju kosmopolitske demokratije 5. Razvoju
pluralizma kultura nasuprot vestacke monoculture. Istovremeno sa globalizirajucim tendencijama
kulturnalokalizacija postaje delatni cinilac ocuvanjavitalnosti gradske zajednice. Alternativa autoritarnoj
globalizaciji je uspostavljanje pravila I institucija za upravljanje ( na nacionalnoj, regionalnoj I globalnoj
ravni), kako bi se mogao ostvariti concept odrzivog razvoja kao usmerenje ka drugacijem I boljem svetu.
61. ISTORIJSKI RAZVOJ I TOKOVI EKOLOSKOG POKRETA - Koreni modernog ekoloskog pokreta mogu se
naci u pokretu pod nazivom transcenDENtalizam koji se pojavio u prvoj polovini 19 veka u SAD-u. Bio je
pod uticajem pesnika Emersona i pisca, prirodnjaka Toroa. Sustina ovog pokreta je duboko postovanje
prema svetu prirode, verovanje da ljudi i priroda dele isti bozanski duh. Pokret za zastitu prirode
pojavom knjige Rejcel Karson, Tiho prolece, 1962. Godine dobio je veliki zamah. Knjiga pretstavlja
upozorenje na opasnosti koje prete ljudima i zivotinjama od preterane upotrebe pesticida u zastiti biljnih
useva. Osnivacem etike zemlje smatra se Aldo Leopold. Njegova zbirka ogleda Almanah okruga Send
sadrzi kljucni ogled pod naslovom Etika zemlje. Po Leopoldovom misljenju zemlju ne mozemo vise
tretirati kao stvar, koja se moze koristiti i oblikovati po covekovoj zemlji, nego bi je trebalo shvatiti kao
zivi organizam koji moze biti zdrav i nezdrav, povredjen ili ubijen. Pol Erlih svojom knjigom Populaciona
bomba 1968. Godine upozorava na eksponencijalni rast stanovnistva.
62. NEFORMALNI ZAKONI EKOLOGIJE B KOMONER - Americki biolog Beri Komoner u svojim knjigama
“Zatvoreni krug” i “Sklopiti mir” sa planetom suocava se sa ekoloskom krizom koja po njegovom
misljenju proizilazi iz cinjenice da ljudi zive u dva razlicita, suprotstavljena sveta. Jedan je prirodna
biosfera koju cine voda, vazduh, tlo sa biljkama i zivotinjama, a drugi je tehnosfera koju je napravio
covek. Ova dva sveta su suprotstavljena I vode se razlicitim zakonima. Zakoni kojima se vodi prirodna
biosfera su: 1. Sve je povezano sa svim- prirodna ekosfera je izgradjena kao mreza u kojoj je svaki
sastavni deo povezan sa mnogim drugim. 2. Sve nekuda mora da ode- prirodni ekosistemi su na neki
nacin zatvoreni kruzni sistemi u kojima ne postoji otpad ili nesto sto nema kuda da ode. 3. Priroda zna
najbolje- mogu se autonomno regenerisati, npr. Zagadjenje sama priroda moze autonomno resiti. 4.
Nema besplatnog rucka- metafora besplatnog rucka je jedna vrsta duga.
63. DAN ZEMLJE – Nakon velikih zagadjenja koja su pogodila poznate I posecene plaze Kalifornije
gradjani SAD su se samoorganizovali I razmisljali kako da pojacaju akt u zastiti prirode. Tako je rodjena
ideja da se ustanovi Dan Zemlje a inicijator je senator Nelson iz drzave Viskonsin. Prvo obelezavanje
Dana Zemlje je 22. Aprila 1970. Gde se vladi u Vasingtonu I javnosti pokazalo da postoji jak I masovan
ekol pokret. Na taj dan gradjani su izrazili zabrinutost zbog zagadjenosti vazduha, vode I tla I trazili dda
se sto hitnije deluje. Odrzani su casovi o ekologiji I zastiti zivotne sredine. Kongres SAD je uskoro doneo
Zakon o nacionalnoj politici zastite okoline. Obelezavanje Dana Zemlje je podstaklo usvajanje Zakona o
cistoj void, cistom vazduhu I ugrozenim vrstama a ekoloske vrednosti I ciljevi ekol zastite su se stalno
uvecavali kroz obelezavanje ovog datuma u narednim godinama I decenijama.
64. GRANICE RASTA RIMSKI KLUB - 1968. god u Rimu se okupilo 30-ak uglednih osoba iz desetak
zemalja, po inicijativi Aurelia Peceia ekonomiste. Rezultat susreta je bio ustanovljenje jedne neformalne
organizacije poznate pod nazivom Rimski klub, koja je imala 100 članova. 1972. god Prvi izvestaj Rimskog
kluba pod nazivom Granice rasta ponudio je 3 zakljucka: 1. Ako se nastave sadasnji trendovi rasta
stanovnistva, iscrpljivanja prirodnih izvora, industralizacije itd granice rasta bice dostignute u toku
sledecih 100 god. 2. Moguce je menjati ove trendove i uspostaviti uslove ekoloske i ekonomske
stabilnosti. 3. Ako se napori covecanstva usmere ka ovom drugom ishodu imace vece izglede za uspeh.
1992. god Izvestaj sa naslovom “S one strane granica” iznosi zakljucke: 1. ljudska upotreba mnogih
resursa i razvoj mnogih vrsta su vec premasili fizicku odrzivost. 2. Neophodne su mnoge promene:
preispitivanje politike i prakse i drasticno uvecanje efikasnosti sa kojom se upotrebljavaju materijali i
energija. 3. Prelaz ka odrzivom drustvu sto zahteva vise od produktivnosti I tehnologije: zrelost, mudrost.
65. SVETSKI FOND ZA PRIRODU, PRIJATELJI ZEMLJE I GRINPIS- 1961. god. Registrovan je svetski fond za
divljinu , sa sedistem u Svajcarskoj, predsednik Piter Skot – ornitolog- strucnjak za ptice. Najvazniji
projekti u kojima je svetski fond za divljinu bio angazovan u poslednje 3 decenije: Projekat Tigar-pomoc
vladi Indije da se ocuva ugrozeni indijski tiger 2. Kampanja za tropske presume 3. Kampanja za zastitu
mora 4. Akcija za zastitu slonova i nosoroga 5. Uspostavljanje medjunarodnog moratorijuma na lov na
kitove 6. Podrska svetskom ekoloskom samitu u Riju 1992. Svetski fond za divljinu doziveo je nekoliko
znacajnih promena u strategiji, stavljajuci u centar paznje 3 pitanja: 1. zastitu bioloskog diverziteta 2.
promociju koncepta odrzive upotrebe prirodnih resursa 3. smanjivanje rasipnicke potrosnje i zagadjenja.
Ekoloska organizacija Prijatelji Zemlje osnovana je 1971. God kao odgovor na uvecanu ekolosku krizu-
jedna je od najmocnijih nevladinih organizacija. Grinpis je formiran 1971. god. To je ekoloska
organizacija koja tezi uspostavljanju mira i oslobodjenju od nuklearne pretnje.
66. ZNACAJ I SAVREMENA OBELEZJA EKOLOSKIH POKRETA – Socioloski pristup ekoloskim pokretima
pretpostavlja da bi njihovoobjasnjenje I razumevanje trebalo traziti u : 1. Istorijskom kontekstu 2.
Kontekstu konkretnog drustva 3. Kontekstu nastanka novih drustvenih pokreta. I pored razlika koje u
ekoloskim pokretima postoje u pojedinim zemljama, moguce je govoriti o postojanju jedne, ne tako
cvrste ekoloske alternative. Ona se sastoji u ostvarivanju nekih ideala: 1. U oblasti prirode- stedljivost
potrosnje energije i sirovina, reciklaza. 2. U oblasti drustva- redukcija prinudne podele rada i funkcija,
povratak jednostavnijem zivotu, uskladjivanje razvoja sa mogucnostima i granicama prirode.. 3. U oblasti
politike- unapredjivanje dijaloga sa vladom, povecanje prava ucestvovanja gradjana u donosenju odluka,
osiguravanje elementarnih zivotnih potreba za sve ljude. 4. U oblasti culture- podizanje ekoloske svesti i
razvoj ekoloske culture, promena Sistema vrednosti, odstupanje od potrosackog drustva.