Manifest futuristicke arhitekture

Medju modernim umetnichkim pravcima futurizam je po mnogo chemu

jedinstven. Smatra se italijanskim pokretom, Pocheo je od jedne opshte ideje I
teshkom mukom stigao do umetnichkog izraza. Smatran je najradikalnijim
pokretom jer je odbijao svaku vezu sa tradicijom, ustanovljenim vrednostima I
tradicijom.
Pokret je izmislio pesnik Filipo Tomazo Marineti, koji je napisao 1908. manifest
koji se najpre pojavio kao predgovor jednoj knjizi njegovih pesama. Ovaj text je
zatim objavljen na naslovnoj strain francuskog dnevnog lista Le Figaro 20.feb
1909.god I to je datum koji se uzima kao rodjendan futurizma.
Kao alternativna imena pokreta, u obzir su uzimana dinamizam, elektricitet.
Svestan bujanja tehnoloshke moci, u svom Manifestu Marineti pishe o lepoti
brzine, svetlosti, energije, o trkachkim automobilima ali i o ratu kao jedinoj higijeni
sveta. Slavi militarizam, patriotizam, anarhizam ali kurton govori i o preziru prema
Zzenama. Smatra da treba unishtiti muzeje, biblioteke, akademije, da se treba
osloboditi profesora, arheologa…
Mrinetijeva frustracija srazmerna je njegovoj uzrujanosti zbog nedovrshenog
nacionalnog razvoja Italije i njenog slabog doprinosa kulturi XIX veka.

Manifest futuristichkih slikara iz 1910.god napisan od strane tri slikara Umberta

Boconija, Rusote i Kare pod Marinetijevim nadzorom. Trazzili su novu umetnost
za novi svet. U focus se stavljaju brzina, promenljivost, teme nasilja, gradskog
zzivota. Prva izlozzba futuristichkih slikara otvorena je 20.apr 1910. pratile su je
oshtre kritike, shto je kulminiralo u otvoreni sukob umetnika i kritichara.
Uprkos Marinetijevoj hejtu prema zzenama, pokretu se prikljuchuje francuskinja
Valentin Sen Poan, koja pishe Manifest zzena futurista- u kome poziva zzene da
svoje sinove i muzzeve potaknu da pokazzu svoje najbolje osobine. Kasnije
pishe Manifest Zadovoljstva!
Osnovne postavke pokreta
-razvoj tehnike
-I prateci razvoj drushtva I drusht. Misli
-traganje za novim I smelijim umetnichkim formama

Arhitektura je stupila u sferu futurizma 1914. preko dela Antonija Sant Elije, koji u
Manifestu futuristichke arhitekture iznossi svoje ideje i nudi novu vrstu velegrada.
Citta Nuova je projektovana bez i jednog osvrta na istoriju. Jedina ogranichenja
su bili materijali a u cilju zadovoljavanja potreba velikog broja stanovnika u doba
brzog saobracaja.
Prvi Svetski rat oznachio je kraj futurizma. Rat je odneo Sant Elija i Boconija
1916.a ostali futuristichki umetnici okrenuli su se tradicionalnim stilovima i
pristupima. Jedan broj mladjih sledbenika pokreta preneo je ideje futurizma u
30e. uticaj pokreta. Irak je trajno znachajan.

Antonio Sant Elija

Od 18.veka arhitektura ne postoji. Ono shto se smatra modernom arhitekturom

zapravo je glupava meshavina najrazlichitijih stilskih elemenata. Lepota betona i
gvozzdja oskrnavljena je slojem karnevalskih ukrasa poreklom iz egipatske,
indijske…proshlosti.
Mlade ital arhitekte reputaciju originalnih su stekle neprijavljenim kradjama iz
umetnichkih chasopisa. Oni ne uzimaju u ob.cit. potrebe modernog zzivota i
smatraju da moderni chovek mozze zziveti u ulicama koje su za svoje potrebe
izgradili ljudi pre 4,5,6 vekova.
Arhitektonske akademije su zatvori za pamet, u kojima mladi onanistichki
kopiraju klasichne modele umesto da se okrenu traganju za novim granicama i
reshenjima novog pitanja futuristichka kuca i grad koje treba graditi uz pomoc
svih nauchnih i tehnichkih sredstava.
Odbaciti sve glomazno, groteskno i strano!