− Студирао на Сарбони, а дипломирао на групи за француску књижевност у Београду − У међуратном периоду књижевно и политички активан − По завршетку Другог светског рата до краја свог живота професионално се бавио књижевним радом − Припадао је београдском надреалистичком кругу − У раној фази експериментише са песничким језиком – поетска књига Анатомија − У часопису Печат Мирослава Крлеже објављује 1939. године делове циклуса песама Хана − Давичово дело пролази кроз разнолике стваралачке фазе − Послератно стваралаштво карактерише свеж, изражајан и метафоричан језик − Најважнија дела су збирке стихова Хана (1951) и Вишња за зидом (1950), као и романи: Песма (1952), Бетон и свици (1956), Радни наслов бескраја (1958)
Лирски циклус „Хана”
− Тема љубави са којом се преплићу социјални и родољубиви мотиви
− Чулна, асоцијативна и метафорички богата − Спој класичног и авангардног песничког искуства − Модерна у језику (урбана) али устихована и уримована по класичним обрасцима − Особеност Давичове лексике: разговорни стил, жаргон − Слој звучности – акустички ефекти − Самоиспољавање – доживљај самог себе − Коришћење метафоре, метонимије, хиперболе... − Давичо у свом лирском циклусу креће од мотива буђења љубави и најаве страсти − После уводних песама све више у први план избијају социјална и родољубива тематика − Ангажовани став лирског јунака љубав према Хани преображава у човекољубље − Осећање предстојеће катастрофе и суноврата човечности − Хана је апологија љубави, страсти, праведности – лепоти пре свега