Оскар Давичо (1909-1989)

− Рођен у Шапцу, гимназију је завршио у Београду

− Студирао на Сарбони, а дипломирао на групи за француску књижевност у Београду
− У међуратном периоду књижевно и политички активан
− По завршетку Другог светског рата до краја свог живота професионално се бавио
књижевним радом
− Припадао је београдском надреалистичком кругу
− У раној фази експериментише са песничким језиком – поетска књига Анатомија
− У часопису Печат Мирослава Крлеже објављује 1939. године делове циклуса песама Хана
− Давичово дело пролази кроз разнолике стваралачке фазе
− Послератно стваралаштво карактерише свеж, изражајан и метафоричан језик
− Најважнија дела су збирке стихова Хана (1951) и Вишња за зидом (1950), као и романи:
Песма (1952), Бетон и свици (1956), Радни наслов бескраја (1958)

Лирски циклус „Хана”

− Тема љубави са којом се преплићу социјални и родољубиви мотиви

− Чулна, асоцијативна и метафорички богата
− Спој класичног и авангардног песничког искуства
− Модерна у језику (урбана) али устихована и уримована по класичним обрасцима
− Особеност Давичове лексике: разговорни стил, жаргон
− Слој звучности – акустички ефекти
− Самоиспољавање – доживљај самог себе
− Коришћење метафоре, метонимије, хиперболе...
− Давичо у свом лирском циклусу креће од мотива буђења љубави и најаве страсти
− После уводних песама све више у први план избијају социјална и родољубива тематика
− Ангажовани став лирског јунака љубав према Хани преображава у човекољубље
− Осећање предстојеће катастрофе и суноврата човечности
− Хана је апологија љубави, страсти, праведности – лепоти пре свега