Srpski Dobrovoljci Iz Srpske Krajine I Hrvatske 1912-1918 PDF

Ilija Petrovi}
Srpski dobrovoqci
Iz Srpske Krajine i Hrvatske
1912-1918
2 Ilija Petrovi}
Ilija Petrovi}
Srpski dobrovoqci iz Srpske Krajine i Hrvatske
1912-1918
a. Prekomorske zemqe
Izdava~
Ilija Petrovi}, Novi Sad
www.ilijapetrovic.com
Recenzent
\or|e Srbulovi}
Lektor i korektor
Elena Kapustina
Kompjuterska obrada sloga i prelom

Autor
[tamparija
Donat Graf Beograd
Mike Alasa 52
Tira`
200 primeraka
2018(7527)
Gde je {to
Srpski dobrovoqci
iz Srpske Krajine i Hrvatske 1912-1918 . . . . . . . . . . . . . .7-91
Povod 7; Vremenski pregled 7; Dobrovoqci u balkanskim ratovima
18; Dobrovoqci iz iseqeni{tva 19; Dobrovoqci i proboj Solunskog
fronta 19; Poreklo i nacionalni sastav srpskih dobrovoqaca 20; Gde su
Hrvati u svemu tome 22; Hrvatski odbor i dobrovoqci 24; Dobrovoqci
za “Jadransku legiju” 25; I Trumbi} se interesuje za dobrovoqce 28;
Trumbi} “zabrinut” za dobrovoqce 29; “Moralna potpora” sa strane 31;
Koliko je Odbor legitiman 34; Dobrovoqci iz ruskog zarobqeni{tva
34; Dobrovoqa~ki odred priznat 37; Dve posete Diviziji 39; Propagan-
da protiv srpskih dobrovoqaca 40; Srbi se brane i Memorandumom 41;
Otpadnici se pravdaju 47; Srpski konzul opawkava srpske oficire 48;
Da li su dobrovoqa~ki izvori presahli 51; Vojni~ki apetiti Jugoslo-
venskog odbora 54; Majska deklaracija 58; Hrvati beè od dobrovoqa-
{tva 59; Dobrovoqci pristiù na Solunski front 61; Pribi}evi} se
povla~i iz Misije 62; Trumbi} udara s le|a 63; Partnerstvo sa Srbijom
po svaku cenu 64; Novi Trumbi}ev poku{aj 69; Napredovawe srpske voj-
ske 69; Austrougarske nema 72; Agrarna reforma i dobrovoqci 73; Kako
do dobrovoqa~kih prava 75; I Dobruxani su bili dobrovoqci 77; Kon-
gres srpskih dobrovoqaca u Novom Sadu 79; Mirnodopski dobrovoqa~-
ki porazi 83; Naknadni slom srpskih dobrovoqaca 84.
Literatura 91-92.
Dobrovoqci iz Srpske Krajine i Hrvatske

Prekomorske zemqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93-172
Brodolomnici pod Medovo, na Badwi dan 1916 . . . . . . . 173-174
Pivkov bataqon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175-177
Medicinsko osobqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178
Bele{ka o sastavqa~u, 179-181

Srpski dobrovoqci
iz Srpske Krajine i Hrvatske 1912-1918
Pojam. Tokom prethodnih vekova, srpski dobrovoqci bili su
poznati pod raznim imenima: hajduci, uskoci, frajkor, dragovoq-
ci, svojevoqci, usta{i, ~etnici, komite, ustanici, prekobrojni,
gerilci, dobrovoqci... Pojmovno, ciq je svima bio zajedni~ki, jer
oni su u ratove ulazili vo|eni samo svojom sve{}u o pripadnosti
Srpstvu i srpskom pravoslavqu.
Sa gledi{ta srpske vlade, formulisanog u manifestu od 25.
jula 1914. godine, na nekoliko dana pre izbijawa Velikog rata,
samo mobilisanima pripadala je obaveza da ratuju: “Ako bude-
mo napadnuti, vojska }e vr{iti svoju du`nost, a gra|anima koji
nisu pozvani pod zastavu, savetujemo da ostanu kod svojih domova i
mirno rade svoje poslove”. Po istoj logici, oni koji nisu poslu-
{ali savet da “gledaju svoja posla” ve} su odabrali da se u srpskoj
(ili crnogorskoj) vojsci bave “tu|im poslovima”, odnosno da ra-
tuju, moraju se smatrati dobrovoqcima.
Vremenski pregled. Iako Srbi svoje ratne dobrovoqce naj-

~e{}e dovode u vezu s vojnim operacijama na Solunskom fron-
tu, srpsko dobrovoqa{tvo nije nastalo tada. Stotinama godina, i
pre oslobodila~kih ratova 1912-1918, u borbi protiv Turaka u~e-
stvovao je velik broj Srba s raznih strana Srpske Zemqe. Po
celom srpskom prostoru vo|en je pravi mali rat, danas zvan ge-
rila, a u~esnike u brojnim takvim ratovima, koliko-toliko or-
ganizovane, ponajboqe znamo iz srpskih narodnih pesama, nekad
kao hajduke a nekad kao uskoke.
O dobrovoqcima u ratovima protiv Turaka, sredinom 15. ve-
ka, pi{e i Italijan Marin Barleti (oko 1450 - 1512. ili 1513), u
kwizi o Skenderbegu (1405-1468), objavqenoj 1510 (u prevodu na
srpski jezik 2018), na tri mesta:
Prvi put: “Bilo je i Slovena, ve{tijih sa ma~em nego sa lu-
kom, koji su po saznawu da se prikupqa vojska a u èqi za plenom,
do{li svojevoqno da ratuju za Epirce (odnosno Srbe - IP), ne
traè}i nikakvu platu”.
Drugi put: “Bilo je me|u stanovni{tvom, naro~ito zemqora-
dni~kim, dosta onih koji su po obi~aju u toj zemqi, i{li sa voj-
skom kad god je bilo potrebno bez plate”.
I tre}i put: “Uo~i napada turske vojske na Epir, Skender-
beg je sazvao svoje saveznike u Gorwi Debar (podru~je tetovsko i
gostivarsko - IP)... Bilo je mno{tvo dobrovoqaca iz raznih ze-
8 Ilija Petrovi}
maqa, a jo{ vi{e wih, mladih i sna`nih, prido{lih samo zbog

plenidbe tu|e zemqe”.
Mada je “potpadawem pod tursku vlast, srpski narod mogao
izgubiti nadu u potowi ìvot”, nije mu se to desilo. Iskonski
naslu}uju}i da “nema izvesnijeg puta koji vodi i{~ezavawu jed-
nog naroda od saznawa beznade`nosti”, on se ponajpre oslonio na
svoje tradicionalne institucije, na crkvu i mesnu samoupravu, a
potom i na sve ono {to je smatrao svojim preda~kim nasle|em.
Potla~eni, u rajinskom poloàju, bez sopstvene vlastele,
pod nadzorom gr~ke crkve, Srbi su jo{ u prvim decenijama turske
vladavine po~eli da se osipaju, naro~ito po rubovima, ali je iz-
vesno da im se i jezgro odràvalo s prevelikim naporima. I tu,
onaj “ponos svojim nasle|em” nagnao ih je da se obrate svojim tra-
dicijama i da opstanu uz oslonac na wih. Iako bez one vertikale
koja bi narod u celini usmerila ka usponu, “Srbi su se duhovno
prilagodili neprekidnim podse}awem na svoju nekada{wu veli-
~inu i slavu. Wihova istorija, od ~ije su gra|e stvarali svoje ep-
ske pesme, u{la je u osnove wihove borbe za opstanak... Kakvo mu
je nekada bilo carstvo, i {ta su izgubili, svedo~ili su srpskom
narodu i oni manastiri i crkve koje im Turci nisu poru{ili...
Predawe odràvano i preno{eno pesmom bilo je u potpunom skla-
du s onim {to se moglo videti u obliku starih zdawa i fresaka na
wihovim zidovima. Skromni letopisci, kojih je bilo me|u kalu-
|erima, trudili su se da prema starim kwigama i legendarnom
predawu sa~uvaju istoriju od zaborava. Nije bilo nemogu}e da iz
wihovih spisa po neka ideja ili kakav podatak prodru do onih koji
su pesmom stvarali istoriju”, a lako je mogu}e da je i me|u mona-
sima bilo onih koji su na raspoloìvim istorijskim podacima
gradili srpsku epsku poeziju.
Tu isprepletenost istorijskog i epskog u srpskom predawu,
ali i mnoge praznine u usmeno preno{enoj srpskoj povesti, aka-
demik Radovan Samarxi} (1922-1994) opravdava trudom epskih pe-
va~a da doprinesu o~uvawu samosvesti svojih slu{alaca u obi~nom
puku. U izvesnoj meri, takav se stav dodiruje s obja{wewem Pavla
Jozefa [afarika (1795-1861) obja{wewem da se “nepristrasni
istori~ari davno slaù u tome, da se i narodnoj sagi da za pravo, da
ona mora da popuwava neophodno prazninu, tamo gde su nas napusti-
li spomenici od gvo`|a, kamena ili pergamenta. Ovo pravo joj
ukazuju Grci i Rimqani; i ako ~ak Tukidid (oko 454 - oko 396 pre
Hrista) ne odbacuje Homerovu sagu i Tit Livije Romulovu i pri-
~e o legendarnom kraqu Numi sa istim poverewem i jednakom
pouzdano{}u, kao {to pri~aju dela Scipia i Fabiusa; onda je
dozvoqeno da to isto pravo sebi dozvole i na{i (slovenski) isto-
DOBROVOQCI IZ SRPSKE KRAJINE I HRVATSKE 9
ri~ari, pri ~emu ne èle da pruè nepotpune pripremne radove,

ve} zaokruènu istorijsku celinu, s punim pravom. U tom pogledu
su Nemci sa svojim primerom ve} oti{li ispred Slovena i za
o~ekivati je, da }e i Sloveni pokloniti vi{e pa`we svojim
narodnim sagama i da }e uloìti vi{e truda u prikupqawe naci-
onalnih predawa. Da se pri tome mora primeniti najve}a oprez-
nost, da se ponu|eni materijal strogo proveri, da se mora naci-
onalna i prvobitna su{tina i sadràj odvojiti od kasnijih ~ak
stranih zaodevawa i oblika, da se tu podrazumeva iscrpno studira-
we, sloboda od predrasuda svake vrste, a posebno pravi smisao, ra-
zume se samo po sebi”.
Zvani~ni srpski istori~ari morali bi pro~itati i dobro
upamtiti ove [afarikove re~i, naro~ito zbog toga {to oni srp-
skom predawu uop{te ne veruju, jo{ mawe onome {to o srpskoj sta-
rini svedo~e brojni pisci, hroni~ari, geografi sa strane; ona je
predawa smatrala prosta~kom i bezvrednom pri~om neukog seqa~-
kog sveta, a sva svoja saznawa, oslawaju}i se na “vrednosne” zami-
sli nordijske {kole, podredila je stavu da su Srbi, za tu priliku
nazvani Slovenima, do{li na Balkan tek u 6. i 7. veku po Hristu.
Bave}i se, dakle, revnovawem epskih peva~a da doprinesu
o~uvawu samosvesti svojih slu{alaca u obi~nom puku, Samarxi}
konstatuje da je “bilo i u naj{irim slojevima one mudrosti kad
se zna da ìvot prestaje gubitkom pam}ewa. Zbog toga se (usmeni)
hroni~ar trudio da uspostavi i o~uva vertikalu, sa~iwenu od is-
torijskih, moralnih i pesni~kih primesa, usled koje }e se vasce-
li srpski rod dràti uspravno. Za wega je poredak ~iwenica, po-
~ev{i od hronolo{kog, bio mawe zna~ajan od snage poruke wegove
pesme. Na istoj sceni kod wega se ponekad na|u li~nosti iz raz-
nih epoha ili iz nepremostivo udaqenih mesta. On je ~esto na-
meravao da prosto razonodi slu{aoce, pa im je pevao ili kazivao
o raznim zgodama koje su se de{avale iza kulisa va`nijih doga-
|aja. Jer, da bi podu~ila, istorija mora i da zabavi. I u takvim
slu~ajevima, hroni~ar se prepu{tao ma{ti, ne vode}i uvek ra~una
o verodostojnosti svoje fabule. Uprkos svemu, iako epskim pam}e-
wem i pevawem nije uspostavqena celina srpske istorije (bar
do zavr{etka napora golorukog naroda da stvori svoju dràvu i
prepusti sre|ivawe nasle|a drugima), obrazovani su tokom vre-
mena tematski ciklusi pesama koji se jedan na drugi nadovezuju
i daju poetsku iluziju te celine. Ne samo zbog spoqa{wih smet-
wi nego i zbog èqe samoga puka, na ~elu s peva~ima, da istoriju
prilagodi svojim potrebama, nestalo je iz kolektivnog se}awa
~itavih razdobqa, a kamoli zbivawa i znatnijih li~nosti, ali je
- u naknadu za to - ostala predstava pro{losti jednog naroda u
10 Ilija Petrovi}
velikoj meri saglasna wegovim duhovnim zahtevima, èqama i mo-

gu}nostima. A u tome je, upravo, dokaz da srpska usmena hronika
nije samo istorija jednog naroda u stihovima nego i podsticaj tom
narodu da preìvi i da se, vi{e od toga, stalno upravqa ka slo-
bodnijoj budu}nosti. Epska pesma je bila ona snaga koja je uzdiza-
la srpsku vertikalu”.
A kad je 1557. godine, s osloncem i na tako epski uzdignutu
srpsku vertikalu, vaspostavqena Pe}ka patrijar{ija, taj ~in oso-
bito je doprineo duhovnom uravnoteèwu srpskog naroda: na osno-
vama svog pravoslavqa, istorijskih predawa i ustaqenih pravi-
la moralnog ìvota i dru{tvenog pona{awa, i ne odstupaju}i od
sopstvenih tradicionalnih vrednosti, Srbi su sebi stvorili jednu
prividno novu patrijarhalnu civilizaciju.
Podrazumeva se da je i ta nova civilizacija (~iji su izraz u
wenom “vite{kom delu” bili hajduci i uskoci, dobrovoqci u od-
brani potla~enog srpskog naroda) na{la svoje mesto u epskoj poe-
ziji, proètoj jednom zaista samosvojnom idejom, “nemirewem sa
ropstvom, ùdwom za slobodom, te`wom za stvarawem nacio-
nalne dràve”. I podrazumeva se da su neki od onih koji su u{li
u pesmu i narodno predawe hajdukovali po raznim stranama Srp-
ske Zemqe; jedan od wih bio je Starina Novak, poznat i kao Baba
Novak i Novak Debeqak, quti i neustra{ivi turski protivnik
na gori Romaniji, po isto~noj Bosni, u isto~noj Srbiji, u ustanku
banatskih Srba iz 1594. godine, onaj koji je “kadar sti}i i ute}i
/ i na stra{nu mjestu postojati”.
I u 17. veku “srpsko dru{tvo ostalo je privrèno tradicija-
ma, kao ishodi{tu narodnog bi}a”, iako su wegovi novi razvojni
oblici vrlo ~esto bili zasnovani na ne{to izmewenim duhov-
nim obele`jima. I pored toga, odnos srpskog naroda prema sopst-
venoj nacionalnoj ba{tini nije se mewao, a “istorijske tradi-
cije, preno{ene letopisima i, vi{e, epskom pesmom, koje su samo
oja~ale ulaskom novih junaka, uskoka i hajduka, u svet predawa,
ostale su bliske svakom Srbinu”
Bilo je dobrovoqaca i u Morejskom ratu (1684-1699), kad se,
zapisano je, osamsto porodica iz Kola{ina i Mora~e odmetnulo
i pridruìlo hercegova~kim Nik{i}ima u borbi protiv Turske.
Ruske novine iz 1768. pi{u da je po~etkom iste te godine, u
o~ekivawu da bi Turska, sa ciqem da otkloni uticaj samozvanog
[}epana Malog na oslobodila~ke namere ne samo pravoslavnih
ve} i katoli~kih turskih podanika, mogla napasti na Crnu Goru,
“vi{e od 200 qudi pohitalo da napusti Stambul” i vratilo se da
pomogne u odbrani srpske stvari. Bilo je to pitawe li~ne i poro-
di~ne ~asti, jer “onaj ko se ne bi odazvao pozivu da se vrati i u~e-
stvuje u bojevima nije mogao biti ka`wen od strane dràve, ali

zato je odgovarao plemenu ili bratstvu”.
Decembra 1787. godine, uo~i rata izme|u Austrije i Turske,
od izbeglica iz Srbije (koji su u~estvovali u neuspelom poku{a-
ju da se Beograd zauzme na prepad) formiran je prvi srpski dobro-
voqa~ki odred, frajkor. Zadatak frajkora, zvanih i dragovoqci,
bio je prvenstveno da budu prethodnica austrijskoj vojsci. I
kad austrijska vojska opseda i zauzima Beograd (1789), i dok se
otud povla~i, vojne operacije po Srbiji izvode frajkori. Wihov
je zna~aj u tome {to su imali izrazito nacionalno-oslobodila~-
ki karakter i {to }e svoja ratni~ka iskustva na najboqi na~in
iskoristiti u Prvom srpskom ustanku 1804-1813.
U svojim Memoarima, Prota Mateja pi{e da juna 1804. godi-
ne “iz Turskih susednih oblasti povrve mnoga bra}a, bra}i u po-
mo}”. Drugi hroni~ar zabeleìo je, tako, da je Kara|or|e tokom
ustanka “jednako vojsku umnoàvao i dolaze}e dobrovoqce iz raz-
nih srpskih krajeva Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Bugarske i
Albanije u vojsku uzimao”. Ne moè se sumwati u ~iwenicu da je
rodoqubqe bilo ono {to je “dolaze}e dobrovoqce” odvelo u Sr-
biju da pomognu ru{ewu turske tiranije. Wihova logika bila je
jednostavna: oslobo|ewem Srbije i istovremenim slabqewem tur-
ske vojne sile, oni }e doprineti {to skorijem oslobo|ewu osta-
lih krajeva u kojima su Srbi ìveli, {to je tako|e zna~ilo da bi
Turska mogla biti istisnuta s evropskog tla. O sopstvenoj `rtvi
niko od wih nije razmi{qao. Tako se i moglo desiti da dobrovoq-
ci Zeke Buquba{e (Jovana Gligorijevi}a, ro|enog kod Nevesiwa,
oko 1785), nazvani “goli sinovi”, u boju na Ravwu (1813), “dok je
trajalo baruta ustavqali su Turke vatrom iz pu{aka, a kad toga
nestane oni povade noève svoje, jo{ po jednom pogledaju u nao-
bla~eno nebo nad Srbijom, osvrnu se na lepe ravni Ma~vanske, pa
pomenu Boga i svoj narod, juri{e sa golim noèvima u Turke i tu,
seku}i se noèvima, biju}i se pu{~anim kundacima i u ko{tac
vataju}i se golim rukama sa Turcima, svi do jednog izginu”.
Po prirodi stvari, ta je `rtva morala na}i mesto u narodnoj
pesmi, kao specifi~nom obliku srpskog narodnog predawa. Ili,
u danima velikog Pokreta za obnovu srpske dràvnosti, istorij-
sko predawe najlak{e je svoj put do srca srpskih ustanika i wiho-
vih saboraca sa strane, dobrovoqaca iz Crne Gore i Hercegovine,
iz srpskih prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih krajeva,
iz Arbanije i Bugarske, nalazilo kroz epsko pevawe. “Mo`da nije
bilo ustani~kog logora bez svoga guslara. Oni su pratili vojsku
u bojeve i, zabavqaju}i je na no}i{tima pesmama o nekada{wim
junacima, dodavali ovima najnovije. Ustani~ki doga|aji odmah
12 Ilija Petrovi}
su ulazili u istoriju i produàvali wen tok... Povrh toga, epsko

pesni{tvo doìvelo je... svoj najbujniji procvat i dalo svoje naj-
boqe tvorce: pesma je dospela do krajwih granica mogu}nosti svo-
ga razvitka, iskazom je postala savr{ena, moralnim porukama iz-
razito ozbiqna, (a) kao narodna istorija u stihovima ve} raspo-
re|ena po hronolo{kim i tematskim krugovima”.
Sna`na istorijska tradicija, o~uvana narodna svest i nespu-
tana èqa za slobodom, kao i ìv ustani~ki i hajdu~ki duh srp-
skog naroda zate~enog pod turskom vla{}u, ostavili su neizbri-
siv trag na doga|awa tokom narednih godina i decenija.
Bokeqski pomorci i Crnogorci su, primera radi, u~estvo-
vali u ratu za oslobo|ewe Gr~ke (1821-1828). Uo~i bitke na Gra-
hovcu (1858), u uslovima kad je mnogo Crnogoraca bilo na “privre-
menom” radu u Carigradu, kwaz Danilo (1826-1860) ih je pozvao da
se vrate u Otaxbinu i prikqu~e oslobodila~koj borbi; avgusta
te godine o~ekivao se povratak bar 1.200 wih, a do tada se iz Srbi-
je vratilo i 400 iseqenika. U ratu protiv Omer-pa{e Latasa
(1861) “hrabro se ponio i bataqon (crnogorskih) iseqenika iz
Carigrada, koji je brojao oko pet stotina boraca”.
Bilo je dobrovoqaca i u zbivawima tokom 1848. i 1849. godi-
ne, u zvani~noj istorijskoj nauci nazvanih “revolucionarnih”. Ne
zna se ta~no koliko ih je tada iz Kneèvine Srbije stiglo u Vojvo-
dinu Srpsku, ali ih je moralo biti koja desetina hiqada. Prema pi-
sawu Milo{a S. Milojevi}a (1840-1897), znamenitog istori~ara
srpske istorijske {kole i vo|e ibarskih dobrovoqaca u Srpsko-
-turskom ratu 1876-1878. godine, za pribli`no godinu dana u~e-
{}a u “revoluciji”, odnosno srpskoj Buni, poginulo je “iz kneè-
vine najmawe 10. do 15. tisu}a, jer je kaù povra}eno u kneèvinu
17.000 fesova, koji nesu mora biti svi skinuti sa ubijenih”. On
jo{ pi{e da “obi~no su na{im qudima od ovuda, koje su rawave i
iznemogle uhvatili, ili boqe da reknemo izdi{u}e podigli sa boj-
nog poqa, metali slamu, smolu i t. d. u ~ak{ire, ovo palili i ta-
ko mu~e}i ih umoravali. Drugima su nabijali gvozdene karike na
glave i kroz ove gvozdene klince udarali u glave i tako ih mori-
li. Tre}e su, koji su uva}eni lako raweni, zaprezali u plugove da
oru u mesto kowa i t. d. Mi nesmo u stawu opisati sva varvarstva
maxarska...To su uàsi koji prevazilaze svaku veru” (24, 150-151).
Srpskoj Buni u prekodunavskim krajevima prikqu~io se i
izvestan broj Crnogoraca. “Novine su zabeleìle da je 1848. u
Beograd stiglo 200 porodica iz Crne Gore ‘koji idu u Vojvodinu
Serbsku na podkrepqewe juna~ki bore}oj se bra}i’. Maja 1849. go-
dine javqeno je da je 1000 dobrovoqaca iz Crne Gore poku{alo da
preko Skadra pre|e za Srbiju, ali su ih Turci zadràli” (25, 565).
Ustanci u Hercegovini i Bosni i ratovi Srbije i Crne Gore

tokom sedamdesetih godina 19. veka, tako|e su imali svoje dobro-
voqce. Prve vesti o srpskom ustanku u Hercegovini uzburkale su
duhove u Srbiji: stvaraju se odbori za prikupqawe pomo}i, pojav-
quju se dobrovoqci i sakupqaju ~ete za odlazak u pobuwene kra-
jeve. Na ~elu Glavnog odbora za pomagawe ustanicima nalazio se
mitropolit Mihailo (u svetu Miloje Jovanovi}, ro|en u Soko-
bawi 1826, upokojio se u Beogradu 1898), a osnovni zadatak bio mu
je da “pomaè {irewu ustanka u Bosni i staroj Srbiji, kao i uop-
{te u oblastima koje vatra jo{ nije bila zahvatila”. Mada je bio
saglasan da ustanike treba pomagati, knez (kraq 1882-1889) Mi-
lan Obrenovi} (1854-1901) bio je odlu~no protiv rata: ako bi po-
mo} ustanicima zna~ila i ulazak Srbije u rat, s izvesno{}u da
se sve zavr{i propa{}u Srpstva, on je bio spreman da se sasvim
povu~e. Jovan Risti} (1831-1899), ministar spoqnih poslova, sma-
trao je da stawe nije beznade`no, te se opredelio za pomo} usta-
nicima: uveren da Srbija ima istorijsku ulogu na Balkanu i za
budu}nost Srpstva, on je prenebregao savete velikih sila da se
uzdrì od bilo kakve pomo}i ustanicima. Posle svega, srpska
vlada odlu~ila je da celu stvar podvrgne svojoj kontroli i da se
izbegne svaka improvizacija. Mada je zabranila javno okupqawe
dobrovoqaca po Srbiji i wihovo prebacivawe u ustani~ka pod-
ru~ja, na Drinu je poslat |eneral Ranko Alimpi} (1826-1882), sa
javnim zadatkom da ~uva mir na granici, a stvarno da prikupqa do-
brovoqce i “pretura ih u Bosnu”.
Pri~u o tim doga|awima, istori~ar Vaso ûbrilovi} (1897-
-1990) smestio je u uvodnih tridesetak redova svog nevelikog
teksta o dobrovoqcima u srpsko-turskom ratu 1876. godine:
“Uzbu|ewe nastalo u Srbiji u leto 1875 povodom ustanka u
Hercegovini i Bosni, dalo je najjasnijeg izraàja skupqawem do-
brovoqaca da idu Hercegovcima i Bosancima u pomo}. Vlada
Danila Stefanovi}a nije pre~ila organizovawe dobrovoqa~-
kih odreda; {ta vi{e, ona ih je snabdevala oru`jem iz dràvnih
magacina. Dobrovoqci su se vrbovali me|u crnogorskim, herce-
gova~kim i bosanskim emigrantima u Srbiji; bilo ih je dosta iz
Hrvatske i Vojvodine. Oskudica Srbije u oficirima prisilila
je srpsku vladu da dovla~i sa Vojne Granice {to vi{e Srba aus-
triskih oficira. Ali to prelaèwe na{ih qudi u Srbiju nije se
dopadalo Austriji. Wene vlasti ne prestaju da izdaju naredbe, da
se pripazi na srpske oficire koji vrbuju dobrovoqce i spre~i
odlazak Srba preko Save i Dunava u Srbiju.
Dobrovoqa~ki logor bio je u leto 1875 u Rakovici kod Beo-
grada. Po austriskim izve{tajima, ve} oko polovine avgusta bi-
14 Ilija Petrovi}
lo ih je tamo oko 800. Broj im se stalno uve}avao. ‘U Beogradu broj

dobrovoqaca ra~unao se na 2000; skoro na svakom koraku mogao se
sresti ~ovek sa pu{kom i jataganom’.
Prve dobrovoqa~ke grupe slate su preko Austrije u Herce-
govinu. Putem su se pona{ale tako upadno i bu~no, da se Austrija
prepala da ne uzbune i weno ju`noslovensko stanovni{tvo i za-
branila im prelaz. Neke ~ete imale su da upadnu neposredno iz
Srbije u Bosnu i Novopazarski Sanxak. Oti{le su samo dve - ~e-
te vojvode @arka Qe{evi}a u Sanxak i Pani}a u Bosnu. U to je
palo Stefanovi}a ministarstvo. Akciono ministarstvo Stev~e
Mihailovi}a i Jovana Risti}a nastavilo je skupqawe dobrovo-
qa~kih ~eta i to sad kod [apca a da ih organizuje i prebacuje u
Bosnu poslat je na Drinu |eneral Ranko Alimpi}. Ali osim po-
jedinaca i mawih grupa koje su slate u pomo} bosanskim i her-
cegova~kim usta{ima, ve}inom preko Austrije, velike ~ete ne
prelaze vi{e granicu. Iza pada akcionog ministarstva u jesen
1875 dobrovoqa~ka akcija u Srbiji zamire”.
Kad je Srbija u{la u rat (1876), do{li su joj u pomo} brojni
dobrovoqci iz Hercegovine, Bosne, Vojvodine Srpske, Crne Go-
re, Ma}edonije i Bugarske; od wih je, sredinom maja, u [apcu,
formiran Dobrovoqa~ki korpus, a tokom juna na Drini se na-
{lo i oko 2.350 dobrovoqaca, uglavnom iz pobuwene Bosne. û-
brilovi} pi{e da “bosanski begunci u Austriji, koji nisu i{li
u ~ete, po|o{e raznim putevima u Srbiju”, te da su “mnoge ~ete,
koje su ve} bile u Bosni, povu~ene iz planina Vu~jaka, Motajice
i Kozare i poslate u [abac”. Sve su to bili qudi “od prvoklas-
nog ratnog materijala”, puni nacionalnog ponosa i odu{evqewa,
s velikim ratni~kim iskustvom iz ~etovawa po Bosni.
Novosadska Zastava od 30. jula/11. avgusta 1876. godine pi{e
da “u Drinskoj vojsci ima sedam dobrovoqa~kih bataqona (oko
5.050 ratnika), koje Bosanaca, koje Srba iz Austro-Ugarske, me|u
wima i nekoliko Francuza, Talijana, Poqaka, êha, Nemaca pa i
po nekoji Ma|ar”. Dva dana kasnije, Zastava prenosi pisawe
ruskog vojnog lista Ruski invalid da je u srpskoj vojsci, posle sa-
mo mesec dana ratovawa, dakle sredinom jula, bilo izme|u 20-
25.000 dobrovoqaca. Povelik broj dobrovoqaca stigao je iz Rusi-
je, a samo u okr{ajima kod \unisa, od oko hiqadu wih poginulo
ih je ravno dve tre}ine.
Ne pomiwe se u srpskoj istoriografiji da su u Bosni ratova-
li dobrovoqci iz Rusije, a mi }emo ovde preneti samo dva zapisa
koji joj protivre~e.
Prvi, iz novosadske Zastave: Grupa od ~etrdesetak gostiju
iz Rusije, kako su po~esto nazivani dobrovoqci s isto~ne strane,
me|u wima po jedan pukovnik, potpukovnik i major, preko dvade-

set kapetana i petnaest poru~nika i potporu~nika, do{la je u
Beograd 12/24. avgusta, narednog dana preobu~ena je u vojne uni-
forme i naoruàna, posle ~ega je odmah krenula na Drinu, najve-
rovatnije u okolinu Bratunca. Ta vest pro{irena je i najavom da
bi dva dana kasnije mogli sti}i novi gosti.
Drugi, iz novosadskog Srbskog naroda: Kad je ruski |eneral
Mihail êrwajev (1828-1998) govorio o ukupnom broju dobrovo-
qaca iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876. godine, on u svoje ci-
fre nije svrstao onih 2.000 Rusa poslatih u Bosansku krajinu kao
pomo} pukovniku Mileti Despotovi}u, ruskom oficiru, porek-
lom Srbinu, koji je glavnu komandu nad bosanskim ustani~kim
~etama primio 27. jula/8. avgusta 1876, istog dana kad je i êr-
wajev preuzeo komandu nad jedinicama sjediwene Moravske i Ti-
mo~ke vojske. Pukovnik Despotovi} je, dakle, “dobio podkrepqe-
we od dve hiqade Rusa, koji su se do wega probili iz Srbije”, da bi
ubrzo, “po èstokom boju oteo varo{ Petrovac na juri{, zarobio
100 nizama, a vi{e topova i xebane oteo”.
Kada je po~etkom 1877. godine, opet prema zapisu Vase ûb-
rilovi}a, srpska vlada odlu~ila da “po{aqe neke dobrovoqa~ke
bataqone, 3-3500 qudi, na Deligrad, bojalo se da oni - ve}inom
Bosanci, ne}e hteti i}i sa granice Bosne. Ali kad su poslani,
i{li su na Moravu vrlo rado, samo, dok su tamo do{li bio je ve}
i mir sklopqen, pa i ne sudelova{e u nijednoj borbi”.
Na razme|i 19. i 20 veka u Ma}edoniji trajao je jedan poduì
period ~etovawa. êtnici su se pojavili kao dobrovoqci u bor-
bi protiv turske vlasti, da bi se docnije hrabro suprotstavili
bugarskim poku{ajima da zavladaju Ju`nom Srbijom. I takozva-
ni Ilindenski ustanak (1903) bio je spremqen po planu iz Sofi-
je, za ra~un velikobugarske ideje, a bugarski “revolucionari”,
po{to su se pred turskom vojskom i Arnautima morali povu}i u
Srbiju, s prole}a naredne godine vratili su se u Ma}edoniju i
otpo~eli borbu, “uglavnom ne vi{e protiv Turaka, nego protiv
Srba, srpskih sela i srpskih prvaka”; u tom svom “oslobodila~-
kom” pohodu oni su pobili mnoge ugledne Srbe, najpre u~iteqe,
sve{tenike i seoske kmetove.
U mnogim vojnim aktivnostima srpske i crnogorske vojske
tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine, a naro~ito na So-
lunskom frontu, wegovom proboju i daqem nastupawu, izuzetnu
ulogu imali su dobrovoqci. Ovi su ratovi upam}eni u srpskoj is-
toriji i po sna`nom dobrovoqa~kom pokretu, izniklom iz bi}a i
prirode srpskog naroda, wegove sna`no iskazane potrebe za slo-
bodom, samostalno{}u i sopstvenim izborom kako ìveti i na
16 Ilija Petrovi}
koji na~in odlu~ivati o svojoj sudbini. Jer, na{av{i se u jednoj

od ovih dveju vojski, po svojoj dobroj voqi, iz patriotskih i naci-
onalnih pobuda, dobrovoqci su se u balkanskim ratovima, pod
srpskom zastavom, odu{evqeno borili za kona~no oslobo|ewe od
Turske, a kasnije, u Svetskom ratu, i za oslobo|ewe svih Ju`nih
Slovena iz Austrougarske i za wihovo ujediwewe sa Srbijom i
Crnom Gorom; mnogi od wih dali su u toj borbi i svoje ìvote.
Dobrovoqci u balkanskim ratovima. Srpskom dobrovoqa~-

kom pokretu tokom balkanskih ratova malo je posve}ivano pa`-
we, zbog ~ega podatke o broju dobrovoqaca i u srpskoj i u crnogor-
skoj vojsci istorijska literatura u Srbiji pomiwe tek uzgredno
ili ih, kao {to to, na primer, ~ine istori~ari Vladimir ]oro-
vi} (1885-1941) i Vladimir Dedijer (1914-1990), pre}utkuje.
Ipak, u tim je ratovima bilo najmawe 73.200 dobrovoqaca,
{to prekobrojnih, {to ustanika, {to ~etnika, {to onih sa stra-
ne. Jer, i strani dopisnici izve{tavali su o nevi|enom odu{e-
vqewu za rat, dubokom patriotizmu i svesti o velikoj du`nosti
srpskog naroda. Jedan od wih pisao je da “radnici-pe~albari koji
su nedeqama ìveli samo od hleba i luka, nisu ~ekali isplatu,
ve} su odmah po{li na zbori{te”, a drugi da je “vide}i ovaj du-
boki patriotizam i svetu vatru koja je buknula u sva~ijoj du{i...
postao svestan neminovnosti pobede balkanskih naroda”.
[to se ti~e dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci, wih je bilo
ne mawe od 33.000, ne ra~unaju}i jedan neodre|eno velik broj è-
na, sestara, majki i k}eri crnogorskih ratnika, koje su u crno-
gorskoj vojsci bile jedina “komora” i, vrlo ~esto, jedina sanitet-
ska pomo}; wihovim su starawem mnogi rawenici previjeni jo{ u
toku neke od bitaka, izvu~eni sa boji{ta i, samo zahvaquju}i
tome, ostali u ìvotu.
Dodamo li tome i preko 700 lekara i drugog medicinskog osob-
qa sa strane, moèmo zakqu~iti da se u balkanskim ratovima bo-
rilo najmawe 106.900 srpskih dobrovoqaca.
Dobrovoqci u Velikom ratu. S prebacivawem dobrovoqaca

iz srpskih krajeva zapadno od Drine i severno od Save i Dunava
po~elo je od trenutka kad je postalo izvesno da }e Austrougar-
ska objaviti rat svome ju`nom susedu, a najve}i deo te nove do-
brovoqa~ke mase ~inili su austrougarski vojni obveznici. Kad
je izbio rat, takvu praksu prihvatili su i brojni Srbi iz redov-
nog sastava austrougarske vojske, kao i oni koji su bili upravo
mobilisani u vojsku; ne èle}i da idu u rat protiv jednokrvne
bra}e, oni su nastojali da svaki bliski susret sa srpskom, crno-
gorskom ili ruskom vojskom iskoriste za “promenu zastave”. Na

wihov smi{qeni prelazak u srpsku ili crnogorsku vojsku samo
se formalno-pravno moglo gledati kao na dezerterstvo. U su{ti-
ni, wihov prelazak u jednu od tih dveju vojsaka (naj~e{}e u srpsku)
bio je dug svekolikom Srpstvu i retka prilika da se u~e{}em u
oruànoj borbi protiv dotada{wih austrijskih i ugarskih oku-
patora doprinese kona~nom oslobo|ewu sve Srpske Zemqe, i
isto~no i zapadno od Drine, i severno i ju`no od Dunava i Save.
Iz jednog spisa koji je 1. novembra 1917. godine potekao iz
kancelarije Dobrovoqa~kog odeqewa u Odesi (u slu`bi Srpskog
dobrovoqa~kog korpusa), saznajemo da je uo~i samog rata i prvih
ratnih meseci “iz osvojenih bosansko-hercegova~kih oblasti pre-
{lo na teritoriju Srbije do 50.000 Bosanaca i Hercegovaca... I
uputi{e se gotovo svi... u pozadinsku slu`bu vojske i u gra|anske
du`nosti”, a od jednog dela formiran je ve}i broj dobrovoqa~-
kih odreda i samostalnih bataqona.
Znaju}i da je najvi{e mogu}nosti za beàwe pruào austro-
-ruski front, i da je najve}i broj vojnika u ruskom zarobqeni{tvu
poticao iz reda onih koji su se predali dobrovoqno, srpska vla-
da bila je naro~ito zainteresovana da za svoju nacionalnu ideju
pridobije te takozvane ruske zarobqenike. Rusi su pokazali ra-
zumevawe za srpsku stvar, te je dopu{teno “da se puste zarobqeni-
ci iz srpskih zemaqa Austro-Ugarske” spremni za dobrovoqno
stupawe u srpski vojsku.
Poslovi oko kupqewa dobrovoqaca tekli su sporo, tako da su
wihove prve ve}e grupe preba~ene u Srbiju, Dunavom, tek krajem
septembra 1915. godine. Narednih meseci ta je misija nastavqena
poja~anim intenzitetom, te je krajem marta 1916. po~elo formi-
rawe prvog, a koji dan kasnije i drugog dobrovoqa~kog puka Prve
srpske dobrovoqa~ke divizije. Na dan kad je ta Divizija formi-
rana (16/29. april 1916), od ukupno 9.904 dobrovoqca, bilo je Hr-
vata 84, Slovenaca 14, êha 25, Rusa 8, pripadnika drugih naroda
22, dok su svi ostali (9.751, odnosno 98,4 posto) bili Srbi. Prema
izve{taju poslatom srpskom prestolonasledniku Aleksandru
(1888-1934), dan uo~i osnivawa Divizije, bili su me|u vojnicima
“na prvome mestu Bosanci i Hercegovci, a odmah iza wih Vojvo-
|ani (13, 203).
Ne zna se ta~no koliko je zarobqenika pristupilo Srpskom
dobrovoqa~kom korpusu u Odesi, ali treba ra~unati da ih je bio
53-60.000. Pored toga, Rusi su prihvatali brojne dobrovoqce
koje nisu upu}ivali u Odesu, ve} su ih, ne obave{tavaju}i o tome
srpsku komandu, “pre~icom” ukqu~ili u vojne operacije ruske
vojske protiv boq{evika. Ipak, nesumwivim se moè smatrati
18 Ilija Petrovi}
da je sa te strane, u bojevima na Dobruxi i na Solunskom frontu

u~estvovalo najmawe 30.880 dobrovoqaca. Ne upu{taju}i se u to
kako su stvarane dobrovoqa~ke jedinice u Rusiji, kako je skoro
jedna tre}ina prijavqenih dobrovoqaca, uglavnom Hrvata i Slo-
venaca, dezertirala iz Korpusa i na koji je na~in pribli`no
24.760 dobrovoqaca iz Odese preba~eno na Solunski front, ka-
za}emo samo da su borbe u Dobruxi bile èstoke: od tri bugar-
ske divizije, koje su stajale naspram srpske (ja~ine oko 18.400 rat-
nika), dve su bile rasturene. Srpska Prva dobrovoqa~ka divizija
ostala je bez 53% svog sastava.
Solunski front u ranoj fazi. Vojne operacije u ranoj fazi

Solunskog fronta bile su pra}ene velikim qudskim `rtvama
(pribli`no 33.000 vojnika i stare{ina izba~eno je iz stroja), ta-
ko da je srpska vojska morala biti reorganizovana; na samom po-
~etku 1917. godine rasformirani su Tre}a armija i svi ~etvrti
divizijski pukovi, a broj ~eta u bataqonima sveden je na tri. Na-
redbom srpske Vrhovne komande “ukinuti” su i “dobrovoqci, na-
{i podanici, sposobni za vojnu slu`bu”, {to zna~i da su i preko-
brojni pukovi, dobrovoqa~ki dakle, prestali da postoje. Rasfor-
miran je i Dobrovoqa~ki odred, a razme{tawem wegovih pripad-
nika uklowen je jo{ jedan trag o srpskim dobrovoqcima. Samo se
iz jedne naredbe pukovnika Krste Smiqani}a (1868-1944), koman-
danta Drinske divizije, napisane 18. marta 1917. godine, vidi da su
dobrovoqci u{li u sastav Drinske divizije 28. septembra 1916.
godine, po novom kalendaru, da su odmah stali u prvi borbeni red
i da su, po prirodi stvari, bili “nameweni” za prve `rtve. Me|u
wima, uz ostale “slavne dobrovoqce” od “Divne Dalmacije... do
Velike i Plemenite Rusije”, on najpre pomiwe “hrabre i
juna~ke sinove Tu`ne Bosne i i Kr{ne Hercegovine”.
Kako su srpske `rtve na Solunskom frontu bile velike, a
Srbija ostala bez sopstvene osnove za vojni~ku popunu, jedina
mogu}nost za opstanak srpske vojske na solunskom rati{tu vi|e-
na je u kupqewu dobrovoqaca u iseqeni{tvu, pre svega u Sjedi-
wenim Dràvama. Da bi se pridobili potencijalni dobrovoqci,
srpska vlada je 17. novembra 1916. donela uredbu o naseqavawu u
“novim krajevima”, po kojoj }e se dobrovoqcima dodeqivati dr-
àvna zemqa. Budu}i da se tada ra~unalo samo s vojni~kim pora-
zom Austrougarske a ne i s wenim rasturawem, Srbija se smatra-
la obaveznom da, u granicama svojih mogu}nosti, svim dobrovoq-
cima iz prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih krajeva,
onima koji se ne bi vra}ali u Ameriku a ne bi im bilo povratka
ni u zavi~aj, obezbedi prostor za naseqavawe i najosnovniji uslo-
vi za zasnivawe novoga doma. U toj odluci nazna~eno je da }e

svakom Jugoslovenu koji iz Amerike do|e u srpske dobrovoqa~ke
trupe dodeliti pet hektara plodne zemqe u Makedoniji radi na-
seqa. “Zemqa je wihova ako ostanu ìvi, ako pak poginu u borbi
pravo svojine prelazi na naslednika, koji moraju biti: Srbin,
Hrvat ili Slovenac”. (Odlukom Ministarskog saveta od 9/. janu-
ara 1917. godine to pravo pro{ireno je na sve dobrovoqce).
Dobrovoqci iz iseqeni{tva. Iz raspoloìvih podataka

nedvosmisleno se moè zakqu~iti da je tokom oslobodila~kih
ratova od 1912. do 1918. godine u srpsku i crnogorsku vojsku kre-
nulo najmawe 58.500 dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa. Od
toga, treba ra~unati da je bilo do 2.000 lica izvan prostora pret-
hodnih dveju Jugoslavija, ne vi{e od 1.000 Hrvata i Slovenaca, a
svi ostali bili su Srbi iz svih srpskih krajeva pod austrougar-
skom okupacijom, iz Crne Gore, Ju`ne i Stare Srbije. Izuzmemo
li oko 400 poginulih u brodolomu “Brindizija” u luci Medovo,
na Badwi dan 1916 (me|u wima pribli`no 60 iz Hercegovine i,
mo`da, dvojica iz Bosne), 1.000 pripadnika Pivkovog (Qudevit,
1880-1937) bataqona, 315 zarobqenika oslobo|enih iz No}ere
Umbre, 2.000 dobrovoqaca koji su posle pada Crne Gore ukqu~eni
u savezni~ke vojske i 2.000 dobrovoqaca pristiglih u Solun po-
sle propasti Austrougarske, na srpskom i crnogorskom rati{tu
tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine pojavilo se naj-
mawe 52.800 lica iz prekomorskih zemaqa. Bez 16.200 onih koji su
do{li u balkanske ratove (ukqu~uju}i i medicinsko osobqe) i
najmawe 2.600 osoba iz stranih medicinskih misija, u Prvom svet-
skom ratu na{lo se, dakle, oko 40.800 dobrovoqaca iz iseqeni-
{tva u Americi, Australiji, Novom Zelandu, Francuskoj, Maloj
Aziji, Carigradu, Ju`noj Africi i Egiptu, najve}im delom, i u
mawem broju iz zarobqeni{tva u Italiji i Francuskoj. Na sa-
mom kraju 1917. godine, prema izjavi diplomate Milenka Vesni}a
(1863-1921), kvalifikovanog da pruì takvu informaciju, na
Solunskom frontu nalazilo se oko 20.000 dobrovoqaca iz Ame-
rike. Pridruè li se tom broju dobrovoqci iz Italije, Egipta
i Francuske, wih oko 3.600 i, po prilici, 6.600 dobrovoqaca iz
Amerike koji su kroz Bizertu pro{li tokom posledwih dvanaest
ratnih meseci, proizilazi da je u proboju Solunskog fronta u~e-
stvovalo oko 30.200 dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa.
Dobrovoqci i proboj Solunskog fronta. Ne{to vi{e od po-

lovine ukupnog sastava srpske vojske u zavr{nim operacijama na
Solunskom frontu i u wegovom proboju ~inili su dobrovoqci.
20 Ilija Petrovi}
Jer, od ukupno oko 140.000 vojnika u sastavu srpske vojske, a mo-

`da i svih 150.000 - prema nekim drugim izvorima, u proboju So-
lunskog fronta i u zavr{nim operacijama za oslobo|ewe Srbije
i Crne Gore i prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih srp-
skih krajeva u~estvovalo je najmawe 82.600 dobrovoqaca, od toga
oko 76.600 izvan Kraqevine Srbije, uglavnom iz krajeva koji su
se pre Velikog rata nalazili pod vi{evekovnom austrijskom i
ugarskom okupacijom.
Relativno malobrojno u~e{}e vojnika iz Kraqevine Srbije
u proboju Solunskog fronta neposredna je posledica srpskog po-
vla~ewa preko Arbanije i Crne Gore, posle vojni~kog poraza u
okr{ajima sa nema~kom, austrougarskom i bugarskom vojnom si-
lom na samom kraju druge ratne godine.
Prakti~no, nivo fizi~ke i moralne spremnosti srpskih voj-
nika bio je nedovoqno visok za sve ono {to se de{avalo tokom
austro-nema~ko-bugarske ofanzive u Srbiji:
Bilo je i u srpskoj vojsci vojnika, podoficira i oficira ko-
ji su u trenutcima qudskih slabosti napu{tali borbu; bilo ih je
koji su se i predavali neprijatequ u borbi kada drugog izlaza ni-
je bilo da se sa~uva ìvot; bilo ih je koji su samovoqno napu{ta-
li svoje jedinice... fizi~ki izmu~eni do krajwih granica... pod-
legli ose}awima napu{tenosti... poti{teni brigama za ostav-
qenim porodicama, ...u nadi da }e uspeti da se probiju kroz obru~
neprijateqa i da se vrate svojim domovima, oni su polazili u
susret tragi~noj sudbini... Po pravilu no}u, oni su izostajali za
svojim jedinicama, a zatim naj~e{}e u grupama sastavqenim od
ro|aka, suseda i prijateqa iz istoga mesta ili kraja, kretali
svojim ku}ama. Mo`da je bilo i onih kojima je to po{lo za rukom;
ostale je hvatao neprijateq, ubijao kao bandite ili slao u zarob-
qeni{tvo”.
Poreklo i nacionalni sastav srpskih dobrovoqaca. Od ukup-

nog broja svih dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa, obuhva}e-
nih datom klasifikacijom (58.500), svega oko 9.200 osoba iden-
tifikovano je i wihova imena objavqena u kwizi I. Petrovi}a,
Pomenik svetih srpskih ratnika, Novi Sad 2005. U tom Pomeniku
sabrana su imena srpskih dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa
(ukqu~uju}i Italiju i Francusku), prispelih na rati{ta u Srbi-
ji i Crnoj Gori (1912-1915) i na Solunski front (1916-1918). Jedan
mawi deo wih, mo`da dve-tri stotine, stigao je u balkanske rato-
ve, a stotinak wih dolazilo je iz Amerike dva puta, najpre u balkan-
ske ratove, a potom u Veliki rat; svi oni nalaze se u istoj vrsti:
borci, neborci, sanitetsko i tehni~ko osobqe u medicinskim mi-
sijama ili pojedina~no; ovi posledwi uvr{teni su u Pomenik bez

obzira na to iz koje su zemqe do{li.
Po{to su ispu{teni dobrovoqci iz Pivkovog bataqona (709)
i iz stranih medicinskih misija koje su u balkanskim ratovima
(142 osobe) i Velikom ratu (561 osoba, me|u wima i trinaest s is-
kustvom iz balkanskog rata) delovale uz srpsku ili crnogorsku
vojsku na nekom od wihovih rati{ta, ukqu~uju}i i Dobruxu,
obradom je obuhva}eno 7.820 srpskih dobrovoqaca ~iji je zavi~aj
ovde odre|en po regionalnom principu, kako sledi:
Austrougarska 25
Boka i Pa{trovi}i 407
Bosna 862
Vojvodina Srpska 439
Gorwa Krajina 2676
Italija 19
Kosovo i Metohija 242
Ma}edonija 23
Rumunija 38
Rusija 42
Sjediwene Ameri~ke Dràve 13
Slavonija 267
Slovenija 34
Kraqevina Srbija 101
Hercegovina 1019
Hrvatska 292
Crna Gora 1038
Neodre|eno poreklo 283
Svega 7820
Po nacionalnom sastavu, bili su to:
Srbi 7640 97,699
Hrvati 52 0,664
Slovenci 34 0,434
êsi 13 0,166
Rusi 42 0,537
Italijani 19 0,244
Amerikanci 6 0,077
Ostali 14 0,179
Svega 7820 100
Izra~unati odnosi ne mogu se u potpunosti primeniti na ce-
lu statisti~ku masu (na sve dobrovoqce u srpskoj i crnogor-
skoj vojsci) ali se moè smatrati nesumwivim da je u srpskim
oslobodila~kim ratovima 1912-1918. godine bilo Srba vi{e
od 98,5 procenata od ukupnog broja dobrovoqaca.
22 Ilija Petrovi}
Gde su Hrvati u svemu tome. Najverovatnije pod utiskom srp-

skih vojni~kih pobeda u Balkanskom ratu (1912, protiv Turske),
dalmatinskim politi~arima Josipu Smodlaki (1869-1956) i Anti
Trumbi}u (1864-1938) moglo se u~initi da dolazi vreme “jugoslo-
venskom ujediwewu”. Kad je ve} tako bilo, smatrali su korisnim
da, sa tim u vezi, na konsultacije (ili dogovor) najpre pozovu dvo-
jicu srpskih politi~ara iz Bosne. Sastanak je odràn u Spqetu,
januara 1913. godine, a najva`niji wihov zakqu~ak bio je da je
“du`nost svih Srba i Hrvata da rade na oslobo|ewu Jugoslovena
od Austro-Ugarske”. Srbiji se priznaje da “igra ulogu jugosloven-
skog Pijemonta, ali da i mi treba da je pomognemo organizacijama
svih vrsta, ukoliko ne budemo spre~avani od austrougarskih
vlasti i ako nam bude ostavqeno dosta vremena za organizovawe
boraca” (1, 9). Drugim re~ima, Srbima se ostavqa da “rade na oslo-
bo|ewu Jugoslovena od Austrougarske”, ako treba i oru`jem, a
Hrvati }e svoje “borbeno” raspoloèwe iskazati samo ako ih ne
budu spre~avale austrougarske vlasti. Za slu~aj da se zarati pre
no {to oni uspeju da “organizuju” narod, “{to ve}i broj predstav-
nika Srba i Hrvata u Austro-Ugarskoj (treba da) iza|e u inostran-
stvo (u Veneciju - IP) i povede politi~ku akciju za oslobo|ewe i
ujediwewe svih Ju`nih Slovena” (Isto).
Po prirodi stvari, kada je po~eo Veliki rat (1914), Hrvati,
kao pravoverni austrougarski dràvqani, na{li su se u vojsci
koja je ma~ isukala sa jedinim ciqem da uni{ti svog ju`nog suse-
da, Srbiju. Onako, kako je to, bez obzira na jevan|eqska na~ela,
traìo onda{wi rimski papa Pije X (\uzepe Melkiore Sarto,
1835-1914), a preneo ambasador be~koga cara pri Svetoj Stolici:
“U toku pro{lih godina sv. Otac je vi{e puta izrazio àqe-
we za{to je Austro-Ugarska propu{tala da kazni svog opasnog su-
seda na Dunavu. Papa i kurija vide u Srbiji rak koji }e malo po
malo prodreti do srì monarhije i koji }e, ako mu se dade vreme-
na, izgristi ga sasvim.
Uprkos svih poku{aja i iskustava {to ih je imala kurija sa
drugim dràvama, Austro-Ugarska jeste i ostaje katoli~ka dr-
àva i najja~i bedem hri{}anske vere u ovom veku. Ru{ewe ovoga
bedema zna~ilo bi za crkvu gubqewe najja~eg poloàja; u borbi
protiv pravoslavqa to bi zna~ilo pad wezinog najmo}nijeg bra-
nioca.
Zato, isto tako kao {to je direktna potreba za Austro-Ugar-
sku, zbog wezinog sopstvenog opstanka, da ukloni iz svog sklopa,
ako treba i silom, ovo razorno zlo, isto tako je potrebno za ka-
toli~ku crkvu da u~ini i odobri sve {to se moè u~initi da po-
sluì tome ciqu” (2, XIII-XIV).
Kada ve} Smodlaka i Trumbi} nisu imali “dosta vremena za

organizovawe boraca” iz reda Hrvata zate~enih u wihovoj aust-
rougarskoj domovini, mogu}e hrvatske “borce” za pomo} “pijemont-
skim” Srbima vaqalo je potraìti me|u hrvatskim iseqenici-
ma u Americi. S razlogom su skoro svi hrvatski autori govorili
o ukupnom broju svih iseqenika iz Slovenije, Hrvatske, Crne
Gore i srpskih krajeva pod Austrougarskom, isto kao {to su se
srpski autori stalno trudili da umawe broj iseqenih Srba. I
jednima i drugima bio je ciq, mada iz sasvim druk~ijih pobuda, da
se zaba{uri broj dobrovoqaca koji se pojavio u srpskoj i crnogo-
rskoj vojsci. Hrvatska strana znaju}i da je iz wenih redova oti-
{lo u rat zanemarqivo malo dobrovoqaca, i procentualno i u ap-
solutnom broju, nastojala je da ciframa o “jugoslovenskim” dobro-
voqcima fascinira saveznike i da preko wih iskaè svoj golemi
doprinos savezni~koj pobedi nad Austrougarskom. Na srpskoj
strani, i tokom rata i kasnije, naro~ito u vreme “jugoslovenstva”,
ukupan broj dobrovoqaca svo|en je na uglavnom bezna~ajan nivo,
jer nije bilo uputno isticati wihovu vojni~ku ulogu u srpskom
ratnom pohodu od 1912. do 1918. godine, naro~ito ne u proboju So-
lunskog fronta.
Najjednostavniji na~in da se do|e do jedne “usmerene ravno-
teè” bio je da se, koliko god se to moè, suzi osnova iz koje su se
regrutovali dobrovoqci. A bio je u pitawu “~itav jedan narod
koji, bez pesnika i slikara, bez istorije, luta trbuhom za kruhom
po svetskim raskrsnicama i bespu}ima, i koga daleke vetrometine
bacaju, kao ono biblijsko seme, na kamen ili na plodno zemqi-
{te; ~itavo jedno pleme koje se po tu|ini potuca za radom i za bo-
qim ìvotom, nespremano izranije, ~esto bespomo}no i oja|eno,
s nadom samo u Boga i u svoje ruke” (3, 7).
Iseqenih Hrvata bilo je mnogo, a niko, ~ak ni oni, nisu po-
ricali da je broj dobrovoqaca iz wihovih redova bio premalen,
bezna~ajan takore}i. Ako se, sa tim u vezi, “dokaè” da je broj ise-
qenih Srba bio mali, potpuno }e biti razumqivo {to je i broj
dobrovoqaca tako|e morao bio mali. Otud, kad god se pisalo o
srpskim iseqenicima, sa wihovim brojem licitiralo se naniè.
I{lo se od razumqive pretpostavke da svi iseqenici, a mo`da
ni svaki deseti, peti ili {esti ne}e dobrovoqno krenuti na
rati{te. U takvim uslovima, uvek su dobro dolazili oni autori
koji su bili spremni da podrè zvani~nu logiku, a najboqe je
bilo, kao {to se de{avalo u relativno malobrojnim zapisima o
dobrovoqcima, da takve zapise “objektivizuju” qudi iz sopstve-
nih redova. Ako se moglo desiti da o dobrovoqa~koj problemati-
ci na takav na~in raspravqa neko ko nije bio ni Hrvat ni Srbin,
24 Ilija Petrovi}
tek onda, makar koliko cifre budu umawene, niko mu ne bi mogao,

ali ni smeo prigovoriti.
Hrvatski odbor i dobrovoqci. Sredinom novembra 1914.

godine, nekolicini Hrvata, uglavnom Dalmatinaca, izbeglih u
Italiju, po{lo je za rukom da uz pomo} dr Nikole Stojanovi}a
(1880-1964), advokata, Srbina iz Bosne, sa~ine program za delo-
vawe jednoga odbora, kod nas poznatog kao “Jugoslovenski”, iako
se on u svom prvom javnom istupu, i kasnije, sve dok se nije prese-
lio u London, potpisivao kao “Hrvatski” (3, 41).
Osniva~i Hrvatskog odbora tada i nisu mislili na u~e{}e
dobrovoqaca u formacijama srpske vojske, barem ne javno, a srp-
ska pobeda na Suvoboru, nekoliko dana iza pomenutog sporazuma,
naterala je izvesne krugove oko Odbora da se pozabave dobrovo-
qa~kim pitawem. Najpre, mladi Qubo Leonti} (1887-1973) zapo-
~eo je akciju na svoju ruku, mimo Odbora, i od Qube Mihajlovi}a
(1874-1957), srpskog poslanika u Rimu, zatraìo da srpskoj vladi
dostavi wegov predlog o dobrovoqa~koj “legiji”. Wegova namera
bila je da uz saglasnost srpske vlade krene u Ameriku i da tamo,
me|u iseqenicima iz Austrougarske, poradi na prikupqawu
dobrovoqaca. Po svoj prilici, wemu nije moglo biti nepoznato da
je jo{ 24. jula 1914. godine austrougarski ambasador u Va{ingtonu
Konstantin Teodor Dumba (1856-1947) uputio svim konzulatima u
Sjediwenim Dràvama obave{tewe o obavezi svih austrougar-
skih podanika da se odmah prijave konzulatima i budu spremni za
polazak u vojsku. Ve} 12. avgusta obnarodovana je “obznana” kon-
zula u îkagu upu}ena svim hrvatskim, srpskim i slovena~kim
novinama u tom mestu, u kojoj se pozivaju “sve osobe od 37 godina
mla|e koje su primile paso{e narodnog ustanka (mobilizacije -
IP), te su... du`ne do}i pod barjak; sve druge osobe podlo`ne na-
rodnom ustanku; sve osobe du`ne sluìti u vojsci, ratnoj morna-
rici i domobranstvu; svi gaìsti (lica sa stalnom platom - IP)
narodnog ustanka i momci narodnog ustanka”, da se jave general-
nom konzulatu austrougarskom i da budu spremni da otputuju. Svima
onima koji su bez sredstava, putne tro{kove plati}e konzulat, a
svima vojnim beguncima, ukoliko se vrate u domovinu, bi}e opro-
{tena kazna (4, 79). Istoga tog dana, organ Hrvatske narodne za-
jednice Zajedni~ar mogao je objaviti da je “u Wu Jorku kod aust-
ro-ugarskog konzulata stajala bujica qudi, najvi{e Nijemaca,
Ma|ara, Poqaka i Slovaka. Dakako, bilo je i Hrvata. Svi su
htjeli u domovinu da se bore za dinastiju” (4, 79).
Mada su narednih dana ju`noslovenski listovi, me|u wima i
Zajedni~ar, upozoravali iseqenike da se ne odazivaju pozivima
austrijskih agenata (Isto, 80), karakteristi~an je uvodnik istog

tog Zajedni~ara od 5. avgusta, iz pera Josipa Marohni}a (1866-
-1921), predsednika Hrvatske narodne zajednice. Po{to podse}a
da se velik broj austrougarskih vojnih obveznika doselio u Ame-
riku jer se u Austriji nije moglo ìveti, konzuli su, i latinicom
i }irilicom, pozivali “mile i drage Hrvate” pod oru`je, da osta-
ve slobodnu Ameriku i da krenu u rat uz svoju bra}u Slovene. On
upozorava da Nemac radi za Nemca, Maxar za Maxara, a obojica
protiv Slovena. No, u tom sudbonosnom ~asu, ~lanstvo Hrvatske
narodne zajednice, svesni Hrvati i Sloveni u Americi stoje ~vr-
sto uza svoju bra}u Slovene, “èle}i u du{i i srcu pobjedu sla-
venskom oru`ju” (4, 80). Ratovalo se tada u Srbiji i Crnoj Gori,
me|u “svesnim Slovenima u Americi” bili su verovatno i Srbi,
protiv Srba ba{ tada su “radili” (ratovali!) Nemci i Maxari,
ali Hrvatska narodna zajednica uop{te ne pomiwe Srbe.
Smatraju}i da dobrovoqa~ko pitawe nije u nadle`nosti srp-
ske vlade, Mihajlovi} je Leonti}a uputio na Odbor (4, 83). Negde
u decembru, Leonti} je Odboru podneo svoj predlog o organizo-
vawu dobrovoqaca i o saradwi s emigracijom u obema Amerika-
ma. Prema tom predlogu, dobrovoqci bi se regrutovali iz reda
zarobqenika u srpskoj vojsci, iz emigracije i iz izbegli~kog kor-
pusa u Srbiji i u Italiji. S emigracijom u Americi itekako se
ra~unalo, pa je Leonti} sugerisao da }e Odbor preko we ste}i le-
gitimitet u borbi za oslobo|ewe Ju`nih Slovena od Austrougar-
ske i za wihovo ujediwewe sa Srbijom. On je tako|e smatrao da }e
taj deo emigracije biti najja~i izvor finansijskih sredstava i
teren na kome }e se mo}i prikupiti najvi{e dobrovoqaca. Leon-
ti}evi sagovornici otezali su sa raspravom, jer su u svemu videli
mnogo problema: da li }e biti dobrovoqaca, kakav bi stav prema
wima zauzela srpska vlada, dobrovoqa~ki pokret bio bi u suprot-
nosti s me|unarodnim pravom, a Odbor mo`da i nema snage za ta-
ko ozbiqan poduhvat.
Tek 24. januara 1915. godine, kada se moglo u~initi da je vojni
i politi~ki poloàj Austrougarske ozbiqno uzdrman i da srp-
ske pozicije naspram we stoje vrlo kvalitetno, Odbor je odlu~io
da se po~ne s kupqewem dobrovoqaca, u posebnoj jedinici nazvanoj
“Jadranska legija” (5, 23-25).
Dobrovoqci za “Jadransku legiju”. Proklamacijom “Upravi-

teqstva Jadranske legije Jugoslavenima” pozvani su dobrovoqci
da se upi{u u ovu novu vojnu jedinicu. Takav naziv dat joj je zato
“{to je na{e Jadransko More sinteza ideala svih Jugoslovena, ko-
ji ìve na wegovim obalama ili prema wemu teè, i s razloga, {to
26 Ilija Petrovi}
delatnost Legije ima da se poglavito razvije u na{im krajevima

Jadranskog Mora”. Mesto za okupqawe “legionara” svakako }e bi-
ti u Evropi, najverovatnije u Italiji, “po sve sigurno za wihovu
li~nu bezbednost”, a “vojno obrazovawe, vojnu preobuku i oru`je
dobrovoqci }e primiti u mjestu koncentrisawa, pod upravom
stru~nih lica, {to }e sve biti naknadno odre|eno u sporazumu sa
kompetentnim faktorima”. Ne kaè se u proklamaciji koji bi to
“kompetentan faktor” bio, ali je o~igledno da se ne pomiwe ni
Srbija, ni srpska vlada, ni srpska Vrhovna komanda. Upraviteq-
stvo Legije, na ~elu sa Trumbi}em i wegovim saradnicima, izja-
{wava se ve} u tom trenutku za sopstvenu, ~isto hrvatsku poli-
tiku, utoliko pre {to su Trumbi} i Frano Supilo (1870-1917)
bili tih dana kod italijanskog podsekretara Ferdinanda Marti-
nija (1841-1928) i traìli podr{ku za Veliku Hrvatsku. Srbiju
su, zna~i, dràli u nekakvoj rezervi, ali je zato “trebalo da ima-
ju i neku svoju hrvatsku vojsku, koja bi se opremila van dodira
sa srpskim faktorima i koja bi bila ‘moralna’ potpora wihove
politike. Zato se u... proglasima i nagla{avalo da }e ‘Jadranska
legija’ imati i ‘vlastito odeqewe Crvenog Krsta’ i da }e se bo-
riti ‘poglavito u na{im krajevima’ Jadranskog Mora”. Od Legije
se, zapravo, nije ni o~ekivalo “da postigne velikih vojnih uspjeha,
jer danas samo goleme moderne vojske mogu da odlu~uju na bojnom
poqu, ali }e zato mo}i da u mnogom smjeru pripomogne pri oslo-
bo|ewu devet milijuna austrijskih Jugoslovena. Sama wezina po-
java ima}e veliko moralno zna~ewe” (6, 25-26).
Da se zaista ra~unalo sa “moralnim” efektima, a ne i voj-
ni~kim, vidi se i iz ~iwenice da se na skup{tini emigranata, na
kojoj je doneta odluka o stvarawu Jadranske legije, prijavilo sa-
mo sedam dobrovoqaca (7, 82; 5, 37), ali i iz poruke potencijalnim
dobrovoqcima da se pri upisu mogu izjasniti èle li sluìti
“pod oru`jem ili kod Crvenog Krsta” (6, 26).
O formirawu “Jadranske legije” telegrafski je izve{tena
i srpska vlada. Iako se stalno govori o Odboru kao osniva~u Le-
gije, u telegramu je ovaj skup nazvan “sastanak Jugoslavena emi-
granata iz Austro-Ugarske”, a Trumbi} je ozna~en kao predsednik
“sastanka jugoslavenskih emigranata”. U dobrovoqa~koj ~eti emi-
granti nisu videli “efektivne pomo}i Srbiji u wenoj najteòj
boli”, ali su joj zato “podavali” va`nost “radi politi~kog zna-
~aja ovog pokreta za propagandu i re{avawe na{ega narodnoga
problema, a osobito radi moralnog utjecaja, {to }e Legija imati
(na) na{ narod u Austro-Ugarskoj sada za vreme rata i iza wega”.
O sastavu Legije i mestu wenog formirawa, u ovom brzojavu
govori se ne{to druk~ije: “Jadranska legija sastojala bi se iz
dobrovoqaca, koji prebjego{e iz na{ih neoslobo|enih zemaqa,

koji ìve po Evropi, a poglavito od na{ih zemqaka u Americi i
po ostalom svijetu. Jadranska legija istupila bi kao takova, ne-
tom bi se prijavilo i okupilo barem 300 dobrovoqaca. Dobrovoq-
ci bi se morali sakupqati u kojem srpskom mjestu. Legija bi u sva-
kom pogledu imala da stoji pod komandom, koju bi odredila srp-
ska uprava” (5, 35-37).
Ideja o Jadranskoj legiji primqena je u srpskoj vladi s veli-
kim rezervama; wu su u tom trenutku zanimale samo dve stvari,
mada i to, ~ini se, reda radi: koliki su tro{kovi po “glavi” do-
brovoqca i ko bi komandovao Legijom. Ostalim pitawima ona se
nije bavila, barem iz dva razloga:
“1. Srbija je tada bila na sjeveru okruèna neprijateqima, a
posve se jasno moglo predvidjeti i neprijateqsko dràwe Bugar-
ske. Zato srpska vlada nije èqela na zapadu izazivati Italiju i
imati komplikaciju na moru koje joj je bilo potrebno kao sigur-
na veza sa saveznicima.
2. U to vrijeme srpska vojska nije jo{ pretrpjela teìh gu-
bitaka i nije se jo{ osje}ala ve}a potreba za popuwavawe vojnih
jedinica. Zato je srpska vlada dobrovoqa~ko pitawe ostavila ot-
voreno, prepu{taju}i inicijativu Jugoslavenskom odboru, u koje-
m se zna~ewe dobrovoqa~kog pitawa sve vi{e osje}alo” (4, 84).
Krajem januara 1915. godine, nekoliko ~lanova jo{ nekonsti-
tuisanog Odbora krenulo je u svet da politi~ki deluje, a Trum-
bi} je ostao u Rimu da i daqe razmi{qa o dobrovoqcima i da sa
preostalim ~lanovima donosi zakqu~ke o tome da je “obrazovawe
Jadranske Legije potrebito i da }e se zaloìti svim silama, da do-
|e do wenog obrazovawa” (7, dok. 59, 81). Mimo toga, Trumbi}ev naj-
va`niji zadatak bio je da “prikupqa uglavnom podatke iz Hrvat-
ske, Dalmacije, i Slovenije, jer je uvek poneko otud dolazio u
Italiju kao u neutralnu dràvu” (1, 12). Naravno, Trumbi}a tada
nisu mogli zaobi}i ni glasovi da su Saveznici stupili u “tajne”
pregovore s Italijom, nude}i joj za prelaz u wihov tabor terito-
rije na drugoj strani Jadrana. Ve} u martu znao je Hrvatski odbor
da do savezni~kog dogovora s Italijom nije daleko, po{to wima,
Saveznicima, nije bilo te{ko da prihvate sve italijanske zahte-
ve. Ruski ambasador u Rimu Krupenski, Vasilij Nikolaevi~ (1868-
-1945) pisao je 15. marta svojoj vladi da je “ovda{wi hrvatski
emigrant Trumbi} neo~ekivano dobio preko srpskog poslanstva
kratak {ifrovani telegram od Supila, koji saop{tava slede}e:
stawe pitawa o budu}oj sudbini zemaqa severne Adrijatike znat-
no se pogor{alo, jak uticaj za to pogor{awe ovog pitawa imala
je blokada Engleske i tok vojnih operacija u Dardanelima” (6, 29).
28 Ilija Petrovi}
I Trumbi} se interesuje za dobrovoqce. Hrvatsko iseqeni-

{tvo u Ju`noj Americi pomno je pratilo {ta se to zbiva oko Ju-
goslovenskog odbora i “Jadranske legije”. Juna 1915. godine osniva
se u Antofagasti, u îleu, jedno udruèwe koje se istovremeno
proglasilo “Privremenom upravom Jugoslovenske Narodne Od-
brane”. Prvog avgusta ovo udruèwe donosi rezoluciju o ujediwe-
wu svih “srpsko-hrvatsko-slovenskih pokrajina Austro-Ugarske te
Srbije i Crne Gore u jednu slobodnu dràvnu cjelinu”, nagla{a-
vaju}i pri tome da posedovawe isto~ne jadranske obale smatraju
preduslovom svoje budu}nosti. Tako|e, iskazano je i “potpuno i
neograni~eno povjerewe ‘Jugosl. Odboru’ u Londonu”.
Ne{to kasnije do{ao je u île i Qubo Leonti}, koji na sebe
preuzima daqe organizovawe hrvatskog iseqeni{tva. Wegovo
agitovawe za Jadransku legiju “natkrililo je sva o~ekivawa. U
legiju se je odmah upisalo nekoliko stotina wih. Bili su to sve
sami Hrvati iz Dalmacije, ponajvi{e sa otoka Bra~a” (8, 14-15).
Bi}e da se i predsednik Jugoslovenskog odbora Trumbi} tek
tada po~iwe zanimati za dobrovoqa~ki pokret. On 15. juna 1915.
godine pi{e Franku Poto~waku (1862-1932), svom sadrugu iz Od-
bora, da “prema na{im sada{wim obave{tewima svakako bi bio
osiguran minimum od 300 dobrovoqaca za Legiju” i da “iz mnogih
va`nih razloga odlu~ili smo odmah po~eti sa skupqawem”. Iako
dobro zna da se Jugoslovenskom odboru nikakvi dobrovoqci nisu
prijavili, Trumbi} traì da se utvrdi na koji }e se na~in oni
do~ekivati u Solunu i kako }e se o wima brinuti do dolaska u
vojnu komandu. U stvari, on intenzivno nastoji da sebe i Odbor
ubaci na ve} uhodanu stazu srpskih dobrovoqaca i da “preuzme”
deo zasluga za wihovo prijavqivawe i ukqu~ivawe u srpsku i cr-
nogorsku vojsku: “Udesi sa vladom (srpskom - IP) sve potrebno
odnosno likvidacije tro{kova i modaliteta prevoza iz Amerike
do Soluna da znamo qude koji se javqaju obavestiti. Zamoli vla-
du da obavesti svoje predstavnike na strani o akciji i da nam budu
pri ruci. Jednako da obavesti naro~ito Englesku da moèmo do-
biti neke facilitacije (olak{ice, pogodnosti - IP)... Naro-
~ito je potrebno uputiti Pupina (Mihaila, 1854-1935) da po-
verqivo preko na{ih pouzdanika snabdeva dobrovoqce i one koje
bi htele u bolni~arke propusnicama i sredstvima za put. Doznali
smo da kanadska i britska (britanska - IP) vlada besplatno uko-
na~uje i prevozi sve one koji se jave Pupinovom iskaznicom kao
Crnogorci jer ima neki ugovor sa Crnom Gorom. Moè isto za se-
be i nas udesiti Srbija” (7, dok. 60, 82-83). Ude{avawe “za sebe i nas”
on vidi u ~iwenici da se me|u dobrovoqcima nalazi najvi{e
Srba iz krajeva pod Austrougarskom, a pod utiskom dotada-
{wih srpskih vojnih pobeda i trenutnog zati{ja na frontu, on

izraàva nadu “da se Srbija ne}e dati navesti na ofenzivu ve}
sada, oslabiti svoju vojsku koja }e kasnije trebati da ~uva svoje i
na{e interese” (7, dok. 60, 83).
Samo dan kasnije, 16. juna, Trumbi} pi{e “Slavenskom Crve-
nom Kriù” u îleu o odluci Odbora “da obrazujemo jednu Legiju
dobrovoqaca, u kojoj }e posebne hrvatske i slovenske ~ete najple-
menitijim ~inom odgovoriti na{im du{manima i na{im prija-
teqima, koji nas neprestano pitaju: a {ta rade Hrvati, {to Slo-
venci za svoje oslobo|ewe” (4, 84). Krajem jula Trumbi} se obra}a
i uredni{tvu Domovine u Punta Arenasu, pravdaju}i se {to zbog
“velikih zapreka” jo{ nije stvorena dobrovoqa~ka Legija. “Sada
smo sa svim kompetentnim faktorima kona~no uredili ovo pi-
tawe te se nadamo, da }emo pomo}u oprobanih tamo{wih rodo-
quba {to prije i {to sretnije privesti u djelo ovu veliku i ple-
menitu misao, da neoslobo|ena na{a bra}a doprinesu i najsvijet-
lijih `rtava za oslobo|ewe na{e otaxbine”. Po{to je sve ve}
“ure|eno”, Trumbi} najavquje dolazak Milana Marjanovi}a (1879-
-1955) u Severnu i Mi}e Mi~i}a (1883-1935), Dubrov~anina, ~lana
Jugoslovenskog odbora, u Ju`nu Ameriku, da “kao odaslanici i
opunomo}enici Jugoslovenskog odbora provedu u na{im pre-
komorskim kolonijama jednu jaku narodnu organizaciju i posebi-
ce nova~ewe za Jugoslovensku legiju” (7, dok. 140, 233).
Mada je i tada u Odboru bilo Srba, a Odbor je, po pretpo-
stavci, zastupao i interese Srba iz Austrougarske, Trumbi} ne
pomiwe Srbe ni kao mogu}e dobrovoqce, niti Srbiju kao “na{e
prijateqe”. On je dobro znao da je srpski dobrovoqa~ki pokret
ve} od avgusta do decembra 1914. godine srpskoj i crnogorskoj
vojsci dao blizu 10.000 dobrovoqaca i da su brigu o wihovom pri-
kupqawu i slawu vodile srpske iseqeni~ke organizacije u Ame-
rici. On je mogao znati i da je neposredno pred izbijawe rata,
Pavle Haxi-Pavlovi} (1880-1952), sekretar Sloge (i Pupinov),
najve}e srpske organizacije u Sjediwenim Dràvama, izjavio “da
su svi Srbi u SAD spremni i}i u rat protiv Austrije” i da su se
Srbi i “nekolicina Hrvata” sakupili u Wujorku, o~ekuju}i da
krenu put Srbije (4, 81). Veli~ina ove cifre od “nekolicine Hr-
vata” nije bogzna {ta obe}avala Jugoslovenskom odboru.
Trumbi} “zabrinut” za dobrovoqce. Glas o crnogorskoj ka-

pitulaciji zaustavio je u Kanadi i Sjediwenim Dràvama grupu
od 2.000 qudi spremnih da krenu za Crnu Goru. Budu}i da “zbog po-
liti~kih i diplomatskih motiva” nije do{lo do okupqawa crno-
gorskih vojnika i dobrovoqaca u jednom logoru u Francuskoj,
30 Ilija Petrovi}
pod wenom za{titom, “onaj tre}i kontingenat Crnogoraca iz Se-

verne Amerike (od oko 2.200 qudi - IP) angaòvao se u savez-
ni~kim vojskama” (9, 149-150). Srbija je tek zapo~ela da deluje u
prekomorskim zemqama i ovu anglo-ameri~ku blokadu ona je mawe
doìvela kao politi~ki neuspeh, a mnogo vi{e kao nemogu}nost
da popuni svoje vojne efektive.
Po svoj prilici, prekid dobrovoqa~kih aktivnosti najteè
je pao Jugoslovenskom odboru, jer mu se iz ruku izvukao posledwi
ozbiqan argument u politi~koj borbi za partnerstvo sa srpskom
vladom ili ~ak za primat u odnosima s wom. Sa dobrovoqcima,
Odbor nije ni{ta postigao, a pokazalo se da on ni s iseqeni{tvom
u Sjediwenim Dràvama nije imao stvarnih kontakata. Primera
radi, vest o osnivawu Jadranske legije, “hrvatske regimente s hr-
vatskom zastavom, koja }e se boriti sa srpskom vojskom i koja }e
osloboditi Hrvatsku”, objavqena je u Zajedni~aru tek po{to je
preuzeta iz ju`noameri~kih iseqeni~kih novina (4, 85).
Stvarnu Trumbi}evu “zabrinutost” za dobrovoqce i wihovo
u~e{}e u ratu na strani Kraqevine Srbije pokazuje wegovo pi-
smo od 15. jula 1915. godine, pisano iz Londona jednom od ~lanova
Odbora:
“Po privatnim obavijestima kao i po hrvatskim i slovena~-
kim novinama, ogor~ewe je u na{im krajevima proti Italiji ko-
losalno i sveop}e. Na{e regimente (austrijske! - IP) bore se na
So~i proti Talijanima kao lavovi. Talijanske novine donose
poklike proti wima iz austrijskih rovova. Grde ih i rugaju im
se. Po vrsti i sadràju tih poklika razabiremo da su od vojnika
iz na{ih primorskih krajeva. Iz talijanskih novina razabire se
da se i Slovenke vide na onim pozicijama, koje mora da dobro-
voqno obavqaju razne pripomo}ne poslove. Po svim na{im zem-
qama javqaju se listom dobrovoqci proti Italiji. U Krawskoj
javilo ih se 30.000, a tako i po Hrvatskoj i Dalmaciji. U Makar-
skoj, koja sa selima ima desetak tisu}a du{a, prijavilo se kao do-
brovoqaca nakon {to su svi sposobni mu{karci od 17 do 50 god.
bili uzeti na redovnoj stavwi. To zna~i da nijedan mu{karac,
koji moè da hoda, ne }e da ostane kod ku}e. Sli~no je raspoloè-
we proti Italiji po cijeloj monarkiji kod Slavena i neslavena.
[to smo predvidjeli ta~no se je dogodilo. Austrija se je sva jo{
jednom okupila okolo prijestoqa, ona je galvanizirana, oìvila
i podmladila se. To je uspjeh pohlepne politike Italije i glupe
diplomacije Trojnoga Sporazuma, koja je okaqala sebi lice onom
nemoralnom Konvencijom” (10, 9).
Trumbi} tada tvrdo veruje, na osnovu iskustava iz prve ratne
godine, da Centralne sile mogu izgubiti rat jedino pod uslovom
da se ne uspeju odupreti ruskom oru`ju. Rusi u to vreme nisu na

frontu stajali ba{ sjajno, pa se Trumbi}, ve} vide}i austrijsku
pobedu, odu{evqavao hrvatskim i slovena~kim dobrovoqcima u
austrougarskoj vojsci i wihovim vojni~kim uspesima protiv jed-
nog od Saveznika. Sa tim u vezi, i u Jugoslovenskom odboru vlada-
lo je “jedno vrlo istaknuto mi{qewe, koje odobrava to {to se na{
narod energi~no bori proti talijanskoj vojsci iako time proti
svojoj glavnoj intenciji brani Austriju” (10, 9-10).
“Moralna potpora” sa strane. Bez obzira na to {to je Mi~i-

}ev u~inak na prikupqawu dobrovoqaca u Ju`noj Americi bio
nikakav, ili mo`da ba{ zbog toga, Trumbi} je 27. novembra 1915.
godine, jednom promemorijom za britansku vladu, molio da se Mi-
~i}u pruì moralna potpora za rad “kod jugoslovenskih onamo-
{wih emigranata iz Austro-Ugarske, posebice u Argentini i
îleu gdje su na{e kolonije najbrojnije, za ove ciqeve:
1. da sve na{e kolonije dobro informira kako se saveznici
bore da za{tite i izvojuju slobodu svim narodima;
2. da jedinstveno organizira sve na{e jugoslovenske koloni-
je u duhu neograni~enog pristajawa uz saveznike u ovom ratu;
5. da poradi u na{im kolonijama oko sakupqawa dobrovoqa-
ca, koji bi se imali boriti uz saveznike u Srbiji” (7, napomena uz
dok. 141, 237).
Odmah pada u o~i da je ~itava Trumbi}eva pri~a okrenuta
saveznicima i wihovim zaslugama, a da je Mi~i}eva misija u Ju`-
noj Americi samo pokri}e za ono {to tek treba da bude gurnuto u
prvi plan: srpska vojska upravo je po~ela da se povla~i iz Srbije,
{tab nema~kog feldmar{ala Augusta fon Makenzena (1849-
-1945) objavio je svoj posledwi kominike sa srpskog rati{ta,
srpska vlada bila je ve} na putu prema Skadru i u neizvesnost, a
Trumbi}u i Jugoslovenskom odboru bio je potreban pokroviteq
za budu}e wihove “dràvnopravne” poteze u vezi sa stvarawem
jugoslovenske dràve.
Videlo se to i 20. oktobra 1915, kad su austrougarske, nema~-
ke i bugarske trupe ve} bile u Srbiji i kad je Trumbi} iskazao svoje
zadovoqstvo {to joj niko ne priti~e u pomo}. On tada “otkriva”
ono {to su svi mogli znati: “Italija ne }e dati vojsku za Srbiju,
ona }e kooperirati proti Bugarskoj {etaju}i svojim la|ama po
Egejskom moru, a ako po{aqe trupe, poslat }e ih u Albaniju da
ju okupira i istisne Srbiju, Crnugoru i Gr~ku ili da ih pri-
tiska, a svakako da time intrigira. Ali i kada bi Italija htjela
slati trupe u Srbiju, ja bih, da je do mene, odbio tu pomo} ma {to
se dogodilo, jer bi tu pomo} Srbija i mi skupo platili. Ali nema
32 Ilija Petrovi}
za to brige. Italija ne}e u Srbiju niti sa jednom kumpanijom, jer

je u Srbiji danas vojska Wema~ke, s kojom Italija nije i ne }e
nikako da budu u ratu” (10, 11).
Odbor je 15. decembra 1915. godine poslao Nikoli Pa{i}u
(1845-1926) jedan telegram, ohrabruju}i ga navodnim izve{ta-
jima iz Amerike da raspoloèwe tamo{wih Ju`nih Slovena
“spram Srbije nije oslabilo, pa~e wihova vjera u reintegraciju
Srbije i u ostvarewe jugoslovenskog programa, {to ga ona za-
stupa, raste i postaje jo{ ja~a i tvr|a”. Trumbi} pi{e da u î-
leu, Peruu i Boliviji ima oko 500 upisanih dobrovoqaca i da su
vlasnici dvaju parobroda pod austrougarskom zastavom (ni ma-
we ni vi{e!) pripravni da na svakom putovawu besplatno preve-
zu po 400 dobrovoqaca, “pod uslovom, da im Engleska dozvoli upo-
trebu neutralne zastave i time obezbijedi putovawe”.
U vreme dok je “poloàj Srbije i Saveznika na rati{tu bio
posve druk~iji”, dobrovoqcima je govoreno da su “verbovani za
Legiju a ne za redovnu vojsku” i da je “glavna misao” Legije iskqu-
~ivo politi~ka. O~ekivalo se, naime, da je “uz napredovawe ruske
vojske u Galiciju bila nada, da }e srpska vojska pre}i Savu da os-
loba|a bra}u” i da bi Legija tada “imala zadatak, da moralno i
politi~ki podupire srpsku vojsku u novo oslobo|enim krajevima
u duhu srpsko-hrvatsko-slovena~kog jedinstva narodnog i dràv-
nog. Danas je sve to promijeweno”. Trumbi} zna da nema hrvatskih
dobrovoqaca i da je zalagawe wegovog Odbora za dobrovoqa~ki
pokret me|u Hrvatima (i Slovencima) bezizgledno, pa zato, samo
u formi “saose}awa”, predlaè da “misao verbovawa jugoslo-
venskih dobrovoqaca treba svom energijom provesti, ali u ve-
}em stilu i na novoj bazi tako, da bi od toga srpska vojna snaga
mogla dobiti efektivnu pomo}. Nadamo se, da jedna {ira i inten-
sivna akcija u Americi moè dati na tisu}e, a mo`da i na desetke
tisu}a dobrovoqaca”. “Verbovawem” bi se bavili Odborovi ci-
vili i srpski oficiri, ali samo ako srpska vlada ubedi neut-
ralne Amerikance da “za`mire na oba oka”, privoli Engleze da
dobrovoqce transportuju u Evropu i “pribavi dovoqan kredit,
koji }e svakako iznositi vi{e milijona franaka za agitaciju,
za putovawe dobrovoqaca do Kanade, za wihovo ekipirawe i uz-
dràvawe kroz vrijeme vje`bawa i prevoz u Evropu”.
Trud Jugoslovenskog odbora u celom poslu, po{to wegovi ~la-
novi ne mogu posredovati izme|u engleske i srpske vlade, sastojao
bi se samo u tome da “eventualno dade na znawe da je saglasan sa srp-
skom Vladom” (7, dok. 62, 85-86). Iako Trumbi} tvrdi da }e agitacija
u Ju`noj Americi biti lak{a, “jer su na{e kolonije mawe brojne
i qudi svijesniji”, on }e skoro godinu i po dana kasnije, 19. apri-
la 1917. godine, javqati srpskoj vladi da se “jo{ godine 1915. bi-

lo prijavilo (7, dok. 88, 122).
Na dvoli~nost Trumbi}evu i wegovih bliskih saradnika
ukazuje i Franko Poto~wak, nezadovoqan jednom izjavom koju je
Odbor dao i objavio 4. decembra u sopstvenom glasilu, Jugosla-
venskom biltenu. Odbor podse}a da se na wegov poziv odazvao “ve-
oma veliki broj izvrsnih boraca s nepispodobivim (te re~i nema
u re~nicima, a zna~i, vaqda: neopisivim - IP) entuzijazmom” i da
su “brojni jugoslovenski dobrovoqci u Sjevernoj i Ju`noj Ameri-
ci, Kanadi, Australiji, Novoj Zelandiji i Ju`noj Africi” izra-
zili spremnost da bi “prije svega htjeli da se biju u Srbiji ili
Crnoj Gori rame uz rame sa svojom bra}om” (7, dok. 63, 87).
Naravno, ne kaè se da se tu radi o Srbima iz krajeva pod
Austrougarskom i o Crnogorcima, jer je i Odbor znao da me|u
prijavqenim dobrovoqcima “be{e i ne{to malo Hrvata” (11, 15).
Ali zato, da bi i na po~etku velike srpske nesre}e ostavio trag o
svom navodnom starawu za dobrovoqce, Odbor tvrdi da wihova
borba u srpskim redovima niti je bio uslov niti ciq dobrovo-
qa~kog pokreta. Odbor, zapravo, sugeri{e javnosti da }e se dobro-
voqci “boriti s isto takvim odu{evqewem u franceskim ili
engleskim redovima” jer su “odu{evqeniji za stvar saveznika od
mnogoga vojnika, {to se bori protiv Wema~ke i Austro-Ugar-
ske”. “Kada bi se prevezli u Evropu svi ti dobrovoqci, {to su se
odazvali pozivu jugoslovenskog komiteta, ‘polu~ila bi se odje-
dared ~itava mala vojska, vojska vaqanih, sposobnih i odu{evqe-
nih boraca’, na {to se svra}a pozornost engleske vlade i prepo-
ru~a joj se, da {to prije obavi koncentrirawe i prevoz dobrovo-
qaca, pa i onih iz prekomorskih britskih zemaqa, jer ni jugo-
slovenski komitet (Trumbi}ev Jugoslavenski odbor - IP) ni
srpska vlada danas ne mogu u tome pogledu ni{ta da urade. Na
tisu}e i tisu}e Crnogoraca i ostalih Jugoslovena ‘uzaludno vape,
da ih se po{aqe u bojne redove’, a oni koji nijesu zaposleni u
tvornicama oru`ja ‘vru}e èle da budu prevezeni i pridruèni
savezni~kim armijama’... I onda se zakliwe saveznike Bogom i
presvetom stvari neka ih uzmu”.
Pa se Poto~wak pita “kada, ~ime, kojim na~inom i sredstvom
je jugoslovenski komitet (Odbor - IP) ovla{ten, da princip
narodne odbrane, na kojem je ~itava akcija osnovana prometne u
stvar saveznika? Kojim pravom ‘nu|a’ tu|im silama na{ih ro|e-
nih ‘sjajnih’ qudi, koji su se oglasili na poziv u borbu za svoju od-
branu, oduzima ih i otkida ro|enoj grudi i pragu kojima su se po-
svetili i baca ih u tu|e krajeve, u `vale ratnoga moloha a za tu|u
korist?!” (7, dok. 63, 87-90).
34 Ilija Petrovi}
Koliko je Odbor legitiman. Ina~e, kad se govori o ne~ijem

“legitimnom predstavqawu”, vaqa imati na umu i ono {to Poto-
~wak pi{e o Jugoslovenskom odboru, odnosno Komitetu:
“Jugoslovenski komitet u Londonu bio je udruèwe Hrvata,
Srba i Slovenaca iz austro-ugarske monarkije, iz pokrajina koje
nastawuje narod tih triju imena, sa zada}om da agitacijom i pro-
pagandom pomogne izvojevati narodno na{e ujediwewe u jednome
dràvnom organizmu zajedno sa bra}om u kraqevinama Srbiji i
Crnoj Gori. Bio je dakle jedno ~isto politi~ko tijelo, sa jednom
politi~kom zada}om, jednim nacionalno-politi~kim ciqem i
svrhom, sastavqen dobrovoqno od qudi koji su u w u{li i uza w
pristali, jedno samozvano tijelo, ni po komu postavqeno, bez
mandata i bez vlasti. Kreiran sa tom posebnom zada}om i svrhom
nije mu pristojalo nikakvo pravo da u ime naroda istupa bilo
gdje i bilo ~ime {to bi moglo da narodu naveè ili naprti bilo
kaku du`nost, da mu stegne, okrwi ili oduzme bilo koje i bilo
kako pravo... Komitet nije nikakva sila, on je tek jedno samozva-
no udruèwe qudi koji su sami sebi prisvojili pravo da za op{tu
stvar rade... Prisvojili su sebi pravo da rade oko ostvarewa najve-
}ih ideala narodnih, da ih provedu neoskrnavqene, i svete kroz
ova te{ka i sudbonosna vremena” (10, 13-14).
Te{ko je re}i da li je to znala srpska vlada, ali je ~iwenica
da se Jugoslovenski odbor na samom po~etku 1916. godine “otrgao”
i politi~ki i finansijski, postaju}i tako ozbiqna smetwa budu-
}im srpskim nacionalnim poslovima.
Tada je, naime, Privremena uprava Jugoslovenske narodne ob-
rane u Antofagasti, u îleu, organizovala “veliki zbor Jugosla-
vena iz zarobqenih jugoslavenskih pokrajina - Dalmacije, Istre,
Trsta, Gorice, Krawske, Ju`ne [tajerske i Koru{ke, Hrvatske,
Slavonije, Bosne i Hercegovine, Preko i Me|umurja, Barawe,
Ba~ke i Banata (Srema nema ni ovde, jer su hrvatski politi~ari
uvek nastojali da Slavoniju protegnu {to vi{e na istok, ~ak do
Zemuna, i preko we ‘svoju’ granicu pomere do u{}a Save u Dunav -
IP) - nastaweni u republikama île, Argentine, Bolivije, Pe-
ru i Urugvaja”, i uspostavila (23. januara 1916) svoju organiza-
cijsku strukturu: fiksiran je wen politi~ki i radni program,
izabrani Sredi{wa uprava i Senat i osnovano slu`beno glasilo
Obrane pod nazivom Jugoslavenska Dràva. Za predsednika Obra-
ne izabran je Pa{ko Baburica (1875-1941), industrijalac i bro-
dovlasnik, a sedi{te joj je preme{teno u Valparaizo.
Dobrovoqci iz ruskog zarobqeni{tva. Ratnih zarobqenika

zainteresovanih za odlazak u Srbiju bilo je vrlo mnogo; s pro-
le}a 1915. godine pisalo je Ruskoe slovo da se 52.000 zarobqenih

Srba javilo da èli oti}i u Srbiju “na rad”, jer se nije smelo jav-
no govoriti o wihovom “dobrovoqa~kom” odlasku u srpsku vojsku
(14, 18). Mnogi od wih traìli su, ne samo od srpskog poslanika u
Petrogradu i srpskog konzula u Odesi, ve} i od arhimandrita srp-
skog podvorja u Moskvi, Mihaila, da budu oslobo|eni iz zarob-
qeni{tva i da im se omogu}i odlazak u srpsku vojsku; neki su
uspeli da se oslobode, tako da su jo{ u po~etku 1915. godine bili
upu}eni u Srbiju, Dunavom (13, 12).
Na vest da je “oko 200 Bo{waka austrijskih zarobqenika u
Rusiji... podnelo srpskoj vladi... molbu da budu upu}eni u Srbiju
i stupe u srpsku vojsku, Pa{i} je 11/24. juna 1915. godine svog po-
slanika u Petrogradu zamolio da u~ini “potreban korak kod ru-
ske vlade da se ta cela ~eta sprovede u Srbiju”, te da brzojavi ka-
kav je rezultat bio. Oddgovor je poslat istoga dana:
“Mnogi zarobqenici Srbi, Hrvati i Slovenci {aqu mi mol-
be da im izdejstvujem oslobo|ewe da bi mogli stupiti u redove
na{e vojske. Preduzeo sam korak kod ruskog General{taba za wi-
hovo oslobo|ewe i otpravku u Srbiju preko Reni (grad na Dunavu,
tridesetak kilometara isto~no od Galca - IP). General{tab obe-
}ao ispuniti molbu, i skoro }e odpo~eti otpravka po partijama.
Kako svi ovi zarobqenici s nestrpqewem o~ekuju da stupe na
slobodnu srpsku teritoriju, molim da se obrati pa`wa na wihov
dolazak i iskoristi wihovo odu{evqewe” (12, dok. 4. i 5, 2-3).
Desetak dana kasnije, Miroslav Spalajkovi} (1869-1951), srp-
ski poslanik u Petrogradu, javqa u Beograd da je ruska vlada odo-
brila kupqewe dobrovoqaca po wenim zarobqeni~kim logorima
(13, 12). Na osnovu tog odobrewa, ruski General{tab zatraìo je
od svih zarobqeni~kih komandi da sa~ine spiskove zaintereso-
vanih za odlazak u srpsku vojsku, te da ih dostavi srpskom poslan-
stvu. “Zbog tromosti ruske administracije i velikog broja zarob-
qenika u Rusiji ovo pitawe i{lo vrlo sporo”, tako da je poslan-
stvo do tada uspelo da prosledi molbu za osloba|awe oko 1.800
qudi (12, dok. 7, str. 4).
Na osnovu dobijenog odobrewa, srpska vlada je sredinom le-
ta 1915. godine poslala u Rusiju trojicu svojih delegata: Bokeqa
M-1955) i Blaà Rukavinu “da prijavqene dobrovoqce upu}uju u
Srbiju” (13, 12-13).
Administrativni poslovi oko pu{tawa zarobqenih Srba i
wihovog slawa u Srbiju zaista su tekli sporo, tako da su prve ve-
}e grupe dobrovoqaca tamo preba~ene, Dunavom, tek krajem septem-
bra 1915. godine. Radi se o “tri ve}e partije... prva od 1050, druga
od 2200, i tre}a od 500 okruglo. Bilo je i mawih partija”. Prema
36 Ilija Petrovi}
podacima srpskog poslanstva u Petrogradu, tokom avgusta i sep-

tembra 1915. godine bilo je tih dobrovoqaca “oko 3.500” (11,
11), ali }e pre biti da ih je pristiglo i ~itavih 4.000, a mo`da i
vi{e. Jer, jedan savremenik pi{e da “u jesen 1915, pred samu
austro-nema~ku ofanzivu (koja je po~ela 6. oktobra - IP), dola-
zi iz Rusije do 2000 dobrovoqaca i do 40 oficira. Svi ovi do-
brovoqci u~estvuju kao zaseban dobrovoqa~ki odred prema
bugarskoj granici i juna~ki zadràvaju i odbijaju neprijateqa i
stvaraju mogu}nost glavnom delu srpske vojske da se u redu povu~e.
Komandant ovog odreda pri~ao mi je, da je od 4000 boraca, koliko
ih je imao na bugarskoj granici, do{lo u Skadar svega 1500 ì-
vih. Zna se, me|utim, da kod ovih dobrovoqaca zarobqavawa nije
bilo” (15, 15), {to }e re}i da ih je oko 2.500 izginulo.
Po~etkom oktobra (22. septembra/5. oktobra), Spalajkovi}
javqa srpskom poslaniku u Bukure{tu da je oko 3.000 zarobqeni-
ka izrazilo èqu da stupi u srpsku vojsku, ali da se, zbog bugarskih
veza sa Centralnim silama i wene namere da napadne Srbiju, oni
ne mogu prebaciti Dunavom. Stoga, on traì da se izdejstvuje “odo-
brewe rumunske vlade za prevoz zarobqenika kroz Rumuniju do
Srbije” (12, dok. 10, 5). Izvesno je da takvo odobrewe nije dobijeno,
zbog ~ega su sedamdeset ~etiri dobrovoqca, pripremqena za put u
Srbiju, vra}ena iz Renija u Odesu, u zatvor. Na molbu Marka Ce-
movi}a (1874-1941), tada u nekoj diplomatskoj misiji u Rusiji,
potoweg srpskog konzula u Odesi, ruske vlasti saglasile su se da
ovi zarobqenici ne budu vra}eni u neki od sibirskih logora (iz
kojih su bili prethodno oslobo|eni), ve} su stavqeni “na raspo-
loèwe konzulata... da ~uvaju na{e magacine”; oni su bili za-
metak Srpskog dobrovoqa~kog odreda i, potom Srpskog dobro-
voqa~kog korpusa. (Ovi su dobrovoqci istovremeno ~uvali i ma-
gacine Aleksandra ]irkovi}a, srpskog trgovca iz Odese, nabav-
qa~a hrane i za Srbiju, koji je, za uzvrat, preuzeo da podmiruje
sve wihove “~uvarske” tro{kove - 13, 13-14).
I pored takvih te{ko}a, Semiz je 13/26. oktobra mogao izve-
stiti srpsku Vrhovnu komandu da je “dotada poslao u Srbiju neko-
liko hiqada dobrovoqaca (kurziv, uz napomenu da re~ nekoliko
zna~i vi{e od pet - IP) i da ih u Moskovskom vojnom okrugu ima
jo{ oko 10.000, koji tako|e èle da se {to pre prebace u Srbiju”
(13, 13).
Nedequ dana ranije, 6/19. oktobra, u Odesu je do{ao car Ni-
kolaj II Romanov (1868-1918) da obi|e ruske trupe, a Cemovi} je
iskoristio taj doga|aj da, zajedno s Pavlom Marinkovi}em (1866-
1925), srpskim poslanikom u Bukure{tu, zatraì audijenciju kod
Cara. U toku prijema, Cemovi} je “obratio pa`wu na èqu Srba
zarobqenika da se bore protiv na{ih zajedni~kih neprijateqa

i izrazio... svoju misao da bi smo od wih mogli obrazovati dobro-
voqa~ki odred... Hteli bismo Gospodaru da stvorimo dobrovoqa~-
ki odred, ali nemamo ni kopejke”. Car nije okoli{io: “Skupqaj-
te ih vi, a ja }u vam sve dati”. I naredio je da se za obrazovawe i
odràvawe budu}eg dobrovoqa~kog odreda izda suma od 80,000.000
rubaqa (12, dok. 13, 8-9; dok. 45, 41-44).
Konzulat u Odesi shvatio je carsku poruku na pravi na~in:
okupqeni dobrovoqci ukqu~eni su u jedinicu nazvanu Srpski do-
brovoqa~ki odred, a dotada{wa radni~ka ~eta preformirana je
u wegovu Prvu ~etu (13, 14). Ve} 11/24. novembra komanda Odreda,
~iji su zamenici komandanta bili tada{wi (dr Milan [ajnovi})
i budu}i (Marko Cemovi}) srpski konzul u Odesi, imenovali su
komandantovog a|utanta, ~etvoricu ~etnih vodnika, dva naredni-
ka, pet podnarednika, {esnaest kaplara, osam desetara i dva me-
dicinara. Bez obzira na to {to je Odred zvani~no priznat tek
po~etkom januara 1916. godine, komanda se upustila, izme|u osta-
log, i u samostalno {kolovawe budu}ih svojih vojnih stare{ina
(12, dok. 11; 12, 6-7).
Dobrovoqa~ki odred priznat. Sredinom januara 1916. godine,

konzul Marko Cemovi} i vojni izaslanik Branislav Lontkijevi}
posetili su na~elnika ruske Vrhovne komande (Stavke) generala
Mihaila Vasiqevi~a Aleksejeva (1857-1918) i predali mu notu
srpskog poslanika na ruskom dvoru Miroslava Spalajkovi}a, ko-
jom je traèno:
“1. Da svi tro{kovi o formirawu, snabdevawu i odràvawu
odreda do momenta wegovoga sjediwewa s na{om armijom padnu
na teret vojnih ruskih izdataka:
2. Da se svi zarobqenici-Jugosloveni koji èle stupiti u od-
red, upute u Odesu, a svi bez razlike zarobqenici Srbi, Hrvati i
Slovenci grupi{u u jednoj od centralnih ruskih gubernija;
3. Da se privremeno komandovawe odredom poveri g. majoru
@ivojinu Pejovi}u (koji je tu du`nost ve} obavqao, od 30. novem-
bra/13. decembra 1915 - IP) pod vi{im nadzorom na{eg vojnog
izaslanika g. pukovnika Lontkijevi}a;
4. Da se mesne vlasti oslawaju na Marka Cemovi}a u svima
pitawima politi~kog karaktera, i
5. Da se odred stavi pod vi{u vlast glavnog na~elnika Ode-
skog vojnog okruga general gubernatora generala Ebjelova” (12,
dok. 45, 42).
Od toga trenutka, makar koliko se srpskoj strani ~inilo da
ruska vojna administracija deluje sporo, sve se de{avalo bez okle-
38 Ilija Petrovi}
vawa. Najpre, ve} 11/24. januara, istog dana kad je formirana Druga
~eta Srpskog dobrovoqa~kog odreda (~ije je finansirawe od
toga dana preuzela srpska vlada), general Aleksejev brzojavno
je izvestio generala Ebjelova o odluci ruske Vrhovne komande:
“U ciqu pruàwa mogu}e pomo}i srpskoj vojsci odlu~eno je
da se od ratnih zarobqenika Srba, Hrvata i Slovenaca koji su
dali pristanak, formira odred koji }e se kasnije uputiti kao
poja~awe srpskoj armiji. Ozna~enih ratnih zarobqenika, ~iji se
broj naravno za sada ne moè ustanoviti, po mi{qewu srpskog voj-
nog ata{ea treba da bude 10-12 hiqada. Predvi|eno je koncen-
trisawe u Odeskom okrugu”.
Po{to se broj prijavqenih dobrovoqaca iz ruskog zarobqe-
ni{tva sve vi{e pove}avao, Lontkijevi} je izvestio Stavku, a dr
[ajnovi} srpskog ministra vojnog, da je 26. marta/8. aprila 1916.
godine formiran prvi puk Srpskog dobrovoqa~kog odreda. “Od
156 oficira... 60% Hrvata, vojnici ve}inom Srbi” (12, dok. 30, 32).
Narednih dana formirana su jo{ dva puka, tako da je, svojom
naredbom broj 19 za 16/29. april 1916. godine, pukovnik Stevan Ha-
xi} (1868-1931), izraàvaju}i blagodarnost kowi~kom pukovni-
ku Branislavu Lontkijevi}u, majoru @ivojinu Pejovi}u, kowi~-
kom majoru Vladimiru Kova~evi}u i artiqerijskom majoru
Tomi Pavlovi}u “za wihov uredan i plodan rad na prikupqawu
dobrovoqaca, formirawu pukova i obuci vojnika”, preuzeo
komandu nad do tada formiranim 1, 2. i 3. pukom. “Pod dana{wim
danom, u ime Boga, po~iwe dejstvovati Srpska dobrovoqa~ka
divizija” (12, dok. 40, 33-35).
O tom zna~ajnom doga|aju, pukovnik Haxi} je, najverovatnije
dan ranije, telegrafisao prestolonasledniku Aleksandru:
“U Odesu sam stigao sa 21 oficirom, 4 ~inovnika, 3 medici-
nara i 14 podoficira i redova. Ostale su grupe po nare|ewu go-
spodina ministra predsednika bile zadràte u Londonu. Naredio
sam da i one produè put preko [vedske za Rusiju i o~ekujem wi-
hov dolazak za koji dan. U Odesi je do sad sakupqeno 9733 dobro-
voqca izme|u wih ima 262 strojeva oficira od kojih 17 aktivnih.
Po narodnosti ima oficira 120 Srba, 90 Hrvata, 40 Slovenaca, 9
êha i 3 Rusina. Aviziran je dolazak jo{ 3482 vojnika dobro-
voqaca. Dosada su formirana 2 pe{adijska puka i to prvi sa 66
strojevih oficira, 2 sanitetska oficira, 1 vojnim sve{tenikom
i 3077 podoficira i vojnika. Na ova dva puka rasporedio sam za
sad 14 na{ih oficira, a kona~no rasporedi}u kad prispu svi na-
{i oficiri...”
Od Haxi}a saznajemo i da je “me|u oficirima dobrovoqcima
imao do sada tri slu~aja odricawa poslu{nosti (dva Hrvata i je-
dan Srbin).... Jedan je ove dvojice Hrvata frankovac i radio je da

stvori razdor izme|u Srba i Hrvata”.
Haxi} je ovaj problem re{io tako {to je svu trojicu neposlu-
{nih vratio u rusko zarobqeni{tvo (12, dok. 46, 45-48).
I daqe: koliko su se hrvatski ideali i interesi “poklapa-
li” sa srpskom sudbinom, kazuje i podatak da su u vreme kad je pu-
kovnik Haxi} preuzeo Diviziju, u wenom vojni~kom sastavu, me|u
9.904 dobrovoqca, bila svega 84 Hrvata (12, prilog III, 370. i 372), ali
i izve{taj komandanta 4. pe{adijskog puka (od 23. oktobra/5. novem-
bra 1916) da su “vojnici ve}ina Srbi, iz Bosne - Hercegovine kao
i svih ostalih srpskih pokrajina, pa ih ima i iz kraqevine Srbi-
je, sa vrlo malo Hrvata i Slovenaca do 0,5%” (12, dok. 101, 106-107).
Dve posete Diviziji. Po{to je do{ao u Odesu i 3/16. maja iz-

vr{io smotru 1, 2. i 3. dobrovoqa~kog puka i dao saglasnost za
formirawe Srpskog dobrovoqa~kog korpusa, Nikola Pa{i} te-
legrafisao je ~lanovima svoje vlade da srpski dobrovoqa~ki od-
red broji 13.000 qudi, sa 307 oficira, od kojih 285 dobrovoqaca.
“Iz Bosne i Hercegovine ima vojnika 5080, iz Hrvatske, Slo-
venije 2100, iz Vojvodine 5000” (12, dok. 47, 48). Me|u 2.100 dobrovo-
qaca iz Hrvatske i Slovenije premalo je Hrvata i Slovenaca; u
toj vojni~koj masi najbrojniji su bili Li~ani, a potom dobro-
voqci iz drugih srpskih krajeva po Hrvatskoj i Slavoniji.
Sa ciqem da se obezbedi vojni~ki sastav celog Korpusa, uk-
qu~uju}i i popunu Prve divizije, dvanaest oficira izabrano je
da obilazi zarobqeni~ke logore po Rusiji (u Moskovskom, Kazan-
skom, Omskom i Turkestanskom vojnom okrugu) radi zadobijawa
Hrvata (i Slovenaca) za jugoslovensku ideju; agitatorske grupe
bile su sastavqene po srpsko-hrvatsko-slovena~kom predstavni-
~kom sistemu. “Po dolasku u doti~no mesto, gde su nastaweni zarob-
qenici, svaka }e se grupa odmah prijaviti nadle`noj vlasti i za-
htevati raspored zarobqenika po logorima ili u privremenim
centrima gde su sakupqeni sa raznih radova... Kada se do|e u do-
dir sa zarobqenicima svaka grupa otpo~iwe najva`niji deo svo-
ga posla za koji se i {aqe. Prema narodnosti svaki }e ~lan iz gru-
pe oti}i k svojim zemqacima i uveriv{i se o wihovom broju i ras-
poloèwu, onima koji do sada nisu bili obave{teni ni raspolo-
èni za stupawe u srpske dobrovoqa~ke trupe, objasni}e ciq do-
laska k wima, objasni}e im zna~aj ovog velikog rata za budu}-
nost celog Slovenstva a naro~ito za nas Jugoslovene... Obja-
sniti im poloàj onih koji }e se kao dobrovoqci, oslobodioci,
sa pu{kom u ruci boriti rame uz rame sa nepobedivom ruskom i
proslavqenom srpskom vojskom. Najzad, objasniti im kakav }e
40 Ilija Petrovi}
poloàj biti onih koji ostanu u ruskom ropstvu i iz wega se ìvi

vrate oslobo|enim svojim domovima... Posle svega pozvati ih da
se slobodno i dobrovoqno prijave oni, koji ho}e da se bore pod
zastavama srpskim za oslobo|ewe i ujediwewe Slovenaca, Hr-
vata i Srba. Ovom agitovawu treba da prisustvuju po mogu}nosti
svi Jugoslovenski zarobqenici. Nemce i Ma|are ne dopu{tati.
Bude li se pojavio kakav slu~aj protivnog agitovawa od strane
kakvih qudi germanofilski raspoloènog... o wemu odmah pisme-
no izvestiti nadle`nu vlast... Kada se od zarobqenika prijave do-
brovoqci, odmah, na licu mesta sa~initi dva spiska na ruskom
jeziku. Unikat sa aktom odmah dostaviti najbliòj vlasti da se
dobrovoqci odmah po{aqu u Odesu 1. srpskoj dobrovoqa~koj di-
viziji... Posle ovoga li~nim uticajem nastati da se odabrani do-
brovoqci odmah i bezuslovno, svi oni koji su se prijavili, po-
{aqu za Odesu”.
Po Haxi}evoj naredbi, svi agitatori trebalo bi da do 1/14.
avgusta okon~aju posao i vrate se u Odesu; za slu~aj da posla ima
previ{e, oni su mogli zatraìti poja~awe (12, dok. 59, 57-60).
U osnovi, uspeh ove misije bio je krajwe bezna~ajan, po{to su
i Hrvati i Slovenci iskazivali neskrivenu mr`wu prema Srbi-
ma i wihovoj oslobodila~koj borbi.
Propaganda protiv srpskih dobrovoqaca. Za sve to vreme,

austrougarska propaganda, ali i bugarska i italijanska, inten-
zivno je radila na razbijawu Korpusa. Ona je nastojala da preko
svojih agenata i provokatora u Korpusu, oficira hrvatske (i
slovena~ke) narodnosti, izazove trvewa i pobune, {to bi najpre
dovelo do osipawa dobrovoqa~kog sastava, a kasnije, po pretpo-
stavci, i do wegovog raspu{tawa. Ponajvi{e, ~iweno je to raza-
rawem vojni~ke discipline, a nezadovoqni oficiri, od slu~aja
do slu~aja, pozivali su se na najrazli~itije razloge. “âs im je
povod u ‘grubom pona{awu’ srpskih oficira koji su do{li sa
Krfa, ~as protest {to se korpus Srba, Hrvata i Slovenaca ne na-
ziva oficijelno ‘Jugoslovenski’ (depe{om od 30. decembra 1916.
godine, |eneral Mihailo @ivkovi} (1856-1930) predloìo je Mi-
nistarstvu vojnom da se re~ Srpski u nazivu dobrovoqa~kog kor-
pusa zameni re~ju Jugoslovenski; wegov predlog nije prihva}en
zbog toga {to su i Bugari “Jugosloveni”, ve} je Korpus nazvan Do-
brovoqa~ki korpus Srba, Hrvata i Slovenaca. U skladu s tom
izmenom, Prva srpska dobrovoqa~ka divizija dobila je naziv
“Prva divizija Dobrovoqa~kog korpusa Srba, Hrvata i Slovena-
ca” - IP), a sad opet {to su se razo~arali u potpuno oslobo|ewe,
jer... }e jedan deo Jugoslovena (Istrija, Dalmacija) pripasti Ita-
liji, te zato oni ne}e da se bore pod zastavom srpskom koja je

nemo}na da spre~i sramnu izdaju {to su je saveznici sa Italijom
izvr{ili” (12, dok. 166, 225). U svakom slu~aju, krajwi ciq takve
propagande bio je da se spre~i odlazak dobrovoqa~kih jedinica u
Srbiju i na Solunski front, u sastav srpske vojske.
Da je ovim preimenovawem izazvano “veoma veliko nezadovoq-
stvo i negodovawe” me|u dobrovoqcima (Srbima, svakako), sve-
do~i i predstavka komandantu Drugog pe{adijskog puka Prve srp-
ske dobrovoqa~ke divizije kojom se traì da Divizija zadrì
raniji naziv. Iako je kao “najteì” razlog navedena “sjajna isto-
rija” sa Dobruxe, taj zahtev odraàvao je ~iwenicu da “1. srpsku
dobrovoqa~ku diviziju sa~iwavaju vojnici sve sami Srbi, sa vr-
lo malim brojem Hrvata, koji }e prema naredbi komandanta kor-
pusa oti}i u 7. puk” (12, dok. 159, 216-217).
Srbi se brane i Memorandumom. Krajem zime 1917. godine, 23.

februara/8. marta, u Rusiji je izvedena revolucija poznata kao
Februarska, a sedam dana kasnije, car Nikolaj II bio je prinu|en
da se odrekne prestola. Taj doga|aj sasvim je iskomplikovao i
oteào delovawe srpskog dobrovoqa~kog korpusa u Odesi. “Ne-
ma~ki {pijuni koji su kao korpuski disidenti hrvatske i slove-
na~ke narodnosti izazivali smutwu i nacionalna trvewa stekli
su puno poverewe kod ruskih radni~ko-vojni~kih sovjeta, pred
kojima su optuìvali Upravu korpusa kao izaziva~a unutra{wih
nacionalnih sukobqavawa”. Da bi se izbegle sve nedoumice u ve-
zi s tim, “komanda Korpusa re{ila je da preko jednog memoran-
duma obavesti rusku vladu i sve uticajne faktore tada{we Rusije
o svom stavu u sporu sa disidentima” (16, 157-158).
Evo najve}eg dela tog Memoranduma:
“[tirmerov poku{aj. Iz prona|ene tajne arhive biv{eg
ministra (od februara do novembra 1916. godine i predsednika
ruske vlade - IP) Borisa [tirmera vidi se, da je on svima sred-
stvima teìo {to skorijem ostvarewu separatnog mira s Austro-
-Ugarskom. U okviru ostvarewa ovoga svoga plana spadalo je i to,
da se i srpski korpus i ê{ko-slovenska brigada sasvim rasturi.
Ne èle}i, ili mo`da ne smeju}i, od javnog mnewa i drugih
faktora da otkaè gostoprimstvo korpusu i da ga na taj na~in
rasturi, on je potraìo na~ina, da se u samom korpusu izazove
takvo stawe, koje bi opstanak ovoga dovelo do pitawa.
Toga radi on je odràvao jedan tajni nov~ani fond (nazvan
Rasturawe Srpskog dobrovoqa~kog korpusa i ê{ko-slova~kih
brigada - IP) na tu ceq i oko wega pribirao tajne agente koji }e
na tome poslu raditi.
42 Ilija Petrovi}
Desna ruka bio je neki Hrvat Geruc, koji je ve} toliko vreme-
na stajao u slu`bi ruske tajne policije za jugoslovenske stvari i
po svoj prilici i druge.
Pro{lost ovoga mra~nog tipa [tirmerove tajne policije,
koji je postao inspektor i sredi{te oko koga su se skupqali pred-
stavnici... struje (koju je stvorio otac takozvane ‘prava{ke stran-
ke’ Ante Star~evi} (1823-1896) a po wegovoj smrti na ~elo joj stao
Josip Frank (1844-1911) i koja se bori za supremaciju hrvatskog
plemena nad Srbima i Slovencima), ova je:
Od 1885. godine do dana{weg dana on se nalazio u dvostrukoj
slu`bi, ~as tajne policije Austro-Ugarske na Balkanu i u Petro-
gradu, ~as tajne policije reakcionarnih ruskih, o ~emu imate doka-
za iz arhive [tirmera. U petrogradsku tajnu policiju on je u{ao
protekcijom austro-ugarskog poslanstva jo{ pre toliko godina.
Slu`ba wegova bila je u tome da svojim kanalima dostavqa po-
slanstvu o li~nostima i kretawu jugoslavenske ideje u ruskim
krugovima. Tu istu du`nost on je obratno vr{io i za rusko mini-
starstvo...
Za vreme formirawa 2. divizije... pridolaèwe dobrovoqa-
ca smawivalo se tako da (ih) se dnevno javqalo ne vi{e od 30 do
100. Prema tome divizija bi se mogla popuniti brojno jedva za po-
la godine. Biv{i car (Nikolaj II - IP) je èleo da korpus bude u
potpunom sastavu svome formiran, te je tako po wegovoj èqi
bilo nare|eno iz Odeskog vojnog okruga regrutovawe plenih (za-
robqenih) Jugoslovena, na takav je na~in u ovaj korpus do{lo
oko 3.000 Hrvata. Deo ovih prinudnih ‘dobrovoqaca’ izjavili su
odmah da ne èle ulaziti u srpsku vojsku ni da se bore protiv
svog cara Frawe Josifa kome su se na vernost zakleli. No na pred-
log hrvatskih oficira u korpusu zadràni su i ovi dobrovoqci,
zbog toga {to su oni - hrvatski oficiri - uveravali da }e posle
dva do tri meseca ovi dobrovoqci pomiriti se sa idejom Jugo-
slavije.
Do dolaska tih ‘dobrovoqaca’ grupa [tirmer-Gerucovih
nezadovoqnika nije mogla u {irim razmerama preduzimati ni-
kakvu agitaciju, jer u obema divizijama nalazilo se jedva 318 re-
gruta - Hrvata.
Ali ovaj pogre{an korak prinudnog regrutovawa dao je poleta
[tirmerovim agentima. Oficiri iz star~evi}evske struje po
planu Geruca, kome su redovno oda{iqali svoje raporte, nastali
su me|u ovim dobrovoqcima ìvo uticati na izazivawu bunta.
Na wih su uticali time da se u Austriji zna sve {to se ovde radi,
te ako oni poloè zakletvu srpskom kraqu, wihove }e roditeqe
i decu pove{ati tamo.
Takva agitacija imala je delimi~no uspeha. Kada su sve pri-

nudne ‘dobrovoqce’ poveli na zakletvu srpskom kraqu, oni su
po~eli vikati: ‘Ne}emo: Mi imamo svoga cara: Dole srpski kraq
Petar! @ivio Frawo Josif!’.
Ovo je izazvalo razdraèwe me|u ostalim dobrovoqcima,
usled ~ega je nastalo me|u regrutima gu{awe gde je bilo 13 `rta-
va. (Prema drugom izvoru, “doga|aj o kome je re~ odigrao se po-
sle, na prvi pogled naivnog odbijawa ru~ka, ali propra}enog po-
vicima: ‘@ivila Austrija! Dole Srbija! Dole kraq Petar!’ Na
ovo je deùrni oficir Hrvat Petar Turina naredio zbor. No ko-
mandu niko nije hteo da poslu{a. Videv{i ovo Turina je postavio
devetoricu vojnika da ~uvaju oru`je. Ovo je razdraìlo nezado-
voqnike, te su povikali: ‘Grabite oru`je!’ i krenuli da ga otmu.
Do{lo je do gu{awa i sukoba. ûv{i za nered dva narednika sa
grupom vojnika, samoinicijativno i odvojeno jedan od drugog,
krenuli su da povrate red. Na taj na~in stvorila se jo{ ve}a
gu`va, provaqeno je stepeni{te, do{lo je do padawa pri ~emu su
neki na mestu ostali mrtvi, a neki i povre|eni. U ovoj nesre}i po-
ginulo je deset vojnika. U sukobu poginula su trojica. Deùrni
oficir Turina zatvorio je trinaest izaziva~a nereda. Koman-
dant 2. srpske dobrovoqa~ke divizije izvestio je 16/29. novembra
komandanta Srpskog dobrovoqa~kog korpusa da je na osnovu wego-
vog nare|ewa navedene izaziva~e nereda vratio u zarobqeni-
{tvo” - 12, napomena uz dok. 112, 132-133).
Neposredni faktori. U samom po~etku organizacije 1. di-
vizije... pre nego {to je prva partija srbijanskih oficira do{la
sa Krfa, Geruc je pohitao da me|u dobrovoqcima-Hrvatima pro-
na|e oficire koji su u Hrvatskoj pripadali austrijskoj stranci
Josipa Franka.
Iz islednih akata i originalnih pisama nalaze}ih se u ar-
hivi ove komande, dokazano je da su nezadovoqnici slali redovno
svoje raporte o svom radu na rasulu ovom dvostruko austrijsko-
-ruskom tajnom agentu...
Jedan izme|u prvih Gerucovih agenata u korpusu bio je neki
oficir - Hrvat Marion, koji je posle isle|ewa poslat natrag u
plen, kao dokazani agent provokator jugoslovenske ideje. S ovom
li~no{}u zapo~iwe se zakulisna radwa toga Geruca.
Tada, jo{ u samom za~etku organizacije, po~ele su od strane
pojedinih agenata javqati se smutwe i nepoverewe prema Srbi-
ma. Mesto da se radilo i teìlo formirawu u duhu vojni~kom, u
diviziji su uveliko razvijeni politi~ki razgovori i radwa na
razjediwavawu sloge me|u Hrvatima i Srbima. Privremena ko-
manda na ~elu koje je stajao ata{e pri ruskoj vojsci pukovnik
44 Ilija Petrovi}
Lontkijevi} izdao je tada pismenu naredbu u kojoj je pozvao g.g.

oficire da prestanu daqe sa politi~kim spletkama, koje ne vode
ni~emu dobrome i da se kao vojnici posvete svom vojni~kom oslo-
bodila~kom pozivu.
Glavni prouzrokova~ Marion savetovao je svoje jednomi-
{qenike da izjave neposlu{nost toj naredbi time {to }e odre}i
da se potpi{u na woj.
Wih trojica Hrvata oficira: Pi{kuli}, Baton i Dragutin
Gruji} izjavili su odmah da ne}e potpisati tu naredbu a u isto
vreme me|u ostalim regrutskim grupama po~elo se protestovati
da su prevareni da su oni ovde dovedeni da ne idu u vojsku ni da se
bore, nego da }e se {iqati na zemqodelske radove.
U to vreme stigla je u Odesu i prva partija srpskih oficira
sa Krfa, iz kojih je organizovan {tab 1. divizije. Akta po ovoj
stvari predata su divizijaru, koji je pozvao oficire: Pi{kuli-
}a, Batona i Gruji}a da potpi{u naredbu. Ovi su nanova izjavili
da se ne slaù sa wom i odrekli su poslu{nost. Posle ovoga ko-
manda ih je razre{ila i poslala natrag u plen, dokle je Marion,
koji ih je naveo na ovo ostao u koru oficirskom, jer je naredbu
potpisao.
Marion je o svemu ovome poslao raport dru{tvu ‘Kriàni}’
u Moskvu na adresu Geruca.. Wegovi pak drugovi, koji su vra}eni
u plen, produìli su prepisku sa Marionom i u jednom pismu
prebacili su mu {to ih je nagovorio, a on i daqe ostao da sluì
jednoj tako protivnoj ideji...
Marion im je odgovorio u pismu, koje se nalazi danas u arhi-
vi ove komande. U tom pismu on im obja{wava kako je do{ao u
srpsku komandu, ne da posluì srpskoj stvari, ve} radi na{e
ideje ‘ja sam pqunuo na svoj obraz i poloìo zakletvu Kraqu Pe-
tru, ali budite uvereni, da ovaj ma~ {to ga pa{em ja o{trim ba{
protiv wih - na{ih neprijateqa’.
Posle uhva}enog pisma Marion je vra}en u plen, odakle je on
sa Gerucom produìo redovnu prepisku o sadrìni koju je Geruc
redovno izve{tavao svoje oficirske agente u ovom korpusu. Da je
postojala i daqe ova agenturska veza... mogu posluìti kao dokaz i
pismene izjave grupe nezadovoqnika, koje su uz reforme u korpu-
su traìle da komanda vrati natrag iz plena takvog oficira,
koji je ‘pqunuo na svoj obraz’, ali i daqe ‘o{tri svoj ma~’ da ga
upotrebi protivu Srba.
Drugi tip ovih nezadovoqnika potporu~nik Dragutin Pi~i-
ni} 9. marta 1917. godine na raportu kod komandira ~ete br. 97...
kad ga je ovaj savetovao da pou~ava svoju ~etu, izjavio je: ‘Jedino je
dobro, koje ja kao vodnik moj vod pou~iti mogu jest da svima ka-
èm da begaju iz ovog korpusa... Najglavnije mi je... da su meni

Srbi jednaki neprijateqi i istoga jednako mrzim kao Nemca’.
...A kada je srpska vlada po predlogu komandanta korpusa
iza{la na susret i samu su{tinu wihovog predloga (da istupe iz
korpusa) usvojila da ne bi dala mogu}nosti da se zajednica srp-
sko-hrvatskom korpusu ru{i, oni su se sasvim otkrili izjavqu-
ju}i da i posle toga ostaju pri svome da istupe iz korpusa. To su,
razume se, u~inili posle... raporta Gerucu...
O takvim raportima svedo~i pismo potporu~nika Stjepana
Supanca, koji je pisao za Petrograd Tumi pod 12. martom t.g. a
koje se nalazi u arhivi ove komande. U tom pismu govori se kako
su Srbi ‘gadni i pokvareni, da oni upravo i kad bi hteli nebi mo-
gli ni{ta dobro u~initi’.
...Raport Ive @ajgera tako isto javqa Tumi kako Slovenci
protivu Srba ‘idu dru`no, vidi se jedinstvo ideje i dobra poli-
ti~ka {kola. Oni su (o)stavili u svakom puku jednog do dva tek da
se ne zaboravi wihovo ime. Svega zajedno bi}e vi{e od 200’.
...Oktobra pro{le godine [tirmer dobi izve{}e iz Odese
preko tajnog agenta Geruca o doga|ajima u korpusu. Taj izve{taj
bio je poslat u kopiji sa izvesnim propustima u dejstvuju{}u ar-
miju generalu Brusilovu pod kime je stajao i srpski korpus. Do-
stavqeno mu je nare|ewe da stvar isledi i o rezultatu izvesti
[tirmera. U istom je aktu napomenuto da je o formirawu 2. di-
vizije srpske doznala Austrija i Germanija i da one protestuju,
pa prema tome da se ‘obustavi daqe {iqawe Jugoslavena u 2.
diviziju’.
General Brusilov je poslao u Odesu generala îstjakova
da... potraì agenta [tirmerovog, iz ~ega izvodim da je general
Brusilov prozreo nameru [tirmera o rasturawu srpskog korpu-
sa. Posle izvesnog tragawa general îstjakov na{ao je agenta
[tirmerovog u licu potporu~nika Ga{para Pekle koji je po na-
re|ewu {taba okruga uhap{en ali docnije po ne~ijoj naredbi pu-
{ten i predloèn korpusu da se ponovo primi.
...Vi{e e{alona dobrovoqa~kih, koji su se u dubini Rusije
zapisali u srpske dobrovoqce i vi{e meseci ~ekali na otpravku
u Odesu, kada su stigli u Odesu - oni su od stanice do kasarne
postajali nedobrovoqci i nisu hteli da ulaze u kasarne, {to je
poznato i vojnim vlastima...
Na wegov (Gerucov) znak i pod wegovim rukovodstvom ofi-
ciri su sad otvoreno iza{li sa formiranim zahtevima kao uslo-
vima pod kojim se jedino moè utvrditi sloga i jedinstvo u kor-
pusu. Budu}i uvereni da ni komanda ni vlada srpska ne}e usvojiti
takve uslove, te da }e tako oni pred Rusima potpuno dokazati im-
46 Ilija Petrovi}
perijalisti~ke te`we Srbije, oni su predali u Odesi komandantu

srpskog korpusa slede}e uslove:
1. Da se ime srpski korpus promeni u Jugoslavenski;
2. Da se materijalne prilike oficira i vojnika... izjedna~e;
3. Da se srpski amblemi zamene jugoslavenskim;
4. Da se latinica potpuno izjedna~i sa }irilicom;
5. Da se odmah odele Hrvati i Slovenci vojnici od srpskih i
da se stvore od wih zasebni pukovi na ~elu kojih }e stajati
iskqu~ivo oficiri hrvatske i slovena~ke narodnosti. Na veru
se ima osobito paziti (i) ne me{ati katolike sa pravoslavnima;
6. Taj se odred nikada nema smatrati vojskom Kraqevine
Srbije, no zasebnom revolucionarnom vojskom jugoslavenskom, i
7. Da se ova revolucionarna vojska nikada ni pod kojim uslo-
vima nesme upotrebiti izvan granica iredentskog nacionalnog
teritorija, a svaki koji bi poku{ao ma sa koje strane da nas upo-
trebi izvan tih granica (kao {to smo npr. i{li s Rusima u do-
bruxsku ekspediciju) da se ima postaviti pred narodni sud.
Ova posledwa ta~ka naro~ito je stavqena ovde radi toga da
se korpusu osigura nekretawe sve dokle saveznici sami bez wego-
vog u~e{}a ne potuku Austro-Germaniju i prodru do granica
jugoslavenskih zemaqa. A to }e biti dotle dokle se rat ne svr{i.
Su{tinu ovoga potpisati je dostavio preko Ministra vojnog
srpskoj vladi na Krfu sa svojim mi{qewem.
Da bi se stalo na put daqem rovarewu po korpusu, srpska vlada
je prihvatila uslove... sem posledwe ta~ke kojom se moglo izazva-
ti kod samih Rusa nepoverewe prema korpusu, jer bi takva odluka
bila protivna ideji savezni~kog rada.
Jedino je izmenila prvu ta~ku u toliko {to naziv srpski
korpus nije zamenila imenom jugoslavenski. Po toj izmeni kor-
pusu je dat naziv: ‘Korpus Srba, Hrvata i Slovenaca’... kojim se
potpuno obeleàva iz kakvih je Jugoslavena sklopqen.
...Iznena|eni ovolikom predusretqivo{}u nezadovoqnici
su se na{li pred alternativom: ili da odustanu od daqeg rovare-
wa i agitacije na rasto~avawu jedinstva ili da se pokaù u pravoj
svetlosti kao potajni agenti provokatori, kao verni sluge aust-
ro-germanske ideje hrvatskih frankovaca i [tirmerove izdajni~-
ke namere. I dogodilo se ovo drugo. Oni su posle potpune satis-
fakcije izjavili da su solidarni sa svojim ranijim izjavama i,
kao {to nisu èleli da ostanu i daqe u srpskom korpusu, tako ne
pristaju da sluè u Korpusu Srba, Hrvata i Slovenaca.
No malo je to. - Oni su u isto vreme, da bi jo{ o~itije utvr-
dili svoje austro-germanstvo, podgovorili 4. ~etu 7. puka (jedinu
koja se mogla formirati u skladu sa ta~kom 5. hrvatsko-slove-
na~kog zahteva - IP) koja je jednoglasno izjavila da oni imaju

svog suverena cara austrijskog i da ne}e da se bore protiv
austrijske vojske, pa makar se zato morali u plen vratiti... Tako
se na samom delu utvrdilo, da ovi elementi nisu u{li u korpus
kao pobornici oslobo|ewa Srba, Hrvata i Slovenaca, ve} kao
potajni agenti austro-germanske misli da ovaj korpus razore.
Otpadnici se pravdaju. Da istupawe hrvatskih (i slovena~-

kih) “dobrovoqaca” iz Korpusa nije mogao biti pojedina~ni ~in,
kazuje i jedna deklaracija kojom grupa oficira i |aka hrvatske i
slovena~ke narodnosti opravdava postupke svoje i svojih sledbe-
nika i istomi{qenika. To je, kaù, protest protiv navodne ve-
likosrpske politi~ke struje u Korpusu, koju ~ine ne samo ofi-
ciri ve} i “deo srpske inteligencije” u wemu; nisu oni protiv
Korpusa, nisu neprijateqi srpskog naroda, a nisu ni pristalice
Austrije; wihov je ideal slobodna i nezavisna Jugoslavija, “osno-
vana na na~elima demokratije i potpune ravnopravnosti” Srba,
Hrvata i Slovenaca, zbog ~ega u potpunosti odbacuju “Veliku Srb-
iju” kao plod “jednostranog nacionalnog egoizma i {ovinisti-
~kog moralnog ludila”, kao “poro|aj fantazije i du{evnog sklada
jedne vojni~ke grupe, koja èli da zve~i oru`je na Balkanu” i kao
svojevrsni “parazitizam iz koga se ra|a ekspanzivnost i ugroè-
we svih wenih suseda”.
Da bi izre~eni stavovi nai{li na podr{ku kod Rusa, naro~ito
“revolucionarnih”, te da bi se moglo nesmetano nastaviti s raz-
bijawem Korpusa i spoqa i iznutra, potpisnici ove deklaracije,
“u ve}ini u~enici zapadne a osobito nema~ke kulture”, odjednom
se izja{wavaju za “kulturno zblièwe” sa “ruskim genijem, rus-
kim humanizmom i ruskom duhovnom kulturom” i za “me|usobno po-
znavawe, saradwu i usavr{ewe”.
A kad su se ve} na{li izvan Srpskog dobrovoqa~kog korpusa,
oni, u navodnom uverewu da “ruska revolucija i pobeda ruske demo-
kratije... zna~e novu eru u istorijskom ìvotu ~ove~anstva”, nude
saradwu ruskoj revolucionarnoj armiji. Jer, “ta armija bori se
za ostvarewe principa koji najvi{e odgovaraju glasu na{e save-
sti, na{im svestranim interesima, i nadama. U rukama ruske ar-
mije je sada sudbina i sloboda ne samo ruskog nego i svih malenih
naroda, s wenom pobedom dobijaju oni sve: pravo na samooprede-
qewe, s wenim pravom (verovatno: porazom - IP) gube oni i ono,
{to su imali pre rata. Bio bi zlo~in ne sara|ivati za wenu
pobedu i zbog toga smatramo dugom na{e savesti i na{im pravom
boriti se u wenim redovima i za tu svrhu pridobiti na{e sunarod-
wake vojnike” (74, dok. 186, 259-261).
48 Ilija Petrovi}
@eqa ovih otpadnika da u sastavu ruske armije obrazuju sop-

stvene samostalne jedinice nije bila osobito prijem~iva za rusku
stranu. Ali zato, Francuzi su bili vrlo zainteresovani da ih od-
vedu na svoje rati{te i da im priznaju sva prava koja imaju i fran-
cuski vojnici. U tom se trenutku pokazalo da iz zarobqeni~kog
logora u Darnici, u Kijevskom vojnom okrugu, u koji je vra}en deo
ovih disidenata, niko nije prihvatio francusku ponudu. I poka-
zalo se da se u tom otpadni~kom krugu nalazilo i 400 Srba, koji
nisu èleli da idu u Francusku ~ak ni kao pla}eni radnici; wi-
ma je bilo zanimqivije da nastave sa radom u kijevskoj fabrici
oru`ja i da se slobodno kre}u, u srpskoj uniformi. Nezadovoqan
takvim pona{awem svojih saplemenika, predstavnik srpske vla-
de u Kijevu zatraìo je od komande Kijevskog vojnog okruga da sve
wih vrati u ratno zarobqeni{tvo, kako svojim pona{awem ne bi
sramotili “na{u srpsku mu~eni~ku vojsku” (74, dok 187, 261-262).
Komanda Kijevskog vojnog okruga reagovala je vrlo hitno, te-
legramom, tako da je |eneral @ivkovi} mogao izvestiti koman-
danta Prve divizije da }e se deo disidenata, po sopstvenoj èqi
i naknadnoj pameti, vratiti u Korpus; boqe u wega, nego u neizve-
snost nekog od ruskih zarobqeni~kih logora (74, dok. 189, 263-264).
Oni drugi otpadnici, neodre|eno brojni, nastavili su sa svo-
jim ratom protiv Srbije. Prema pismu dr Anta Mandi}a (1881-1959)
Jugoslovenskom odboru, “oni jo{ uvijek ne miruju i ~ine glupo-
sti. Nedavno izdali opet novi promemorij u kojem napadaju na naj-
ogavniji na~in i wene te`we, koje nazivaju imperijalisti~-nima u
kome napadaju na srbijansku brutalnost, koja grozi kulturnim
Hrvatima i Slovencima, koji stvaraju svaki za sebe posebne narod-
nosti. Wihov program je federalizam Jugoslovena uz podràva-
we naj{ire autonomije... Ali na svojem mjestu }emo vidjeti da
stojimo pred novom krupnom opasno{}u u kojoj }e oni kao sred-
stvo stran~arskih interesa igrati krupnu, a mo`da i izdajni~ku
ulogu. Dogovorili smo se... da vaqa pustiti i forsirati, da se
oficiri i dobrovoqci sami bore protiv disidenata istim wi-
hovim sredstvima, tj. izjavama, deputacijama, memorandumima, te
ako ho}ete i li~nim vezama koji si je vaqalo stvoriti... Ali
korist je bila malena... A disidenti rade na vrat na nos, pa ako ih
se ne slu{a, to imademo da zahvalimo jedino na{oj ludoj sre}i i
pojavama, koje je ovdje stvorila ruska sloboda” (74, dok. 196, 274-278).
Srpski konzul opawkava srpske oficire. Dok su srpske po-

liti~ke i vojne li~nosti u Rusiji uporno radile na o~uvawu Do-
brovoqa~kog korpusa SHS i wegovom slawu na Solunski front,
srpski konzul u Odesi Marko Cemovi}, tvrdo zastupaju}i “jugo-
slovenske” stavove, u svemu je traìo nekakvo svoje mesto; o tome

svedo~i wegovo op{irno pismo Nikoli Pa{i}u od 15/28. avgusta
1917. godine. Najve}im delom, ono glasi:
“Kad sam bio nazna~en u septembru 1915. g. da upravqam kon-
sulatom u Odesi ve} je bila prekinuta komunikaciona veza sa
Srbijom po Dunavu... U oktobru posetio je bio Odesu car i od wega
li~no dobio sam usmenu dozvolu da radim na obrazovawu odreda,
da }e on dati odredu sve {to mu treba.
Notom od 3. januara, koju je u ime vlade podpisao poslanik
Spalajkovi}, a koju sam ja li~no predao generalu Aleksejevu, od-
red je bio stavqen pod moje politi~ko rukovodstvo. Vojnu obu-
ku poverili smo bili majoru Pejovi}u. Docnije otuda sa Krfa
nazna~en je bio na{ vojni agent g. pukovnik Lontkijevi} za in-
spektora odreda i on je u dva-tri maha dolazio u odred radi in-
spekcije. U takvom su stawu zatekli odred na{i oficiri sa
Krfa, koji su istih dana kad i Vi do{li u Odesu.
Na putu od Petrograda do Odese neko Vas je o radu u Odesi
bio potpuno la`no obavestio. Prva posledica ovih intriga
bila je ta {to ste mi naredili usmeno, da se ja vi{e ne me{am u
stvari odreda... Prva posledica ovoga neme{awa bila je ta {to
je komanda prve divizije naredila, ~im se popunio ~etvrti puk,
da se vi{e ne upu}uju dobrovoqci u Odesu. Apsolutna je istina, da
je ovo komanda u~inila radi toga da se ne bi obrazovala druga di-
vizija i da se ne bi ona, komanda, na{la pod korpusnom komandom.
Kad je prva divizija oti{la u Dobruxu, pukovnik Ku{akovi} i
p.pukovnik Srb upotrebili su red pohvalnih marifetluka, da po-
red komande prve divizije dobiju dozvolu od na{eg Ministar-
stva vojnog za obrazovawe druge divizije. Kad je ova dozvola do-
bijena, onda me provizorna komanda (Ku{akovi} i Srb) zamo-
lila da se opet ‘ume{am u stvari odreda’ i ja sam u avgustu pro-
{le godine putovao u Petrograd i Stavku da ubrzam skupqawe
dobrovoqaca za drugu diviziju i dostigli smo bili {to smo go-
tovo kriju}i radili.
Na{i oficiri sa Krfa uneli su svoje u odred: kasarnsku di-
sciplinu i iskqu~ivi srbizam. I Va{ odeski govor oni su tol-
kovali kao ‘diplomatski manevar’. Po{to su vojnici bili sa
malim izuzetkom Srbi prva divizija mogla je ovo izdràti. Ali
kod oficira dobrovoqaca, koji su ve}inom Hrvati i Slovenci,
ovo je uticalo r|avo, toliko r|avo da su bili izgubili svako odu-
{evqewe. Sukob komandanta pukova sa g. Haxi}em i wegovim
na~elnikom majorom Maksimovi}em, koji je bio stvarni koman-
dant, i veliki gubitci u Dobruxi potpuno su ubili i kod vojnika
i kod oficira dobrovoqaca svako odu{evqewe”.
50 Ilija Petrovi}
Rad srpske vlade na prikupqawu dobrovoqaca obi~no se

“pravda” ~isto prakti~nim razlozima i ~iwenicom da je srpska
vojska bila van otaxbine, u izgnanstvu, i bez regrutne baze za
redovnu popunu. No, kad se govori o delovawu Jugoslovenskog od-
bora, wegova ume{anost u dobrovoqa~ki pokret dobija jednu “vi-
{u dimenziju”, izazvanu “u prvom redu politi~kim razlogom, jer
je u~e{}e jugoslovenskog stanovni{tva Monarhije u oruànoj bor-
bi na strani Antante moralo posledi~no uticati i na snaèwe
uloge Odbora kao ~inioca u procesu ujediwewa” (17, 284-285). “Ju-
goslovensko stanovni{tvo Monarhije”, o kojem se obi~no govori
kao o faktoru “oruàne borbe na strani Antante”, upravo su do-
brovoqci, ali se uvek propu{ta da kaè da su to u ogromnoj
ve}ini Srbi, a tek “ne{to malo Hrvata” i pokoji Slovenac.
Prema jednom tuma~ewu Pere Slijep~evi}a (1888-1964), dobro-
voqca iz balkanskih ratova i docnijeg univerzitetskog profe-
sora, uz “te{ko}u” {to su se u dobrovoqce uglavnom javqali
Srbi, “radi srpske ideje” (istina, “be{e i ne{to malo Hrvata”),
nastale su i neke politi~ke te{ko}e, mo`da i ve}e od one prve:
“Predsedni{tvo Jugoslovenskog odbora imalo je od samog po-
~etka ideju o tome, da Srbi, Hrvati i Slovenci iz Austro-Ugar-
ske, svojom voqom i svojom suradwom, manifestuju svoje oslobo|ewe
i ujediwewe sa Srbijom kao Pijemontom, mesto da ih Srbija, kao
anonimnu masu oslobodi i prisajedini po etni~kim i ekonomskim
razlozima. Predsednik Srpske Vlade, opet, hteo je bri`no da za
Srbiju rezervira ba{ to istorijsko pravo da ona oslobodi i uje-
dini sve Jugoslovene, pa da im onda ostavi da se opredele kako ho-
}e. I jedan i drugi, a naro~ito G. Pa{i}, mislili su pritom nesa-
mo na spoqa{we prilike posle oslobo|ewa. G. Trumbi} traìo
je, da dobrovoqci budu pod Srpskom Vrhovnom Komandom, ali u
posebnim jedinicama, tako da za wih znadu Velike Sile, i da ih,
{tavi{e, priznaju kao posebnu savezni~ku ratuju}u vojsku, pored
srbijanske (crnogorska ve} nije dolazila u obzir). Ciq takvoga
stajali{ta bio je, da u ~asu Oslobo|ewa Italija ne mogne treti-
rati jugoslovenske krajeve ispod Austro-Ugarske kao neprija-
teqsku zemqu, niti ih okupirati, nego da ih okupiraju ovi do-
brovoqci, kao svoju otaxbinu... Izlazi da je (g. Trumbi}) imao na
umu, pored spoqa{wih posledica koje su s tim u vezi, tako|er i
unutra{we na{e odno{aje, da u odlu~nom ~asu pregovara sa Srp-
skom Vladom kao me|unarodno priznata ravnopravna strana... G.
Pa{i}, opet, nije nikako hteo ba{ toga pariteta, i zato je do po-
sledwih konzekvencija zastupao protivno gledi{te. Tako vidi-
mo ovu zanimqivu ~iwenicu: za vreme Rata, kada je srpska vojska
strahovito stradala, i kada je vojna akcija bila najvi{e va`na i
najneposrednije nu`na, vode}i krugovi rukovode se vi{e politi~-

kim nego vojnim interesima... Tako da se mirne du{e moè re}i
ovo: dobrovoqa~ka akcija bila je vrlo velika, ali ne zaslugom
vode}ih krugova, nego zaslugom instinktivnog patrijotizma voj-
nika i narodnih masa, i donekle usprkos politi~ke sva|e me|u
vode}im krugovima. Dobrovoqci u ogromnoj ve}ini (kao na pr. iz
Ju`ne Amerike) nisu mislili na drugu politiku do oslobodi-
la~ke” (11, 17-18).
Moglo je tako biti u srpskom svetu, ali su Hrvati i tada
mislili (i delovali) druk~ije; na izgonu srpske vojske iz Srbije,
Hrvati su videli mogu}nost da se i teritorijalno pro{ire. Pa
su tako, na jednom zboru u Pitsburgu, na kome je u~estvovalo je
preko {est stotina predstavnika svih ve}ih srpskih i hrvatskih
iseqeni~kih udruèwa iz Kanade i Sjediwenih Dràva, kao i
predstavnici Jugoslovenske narodne obrane iz Valparaisa, naj-
va`nija pitawa o kojima se raspravqalo, ticala “propasti srpske
vojske” i ulaska Italije u rat. Milan Marjanovi}, ~lan Jugoslo-
venskog odbora i ~ovek koji je bio spiritus movens zbora, izlaù}i
osnovnu politi~ku liniju jugoslovenstva ocenio je i ratni neu-
speh Srbije: “Materijalno pregaèwe Srbije za na{ narod ima
zna~ewe najve}e pobjede, jer iako je Srbija na tijelu stradala,
wena i na{a stvar stoji u svijetu danas boqe, nego bi stajala po-
slije ma kako velike izvojevane bitke; a stoji svakako sto puta
boqe od stvari wezinih privremenih pobjedioca”. Spas “hrvat-
skih i slovena~kih zemaqa” od Italije nalazi se u zajedni~koj
borbi sa Srbijom i ostalim saveznicima, pri ~emu se u Odboru
podrazumeva da su srpski krajevi pod Austrougarskom “hrvatske
zemqe”.
Da li su dobrovoqa~ki izvori presahli. To {to je odziv hr-

vatskih iseqenika, i slovena~kih naravno, bio nikakav, moè se
objasniti samo zakulisnom propagandom najve}eg dela onih koji
su u Jugoslovenskom odboru i hrvatskim iseqeni~kim organiza-
cijama, pod maskom jugoslovenstva, i{~ekivali odgovor na ve} ot-
voreno pitawe {ta }e se u skorim danima de{avati sa Habzbur-
{kom monarhijom. Dvogodi{we koketovawe s potencijalnim do-
brovoqcima, prividno srda~ni odnosi s predstavnicima srpske
dràve na Krfu, Parizu, Londonu i drugde i povremeni kontakti
sa savezni~kim vladama, stvorili su utisak da Jugoslovenski od-
bor, takav kakav je, ipak igra nekakvu zna~ajnu politi~ku ulogu
me|u Ju`nim Slovenima. Finansijski oslowen na hrvatsku emi-
graciju u Ju`noj i Severnoj Americi i, prema tome, osamostaqen
u odnosu na srpsku vladu (koja je i tada finansirala wegov rad),
52 Ilija Petrovi}
Odbor je procenio da je do{lo vreme za povla~ewe odlu~uju}eg

poteza. Desetog februara 1917. godine, u Nici, on je na dnevni
red stavio “pitawe jugoslovenskih dobrovoqaca” i mogu}nost wi-
hovog daqeg vrbovawa u Ju`noj Americi. Prirodno, nije se mogao
mimoi}i podatak o onih dve-tri stotine dobrovoqaca jo{ iz 1915.
godine, zbog ~ega je osnovni zakqu~ak ove sednice glasio da “ima
se privremeno obustaviti vrbovawe i oda{iqawe qudi iz J(u`-
ne) Amerike”, a da umesto toga Jugoslovenska narodna obrana
opremi “jednu ili vi{e eskadriqa aeroplana za srpsku vojsku”.
Da ceo “historijat Odborskog rada u pitawu dobrovoqaca” ne bi
do kraja ostao bez smisla, “ima se poraditi kod kompetentnih
faktora da se obrazuje zasebna jedinica u koju }e se uvrstiti sve
jugoslovenske dobrovoqce” (7, dok. 159, 263). Druk~ije re~eno, svojom
odlukom da privremeno obustavi vrbovawe dobrovoqaca, Odbor
sebi ostavqa dovoqno prostora za odstupnicu ako se prilike
bitno izmene, a za svaki slu~aj on se kod “kompetentnih faktora”
preporu~uje kao eventualni “starateq” zasebne vojne jedinice s
“jugoslovenskim” dobrovoqcima.
Posredovawem Milenka Vesni}a, srpskoj vladi poslato je te-
legrafsko saop{tewe Ante Trumbi}a o sastanku u Nici i wego-
vo obe}awe da }e svi razlozi za donesene odluke biti obja{weni
u pismu. Kao {to je to ranije ~iweno u svim slu~ajevima kada se
govorilo o prikupqawu dobrovoqaca, tako je i ovog puta re~eno
da }e se aeroplanske eskadre opremiti bez velikih te{ko}a (7,
dok. 160, 264).
Nezadovoqan Trumbi}evim informacijama, Pa{i} je odmah
zatraìo da se obrazloì odustajawe od daqeg rada, “jer tu stvar
moramo uraditi tako da na wu pristanu i na{i Saveznici, po{to
su oni dali pare za skupqawe dobrovoqaca”. Tako|e, Pa{i} je
traìo da srpska vlada ubudu}e bude unapred obave{tena o svim
koracima Odbora za koje je i ona zainteresovna. Na odgovor nije
se dugo ~ekalo, a on je, opet Vesni}evim posredovawem, dat 27.
februara:
“Po na{im obave{tewima u Ju`noj Americi skupqeno je
oko 250 qudi. Malo se wih moè jo{ prijaviti jer je ovamo na{a
kolonija malobrojna i vrlo rasturena po dràvama... Glavne su
organizacije u îli i to ve}inom Dalmatinci-trgovci i indu-
strijalci iz îli i 250 prijavqeno. U ostalim dràvama na{i
su ve}inom radnici i jo{ pod uticajem austro-ugarskih vlasti,
jer je do wih slabo mogla dopreti jugoslovenska agitacija. Mnogi
su od onih {to su prijavqeni glavni oslonac i pomo}nici na{e
organizacije koja je wihovim odlaskom jako oslabila i daqe or-
ganizacije bile bi opre~ne. Ti qudi kao svestan elemenat bili
(bi) sutra dragocena snaga koju treba {tedeti za boqu upotrebu,

a kao dobrovoqci bili bi od male pomo}i, jer su malobrojni...
Ostajemo i daqe pri tom da se da se privremeno obustavi polazak
qudi”.
Mimo toga {to zastupa tezu da navodne dobrovoqce iz hrvat-
skih redova treba {tedeti “za boqu upotrebu”, Trumbi} se samo
prise}a da je “pro{le godine (1916) u januaru Odbor sa poslan-
stvom radio na tom kod francuske vlade (i da je) stvar nai{la na
te{ko}e i ostala nere{ena”, ali u narednoj re~enici on otkriva
pravu pozadinu Odborove odluke: “Mi{qewe je Odbora bilo od
po~etka da se na{i dobrovoqci imaju boriti kao zasebna jedi-
nica pod srpskom Vrhovnom komandom a ne anonimno i o tome vi-
{e puta izvestili smo vladu. Wihovo je pravo i op{ta korist da
se zna odakle su i za{to se bore. Pri tom ostajemo i danas... U ne-
utralnoj {tampi pi{e se da su Hrvati, Srbi i Slovenci zado-
voqni sa Austro-Ugarskom i u woj se ne ose}aju podjarmqeni, jer
se tobo` svuda bore za wu. Italijanska propaganda {iri takvo
mi{qewe da se austrijski Ju`ni Sloveni nisu borili za save-
znike nego za Austro-Ugarsku. I to je jedan razlog vi{e za jednu
jugoslovensku jedinicu” (7, dok. 165, 268-269). Druk~ije re~eno, pre-
ko 250 prijavqenih Hrvata iz îlea, koji ne treba da idu na So-
lunski front jer ih “treba {tedeti za boqu upotrebu”, i preko
neodre|eno velikog broja Srba koji su ve} na rati{tu i koji }e i
daqe tamo stizati, Trumbi} i Jugoslovenski odbor èle da se legi-
timi{u kao borci protiv Austrougarske. A da bi se i Saveznici-
ma predstavili kao izvorni autoritet, oni savezni~kim vojskama
nude “jugoslovenske”, odnosno srpske dobrovoqce (7, dok. 100, 167).
Odbor je 15. decembra 1915. godine poslao Pa{i}u jedan te-
legram ohrabruju}i ga navodnim izve{tajima iz Amerike da
raspoloèwe tamo{wih Ju`nih Slovena “spram Srbije nije
oslabilo, pa~e wihova vjera u reintegraciju Srbije i u ostvare-
we jugoslovenskog programa, {to ga ona zastupa, raste i po-
staje jo{ ja~a i tvr|a”. Trumbi} pi{e da u îleu, Peruu i Boli-
viji ima oko 500 upisanih dobrovoqaca i da su vlasnici dvaju pa-
robroda pod austrougarskom zastavom (ni mawe ni vi{e!) prip-
ravni da na svakom putovawu besplatno prevezu po 400 dobrovo-
qaca, “pod uslovom, da im Engleska dozvoli upotrebu neutralne
zastave i time obezbijedi putovawe”.
Trumbi} pi{e o “vjeru u reintegraciju Srbije”, iako je dobro
znao da se hrvatski i slovena~ki vojnici nisu javqali ni u Srp-
sku dobrovoqa~ku diviziju u Odesi, ne zbog toga {to se tamo
radilo “jedino za srpsku stvar”, ve} iskqu~ivo zbog wihove veza-
nosti za Austriju i habzbur{ku krunu; “reservnih oficira hr-
54 Ilija Petrovi}
vatsko-slovena~ke narodnosti” bio je “znatan broj” u Odesi, ali je

i Srbima i Trumbi}u bilo poznato da oni vi{e teè znamewima
austrijskim i razbijawu srpskog dobrovoqa~kog pokreta nego
“srpskoj stvari”. Otud, hrvatskom (i slovena~kom svetu), i onome
u Ju`noj Americi, nije ni bilo do nekakvog “oslobo|ewa”, izuzi-
maju}i onoga koje se sretalo u svim deklaracijama wihovih poli-
ti~kih predstavnika pisanim za javnost.
Ako je |eneral Mihailo @ivkovi} traìo od Jugosloven-
skog odbora da “po{aqe svoje ~lanove u Odesu, e da razviju u Kor-
pusu propagandu nacionalno-politi~ku”, bilo je to samo naivno
verovawe da bi Hrvati iz Odbora mogli uticati na razbija~e do-
brovoqa~kog pokreta; Odboru je jedino odgovaralo da se izbri{e
srpski karakter Korpusa i da se taj Korpus ne prebacuje na So-
lunski front. “Dogodili se to na{a je èqa da i te trupe u Rusiji
dobiju ime Jugoslovenska legija i da se komandi tih trupa dade
kategori~an nalog da se u wihovim redovima gaji misao bratstva
i narodnog jedinstva izme|u Srba, Hrvata i Slovenaca... Treba
pak nastojati da se dobrovoqa~ke divizije u Rusiji, ako ostanu
onamo, ne {aqu u borbu na dana{we ruske frontove (kao {to je
bilo sa Prvom divizijom u Dobruxi, gdje su na{i prolivali krv
za odbranu Rumuwske) nego da ih se sa~uva dok ruska vojska pro-
vali te do|e do srpskog fronta i do na{ih zemaqa. I ako moè
tomu da bude prigovora s vojnog gledi{ta ruskog stoga {to bi
na{e dobrovoqa~ke ~ete ostale za neko vrijeme neaktivne, moè
se uvjeriti ruske faktore o na{im dobrim razlozima...” (7, dok. 88,
126. i 128).
Svoje obra}awe srpskoj vladi, u kome su Srbi “na{i” a Prva
divizija nije Srpska, Trumbi} zakqu~uje ultimativnim zahtevom
“neka kompetentni faktori Kraqevine Srbije izvole primiti
zakqu~ke sadràne u zapisniku Jugoslovenskog odbora... odnosno
obrazovawa Jugoslovenske legije” (7, dok. 88, 133), budu}i da se na
taj na~in “moè najboqe ozna~ivati trupe dobrovoqaca Jugoslo-
vena te prema dana{wim prilikama najzgodnija je da svojim ime-
nom kaè na{emu i tu|emu svijetu koji su qudi u toj jedinici, oda-
kle su i za{to se bore” (7, dok. 88, 126).
Nesumwivo, sva javna zalagawa Jugoslovenskog odbora bila su
“za opseniti prostotu”, a u stvarnosti, kako se to lepo moglo vi-
deli na odeskom primeru, wegovi hrvatski (i slovena~ki) ~la-
novi trudili su se da razbiju i ono {to je dotle bilo ostvareno.
Vojni~ki apetiti Jugoslovenskog odbora. Bez obzira na sve,

najotrovnijim delom takve propagande mora se smatrati i nasto-
jawe Jugoslovenskog odbora da stvori zasebnu oruànu silu pod
svojim politi~kim uticajem. U Odboru se, naime, sumwalo da }e

se Srbija do kraja zalagati za stvar jugoslovenskog ujediwewa i
da }e srpski narod biti spreman da u budu}oj zajedni~koj dràvi
prihvati Hrvate i Slovence kao sebi ravne. Takve sumwe zasniva-
le su se na navodnoj Pa{i}evoj rezervisanosti i suzdr`-qivosti
u pogledu ujediwewa i, naro~ito, na wegovom neprihvatawu da se
formiraju posebne dobrovoqa~ke jedinice koje bi pred “kultur-
nim” saveznicima manifestovale voqu Srba, Hrvata i Slovenaca
iz Austrougarske da se oslobode i ujedine sa Srbijom. Tako|e,
srpska vlada opirala se i zahtevima da se dobrovoqa~ki odredi u
Rusiji nazovu jugoslovenskim imenom, a nije bila spremna da
prihvati ni samostalno vojno organizovawe dobrovoqaca iz Ame-
rike i Italije, najpre u vidu nekakve “Jadranske legije”, a kasnije
posebnih “jugoslavenskih” jedinica pod srpskom vrhovnom koman-
dom. Naravno, za Pa{i}a nije moglo biti prihvatqivo ni Trumbi-
}evo stanovi{te da je Srbija ve} istro{ila svoju ulogu, i vojnu i
politi~ku, kao {to se nije slagao ni sa Trumbi}evom zalagawem
da se u isti poloàj s “Jugoslovenima” iz Austrougarske, onima
koji se nalaze u tu|oj dràvi i za wu ratuju, onima koji tek treba
da se oslobode i koji pred saveznicima nemaju svoje predstavni-
{tvo, stavi srpski narod koji ima svoju nezavisnu dràvu i, mada
pod privremenom neprijateqskom okupacijom, jo{ uvek ima
zna~ajan vojni potencijal. Za Srbiju je morao biti neprihvatqiv
svaki zahtev koji bi Jugoslovenskom odboru, ili bilo kome dru-
gom, omogu}avao da preko u~e{}a jedva dve-tri hiqade hrvatskih i
slovena~kih dobrovoqaca u sastavu srpske vojske bude stvoreno
nekakvo slovensko carstvo u kome bi Hrvati imali svoju dràvu
i u kome bi Zagreb bio carska prestonica.
Otvoreni spor izme|u Jugoslovenskog odbora i srpske vlade
izbio je novembra 1916. godine, kad je Trumbi} uputio poziv ise-
qenicima u Ju`noj Americi da se prijave u dobrovoqce za srpsku
vojsku, kako bi joj omogu}ili “da provede svoju misiju”. Zbog otpo-
ra srpske vlade stavu Jugoslovenskog odbora da to treba da budu
zasebne jedinice, Trumbi} je naredio da se mobilizacija obustavi.
Pa{i} se ~udio takvoj naredbi, ali je krajem februara 1917. godi-
ne bio obave{ten da je to u~iweno iz razloga {to dobrovoqci
ho}e da se bore pod srpskom Vrhovnom komandom kao zasebna jedi-
nica a ne “anonimno”, da bi se znalo ko su oni i radi ~ega se bore,
i da bi se na taj na~in dao “vidan dokaz voqe na{eg naroda, da se
oslobodi od Austro-Ugarske i ujedini sa Srbijom”.
Iako se Pa{i} tome protivio, Odbor je uporno istrajavao na
svojoj ranijoj odluci da se kao posebna jedinica pod srpskom vr-
hovnom komandom formira “jugoslavenska legija”, koju bi sa~i-
56 Ilija Petrovi}
wavali iskqu~ivo dobrovoqci iz Austrougarske (Srbi, Hrvati i

Slovenci). Wen zadatak bio bi da na rati{tima predstavqa jugo-
slovenski program i kasnije posluì kao “okupaciona vojska” u
zemqama Austrougarske. Ovo je obrazloèno i potrebom da se raz-
bije italijanska propaganda kako “jugoslovenski narod Austro-
-Ugarske” nije dao dokaz svoje voqe da se oslobodi, nego da se odu-
{evqeno bori protiv Saveznika. Ratovawe te legije trebalo bi
da bude i argument na budu}oj konferenciji mira za traèwe uje-
diwewa, {to ne}e mo}i ukoliko se oni budu borili u sastavu srp-
skih jedinica. Pored toga, Odbor je uveravao da bi se tako pove-
}ao broj hrvatskih i slovena~kih dobrovoqaca kojima treba
uliti misao da se ne radi samo o srpskoj stvari, nego i o wihovom
interesu, odnosno da je borba u koju se pozivaju istovremeno i
borba za oslobo|ewe i wihovog zavi~aja. Bez toga, Odbor je tvr-
dio da }e se ti dobrovoqci boriti iskqu~ivo za oslobo|ewe Sr-
bije i “na{ih zemaqa” i da }e na samom kraju rata posluìti kao
okupacijska u “na{im zemqama Austro-Ugarske”. Ukoliko ne bi
do{lo do formirawa “jugoslavenske legije” kao autonomne vojne
sile u sastavu srpske vojske, Odbor je strepeo od mogu}nosti da se
na ju`noslovenskim podru~jima Austrougarske Italijani pojave
kao okupaciona snaga. U takvom slu~aju, “tu|a okupacija, osobito
na{emu jedinstvu nesklonih trupa, mo}i }e da uti~e na prilike u
na{im zemqama protiv na{ih ideja”. Sa svoje strane, i Pa{i} se
pribojavao opasnosti da se u okriqu srpske vojske, a u “tihom”
aran`manu Odbora, stvori samostalna hrvatska vojska, odnosno
vojska koja bi se u posleratnom periodu javila kao zna~ajan
faktor pri ure|ivawu unutra{wih odnosa u budu}oj zajedni~koj
dràvi.
Otpori politi~kim i vojnim koncepcijama srpske vlade javi-
li su se i u Odesi, u Srpskom dobrovoqa~kom korpusu. Tamo je,
pod uticajem ruskih revolucionarnih doga|awa i prikrivenog
delovawa hrvatskih i slovena~kih “dobrovoqaca”, ranijih austro-
ugarskih oficira, do{lo do stvarawa takozvanih vojni~kih ko-
miteta i do podrivawa autoriteta komandnog kadra. Sa tim u vezi,
u Korpusu je inscenirano nezadovoqstvo: hrvatski i slovena~ki
“dobrovoqci” odlu~no su traìli da se korpusom upravqa u “ju-
goslovenskom” duhu, a ne srpskom, da se srpski amblemi zamene
jugoslovenskim, da se latinica izjedna~i sa }irilicom, da se
Korpus ne moè smatrati vojskom Kraqevine Srbije, i da wih
treba smatrati jugoslovenskom revolucionarnom vojskom koja ni-
kada ni pod kojim uslovima ne}e biti upotrebqena izvan granica
“iredentskog nacionalnog teritorija”. Prakti~no, ovaj posled-
wi zahtev zna~io je da slovena~ki i hrvatski “dobrovoqci” mogu
biti upotrebqeni iskqu~ivo u oruànim borbama za oslobo|ewe

wihove domovine, odnosno da su oni ra~unali sa svojim mirnim
boravkom u Odesi do kraja rata i povratkom u domovinu tek kad
ona bude oslobo|ena borbenim dejstvom savezni~kih vojnih sna-
ga, {to zna~i i srpskih.
Da hrvatski i slovena~ki oficiri u Korpusu intenzivno rade
na wegovom razbijawu, znalo se predobro i u Jugoslovenskom od-
boru jer je jedan wegov ~lan, dr Milivoje Jambri{ak (1878-1943),
lekar, delovao u {tabu Srpskog dobrovoqa~kog korpusa u Ode-
si. Svojim ultimativnim zahtevima od 4. aprila 1917. godine da
se hrvatski i slovena~ki vojnici odvoje od srpskih, da se pravo-
slavci ne me{aju sa katolicima, da se odred ne moè smatrati
vojskom pravoslavne i slu`bene Srbije ve} jugoslovenskom revo-
lucionarnom vojskom, da se dobrovoqci ne mogu upotrebiti “iz-
van granica iredentskog na{eg nacionalnog teritorija”, da se
stane na put “{tetnom mi{qewu da smo mi vojnici Srbije”, da se
odred preimenuje u “jugoslovenski”, i tako daqe (13, 150-151), oni
su bili na putu da to postignu.
Za~udo, srpska vlada prihvatila je zahtev da se korpus prei-
menuje u “Dobrovoqa~ki korpus Srbo-Hrvata-Slovenaca”, s tim
da se osnuju posebne srpske, hrvatske i slovena~ke jedinice, a
svim hrvatskim i slovena~kim oficirima ponudi srpsko dràv-
qanstvo (12, 195-196). Za separatiste u Jugoslovenskom odboru,
isto kao i za sve wegove eksponente u Korpusu, ova odluka bila je
o~ekivana, ali je odmah progla{ena “prekasnom”. Iz ~iwenice
da je iz Korpusa, tako|e odmah, “istupilo 12.735 dobrovoqaca,
ve}inom Hrvata i Slovenaca”, jer nisu mogli “da se smire duho-
vi” (18, 195), mora se izvu}i nesumwiv zakqu~ak da toliko i takvo
“istupawe” nije moglo biti izazvano “samo od sebe”, ve} je mora-
lo biti unapred smi{qeno i do tan~ina organizovano. Naime,
~im je |eneral @ivkovi} objavio vladino re{ewe o promenama u
Korpusu, “kod oficira - Hrvata i Slovenaca (izbio je) novi ta-
las nezadovoqstva... govorili su da je ovo re{ewe jasan dokaz da
se radi o stvarawu Velike Srbije, a ne Jugoslavije i kroz dva-tri
dana komande jedinica su primile veliki broj raporta u kojima
oficiri-dobrovoqci izjavquju da istupaju iz korpusa i mole da
se predaju ruskim vlastima” (13, 154-155).
îm su istupili iz Korpusa, “dizidenti” su objavili dekla-
raciju u kojoj su, videli smo, istakli da je taj wihov ~in “protest
protiv velikosrpske politi~ke struje koja vlada u korpusu i pro-
tiv reìma koji je ondje uveden, ali da oni nisu stoga neprija-
teqi srpskog naroda ni prista{e Austrije jer wihov nacionalno-
politi~ki ideal bio je i osta}e ideal jugoslovenski, tj. ujediwewe
58 Ilija Petrovi}
Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu potpunoma slobodnu i nezavi-

snu dràvu: Jugoslaviju, osnovanu na na~elima demokracije i
potpune ravnopravnosti svih triju narodnosti” (18, 195).
Tako, samo u deklaraciji; uistinu, bila im je to lepa prilika
da ostanu verni zakletvi austrougarskom caru i da, umesto da odu
na Solunski front, u srpsku vojsku, ostanu u zarobqeni~koj za-
vetrini u Rusiji.
Majska deklaracija. [esnaestog maja 1917. godine, hrvat-

ski i slovena~ki politi~ari okupqeni u Jugoslovenskom klubu u
Carevinskom ve}u u Be~u, odbili su “kao nerealnu i {tetnu mi-
sao o stvarawu jedne velike ju`noslavenske dràve pod èzlom
Habzburgovaca zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom, za koju su se
zalagali konzervativni vojni krugovi u Be~u, i da oni traè
stvarawe velike hrvatske dràve u koju bi u{le sve ju`nosla-
venske zemqe Austro-Ugarske na bazi jednakosti s Ugarskom”
(18, 200). Dve nedeqe kasnije, 30. maja, oni su objavili svoju dekla-
raciju, nazvanu Majska, kojom “na temequ narodnog na~ela i
hrvatskoga dràvnoga prava zahtijevaju ujediwewe svih zemaqa u
monarhiji, u kojima ìve Slovenci, Hrvati i Srbi, u jedno samo-
stalno, od svakoga gospodstva tu|ih naroda slobodno i na demo-
kratskoj podlozi osnovano dràvno tijelo, pod èzlom habzbur-
{ko-lorenske dinastije, te da }e se svom snagom zauzeti za ostva-
rewe ovoga zahtjeva svoga jednog te istog naroda” (19, kwiga I, 25).
Bez obzira na to {to je deklaracija istakla zahtev za ujedi-
wewem samo habzbur{kih ju`noslovenskih zemaqa, a ne i drugih,
i {to se prihvata vrhovni autoritet postoje}e dinastije, Majska
deklaracija do~ekana je s “prili~nom pa`wom”. Stjepan Radi}
(1871-1928), hrvatski politi~ar ~iju je “prevrtqivu” orijenta-
ciju te{ko pratiti, protuma~io je to kao zahtev da se Sloven-
ci, Hrvati i Srbi “temeqem hrvatskoga dràvnoga i na osnovu
op}e priznatoga prava o samoodre|ewu svih naroda u granicama
ove monarkije ujedine u jednu jedinstvenu hrvatsku dràvu sa
svojom narodnom vladom i sa svojom narodnom upravom”. Sr|an
Budisavqevi} (1884-1968), naivni srpski politi~ki idealista,
ili srpski idealisti~ki politi~ar, i ne prime}uju}i Radi}ev
asimilacioni pristup Srbima kao “sastavnom delu” hrvatskog
dràvnog prava i hrvatske dràve, kaè da je “u politi~koj akci-
ji Jugoslavena za vrijeme rata dono{ewe te deklaracije bio sna-
àn korak naprijed” (84, kwiga I, 26-27).
Kao da je sve to bilo vidqivije iz Italije jer je vladin list
\ornale d’Italia, pozivaju}i se na Majsku deklaraciju, pisao da
Srbima preti opasnost od Hrvata, po{to je Hrvatima (i Sloven-
cima), vernim braniocima Habzbur{ke dinastije, jedini ciq da

ostanu uz Austriju. Bilo je listova koji su procewivali da }e
Italija, u budu}nosti, na svojim granicama, umesto jedne, imati
dve Austrije, po{to bi nova jugoslovenska dràva nu`no morala
biti protivitalijanska.
Hrvati beè od dobrovoqa{tva. Svoje “vojne” aktivnosti

Jugoslovenski odbor i Trumbi} zaustavili su na onoj pri~i o
“dvesta-trista” dobrovoqaca iz Ju`ne Amerike koji nikad nisu
stigli na srpsko rati{te i na upornoj borbi da se razbije Srpski
dobrovoqa~ki korpus. Videli smo, iz Korpusa su istupili hrvat-
ski i slovena~ki vojnici, tamo dovedeni samo zarad privida o
u~e{}u “jugoslovenskih” dobrovoqaca na strani Saveznika, a
navodno zalagawe za dobrovoqa~ki pokret u Ju`noj Americi pre-
raslo je u nastojawe da se opremi aeroplanska eskadrila za Solun-
ski front. Ubudu}e, Trumbi} }e se dobrovoqcima baviti samo
ukoliko bi mu oni mogli posluìti kao “vojni~ka” potpora za
dokazivawe hrvatskih (i slovena~kih) prava na ratno savezni-
{tvo protiv Austrougarske i za legitimisawe Jugoslovenskog
odbora i svoje li~no kao predstavnika nacionalnih interesa
“jugoslovenskog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca podloènih
Austro-Ugarskoj” (5, 493).
Ni odziv severnoamerikanskih Hrvata (i Slovenaca) nije
bio izraèniji. Iz jednog telegrama prispelog u Solun sredi-
nom juna 1917. godine, koji se poziva na izve{taje Milana Pribi-
}evi}a (1877-1937), iz SAD i Kanade “do sada poslano 864, 15. juna
po}i}e odmah 600-1000. Od ovih posledwih bi}e Hrvata i Slove-
naca oko 60. Radi se na pokretu Hrvata” (7, dok. 108, 181). Verovatno
je deo tih dobrovoqaca poticao iz Kanade, po{to su Amerikan-
ci jo{ uvek bili neutralni, a kanadska vlada u me|uvremenu je
izjavila da “ne}e praviti nikakve prepreke Srbima koji ìve u
Kanadi, a pozvani su u vojsku pod drugu zastavu” (7, dok. 109, 182).
Da je bilo imalo iskrenosti kod Jugoslovenskog odbora i
wegovih ~lanova (i ne{to Srba me|u wima), onda bi se znalo da
hrvatske iseqeni~ke organizacije nisu ni zainteresovane za
kupqewe dobrovoqaca. Tako, na primer, ogranak Jugoslovenske
narodne obrane “Jadran” iz Buenos Airesa, 5. juna 1917. godine pi-
{e ogranku “Primorac” iz Asunsiona da je [piro Poznanovi}
(1860-1940), Bokeq, u mladosti pomorac a od 1916. godine delegat
srpske vlade za mobilisawe dobrovoqaca u Ju`noj Americi, tih
dana krenuo u tamo{wu provinciju da prikupqa dobrovoqa~ke
~ete “koje bi krenule za Evropu, da se bore na ratnim poqanama
sa ostalom bra}om”. Obave{tavaju}i svoje bratsko dru{tvo da
60 Ilija Petrovi}
ni samo “ne prima nikakvog sudjelovawa u tome, jer ne{to takova

moglo bi donijeti neprilika ~itavom na{em dosada{wem radu i
organizaciji”, “Jadran” upozorava da “{to se ti~e sakupqawa i
propagande za dobrovoqa~ke ~ete pa bilo i za jednog samog ~ovje-
ka... ne ima u tome nikakvog udjela” (7, dok. 180, 287). Budu}i da se u
ovom pismu od svega petnaestak redova Ogranak “Jadran” dva puta
predstavqa kao “centar Jugoslovenske narodne obrane na ju`nom
Atlantiku”, sa sigurno{}u se moè tvrditi da su “u provinciju”,
pre Poznanovi}a, stizala “Jadranova” pisma koja su Poznanovi-
}ev rad ~inila bespredmetnim i uzaludnim.
Ravno dvadeset dana kasnije, dok je Trumbi} bio na Krfu, we-
gov potpredsednik Mi~i} traì od Pa{ka Baburice, predsedni-
ka Jugoslovenske narodne obrane u Valparaisu, da direktno izve-
sti Trumbi}a o naporima koji se ulaù za slawe “aeronauti~ke
ekspedicije” na Solunski front. Taj brzojav “biti }e od ve}eg us-
pjeha, jer ga na{ gosp. predsjednik moè neposredno da pokaè
srpskoj vladi”, ali ~itava briga Jugoslovenskog odbora vra}a se,
zapravo, na neku raniju me|usobnu prepisku i èqu da predstav-
nik Jugoslovenske narodne obrane do|e u London, ne bi li “li~no
upoznao ambijent i prilike” u kojima Odbor radi. Kad bi do{ao
u London, “on bi mogao da se uvjeri o opravdanosti pojedinih ko-
raka koje mi poduzimamo kao i o potrebi onih koji se imaju podu-
zeti u budu}e. Bez toga na{i qudi u Ju`noj Americi ne }e mo}i
biti dovoqno orijentovani i svijesni opravdanosti na~ina kako
mi radimo, to dizorijentovawe ima za posledicu da se povjerewe
prema Jugoslovenskom odboru uzdrmaje i on ne nailazi na onu pot-
poru i razumijevawe, {to danas on vi{e treba nego li ikada pri-
je. Jugoslovenski odbor je potpuno aktivan i energi~no radi u
svim centrumima i u svim krugovima, ali moramo da se borimo s
razli~itim pote{ko}ama. Za na{ rad i uspjeh mi trebamo od na-
{ih iseqenika apsolutno povjerewe i svu moralnu i financijal-
nu potporu, svako kolebawe {kodi na{oj op{toj stvari” (7, dok.
181, 288).
Leonti}ev izve{taj o kupqewu dobrovoqaca u Ju`noj Ameri-
ci stigao je do Pribi}evi}a tek drugom polovinom avgusta 1917.
godine i zaista je bio informativan; da}emo ga ovde u izvodima:
“Na proglas o ‘Jadranskoj Legiji’, koji se razaslao i u Ju`nu
Ameriku u mesecu februaru 1915, iz Rima, odazvao se je do mog do-
laska u Antofagastu (île) lep broj na{e omladine. Po prilici
nekih 120 dobrovoqaca... U Ju`nu Ameriku do{ao sam u polovi-
ni septembra 1915... U isto vreme do{ao je i g. dr Mi}e Mi}i}...
Oba smo radili u prvom redu, na sakupqawu dobrovoqaca. Do
juna 1916. bilo ih je oko 300, iskqu~ivo sa Pacifika.
Od prvog dana moga dolaska u Ju`nu Ameriku, a pre toga, po

informacijama moje bra}e u Antofagasti ra~unao sam vazda na
200-300 Hrvata iz Ju`ne Amerike, koji bi ustrojili dobrovoqa~-
ku ~etu onu moralnu pomo} koja nam je toliko bila nu`na s obzi-
rom na talijanske pretenzije na na{u jadransku obalu. Ta neznat-
na ~eta, koja nikada i nikako nije mogla imati zna~ewe jedne
efektivne pomo}i na{oj herojskoj vojsci, morala je imati uti-
caja u pitawu italijanskih zahteva na Istru i Dalmaciju, i to
tim vi{e {to su svi dobrovoqci na koje sam ra~unao iskqu~ivo
Hrvati iz Dalmacije, sa obala i sa otoka wenih. I samo ova ~eta,
bez obzira na druge koje bi je sledile iz Argentine, Severne
Amerike, iz zarobqeni~kih kontingenata u Rusiji i Srbiji, kad
bi se pametno iskoristla, nesimpati~na ali neophodna reklama,
putem javne {tampe i mar{a kroz glavne gradove savezni~ke -
sve to zgodno provedeno u pravo vreme i samo ~eta od 200-300 do-
brovoqaca sa na{eg jadranskog primorja bila bi najve}a agitacija
za na{e pravedne te`we pred celim svetom a najsna`niji argu-
menat protivu Italijana u diplomatskim salonima. Neposredno
pred zabranom mi smo ra~unali sa najmawe 500 Hrvata iz Ju`ne
Amerike. Oti{lo ih je vaqda jedva 40” (7, dok. 182, 289-293).
O~igledno, u Hrvate nije trebalo polagati nadu, a po~etak
crnogorske propagande protiv srpskih dobrovoqaca, u korist cr-
nogorske vojske, dobro je do{ao i Jugoslovenskom odboru u Lon-
donu i wegovim poverenicima me|u iseqeni{tvom. îm je agita-
cija obustavqena, onaj ve} vi{e od dve i po godine star broj od
200-300 potencijalnih dobrovoqaca odjednom je porastao na “naj-
mawe 500 Hrvata iz Ju`ne Amerike”.
Dobrovoqci pristiù na Solunski front. Iako su se Rusi

tome opirali, |eneral @ivkovi} uspeo je da iz Korpusa izdvoji
jedan bataqon od 1.079 vojnika i 20 oficira i da ga 25. januara
1917. godine po{aqe u Solun. Putuju}i preko Murmanska, Engle-
ske, Francuske i Italije, ovaj bataqon stigao je na front tek 21.
aprila, ali “u vrlo dobrom stawu”. Izve{tavaju}i svog ministra
vojnog o polasku dobrovoqaca, @ivkovi} je predloìo da se ceo
Korpus prebaci u Solun, jer }e ga biti “vrlo te{ko sa~uvati od
prerane upotrebe na Ruskom frontu” (13, 139).
Korpus je jo{ teè bilo sa~uvati od razbija~kog delovawa
hrvatskih i slovena~kih “dobrovoqaca” u wemu, naro~ito inte-
ligencije u liku biv{ih austrougarskih oficira i podoficira.
Prema o{troumnom zapaàwu potpukovnika Nikoli}a iz [taba
Korpusa, napisanog po dolasku u Solun, februara 1918. godine,
hrvatski i slovena~ki dobrovoqci “stupili su u korpus ne samo
62 Ilija Petrovi}
kao vojnici ve} s namerom da od korpusa stvore vojni~ku i poli-

ti~ku organizaciju, koja bi imala zadatak da se vojni~ki bori za
svoje oslobo|ewe, ali, koja bi isto tako imala zadatak da u poli-
ti~kom pogledu pripremi ujediwewe, ili boqe re}i zajednicu
troimenog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca. Zajednicu kaèm,
jer razgovaraju}i sa velikim brojem oficira i dobrovoqaca di-
sidenata, stekao sam dojam da oni svi zami{qaju i èle zajednicu
sa nama iz Kraqevine Srbije na podlozi stvarawa jedne dràve -
Jugoslavije, koja bi ogarantovala svakoj pokrajini autonomnu slo-
bodu... Iz neznawa, nepoznavawa prilika i plana na{e vlade:
kako ona èli da izvr{i spajawe na{eg troimenog naroda po os-
lobo|ewu, iz bojazni od odgovornosti, ako se uzme pogre{an pra-
vac u odnosu na te`we na{e vlade - mi smo se odmah u po~etku ra-
da starali da politi~ka pitawa u korenu ugu{imo jo{ u samom
po~etku” (13, 146).
Pribi}evi} se povla~i iz misije. Od toga vremena, oceniv-

{i da Srbija odstupa od zalagawa za Jugoslaviju, Jugoslovenski
odbor po~iwe da se pona{a kao sasvim samostalan politi~ki fak-
tor. Istovremeno, bila su to zbivawa koja su potpukovnika Pribi-
}evi}a, {efa srpske misije za skupqawe dobrovoqaca u Severnoj
Americi, navela da 5. februara 1918. godine zatraì povla~ewe
sa te du`nosti. Pribi}evi} je u prilog svojoj molbi nare|ao ne-
koliko razloga administrativne prirode (mada je sadràj misije
vi{e nacionalno-politi~kog a mawe vojni~kog karaktera, u pre-
pisci s Evropom dobija “najobi~nija vojni~ka administrativna
nare|ewa”; i posle skoro godinu dana prepiske, misija nije dobi-
la svog blagajnika; iako hvali saradwu sa poslanikom Mihajlo-
vi}em, uo~ava se da Misiji nije dato dovoqno samostalnosti), ali
je wihovu su{tinu ipak saèo u barem tri ta~ke:
Prvo: Misija je najte{we vezana za jugoslovensku politiku
Srbije, a najva`niji wen uspeh bio bi da se u borbu pokrenu Hr-
vati i Slovenci. Bez obzira na svoj ugled me|u wima, Pribi}evi}
nije bio u stawu da u grupu od 3.000 poslatih dobrovoqaca ukqu~i
vi{e od 200 Hrvata i Slovenaca. “Ovaj mali broj upravo i{~eza-
va, kad se uzme u obzir da Hrvata i Slovenaca ima ovde tri do
~etiri puta vi{e od Srba, {to zna~i da sam ih trebao otpremiti
najmawe 10 000. Ako ostane ovako do}i}e dobrovoqa~ka akcija
ovde u isto stawe u kojem je zavr{ena ona u Rusiji, a danas nas ve}
ovaj rezultat sa Hrvatima i Slovencima kompromituje, jer o~i-
gledno pokazuje, da oni nisu uz nas u pokretu” ” (7, dok. 119, 195).
U vezi sa Pribi}evi}evom ostavkom, Mihajlovi} je 27. fe-
bruara obja{wavao svome ministru spoqnih poslova i predsed-
niku vlade Nikoli Pa{i}u zbog ~ega je dobrovoqa~ka akcija

bila neuspe{na. Obi~no se tvrdi, kaè Mihajlovi}, da se gre{ka
nalazi u jednoj ranijoj informaciji Jugoslovenskog odbora da se
u Americi, samo ako bi bilo novaca, moè prikupiti 30.000 do-
brovoqaca. “Me|utim to nije ta~no, jer me|u Hrvatima i Sloven-
cima mi imamo vrlo malo pristalica, a ogromna ve}ina ili je
indiferentna ili neprijateqska. Dobrovoqci su, dakle, sakup-
qeni samo me|u Srbima i dali su broj sa kojim mi moèmo biti
potpuno zadovoqni” (7, dok. 122, 198-199).
Pribi}evi}a je u Misiji zamenio major Srdan Gaji} koji ta-
ko|e isti~e slab “dobrovoqa~ki” odziv me|u Hrvatima i Slo-
vencima. Razlog tome leì u ~iwenici “{to ve}ina ne veruje u
slom Austrije, {to su zatucani katolici, {to se boje na{eg uti-
caja na veru i alfabet, {to ih popovi i ovde kao i u starom kraju
vuku za nos, {to ima dosta austrijskih agenata koji ih odvra}aju
od pomisli za ujediwewem, {to ne veruju u ravnopravnost na-
rodnosti u budu}oj dràvi, {to se boje da ih Srbi ne preplave i
oduzmu im wihovo nacionalno obele`je, {to su pocepani i za-
va|eni ovde u Americi kao i na{ narod, a najglavnije je {to ne
znaju {ta je sloboda i nerado ginu”.
Trumbi} udara s le|a. U odbrani hrvatskih interesa i u stra-

hu da bi se rat uskoro mogao zavr{iti bez savezni~kog statusa za
Jugoslovenski odbor, Trumbi}u nije smetalo da dobrovoqce iz
Rusije i sa drugih strana proglasi odmetnicima i buntovnicima
“protiv svoga suverena”. On to kaè jer zna da se ne radi o Hrvati-
ma; dobrovoqci su bili skoro iskqu~ivo Srbi, a buntovni{tvo i
odmetni{tvo bilo je najmawe {to im je u svom neraspoloèwu
prema Srpstvu mogao pripisati. Po istoj toj logici, Hrvatima
(i Slovencima) pripada pravo na oslobo|ewe samom ~iwenicom
da postoje kao narod, a rat koji su Srbi vodili sporedna je stvar;
najbitnije u svemu jeste mogu}nost da se Srbi-dobrovoqci nazovu
“Jugoslovenima” i da, uz Hrvate (i Slovence), koji se za tu prili-
ku mogu nazvati isto tako, budu tvorci sopstvenog oslobo|ewa.
Ipak, sve to on je napisao kasnije, a neposredno posle razgo-
vora s Pa{i}em, on je zatraìo od francuske vlade da se oglasi
deklaracijom ~iji tekst joj je odmah predlaè:
“Od po~etka rata jugoslovenski narod Srba, Hrvata i Slove-
naca u Austro-Ugarskoj odupirao se zajedni~kom neprijatequ sa
svima sredstvima svoje snage. Mnogi jugoslovenski dobrovoqci
stupili su u redove savezni~kih vojski. Ve} u balkanskim rato-
vima i ~im je buknuo ovaj rat hiqade jugoslovenskih dobrovoqa-
ca iz Austro-Ugarske borili su se u srpskoj i crnogorskoj vojsci.
64 Ilija Petrovi}
Jedan korpus sastavqen od dvije divizije jugoslovenskih dobro-

voqaca, formiran u Rusiji 1916. i 1917., borio se na Dobruxi i na
rumuwskom frontu kao integralni dio srpske vojske. Znatan broj
jugoslovenskih dobrovoqaca bore se u ovom ~asu u srpskoj vojsci
u Makedoniji, Murmaniji, Rusiji i Sibiriji.
S obzirom na sve napore vlada republike Francuske smatra
jugoslovenski narod kao savezni~ki narod i priznaju mu pravo, da
prekine dràvne veze, koje ga veù s Austro-Ugarskom, kao i
pravo na nezavisnost, a u skladu s principima narodnosti i pra-
vom naroda na samoodre|ewe pravo, da se sjedini s jednokrvnom
bra}om u Srbiji i Crnoj Gori u jednu nezavisnu dràvu. Vlada
smatra jugoslovenske dobrovoqa~ke ~ete, koje se nalaze u srpskoj
vojsci u Makedoniji, Rumuniji, Rusiji i Sibiriji kao savezni~ke
trupe zara}ene u redovnom ratu s Austro-Ugarskom i Wema~kom i
wihovim saveznicima.
Francuska vlada priznaje tako|er Jugoslovenski Odbor, kon-
stituisan u maju 1915. pod predsjedni{tvom dra Ante Trumbi}a,
kao predstavnika i organa nacionalnih interesa jugoslovenskog
naroda Srba, Hrvata i Slovenaca podloènih Austro-Ugarskoj.
Francuska vlada priznaje jednako ovaj isti Odbor kao mandatara
ovoga naroda i uzima na znawe deklaraciju, kojom se spomenuti
Jugoslovenski Odbor obavezuje, da }e voditi svoju politi~ku ak-
ciju u potpunom sporazumu s vladom Kraqevine Srbije, u skladu s
Krfskom Deklaracijom od 20. jula 1917” (5, 492-493).
Prema pisawu êhiwe Milade Paulove (1891-1970), francu-
ski ministar Stefan Pi{on (1857-1933) bio je voqan da u ime svo-
je zemqe da takvu izjavu, ali da tako ne{to nije izvodqivo iz pro-
stog razloga {to bi to bilo protiv interesa Kraqevine Srbije
kao savezni~ke dràve. Ukoliko bi se sa takvom izjavom sloìla
i Srbija, weno saop{tavawe svelo bi se na obi~nu formalnost.
Partnerstvo sa Srbijom po svaku cenu. Kako se od francuske

vlade nije mogla izvu}i separatna izjava o priznawu Jugoslove-
nskog odbora za “ratuju}u stranu”, Trumbi} je procenio da bi “ju-
goslovenskoj” ideji koristilo ukoliko bi se za wu mogla pridobi-
ti Englezi. Sa tim ciqem, on se potrudio da Jugoslovenski odbor
pripremi jedan memorandum za engleskog ministra spoqnih
poslova grofa Xemsa Balfura (1848-1930). Ovaj memorandum, pri-
li~no op{iran, sa~iwen je u Londonu 7. oktobra 1918. godine i po-
~iwe prikazom Pa{i}evih i Odborovih gledi{ta na “priznawe
prava jugoslavenskog naroda”. Pa{i}evo gledi{te prepri~ano
je prema wegovoj izjavi datoj Tanu i objavqenoj 27. septembra.
Ono se svodi na traèwe da Saveznici “priznavaju}i lojalnost i
`rtve Srbije kao Saveznika, priznaju woj i pravo, da oslobodi

svojom pomo}i svoje suplemenike u Austro-Ugarskoj i da se s wi-
ma ujedini u jednu slobodnu i nezavisnu dràvu”. U skladu sa tim,
Pa{i} nije saglasan da se “jugoslavenski” dobrovoqci iz Austro-
ugarske tretiraju kao savezni~ke i ratuju}e trupe, isto kao {to
ne èli “da Jugoslovenski odbor bude priznat kao predstavnik
jugoslavenskih podanika Austro-Ugarske”.
Sa svoje strane, Jugoslovenski odbor traì “da jugoslaven-
ski narod, koji je sada podloèn Austro-Ugarskoj, bude priznat
kao Savezni~ki narod i da mu bude dato pravo na dràvnu nezavi-
snost i ujediwewe na temequ nacionalnog principa i principa
samoopredeqewa u jednu nezavisnu dràvu sa svojom bra}om iz
Srbije i Crne Gore”. Tako|e, Odbor traì da “jugoslavenski do-
brovoqci budu priznati kao savezni~ke i ratuju}e trupe”, a on,
Odbor, “kao predstavnik i organ narodnih interesa Jugoslavena i
kao wihov mandatar” (5, 496-497).
Svoje “pravo” da se proglasi “savezni~kom i ratuju}om silom”
i partnerom srpske vlade, bez obzira na to {to sam ne upravqa
ni delom bilo kakve teritorije, Odbor i ne pomi{qa da upore-
|uje sa statusom Kraqevine Srbije i wenim ratnim doprinosom
savezni~koj stvari. On se “ravna” prema srpskoj vladi, a svoje sta-
vove obrazlaè tvrdwom da “Vlada g. Pa{i}a nema mo}i izvan
Srbije, a ~ak i u samoj Srbiji wena je vlast ograni~ena, jer se os-
lawa na 53 zastupnika, proti kojima stoji 50 opozicionih zastup-
nika, i to u parlamentu, koji je izabran jo{ u 1911. godini i koji
reprezentira samo prvobitnu Srbiju bez krajeva dobivenih u ra-
tovima od 1912. i 1913. Na taj na~in dana{wa ustavna Srbija pred-
stavqa samo 3 milijuna stanovnika, dok bi jugoslavenske zemqe,
koje bi se imale da pod~ine wenoj ‘egidi’, predstavqale 7 miliju-
na stanovnika ne ura~unavaju}i ovamo nezavisnu kraqevinu Crnu
Goru” (28, 499). Oslowen na deo srpske opozicije u emigraciji, ni-
malo lojalne sopstvenom narodu i sopstvenoj dràvi, Odbor,
dakle, optuùje Srbiju, koja se u ratu nalazi od jeseni 1912. godi-
ne, da wom upravqa neustavna vlada, da u toj istoj Srbiji narodni
poslanici ne zastupaju interese srpskog naroda i da stanovni-
{tvo novooslobo|enih krajeva (Ma}edonije, Kosova, Metohije i
dela Ra{ke) ne pripada Srbiji. Zbog toga, “na{ svijet nema po-
vjerewa u takvu antiliberalnu vladu, naro~ito s obzirom na po-
stupawe prema svojoj bra}i u Makedoniji, koja su pod vladom g.
Pa{i}a pod~iwena jednom izuzetnom reìmu. Jugoslavenski kra-
jevi u Austro-Ugarskoj u civilizaciji i u javnoj upravi napred-
niji su od Srbije i ne }e biti voqni da se podvrgnu vladi, koja ni-
je na istoj razini”. Kad govori o sebi i svom “dràvnopravnom”
66 Ilija Petrovi}
autoritetu, Jugoslovenski odbor nudi tvrdwu da su wegovi ~la-

novi u Evropi i Americi “sami Srbi, Hrvati i Slovenci, koji su
zapremali va`ne poloàje prije rata u politi~kom i dru{tve-
nom ìvotu jugoslavenskih krajeva. Osam izme|u wih (Trumbi},
Vasiqevi}, Stojanovi}, Sr{ki}, Bawanin, Gregorin, Trinajsti}
i Hinkovi}) bili su ~lanovi parlamenta i sabora, dok su drugi
istaknuti bili kao sveu~ili{ni profesori, doktori, publici-
sti i poslovni qudi. Odbor uìva i u li~nom i u politi~kom po-
gledu povjerewe jugoslavenskog naroda, kao {to se to vidi iz jav-
nog mi{qewa u Austro-Ugarskoj i iz pisawa cjelokupne jugosla-
venske {tampe u Americi i drugdje izvan granica Austro-Ugar-
ske” (5, 499-500).
Isto kao {to nekriti~ki tretira sopstveni legitimitet “u
politi~kom pogledu povjerewa jugoslavenskog naroda”, nude}i za
svedoka javnost u zemqi protiv koje Saveznici ratuju ve} ~etiri
godine, Trumbi}u i Jugoslovenskom odboru ni ne pada na pamet da
u memorandumu engleskoj vladi prozbori ijednu re~ o nacional-
nom karakteru dobrovoqaca u srpskoj vojsci. Po{to konstatuje
da je “cjelokupni broj jugoslavenskih dobrovoqaca dostigao u
najmawu ruku cifru od 30.000”, Jugoslovenski odbor jo{ jednom
poku{ava da svoje sagovornike ubedi kako bi se “iz mase na{ih
zarobqenika u Rusiji (otprilike 200.000) zacijelo mogle stvori-
ti i druge jedinice, prije nego {to je buknula ruska revolucija,
da nije srpska vlada izazvala nezadovoqstvo kod tih masa odbacu-
ju}i opravdana traèwa dobrovoqaca, koja su bila u tome, da im
se dade pravo, da se sluè svojim narodnim imenima i zastavama i
da se s wima postupa na jednaki na~in, kao sa srpskim oficirima
i vojnicima, koji su do{li s Krfa. âk i u tim danima pokazivala
se je tendencija, da se naro~ito isti~e superiornost oslobodi-
laca iznad wihove oslobo|ene bra}e”.
Sa stanovi{ta Jugoslovenskog odbora, “Vlada g. Pa{i}a u~i-
nila je sve mogu}e, da sakrije od javnog mi{qewa opseg dobrovo-
qa~kog pokreta i odziva dobrovoqaca, i to iz prostog razloga, {to
je èqela da zadrì hegemoniju nad wima. Ali je ipak ~iwenica,
da Jugoslaveni iz Austro-Ugarske nisu samo efektivno sura-
|ivali na wihovu oslobo|ewu, nego da su stvarno pomagali samoj
Srbiji jednako u balkanskim ratovima, kao {to i u wenim napo-
rima, da izbaci neprijateqa sa svog zemqi{ta. I na{i su do-
brovoqci u tome tako|er imali enormnih gubitaka, naro~ito u
doba povla~ewa kroz Albaniju 1915. godine. Ti su dobrovoqci
do{li izravno iz Austro-Ugarske, Amerike, Wu Zelanda i iz za-
robqeni~kih logora u Rusiji... Pa ipak uza sve to dolaze nepresta-
no novi dobrovoqci iz Amerike, a jedna se ~eta takvih dobrovo-
qaca ba{ ovih dana iskrcala u Avru. Danas srpska armija, koja ne
bi mogla da se odrì poslije povla~ewa bez novog nova~ewa (re-
grutovawa - IP), sadràva znatan broj jugoslavenskih dobrovo-
qaca. Kao {to je poznato, hiqade jugoslavenskih zarobqenika u
Rusiji bore se na strani Saveznika u Murmanu i uz bok wihove
~ehoslova~ke bra}e u isto~noj Rusiji i Sibiriji” (5, 498).
Uru~uju}i ovaj memorandum, Trumbi} je 9. oktobra uveravao
Balfura u dobru voqu francuske vlade da prizna Jugoslovenski
odbor, ali nije propustio priliku da doda i optu`bu kako Pa{i}
èli pro{irenu Srbiju a ne ujediweni narod Srba, Hrvata i Slo-
venaca. “Nato dr. Trumbi} stane razlagati prilike u Srbiji upozo-
ravaju}i, da ~itavo pitawe nije zapravo spor izme|u Srbije i Jugo-
slavena, nego da je to samo diferencija prema li~nom shva}awu
ministra predsjednika Pa{i}a, budu}i da radikalna stranka nije
imala tada ni u parlamentu ve}ine” (5, 506). “Trumbi} je rekao na
kraju da Odbor ne ide za tim da iskqu~i srpsku vladu, ‘ona je i na-
{a vlada’, ali Pa{i} ho}e iskqu~iti Odbor koji ho}e saradwu i
kontrolu nad vladinim radom jer nema povjerewa u wezin dosa-
da{wi rad” (18, 358).
Kao ni Pi{on, ni Balfur se nije mogao protiviti Srbiji i
~iwenici da se ona ve} nekoliko godina uporno bori na savez-
ni~koj strani. On }e jedino potvrditi da su Saveznici “usvojili
ideju va{ega ujediwewa u jednu dràvu”, da s Austrijom ne}e biti
nikakvog kompromisa i da bi, u interesu daqe saradwe trebalo
izgladiti sve nesporazume izme|u Odbora i srpske vlade. Na-
rednog dana sreo se sa Balfurom i Pa{i}, a prema tuma~ewu Mi-
lade Paulove, “rezultat ~itave akcije bio je dakle u tome, da je
idejno pobijedio jugoslavenski Odbor sa svojom formulom. Ali
deklaraciju nije postigao ni on ni srpska vlada, budu}i da su Sa-
veznici ustrajali na tome, da se oba faktora moraju sporazumje-
ti” (5, 509).
Ovaj zakqu~ak Milade Paulove o “idejnoj pobjedi” Jugoslo-
venskog odbora utoliko je ~udniji ako se zna da Pa{i} nije ni
traìo nekakvu novu Balfurovu izjavu, a da je u Balfur odbacio
bilo kakvu pomisao da bi se mogla, u tom trenutku, davati ikakva
deklaracija u korist Odbora.
Bez obzira na sve to, kao i na neke nejasne nagove{taje da bi
evropske sile ipak mogle priznati Jugoslovenski odbor, Pa{i}
se i daqe drào svog stava da je Jugoslovenski odbor samo “odbor
za propagandu i ni{ta vi{e” i da ga je on i stvorio i finansirao.
“Naspelo se nekome da igra ulogu u me|unarodnoj politici pa
ho}e da vodi jugoslavensku politiku. E, pa ne moè. Ne dam ja to
nikako da bude. Srbija ho}e da oslobodi i ujedini Jugoslovene, a
68 Ilija Petrovi}
ne}e da se utopi u more jedne Jugoslavije: Srbija ne}e da se utopi

u Jugoslaviju, nego Jugoslavija u wu” (18, 358).
Sa svim tim u vezi, i makar koliko neki od Trumbi}evih na-
voda u memorandumu engleskoj vladi bili ta~ni, svi prigovori na
stavove srpske vlade gube na teìni ako se zna da Srbi iz Austro-
ugarske, oni koji su ~inili skoro celokupnu dobrovoqa~ku masu,
nisu u{li u srpsku vojsku pod firmom “jugoslovenstva”, ve} is-
kqu~ivo sa ciqem da se bore za oslobo|ewe Srpstva, i onog we-
govog dela u Srbiji, i onog koje se vekovima ve} nalazilo pod aus-
trougarskom okupacijom. Trumbi} i Odbor nisu u dobrovoqcima
prepoznavali Srbe jer da jesu, wihova politi~ka misao bila bi
bez ikakvog smisla. Zapravo, oni u tome i nisu traìli smisao,
budu}i da su dobro znali koliko je “dobrovoqaca”, ponajvi{e
hrvatskih i slovena~kih, napustilo Korpus u Odesi tokom velike
akcije za wegovo razbijawe s prole}a 1917. godine.
Po nesre}i, ni srpska strana nije uspela da na vreme shvati
vrednost i su{tinu dobrovoqa~kog pokreta, {to je bilo pogubno
za srpsku nacionalnu sudbinu. Delom zbog toga {to je èlela da
pred javno{}u, naro~ito austrougarskom, prikrije poreklo svojih
dobrovoqaca, a delom zbog vojni~ke sujete i sulude potrebe da se
ne umawuje ratni~ki ugled srpske vojske, tokom svih ratnih
godina srpski dobrovoqci zadràli su se na nivou bezli~ne mase.
No, ono {to se u srpskoj vojsci i srpskoj politici nije ume-
lo vaqano proceniti, Trumbi} i Hrvati (i Slovenci, naravno)
iskoristili su za agresivan prodor sopstvenih politi~kih pog-
leda, ali i da obezvrede zna~aj srpskih vojni~kih pobeda u ratu
protiv neprijateqske zemqe iz koje je bezna~ajno mali broj hr-
vatskih (i slovena~kih) dobrovoqaca pristupio srpskoj vojsci.
Tako, na primer, po~etkom oktobra 1918. godine, naslowen na ~i-
wenicu da se ratu primakao kraj i nameran da sa potpisnicima
Krfske deklaracije “utvrdi i odredi in concreto na~ela i postupak
za zajedni~ko i jedinstveno provo|ewe na{e nacionalne politi-
ke”, Trumbi} }e se pozivati na “pobjede na{e vojske i Saveznika”.
A Jugoslovensko narodno vije}e u Wujorku, u kome je radilo i ne-
koliko ~lanova Jugoslovenskog odbora, istih tih dana zapreti}e
“priop}ewem” da su “Srbi, Hrvati i Slovenci kao jedan ~ovjek
usvojili Vilsonovo na~elo, da svaki narod ima neosporno pravo da
si dràvnu formu odredi po svojoj voqi. Kao naravna posqedica
toga slijedi, da narod ovo svoje pravo vr{i na ustavotvornoj
skup{tini, koja je suverena u svim pitawima ~itavog dràvnog
ìvstva i neograni~ena u pitawu forme budu}e dràve. Izbor-
ni red za konstituantu ima biti stvoren uz sudjelovawe svih od-
lu~nih faktora na{eg narodnog pokreta u domovini i apsolutna
sloboda mora biti zajam~ena” (5, 520-522. i 524). Druk~ije re~eno,

{estorica Hrvata i Slovenaca iz Jugoslovenskog vije}a u Wujor-
ku (i jedan Srbin uz wih), na istom talasu sa Trumbi}em iz Lon-
dona, nagove{tavaju da bi “pobjeda na{e vojske” mogla dovesti do
ukidawa kraqevske dinastije u Srbiji i da bi “Srbi, Hrvati i
Slovenci kao jedan ~ovjek”, naro~ito Hrvati i Slovenci iz Ame-
rike, nasloweni na “samoodre|ewe” koje je proklamovao ameri~-
ki predsednik Tomas Vudrou Vilson (1856-1924), zaveli repub-
liku sa hrvatskim primatom.
Novi Trumbi}ev poku{aj. U takvim okolnostima, kad srpske

vojni~ke uspehe nekontrolisano naziva “pobjedom na{e vojske i
Saveznika” (5, 520), kad se naslu}uje da bi Italija mogla zapose-
sti teritorije kojima se bavi Londonski ugovor, a Jugoslovensko
narodno vije}e iz Va{ingtona jo{ mu ne {aqe izjavu o podr{ci,
Trumbi}, zajedno s Arturom Xonom Evansom (1851-1941), arheolo-
gom, i Henrijem Vikemom Stidom (1871-1956), novinarom i publi-
cistom, 30. oktobra {aqe u Va{ington novu tajnu poruku. Wen
sadràj zanimqiv je i zbog stoga {to izraàva brigu samo za “hr-
vatske” teritorije (ukqu~uju}i, vaqda, i Srem) sa kojima Trum-
bi} ra~una posle raspada Austrougarske, dok se Ba~ka, Barawa i
Banat ne nalaze u wegovom “povijesnom snu” o hrvatskoj dràvi:
“Po{to su vjerovatno u izgledu rasprave o primirju s Austri-
jom, pozivamo Vas hitno, da bez odvlake upotrijebite sav upliv, da
se osigura upotreba ameri~kih trupa za okupaciju svih spornih
gradova ili teritorija u Austro-Ugarskoj. Bude li koji sporni
predjel ili zona okupirana od talijanskih trupa, nastala bi oz-
biqna opasnost krvnih sukoba izme|u tih trupa i jugoslovenskog
pu~anstva. Tim bi se sukobima onemogu}io svaki budu}i spora-
zum i skladni odnos izme|u Talijana i Jugoslovena. Po{to su Ve-
lika Britanija i Francuska kao stranke u pogledu Londonskog
ugovora poduprle 1915. Italiju, ne mogu da posreduju u toj stvari.
Vlada Sjediwenih Dràva nije stranka i nije nikad priznala tog
ugovora. Ameri~ke trupe bile bi svagdje pozdravqene kao dobro
do{le. 50.000 neizvje`banih momaka bilo bi jama~no dovoqno.
Preporu~ujemo stoga, da one okupiraju glavne ta~ke u Dalmaci-
ji, Istriji, Krawskoj te Hrvatskoj i Slavoniji. Va`no je, da se
niti talijanske niti srpske trupe ne upotrijebe, a tome se moè
izbje}i samo na poruku Sjediwenih Dràva” (5, 531).
Napredovawe srpske vojske. Petog novembra uve~e, u koman-

du srpske Prve armije stigla je sa svojim problemima i jedna de-
legacija Narodnog vije}a Srba, Hrvata i Slovenaca. U Austrou-
70 Ilija Petrovi}
garskoj, kaù, vi{e nema monarhije, umesto we zavladala je anar-

hija. “Vlasti ne postoje koje bi sa sigurno{}u mogle da sprovode
èqe Narodnoga Ve}a. Narod u {irokim razmerama vr{i pqa~ku
dràvne imovine, preti opasnost da }e u skoro po~eti i pqa~ka
privatne imovine. Za sada je Osek centar nereda. @eqa je Na-
rodnoga Ve}a Slovenaca, Hrvata i Srba, da srpska vojska {to pre
do|e, jer preti gra|anski rat, jer veliki broj ruskih zarobqeni-
ka ne samo, da pqa~ka u varo{i nego {ire i boq{evi~ke ideje.
Narodno je Ve}e naredilo ponovnu mobilizaciju, ali bez uspe-
ha”. U stvari, Narodno vije}e na{lo se u neprilici da ne moè
realizovati nijednu svoju ozbiqnu nameru, pa je od srpske vojne
komande zatraìlo da oduzme oru`je od stanovni{tva i da “uti~e
na wega da izvr{ava nare|ewe vlasti”.
Ne mogu}i da u svojoj interesnoj sferi samo u~ini bilo {ta,
Narodno vije}e zatraìlo je pismom od 4. novembra pomo} od
srpske vlade:
“Vojska biv{e austro-ugarske monarhije, koja se nakon pora-
za vra}a u svoje krajeve, po svoj }e prilici biti radi nesta{ice
hrane pretvorena u neure|enu hordu, koja }e harati i pqa~kati.
Kako mi imademo, da {titimo od tih neda}a na{e zapadne gra-
nice, obra}amo se bratskoj Srpskoj Vladi, da bi nam pomogla za-
{tititi zemqu i pu~anstvo Srijema i isto~ne Slavonije i osta-
viti svoje ~ete na na{e raspoloèwe po prilici na pruzi Osijek
- [amac.
Budu} smo mi - Dràva Slovenaca, Hrvata i Srba - proglasi-
li potpunu nezavisnost od bilo kojih veza sa biv{om austro-ugar-
skom monarhijom i Habzbur{kom dinastijom, spremni da sveop}a
konstituanta svih Slovenaca, Hrvata i Srba odlu~i o na{oj skup-
noj dràvi, to se nadamo, da }e srpska Vlada na{oj bratskoj mol-
bi udovoqiti”.
Pada u o~i bar nekoliko stvari: Narodno vije}e, iako je pro-
lasilo “potpunu nezavisnost”, ne raspolaè ni elementarnim us-
lovima da na “svojoj” teritoriji obavqa bilo kakvu vlast; ono nema
oruànih i drugih mogu}nosti da samo za{titi “svoje” granice; ono
“svoju” isto~nu granicu postavqa na èlezni~ku prugu od Oseka
do [amca, odnosno linijom Osek-êpin-\akovo-[amac. Po-
tvrdu za sve to nalazimo i u dopisu koji je 10. novembra iz Prve
armije upu}en vojnom izaslaniku Narodnog vije}a majoru Dra-
gutinu Perku (1875-1945):
“U odgovoru na predstavku koju je podneo vojni izaslanik,
izve{tava se Vlada narodnog ve}a S. H. S. u Zagrebu, da sam usvojio
èqe koje su postavqene u gorwoj predstavci. U ime izvr{ewa
naredio sam, da se Srem i isto~na Slavonija odmah posednu do li-
nija ozna~enih u predstavci, i daqe, dokle interesi Srba, Hrva-

ta i Slovenaca budu zahtevali, i da na{e trupe osiguraju èlez-
ni~ke pruge, saobra}aj na Dunavu i Savi i sve komunikacije kao i
red i poredak u tim oblastima”.
U vezi s ovim nimalo naivnim pitawem ~ula su se iz kruga
hrvatskih istori~ara i neka druk~ija tuma~ewa. Tako, na primer,
Dragovan [epi} (1907-1997), istori~ar, bez ikakvog zazora kon-
statuje da je Laza Popovi} (1877-1945), lekar, izaslanik Narodnog
vije}a u Beogradu, i{ao i daqe “od traèwa pomo}i srpske voj-
ske od linije Osijek - [amac na istok do Zemuna kao {to je to sta-
jalo u uputama Vije}a, i prema povjerqivim uputama Svetozara
Pribi}evi}a (1875-1936) molio da se po{aqe vojska u Zagreb i
Qubqanu... u Ba~ku, Banat, Barawu i Me|umurje, kao i na Rije-
ku”, gde treba da se stavi na raspolagawe Vije}u. [epi}eva pri~a
o pomo}i “na istok do Zemuna” ~ista je konstrukcija, budu}i da je
srpska vojska ve} bila zaposela ceo Srem, dobar deo Banata i
Ba~ke, a pribliàvala se i Barawi. Prema Popovi}evim zapi-
sima, “tada{wi ministar vojni Narodnog ve}a dr. Mate Drinko-
vi} (1868-1931) dao je svoje naro~ito saizvolewe i uz to jedno pot-
puno pismo (za regenta Aleksandra - IP), u kome je on predlagao
da srpska vojska ima {to pre da u|e u Hrvatsku i Slavoniju, i da
odmah ide na Zapad, ali samo do linije Osek - Bosanski [amac, a
daqe ne! Isto mi je dr. Drinkovi} i usmeno nekoliko puta potvr-
dio... Pre polaska ponovo su me primili potpredsednici Narod-
nog ve}a, i zajedno, i svaki za sebe. Sv. Pribi}evi} me je ovako
uputio: to {to stoji u pismu po liniji Osek - Bosanski [amac,
to je tako, a usmeno imam da predloìm i da naro~ito u wegovo
ime traìm, da srpska vojska ide {togod vi{e na Zapad i preko
pomenute linije. Pa to je do Zagreba, - rekao sam. Razume se, od-
govorio je Sv. Pribi}evi}, - najmawe do Zagreba” (20, 183).
Bez obzira na sva takva prièqkivawa, potpukovnik Du-
{an Simovi} (1882-1962), srpski izaslanik kod Narodnog vije}a
u Zagrebu, pri predaji akreditiva, 13. novembra 1918. godine, ot-
voreno je mogao formulisati stav srpskih vojnih i politi~kih
krugova o granicama i o ujediwewu: Srbija je u ratu dala milion
i po `rtava za oslobo|ewe svoje bra}e i ona ne moè dozvoliti
da na wenim granicama nastane neka nova dràva koja bi ih uzela
u svoj sastav, tako da ona, Srbija, ostane po strani, a plodove prepu-
sti neprijatequ. “Po pravu oru`ja, a na osnovu ugovora o primirju
sa Ma|arskom” - rekao je Simovi} - “Srbiji pripadaju Banat, Ba~-
ka, Barawa, Srem i Slavonija (do linije Osijek-\akovo-[amac)
kao i cijela Bosna i Hercegovina. Van te teritorije, da se moè-
72 Ilija Petrovi}
te opredeqivati po voqi: da idete sa Srbijom ili da formirate

zasebnu dràvu”.
Istine radi, vaqa znati da je potpukovnika Simovi}a, uo~i
wegovog puta u Zagreb, primio vojvoda @ivojin Mi{i} (1855-
1921) i predao mu akreditivno pismo za Narodno vije}e i pri to-
me izrekao jo{ nekoliko re~i: “U ime komandanta Savezni~ke
isto~ne vojske, generala Fran{e d’Eperea (1856-1942), ja treba
da potpi{em ugovor o primirju s Ma|arskom s opunomo}enicima
ma|arske vlade, koji su ve} stigli u Beograd. Demarkaciona lini-
ja i}i }e i to: na istoku linijom Or{ava-Mehadija-Karanse-
be{-Lugo{-Arad; na severu linijom r(eka) Mori{ do Segedi-
na-iznad (severno) Subotice-Baja-Pe~uj-Bar~; na zapadu rekom
Dravom do Oseka-èq. prugom Osek-[amac-cela Bosna i Her-
cegovina i Dalmacija do rta Planke”.
Na Simovi}evo pitawe: “Za{to niste, u ciqu skra}ivawa
fronta, uzeli liniju Bar~-r(eka) Ilova-Jasenovac?”, - vojvoda
je odgovorio: “Ja sam konsultovao profesora Qubu Kova~evi}a
(1848-1918) i neke druge, i oni su mi savetovali tu liniju, tako da
se narodu zapadno od te linije ostavi potpuna sloboda da se opre-
deli, ho}e li s nama ili ne” (20, 201).Simovi}evo razmi{qawe
moglo je biti i odgovor na Trumbi}evu antisrpsku orijentaciju i
dvoli~nu politi~ku delatnost, a nije iskqu~eno da je takvo Trum-
bi}evo dràwe navelo Saveznike da ne priznaju zagreba~ko Narod-
no vije}e. Neposredno pred dono{ewe odluka o ujediwewu Srba,
Hrvata i Slovenaca, 22. novembra 1918. godine, grof Balfur je u
razgovoru s italijanskim ambasadorom u Londonu izjavio da o pri-
znawu Narodnog vije}a ne moè biti ni re~i, jer se ono jo{ nije
sporazumelo sa Srbijom.
Austrougarske nema. U trenucima dok su potpisivani mirov-

ni ugovori sklopqeni na pariskoj Mirovnoj konferenciji (1920),
Austrougarska je prestala da postoji. Petnaestak godina kasnije,
nema~ki istori~ar Gerhard Hiler izloìo je tvrdwu da je Aust-
rougarska monarhija propala zbog toga {to se nije mogla odupre-
ti idejama Svetosavqa i Du{anovog Carstva. Niko od zvani~nih
nema~kih istoriografa nije tada opovrgao Hilerovu tezu o srp-
skim “zaslugama” za propast Austrougarske, niti je protivre~io
wegovom o{troumnom zapaàwu da se srpski nacionalizam u
zemqama pod austrijskom i ugarskom okupacijom nije iscrpqi-
vao u prostom iredentizmu, ve} da se naslawao na duhovne osnove
Svesrpstva, oli~enog u najplemenitijim dotignu}ima srpske
dràvnosti i srpske duhovnosti nemawi}ke epohe. Na tim je
osnovama dobrovoqa~ki pokret me|u Srbima iz prekodrinskih,
prekodunavskih i prekosavskih krajeva i iznikao, na tim je os-

novama i prerastao u wihovu svetu misiju za oslobo|ewe sve
Srpske Zemqe.
Gledano iz istorijske perspektive, moè biti da je srpski re-
gent Aleksandar s uzvi{enim namerama krenuo u stvarawe srp-
skog jugoslovenskog carstva na Balkanu, i mo`da je Nikola Pa-
{i} bio u pravu {to je u istom vremenu i u istim okolnostima
razmi{qao o srpskoj dràvi na svem srpskom etni~kom prosto-
ru. Predlog vojvode Mi{i}a da se Srbi odreknu iluzije o zajedni-
~koj dràvi sa Hrvatima i Slovencima, dat 1919. godine regentu
Aleksandru, bio je, po prilici, posledwi poku{aj da se defi-
nisawem srpskih nacionalnih granica ostvari ideal o srpskom
nacionalnom ujediwewu, a moè biti da budu}i jugoslovenski
kraq nije ni znao da je \uzepe Macini (1805-1872), revolucionar
i politi~ar, u jeku borbe za ujediwewe Italije neprestano
ponavqao kako su nacionalne dràve tek etapa na putu k uje-
diwewu Evrope; najverovatnije, Regent nije znao da je i Viktor
Igo (1802-1885), kwièvnik, istu takvu ideju propovedao u Fran-
cuskoj. Mogu}e je da je ova ideja bila bliska i Aleksandru, ali on
je bio vojni pobednik; ni wega nije mogla mimoi}i logika da su se
sva velika carstva ra|ala na velikim vojni~kim pobedama.
Mo`da je i wegovom carstvu, kao i svim carstvima nastajalim na
bojnom poqu, bilo su|eno da padne pred vremenom, ali ne moè
biti sumwe u ~iwenicu da su najve}e srpske tragedije tokom dva-
desetog veka proistekle iz srpske nebrige za sopstvene nacional-
ne granice i, istovremeno, iz prevelike brige za nacionalni
opstanak onih koji su to zami{qeno carstvo smatrali privre-
menim pribeì{tem. Slovenci i Hrvati iskoristili su goleme
srpske `rtve da ostvare sopstvenu dràvnost. I jedni i drugi
ra~unali su sa tom dràvno{}u samo utoliko {to su je u odre-
|enom trenutku mogli ponuditi nekoj modernizovanoj Austrougar-
skoj, koju nije trebalo izmi{qati, jer je ve} postojala. Hrvati i
Slovenci nikada nisu ni bili protiv Austrougarske; oni su se
na jednom istorijskom raskr{}u opredelili za Jugoslaviju, jer
se tada uk~ije nije moglo.
Sto godina kasnije, 2018, jo{ uvek u àlosti zbog istine da
su im Srbi skinuli sa vrata austrougarski jaram, Hrvati upo-
{qavaju izvesnog Jakova Sedlara, ro|enog u Spqetu 1952, da ih
osedla filmskom pri~icom “Sto godina srbijanskog terora u
Hrvatskoj 1918-2018”.
Agrarna reforma i dobrovoqci. Posle demobilizacije 1919.

godine, preìveli dobrovoqci vratili su se ku}ama, svako u svoj
74 Ilija Petrovi}
zavi~aj, u slavqeni~kom uverewu da su savezni~kom vojni~kom po-

bedom nad Centralnim silama i stvarawem Kraqevstva Srba,
Hrvata i Slovenaca sve muke prestale i da ih o~ekuje sre}niji
ìvot. No, naj~e{}e, zatekli su samo zgari{ta svojih nekada{wih
domova i pusto{. U takvim uslovima, i wihove porodice bile su
rasute.
A u me|uvremenu, odmah po oslobo|ewu i ujediwewu, 24. decem-
bra 1918. godine, vlada novostvorenog Kraqevstva SHS izdala je
proklamaciju o agrarnoj reformi, da bi dva meseca kasnije, 27.
februara 1919. godine objavila takozvane Prethodne odredbe za
pripremu agrarne reforme. Ovim aktima, izme|u ostalog, uki-
daju se kmetovski odnosi u Kraqevstvu, a svi veliki posedi iznad
100 do 500 hektara (prema posedovnim i ekonomskim prilikama u
pojedinim krajevima, tako da je u Ba~koj, Banatu, Slavoniji, Sre-
mu, Barawi i viroviti~koj ùpaniji ta granica bila utvr|ena na
300 hektara obradive ili 500 hektara ukupne zemqi{ne povr{i-
ne) stavqaju se pod udar agrarne reforme.
U skladu s tim odredbama, bez od{tete oduzeta su slede}a
imawa:
a. svi posedi Habzbur{ke dinastije i carske porodice;
b. svi posedi dinastija neprijateqskih zemaqa;
v. svi posedi koji su nekada darivani tu|incima za usluge
u~iwene Habzburzima, a do tada nisu bili pre{li u tre}e ruke.
Prema podacima koje je, uz izvesne nepreciznosti, objavila
novosadska Zastava, pod udar agrarne reforme u Kraqevini SHS
do{lo je ukupno 843 veleposeda. Wihovi vlasnici bili su po
narodnosti: 601 Srbin, Hrvat ili Slovenac; po deset êha i Ita-
lijana; po jedan Poqak, Francuz i [vajcarac; 121 Nemac; tri En-
gleza; po pet Rumuna i Jevreja; 86 Maxara. Od toga, 724 vlasnika
bili su doma}i dràvqani, a wih 119 bili su stranci. Obuhva}eno
je agrarnom reformom ukupno 2,209.356 katastarskih jutara zem-
qe, od ~ega 839.416 k.j. obradivih povr{ina, 274.724 k.j. pa{waka
i 928.167 k.j. {ume. Najve}e i najvrednije posede imali su stranci;
nezadovoqni odlukama o agrarnoj reformi i oduzimawu velepo-
seda, ve}i deo wih wih podigao je tu`be kod Me|unarodnog suda u
Hagu. Do kraja 1927. godine ukupno je razdeqeno 358.388 katastar-
skih jutara zemqe. Od toga, 183.544 k.j. dobili su seqaci koji su
ranije radili na oduzetim veleposedima, 18.476 dobrovoqaca na-
deqeno je sa 153.693 k.j., a 2.567 optanata sa 14.936 k.j. zemqe. Ko-
lonistima je dato 28.375 k.j., a autokolonistima 21.919 k.j. zemqe.
Osim toga, isparcelisano je 11.827 k.j. za 24.080 ku}a sa potku}ni-
com, odnosno povrtwakom; u me|uvremenu, podignuta je 10.741 ku-
}a (21, broj 249 od 1. novembra 1928).
Prethodnim odredbama bilo je predvi|eno da }e zemqa biti

dodeqivana onim dràvqanima novog Kraqevstva koji se bave
zemqoradwom, a uop{te nemaju zemqe ili su je imali nedovoqno.
Ovim licima dodeli}e se onoliko zemqe koliko mogu da obrade
sa svojom porodicom, a prvenstvo u tome ima}e invalidi, udovice
i siro~ad poginulih ratnika, te vojnici i dobrovoqci koji su se
borili za oslobo|ewe Srbije i Crne Gore i wihovo ujediwewe u
novo Kraqevstvo; u prvo vreme, zemqa }e biti davana u privre-
meni zakup, s tim {to }e se zakupnine odre|ivati naknadno, pre-
ma mesnim prilikama (22, 52-53).
Ovi prvi i osnovni akti nove vlasti u Kraqevstvu poslu-
ì}e srpskim dobrovoqcima kao oslonac u ispuwewu onih oba-
veza koje im je, po~etkom 1917. godine, srpska Vrhovna komanda
dala u vidu naredbe. Radilo se, zapravo, o odluci, po svojim do-
ma{ajima izuzetno va`noj, da “Vlada Kraqevine Srbije pola-
ze}i sa gledi{ta, da nikog ne moè silom naterati na sluèwe u
srpskoj vojsci re{ila je... da prima rado svakog Jugoslovena, koji
bude sam izjavio, da }e stupiti u srpsku vojsku, bilo kao borac, bi-
lo kao neborac u pozadini”, a svakome koji se odazove takvom po-
zivu, “dodeli}e pet hektara plodne zemqe u Makedoniji radi na-
seqa. Zemqa je wihova ako ostanu ìvi, ako pak poginu u borbi
pravo svojine prelazi na naslednika, koji moraju biti: Srbin,
Hrvat ili Slovenac” (7, dok. 84, 110).
Kako do dobrovoqa~kih prava. Imaju}i na umu takvo poli-

ti~ko i pravno re{ewe, kao i u me|uvremenu zapo~etu agrarnu re-
formu, demobilisani dobrovoqci po~eli su da se samoorganizuju
u dobrovoqa~ke saveze i dogovaraju o merama za ostvarivawe ste-
~enih dobrovoqa~kih prava. Tako je 1919. godine formiran prvi
Savez ratnih dobrovoqaca u Novom Sadu za teritoriju Vojvodi-
ne. Preko li~nih veza, ovaj Savez odmah je uspostavio kontakt sa
dobrovoqcima iz Hercegovine i ukazao im na mogu}nost da oni u
Vojvodini Srpskoj potraè svoja dobrovoqa~ka prava.
Brigu o sprovo|ewu agrarne reforme i kolonizacije u sever-
nim krajevima (u Vojvodini Srpskoj) preuzeli su Ministarstvo
za agrarnu reformu kraqevske vlade iz Beograda (formirano
20. decembra 1918, koje su naredne dve godine vodili Hrvati) i
@upanijski agrarni ured u Novom Sadu, kome je na ~elu stajao
|akon dr Mojsije Stojkov, do rata ceweni profesor karlova~ke
Bogoslovije. U tehni~kom smislu, do 26. avgusta 1923. godine
kolonizaciju Ba~ke sprovodili su ùpanijski agrarni uredi u
Novom Sadu i Subotici, a posle wihovog ukidawa, do formira-
wa Poqoprivrednog odeqewa Banske uprave Dunavske banovine,
76 Ilija Petrovi}
ovi poslovi nalazili su se u nadle`nosti Sreskog na~elstva u

Novom Sadu (22, 165).
A krajem 1919, 18. decembra (u vreme kad je ministar za agrar-
nu reformu bio dr Hinko Krizman, 1881-1958, do rata advokat u
Vara`dinu), donesena je Uredba o dobrovoqcima, po kojoj je “do-
brovoqcem smatran onaj dràvqanin Kraqevstva SHS koji je kao
redov ili podoficir dobrovoqno stupio u srpsku vojsku do 18.
novembra 1918. godine i u woj ostao do demobilizacije ili iz we
otpu{ten kao nesposoban”. Govore}i o oblicima pomo}i name-
wene dobrovoqcima, Uredba precizira da “dobrovoqcima zem-
qoradnicima razdeli}e se radi naseqewa i to borcima po 5 hek-
tara, a neborcima po 3 hektara plodne zemqe tamo gde se naseqa-
vawe bude vr{ilo prema planu, koje }e izraditi Ministarstvo
za agrarnu reformu”. Zemqu su mogli dobiti samo oni siroma-
{ni dobrovoqci koji }e je sami obra|ivati; u suprotnom, zemqa
}e biti oduzeta.
Nepuna dva meseca kasnije donesena je i Uredba o delimi~noj
eksproprijaciji zemqi{ta velikih poseda za javne interese, ko-
lonizaciju i izgradwu radni~kih i ~inovni~kih stanova i vrto-
va. Odmah se moglo znati da }e ova Uredba biti te{ko primewe-
na, po{to u krajevima iz kojih je poticao najve}i broj dobrovo-
qaca nije bilo velikih poseda i nije se imalo {ta eksproprisa-
ti. Zbog toga, krajem avgusta iste godine, ministar za agrarnu re-
formu izdao je naredbu da se pristupi privremenom naseqavawu
dobrovoqaca iz pasivnih krajeva “u jednu sno{qiviju situaciju
od ove u kojoj se sada bez zemqe i bez sredstava za ìvot nalaze”.
Posle nekoliko dana ministar Krizman dao je i uputstvo za izvr-
{ewe svoje naredbe, a jednom od najzna~ajnijih odredaba bilo je
predvi|eno da }e se naseqavati samo oni dobrovoqci koji su ra-
tovali na Solunskom frontu i koji o tome imaju uverewe Mini-
starstva za socijalnu politiku (odnosno wegov kratak izve{taj
o toj ~iwenici) ili, do 1. aprila naredne godine, odgovaraju}u (de-
mobilizacionu) objavu vojnih vlasti. Zainteresovani dobrovoq-
ci, po zanimawu zemqoradnici ili zanatlije, morali su svoj sta-
tus dokazati uverewem nadle`nih vlasti.
Zbog toga {to su i neki nezemqoradnici ve} bili zapos-
eli zemqu pre dono{ewa Uredbe o dobrovoqcima, svi oni, sma-
traju}i se o{te}enim, protestovali su. Da bi se izbegle mogu}e
neprijatnosti, ministar za agrarnu reformu doneo je 23. okto-
bra 1920. godine re{ewe kojim se zemqa za naseqavawe moè dati
i dobrovoqcima drugih zanimawa, ako bi oni izjavili da }e tu
zemqu obra|ivati i svojim radom doprinositi ure|ivawu nase-
qeni~kih kolonija (22, 161).
Prema mi{qewu istori~ara Nikole Ga}e{e, “nijedan prav-

ni propis o dobrovoqcima i kolonizaciji nije omogu}io takve
malverzacije i {pekulacije sa dobrovoqa~kim statusom i do-
brovoqa~kom zemqom kao re{ewe Ministarstva za agrarnu re-
formu da dobrovoqci nezemqoradnici mogu tako|e dobiti zem-
qu”. Ga}e{a dodaje da se moè “s pravom re}i da je ovo re{ewe
vi{e nanelo {tete nego koristi naseqavawu Ba~ke od 1918. do
1941” godine(167, 163); ako to vaì za Ba~ku, moralo bi vaìti i
za ostale krajeve u koje su se dobrovoqci naseqavali.
Najkrupniji nedostatak uredbe o dobrovoqcima bio je sadr-
àn u odredbi da se zemqa moè dodeqivati samo solunskim do-
brovoqcima, iako ona vladina uredba iz 1917. godine nije pred-
vi|ala selektivnost u tom smislu. Na takvu odredbu reagovali su
odmah dobrovoqci iz Vojvodine koji su ratovali samo na Dobru-
xi; najverovatnije, radilo se o dobrovoqcima koji su kao teì
rawenici ostali u Rusiji na le~ewu ili su, iz raznih razloga, is-
tupili iz Srpskog dobrovoqa~kog korpusa pre wegovog odlaska
na Solunski front.
I Dobruxani su bili dobrovoqci. Veran svom obe}awu da }e

pomo}i dobrovoqcima iz Dobruxe da se organizuju i da za svoje za-
sluge dobiju zemqu, Dobrovoqa~ki odbor iz Novog Sada najpre je
postavio pitawe “iz kog razloga su dobrovoqci Dobruxani mawe
zaslu`ni od Solunaca”. Ovo pitawe bilo je propra}eno zapaà-
wem da su Dobruxani svoje glave zaloìli za istu svetu stvar za
koju i Solunci, te da su za wu stradali i ginuli i jedni i drugi.
Ali, zato, Dobruxani su to ~inili u zaista mnogo teìm
uslovima. “Snabdeveni za borbu ne behu tako re}i nikakvom spre-
mom, dok Solunci imado{e spremu sjajnu. I dok Solunci behu ra-
me uz rame sa svojom ro|enom bra}om Srbijancima i vernim Sa-
veznicima, Dobruxani behu izdavani na svakom koraku od kukavi-
~kih Rumuna. I najzad, zar Dobruxani, stupaju}i u dobrovoqce, i
to onda, kada Majka Srbija izgubi i posledwi pedaq svoje zemqe,
ne izloì{e ovde, kod svojih domova, krvni~kom noù svoje mile
i drage?!”
Ako to jesu jednake `rtve, i ako im “svaki razborit ~ovek mo-
ra priznati wihovo po`rtvovawe”, sami Dobruxani postavili su
pitawe zbog ~ega se sa wima postupa tako ma}ehinski. I wima
samima bilo je jasno zbog ~ega ih drugi smatraju “gre{nicima”:
“Pogazi{e zakletvu i posle prolivene krvi u Dobruxi pu-
stoj, gde se pokaza{e kao dostojni sinci Majke Srbije, istupi{e
iz svoga jata i razmile{e se po prostranoj Rusiji... i ne istra-
78 Ilija Petrovi}
ja{e u borbi do kraja”. Takav razlog zaista je postojao, “ali taj

razlog ima i svoga jakog uzroka, a taj bi uzrok trebao da je ponaj-
pre i najboqe poznat dana{wem g. ministru vojnom, g. generalu
Haxi}u, negdawem komandantu slavne I Srpske Dobrovoqa~ke
Divizije u borbama na Dobruxi. I pred jako{}u toga uzroka gubi
va`nost onaj ni{tavni razlog, koji je u~iwen tek posle prine-
sene `rtve. Jer ako }emo pravi uzrok, koji je unesre}io i upro-
pastio desetinama hiqada na{ih najboqih sinova, ne bi smeo osta-
ti neka`wen, no kod na{e skroz nesposobne vlade niko o uzroku
i ne misli, ve} ka`wava razlog” (21, broj 31 od 10. februara 1920).
Razlog koji se ovde pomiwe ticao se odnosa “izme|u Srba
vojnika i bra}e Hrvata, oficira”, uspostavqenih jo{ onda kad
je zapo~eto stvarawe Divizije. Znalo se da su Hrvati ulazili u
Diviziju samo da bi tako sebi obezbedili lagodniji ìvot, a ne
da bi ratovali. Jedan od takvih oficira pisao je nekom svom
zagreba~kom drugu u zarobqeni~kom logoru da, “{to se fronta
ti~e... ne}e se ova stoka (misli se na Srbe dobrovoqce - IP) ni-
kad iskupiti u tolikom broju, da se za front spremi”. Hrvatska
propaganda protiv srpskih dobrovoqaca neprekidno je vo|ena
jo{ od prvih dana wihovog okupqawa u Odesi, “ali skriveno i
tajno, a posle Dobruxe ona se izva|ala otvoreno i javno, dok nije
najzad dovela... u propast oko desetine hiqada na{ih qudi i stvo-
ri onaj zamr{aj u Rusiji me|u nama”. Po nesre}i, dobrovoqa~ka
komanda u Odesi ni{ta nije preduzimala da se subverzivna delat-
nost hrvatskih oficira spre~i, tako da su oni “serbez ìveli
me|u nama i mirno radili na ostvarewu svoje paklene namere, da
nas raspu, zavode i time stvore uslugu krvnicima. Ti i takovi
do~eka{e me|u nama i Dobruxu i pokaza{e se u woj ‘slavno’, koji
su trebali biti streqani, a ne primqeni nazad u slu`bu, pa
mo`da ~ak i odlikovani... Tadawe prilike u Rusiji i{le su im na
ruku: Nema~ka je prosipala pare preko Jevreja, a na{i ‘disiden-
ti’ vr{ili su revnosno svaku agitaciju, dok nam ne otrova{e
qude i ne ubi{e i ono malo discipline {to preostade”.
Ako se uzrok onom razlogu nije mogao otkloniti u ratnim us-
lovima, u stranoj zemqi, dobrovoqci su smatrali da je vlada u
mirnom periodu, u novostvorenoj dràvi, morala da svemu tome
na|e efikasan lek. înilo se tada da vlada Kraqevine SHS ili
nije umela ili nije bila voqna da prepozna razlike izme|u uzro-
ka i razloga, “pa da ne cepa bra}u ro|enu, koja jednako posluì-
{e i `rtve prine{e za slobodu zlatnu”. Bi}e da ona i nije htela
pravedno re{ewe za dobrovoqa~ko pitawe, jer da jeste, vaqda ga
ne bi prepustila “na re{avawe qudima, koji ni pojma nisu imali
o dobrovoqcima, a jo{ mawe o wihovim tegobama. Zar se izdava-
we dobrovoqa~kih uverewa smelo poveriti Ministarstvu soci-

jalne politike u kome behu nekakvi Kuèci, Krizmani, Kora}i,
Buk{eci i t. d., koji su oko sebe okupqali ~itava jata nesavesnih
{ustera, berbera i dr., kojima je savestan rad bio deveta briga, a
glavno im je bilo da se pogospode i nabiju svoje xepove” (21, broj
270 od 24. novembra 1923).
Posebno nezadovoqstvo Zastavino bilo je upravqeno prema
Vitomiru Kora}u (1977-1941), istaknutom ~lanu hrvatske socijal-
demokratije, tada ministra socijalne politike, po ro|ewu Srbinu.
“Ko je taj Kora}? [ta je on? îme je on zasluìo tu silu i vlast?!
Da li je wega i drugove mu narod postavio na ta mesta i dao im po-
verewe, da mogu po svome }efu da vedre i obla~e?! I najzad, jesu
li taj jadni Kora} i drugovi mu dostojni da re{avaju o sudbini
div-junaka, dobrovoqaca, koji prine{e onolike `rtve na oltar
svete slobode? Ne! Ti qudi nisu dostojni ni cokule da o~iste ijed-
nom dobrovoqcu, a ne da raspravqaju dobrovoqa~ka pitawa, jer
svaki je dobrovoqac bar ne{to doprineo za zidawe nove zgrade, a
oni em ni{ta ne doprine{e, em je jo{ ru{e”; samo zbog toga {to
nisu u stawu “prvo uzroke razgledati, pa onda razloge osu|ivati”
(21, broj 31 od 10. februara 1920).
Kongres srpskih dobrovoqaca u Novom Sadu. U nadi da }e se

ne{to ipak u~initi za dobrovoqa~ku stvar, 7. marta 1920. godine
odràn je u Novom Sadu kongres srpskih dobrovoqaca “iz svih
oslobo|enih krajeva na{ega Kraqevstva”. Saziva~i kongresa
podsetili su tom prilikom da su “ona na{a deca, {to prebego{e u
Rusiju i Srbiju, ili behu tamo zarobqeni, smatrala za svoju svetu
du`nost, da se formiraju u dobrovoqa~ke jedinice, da pripomog-
nu juna~koj vojsci majke Srbije i Antante u odlu~nim borbama na
solunskom frontu. Tu su dobrovoqci... mnogo pripomogli da se
probije neprijateqski front, da se razgromi vojska modernih var-
vara i da se zada smrtni udarac onima, koji su i{li na uni{tewe
srpskog naroda i evropske civilizacije”. Dobrovoqcima sa So-
lunskog fronta dràva je, dodelom dobrovoqa~ke zemqe, ve} po-
~ela da se oduùje, dok su po strani jo{ uvek stajali dobrovoqci
sa Dobruxe, oni koji su “nedovoqno naoruàni i odeveni, bez do-
voqno druge opreme, tukli podloga Bugarina i wegove savezni-
ke... Wihove fizi~ke, a jo{ vi{e du{evne muke behu neizmerne,
uslovi pod kojima su se borili uàsni i zato ni wihovi podvizi
ne smeju biti potcewivani” (21, broj 53 od 7. marta 1920).
Kongres je jedino mogao da zatraì “da dràvna vlada bez
izuzetka i promena izvr{i dato obe}awe nama i da svima dobro-
voqcima bez razlike dodeli obe}anu zemqu”; on je bio protiv po-
80 Ilija Petrovi}
dela prema zanimawu srpskih dobrovoqaca i protiv nauma da se

dodelom zemqe samo zemqoradnicima izmeni smisao ratne odlu-
ke srpske vlade (21, broj 65 od 21. marta 1920).
Dobrovoqa~ki problemi i daqe su se te{ko i sporo re{ava-
li, tako da su wihovi protesti bili redovna pojava:
“Jo{ od dana oslobo|ewa pa do danas ne osetismo nikakve
blagodeti za sve one podnesene patwe, muke i svete `rtve na boj-
nim poqima, a za slavu i slobodu srpskog imena. Dok se biv{im
austrijskim vojnicima invalidima izlazi na susret i daju konce-
sije, da mogu u kompaniji sa bogatim Jevrejima otvarati velike
trafike, dotle smo mi dobrovoqci, mi, kojima pripada veliki
deo zasluge za ovo ste~eno, gurnuti u stranu. O nama je stvorena
neka sakata uredba, stvarana je bez nas, a protiv na{ih interesa.
Stvorio ju je nekakav ‘interministerijalni komitet’, sastavqen
iz bolesnih mozgova biv{e Austrijan{tine. Iako smo se mi ve}
u nekoliko prilika odlu~no ogradili protiv svega toga... nama se
pri{iva {amar za {amarom... Tako evo posledwih dana pro~ita-
smo objavu: Da se dobrovoqci, koji su u pro{loj ekonomskoj godi-
ni dobili zemqu, ‘uzdrè od obra|ivawa iste za koji dan, dokle
se to pitawe u Ministarskom Savetu ne re{i’.
[ta to zna~i? Pro{le ekonomske godine dobismo zemqu, ka-
da se p{enica ve} nije vi{e mogla sejati. Ove pak godine nare|uje
nam se, da se uzdrìmo od rada za koji dan, dok se pitawe na{e ne
re{i i dok se ovo zlatno vreme ne pokvari, te da opet ostanemo i
mi bez zrna, a i hiqade jutara nezasejano p{enicom. Istina Bog,
ti, koji re{avaju o na{oj sudbini, nisu pri sebi, ili pak svesno
ho}e da izazovu xumbus... Oni se s nama otvoreno titraju, ismevaju
nas i cepaju ratara od zanatlije, u~iteqa, radnika i ~inovnika.
Prava metoda pokojne teta-Austrije, ~ije su sluge do ju~e bili
na{i dana{wi vlasnici. Po tome se vidi otvoreno, koliko su joj
verni i odani bili, kad ni danas, posle wene sramne smrti, ne
mogu da zaborave onu gnusnu metodu: Pocepaj pa vladaj!... Ono {to
je s nama do danas u~iweno, vi{e je nego bruka. Nekoliko }ef~ija
i zlo}a, kojima je mo`da krivo, {to u na{im redovima ne be{e
vi{e wihovih nego nas, ve} i ono, {to be{e, nije vaqalo, pa hte-
de i nas da zarazi. Danas otvoreno bra}u Dobruxane ne priznaju. A
ko je stvorio od onako slavne vojske, kakva be{e I Srp(ska) Dobro-
v(oqa~ka) Divizija, koja je zadivila svet, bandu? Va{i ro|eni,
va{i najro|eniji, a mo`da se danas ba{ od tih istih i koji me|u
vama samima nalazi.
Srpski dobrovoqac nije stupao u bojni red za platu od 150
rubaqa mese~no, ali hrvatski oficir jeste. I onda srpski dobro-
voqac, sa Srbima oficirima, traìo je odlu~no da ide na solun-
ski front, da se tamo sjedini sa bra}om iz Srbije, a bra}a ofici-

ri Hrvati gledali su to da osujete... Oni stvori{e od silne i ju-
na~ne vojske bandu. Oni stvori{e disidentsko pitawe.
A vi biste sada, da biste ih prikrili, jer su va{i ro|eni, pa
treba da lak{e stvaraju sebi karijeru, da bacite svu krivicu te
velike nesre}e po na{ napa}eni narod, na Srbina vojnika, borca,
koji nezaveden od onih va{ih nije ni za trenutak prestao da ose}a
i di{e srpskim narodnim duhom” (21, broj 238 od 23. oktobra 1920).
Tako za vreme rata, a u mirnodopskim uslovima Ministar-
stvo za agrarnu reformu, koje su u prvih sedam kraqevskih vlada
(do marta 1921) vodili hrvatski politi~ari, ~itav dobrovoqa~-
ki teret prebacuje iskqu~ivo na Srbe:
“Ima li se na umu jo{, da su dobrovoqci iskqu~ivo Srbi iz
srpskih krajeva i mesta, gde nema dràvne zemqe na raspolagawu,
onda taj teret pada samo na Srbe posednike, koji su i za vreme Aus-
trije, u miru, najvi{e priloga davali i {akom i kapom potpomaga-
li srpske ustanove: gimnazije, Maticu Srpsku, devoja~ke {kole,
preparandije, pozori{te, {tipendije za sirote |ake osnivali...
êsto kazne druge sirote radnike, biva da su ti imu}niji vlasnici
ve} izdali svoje zemqe pod zakup sirotiwi, ova ih poorala i zase-
jala, pa se tako zasejana zemqa oduzme vlasniku k’o bojagi, a u isti-
nu toj sirotiwi, koja ih je poorala i zasejala, tako da ova ostaje
bez hleba te godine, jer se zemqa u nevreme dockan oduzme, kad se
druga ne moè vi{e ìtom zasejati... Gde nema imu}nih qudi da
taj teret podnesu, svaquje se na crkvene op{tine i zemqi{ne za-
jednice, dakle opet na pojedince i opet samo na Srbe... Samo {to
ministarstvo otvoreno ne kaè: kad ho}ete va{e dobrovoqce da
nagra|ujete, nagra|ujte ih vi Srbi iz va{eg imetka, a ne iz imet-
ka drugih” (21, broj 255 od 13. novembra 1920).
Pisano je tako s razlogom jer su hrvatski politi~ari, ~ak i
oni koje su “okrivqivali” za jugoslovensku orijentaciju (kako je
to ponekad podse}ao srpski politi~ar Milan Grol - 1876-1952 -,
“svi se izja{wavaju za Jugoslaviju, ako se druk~ije ne moè”), pru-
àli gr~evit otpor svakom poku{aju da se dobrovoqa~ka pitawa
re{e u interesu samih dobrovoqaca. “Ukazivawe poslanika iz
Srbije na ogromnu `rtvu Srbije u ratu (i `rtvu srpskih dobrovo-
qaca, naravno - IP), i na malu zainteresovanost nove dràve da
se te ratne rane {to pre zacele, izazvalo je najo{trije reakcije
Hrvata, pa i onih koji su bili opredeqeni za zajedni~ku dràvu.
Mate Drinkovi} iz Hrvatske izjavio je na jednoj skup{tinskoj
sednici da sve pri~e o `rtvama Srbije (i srpskih dobrovoqaca,
naravno - IP) imaju za ciq samo jedno: da dokaù ‘da bi se Hrva-
ti morali pokoriti Srbima’, da bi ‘Hrvati morali da se `rtvuju’,
82 Ilija Petrovi}
ali Hrvati,»’ad im se kaè - pokoriti se, moraju odgovoriti - ne

moèmo i ne}emo’, naglasio je Drinkovi}” (23, 138).
Sa priznawem dobruxanskih dobrovoqaca i{lo je te{ko, ta-
ko da su se povremeno u {tampi pojavqivali i napadi na |enera-
la Stevana Haxi}a, nekada{weg komandanta Prve srpske dobro-
voqa~ke divizije. Po prirodi stvari, Haxi}eva odbrana uvek se
svodila na zasluge Dobrovoqa~ke divizije, ali je zato uspeo i
sebe da nahvali:
“Za svoj rad i dràwe u Dobruxanskim borbama, I srpska do-
brovoqa~ka divizija, kojom sam imao ~ast da komandujem, dobila
je: dve carske pohvale, jednu pohvalu od Rumunskog Kraqa i jednu
najdragoceniju, koja je aeroplanom bila poslata iz Soluna, od
na{eg Vrhovnog Komandanta. Vojnici pak i oficiri 1. srpske
dobrovqa~ke divizije bili su odlikovani najve}im ordenima
srpskim naro~ito donetim iz Soluna, Ruskim i Rumunskim; od
na{ih saveznika, Rusa i Rumuna, ova je divizija progla{ena kao
najslavnija u Dobruxi, pa je kao takva i najve}i broj odlikovawa
dobila od ma koje savezni~ke divizije u Dobruxi. Ja pak li~no
predloèn sam od Ruske Vrhovne Komande na{oj Vrhovnoj Ko-
mandi za proizvodstvo u |eneralni ~in, a od moga neposrednog
komandanta - 47. Ruskog korpusa - za Georgijevski krst 4. stepe-
na. U toku samih operacija podaren mi je krst Svetog Vladimira
3. stepena s ma~evima, od Rumunske Vrhovne Komande odlikovan
sam najve}im wihovim ratnim ordenom ‘Mihajlo Vitez’ 3. stepena
i ordenom Rumunske Krune 3. stepena s ma~evima. Francuska
Vrhovna Komanda, na predlog |enerala Bertlo-a, odlikovala me
je Ratnim Krstom sa palmom, a na{ Vrhovni Komandant, na pred-
log na~elnika {taba na{e Vrhovne Komande, za zasluge u Dobru-
xi odlikovao me je Kara|or|evom zvezdom 3. stepena s ma~evima”.
Nazna~ena lista vojni~kih zasluga Prve srpske dobrovoqa~ke
divizije (i wenog komandanta) bila je povod dobrovoqcu Alek-
sandru Zahari}u iz Novog Sada da, “kada sve to ovako stoji”, pod-
seti ministra vojske i mornarice |enerala Haxi}a na obavezu da
izda “jedno generalno nare|ewe za dobrovoqce, koji su se borili
pod Va{om komandom na Dobruxi i postigli onakove podvige po
Va{em sopstvenom priznawu, da se svi dobrovoqci, koji su se
fakti~no u toj diviziji nalazili i borili, a koji se do danas ne
priznaju, da se priznadu, te da se i oni mogu koristiti dobrovo-
qa~kim beneficijama, pa ma ih kategorisali (da bi se razliko-
vali - IP) od solunaca” (21, broj 130 od 11. juna 1921).
Traènog nare|ewa, naravno, nije bilo, te je dobrovoqa~ka
organizacija iz Novog Sada, na samom kraju oktobra 1920. godine,
odràla protestnu skup{tinu i prihvatila jednu rezoluciju o
dobrovoqa~kim problemima, ~iji je kqu~ni zahtev bio “da se i do-

bru~anima odmah deli zemqa za ovu ekonomsku godinu i da i oni
osete blagodati za svoje po`rtvovawe” (22, 162).
Trebalo je da pro|e vi{e od ~etiri godine da bi Zastava mo-
gla javiti da je na sednici Ministarskog saveta ministar vojske i
mornarice podneo predlog da se dobrovoqcima sa Dobruxe pri-
zna dobrovoqa~ko pravo. Predlog je usvojen i “najzad je pravda
pobedila. Priznati su oni qudi koji su mnogo doprineli, kako
na bojnom isto tako i na politi~kom poqu na{em oslobo|ewu i
ujediwewu” (21, 21. januara 1925).
Bilo je to u skladu s onom ve} pomiwanom predstavkom pe-
torice ~lanova Jugoslovenskog odbora od 9. januara 1917. godine
kojom je od predsednika Ministarskog saveta Nikole Pa{i}a
traèno da se i na dobrovoqce iz ruskog zarobqeni{tva, a ne sa-
mo iz Amerike, primeni naredba o dodeli pet hektara plodne ze-
mqe za naseqewe. Na pole|ini primqene predstavke, Pa{i} je
zabeleìo i potpisao:
“Pro~itao u Sednici i re{ili da se... svakom dobrovoqcu,
koji se bude borio na frontu osiguramo 5 hektara plodne zemqe.
O tome izvestiti odbor” (12, napomena uz dok. 127, 158).
S razlogom su, dakle, ratnici sa Dobruxe traìli da im se
prizna pravo na dobrovoqa~ku kompetenciju, jer su znali da je
komandant Srpskog dobrovoqa~kog korpusa |eneral @ivkovi}
ovu odluku srpske vlade objavio svojom naredbom br. 122. od 24.
februara/9. marta 1917. godine, u slede}em obliku:
“Ministarski savet pod br. 200 re{io je da svaki dobrovoqac
Jugosloven, koji se u srpskoj vojsci bori protivu neprijateqa, po
svr{etku rata dobije pet hektara plodne zemqe za naseqavawe.
Ako bi dobrovoqac poginuo, wegovo pravo na naseqe nasle|uje
wegova porodica ili onaj koga on bude odredio, pod uslovom da
naslednik u svakom slu~aju mora biti Srbin, Hrvat ili Slove-
nac. Ovo se odnosi na sve Srbe, Hrvate i Slovence pa ma odakle
dolazili” (12, napomena uz dok. 127, 158).
Mirnodopski dobrovoqa~ki porazi. Re{ewe ministra za ag-

rarnu reformu, kojim se zemqa za naseqavawe moè dati i dobro-
voqcima drugih zanimawa a ne samo zemqoradnicima, proizvelo
je brojne malverzacije i {pekulacije sa dobrovoqa~kim statu-
som i dobrovoqa~kom zemqom, ali su zato i srpski dobrovoqci
pretrpeli mnogo ve}u {tetu kada je krajem jula 1924. godine for-
mirana politi~ka koalicija (“Opozicioni blok”) antisrpski
raspoloènih demokrata Qube Davidovi}a (1860-1943) i Radi}e-
ve Hrvatske republikanske seqa~ke stranke. Naime, wihova vla-
84 Ilija Petrovi}
da smatraju}i to najpre~om merom, odmah je krenula s revizijom

dobrovoqa~kih uverewa i suàvawem i oduzimawem dobrovoqa~-
kih prava. Koji dan kasnije, novosadska Zastava to je ocenila sa-
svim prirodnim: “Antisrpski osvetni duh pokojne Austrije naj-
pre kesi svoje zube na one, koji su toj Austriji iskopali grob.
Dana{woj vladi je zato prva briga, da lupi po glavi izdajice -
srpske dobrovoqce”.
Prvog decembra 1926. godine donesen je novi Pravilnik za
izvr{ewe Zakona o dobrovoqcima, kojim su ukinuta dobrovoqa~ka
prava svim Crnogorcima izme|u osamnaest i pedeset godina
starosti, ~ak i onima koji su pristigli iz prekomorskih zemaqa,
ra~unaju}i tu i poginule.
Naàlost, status srpskih dobrovoqaca nije vaqano re{avan
ni narednih godina. Zbog toga, na godi{woj skup{tini Saveza rat-
nih dobrovoqaca odrànoj maja 1938. godine, jednoglasno je zak-
qu~eno da se 1. decembra iste godine u Beogradu odrì “veliki
javni protestni zbor dobrovoqaca Jugoslavije zbog neizvr{ewa
zakona o re{avawu dobrovoqa~kog pitawa s tim, da se u negativ-
nom slu~aju po ovim pitawima dobrovoqci javno odreknu dobro-
voqa~kih zakonskih prava uz povra}aj primqenih dobrovoqa~-
kih uverewa i dobijenih ratnih odlikovawa”.
Vlasti nisu dopustile da se nameravani skup odrì, a nema
pisanog traga o tome da li je dobrovoqa~ka organizacija nasta-
vila svoj pritisak na vladu.
Naknadni slom srpskih dobrovoqaca. A onda, Kraqevina Ju-

goslavija uvu~ena je u novi svetski rat i razdrobqena. îm se to
desilo, neposredno po nema~kom napadu na Kraqevinu Jugosla-
viju, mnogi dobrovoqci doìveli su da budu prognani sa svojih
dobrovoqa~kih imawa.
Najbrè je i “najdelotvornije” taj posao obavqen u usta{koj
Hrvatskoj.
Jer, u Narodnim novinama, slu`benom listu tek stvorene
NDH, od 18. aprila 1941. godine, u vremenu dok je pod vojnom i
ideolo{kom za{titom nacisti~ke Nema~ke stvarana Nezavi-
sna Dràva Hrvatska, objavqeno je da je poglavnik Ante Paveli}
(1889-1959), poreklom Srbin iz Staroga Vlaha, u ime Hrvata koji
su cele ~etiri ratne godine, 1914--1918, gradili svoju “ratnu” i
nacionalnu politiku na ciglih hiqadu-dve dobrovoqaca hr-
vatske nacionalnosti, doneo “Zakonsku odredbu o nekretninama
t. zv. dobrovoqaca”, od svega ~etiri paragrafa, kako sledi:
Paragraf 1. Sva zemqi{ta, {to su bila podijeqena t. zv.
dobrovoqcima na podru~ju Nezavisne Dràve Hrvatske progla-
{ujem dana{wim danom hrvatskom narodnom imovinom. Nitko

od dosadawih vlasnika i posjednika nema pravo na bilo kakovu
od{tetu za tu zemqu niti za bilo {to, na toj zemqi izgra|eno.
Paragraf 2. Svi su prenosi te zemqe na tre}e osobe, koji su
uslijedili iza 1. veqa~e 1941. godine ili }e od sad uslijeti,
ni{tetni.
Paragraf 3. Gorwe zemqe podijelit }e se u vlasni{tvo na
temequ posebnog zakona, koji }e se izdati. Dotle }e posebni
dràvni organi s tom imovinom upravqati.
Paragraf 4. Ova zakonska odredba stupa na snagu danom pro-
gla{ewa u ‘Narodnim novinama’. Provedewe ovog zakona povje-
rava se zapovjedniku vojske”.
To samo kao pravni okvir, a prakti~ni deo te procedure bili
su usta{ki pokoqi srpskog ìvqa u Lici, po Kordunu i Baniji,
po Dalmaciji, po Hercegovini, Slavoniji i Sremu, svuda u grani-
cama novouspostavqene usta{ke NDH; srpski dobrovoqci bili
su meta u svim tim krajevima, delom zbog toga {to su smatrani
srpskim nacionalistima, a delom zbog toga {to je biolo{ko uni-
{tewe srpskog nacionalnog bi}a otvaralo mogu}nost katoli~koj
crkvi ne samo da uve}a svoje prihode, ve} i teritorijalnu nad-
le`nost.
U tom zlo~iwewu nisu “popustqiviji” bili ni Maxari; oni
su posle upada u Barawu i Ba~ku, polovinom aprila 1941. godine,
pobili oko 3.500 lica, dok je broj uhap{enih, zlostavqanih i op-
qa~kanih prema{io i deset hiqada. Istovremeno, oko 56.000 “ne-
domicilnih”, odnosno onih koji nisu ro|eni u Ba~koj, bili su
proterani; najve}om delom, to se odnosilo na srpske dobrovoqce
iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine.
A da bi se o~uvao “pravni kontinuitet” s takvom antisrp-
skom logikom hrvatskih i maxarskih vlasti, Nacionalni komi-
tet oslobo|ewa Jugoslavije, ~iji je predsednik bio Josip Broz
(1892-1980), poznatiji kao DrugTitoJa{eNaêluKolone, pod bro-
jem 343 od 6. marta 1945. godine, dok je rat jo{ trajao, doneo je
Odluku o privremenoj zabrani vra}awa kolonista u wihova rani-
ja mesta ìvqewa. Ne bi li se tom ~inu dao du{ebri`ni~ki i po-
kajni~ki karakter jer su kolonisti uglavnom bili Srbi, odluku je
potpisao Srbin, ra{~iweni pravoslavni sve{tenik, Vlada Ze~e-
vi} (1903-1970), potom “dru{tveno-politi~ki radnik FNRJ Jugo-
slavije”, poverenik unutra{wih poslova; tekst ove odluke, objav-
qen u Slu`benom listu Demokratske Federativne Jugoslavije
broj 13 od 16. marta 1945. godine, glasi:
“U posledwe vreme, bez odobrewa narodnih vlasti prime}u-
je se vra}awe i preseqavawe kolonista (naseqenika) koji su ra-
86 Ilija Petrovi}
nije bili naseqeni u Makedoniji, Kosovu, Metohiji, Sremu i Voj-

vodini.
Budu}i da se ovim nanosi {teta samim kolonistima, jer se iz-
laù tro{kovima, po{to jo{ nisu stvoreni uslovi za wihov po-
vratak u ranija naseqa, to s obzirom na sve predwe, a da bi za{ti-
tio same naseqenike od nepotrebnog puta i izli{nih tro{kova
Re{avam:
1. Privremeno se ne dozvoqava vra}awe kolonista u wihova
ranija mesta ìvqewa i neka svi ostanu na svojim mestima, s tim
{to }e im Narodno-oslobodila~ki odbori ukazivati i daqe
svaku pomo};
2. Po{to }e pitawe kolonista biti re{eno posebnom Ured-
bom, to }e biti blagovremeno obave{teni ko }e, kada i u koji kraj
dràve mo}i da se preseli”.
Kako to pi{e na jednom mestu, “tim aktom samo na Kosmet
spre~en je povratak oko 12.000 doma}instava sa oko 60.000 ~lano-
va - kolonista, me|u kojima je bio veliki broj ratnih dobrovo-
qaca i wihovih porodica. Istom Odlukom, mnogo ve}em broju
ratnih dobrovoqaca i wihovih porodica zabrawen je povratak u
Barawu i Ba~ku”.
Mora biti da su kolonisti, najve}im delom srpski dobro-
voqci, na pravi na~in shvatili smisao te odluke, jer je raspop
Vlada, ovoga puta kao ministar unutra{wih poslova, 4. jula potpi-
sao re{ewe (objavqeno u Slu`benom listu DFJ broj 48 od 10. jula
1945) kojim se “zabrawuje do daqe naredbe svaka prodaja, kupovina
i zaduìvawe poqoprivrednih zemqi{ta, {uma, poqoprivre-
dnih zgrada i objekata, koji se nalaze na poqoprivrednim gazdin-
stvima bez obzira da li su one vlasni{tvo pojedinaca, ustanova
ili privatnih preduze}a”. Onima koji re{ewe ne budu po{tova-
li, zapre}eno je Zakonom o suzbijawu nedopu{tene {pekulacije i
privredne sabotaè.
I daqe “brinu}i” o kolonistima (najve}im delom srpskim do-
brovoqcima iz oslobodila~kih ratova), ve} 3. avgusta iste godi-
ne, Predsedni{tvo Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa
Jugoslavije (Avnoj) donelo je Zakon o reviziji dodeqivawa zem-
qe kolonistima i agrarnim interesentima u Makedoniji i Ko-
sovsko-metohijskoj oblasti (Slu`beni list DFJ broj 56 od 5.
avgusta 1945). Polaze}i od stava da su predratni kolonisti do-
bili zemqu “kao nagradu za usluge nenarodnim reìmima”, novi
zakonodavac smislio je vrlo jednostavnu zakonsku odredbu: ko-
risnici agrarne reforme izvr{ene pre 6. aprila 1941. godine na
teritoriji Ma}edonije, kao i naseqenici na Kosovo i Metohiju,
“gube pravo na zemqu ako im je bila dodeqena zemqa privatnih
vlasnika, smatraju}i takvim vlasnikom svakog zemqoradnika ko-

ji je radio svoju zemqu, bez obzira da li je na wu imao ili nije
imao tapiju” ili je na woj radio kao ~iv~ija (kmet, bezemqa{)
ili stalni zakupac, a naro~ito ako je odnosni vlasnik, Ma}edo-
nac ili [iptar, bio “politi~ki” emigrant. U novouspostavqe-
nim “oslobodila~kim” odnosima, to je zna~ilo da je svaki [ip-
tar (makar i tek prispeo iz Arbanije) ili Ma}edonac, obi~nom
izjavom da je oduzeta kolonisti~ka zemqa (i dobrovoqa~ka, da-
kle) do 1918. godine bila wegova svojina, bez bilo kakvih prav-
nih smetwi postajao vlasnik te zemqe.
Godinu i po dana kasnije, 22. februara 1947, zakonodavac se
dosetio da je neki od predratnih kolonista mogao izbe}i sve zam-
ke upravo pomenutog Zakona o reviziji, te je formulisao nov Za-
kon o postupawu s napu{tenom zemqom kolonista u Autonomnoj
Kosovsko-metohijskoj oblasti (Slu`beni glasnik Narodne Repub-
like Srbije broj 9 od 28. februara 1947). Prividno vode}i ra~una o
pravu, Prezidijum Narodne skup{tine NRS (Srbije, dakle, ne
Jugoslavije!) poslu{ni~ki je obznanio slede}e:
“Kolonisti i agrarni interesenti kojima je dodeqena zem-
qa u Kosovsko-metohijskoj oblasti pre 6. aprila 1941. godine a
nije im oduzeta revizijom izvr{enom na osnovu ~l. 4 i 5 Zakona o
reviziji dodeqivawa zemqe kolonistima i agrarnim intere-
sentima u Makedoniji i Kosovsko-metohijskoj oblasti od 3 avgu-
sta 1945 godine - gube pravo na istu ako se do 30 septembra 1947
godine ne vrate na svoja imawa i otpo~nu sa obradom”.
Bilo je to vreme kad je velik broj nekada{wih kolonista od-
nosno srpskih dobrovoqaca, i agrarnih interesenata bio nepis-
men, kad su wihove mogu}nosti da saznaju {ta to sve pi{e u nekak-
vim slu`benim novinama bile nikakve i kad mnogi od wih nisu
ni preìveli rat, tako da je ovaj Zakon jedino imao za ciq da zem-
qu oduzme i onim kolonistima kojima, ko zna iz kojih razloga,
zemqa do tada jo{ nije bila oduzeta.
Da se zaista smi{qeno radilo na uni{tewu srpskog naciona-
lnog bi}a u Ju`noj i Staroj Srbiji pokazuje i Zakon o likvidaciji
agrarne reforme vr{ene do 6. aprila 1941. godine na velikim po-
sedima u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (objavqen u Slu`be-
nom glasniku NRS broj 9 od 28. februara 1947), ~iji 2. i 3. ~lan ne-
dvosmisleno svedo~e da je odnos nove vlasti prema kolonisti~kom
ìvqu u Vojvodini Srpskoj bio druk~iji od onoga koji je zadesio
predratne koloniste u Ma}edoniji i na Kosovu i Metohiji:
“Lica koja su u svojstvu utvr|enih agrarnih subjekata dobila
zemqu i uvedena u posed do 6 aprila 1941 godine smatraju se vlas-
nicima dobijenog zemqi{ta, bez obzira da li je to zemqi{te
88 Ilija Petrovi}
upisano u zemqi{nim kwigama na wihova imena, ako to zemqi-

{te sami obra|uju.
Lica koja su do 6 aprila 1941 godine sama obra|ivala dobi-
jeno zemqi{te, pa su usled rata bila prinu|ena da to zemqi{te
napuste, smatra}e se vlasnicima dobijenog zemqi{ta ako se u
roku od {est meseci po obnarodovawu ovog Zakona nasele na do-
bijenom zemqi{tu”.
A onda, u preure|enoj dràvi, u uslovima produène hrvat-
ske okupacije srpskih krajeva (i srpskog naroda) u Brozovoj Jugo-
slaviji, Ministarstvo unutra{wih poslova Federativne Narod-
ne Republike Jugoslavije, pod Pov. IV br. 11057/46 od 18. fe-
bruara 1947. godine, donelo je re{ewe kojim se Savezu ratnih do-
brovoqaca iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine zabra-
wuje rad, a imovina udruèwa konfiskuje u korist dràve. Na-
slawaju}i se na podatke da je “samo u Narodnoj Republici Crnoj
Gori ka`weno preko 15 biv{ih ~lanova Saveza, i to na duè vre-
menske kazne li{ewa slobode zbog saradwe s neprijateqem”, a u
Bosni i Hercegovini “vi{e od 12” ~lanova Saveza zbog izdaje i
u~e{}a “u fa{isti~kim, usta{kim i ~etni~kim odredima”,
Ministarstvo je ocenilo da je “ovakav protivnarodni i izdajni-
~ki rad ~lanova Saveza dao Savezu kao organizaciji profa{i-
sti~ko obele`je”, wegov rad bio je “u svojoj su{tini protivna-
rodni i izdajni~ki”, ~ime je “jasno obeleìo profa{isti~ki ka-
rakter ove organizacije”.
Pod PO br. 1802/47 od 24. marta 1947. godine potvr|uju}i re-
{ewe svog Ministarstva unutra{wih poslova, Vlada Federativ-
ne Narodne Republike Jugoslavije ocenila je da “okolnost {to je
bilo ~lanova Saveza, koji su bili na strani narodnooslobodi-
la~kog pokreta... nema upliva na prosu|ivawe profa{isti~kog
obele`ja Saveza kao organizacije, jer nije rezultat direktiva
ili bilo kakvih akcija te organizacije. (Jednako kao {to ni onih
“vi{e od 12” i “preko 15” nisu oti{li “na drugu stranu” po direk-
tivi istog tog Saveza, ali to Vladi nije bilo bitno - IP). Na-
protiv, Savez kao organizacija nije ispunio svoj zadatak i nije
svoj rad uskladio sa interesima naroda, a svojim pasivnim stavom
u ~asu okupacije potvrdio je svoj profa{isti~ki karakter... Po-
{to je... re{ewem (Ministarstva unutra{wih poslova) pravilno
utvr|en profa{isti~ki karakter organizacije, koji je u punoj me-
ri do{ao u ~asu i tokom okupacije, to nema nikakvog upliva even-
tualni raniji antifa{isti~ki stav organizacije”, na koji se Sa-
vez ratnih dobrovoqaca iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. go-
dine pozivao i zbog ~ega se àlio.
Srpski dobrovoqci osu|eni su, tako, na }utawe o sebi.
]uti se o wima i danas, iako ve} podugo deluje Udruèwe rat-

nih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca, u
Beogradu. To se Udruèwe (obnovqeno na Vidovdan 1969. godine,
zalagawem akademika Radivoja Ka{anina, srpskog dobrovoqca
rodom iz Barawe, i zahvaquju}i razumevawu Branka Pe{i}a,
onda{weg predsednika Skup{tine Grada Beograda), koje je, ko
zna zbog ~ega, izbeglo da u svoj naslov upi{e re~ “srpskih”, drì
spiskova sa~iwenih u Saveza ratnih dobrovoqaca Kraqevine
Jugoslavije, po kojima je od 1928. godine, od kada je donesen novi
zakon o ratnim dobrovoqcima, do aprila 1941. godine, izdato
43.628 novih dobrovoqa~kih uverewa, a stara uverewa izdata od
1919. do 1928. su ogla{ena nevaè}im. Na tom se spisku nalaze
samo dobrovoqci koji su nadeqeni zemqom ili su umesto zemqe
dobili dràvne obveznice na odre|enu nov~anu sumu. I u me|u-
vremenu, i kasnije, brisani su mnogi dobrovoqci iz ~isto admi-
nistrativnih razloga: najve}eg broja poginulih dobrovoqaca ne-
ma u spiskovima (primera radi, u dobrovoqa~koj koloniji Lipar
nadeqeno je zemqom ukupno 257 nosilaca dobrovoqa~kih prava,
a ne{to vi{e od 500 u dobrovoqa~koj koloniji Stepanovi}evo. U
onom prvom mestu na{la se samo jedna udovica poginulog dobro-
voqca, u drugom ih je bilo ~etiri ili pet, dok su svi ostali bili
preìveli dobrovoqci); velik broj poginulih dobrovoqaca, mla-
dih i neèwenih, nije se smatrao ne~ijim hraniocem, zbog ~ega je
odmah otpao kao dobrovoqac; mnogi dobrovoqci iz prekomorskih
zemaqa vratili su se posle rata u dràvu iz koje su stigli u rat; oni
koji nisu do odre|enog roka naseqeni na nadeqenu zemqu; oni koji
su ostali bez naslednika; oni koji nisu uspeli da savladaju najraz-
li~nije administrativne formalnosti. Pri tome mora se imati u
vidu da se na dobrovoqa~ka imawa nije primewivalo gra|ansko
pravo, ve} je za wih izmi{qeno posebno “dobrovoqa~ko pravo”, po
kome je svaki dobrovoqac, u svakom trenutku, mogao izgubiti svoj
dobrovoqa~ki status.
A da se srpski dobrovoqci ne broje po administrativnom na-
ho|ewu ve} po doprinosu oslobodila~kim ratovima 1912-1918. go-
dine, po vi{egodi{wim istraìvawima ovog autora bilo bi ih u
balkanskim ratovima najmawe 106.900, a u Velikom ratu najmawe
214.200; ukupno, dakle, preko 321.000.
U ovoj samo naizgled visokoj cifri nema neodre|eno veli-
kog broja ratnika iz takozvanog Murmanskog odreda koji se u
Srbiju vratio po okon~awu ratnih operacija. Nema ni onih 5.402
dobrovoqca iz bataqona Rusa i 306 êha koje u Narodnoj skup-
{tini pomiwe ministar vojni Du{an Trifunovi}. Nema ni onih
Pomoravaca za koje jedan francuski oficir pi{e da je “svaki...
90 Ilija Petrovi}
istovremeno i nedosti`ni i nevidqivi vojnik”, te da se neprija-

teqi “u panici jedva spasavaju... od ustanika koji su se ugnezdili na
liticama i koji su bili nemilosrdni”. I nema onih “oko 25.000
zarobqenika iz Italije pripravnih da stupe u dobrovoqce”, ko-
je engleski general Planket pomiwe u razgovoru sa generalom
Fran{e d’Epereom, a koje Italijani “u mawim skupovima upot-
rebqavaju na raznim odsecima fronta u italijanskoj uniformi i
pod wihovim zapovedni{tvom” ili ih razmewuju za svoje suna-
rodnike u austrougarskom ropstvu i {aqu u ~ehoslova~ku legiju
i u rumunske “izvidni~ke ~ete”.
Skoro svi dobrovoqci, preko 99 odsto, bili su u svom zavi-
~aju zemqoradnici; tek po izuzetku, me|u wima se na{lo ne{to
zanatlija i tek po koji intelektualac. S ovima posledwim druk-
~ije nije ni moglo biti, ako se zna da je Ar~ibald Rajs, veliki pri-
jateq srpskog naroda, nepunih deset godina kasnije zapisao da je
inteligencija u srpskom narodu “postajala sve gordija i kod we
su se sve vi{e gubila ona lepa narodna svojstva. Pre velikog ra-
ta ona jo{ nije bila zarazila omladinu, pa je ~ak i univerzitet-
ska omladina, budu}i ~lanovi ‘inteligencije’, jo{ bila rodoqu-
biva... Naduvana ‘inteligencija’ se tokom rata isticala kukavi-
~lukom, a, {to je jo{ gore, neki intelektualci su iskoristili
neda}e svog naroda za li~no boga}ewe... Izdavali su se za predstav-
nike prosve}ene Srbije... Zahvaquju}i pa`wi i po~astima ko-
jima su je obasipali a koje su bile namewene hrabrim branioci-
ma Srbije... postala je jo{ mnogo gordija, naduvenija i zavidqi-
vija nego pre rata... Odmorna, zahvaquju}i zabu{avawu tokom ra-
ta, ’nteligencija’ je iskoristila taj umor onih koji su gradili
veli~inu svoje zemqe... Istinske vrednosti srpskih zemaqa... is-
tisnute su”.
I, na samom kraju:
S obzirom na zlehudu sudbinu koja ih je zadesila u Brozovoj
Jugoslaviji i ~ije tragi~ne posledice jo{ nisu uspeli da otklo-
ne, Srbi imaju mnogo razloga za nezadovoqstvo politi~kim rezul-
tatima svoje vojni~ke pobede nad Austrougarskom i wenim savez-
nicima. Posebno moraju biti nezadovoqni srpski dobrovoqci,
poznati nekad kao sveti srpski ratnici a ponegde kao Vernici
Otaxbine, kojima ne bi su|eno da istinu o sebi vide zapisanu i
~uju za ìvota.
Novi Sad, oktobra 2018 (7527)
Literatura
1 Nikola Stojanovi}, Jugoslovenski odbor, Zagreb 1927;
2 Sava N. Kosanovi}, Misao vodiqa Svetozara Pribi}evi}a, pred-
govor za kwigu Svetozara Pribi}evi}a, Diktatura kraqa Aleksandra,
Beograd 1952;
3 Boìdar Puri}, Na{i Iseqenici, Beograd 1929;
4 Ivan îzmi}, Jugoslavenski iseljeni~ki pokret u SAD i stvaranje
jugoslavenske dràve 1918, Zagreb 1974;
5 Milada Paulova, Jugoslavenski odbor (Povijest jugoslavenske
emigracije za Svjetskog rata od 1914.-1918.), Zagreb 1925;
6 Milan P. \or|evi}, Srbija i Jugoslavija za vreme rata 1914-1918,
Beograd 1922;
7 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika,
Severna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski front,
Zbornik dokumenata, priredio Nikola Popovi}, Beograd 1980;
8 Marcel Kolin, Jugoslaveni u Ju`noj Americi u radu za svoj narod, Zagreb
1920;
9 Pero \. [o}, Crna Gora za proboj Solunskog fronta, Ratnik,
Sveska VIII-IX, Beograd 1928;
10 Franko Poto~njak, Rapalski ugovor, Zagreb 1921;
11 Pero Slijep~evi}, Na{i dobrovoljci u Svetskome ratu, Zagreb 1925;
12 Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914-1918, Zbornik
dokumenata, priredio Nikola Popovi}, Beograd 1977;
13 Ilija Jovanovi}, Stevan Rajkovi}, Veqko Ribar, Jugoslovenski
dobrovoqa~ki korpus u Rusiji, Beograd 1954;
14 Spomenica oslobo|ewa Vojvodine, Novi Sad 1929;
15 Boà Markovi}, Na{e narodno ujediwewe, @eneva 1918;
16 Gavrilo Kovijani}, Dragutin J. Ilij}; Sjaj wegovog ìvota i
stvarala{tva, Beograd 1991;
17 Andrej Mitrovi}, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd 1984;
18 Dragovan [epi}, Italija, saveznici i jugoslavensko pitanje, Zagreb 1970;
19 Ferdo ûlinovi}, Jugoslavija izmedju dva rata I-II, Zagreb 1961;
20 Bogdan Krizman, Srpska Vrhovna komanda u danima raspada
Austro-Ugarske 1918, Historijski zbornik Godina XIV, Zagreb 1961;
21 Zastava Novi Sad;
22 Nikola Ga}e{a, Agrarna reforma i kolonizacija u Ba~koj 1918-
-1941, Novi Sad 1968;
23 Vasa Kazimirovi}, Stanovni{tvo u odbrani Srbije 1918. godine,
Dobrovoqa~ki glasnik broj 26/2005, Beograd 2005;
24. Milo{ S. Milojevi}, Odlomci istorije Srba i srpskih -
jugoslovenskih zemaqa u Turskoj i Austriji, II sveska Beograd 1872;
25 Radoslav Rotkovi}, Crnogorsko iseljeni{tvo i oslobodila~ki ratovi, Zbornik
radova s nau~nog skupa Iseljeni{tvo naroda i narodnosti Jugoslavije, Zagreb 1980;
26 I. Petrovi}, Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918, Beograd 2007;
27 I. Petrovi}, Pomeniki svetih srpskih ratnika 1912-1918 :
Prekomorske zemqe, Novi Sad 2017.
Dobrovoqci iz Srbske Krajine i Hrvatske
1912-1918
a. Prekomorske zemqe
(?) Dane Budin - 1892, [oli}, Udbina zemqoradnik

(?) Dane Frawin - 1887, Dre`nik-grad, Sluw berberin.
Abramovi}, Milo{ Pavanov - 1894, Staro Selo, Petriwa mesar

Agbaba, Dane Miletin - 1889, Qubovi}, Gra~ac mlinar
Agbaba, Janko Simin - 1885, Gra~ac pekar
Adamovi}, Nikola Jovin - 1893, Li~ko Petrovo Selo, Korenica stolar
Adamovi}, Petar Savin - 1896, Gorwa Mlinoga, Petriwa zemqoradnik
Adamovi}, Petar Todorov - 1889, Kula, Gospi} zemqoradnik
Adamovi}, Stanko \urin - 1889, Jabukovac, Petriwa kolar
Adamovi}, Stevan - Dowi Lapac
Ajdinovi}, Te{o Petrov - 1892, Batinova Kosa, Vrginmost zemqoradnik
Ajdukovi}, Milowa Andrijin - 1880, Dowi Lapac zemqoradnik
Ajdukovi}, Milo{ Radev - 1897, Oraovac, Dowi Lapac zemqoradnik
Alavawa, Vujo M. - 1890, Pje{~anica, Vrginmost zemqoradnik
Ala~evi}, Milan Miroslavov - 1879, Spqet finansijski ~inovnik
Aleksi}, Dane Radev - 1890, Gori}i, Oto~ac zemqoradnik
Aleksi}, Pavle Petrov - 1890, Naudovac, Virovitica ma{inist
Aleksi}, Petar Ilijin - 1896, Staro Selo, Oto~ac zemqoradnik
Amixi}, Dmitar Radev - 1894, Grubi{no Poqe kova~
Amixi}, \or|e Matijin - 1879, Grubi{no Poqe delovo|a
Anani}, Jovo Mojin - 1877, Papi}i, Sisak zemqoradnik
Andrijevi}, Ivan Mi{in - 1895, Makarska zemqoradnik
Andri}, Stevan Nikolin - 1872, Drni{ zidar i drvodeqa
Andri}, Anton Marjanov - 1884, Ilok, Vukovar pekar
Anti}, Anton Ivanov - 1880, [epurine, [ibenik mehani~ar
Antunovi}, Josip - 1891, Makarska student
Antunovi}, Mate-Lepina - Drvenik, Makarska
Antunovi}, Pavao - Kozica, Vrgorac
An~i}, Toma Stevanov - 1888, Cabuna, Virovitica zemqoradnik
Aralica, Dane - 1885, Srbska Krajina
Aralica, Danilo** Milovanov - 1894, [kare, Oto~ac zemqoradnik
Aralica, \or|e-\uro Petrov - 1879, Bovi}, Topusko zemqoradnik
Aralica, Ilija M. - Srbska Krajina
Aramba{i}, Boò Jovanov - 1883, Oti{i}, Siw
Aramba{i}, Budo \or|ev - 1892, Vrhovine, Oto~ac obu}ar
Arbutina, Ilija Stevanov - 1895, Vrpoqe, Dvor zemqoradnik
94 Ilija Petrovi}
Arbutina, Jovo Maksimov - 1882, @irovac, Dvor kova~

Arbutina, Stojan Vasin - 1896, Br|ani, Petriwa radnik
Arnaut, \uro Simin - 1892, Kosore, Siw
A}imovi}, Ilija Stevanov - 1894, Glavina, Imotski zemqoradnik
Axi}, Milan - Banija
Axi}, Mile Radev - 1888, Frka{i}, Korenica zemqoradnik...
Babi}, Boò Markov - 1893, Zaostrog, Makarska

Babi}, Jovo Jovin - 1882, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Babi}, Jovo Nikolin - 1893, Arapov Do, Korenica zemqoradnik
Babi}, Lazar Dimitrijev - 1888, Arapov Do, Korenica zemqoradnik
Babi}, Matija Ostojin - 1892, Javnica, Dvor zemqoradnik
Babi}, Mile Manojlov - 1887, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Babi}, Petar Pavlov - 1886, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Babi}, Petar Stojanov - 1872, Arapov Do, Korenica zemqoradnik
Babi}, Rade Petrov - 1887, @egar, Obrovac zemqoradnik
Babi}, Rade Petrov - 1889, Grabovica, Dvor zemqoradnik
Babi}, Savo Lukin - 1892, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Babi}, Stevo Mihajlov - 1882, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Babi}, Toma Perov - 1896, Dabar, Oto~ac zemqoradnik
Babula, Jovo Simin - 1892, Li~ko Petrovo Selo, Korenica zemqoradnik
Ba`dar, Teodor Pavlov - 1870, Vojni} kova~
Baji}, Jovan Petrov - 1892, êtvrtkovac, Petriwa zemqoradnik
Baji}, Luka Mihailov - 1886, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Baji}, Nikola Milin - 1892, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Baji}, Sava Nikolin - 1890, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Bajurin, Jozo(Josip) Josipov - 1890, Hodiqe, Dubrovnik mornar
Bakiti}, Stevan Milo{ev - 1882, Krwak, Karlovac zemqoradnik
Baki}, Gajo(Pajo?) Stevanov - 1880, Perna, Vrginmost zemqoradnik
Baki}, Marko Milin - 1895, Velika Jasenova~a, Grubi{no Poqe radnik
Baki}, Mili} Savin - 1886, Dowa Viso~ka, Sluw zemqoradnik
Baki}, Milo{ Adamov - 1895, Hajti}, Glina moler
Baki}, Rade Radev - 1893, Dowa Viso~ka, Sluw zemqoradnik
Baki{, Stevan - Krwak, Karlovac
Bakra~, Adam - Lu{}ani, Petriwa
Bala}, \uro Stojanov - 1894, Listina, Podravska Slatina zemqoradnik
Bala}, Jovo Milin - 1894, [trpci, Dowi Lapac zemqoradnik
Bala}, Milan Vuka{inov - 1891, Dowi Lapac zemqoradnik
Bala}, Mile Vojin - 1893, Li~ko Petrovo Selo, Korenica zemqoradnik
Bala}, Rade Kojin - 1881, Nebqusi, Dowi Lapac zemqoradnik
Bali}, Savo Pavlov - 1886, Srbske Moravice, Vrbovsko zemqoradnik
Balorda, Stevan Milo{ev -1889, Severovac, Petriwa
Boji}, Timotije Du{anov - Miklu{evci, Vukovar 1888, berberin
Banda, Mile Dragi}ev - 1897, Bandino Selo, Sluw gra|evinski radnik

Banda, Mili} Nikolin - 1891, Cvijanovi} Brdo, Sluw zemqoradnik
Banda, Milo{ Bogdanov - 1895, Cvijanovi} Brdo, Sluw zemqoradnik
Banda, Mihajlo Jovanov - 1882, Petriwa kroja~
Banda, Svetozar Petrov - 1892, Petrovac, Vojni} zemqoradnik
Bandi}, Jovo Milin - 1896, Rudopoqe, Oto~ac zemqoradnik
Bandobranski, Lazar Jovanov - 1874, Mohovo, Vukovar zemqoradnik
Bani}, Duman Lukin - 1887, Preglav, Daruvar zemqoradnik
Bani}, Korica(?) Gajin - 1889, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Bankovi}, \uro Dmitrov - 1888, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Bankovi}, \uro Milin - 1893, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik
Bawanin, Iso Nikolin - 1890, Ponori, Oto~ac zemqoradnik
Bawanin, Jovan Budin - 1895, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Bawanin, Nikola Danin - 1884, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Bawac, Milan Vojov - 1895, Qeskovac, Dvor radnik
Baweglav, Dane Samuilov - 1886, Plo~a, Gra~ac zemqoradnik
Baweglav, Danilo Jovanov - 1894, Buni}, Korenica radnik
Bara}, Jovo Simin - 1894, Svra~kovo Selo, Udbina zemqoradnik
Bara}, Marko Jovanov - 1885, Maqevac, Sluw kuvar
Bara}, Pavle Mitrov - 1896, Zbjeg Mo~ilski, Sluw trgova~ki pomo}nik
Barbari}, Ivan Antin - 1898, Zaostrog, Makarska
Barbir, Jovo \urin - 1896, Podgorje, Vrginmost zemqoradnik
Barbir, Kosta Jovanov - Podgorje, Vrginmost (do{ao iz Italije)
Barbir, Milo{ Stevanov - 1889, Podgorje, Vrginmost zemqoradnik
Barjamovi}, Petar Nikolin - 1892, Bijelo Poqe, Korenica zemqoradn.
Barline, Tomo - Kordun
Basara, Gojko Stevanov - 1894, Krstiwa, Vojni} zemqoradnik
Basara, \uro Petrov - 1882, Dobretin, Dvor radnik
Basara, Miladin - oko 1890, Udbina
Basara, Milan Stojanov - 1897, ]ojluk, Udbina zemqoradnik
Basara, Stanko Mili}ev - 1884, Gojkovac, Sluw zemqoradnik
Basari}, Ilija Isin - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Basari}, Janko Dmitrov - 1894, Divoselo, Gospi} trgova~ki pomo}nik
Basari}, Jovan Nikolin - 1891, Barlete, Gospi} mesar
Basari}, Jovo Vasin - 1890, Barlete, Gospi} zemqoradnik
Basari}, Jovo Mihajlov - 1896, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Basari}, Marko - Divoselo, Gospi}
Basari}, Mile \ur|ev (1) - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Basari}, Mile (2) - Divoselo, Gospi}
Basari}, Simo \ur|ev - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Basari}, Stevan Stani{in - 1879, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Basi}, Milo{ Ilijin - 1896, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Basi}, Todor - Po~iteq, Gospi}
96 Ilija Petrovi}
Basrak, \uro Petrov - 1882, Dobretin, Dvor

Basta, Dimitrije Spirin - 1897, Sredwa Gora, Udbina zemqoradnik
Basta, Ilija Milin (1) - 1890, Sredwa Gora, Udbina zemqoradnik
Basta, Ilija Milin (2) - 1892, Sredwa Gora, Udbina zemqoradnik
Basta Mile - Debela Glavica/Divoselo, Gospi}
Basta, Mile Jovin - 1895, Sredwa Gora, Udbina zemqoradnik
Basta, Mile Kuzmanov - 1887, Sredwa Gora, Udbina zemqoradnik
Basta, Mile Milivojev - 1889, Lipovo Poqe, Gospi} zemqoradnik
Basta, Mile Radev - 1893, Sredwa Gora, Udbina zemqoradnik
Basta, Mileta Radev - 1894, Sredwa Gora, Udbina zemqoradnik
Basta, Nikola Jakovov - 1888, Kurjak, Udbina zemqoradnik
Basta, Nikola Savin - 1884, Sredwa Gora, Udbina zemqoradnik
Basta, Sava Milo{ev - 1891, Sredwa Gora, Udbina zemqoradnik
Basta, Stevo - Kukuwevac, Pakrac
Bastaja, Dragi} - Kordun
Bastaja, Nikola Mi}in - 1895, Belovo Brdo, Sluw zemqoradnik
Bastaji}, Mili} Milin - 1890, Kova~evac, Zagreb radnik
Bastaji}, Nikola Jovanov - 1895, Prkos Lasiwski, Karlovac zemqoradnik
Batalo, \uro Milin - 1881, Ponikvari, Vrginmost zemqoradnik
Batalo, \uro Mitrov - 1881, Topusko
Batini}, Ilija \ur|ev - 1890, Plo~a, Gra~ac zemqoradnik
Batini}, Milivoje Manin - 1894, Dabrina, Glina kova~
Batnoì}, Cvijo - Banija
Ba~i}, Nikola Nikolin - 1894, Mekiwar, Udbina zemqoradnik
Ba~ko, Marko Ilijin - 1893, Ramqane, Knin zemqoradnik
Ba~ko, Petar Jovanov - 1896, Kosovo, Knin zemqoradnik
Beakovi}, Simo Josifov - 1897, Mekiwar, Udbina zemqoradnik
Bejader, Simo Ilijin - 1871, @itni}, Drni{ zemqoradnik
Beketi}, Nikola Ivanov - 1884, Pribi}, Jastrebarsko zemqoradnik
Beki}, \uro Petrov - 1878, Grab, Gra~ac zemqoradnik
Beki}, Janko Samuilov - 1886, êmernica, Topusko zemqoradnik
Beki}, Savo Vujin - 1890, Kiwa~ka, Petriwa kroja~
Beko, Milan Jovanov - 1883, Beko, Dvor zemqoradnik
Beli}, Stevo Stepanov - 1887, Gro~ani, Zagreb zemqoradnik
Beni}, Bla` Andrin - 1895, Rudekica, Crikvenica zidar
Benko, Mihajlo Jovanov - 1882, Petriwa
Bera, \uro \ur|ev - 1887, Ahmetovci, Novi Grad zemqoradnik
Bera, \uro Petrov - 1894, Ahmetovci, Novi Grad zemqoradnik
Beri}, Mili} Radev - 1881, Krstiwa, Vojni} zemqoradnik
Bero{, Marjan [imanov - 1893, Podgora, Makarska rudarski nadzornik
Besla}, Dane - Dobroselo, Dowi Lapac
Besla}, Jovan - Dobroselo, Dowi Lapac
Besla}, Lazar Danin - 1892, Dobroselo, Dowi Lapac zemqoradnik
Besla}, Mile Ilijin - 1883, Dobroselo, Dowi Lapac zemqoradnik

Bibi}, \uro Petrov - 1872, Oraovac, Dowi Lapac zemqoradnik
Bibi}, Pavle Milo{ev - 1872, Oraovac, Dowi Lapac zemqoradnik
Biga, Nikola Mihailov - 1883, Plitvica, Korenica zemqoradnik
Bijeli}, Adam Simin - 1887, Gre|ani, Topusko trgovac
Bili}, Nikola Cvetkov - 1886, Civqane, Knin
Biqe{kovi}, Josif Jakovov - 1872, Vo|arica, Novska zemqoradnik
Bira~, \uro Adamov - 1891, Mali Gradac, Glina trgova~ki pomo}nik
Bira~, Nikola - Trnovac, Glina
Bi{kupovi}, \or|e Jankov - 1890, Sisak radnik
Bjeganovi}, Lazar Ostojin - 1892, Lu{}ani, Petriwa zemqoradnik
Bjegovi}, Gajo Simin - 1896, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Bjegovi}, Dmitar Jovin - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Bjegovi}, Dmitar Stevanov - 1892, Poqari/Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Bjegovi}, Jovan Dmitrov - 1891, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Bjegovi}, Jovan Simin - 1891, Divoselo, Gospi}
Bjegovi}, Luka Mani{in - 1893, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Bjegovi}, Luka Petrov - 1883, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Bjegovi}, Nikola Stevanov - 1894, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Bjelajac, Dragan Tadijin - 1884, ]ore, Dvor zemqoradnik
Bjelajac, Mitar Trifunov - 1888, Puklica, Daruvar zemqoradnik
Bjelajac, Svetozar Petrov - 1893, Batiwani, Daruvar zemqoradnik
Bjelanovi}, Lazo - Ba~uga, Petriwa
Bjeli}, Damjan Stankov - 1896 Gorwi Kirin, Topusko radnik
Bjeli}, \uro Nikolin - 1875, Kirin, Topusko fabri~ki radnik
Bjeli}, Milan Simin - 1895, Gre|ani, Topusko zemqoradnik
Bjeli}, Mile Jandrin - 1893, Kirin, Topusko zemqoradnik
Bjeli}, Nikola Stojanov - 1887, Gorwi Sjeni~ak, Karlovac radnik
Bjelica, Nikola Adamov - 1894, Dowi Hrastovac, Sisak radnik
Bjelobaba, Milan Milivojev - 1892, Drenovac, Gospi} trgova~ki pomo}nik
Bjelobaba, Milo{ - Lika
Bjelobaba, Nikola Milin - 1876, Ondi}, Udbina zemqoradnik
Bjelobrk, Mile - Srbska Krajina
Bjelobrk, Nikola Rafajlov - 1888, Primi{qe, Sluw zemqoradnik
Bjelovuk, Mile - Srbska Krajina
Bjelovuk, Milovan Lazin - 1893, Bijeli Klanac, Karlovac ma{inbravar
Bjelovuk, Petar Milin - 1894, Brusova~a, Vojni} zemqoradnik
Blai}, Ante Jozin - 1889, Dicmo, Siw radnik
Blanu{a, Boà Danin - 1893, Kijani, Gra~ac zemqoradnik
Blanu{a, Ilija Mihajlov - 1893, Kestenovac, Dowi Lapac zemqoradnik
Blitva, Ilija Radev - 1895, Medak, Gospi} zemqoradnik
Bobera, Nikola Ilijin - 1878, ]ore, Dvor zemqoradnik
Boberi}, Gligo Cvijin - 1875, Jasenovac, Kostajnica zemqoradnik
98 Ilija Petrovi}
Bobi}, Ba}a - Po~iteq, Gospi}

Bobi}, Boò Stevanov - 1885, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Bobi}, Vukan Pavlov - 1894, Popovi}-Brdo, Ogulin zemqoradnik
Bobi}, Dmitar Jankov - 1884, Dabar, Oto~ac zemqoradnik
Bobi}, Du{an - Lika
Bobi}, \uro Jovin - 1882, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Bobi}, Janko Milin - 1883, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Bobi}, Lazo Radev - 1895, Dabar, Oto~ac zemqoradnik
Bobi}, Nikola Petrov - 1895, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
Bobi}, Rade Prolev - 1881, Turjanski, Oto~ac zemqoradnik
Bobi}, Stevan Isailov - 1882, Turjanski, Oto~ac zemqoradnik
Bovi}, Mane Jandrin - 1894, Kuzmova~a, Gospi} zemqoradnik
Bogdanovi}, Aleksa Aleksin - 1889, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Bogdanovi}, Vaso Nikolin - 1897, Velika Borka, Grubi{no Poqe radnik
Bogdanovi}, Jovan Petrov - 1887, Klasni}, Glina zemqoradnik
Bogdanovi}, Manojlo - Lika
Bogdanovi}, Milan Isin - 1892, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Bogdanovi}, Milan Kostin - 1890, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Bogdanovi}, Pera Stojanov - 1899, Vorkapi}i, Topusko radnik
Bogdanovi}, Petar Aleksin - 1887, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Bogdanovi}, Savo(Stevo?) Tanasijin - 1890, Vrebac, Gospi} stolar
Bogi}, Luka Danin - 1889, Smiqan, Gospi} zemqoradnik
Bogi}, Nikola - Lika (“dobrovoqac s po~etka rata”)
Bogi}, Stevo Mihajlov - 1892, Dabar, Oto~ac zemqoradnik
Bogi}, Todor Jeftov - 1878, Subotska, Pakrac zemqoradnik
Bogojevi}, Stevan Matijin - Veliki [u{war, Glina
Bogunovi}, Dane - Li~ko Petrovo Selo, Korenica
Bogunovi}, Dragan - Li~ko Petrovo Selo, Korenica
Bogunovi}, Rade Nikolin - 1887, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Bogunovi}, Simo Milo{ev - 1892, Ga{~evo, Gra~ac zemqoradnik
Bodlovi}, Ilija S. - 1870, Komora, Dvor
Bodlovi}, Jovo Simin - 1899, Komora, Dvor mornar
Bodlovi}, Stevan Ostojin - 1896, Qubina, Dvor zemqoradnik
Boàni}, Jovan Stojanov - 1889, Korenica rudar
Boàni}, Mihajlo Filipov - 1888, Puèvi}, Oto~ac zemqoradnik
Boàni}, Nikola Filipov - 1891, Puèvi}, Oto~ac rudar
Boì}, Branko Vladin - 1895, Tewa, Osek trgovac
Boì}, Milo{ Jakovov - 1896, Krwak, Karlovac radnik
Boì}, Mihajlo Petrov - 1895, Mihoqsko, Vojni} zemqoradnik
Boì}, Petar Vasilijev - 1857, Mihoqsko, Vojni} zemqoradnik
Boì}, Petar Tanasijin - 1895, Krwak, Karlovac zemqoradnik
Boì}, Rade Petrov - 1885, Dobretin, Dvor zemqoradnik
Boì}, Stevo Matijin - 1894, Perna, Vrginmost zemqoradnik
Boì}, Te{a Petrov - 1888, Hrastovac, Sisak lovac

Boì~kovi}, Mile Jovanov - 1894, Turjanski, Oto~ac zemqoradnik
Boì~kovi}, Rade Trivunov - 1892, Turjanski, Oto~ac zemqoradnik
Boì~kovi}, Stevan Stojanov - 1886, [kare, Oto~ac zemqoradnik
Bojani}, Milo{ Jovin - 1894, Oqasi, Slavonska Poèga kova~
Boji}, Timotije Du{anov - 1888, Miklu{evci, Vukovar berberin
Bokan, Nikola Stevanov - Srb, Dowi Lapac
Bokuli}, \uro (Jure) Stojanov - 1891, Josipdol, Ogulin la|ar
Bondi}, Rade Nikolin - 1891, Rudopoqe, Oto~ac zemqoradnik
Borak, \ura Isin - 1894, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Bori}, Mane Ilijin - 1897, Peru{i}, Gospi} zemqoradnik
Bori}, Milo{ Ilijin - 1883, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Bori}, Milo{ Jovanov - 1885, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Bori}, Mihajlo \or|ev - 1899, Babin Potok, Oto~ac zemqoradnik
Bori}, Pavle Stankov - 1896, Svinica, Petriwa zemqoradnik
Bori}, Proko Stevanov - 1894, Kon~arev Kraj, Oto~ac zemqoradnik
Bori}, Sava Jovanov - 1884, Mogori}, Gospi} rudarski radnik
Borjan, Gligorije Pavlov - 1897, Kri~ke, Drni{ zemqoradnik
Borjan, Mile \urin - 1894, Kri~ke, Drni{ {ofer
Borjan, Petar Maksimov - 1894, Kri~ke, Drni{ zemqoradnik
Borjanovi}, Ilija Ilijin - 1898, Kri~ke, Drni{ {ofer
Borjanovi}, Petar - Kri~ke, Drni{
Borjanovi}, Slavko-Komita - Kri~ke, Drni{
Borovac, Milan Jovanov - 1891, Zalu`nica, Oto~ac zemqoradnik
Borovi}, \uro Ilijin - 1895, Vu~evica, Spqet zemqoradnik
Borovi}, Ilija Markov - 1897, Golubi}, Knin zemqoradnik
Borovi}, Lazar Jovanov - 1896, Golubi}, Knin zemqoradnik
Borojevi}, Ilija - Banija
Borojevi}, Lazo Mili}ev - 1888, Bair, Novska zemqoradnik
Borojevi}, Rade Vasilijev - 1893, Javnica, Dvor zemqoradnik
Borojevi}, Stanko - Banija
Boromisa, Ilija Gligin - 1897, Brestik, Glina zemqoradnik
Boromisa, Milan Mojsijin - 1892, Brestik, Glina zemqoradnik
Borota, \uro Simin - 1892, Bovi}, Vrginmost pekar
Borota, Savo Vasin - 1894, Bovi}, Vrginmost zemqoradnik
Boroti}, Milan Simin - 1882, Cabuna, Virovitica zemqoradnik
Bosanac, Bogdan \urin - 1894, Raji}, Novska zemqoradnik
Bosanac, Jovo Nikolin - 1894, Janik, Daruvar zemqoradnik
Bosanac, Matija Tomin - 1892, Mali Bastaji, Daruvar zemqoradnik
Bosanac, Nikola Zaharijin - 1888, Katinac, Daruvar zemqoradnik
Bosi}, Vujo Lazin - 1892, Udbina zemqoradnik
Bosi}, Luka Milin - 1896, Komi}, Udbina zemqoradnik
Bosni}, Danilo-Maleta** \or|ev - 1883, Oraovac, Dowi Lapac ratar
100 Ilija Petrovi}
Bosni}, Marko Miletin - 1878, Bosni}, Ogulin loà~

Bosni}, Mi}an - Srbska Krajina
Bosni}, Petar Matijin - 1882, Svinica, Petriwa ugqar
Bosni}, Trivun Vasin - 1890, Mekiwar, Udbina zemqoradnik
Botiqica, Jovo Nikolin - 1883, Kunovac, Dowi Lapac zemqoradnik
Botica, Nikola Ivanov - 1893, Ra~i{}e, Kor~ula
Bo{kovi}, Mirko Jovanov - 1887, Drqa~a, Sisak zemqoradnik
Bo{kovi}, Radomir \urin - 1897, Bogomilovi}, Kutina zemqoradnik
Bo{wak, Todor Danin - 1885, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Bo{~anin, Matija - Srbska Krajina
Brain~i}, Marin Jozin - 1885, Podstrana, Spqet mornar
Brankovi}, Ilija Nikolin - 1889, Brlog, Oto~ac zemqoradnik
Brankovi}, Jova Stevanov - 1890, Bijele Vode, Glina trgovac
Brankovi}, Toma Kuzmanov - 1884, Borovo Suhopoqsko, Virovitica ratar
Brateqevi}, \uro - 1883, Rijeka Koprivni~ka, Koprivnica zemqoradnik
Brati}, Petar Ilijin - 1893, Gorwi Sjeni~ak, Karlovac zemqoradnik
Bra{i}, Mile Pavlov - 1891, Sjeni~ak, Karlovac zemqoradnik
Bra{i}, Nikola Pavlov - 1895, Sjeni~ak, Karlovac fabri~ki radnik
Brdar, Janko - Lu{}ani, Petriwa
Breberina, Jovan Todorov - 1891, Me|e|ak, Vojni} zemqoradnik
Breberina, Milo{ Todorov - 1885, Me|e|ak, Vojni} zemqoradnik
Brezar, Josip @igin - 1884, Petrovina, Jastrebarsko zemqoradnik
Brezija, ]iro Martinov - 1887, Sveti Petar, Belovar zemqoradnik
Brezovi}, \uro Tomin - 1888, Gorwa Kup~ina, Jastrebarsko bravar
Brezovi}, Marko Stjepanov - 1897, Dowa Kup~ina, Jastrebarsko kafexija
Breki}, Iso Jovanov - 1882, Vrhovine, Oto~ac zemqoradnik
Breki}, Trifun Vujin - 1882, Babin Potok, Oto~ac zemqoradnik
Brkanovi}, Ilija A}imov - 1896, Imotski zemqoradnik
Brki}, \uro - Kukuwevac, Pakrac
Brki}, \uro Obradov - 1883, Kujnik, Slavonska Poèga zemqoradnik
Brki}, Jovo Nikolin - 1886, Ruji{ta, Gra~ac zemqoradnik
Brk(qa~)i}, Mijo Nikolin - 1890, Gage, Dvor zemqoradnik
Brkovi}, Ilija Jandrijin - 1894, Velika Popina, Gra~ac zemqoradnik
Brkovi}, Stevan Jovanov - 1893, Pecka, Vrginmost zemqoradnik
Bruji}, Damjan P. - Lika
Bruji}, Josif Jovanov - 1888, Medak, Gospi} zemqoradnik
Bruji}, Mitar \ur|ev - 1881, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik
Bruji}, Petar Milin - 1893, Trstenica, Topusko zemqoradnik
Bruji}, Stevan \ur|ev - 1894, Tomingaj, Gra~ac stolar
Br~in, Vaso Davidov - 1866, Gra~ac {umar
Br~in, Mile Lukin - 1892, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik
Br~in, Nikola - Lika
Br~in, Petar Vasin - 1893, Gra~ac zemqoradnik
Bubalo, Ilija Kojin - 1888, Nebqusi, Dowi Lapac zemqoradnik

Bubalo, Jovo - Dowi Lapac
Bubalo, Mile S. - 1895, Zaklopa~a, Gospi}
Bubalo, Rade Simin - 1890, Li~ko Petrovo Selo, Korenica zemqoradnik
Bubanovi}, Pavle Petrov - 1874, Radovije, Jastrebarsko zemqoradnik
Bugar, Luka Petrov - 1888, Barovka, Jastrebarsko èlezni~ar
Budanko, Anton Josipov - 1897, îtluk, Drni{ kuvar
Budimlija, Dragi} Nikolin - 1889, Stara Kr{qa, Sluw zemqoradnik
Budimlija, Ilija Dmitrov - 1895, Palanka, Gra~ac zemqoradnik
Budimlija, Stanko Markov - 1886, Plo~a, Gra~ac zemqoradnik
Budisavqevi}, Boò Stevanov - 1882, Pe}ane, Korenica zemqoradnik
Budisavqevi}, \uro Ilijin - 1875, Pe}ane, Korenica zemqoradnik
Budisavqevi}, Iso Petrov - 1892, Brlog, Oto~ac trgova~ki pomo}nik
Budisavqevi}, Mane Petrov - 1889, Pe}ane, Korenica zemqoradnik
Budisavqevi}, Pajo Danin - 1884, Pe}ane, Korenica zemqoradnik
Budisavqevi}, Pajo Dmitrov - 1886, Pe}ane, Korenica stolar
Budisavqevi}, Pero Jovanov - 1877, Vrhovine, Oto~ac novinar
Budisavqevi}, Petar Spasojev - 1886, Pe}ane, Korenica rudar
Budisavqevi}, Rade Pavlov - 1873, Pe}ane, Korenica zemqoradnik
Budisavqevi}, Stojan Spasin - 1887, Podravska Slatina zemqoradnik
Budi}, Steva Lazin - 1891, Kozaperovica, Glina zemqoradnik
Budovi}, Meto Markov - 1890, Stari Bo{wan, Krièvci zemqoradnik
Buzleni}, Stevo Jovanov - 1888, Mlini, Petriwa zemqoradnik
Bujas, Dinko Milin - 1894, [ibenik kelner na brodu
Bukarica, Ilija Nikolin - 1892, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Bukarica, Jovan Dmitrov - 1879, Divoselo, Gospi} trgovac
Bukarica, Jovo Petrov - 1887, Crkveni Bok, Sisak zemqoradnik
Bukarica, Jovo Simin - Debela Glavica/Divoselo, Gospi}
Bukarica, Maksim Boìn - 1889, Divoselo, Gospi}
Bukarica, Maksim Stojanov - Debela Glavica/Divoselo, Gospi}
Buki}, Milivoje Stojanov - 1892, Vodote~, Oto~ac zemqoradnik
Bukli~, Florijan Josipov - 1890, Tr{}e, âbar zemqoradnik
Buk~i}, Vasilije \ur|ev - 1885, [u{war, Glina zemqoradnik
Bulat, Ilija Adamov - 1888, Dobrina, Glina komi~ar
Bulat, Pero Milo{ev - 1893, Brestik, Glina zemqoradnik
Bulat, Stanko Dmitrov - 1886, Buzeta, Glina zemqoradnik
Bule, Petar Savin - 1887, Bojna, Glina radnik
Bule, Stevan Pavlov - 1888, Martinovi}i, Glina zemqoradnik
Buq, Dane Nikolin - 1894, Bruvno, Gra~ac zemqoradnik
Bun~i}, Aleksa Josin - 1890, Latin, Ogulin zemqoradnik
Bun~i}, Vasiq \urin - 1885, Veliki [u{war, Glina
Buwac, Janko Anemijev - 1888, Dragotina, Glina zemqoradnik
Buwevac, Joca - Lika
102 Ilija Petrovi}
Buwevac, Petar Petrov - 1886, Marin Dol, Karlovac zemqoradnik

Buwevi}, Rade Kojin - 1888, Kr{, Gospi} zemqoradnik
Burmuxija, \ura Ostojin - 1891, Raji}, Novska zemqoradnik...
Vagi}, \uro Savin - 1876, Mokro Poqe, Knin zemqoradnik

Vani}, Nikola \urin - 1892, âpqani, Kostajnica zemqoradnik
Vani}, Stevan Milin - 1896, Kostajnica fabri~ki radnik
Varda, Dane - Li~ko Petrovo Selo, Korenica
Vari}ak, Bude Simin - 1894, Kosiw, Gospi} zemqoradnik
Vari}ak, Dane Nikolin - 1893, Mlakva, Gospi} loà~ na lokomotivi
Vari}ak, Du{an Milin - 1896, Kr{, Gospi} zemqoradnik
Vari}ak, Ilija Miladinov - 1893, Mlakva, Gospi} zemqoradnik
Vari}ak, Ilija Radev - 1888, Oraovac, Korenica zemqoradnik
Vari}ak, Mi}o Danin - 1894, Mlakva, Gospi} zemqoradnik
Vari}ak, Petar Milin - 1892, Bogovoqa, Sluw zemqoradnik
Varu~, Stoj{a Mili}ev - 1885, Javoraw, Dvor ma{inbravar
Vasiqevi}, Pajo Nikolin - 1898, Narta, âzma bravar
Vasi}, Ranko Todorov - 1880, Knin radnik
Vezmar, Mile Aleksin - 1886, Kraguq, Pakrac kova~
Vei}, Timo Gavrin - 1880, Kozice, Podravska Slatina zemqoradnik
Vejin, Andrija Gavranov - 1895, Dobanica, Dowi Lapac zemqoradnik
Vejin, Todor Nikolin - 1885, Grabovac, Sluw zemqoradnik
Vejnovi}, Jovo Damqanov - 1886, Vrelo, Korenica fabri~ki radnik
Veki}, Qubomir Mitrov - 1879, Grubi{no Poqe zemqoradnik
Vela, Ivan Jozefov - 1888, Podgora, Makarska zemqoradnik
Velebit, Stevo Pavlov - 1877, Slovinci, Sisak zemqoradnik
Velebnig, \uro Lazin - 1888, Rovi{ka, Glina zemqoradnik
Velimirovi}, Petar Savin - 1893, Vequn, Sluw zemqoradnik
Vigwevi}, Du{an M. - 1900, Pisarovina, Karlovac (iz Italije)
Vigwevi}, Mane Milovanov - 1889, Dowi Vaganac, Korenica zemqoradnik
Vigwevi}, Milo{ Miladinov - 1865, Doqane, Dowi Lapac pisar
Vigwevi}, Mihajlo Nikolin - 1886, Ponikve, Ogulin zemqoradnik
Vigwevi}, Stanko - Lika
Vidakovi}, Ilija Jovin - 1884, Ba~kovica, Belovar zemqoradnik
Vidas, Kre{imir Qudevitov - 1894, Hreqin, Reka bankarski ~inovnik
Vidi}, Ivan Stjepanov - Tu~epi, Makarska
Vidovi}, Milan Nikolin - 1894, Srbsko Seli{te, Kutina kroja~
Vido(je)vi}, Gajo Aleksin - 1888, Stani}-poqe, Dvor radnik
Viskovi}, Mato Antunov - 1877, Podaca, Plo~e rudar
Vitas, Dmitar Stevanov - 1893, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Vitas, \uro Isin - 1892, Po~iteq, Gospi} pekar
Vitas, Jovan Boìn - 1893, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Vitas, Jovo Nikolin - 1893, Po~iteq, Gospi} kolar

Vitas, Nikola Stevanov - 1891, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Vitas, Stevo Stojanov - 1878, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Vitkovi}, Du{an Jovin - 1897, Dubica, Kostajnica zemqoradnik
Vicendinovi}, Gaspar Vickov - 1895, Babino Poqe, Dubrovnik zemqoradn.
Vi{wi}, Marko Ilijin - 1885, Gojak, Ogulin zemqoradnik
Vi{wi}, Milan - Lika
Vi{wi}, Mihailo Nikolin - Ponikve, Ogulin
Vi{wi}, Mojsija Ilijin - 1895, Cvijanovi} Brdo, Sluw radnik
Vi{wi}, Simo-[mawak Stojanov - 1895, Popovo Selo, Ogulin
Vladeti}, \uro Vladin - 1888, Nebqusi, Dowi Lapac pekar
Vladeti}, Milan Todorov - 1890, Dowi Lapac rudar
Vladi}, Petar Milo{ev -1891, Duwak, Vojni} zemqoradnik
Vladu{i}, Lazar \ur|ev - 1891, Zrmawa, Gra~ac zemqoradnik
Vla(j)ini}, \uro Milin - 1884, Kukqi}, Gospi} livac
Vlaisavqevi}, Bude Isin - 1891, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Vlaisavqevi}, Vujo Jandrin - 1882, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Vlaisavqevi}, \uro Isin - 1895, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Vlaisavqevi}, \uro Mihailov - 1889, Rudopoqe, Oto~ac zemqoradnik
Vlaisavqevi}, Ilija Milin - 1895, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Vlaisavqevi}, Ilija Spasenijev - 1892, Mihaqevac, Korenica radnik
Vlaisavqevi}, Janko - Li~ko Petrovo Selo, Korenica
Vlaisavqevi}, Mijailo Nikolin - 1893, Rudopoqe, Oto~ac zemqoradnik
Vlaisavqevi}, Milan \ur|ev - 1876, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Vlaisavqevi}, Petar Dmitrov - 1886, Mihaqevac, Korenica zemqoradnik
Vlaisavqevi}, Petar Prokin - 1895, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Vlaisavqevi}, Rade \urin - 1893, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Vlaisavqevi}, Savo J. - Korenica
Vlaisavqevi}, Stevo Petrov - 1891, Buni}, Korenica loà~ na lokomotivi
Vlaji}, Boò Milin - 1879, Oraovac, Dowi Lapac stolar
Vlastelica, Anton Petrov - 1895, Vis loà~
Vlatkovi}, Jakov Milo{ev - 1876, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Vlahovi}, Samuilo Jovin - 1886, Mikleu{ka, Kutina zemqoradnik
Vla{i}, Vaso Stevanov - 1878, Drenov Klanac, Oto~ac zemqoradnik
Vla{i}, Mile Stevanov - 1888, Drenov Klanac, Oto~ac zemqoradnik
Vodonovi}, Jakov Matijin - 1884, Vis zemqoradnik
Vojvoda, Ivan Radev - 1893, Imotica, Dubrovnik zemqoradnik
Vojvodi}, \uro Milin - 1872, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Vojvodi}, Ilija Jovin - 1895, Dowi Lapac kova~
Vojvodi}, Mane Panin - 1893, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Vojvodi}, Milan Savin - 1895, Bliwa, Petriwa |ak
Vojvodi}, Milo{ Savin - Bliwa, Petriwa
Vojvodi}, Rade Ilijin - 1884, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
104 Ilija Petrovi}
Vojinovi}, Gavro Lukin - 1886, Kapelna, Dowi Mihoqac zemqoradnik

Vojinovi}, Rade Jovanov - 1880, Dobroselo, Dowi Lapac livac
Vojisavqevi}, Mitar Ilijin - 1894, Trnovo, Nova Gradi{ka zemqoradnik
Vojnovi}, Dane-Granova Todorov - 1862, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Vojnovi}, Ilija Petrov - 1888, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Vojnovi}, Ilija Jovin - 1888, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Vojnovi}, Luka Petrov - 1884, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Vojnovi}, Marko Danin - 1894, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Vojnovi}, Milan Radev - 1895, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Vojnovi}, Mile Simin - 1895, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Vojnovi}, Petar \urin - 1890, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Vojnovi}, Stevan Jovanov - 1888, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Vojnovi}, Stevo Danin - 1889, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Volarac, Stevan Markov - 1889, Sjeverovac, Sisak zemqoradnik
Vorgi}, Laza Jovanov - 1881, Mala Krbavica, Korenica rudarski radnik
Vorkapi}, Jakov Petrov - 1891, Vorkapi}i, Vrginmost zemqoradnik
Vorkapi}, Mane Radev - 1881, Stara Kr{qa, Sluw zemqoradnik
Vorkapi}, Petar Lukin - 1898, Vorkapi}i, Vrginmost zemqoradnik
Vorkapi}, Stojan Milo{ev - 1894, Vorkapi}i, Vrginmost zemqoradnik
Vrane{, Mane Nikolin - 1877, Tuèvi}, Oto~ac zemqoradnik
Vrane{evi}, Vaso Petrov - 1885, Vrpoqe, Dvor pekar
Vrawe{, Aleksa - Lika
Vrawe{, Ilija Jovin - 1895, Quta~a, Gospi} zemqoradnik
Vrawe{, Mato Todorov - 1884, Gospi}, ma{inist
Vrawe{, Nikola Milin - Lu{}ani, Petriwa
Vrawe{, Nikola Petrov - 1888, Lu{}ani, Petriwa zemqoradnik
Vrawe{, Rade Nikolin - 1893, Dowe Selo, Dowi Lapac zemqoradnik
Vrawe{evi}, Pavle Nikolin - 1887, Oraovac, Dvor zemqoradnik
Vra~ar, Dane Nikolin - 1896, Mekiwar, Udbina zemqoradnik
Vra~ar, Kosta Ilijin - 1891, Mekiwar, Udbina zemqoradnik
Vra~ar, Marko [pirin - 1883, Kru{kovac/Radu~, Gospi} zemqoradnik
Vra~ar, Milan Ilijin - 1885, Mekiwar, Udbina trgova~ki pomo}nik
Vra~ar, Stanko Markov - 1876, Mekiwar, Udbina zemqoradnik
Vra~ar, Stevan [pirin - 1889, Kru{kovac/Radu~, Gospi} zemqoradnik
Vra~ari}, Nikola Qubomirov - 1883, P~eli}, Virovitica zemqoradnik
Vrga \uro \urin - 1878, Mali Gradac, Glina zemqoradnik
Vrzi}, Vaso D. - Srbska Krajina
Vrki}, Ilija Jovin - 1889, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Vruji}, Vaso Gli{in - 1878, Velika Barna, Grubi{no Poqe opan~ar
Vrceq, Ilija Mirkov - 1880, Begovac Pla{~anski, Ogulin zemqoradnik
Vujaklija, Lazo \urin - 1894, Cvijanovi} Brdo, Sluw zemqoradnik
Vujaklija, Lazo Stojanov - 1882, Obqaj, Glina zemqoradnik
Vujakovi}, Luka Simin - 1892, [ibine, Glina zemqoradnik
Vujakovi}, Petar Vujanov - 1891, Memiska, Kostajnica ma{inist

Vujakovi}, Simo Todorov - êmernica, Vrginmost
Vujani}, \uro Isin - 1891, Podum, Oto~ac zemqoradnik
Vujani}, Petar Jovanov - 1895, Svinica, Petriwa zemqoradnik
Vujanovi}, Mile Antin - 1889, Slabiwa, Kostajnica zemqoradnik
Vujanovi}, Mile Danin - 1896, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Vujasinovi}, Rade Dakin - 1886, Gorwe Kusowe, Podravska Slatina ko~ija{
Vujevi}, Petar Jovanov - 1886, Crqa, Metkovi} zemqoradnik
Vujinovi}, Vojo Lazin - 1874, Vituw, Ogulin radnik
Vujinovi}, Makarije Ilijin - 1893, Lovska, Novska zemqoradnik
Vujinovi}, Marko Nikolin - 1882, Vujinovi}i, Ogulin zemqoradnik
Vujinovi}, Mile Vasin - 1895, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
Vujinovi}, Milo{ Petrov - 1897, îtluk, Gospi} trgova~ki pomo}nik
Vujinovi}, Stevan Nikolin - 1884, Vituw, Ogulin zemqoradnik
Vuji}, Vaso Jovin - 1880, Batrina, Nova Gradi{ka zemqoradnik
Vuji}, Sava Jovi~in - 1891, Bistrica, Gradi{ka zemqoradnik
Vuji~i}, David Damwanov - 1892, Brlog, Oto~ac fabri~ki radnik
Vuji~i}, Mile Budin - 1888, Rudanovac, Korenica zemqoradnik
Vuji~i}, Nikola Adamov - 1892, Gradusa, Petriwa zemqoradnik
Vuji~i}, Stevo Jovov - 1889, Kobiqak, Dvor zemqoradnik
Vujkovi}, Gli{o Pavlov - 1896, Dragovi}i, Pakrac zemqoradnik
Vujkovi}, Nikola Kostin - 1882, Mlinski Vinogradi, Gare{nica zemqoradnik
Vujni}, Nikola \urin - 1879, Vukovar kuvar
Vujnovi}, Vojo - Divoselo, Gospi}
Vujnovi}, \or|e Boìn - 1896, Vituw, Ogulin pekar
Vujnovi}, Iso Ilijin - 1897, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Vujnovi}, Jandre ôjin - Veliki Kraj/Divoselo, Gospi}
Vujnovi}, Janko Milin - 1886, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Vujnovi}, Janko Petrov - 1893, Dobroselo, Dowi Lapac zemqoradnik
Vujnovi}, Kardum Isin - Veliki Kraj/Divoselo, Gospi}
Vujnovi}, Marko Dmitrov - 1884, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Vujnovi}, Marko Jovanov - 1888, Veliki Kraj/Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Vujnovi}, Marko Nikolin - 1882, Vujnovi}i/Gomirje, Ogulin
Vujnovi}, Mile Jovanov - 1889, Divoselo, Gospi}
Vujnovi}, Mile Kapuralov - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Vujnovi}, Milo{ - 1892, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Vujnovi}, Milo{ Lukin - 1887, Mali Kraj/Divoselo, Gospi} obu}ar
Vujnovi}, Milo{-Milecko Ilijin - 1892, Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Vujnovi}, Milo{ Danin - Divoselo, Gospi}
Vujnovi}, Milo{ P. - Divoselo, Gospi}
Vujnovi}, Pu~an Jankov - Velika Cesta/Divoselo, Gospi}
Vujnovi}, Tomo - Srbska Krajina
Vukadinovi}, Bude -
106 Ilija Petrovi}
Vukadinovi}, Mile Avramov - 1887, Brlog, Oto~ac zemqoradnik

Vukadinovi}, Petar Milanov - 1888, Kr{qe, Novi Grad zemqoradnik
Vukani}, Raka Leopoldov - 1888, Hreqin, Reka kamenorezac
Vukas, Mane \urin - 1893, Jawa Gora, Ogulin zemqoradnik
Vukasevi}, Nikola Nikolin - 1887, Podlapa~a, Udbina zemqoradnik
Vukeli}, Josif Stevanov - 1887, Latin, Ogulin zemqoradnik
Vukeli}, Marko Martinov - 1888, Dowi Kosiw, Gospi} zemqoradnik
Vukeli}, Nikola Vasilijev - 1890, Zebi}, Ogulin trgova~ki pomo}nik
Vukeli}, Petar Stevanov - 1882, ûkovac, Gospi} zemqoradnik
Vukeqa, Mile Stevanov - 1882, ûkovac, Gospi} zemqoradnik
Vuki}, Sijo Igwatijin - 1890, Cerovac, Vojni} zemqoradnik
Vuki}, Stanko Mitrov - 1887, Cerovac, Vojni} trgovac
Vuki}evi}, Jovo Jandrijin - 1896, Dragotina, Glina zemqoradnik
Vuki}evi}, Mile Adamov - 1893, Dragotina, Glina zemqoradnik
Vuki}evi}, Nikola Kuzmanov - 1884, Hrastovac, Kostajnica zemqoradnik
Vuki~evi}, Vaso Jovanov - 1896, Dragotina, Glina zidar
Vuki~evi}, Jovo Milin - 1881, Nova Gradi{ka kova~
Vuki~evi}, Teodor Pavlov - 1885, Dragotina, Glina bravar
Vukmanovi}, Blagoje Vasin - 1893, Dereza, Pakrac zemqoradnik
Vukmanovi}, Ilija Pavlov - 1879, Komi}, Udbina zemqoradnik
Vukmir, Mile Simin - 1889, Buni}, Korenica zemqoradnik
Vukmirovi}, \ukan Pavlov - 1889, Komi}, Udbina zemqoradnik
Vukmirovi}, Jandrija Pejin - 1891, Bijela Rijeka, Oto~ac zemqoradnik
Vukmirovi}, Mane Ilijin - 1888, Babin Potok, Oto~ac zemqoradnik
Vukmirovi}, Nikola Vasin - 1896, Vele{ka, Kostajnica zemqoradnik
Vukmirovi}, Petar Kuzmanov - 1880, Hrastovac, Kostajnica zemqoradnik
Vukobratovi}, Vaso - Krwak, Karlovac
Vukobratovi}, \ukan Manin - 1897, Grabu{i}, Korenica zemqoradnik
Vukobratovi}, \uro Radev - 1896, Grabu{i}, Korenica zemqoradnik
Vukobratovi}, Milan Danin - 1893, Plo~a, Gra~ac zemqoradnik
Vukobratovi}, Mile Vasin - 1889, Grabu{i}, Korenica radnik
Vukobratovi}, Nikola Simin - 1892, Grabu{i}, Korenica zemqoradnik
Vukobratovi}, Petar - Suhi Dol, Vojni}
Vukovi}, Aleksa Pavlov - 1881, Gorwa Trstenica, Vrginmost trgovac
Vukovi}, Matija Zaharijin - 1895, Gre|ani, Nova Gradi{ka stolar
Vukovi}, Mirko Lazin - 1880, Vajin Vrh, Ogulin zemqoradnik
Vukovi}, Nikola Petrov - 1895, âpqani, Kostajnica kova~
Vukovi}, Rade Dragi}ev - 1885, Jamare, Sluw zemqoradnik
Vukovi}, Tanasija Jovanov - 1893, Golubi}, Knin zemqoradnik
Vukosavqevi}, Mirko Vasin - 1882, Petriwci, Sisak kova~
Vukosavqevi}, Svetozar Gli{in - 1894, Peratovica, Grubi{no Poqe ratar
Vukoti}, Ilija Vojin - 1896, Subotski Brod, Novska kolar
Vukoti}, Stojan Nikolin - 1881, Drva~i, Petriwa kolar
Vuko{ijevi}(?), Milo{ \uri~in - 1885, Babin Potok, Oto~ac radnik

Vuksan, Vaso Stevanov - 1887, @ivaja, Kostajnica zemqoradnik
Vuksan, Stevan Jankov - 1888, Pejkovac, Vojni} radnik
Vuk{i}, Stevo Simin - 1894, Kri~ke, Drni{ zemqoradnik
Vula{i}, Mane - Lika
Vuleti}, Dane \or|ev - 1881, Medak, Gospi} zemqoradnik
Vuleti}, Dragutin Milivojev - 1889, Kuzma, Vojni} zemqoradnik
Vuleti}, Isak Nikolin - 1888, Medak, Gospi} zemqoradnik
Vuleti}, Mojsije Pavlov - 1891, Perjasica, Vojni} zemqoradnik
Vuli}, Je{a Lazin - 1894, [akanlije, Dvor zemqoradnik
Vunduk, Nikola Ni{kov - 1884, Lipovac, Vojni} radnik
Vurdeqa, Boìdar Nikolin - 1885, Mogori}, Gospi} ma{inista
Vurdeqa, Bude Savin - 1894, Svra~kovo Selo, Udbina zemqoradnik
Vurdeqa, Dane Milin - 1893, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Vurdeqa, Janko Gli{in - 1889, Veliki Kovinovac, Vojni} zemqoradnik
Vurdeqa, Jovan Andrijin - 1879, Dowi Lapac trgovac
Vurdeqa, Maksim Jovin - 1889, Svra~kovo Selo, Udbina berberin
Vurdeqa, Stevan Petrov - 1894, Svra~kovo Selo, Udbina zemqoradnik
Vurdeqa, Stevo Budin - 1891, Svra~kovo Selo, Udbina rudar
Vuceli}, Jovan Ilijin - 1882, Dubrave/Pla{ki, Ogulin trgovac
Vu~an, \uro Markov - 1882, Mala Barna, Grubi{no Poqe zemqoradnik
Vu~enovi}, Andrija Jovanov - 1895, Ramqane, Knin pisar
Vu~ini}, Marko Petrov - 1890, Dowa Vele{wa, Kostajnica zemqoradnik
Vu~ini}, Rade Mili}ev - 1896, Dowi Sjeni~ak, Karlovac zemqoradnik
Vu~i}evi}, Nikola Vasin - 1894, Vu{tica, Novska berberin
Vu~kovi}, Boò - Krwak, Karlovac
Vu~kovi}, Boò Ilijin - 1884, Velika Crkvina, Vojni} radnik
Vu~kovi}, Ilija Pavlov - 1896, Klasni}, Glina mehani~ar
Vu~kovi}, Lazo Jovanov - 1888, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik
Vu~kovi}, Milan Petrov - 1884, Dol~ani, Glina |ak
Vu~kovi}, Mile - Banija
Vu~kovi}, Mile Todorov - 1894, Perjasica, Vojni} zemqoradnik
Vu~kovi}, Milovan Milankov - 1896, Otok O{tarijski, Ogulin zemqoradnik
Vu~kovi}, Nikola Mitrov - 1896, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Vu~kovi}, Nikola Simin - 1892, Dowi Poloj, Vojni} zemqoradnik
Vu~kovi}, Petar - Krwak, Karlovac
Vu~kovi}, Petar Teodorov - 1879, Velika Crkvina, Vojni} zemqoradnik
Vu~kovi}, Rade Vasin - 1883, Otok, Ogulin zemqoradnik
Vu~kovi}, Stanko Ilijin - 1891, Trnovac, Glina zemqoradnik
Vu~kovi}, Stevan Jovanov - 1894, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik...
Gabeli}, Ivan Lukin - 1887, Vrbovsko kapetan broda

Gavi}, Iso Savin - 1895, Gavi}, Gospi} zemqoradnik
108 Ilija Petrovi}
Gavrilovi}, Petar Nikolin - 1888, Dragotina, Glina zemqoradnik

Gavrilovi}, Proko Ilijin - 1893, Mihaqevac, Korenica trg. pomo}nik
Gazibara, Boò G. - Krwak, Karlovac
Gazibara, Mihajlo \urin - 1884, Skradnik, Ogulin zemqoradnik
Gazibari}, Stanko Kuzmanov - 1877, Golobrdac, Nova Gradi{ka zemqoradnik
Gazivoda, Boò \urin - 1880, Ponorac, Vojni} zemqoradnik
Gaji}, Jovo Simin - 1884, Dugo Selo, Pisarovina berberin
Gaji}, Nikola Adamov - 1894, Hrti}, Dvor zemqoradnik
Gaji}, Simo Ilijin - 1895, Hrti}, Dvor fabri~ki radnik
Gaji}, Simo Savin - 1894, Kukuwevac, Pakrac zemqoradnik
Gaji}, Stojan \urin - 1893, Hrti}, Dvor zemqoradnik
Galija{, Mile Jovanov - 1892, Gori~ka, Dvor ma{inist
Galija{, Nikola Jovanov - 1896, Dowa Gori~ka, Dvor zemqoradnik
Galovi}, Mile Ilijin - 1873, Mutili}, Udbina zemqoradnik
Galovi}, Nikola Mi}in - 1878, Mutili}, Udbina zemqoradnik
Galovi}, Stevan Danin - 1885, Mutili}, Udbina zemqoradnik
Galovi}, Stevo Gavrin - 1895, Mali Zdenci, Grubi{no Poqe radnik
Galogaà, Mile Jovanov - 1868, Slavsko Poqe, Topusko zemqoradnik
Gaqen, Milo{ Stankov - 1894, Dragotina, Glina zemqoradnik
Garbin, Grgur Frawin - 1894, Gorwe Selo, Spqet zemqoradnik
Gari}, Krsto Jovanov - 1884, Koqane, Siw brodar
Gari}, Quban Stevin - 1892, Kr~evo, Kostajnica zemqoradnik
Ga}e{a, Branko Petrov - 1882, [tikada, Gra~ac rudar
Ga}e{a, Vojo Ilijin - 1892, Trì}, Sluw zemqoradnik
Ga}e{a, Mile Stevanov - 1888, Ga}e{a Selo, Vojni} zemqoradnik
Ga~i}, Jakov Milin - 1892, @ivaja, Kostajnica zemqoradnik
Ga~i}, Svetozar Petrov - @ivaja, Kostajnica
Gvozdenovi} Gavro Radev - 1886, Dobroselo, Dowi Lapac bravar
Gvozdi}, Ilija Mijailov - 1895, Blatu{a, Vrginmost zemqoradnik
Gvozdi}, Marko Lazin - 1888, Lapovac, Sluw zemqoradnik
Gvozdi}, Milivoje Milin - 1892, Vali{, Sluw zemqoradnik
Gvozdi}, Nikola Milo{ev - 1884, Cvijanovi} Brdo, Sluw kwigovo|a
Gvozdi}, Petar Pavlov - Oku~ani, Nova Gradi{a
Gvoji}, Petar Andrijin - 1874, Naudovac, Virovitica zemqoradnik
Gegi}, Jovo Radev - 1889, Brzaja, Grubi{no Poqe zemqoradnik
Glava{ \uro Petrov - 1897, [a{, Kostajnica obu}ar
Glamo~lija, Velimir Nikolin - 1894, Pre{u{qar, Petriwa zemqoradnik
Gledi}, Dane Mi}in - 1888, Lipovo Poqe, Gospi}
Glumac, Bogdan Milin - 1893, Vrelo, Korenica zemqoradnik
Glumac, Milan Milin - 1890, Vrelo, Korenica zemqoradnik
Glumac, Nikola Vasin - 1892, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Glumac, Proko Manin - 1894, Vrelo, Korenica zemqoradnik
Glumac, Simo Petrov - 1889, Lipovo Poqe, Gospi} zemqoradnik
Glumac, Stevan Jocin - 1900, Vel. Peratovica, Grubi{no Poqe zemqoradnik

Glumac, Stevo Danin - 1892, Vrelo, Korenica zemqoradnik
Glumac, Uro{ Danin - 1877, Srbsko Poqe, Oto~ac zemqoradnik
Glumi~i}, Vaso-Vajica** Nikolin - 1893, Kosiw, Gospi} zemqoradnik
Glumi~i}, \uro J. - Gospi}
Glumi~i}, Milan Jakovov - 1892, Mlakva, Gospi} {ofer
Glumi~i}, Simo Danin - 1892, Mlakva, Gospi} zemqoradnik
Glu{ac, \ukan Petrov - 1894, Vrelo, Korenica zemqoradnik
Glu{ica, Vaso Jovin - 1892, Bu{evi}, Dowi Lapac rudar
Gwatovi}, \uro Ilijin - 1887, Lovinac, Gra~ac zemqoradnik
Gwatovi}, \uro Mili}ev - 1895, Buzeta, Glina zemqoradnik
Gwatovi}, Jovo Stojanov - 1895, Rasoje, Gra~ac zemqoradnik
Goguli}, Jovo Radev - 1891, Kula, Gospi} zemqoradnik
Godi}, Josif Rajkov - 1890, Gradusa, Petriwa zemqoradnik
Godi}, Te{a Stevanov - 1875, ûkur, Kostajnica zemqoradnik
Gojani}, Milan Milin - 1873, Ilova, Novska zemqoradnik
Goji}, Jovo Ilijin - 1894, Podlapa~a, Udbina zemqoradnik
Gojkovi}, Milan - Lika
Gojkovi}, Milo{ Jovanov - 1891, Dowa Buda~ka, Vojni} zemqoradnik
Golubovi}, Laza Stankov - 1883, \eralije, Podravska Slatina zemqoradnik
Gowa, Ilija Nikolin - 1894, Kloko~, Vojni} zemqoradnik
Gostovi}, Aleksandar** D. - Lika
Gostovi}, Milo{ Ilijin - 1892, Gostovo Poqe, Oto~ac
Gravara, Stojan Aleksin - 1872, Lovska, Pakrac zemqoradnik
Grali}, \uro Sofronijev - 1892, Mala Barna, Grubi{no Poqe zemqoradnik
Graovac, Janko Lukin - 1878, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Graovac, Jovo Tanasijin - 1890, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Graovac, Qubomir Gecin - 1897, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Graovac, Milan Todorov - 1891, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Graovac, Mi}a Jovin - 1897, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Graovac, Nikola Vasin - 1888, Pavlovac/Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Grba, Gajo Petrov - 1885, Me|e|ak, Ogulin fabri~ki radnik
Grba, Du{an Radev - 1895, Ma{vina, Sluw zemqoradnik
Grba, Petar Danin - 1895, Me|e|ak, Ogulin zemqoradnik
Grba, Rade Milin - 1891, Blata, Ogulin zemqoradnik
Grbi}, Vujo Vojin - 1889, Vrhovine, Oto~ac miner
Grbi}, Jovan Jankov - 1892, Medak, Gospi} ma{inbravar
Grbi}, Maksim Boìn - 1891, Svra~kovo Selo, Udbina radnik
Grbi}, Marko Vidov - 1886, Srb, Dowi Lapac zemqoradnik
Grbovi}, Petar Petrov - 1880, Pla{ki, Ogulin zemqoradnik
Grgi}, Velimir - Kordun
Grkini}, Ilija Jovanov - 1895, Ramqane, Knin zemqoradnik
Grki}, Velimir Jovanov - 1897, Sadilovac, Sluw zemqoradnik
110 Ilija Petrovi}
Grkovi}, Gedeon Spasojev - 1896, Sredwa Gora, Udbina zemqoradnik

Grkovi}, \uro Stevanov - 1894, Latin, Ogulin zemqoradnik
Grkovi}, Petar Dragi}ev - 1892, Sadilovac, Sluw zemqoradnik
Grlica, Nikola Jovanov - 1889, Raji}, Novska zemqoradnik
Grmu{a, Stojan Jovanov - 1900, Bojna, Glina zemqoradnik
Grobi}, Petar \urin - 1897, âpqani, Kostajnica zemqoradnik
Grozdani}, Boò Vasin - 1881, Kapelna, Dowi Mihoqac kova~
Grubarovi}, Nikola Dmitrov - 1895, Mali Gradac, Glina zemqoradnik
Gruba~evi}, Lazar Stojanov - 1887, Kolarevo Selo, Belovar trgovac
Grubi}, Aleksa Lukin - 1883, Dowi Vaganac, Korenica zemqoradnik
Grubi}, Du{an Milin - 1894, Vrelo, Korenica zemqoradnik
Grubi}, Ilija Jovin - 1896, Bliwski Kut, Petriwa zemqoradnik
Grubi}, Ilija Nikolin - 1888, Velika Barna, Grubi{no Poqe }ur~ija
Grubi}, Jovo Stankov - 1894, Borovac, Novska zemqoradnik
Grubi}, Mile Petrov - 1878, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Grubi}, Nikola Petrov - 1894, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Grubi}, Pavle Damwanov - 1892, Mo{tanica, Petriwa zemqoradnik
Grubi}, Simo - Korenica
Grubi}, Stanko Radev - 1888, Vrelo, Korenica zemqoradnik
Grubi{i}, Vaso Danin - 1894, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Grubi{i}, Dane Nikolin - 1879, Velika Popina, Gra~ac zemqoradnik
Grubi{i}, Petar Danin - 1896, Velika Popina, Gra~ac zemqoradnik
Grubje{i}, Boò Mili}ev - 1891, Ponorac, Vojni} zemqoradnik
Grubje{i}, Vasiq - Ba~uga, Petriwa
Grubje{i}, Milovan Todorov - 1886, Ponorac, Karlovac zemqoradnik
Gruji}, \ena Mladenov - 1870, Negoslavci, Vukovar zemqoradnik
Gruji}, Lazo Blagojev - 1892, Ceplake, Daruvar zemqoradnik
Gruji}, Petar Pavlov - 1894, Ma~kovo Selo, Petriwa fabri~ki radnik
Gruji~i}, Mile \or|ev - 1885, Mlakva, Gospi} zemqoradnik
Gr~evi}, Ivan Ivanov - 1894, Sinac, Oto~ac zemqoradnik
Gr~i}, Milan \okin - 1896, Daq, Vukovar zemqoradnik
Gr~i}, Rade Boìn - 1889, Pedaq, Dvor zemqoradnik
Guberina, \uro Pavlov - 1897, Kirin, Topusko zemqoradnik
Gugleta, Jovo - Srbska Krajina
Gu`vica, \or|e Aleksin - 1878, Benkovac
Guw, Ilija - Srbska Krajina
Gute{a, Dmitar Ilijin - 1894, Cerovac, Gra~ac zemqoradnik
Gute{a, Todor Nikolin - 1894, Cerovac, Gra~ac zemqoradnik...
Dabi}, Vaso Dmitrov - 1882, Dvor

Dabi}, Vaso Mili}ev - 1884, Javoraw, Dvor zemqoradnik
Dabi}, Vojislav Milo{ev - 1890, Komogovina, Kostajnica zemqoradnik
Daki}, \uro Stevin - 1882, Petrova Slatina, Osek zemqoradnik

Daki}, Petar Jocin - 1889, Daruvar zemqoradnik
Damjani}, Rade A}imov - 1893, Gorwi Hrastovac, Kostajnica opan~ar
Damjanovi}, Danilo-David - Srb, Dowi Lapac
Damjanovi}, \uro Savin - 1882, Srb, Dowi Lapac zemqoradnik
Damjanovi}, Lazar Aleksandrov - 1884, Virovitica zemqoradnik
Damqanovi}, Sima \ur|ev - 1896, Laudanovac, Udbina zemqoradnik
Dani~i}, Ilija Jovanov - 1896, Vrbnik Knin radnik
Dani~i}, Sava Aksin - 1881, [ibenik, Grubi{no Poqe zemqoradnik
Dani~i}, Spasenije \urin - 1897, Visu}, Korenica trgova~ki pomo}nik
Dautovi}, Ilija Tomov - Klapavica, Gra~ac
Da{lai}, Krsta Ilijin - 1870, Cabuna, Osek zemqoradnik
Devetak, Radovan Dmitrov - 1889, Gori~ka, Dvor zemqoradnik
Degme~i}, Frawo Ilijin - 1878, Andrijevci, Slavonski Brod zemqoradnik
Deùlovi}, Niko - Dubrovnik
Dejanovi}, Dane [pirin - 1893, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Dejanovi}, Dmitar Milin - 1893, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Dejanovi}, \uro Danin - 1892, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Dejanovi}, Jovo Vasin - 1895, Kukuruzari, Kostajnica zemqoradnik
Dejanovi}, Mile Stani{in - 1895, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
Dejanovi}, Nikola Vajin - 1891, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Dejanovi}, Simo Ilijin - 1886, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Dejanovi}, Simo Milo{ev - 1882, Kloko~, Vojni} zemqoradnik
Dejanovi}, Stevo Pavlov - 1893, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Dejanovi}, Stojan Petrov - Radu~, Gospi}
Deliba{i}, Te{o Milin - 1894, Bodegraji, Nova Gradi{ka zemqoradnik
Deli}, Dane Vujin - 1895, [eganovac, Kostajnica zemqoradnik
Deli}, Dane Milin - 1888, Grabu{i}, Korenica zemqoradnik
Deli}, \or|e Trifunov - 1889, Babin Potok, Oto~ac zemqoradnik
Deli}, \uro Isin - 1895, Grabu{i}, Korenica zemqoradnik
Deli}, \uro Jovanov - 1888, Babin Potok, Oto~ac zemqoradnik
Deli}, Ilija Mihajlov - 1883, Grabu{i}, Korenica zemqoradnik
Deli}, Janko Danilov - 1883, Babin Potok, Oto~ac trgovac
Deli}, Jovan M. - 1892, Babin Potok, Oto~ac
Deli}, Jovo Danin - 1882, Bjelopoqe, Korenica zemqoradnik
Deli}, Jovo Lazin - 1896, Dowi Lapac zemqoradnik
Deli}, Mane Pajin - 1886, Babin Potok, Gospi} zemqoradnik
Deli}, Marko \ur|ev - 1895, Vrhovine, Oto~ac zemqoradnik
Deli}, Mile Budin - 1892, Bjelopoqe, Korenica zemqoradnik
Deli}, Mili} Vujin - 1890, [eganovac, Korenica zemqoradnik
Deli}, Milo{ Radev - 1895, Bjelopoqe, Korenica zemqoradnik
Deli}, Mihajlo Damwanov - 1888, Vrhovine, Oto~ac zemqoradnik
Deli}, Mihajlo Nikolin - 1885, Gorwi Rabin Potok, Oto~ac ratar
112 Ilija Petrovi}
Deli}, Novak Milivojev - 1892, Grabu{i}, Korenica zemqoradnik

Deli}, Pajo Dmitrov - 1889, Veda{i}, Korenica loà~
Deli}, Stevan Avramov - 1890, Kruge, Dowi Lapac zemqoradnik
Deli}, Stevan Spasenijev - 1890, Grabu{i}, Korenica zemqoradnik
Deli}, Stevo Jovanov - 1881, Bukovac, Udbina zemqoradnik
Deli}, Stevo Simin - 1894, Deli}i, Glina fabri~ki radnik
Demagi}, Joca Pajin - 1892, Raji}, Novska zemqoradnik
Demowa, Petar Lazin - 1896, Kukuruzari, Kostajnica zemqoradnik
Dereta, \uro Milin - 1883, Radojevica, Sluw zemqoradnik
Desan~i}, Stevan Petrov - 1881, Macute, Podravska Slatina zemqoradnik
Despot, Ivan Stipanov - 1896, Zaostrog, Makarska
Despotovi}, Milan \urin - 1892, Ribwa~ka, Belovar zemqoradnik
Divjak, David Lazin - 1894, Dowi Lapac zemqoradnik
Divjak, Dane Danin - 1894, Dowi Lapac zemqoradnik
Divjak, \ukan \urin - 1889, Bruvno, Gra~ac zemqoradnik
Divjak, \uro Stevanov - 1888, Turjanski, Oto~ac zemqoradnik
Divjak, Ilija Milo{ev - 1883, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Divjak, Petar Ilijin - 1888, Melinovac, Korenica zemqoradnik
Dizdar, Milovan Simin - 1884, Kqu~ar, Vojni} zemqoradnik
Dikli}, Gavro Markov - 1877, Komi}, Udbina zemqoradnik
Dikli}, \uro Milivojev - 1895, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Dikli}, \uro Petrov - 1896, Staro Selo, Oto~ac zemqoradnik
Dikli}, Ilija Savin - 1893, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Dimitrijevi}, Andrija Milin - 1885, Buni}, Korenica pisar
Dimitrijevi}, Rade Vujin - 1896, Pje{~anica, Vrginmost zemqoradnik
Dimitrovi}, Uro{ Jovin - 1896, Benkovac |ak
Dimi}, Boò Maksimov - Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Dimi}, \uro Vasin - Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Dimi}, Jovan Draganov - 1892, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Dimi}, Luka \urin - 1896, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Dimi}, Luka Isin - Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Dimi}, Marko Milin - Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Dimi}, Marko Nikolin - 1896, Ostrvica, Gospi} trgova~ki pomo}nik
Dimi}, Marko ]irin - 1896, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Dimi}, Mile Vasin - 1896, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Dimi} Nikola Aleksin - 1894, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Dimi}, Pavle Jakovov - 1892, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Dimi}, Petar Nikolin - 1890, Rasti~evo, Gra~ac zemqoradnik
Dimi}, Rade Milin - 1878, Dowi Lapac zemqoradnik
Dimi}, Rade Milo{ev - 1894, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Dimi}, Todor Jovanov - 1893, Ostrvica, Gospi} kuvar
Disap, Mita Boìn - 1895, Oklaj, Drni{ pekarski pomo}nik
Dmitra{inovi}, Bude Milin - 1896, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Dmitra{inovi}, Vujo Qubin - 1886, Trnavac, Korenica stolar

Dmitra{inovi}, Luka Danin - 1885, Buni}, Korenica zemqoradnik
Dmitra{inovi}, Milo{ -
Dmitrovi}, Krsto Igwatijin - 1875, Gor. Mihoqac, Podravska Slatina kolar
Dmitrovi}, Milan Manin - 1892, [iroka Kula, Gospi}
Dmitrovi}, Mile Manin - 1894, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
Dmitrovi}, Milan Mihajlov - 1896, Skenderovac, Pakrac zemqoradnik
Dmitrovi}, Milo{ Je{in - 1887, Komogovina, Kostajnica zemqoradnik
Dmitrovi}, Nikola - Kukuwevac, Pakrac
Dmitrovi}, Nikola \urin - 1881, [iroka Kula, Gospi}
Dmitrovi}, Pane Jandrijin - 1896, [iroka Kula, Gospi}
Dmitrovi}, Stevan Radev - 1879, Kirin, Topusko zemqoradnik
Dobra{, Gavro Lukin - 1879, Daruvar zemqoradnik
Dobra{, \uro Jovin - 1887, Mali Bastaji, Daruvar zemqoradnik
Dobra{, Josif Lazin - 1876, Br|ani, Daruvar zemqoradnik
Dobrijevi} Milo{ Tomin - 1886, Oton, Knin {umar
Dobrijevi}, Nikola Nikolin - 1896, Vel. Zdenci, Gare{nica zemqoradnik
Dobri}, Gojko [pirin - Dobropoqci, Benkovac zemqoradnik
Dobri}, Dane Tomin - 1886, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik
Dobri}, Kosta Spasin - 1890, Kostajnica stolar
Dobri}, Lazo Kuzmanov - Dobropoqci, Benkovac zemqoradnik
Dobri}, Mile Savin - 1887, Ponikvari, Vrginmost zemqoradnik
Dobrota, Du{an Milanov - 1888, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Dobrota, Jovan Isin - 1876, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Dobrota, Luka Milenkov - 1891, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Dodo{, \or|e - Srbska Krajina
Dodo{, \uro Stevanov - 1895, Hajti}, Glina fabri~ki radnik
Dodo{, Stojan Lazin - 1882, Hajti}, Glina zemqoradnik
Dozet, \uro Ilijin - 1892, Pe}ane, Korenica rudar
Dozet, Mane Danin - 1883, Pe}ane, Korenica zemqoradnik
Dozet, Rade Spasenijev - 1892, Pe}ane, Korenica zemqoradnik
Dozet, Todor Milo{ev - 1886, Pe}ane, Korenica zemqoradnik
Dokman, \uro Jovanov - 1895, Bovi}, Vrginmost
Dokman, \uro Petrov - 1892, Gre{~ica, Topusko zemqoradnik
Dokmanovi}, Boò Milin - 1873, Mo~ile, Ogulin zemqoradnik
Dokmanovi}, Dragomir Ilijin - 1886, Pla{ki, Ogulin obu}ar
Dokmanovi}, Mile Stevanov - 1889, Dowi Sjeni~ak, Karlovac zemqoradnik
Dokmanovi}, Nikola Simin - 1888, Pla{ki, Ogulin zemqoradnik
Dokmanovi}, Pantelija Jovin - 1888, Vukovje, Gare{nica zemqoradnik
Doktorko, Milo{ Adamov - 1893, Buzeta, Glina zemqoradnik
Dopu|a, Marko Kojin - 1886, ]ojluk, Udbina zemqoradnik
Dopu|a, Mile Ilijin - 1895, ]ojluk, Udbina zemqoradnik
Dosti}, Nikola Lukin - 1892, Pravqani, Pakrac zemqoradnik
114 Ilija Petrovi}
Do{en, Milan \urin - 1898, Ribnik/Po~iteq, Gospi} zemqoradnik

Do{en, Milan Milin - 1887, Ribnik/Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Do{li}, Jovo Manojlov - 1893, Bjelopoqe, Korenica zemqoradnik
Dragani}, Boò Milin - 1876, Plo~a, Gra~ac zemqoradnik
Dragani}, Jovo Danin - 1892, Medak, Gospi} zemqoradnik
Dragani}, Milan Danin - 1885, Plo~a, Gra~ac trgovac
Draga{, \uro Stojanov - 1897, Gradusa, Petriwa zemqoradnik
Draga{, Ilija - Debela Glavica/Divoselo, Gospi}
Draga{, Janko Todorov - 1867, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Draga{, Luka Dmitrov - 1884, Divoselo, Gospi}
Draga{, Mile Danin - 1894, Buni}, Korenica zemqoradnik
Draga{, Mile Bojurdin - Debela Glavica/Divoselo, Gospi}
Draga{, Mile Jovin - 1879, Divoselo, Gospi} kasapin
Draga{, Novak Danin - 1888, Buni}, Korenica zemqoradnik
Drageqevi}, Simo Mijailov - 1891, Javnica, Dvor zemqoradnik
Dragi}, Vaso Te{in - 1889, Bliwa, Petriwa zemqoradnik
Dragi}, Mile Stankov - 1882, Ivankovac, Vojni} zemqoradnik
Dragi}, Milo{ Ilijin - 1888, Jasenak, Ogulin trgova~ki pomo}nik
Dragi}, Stevan Nikolin - 1889, Krstiwa, Vojni} zemqoradnik
Dragi}, Stevan Petrov - 1890, Svinica, Petriwa rudar
Dragi}evi}, Milan Ilijin - 1896, Dnopoqe, Dowi Lapac zemqoradnik
Dragi}evi}, Stevan Gavrin - 1895, Dnopoqe, Dowi Lapac zemqoradnik
Dragi{i}, Nikola Andrijin - 1884, Nova Gradi{ka radnik
Dragobratovi}, Ivo Antin - 1895, Raba, Metkovi} zemqoradnik
Dragovi}, Isa Stevanov - 1894, Svra~kovo Selo, Korenica zemqoradnik
Dragojevi}, Marko Ilijin - 1893, Svra~kovo Selo, Udbina zemqoradnik
Dragojevi}, Te{o Ne|in - 1886, Kuzma, Podravska Slatina zemqoradnik
Dragosavac, Boò Dmitrov - 1892, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Dragosavac, Boò Filipov - 1877, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Dragosavac, Dmitar Tomin - 1883, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Dragosavac, \uro Boìn - 1887, Mali Gaj, Gra~ac zemqoradnik
Dragosavac, Jovo Tanasijin - 1889, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Dragosavac, Mi}o Petrov - 1884, Vrebac, Gospi} fabri~ki radnik
Dragosavac, Stevan Petrov - 1890, Bruvno, Gra~ac zemqoradnik
Draì}, Branko Lukin - 1894, Ma{vina, Sluw trgova~ki pomo}nik
Draì}, Kosta Ilijin - 1896, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Draì}, Petar Nikolin - 1892, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Draì}, Frawa Frawin - 1885, Bribir, Crikvenica zemqoradnik
Draji}, Marko Ilijin - 1889, Naudovac, Virovitica zemqoradnik
Drakuli}, Bogdan Radev - 1894, Uvalica, Korenica zemqoradnik
Drakuli}, Boò \urin - 1888, ]ui}, Korenica zemqoradnik
Drakuli}, Du{an Prokin - 1895, Rijeka, Korenica zemqoradnik
Drakuli}, \uro Dankov - 1890, Gradina, Korenica zemqoradnik
Drakuli}, \uro Mojsijin - 1890, Subotska, Pakrac zidar

Drakuli}, Ilija Petrov - 1884, Vrelo, Korenica zemqoradnik
Drakuli}, Ilija Petrov - 1892, Uvalica, Korenica zemqoradnik
Drakuli}, Mane - Korenica
Drakuli}, Milan Radev - 1892, Uvalica, Korenica zemqoradnik
Drakuli}, Milan Stani{in - 1884, Vrelo, Korenica zemqoradnik
Drakuli}, Milan Stevin - 1895, Vrelo, Korenica zemqoradnik
Drakuli}, Mile Vujin - 1888, Korenica zemqoradnik
Drakuli}, Mile Radev - 1893, Vrelo, Korenica zemqoradnik
Drakuli}, Nikola \or|ev - 1891, Gradina, Korenica agent
Drakuli}, Petar Ilijin - 1898, Vrelo, Korenica zemqoradnik
Drakuli}, Stanko Stevanov - 1880, Perivoj, Korenica zemqoradnik
Drakuli}, Stevan Boìn - 1894, Li~ko Petrovo Selo, Korenica loà~
Drakuli}, Stevan Radev - 1888, Vrelo, Korenica zemqoradnik
Drakuli}, Stevan Radev - 1890, Rijeka, Korenica zemqoradnik
Drakuli}, Stevan Stojanov - 1893, Gum~ani, Glina zemqoradnik
Drakuli}, Stojan Boìn - 1864, Vrelo, Korenica zemqoradnik
Dra~a, Petar Kojin - 1893, Poqica, Udbina zemqoradnik
Drvenica, Frane - Peqe{ac
Drezga, Dane Jovin - 1882, Gra~ac zemqoradnik
Drezgi}, Jovo Savin - 1887, [tikada, Gra~ac rudar
Drezgi}, Nikola - [tikada, Gra~ac zemqoradnik
Dreki}, Jovo \urin - 1892, Mali Gradac, Glina zemqoradnik
Dreki}, Nikola Petrov - 1894, Mali Gradac, Glina zemqoradnik
Dreki}, Stanko Jovanov - 1877, Trnovac, Glina zemqoradnik
Drqa~a, Buda Radev - 1894, Pe}ane, Korenica zidar
Drqi}, Rade - Srbska Krajina
Drobac - potporu~nik
Drobac, @arko -
Drobac, Marko Ostojin - 1895, Velika Ruji{ka, Novi Grad zemqoradnik
Drobac, Marko Stevanov - 1892, Malo Glogovo, Gra~ac èlezni~ar
Drobac, Nikola Jovin - 1893, Malo Glogovo, Gra~ac zemqoradnik
Drowak, Luka Miletin - 1889, Zrmawa, Gra~ac zemqoradnik
Drowak, Steva Savin - 1894, Zrmawa, Gra~ac zemqoradnik
Dr~a, Blagoje Stevanov - 1893, Par~i}, Benkovac zemqoradnik
Dubaji}, Nikola Ilijin - 1896, Neteka, Dowi Lapac zemqoradnik
Dudukovi}, Dragi} Milin - 1887, Vequn, Sluw zemqoradnik
Dudukovi}, Marko Milin - 1893, Vequn, Sluw zemqoradnik
Dudukovi}, Stojan Petrov - 1882, Vequn, Sluw trgovac
Dujakovi}, Todor [ulev - 1896, Framnik, Knin zemqoradnik
Duki}, Dane Vidov - 1889, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Duki}, Danilo Ivanov - 1887, Klanac, Severin na Kupi zemqoradnik
Duki}, Jerko [imin - 1883, Zaton, [ibenik mornar
116 Ilija Petrovi}
Duki}, Mile \urin - 1894, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik

Duki}, Petar Tomin - 1898, Duki}i, Gra~ac zemqoradnik
Duki}, Rade Budin - 1892, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Duki}, Radivoje Mirov - 1893, To~in, Gra~ac zemqoradnik
Duki}, Toma Jovin - 1888, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik
Dumirovi}, Stanko Milin - 1887, Mala Barna, Grubi{no Poqe zemqoradnik
Dun~i}, Mile Nikolin - 1893, Klenovac, Gospi} zemqoradnik
Du~i}, Boò Ilijin - 1893, Potkokerna, Gra~ac zemqoradnik
Du~i}, \uro Ilijin - 1891, Potkokerna, Gra~ac stolar...
\akovi}, Damjan Radivojev - oko 1890, Mogori}, Gospi}

\akovi}, Darko Radev - 1891, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
\akovi}, \uro Lazin - 1891, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
\akovi}, Jovan Tomin - 1887, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
\akovi}, Mirko Perin - 1884, Slabiwa, Kostajnica zemqoradnik
\akovi}, Nikola Ilijin - 1893, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
\akovi}, Toma Pantelijin - 1884, Vel. Tre{wevica, \ur|evac zemqoradnik
\akovi}, Filip Filipov - 1893, Vrbnik, Zadar trgova~ki pomo}nik
\ali}, Stevan \ukanov - 1893, Vorkapi}, Topusko zemqoradnik
\ankovi}, Rade Igwatijin - 1894, Blatu{a, Vrginmost zemqoradnik
\ankovi}, Sima Matijin - 1885, Blatu{a, Vrginmost zemqoradnik
\evi}(\eki}?\eni}?\eri}?), Gli{o - Doqani, Dowi Lapac
\eki}, Danilo Danin - 1889, Glavace, Oto~ac zemqoradnik
\eki}, \uro Petrov - [tikada, Gra~ac zemqoradnik
\eki}, Obrad Lazin - 1883, Gra~ac, Gospi} stolar
\eki}, Simo Jovin - 1888, Glavica, Gra~ac zemqoradnik
\eki}, Todor Milo{ev - 1894, Vrace, Gra~ac zemqoradnik
\eni}, Pero - Gorwa Krajina
\enkovi}, Stevo Konstantinov - 1886, Radu~, Gospi} zemqoradnik
\eri}, Bude Manin - 1885, Mihaqevac, Korenica zemqoradnik
\eri}, Dane Boìn - 1884, Korenica zemqoradnik
\eri}, \uro Prokin - 1875, Homoqac, Korenica zemqoradnik
\eri}, Milan Milin - 1889, Homoqac, Korenica zemqoradnik
\eri}, Spaso Milin - 1887, Kalebovac, Korenica zemqoradnik
\erman, Jovo Dmitrov - 1890, Bojna, Glina elektromehani~ar
\ermanovi}, Mirko Simin - 1892, Svinica, Kostajnica
\ermanovi}, Nikola Stevanov - 1879, Daruvar zemqoradnik
\ikovi}, Mijo Antin - 1892-1981, Zaostrog, Makarska
\ilas, Dane Vu~inin - 1894, Begluci, Dowi Lapac zemqoradnik
\ipalo, Nikola Mili}ev - 1893, Cvijanovi} Brdo, Sluw zemqoradnik
\odan(Xodan?), Petar Milin - 1889, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
\odan, Stevan Petrov - 1889, Trojeglava Ra{eni~ka, Daruvar zemqoradnik
\orda{, Vladimir Rajkov - 1893, @irovac, Dvor zemqoradnik

\uji}, Damqan Todorov - 1875, Lipovo Poqe, Gospi} zemqoradnik
\uji}, Du{an Radev - 1893, Kapela, Korenica zemqoradnik
\uji}, Petar Mani{in - 1895, Kapela, Korenica zemqoradnik
\uki}, Andra Petrov - 1889, Dowi Lapac zemqoradnik
\uki}, Andrija Stevin - 1890, Oraovac, Dowi Lapac ma{inist
\uki}, Gena Radev - 1892, Kurjak, Udbina zemqoradnik
\uki}, Milan Radev - 1894, Kurjak, Udbina zemqoradnik
\uki}, Mile Milo{ev - 1882, Kurjak, Udbina zemqoradnik
\uki}, Petar Jovin - 1888, Grbavac, Grubi{no Poqe zemqoradnik
\uki}, Rade Ilijin - 1886, Dnopoqe, Dowi Lapac zemqoradnik
\uki}, Spasenije Milo{ev - 1895, Kurjak, Udbina zemqoradnik
\uki}, Spaso Radev - 1892, Kurjak, Udbina zemqoradnik
\uki}, Stevo Davidov - 1887, Oraovac, Dowi Lapac zemqoradnik
\uki}, [ipa(?) Jankov - 1887, Kurjak, Udbina pisar
\umi}, Mile Stevanov - 1859, Tilikovci, Dowi Lapac zemqoradnik
\umi}, Stevan Radev - 1892, Pi{kovac, Dowi Lapac zemqoradnik
\urinovi}, Josip Josipov - 1891, Kozarevac, \ur|evac zemqoradnik
\uri}, \uro Ilijin Mla|i - 1895, Javoraw, Dvor {ofer
\uri}, \uro Ilijin Stariji - 1895, Javoraw, Dvor {ofer
\uri}, Ilija Danin - 1871, Mutili}, Udbina radnik
\uri}, Mile Jovin - 1893, Velika Pisanica, Belovar zemqoradnik
\uri}, Mili} Petrov - 1897, Javoraw, Dvor zemqoradnik
\uri}, Petar Mihajlov - 1878, Javoraw, Dvor zemqoradnik
\uri}, Stevo Dmitrov - 1887, Dowa Ra{enica, Grubi{no Poqe zemqoradnik
\uri~i}, \uro Isin - 1895, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
\urleti}(?), Stevan Jovanov - 1888, Mlinoga, Petriwa
\u{i}, Dane Isin - 1886, Pe}ane, Korenica zemqoradnik
\u{i}, Rade Milivojev - 1886, Pe}ane, Korenica zemqoradnik...
Egi}, Mile Radev - 1893, Leskovac, Sluw zemqoradnik

Erakovi}, Petar Jovanov - 1893, Radowa Luka, Petriwa zemqoradnik
Eremija, Rade Ilijin - 1896, Obqaj, Glina fabri~ki radnik
Erwakovi}, Milutin Simin - 1891, Bukovica, Topusko zemqoradnik
Eror, Danilo Stojanov - 1883, Buni}, Korenica zemqoradnik
Eror, Petar Budin - 1890, Buni}, Korenica zemqoradnik
E}im, Nikola Nikolin - 1879, @ivaja, Kostajnica zemqoradnik
E{terica, Martin Petrov - 1883, Puska, Novska zemqoradnik...
@akula, Bude Stojanov - 1876, Jasikovac, Korenica zemqoradnik

@akula, Marko \urin - 1891, Drenov Klanac, Oto~ac zemqoradnik
@ari}, Anton Josipov - 1894, Tu~epi, Makarska trgova~ki pomo}nik
118 Ilija Petrovi}
@arkovi}, Josif Pavlov - 1889, Koreni~ari, Daruvar zemqoradnik

@arkovi}, Stevan Te{anov - 1889, Koreni~ari, Daruvar radnik
@egarac, Arso Danin - 1884, Glavace, Oto~ac zemqoradnik
@egarac, Mile Jovin - 1880, Mala Borna, Grubi{no Poqe zemqoradnik
@ivanovi}, Aleksandar Igwatov - 1885, Novi Vinodolski, Crkvenica mesar
@ivkovi}, Boìdar - Ilok, Vukovar
@ivkovi}, Du{an Gli{in - 1893, Ivo{evi} Selo, Vojni} {ofer
@ivkovi}, \uro Stankov - 1888, [iroka Rijeka, Vojni} zemqoradnik
@ivkovi}, Jefta Simin - 1884, Poganovci, Osek zemqoradnik
@ivkovi}, Mili} Teodorov - 1891, @ivkovi} Kosa, Vojni} zemqoradnik
@ivkovi}, Ostoja Jovin - 1894, [irinci, Nova Gradi{ka radnik
@ivkovi}, Simo Pavlov - 1894, Dowi Buda~ki, Karlovac zemqoradnik
@ivoder, Mijo Pavlov - 1885, Poklek, Samobor ma{inist
@igi}, Dane Jovin - 1895, Tuk, Korenica trgova~ki pomo}nik
@igi}, Dane Lazin - 1886, Kula, Gospi} zemqoradnik
@igi}, \uro Jovin - 1886, Tuk, Korenica zemqoradnik
@igi}, Ilija \urin - 1896, Kula, Gospi} zemqoradnik
@igi}, Jovo Budin - 1887, Tuk, Korenica zemqoradnik
@igi}, Milan -
@ili}, Pavle Stevanov - 1889, Jo{avica, Petriwa fabri~ki radnik
@ili}, Petar Jankov - 1895, Javoraw, Dvor zemqoradnik
@iti}, Ambroz Antonov - 1892, Ka{tel Luk{i}, Spqet zemqoradnik
@rvnar, Mojsije Ilijin - 1889, Novo Selo, Vojni} zemqoradnik
@uvela, Petar Frawin - 1888, Vela Luka, Kor~ula kova~
@uè, Petar Mijailov - 1889, Potplaninsko, Duga Resa zemqoradnik
@uì}, Petar Stevanov - 1895, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
@uki}, Dimo \urin - 1890, Ku}anci, Dowi Mihoqac zemqoradnik
@uki}, Marko Petrov - 1893, Raji} Brdo, Vojni} zemqoradnik
@uti}, Milan Jovanov - 1895, Suvaja, Dowi Lapac zemqoradnik
@uti}, Milo{ -
@uti}, Todor Simin - 1883, Dowe Seli{te, Glina zemqoradnik...
Zabrdac, Mile Tanasijin - 1884, Veliki Bastaji, Daruvar mlinar

Zabrdac, Pavle Petrov - 1893, Veliki Bastaji, Daruvar zemqoradnik
Zagorac, Jovan Ilijin (1) - 1894, Brezik, Gospi} zemqoradnik
Zagorac, Jovan Ilijin (2) - 1895, Brezik, Gospi} trgova~ki pomo}nik
Zagorac, Jovan Petrov - 1888, Jasenovac, Kostajnica zemqoradnik
Zagorac, Jovo Mitrov - 1880, Medak, Gospi} zemqoradnik
Zagorac, Nikola Ilijin - 1889, Brezik, Gospi} zemqoradnik
Zaklan, Bude Todorov - 1889, [alamuni}, Korenica zemqoradnik
Zaklan, Vujo Dmitrov - 1881, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Zaklan, \ukan - Lika
Zaklan, \uro Radev - 1896, Krbavica, Korenica zemqoradnik

Zaklan, \uro Stevanov - 1894, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Zaklan, Ilija - Lika
Zaklan, Milan T. - Lika
Zaklan, Mile Gli{in - 1896, Krbavica, Korenica {umar
Zaklan, Milo{ Mihajlov - 1877, Dubica, Kostajnica zemqoradnik
Zaklan, Stevan Isin - 1887, [alamuni}, Korenica zemqoradnik
Zambel, Josip Jozefov - 1889, Otok, Siw kafexija
Zari}, Jovan Nikolin - 1873, Grabovac, Glina zemqoradnik
Zastavnikovi}, Nikola Todorov - 1884, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
Zastavnikovi}, Stevan Milin - 1896, Kula, Gospi} zemqoradnik
Zdjelar, Mi}o Andrijin - 1892, Popovac, Gare{nica zemqoradnik
Zebi}, Dane Stevanov - 1899, âpqani, Kostajnica radnik
Zec, Anton Ivanov - 1895, Gru`, Dubrovnik berberin
Zec, Luka Andrijin - 1881, Srb, Dowi Lapac zemqoradnik
Zec, Luka Lukin - 1897, Ze~evaro{, Ogulin zemqoradnik
Zlatovi}, Petar Mitrov - 1883, Qeskovac, Dvor zemqoradnik
Zlokas(Zlonoga?), \uro Petrov - 1886, Gre|ani, Vrginmost zemqoradnik
Zlop{ilo, Luka Tomin - Ora{ac, Dubrovnik
Zobenica, Nikola Lukin - 1893, Oraovac, Dowi Lapac obu}ar
Zobenica, Petar Ilijin - 1886, Oraovac, Dowi Lapac zemqoradnik
Zoraja, Mihajlo Nikolin - 1885, Popovac, Gare{nica rudarski radnik
Zori}, Dane Mojsijin - 1880, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Zori}, \uro Milin - 1893, Vrginmost zemqoradnik
Zori}, Krsto Blaòv - 1889, [ibenik loà~
Zori}, Milo{ Panin - 1884, Dowi Lapac zemqoradnik
Zori}, Mitar Perin - 1888, Vojni Tuk/Mrkopaq, Delnice zemqoradnik
Zori}, Rade \urin - 1896, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Zori}, Tomo Stefanov - 1894, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Zoroje, Janko Jovanov - 1875, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Zoroje, Milan Boìn - 1886, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Zoroje, Mitar Mi}in - 1886, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Zoroje, Mihailo - Lika
Zraki}, Milo{ Stevanov - 1882, Klasni}, Glina
Zrili}, Nikola Cvitkov - 1896, Civqane, Knin
Zrni}, Boò Damjanov - 1885, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Zrni}, Vajo Manin - Zrni}i/Dre`nica, Ogulin
Zrni}, Dmitar Jovanov - 1886, Krakar/Dre`nica, Ogulin zemqoradnik
Zrni}, Milivoje Tadijin - 1895, Krstiwa, Vojni} zemqoradnik
Zrni}, Milo{ Milo{ev - Zrni}i/Dre`nica, Ogulin
Zrni}, Sava Milo{ev - Zrni}i/Dre`nica, Ogulin
Zrni}, Todor Milo{ev - 1893, Zrni}i, Ogulin zemqoradnik
Zuber, Krstivoje Mijajilov - 1884, Qeskovac, Dvor loà~
120 Ilija Petrovi}
Zuber, Kuzman Gajin - 1889, Qeskovac, Dvor zemqoradnik

Zuber, Stojan Ilijin - 1882, Qeskovac, Dvor zemqoradnik
Zubi}, Stanko \urin - 1880, Kometnik, Podravska Slatina zemqoradnik
Zubkovi}, Stevan Pajin - 1887, Sredska, âzma zemqoradnik
Zukanovi}, Krsto [pirov - 1889, Civqane, Knin...
Ivani}, Ivan \urin - 1891, Kra{i}, Karlovac fabri~ki radnik

Ivani{evi}, Bude -
Ivani{evi}, Ilija Jakovov - 1886, Rudopoqe, Oto~ac zemqoradnik
Ivani{evi}, Jovo Radev - 1885, Vida{i}, Gospi} zemqoradnik
Ivani{evi}, Lazar ]irin - 1883, Par~i}, Benkovac zidar
Ivani{evi}, Stevan Jakovov - 1880, Rudopoqe, Oto~ac zemqoradnik
Ivankovi}, Stanko Todorov - 1888, Kukuwevac, Pakrac zemqoradnik
Ivanovi}, Qubomir Jandrijin - 1889, Lipov~ani, âzma radnik
Ivanovi}, Nikola Jandrijin - 1896, Lipov~ani, âzma radnik
Ivan~evi}, Dane Jovin - 1889, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Ivan~evi}, Dmitar Milin - 1887, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Ivan~evi}, Du{an M. - 1889, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Ivan~evi}, Ilija Milin - 1892, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Ivan~evi}, Jovo Petrov - 1878, [vica, Oto~ac zemqoradnik
Ivan~evi}, Mile - Po~iteq, Gospi}
Ivan~evi}, Nikola Danin - 1866, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Ivan~evi}, Nikola Jovin - 1882, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Ivkovi}, Ivan Danin - 1891, Vrhovine, Oto~ac zemqoradnik
Ivkovi}, Marko Milin - 1894, Lipovo Poqe, Gospi} zemqoradnik
Ivkovi}, Mijailo Davidov - 1877, Polubovac, Dvor zemqoradnik
Ivkovi}, Milan Jovanov - 1893, êmernica, Topusko zemqoradnik
Ivkovi}, Simo Stojanov - 1874, Ponikve, Ogulin zemqoradnik
Ivo{evi}, Boò Jandrin - 1876, Dre`nica, Ogulin zemqoradnik
Ivo{evi}, Ivo Vujin - 1886, Staro Selo Topusko, Topusko ma{inist
Ivo{evi}, Janko Dragi}ev - oko 1885, Lapovac, Sluw zemqoradnik
Ivo{evi}, Milo{ Markov - 1885, Brdo, Vojni} zemqoradnik
Ivo{evi}, Nikola Josifov - 1894, Brestovac, Ogulin zemqoradnik
Ivo{evi}, Nikola Miladinov - 1887, Krakar, Ogulin fabri~ki radnik
Ivo{evi}, Stanko Boìn - 1884, Pezi}, Ogulin zemqoradnik
Ivo{evi}, Stanko-Braco Jovin - Blagaj/Dre`nica, Ogulin
Ivo{evi}, Todor Mijajilov - 1874, Dre`nica, Ogulin zemqoradnik
Iliba{i}, Sava Ilijin - 1892, [egestin, Dvor kova~
Ili}, Ilija Milin - 1893, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Ili}, Jovo Radev - 1896, Mazin, Gra~ac mesar
Ili}, Jovo Stevin - 1896, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Ili}, Lazar Radev - 1890, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Ili}, Nikola Pilipov - 1886, Mazin, Gra~ac stolar

Ili}, Petar Milin - 1893, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Ili}, Simo Tomin - 1888, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
In|i}, Ilija Jovanov - Irinovac, Sluw zemqoradnik...
Javorina, Dane - Srbska Krajina

Javorina, Mane - 1893, Srbska Krajina zemqoradnik
Javorina, Petar Danin - 1894, Studenci, Gospi} zemqoradnik
Jagodi}, Jovan Jovin - 1883, Stari Pavqani, Belovar berberin
Jagodi}, Marko Jovanov - 1894, Osek trgova~ki pomo}nik
Jaji}, Petar \urin - 1877, Gorwe Kusowe, Podravska Slatina ko~ija{
Jakovac, Pavle \or|ev - 1890, Trnova Nova, Gradi{ka zemqoradnik
Jakovi}, Boò Pavlov - 1885, Dowe Dubrave, Ogulin zemqoradnik
Jakovi}, \uro Simin - 1893, Jakovi}i, Ogulin zemqoradnik
Jak{i}, Boà \ur|ev - 1894, Glogovo, Gra~ac zemqoradnik
Jak{i}, Jandrija Stojanov - 1893, Topusko zemqoradnik
Jak{i}, Nikola \urin - 1889, Barlete, Gospi} zemqoradnik
Jak{i}, Nikola Petrov - 1897, Glogovo, Gra~ac zemqoradnik
Jamja{, Tanasije Mladenov - 1889, Dowa Gori~ka, Dvor stolar
Jandra{evi}, Stevan \urin - 1892, Rijeka, Koprivnica kova~
Jani}, Boò - Divoselo, Gospi}
Jani}, Vaso - Divoselo, Gospi}
Jani}, Dmitar - Divoselo, Gospi}
Jani}, Jovo - Divoselo, Gospi}
Jani}, Todor - Divoselo, Gospi}
Jankovi}, Dane Ilijin - 1885, To{in Gaj, Gra~ac zemqoradnik
Jankovi}, Josa A}imov - 1894, Baqci, Drni{ zemqoradnik
Jan~i}, Ilija Rafailov - 1885, Trojvrh, Ogulin fabri~ki radnik
Jan~i}, Janko - ]eni~(?), Lika
Jan~i}, Stevanov - 1888, Bukovac Visu}ki, Udbina zemqoradnik
Jan~i}, Nikola Petrov - 1891, Josipdol, Ogulin mesar
Jan~i}, Nikola Stevanov - 1887, Jabukovac, Petriwa trgova~ki pomo}nik
Jan~i}, Petar \urov - 1893, Otok O{tarijski, Ogulin zemqoradnik
Jan~i}, Radovan - Kordun
Jan~i}, Spasoje - Visu}, Udbina, poginuo u îkagu 1927
Jawatovi}, Boò Simin - 1881, Srbsko Poqe, Oto~ac zemqoradnik
Jawatovi}, Ilija Milin - 1886, Srbsko Poqe, Oto~ac zemqoradnik
Jawatovi}, Jovo Nikolin - 1891, Srbsko Poqe, Oto~ac zemqoradnik
Jawetovi}, Stanko Nikolin - 1892, [u{war, Glina zemqoradnik
Jawi}, Dmitar Damwanov - 1893, îtluk, Gospi} zemqoradnik
Jawi}, Igwatija Savin - 1890, Velika Gradusa, Sisak trgovac
Jawi}, Jakov Jakovov - 1888, Jabukovac, Petriwa fabri~ki radnik
122 Ilija Petrovi}
Jawi}, Matija \urin - 1875, Oriovac, Slavonski Brod zemqoradnik

Jawi}, Todor Stevanov - îtluk, Gospi}
Japena(?), Dane - 1893, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik
Japi}, Nikola Cvijin - 1888, Jasenov~ani, Kostajnica zemqoradnik
Japunxi}, Jovo Stevanov - 1882, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Japunxi}, Mihajlo Milin - 1888, Rudopoqe, Gra~ac zemqoradnik
Jari}, Stevan Andrijin - 1887, Javornik, Dvor op{tinski pisar
Jasenov~anin, Petar Milin - 1883, Jasenov~ani, Kostajnica gra|. radnik
Jasenov~anin, Stevan Milin - 1888, Jasenov~ani, Kostajnica zemqoradnik
Jasika, Nikola Gavrilov - 1894, Kusaja, Vojni} zemqoradnik
Jela~a, Jovo Todorov - 1892, Kijani, Gra~ac zemqoradnik
Jela~a, Mile Danin - 1892, Kijani, Gra~ac zemqoradnik
Jela~a, Mile Nikolin - 1882, Kijani, Gra~ac zemqoradnik
Jela~a, Mile Pavlov - 1890, Kijani, Gra~ac zemqoradnik
Jela~a, Mile Stevanov - 1894, Radowa Luka, Sisak zemqoradnik
Jela~a, Rade Petrov - 1889, Skakavac, Vojni} zemqoradnik
Jela~a, Todor Danin - 1890, Kijani, Gra~ac zemqoradnik
Jeli}, Vaso Mihajlov - 1878 Breza, Belovar zemqoradnik
Jeli}, Ilija Stevanov - 1896, Kula, Gospi} zemqoradnik
Jeli}, Jovo Lazin - 1887, Kula, Gospi} zemqoradnik
Jeli}, Nikola Manojlov - 1863, Kula, Gospi} stolar
Jeli}, Nikola Stankov - 1894, Bijele Vode, Glina zemqoradnik
Jeli}, Petar Ilijin - 1892, Kula, Gospi} zemqoradnik
Jeli}, Petar Stevanov - 1893, Jasenov~ani, Kostajnica zemqoradnik
Jelovac, Dane Jandrin - 1897, Debelo Brdo, Korenica zemqoradnik
Jelovac, Jovo Mi}anov - 1888, Crna Vlast, Oto~ac zemqoradnik
Jelovac, Jovo Stevanov - 1893, Crna Vlast, Oto~ac zemqoradnik
Jelovac, Mile Petrov - 1890, Medak, Gospi} zemqoradnik
Jel~i}, Luka Ivanov - 1886-1918, Zaostrog, Makarska
Jerini}, Tanasija - 1886, Zemqa~a, Dvor zemqoradnik
Jerkovi}, Boò Nikolin - 1887, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Jerkovi}, Blejo \urov - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Jerkovi}, Dmitar** Boìn - 1892, Divoselo, Gospi} stolar
Jerkovi}, Janko Nikolin-Bebura - Veliki Kraj/Divoselo, Gospi}
Jerkovi}, Mi}an Nikolin - Klisa/Divoselo, Gospi}
Jer~i}(Jar~ov? Jel~i}?), Mane - Srbska Krajina
Jovani}, Milan Danin - 1891, Velika Popina, Gra~ac zemqoradnik
Jovanovi}, Nikola Josifov - 1879, Glina }ur~ija
Jovanovi}, Sima Lazin - 1888, Lovska, Pakrac zemqoradnik
Jovan~evi}, Gavro - Dalmacija
Joveti}, Du{an \urin - 1897, Pla{ki, Ogulin zemqoradnik
Joveti}, Ilija Lazin - 1892, Jezero, Ogulin zemqoradnik
Joveti}, Mane Ilijin - 1891, Ze~ica, Ogulin zemqoradnik
Jovi}, Du{an - Lika

Jovi}, Iso Markov - 1897, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Jovi}, Janko Todorov - 1896, Divoselo, Gospi} trgova~ki pomo}nik
Jovi}, Kosta Radev - 1888, Raji}, Novska zemqoradnik
Jovi}, Petar Boìn - 1892, Drni{ trgova~ki pomo}nik
Jovi}, Stevan Mihailov - 1891, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Jovi}, Stojan Petrov - 1884, Doqani, Oto~ac mornar
Joji}, Toma Dmitrov - 1898, Vrpoqe, Dvor {ofer
Jon~i}, Nikola Petrov - 1893, Srbsko Seli{te, Kutina èlezn. radnik
Jon~i}, Radovan Miladinov - 1884, Slu{nica, Sluw stolar
Jorgi}, Nikola Panin - 1884, Kometnik, Podravska Slatina zemqoradnik
Jugovi}, Slavko Mirkov - 1885, Belovar trgova~ki pomo}nik
Juzba{i}, Stevan Adamov - 1881, Bogojevi}i, Kostajnica zemqoradnik
Juji}, Luka Adamov - 1891, Ba~uga, Petriwa ma{inbravar
Jurinovi}, Petar Grgin - 1893, Vis mornar
Juri{i}, Ilija Qubomirov - 1893, Rasna, Slavonska Poèga ratar
Jurjevi}, Ranko Nikolin - 1892, Lumbarda, Kor~ula kamenorezac...
Kabalin, Ivan Avgustinov - 1891, Novi Vinodolski, Crikvenica kuvar

Kadijevi}, Marko Jovin - 1865, Kremena, Metkovi} kuvar
Kajgani}, Du{an Adamov - 1894, [qivovac, Vrginmost opan~ar
Kajgani}, Jovan Nikolin - 1897, êmernica, Topusko berberin
Kajgani}, Milan Jovanov - 1897, Blatu{a, Vrginmost zemqoradnik
Kalaba, Vaso Stojanov - 1890, Klasni}, Glina zemqoradnik
Kalaba, Lazar Jocin - 1877, Batiwani Podborski, Daruvar potkiva~
Kalaw, Danilo** S. - 1880, Kurjak, Udbina zemqoradnik
Kalaw, Nikola Lukin - 1893, Kurjak, Udbina zemqoradnik
Kalaw, Savo - Kurjak, Udbina
Kalaw, Stevo Spasenijev - 1888, Kurjak, Udbina koàr
Kalini}, Ilija Danin - 1891, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Kalini}, Marko Jovin - 1893, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Kalini}, Mile Petrov - 1888, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Kalu|erovi}, \uro Savov - 1888, Belovar ma{inovo|a
Kamenko, Danilo Stevanov - 1885 Jo{an, Udbina zemqoradnik
Kanazir, Sava \urin - 1886, Mokro Poqe, Knin ma{inist
Kangrga, Mile Petrov - 1887, Podum, Oto~ac trgovac
Kantar, Janko D. - Dobroselo, Dowi Lapac
Kantar, Milan \ur|ev - 1879, Dobroselo, Dowi Lapac zemqoradnik
Kapeleta, Mane Radev - 1885, Otok, Ogulin fabri~ki radnik
Karapanxa, Lazo Mitrov - 1892, Ravno Ra{}e, Glina zemqoradnik
Karapanxa, Milan Milo{ev - 1896, Bruvno, Glina elektromehani~ar
Karapanxa, Nikola Josifov - 1894, Trebiwa, Vojni} zemqoradnik
124 Ilija Petrovi}
Kasap, Jovo Mojsijin - 1885, Majdan, Dvor zemqoradnik

Kataleni}, Valent Tomin - 1892, Selnik, Ludbreg pegla~ odela
Kati}, Petar - Kordun
Kauzlari}, Frawa Ivanov - 1880, Fuìne, Delnice rudar
Kafanac, Mile \urin - 1888, Veliki Gradac, Glina radnik
Ka{i}, Stevan \urin - 1872, @itni}, Knin radnik
Kvrgi}, Stevan Todorov - 1890, Novi Grabovac, Novska drvodeqa
Kevi}, Mirko Milin - 1887, êtvrtkovac, Petriwa zemqoradnik
Kezin, Stevan Martinov - 1894, Dreznik, Samobor zemqoradnik
Keki}, Cvijan Ilijin - 1891, Cvijanovi} Brdo, Sluw zemqoradnik
Keleuva, Nikola Todorov - 1888, Brstik, Glina zemqoradnik
Kesar, \uro Ninkov - 1892, Bijeli Klanac, Vojni} zemqoradnik
Kesar, Rade Simin - 1891, Bijeli Klanac, Vojni} zemqoradnik
Kesi}, Dane Petrov - 1879, Lipova~a, Sluw zemqoradnik
Kesi}, Janko Petrov - 1889, Lipova~a, Sluw zemqoradnik
Kesi}, Jovan Tomin - 1888, Kijani, Gra~ac
Kesi}, Marko - Kukuwevac, Pakrac
Kesi}, Nikola Stevanov - 1895, Brotwa, Dowi Lapac zemqoradnik
Kesi}, Petar Vasilov - 1874, Toboli}, Sluw zemqoradnik
Kesi}, Petar \urin - 1890, Kijani, Gra~ac zemqoradnik
Ke~a, Bude Nikolin - 1886, Kalebovac, Korenica zemqoradnik
Ke~a, Vujo - Suvaja/Srb, Dowi Lapac
Ke~a, \uro -
Ke~a, Rade Nikolin - 1895, Suvaja/Srb, Dowi Lapac zemqoradnik
Kikanovi}, Mijat Milo{ev - 1870, Daq, Vukovar zemqoradnik
Kladarin, Stojan Vasin - 1878, Borevi}, Kostajnica zemqoradnik
Klaji}, \uro Tomin - 1892, Staro Selo Topusko, Topusko zemqoradnik
Klaji}, Petar Nikolin - 1890, Plo~a, Gra~ac zemqoradnik
Kla{wa, \uro Jevtov - 1872, Dowi Hrastovac, Sisak zemqoradnik
Kla{wa, Ilija Dmitrov - 1890, [eganovac, Korenica zemqoradnik
Kla{wa, Rade Dragi{in - 1896, [eganovac, Korenica zemqoradnik
Kla{wa, Stevan \urin - 1886, [eganovac, Korenica kova~
Klementi}, Eduard Stankov - 1896, Kerestinec, Samobor
K(l)isuri}, Jovan Tanasijin - 1882, Gradusa, Petriwa zemqoradnik
Klisuri}, [piro Jovin - 1894, Baqci, Drni{ zemqoradnik
Kq(l)aji}, Mile Manojlov - 1884, Plo~a, Gra~ac zemqoradnik
Kmezi}, Mane Danilov - 1888, Vrhovine, Oto~ac fabri~ki radnik
Kmezi}, Marko -
Kmezi}, Stojan Milin - 1892, Dugi Dol, Oto~ac zemqoradnik
Kneèvi}, Bude Ilijin - 1894, Kozjan, Korenica zemqoradnik
Kneèvi}, Bude Petrov - 1890, Buni}, Korenica zemqoradnik
Kneèvi}, \uro Jovanov - 1888, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
Kneèvi}, Ilija Draganov - 1893, Buni}, Korenica zemqoradnik
Kneèvi}, Jovan Petrov - 1889, Raji}, Novska radnik

Kneèvi}, Kojo - Banija
Kneèvi}, Marko Vasin - 1893, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
Kneèvi}, Marko Nikolin - 1878, Mutili}, Udbina kroja~
Kneèvi}, Milan Danin - 1897, Prokike, Oto~ac zemqoradnik
Kneèvi}, Mile Mi}anov - 1892, Qubovo, Korenica radnik
Kneèvi}, Mileta Milo{ev - 1893, Vequn, Sluw ma{inbravar
Kneèvi}, Mili} Jakovov - 1873, Lipovac Krstiwski, Vojni} zemqoradnik
Kneèvi}, Mirko - Banija
Kneèvi}, Mitar Stevanov - 1889, Kozjan, Korenica zemqoradnik
Kneèvi}, Nikola Milanov - 1896, Gradac, Glina kelner
Kneèvi}, Petar Budin - 1881, Buni}, Korenica
Kneèvi}, Petar Vecin - 1894, Hrastovac, Kostajnica zemqoradnik
Kneèvi}, Rade Mojsijin - 1896, Buni}, Korenica zemqoradnik
Kneèvi}, Stevo Radev - 1885, Buni}, Korenica zemqoradnik
Kneèvi}, Trifun Trifunov - 1882, Kula, Gospi} zemqoradnik
Kovarba{i}, Mile Lazarev - 1894, Drenovac Banski, Glina radnik
Kova~, Vaso Mitrov - 1894, [iroka Kula, Gospi}
Kova~, Maksim \ur|ev - 1894, Kula, Gospi} zemqoradnik
Kova~, Pavo Pavov - 1889, Dobovo, Zagreb bankarski ~inovnik
Kova~, Petar Milin - 1892, [iroka Kula, Gospi}
Kova~, Petar Nikolin - 1886, Kula, Gospi} zemqoradnik
Kova~, Sava Boìn - 1885, Kula, Gospi} zemqoradnik
Kova~, Stanko Boìn - 1892, Kula, Gospi} zemqoradnik
Kova~evi}, Vujo \urin - 1881, Dowi Lapac loà~
Kova~evi}, Gli{a Savin - 1895, Gorwa Ra{enica, Grubi{no Poqe radnik
Kova~evi}, Dane Dmitrov - 1894, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Kova~evi}, \or|e Vojin - 1886, Dowi Babin Potok, Oto~ac zemqoradnik
Kova~evi}, \or|e Petkov - 1888, Ku~kovo, Sluw zemqoradnik
Kova~evi}, \uro Simin - 1890, Perna, Vrginmost zemqoradnik
Kova~evi}, Igwatija Jocin - 1893, Koreni~ari, Daruvar zemqoradnik
Kova~evi}, Ilija Stevanov - 1890, Visu}, Korenica zemqoradnik
Kova~evi}, Jovan Spasenijev - 1895, Visu}, Korenica zemqoradnik
Kova~evi}, Kojo Dmitrov - 1883, Kruge, Dowi Lapac zemqoradnik
Kova~evi}, Marko Stevin - 1889, Jasenak, Ogulin zemqoradnik
Kova~evi}, Milan Trivunov - 1896, Kestenovac, Dowi Lapac zemqoradnik
Kova~evi}, Mile Danin - 1886, Kruge, Dowi Lapac zemqoradnik
Kova~evi}, Mile Jankov - 1880, Re{etar, Korenica zemqoradnik
Kova~evi}, Nikola Milin - 1896, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Kova~evi}, Nikola Petrov - 1870, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Kova~evi}, Rade Stevanov - 1886, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Kova~evi}, Stevan Radev - 1893, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Kova~evi}, Stevo Jankov - 1894, Re{etar, Korenica zemqoradnik
126 Ilija Petrovi}
Kova~evi}, Stojan Antonijev - 1894, Strmen, Kostajnica zemqoradnik

Kova~evi}, Cvijo Milo{ev - 1894, Slovinci, Kostajnica ma{inist
Kovjani}, Luko Igwatijin - 1877, Paklenica, Novska zemqoradnik
Kojakovi}, Nikola Ivanov - 1888, Dubrovnik rudarski preduzima~
Koji}, \oko Nedeqkov - 1888, Mohovo, Vukovar zemqoradnik
Koji}, Jovo Pavlov - 1887, Velika Barna, Grubi{no Poqe zemqoradnik
Koji}, Qubomir Nedeqkov - 1882, Mohovo, Vukovar zemqoradnik
Kokanovi}, Marko ]irin - 1894, Kozice, Podravska Slatina zemqoradnik
Kokir, Nikola Milo{ev - 1882, Bori}, Vojni} zemqoradnik
Kokotovi}, Dane Savin - 1896, Kosiw, Gospi} zemqoradnik
Kokotovi}, Dane Stojanov - 1888, Lipovo Poqe, Gospi} zemqoradnik
Kokotovi}, Du{an Danin - 1886, Latin, Ogulin zemqoradnik
Kokotovi}, Ilija Vujin - 1890, Kr{, Gospi} zemqoradnik
Kokotovi}, Ilija Danin - 1891, Kosiw, Gospi} zemqoradnik
Kokotovi}, Quban I. -
Kokotovi}, Qubomir Milin - 1892, Lipovo Poqe, Gospi} zemqoradnik
Kokotovi}, Mile Damqanov - 1885, Lipovo Poqe, Gospi} zemqoradnik
Kokotovi}, Mile Nikolin - 1894, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik
Kokotovi}, Mi}a Ilijin - 1882, Lipovo Poqe, Gospi} zemqoradnik
Kokotovi}, Petar Vujin - 1873, Kr{, Gospi} zemqoradnik
Kokotovi}, Stojan Simin - 1890, Kosiw, Gospi} kova~
Kolari}, Gavro Jovanov - 1866, Dubovac, Nova Gradi{ka zemqoradnik
Komadina, Petar Vasiqev - Pla{ki, Ogulin
Komadina, Stanko -
Komadina, Stevo Danin - 1885, Komadine, Ogulin zidar
Komqenovi}, Ilija Radev - 1895, Bjelopoqe, Korenica pekar
Komqenovi}, Milan - Veliki Gradac, Glina, u ameri~koj vojsci
Komqenovi}, Nikola Stojanov - 1894, Gradac, Glina zemqoradnik
Komqenovi}, Stanko Stevanov - 1892, Veliki Gradac, Glina zemqoradnik
Komqenovi}, Stevan - 1899, Veliki Gradac, Glina
Komneni}, Lazo Ilijin - 1888, Brestovac, Daruvar elektri~ar
Kompes, Pavle Pavlov - 1888, Pustike, Sisak zemqoradnik
Konti}, Juri{a - Lika(?)
Konti}, Milan Nikolin - 1892, Gra~ac zemqoradnik
Konti}, Milo{ Milin - 1883, Gra~ac zemqoradnik
Konti}, Petar Milin - 1888, Cerovac, Gra~ac zemqoradnik
Kon~ar, Lazar Josifov - 1892, Veliki Bastaji, Daruvar zemqoradnik
Kon~ar, Nikola Jankov - 1893, Kon~arev Kraj, Oto~ac kasapin
Kowevi}, Isa Lukin - 1878, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Kowevi}, Mile Adamov - 1891, Crkveni Bok, Kostajnica zemqoradnik
Kowevi}, Rade Nikolin - 1888, Drenovac/Radu~, Gospi} zemqoradnik
Kowevi}, Stanko Pavlov - 1892, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Kowevi}, Stojan Petrov - 1893, Drenovac/Radu~, Gospi} zemqoradnik
Kopun, Simo Jovin - 1893, Jazovica, Novska zemqoradnik

Kopun, Toma Nikolin - 1897, Slabiwa, Kostajnica zemqoradnik
Korasi}, Todor Milin - 1893, Petriwa zemqoradnik
Kora}, Dmitar Petrov - 1888, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Kora}, Maksim -
Kora}, Milan Dmitrov - 1893, Visu}, Korenica rudokopa~
Kora}, Mile Danin - 1884, Visu}, Korenica zemqoradnik
Kora}, Mile Simin - 1881, Rastovac, Grubi{no Poqe zemqoradnik
Kora}, Mi}o Gavrin - 1886, Visu}, Korenica mesar
Kora}, Mihajlo \ur|ev - 1892, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
Kora}, Nikola Adamov - 1892, Rovi{ka, Glina zemqoradnik
Kora}, Nikola Petrov - 1890, Visu}, Korenica zemqoradnik
Kora}, Rade \urin -1891, Visu}, Korenica zemqoradnik
Kora}, Sava Petrov - 1888, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Kora}, Stanko Adamov - 1883, Rovi{ka, Glina ma{inist
Kordi}, \uro Vojin - 1879, Kosiw, Gospi} zemqoradnik
Kordi}, Jovan Te{in - 1895, Strmen, Kostajnica kova~
Koreni}, Mile Matijin - 1880, Zadoborje, Karlovac radnik
Korica, Blagoje Milin - 1888, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Korica, Blagoje \urin - 1886, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Korica, Vaso Tomin - 1891, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Korica, Dane Jankov - 1892, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Korica, \uro Pavlov - 1889, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Korica, Jovo Danin - 1890, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Korica, Jovo Dmitrov - 1892, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Korica, Jovo Simin - 1883, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Korica, Luka Milin - 1890, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Korica, Mile Danin - 1888, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Korica, Mile Lazin - Mogori}, Gospi}
Korica, Nikola Vasin - 1895, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Korica, Nikola Milin - 1895, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Korica, Savo Danin - Mogori}, Gospi}
Korica, Stevo Boìn - 1889, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Korica, Stevo Stojanov - 1885, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Korolija, Milan N. - Srbska Krajina
Koruga, Mojsija Savin - 1890, Frka{i}, Korenica zemqoradnik
Koruga, Tomo Milanov - 1895, Ponor Koreni~ki, Korenica zemqoradnik
Koruni}, Frawo Frawin - 1894, Smokvica, Kor~ula kelner
Kosanovi}, Vaso Ilijin - 1882, Dowi Lapac zemqoradnik
Kosanovi}, Dane Vasin - [iroka Kula, Gospi}
Kosanovi}, Dmitar-Mi}an Radev - Kosanovi}i/Dre`nica, Ogulin
Kosanovi}, Dragija Milo{ev - 1896, Visu}, Korenica zemqoradnik
Kosanovi}, Du{an Vladimirov - 1892, Jasenak, Ogulin
128 Ilija Petrovi}
Kosanovi}, Ilija Lukin - 1891, Mo~ila, Sluw zemqoradnik

Kosanovi}, Ilija Milin - 1895, Visu}, Korenica zemqoradnik
Kosanovi}, Ilija Simin - 1880, Kosanovi}, Ogulin zemqoradnik
Kosanovi}, Josif Konstantinov - 1883, Jasenak, Ogulin trgovac
Kosanovi}, Josif Radev - 1886, Jasenak, Ogulin zemqoradnik
Kosanovi}, Luka Boìn - 1889, Vrelo/Jasenak, Ogulin zemqoradnik
Kosanovi}, Mile Vujin - 1895, Visu}, Korenica zemqoradnik
Kosanovi}, Mili} Milo{ev - 1894, Brusova~a, Vojni} zemqoradnik
Kosanovi}, Mladen Radev - 1896, Mo~ila, Sluw zemqoradnik
Kosanovi}, Nikola Manin - 1892, Visu}, Korenica zemqoradnik
Kosanovi}, Petar R. - Jasenak, Ogulin
Kosanovi}, Steva Jovanov - 1892, Korenica sudski pisar
Kosanovi}, Stevan Vasilijev - 1888, Pla{ki, Ogulin elektri~ar
Kosanovi}, Stevo Vladimirov - 1894, Jasenak, Ogulin
Kosanovi}, Stevan Radovanov - 1891, Kuni}, Ogulin radnik
Kosijer, Milo{ Milin - 1891, Cvijanovi} Brdo, Sluw zemqoradnik
Kosijer, Rade Markov - 1892, Cvijanovi} Brdo, Sluw zemqoradnik
Kosovac, Stojan Isin - 1876, [kali}, Oto~ac kova~
Kosovi}, Josip Antin - Zaostrog, Makarska
Kosti}, Despot Stankov - 1888, Vequn, Glina zemqoradnik
Kosti}, Jovan Petrov - Hajti}, Glina
Kostre{, Mitar Ilijin - 1894, Kostajnica zemqoradnik
Kotora{, Todor Milin - 1895, Knin kova~
Ko{penda, Milan Savin - 1891, Majska Poqana, Glina zemqoradnik
Ko{uti}, Akim -
Ko{uti}, Jova Petrov - 1883, Jati}, Glina zemqoradnik
Ko{uti}, Tomo Mitrov - 1893, Mogori}, Gra~ac zemqoradnik
Ko{uti}, Trivun Davidov - 1887, Rudopoqe, Gra~ac rudokopa~
Kravi}, Dane Petrov - 1884, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Kravi}, Stani{a Petrov - 1894, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Kragni}, Stojan Mihailov - 1883, Koreni~ani, Daruvar zemqoradnik
Kragujevi}, Du{an -
Kragujevi}, Milan Trifunov - 1888, Veliki Bastaji, Daruvar {umar
Kragujevi}, Stojan Jovanov - 1893, Veliki Bastaji, Daruvar zemqoradnik
Krajnovi}, Boò Milanov - 1885, Vrebac, Gospi}
Krajnovi}, Dmitar Boìn - 1886, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Kraj(i)novi}, Janko Stevanov - 1883, îtluk, Gospi} kova~
Krajnovi}, Jovan Lukin - 1892, îtluk, Gospi} zemqoradnik
Krajnovi}, Pavle Nikolin - 1888, Bruvno, Gra~ac zemqoradnik
Krajnovi}, Rade Lazin - 1893, Turjanski, Oto~ac zemqoradnik
Krajnovi}, Simo Jovanov - 1893, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Kraqevi}, Ante Antin - 1896-1928, Zaostrog, Makarska trgovac
Kraqevi}, Jakov Jurjev - 1889, Pu~i{}e, Bra~ trgova~ki pomo}nik
Kraqevi}, Juraj Jurjev - 1896, Postire, Bra~ trgova~ki pomo}nik

K(r)amari}, Jovan Uro{ev - 1897, Daq, Vukovar berberin
Kramari}, Marko Stjepanov - 1897, Velika(?), Zagreb livac
Kran~evi}, Petar Markov - 1881, Mandi}-Selo, Vojni} opan~ar
Kraw~evi}, Petar Pilipov - Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Krga, Ilija Trifunov - 1890, Vrelo, Korenica zemqoradnik
Krga, Jova Ilijin - 1891, Homoqac, Korenica zemqoradnik
Krga, Nikola Ilijin - 1894, Homoqac, Korenica zemqoradnik
Krga, Petar Mi}in - 1891, Homoqac, Korenica bravar
Kremenovi}, Teodor Mitrov - 1877, Jazovac, Gradi{ka zemqoradnik
Kresoja, Trivun Jovanov - 1896, Bukovi}, Benkovac zemqoradnik
Kre}a, Vujo Stevin - 1891, Korenica elektri~ar
Krivoku}a, Milan Milo{ev - 1894, Utiwa, Vojni} zemqoradnik
Krivoku}a, Mile Markov - 1892, Dugo Selo, Vrginmost zemqoradnik
Krivoku}a, Mile Savin - 1888, [tikada, Gra~ac zemqoradnik
Krivoku}a, Pavle \urin - 1869, Mawerovi}i, Karlovac zemqoradnik
Krizmani}, Andrija Ivanov - 1896, Mala Draga, Delnice mesar
Kriji}(Kriì}?Priji}?), Petar Danin - 1889, Srb, Dowi Lapac ratar
Kri~ki}, Artemije Nikolin - 1889, Kri~ke, Drni{ zemqoradnik
Kri~kovi}, Andrija Danin - 1888, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Kri~kovi}, Mile Markov - 1892, Dugo Selo, Vrginmost zemqoradnik
Kri~kovi}, Nikola Milin - 1885, Kijani, Gra~ac zemqoradnik
Kri~kovi}, Spaso Boìn - 1894, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Krnica, Petar Simin - 1895, Plesmo, Novska zemqoradnik
Krwaji}, Du{an Ostojin - 1891, Javornik, Dvor radnik
Krwaji}, Jovo Todorov - 1884, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Krwaji}, Marko Adamov - 1890, Obqaj, Glina zemqoradnik
Krwaji}, Milan Damqanov - 1896, Tremu{wak, Petriwa {ofer
Krwaji}, Mile \urin - 1891, Lu{}ani, Petriwa zemqoradnik
Krwaji}, Stojan Stevanov - 1896, Tremu{wak, Petriwa zemqoradnik
Krwaji}, Stojan Todorov - 1887, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Krstini}, \uro Vasilijev - 1888, Pedaq, Dvor zemqoradnik
Krtini}, Rade Stevanov - 1889, Klapavica, Gra~ac zemqoradnik
Kru{ka, \uro - Banija
Kr~eli}, Tomo Nikolin - 1889, Pisarovina ma{inist
Kuga, Nikola Danin - 1898, Dowi Lapac ma{inist
Kuga, Petar Andrijin - 1896, Dowi Lapac zemqoradnik
Kuga, Rade Todorov - 1895, Dowi Lapac zemqoradnik
Kugi}, Rade M. - Srbska Krajina
Kuzli}, Stevo Adamov - Stari Grabovac, Novska
Kuka, Damjan Aleksin - 1891, Buzeta, Glina kova~
Kuki}, Danilo \urin - 1889, Glavace, Oto~ac zemqoradnik
Kuki}, Jovan Radev - 1891, Dowe Primi{qe, Sluw zemqoradnik
130 Ilija Petrovi}
Kuki}, Milo{ Milin - 1888, Kusowe, Pakrac kasapin

Kuki}, Rade Nikolin - 1894, Primi{qe, Sluw zemqoradnik
Kuki}, Stevan Tomin - 1892, Dragovi}, Pakrac zemqoradnik
Kukole~a, \uro Jankov - 1888, Bijele Vode, Glina ma{inist
Kukrika, Mikan Stevanov - 1888, Kostajnica zemqoradnik
Kukuq, Nikola Jovanov - 1889, Blatu{a, Vrginmost zemqoradnik
Kulije{, Anton Lukin - 1889, Sutivan, Bra~ trgova~ki putnik
Kulin~i}, Vaso \urin - 1895, Dvor majstor
Kulojevi}, \uro Stevanov - 1896, Lu{}ani, Petriwa zemqoradnik
Kulunxi}, \ura| Tomin - 1889, Deringaj, Gra~ac zemqoradnik
Kulunxi}, Stanko \urin - 1892, Deringaj, Gra~ac zemqoradnik
Kuni}, Simo - Krwak, Karlovac
Kupre{anin, \uro Filipov - 1880, Medak, Gospi} stolar
Kupre{anin, Iso Nikolin - 1881, Medak, Gospi} zemqoradnik
Kupre{anin, Jovan Mihajlov - 1854, Medak, Gospi} ma{inist
Kurjak, Stanko Damqanov - 1871, Marlovac, Vojni} zemqoradnik
Kufrin, Mijo \urin - 1892, Kow{}ica, Samobor pomo}nik ma{inovo|e
Ku{i}, Vajo \urin - 1888, Ponikve, Ogulin zemqoradnik
Ku{i}, Du{an \urin - 1894, Ponikve, Ogulin zemqoradnik
Ku{i}, Du{an Lukin - 1894, Brlog, Oto~ac rudar
Ku{i}, Matija Pavlov - 1894, Slabiwa, Kostajnica zemqoradnik
Ku{i}, Mirko Jevremov - 1892, Ponikve, Ogulin zemqoradnik
Ku{i}, Nikola Vajin - 1893, Ponikve, Ogulin zemqoradnik...
Labus, Dane Stevanov - 1889, Velika Popina, Gra~ac zemqoradnik

Labus, Ilija Jandrijin - 1893, Velika Popina, Gra~ac zemqoradnik
Labus, Jovo Markov - 1895, Velika Popina, Gra~ac zemqoradnik
Labus, Mile Stevanov - 1893, Popina, Gra~ac zemqoradnik
Labus, Nikola Andrijin - 1892, Popina, Gra~ac zemqoradnik
La|evi}, A}im Ilijin - 1886, Kawane, Drni{ zemqoradnik
Lazi}, Janko Mitrov - 1896, Barlete, Gospi} zemqoradnik
Lazi}, Jovan Vasin - 1887, Trpiwa, Vukovar zemqoradnik
Laki}, Petar Vu~enov - 1894, Meqanac, Korenica zemqoradnik
Lakta{, Rade Mitrov - 1892, Crnu{a, Grubi{no Poqe zemqoradnik
Lali}, Arsenije Markov - 1888, Drenov Klanac, Oto~ac rudar
Lali}, A}im \urin - 1892, Velika Dap~evica, Grubi{no Poqe kroja~
Lali}, Bikan Trifunov - 1893, Kalebovac, Korenica zemqoradnik
Lali}, Boò Radev - 1888, Ponikve, Ogulin zemqoradnik
Lali}, Bude Lazin - 1892, Homoqac, Korenica ma{inbravar
Lali}, Jovan Nikolin - 1884, Lipova~a, Ogulin zemqoradnik
Lali}, Qubomir Milin - 1889, Korenica, Gospi} zemqoradnik
Lali}, Milan Budin - 1887, Kalebovac, Korenica zemqoradnik
Lali}, Mi}o Todorov - 1897, Dabar, Oto~ac zemqoradnik

Lali}, Petar Danin - 1892, Li~ko Petrovo Selo, Korenica zemqoradnik
Lali}, Stanko Aleksin - 1892, Dabar, Oto~ac zemqoradnik
Lali}, Stanko Petrov - 1890, Urmu{qa, Grubi{no Poqe zemqoradnik
Lali}, Uro{ Simin - 1889, Drenov Klanac, Oto~ac zemqoradnik
Lamata, Luka Nikolin - 1884, Zastoqe, Dubrovnik zemqoradnik
Landup, Dmitar Jocin - 1892, Raji}, Novska zemqoradnik
Lap~evi}, Dragi} Mili}ev - 1892, Cvijanovi} Brdo, Sluw zemqoradnik
Lap~evi}, Jandre Petrov - 1888, Podgorje, Vrginmost zemqoradnik
Lasan, Ivan Frawin - 1886, Gorwe Prekri`je, Jastrebarsko ì~ar
Lackovi}, Ivan Jakovov - 1900, Velika Mlaka, Velika Gorica konobar
Levwaji}, Luka - Srbska Krajina
Levwaji}, Mane Stevin - 1891, Seoci, Oto~ac zemqoradnik
Levwaji}, Mile Pavlov - 1884, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Leàji}, Vasiq Gajin - 1884-1917
Leka~evi}, Ivan Matin - 1889, Grubi{no Poqe bravar
Leli}, Stevan - Dragotinci, Petriwa
Lemaji}, \uro Stevanov - 1887, Svra~kovo Selo, Udbina zemqoradnik
Lemaji}, Ilija Jovanov - 1888, Svra~kovo Selo, Udbina zemqoradnik
Lemaji}, Ilija Petrov - 1895, Svra~kovo Selo, Udbina zemqoradnik
Lemaji}, Luka Nikolin - 1893, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Lemaji}, Mile Todin - 1896, Poqe, Gospi} zemqoradnik
Lemaji}, Nikola Danilov - 1894, Svra~kovo Selo, Udbina zemqoradnik
Leme{, \uro Simin - 1894, Crni Potok, Vrginmost zemqoradnik
Lemi}, Mitar Milin - 1874, Kr{, Oto~ac zemqoradnik
Lepanda, Josip Mijin - 1888, Bo`jakovina, Dugo Selo ekonom
Letica, Nikola Gavrin - 1892, Me|e|ak, Ogulin moler
Linta, Milo{ Jovanov - 1884, Gorwi Sjeni~ak, Karlovac zemqoradnik
Lipanovi}, Nikola - 1894, Lumbarda, Kor~ula
Li~ina, Milan Lukin - 1876, Dowi Lapac zemqoradnik
Li~ina, Nikola Stojanov - 1894, Kik, Gra~ac radnik
Li~ina, Savo Adamov - 1897, Mali Gradac, Glina zemqoradnik
Li~ina, Stanko Stojanov - 1892, Kik, Gra~ac zemqoradnik
Li~ina, Stojan Petrov - 1893, Doba{nica, Dowi Lapac zemqoradnik
Lovri}, Bude Spasenijev - 1892, Kulica, Gospi} zemqoradnik
Lovri}, Vaso Stojanov - 1887, Kulica, Gospi} zemqoradnik
Lovri}, Luka Maletin - 1892, Kula, Gospi} zemqoradnik
Lovri}, Mile Stankov - 1882, Cvijanovi} Brdo, Sluw ma{inski radnik
Lovri}, Mili} Dragi}ev - 1890, Cvijanovi} Brdo, Sluw zemqoradnik
Lovri}, Nikola Filipov - 1877, Javnica, Dvor zemqoradnik
Lovri}, Petar Adamov - 1892, Javnica, Dvor kova~
Lovri}, Stevo Markov - 1877, Cvijanovi} Brdo, Sluw zemqoradnik
Lovri}, Filip Matijin - Cvijanovi} Brdo, Sluw
132 Ilija Petrovi}
Lovri}, Cvijo Jovin - 1886, Popovac, Gare{nica zemqoradnik

Lon~ar, Dane Markov - 1889, [kali}, Oto~ac zemqoradnik
Lon~ar, \uro -
Lon~ar, Lazo Radev - 1891, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Lon~ar, Qubomir Boìn - 1894, Gra~ac zemqoradnik
Lon~ar, Mile \urin - 1890, Blatu{a, Vrginmost zemqoradnik
Lon~ar, Mile Stojanov - 1894, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Lon~ar, Pavle Milanov - 1882, Gorwi Daruvar, Daruvar zemqoradnik
Lon~ar, Risto Stevin - 1890, Daruvar kroja~
Lon~ari}, Valentin Valentov - 1895, Selce, Ogulin zidar
Lordan, Andreja Matijin - 1896, Tijesno, [ibenik la|ar
Luàji}, Dane Milovanov - 1882, Petrini} Poqe, Oto~ac zemqoradnik
Luki}, Vojo Milin - 1894, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Luki}, Dane Simin - 1896, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Luki}, Du{an Isin - 1895, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Luki}, \uro Savin - 1887, Kupirovo, Dowi Lapac zemqoradnik
Luki}, Ilija Milin - 1892, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Luki}, Ilija Petrov - 1894, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Luki}, Ilija Radev - 1887, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Luki}, Jovo Gli{in - 1893, Kupirovo, Dowi Lapac rudarski radnik
Luki}, Jovo Maksimov - 1896, Ruì}, Drni{ zemqoradnik
Luki}, Milan Jovin - 1893, Velika Popina, Gra~ac zemqoradnik
Luki}, Milan Jozanov - 1895, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Luki}, Mile Avramov - 1896, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Luki}, Mi}a Vasilijev - 1893, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Luki}, Nikola Matin - 1896, Dubrovnik zemqoradnik
Luki}, Petar \ur|ev - 1893, Velika Popina, Gra~ac zemqoradnik
Luki}, Rade Ilijin - 1896, Popina, Gra~ac zemqoradnik
Luki}, Spiro Petrov - 1883, Velika Popina, Gra~ac zemqoradnik
Lu~ev, Antun Savin - 1896, Prvi} Luka, Zlarin pekar
Lu~i}, \ura| Boìn - 1893, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Lu~i}, Nikola \ur|ev - 1894, Zastraì{}e, Vrboska trg. pomo}nik...
Qekardi}, Lazar Savin - 1887, Bokane, Podravska Slatina zemqoradnik

Qigar, Milo{ Aleksin - 1888, [kali}, Oto~ac zemqoradnik
Qiqak, Ilija Stojanov - 1892, @irovac, Dvor ma{inist
Qubeti}, Petar Antonov - 1889, Sutivan, Supetar trgovac
Qubibratovi}(Qubobratovi}?), Petar - Lika
Qubi~i}, Boò Matijin - 1893, Dowi Hrastovac, Sisak zemqoradnik
Qubi~i}, Jovo Mi}in - 1887, Obqaj, Glina rudar
Qubi{i}, Mile Petrov - 1887, Kukuruzari, Kostajnica zemqoradnik
Qubi{i}, Nikola N. - Viso~e, Jastrebarsko
Qubovi}, Mile Vasin - 1893, Kruge, Dowi Lapac zemqoradnik

Qubojevi}, Miloqub Savin - 1897, Po~iteq, Gospi} kova~
Qubojevi}, Milutin - Po~iteq, Gospi}
Qubojevi}, Nikola Andrijin - 1877, Lipovqani, Novska bravar
Qubojevi}, Nikola Petrov - 1891, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Qubojevi}, Pajo - Po~iteq, Gospi}
Qu{tina, Petar Nikolin - 1887, Medak, Gospi} loà~...
Mavi}, Jovo Nikolin - 1883, Seli{te, Glina rudar

Magdi}, Stojan Mihailov - 1882, Velika Pisanica, Belovar zemqoradnik
Mage~i}, Josip Stjepanov - 1894, Cvetkovi}-brdo, Velika Gorica ma{inist
Maùrani}, Bogosav Vickov - 1893, Novi Vinodolski, Crikvenica ma{inist
Mazalica, Cvijo Stojanov - 1888, Vel. Ruji{ka, Novi Grad zemqoradnik
Majdak, Ivan Lukin - 1886, Vukosavqevica, Virovitica trg. pomo}nik
Majica, Stevan \ur|ev - 1892, Fuìne, Delnice trgova~ki pomo}nik
Majstorovi}, \uro Jovanov - 1889, Vrelo, Ogulin zemqoradnik
Majstorovi}, Ilija M. -
Majstorovi}, Jovo Milo{ev - 1886, Vequn, Glina zemqoradnik
Majstorovi}, Mile \ur|ev - 1893, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Majstorovi}, Rade Jovanov - 1894, ]ojluk, Udbina fabri~ki radnik
Majstorovi}, Stanko Jankov - 1892, Slivwak, Sluw zemqoradnik
Majstorovi}, Stevo - Korenica
Malba{a, David Vidov - 1887, Benkovac zemqoradnik
Malba{a, Petar Stevanov - 1887, Zaklopac, Dowi Lapac zemqoradnik
Malba{i}, Petar Jovanov - 1884, Stupovo, Korenica zemqoradnik
Male{evi}, Igwatija \urin - 1888, Javnica, Dvor zemqoradnik
Male{evi}, Rade Jovanov - 1889, Javnica, Dvor zemqoradnik
Mali}, \uro Jovanov - 1899, Svinica, Petriwa zemqoradnik
Mali}, Janko Stevanov - 1893, Gradac, Glina zemqoradnik
Malovi}, Petar Vasin - 1882, Raji}, Novska fabri~ki radnik
Malovi}, Petar Stevanov - 1889, [a{, Kostajnica stolar
Maqkovi}, Milan Trivunov - 1892, Vodote~, Oto~ac zemqoradnik
Maqkovi}, Pavle Mi{kov - 1884, Kotarani, Dvor zemqoradnik
Maqkovi}, Simo Vasiqev - 1883, Prokike, Oto~ac zemqoradnik
Mamula, Josif Gajin - 1891, Tuk, Ogulin elektri~ar
Mamula, Josif Kirilov - Tuk, Ogulin
Mamula, Mane Lazin - 1888, Gomirje, Vrbovsko zemqoradnik
Mamula, Petar Kuzmanov - 1889, Jasenak, Ogulin zemqoradnik
Mamula, Savo Todorov - 1884, Jasenak, Ogulin zemqoradnik
Mandari}, Ilija Lazin - 1879, Vrebac, Gospi} rudarski radnik
Mandari}, Iso Petrov - 1881, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Mandari}, Jovo \urin - 1873, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Mandari}, Marko Radev - 1893, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
134 Ilija Petrovi}
Mandari}, Milan J. -
Mandari}, Milan Petrov - 1889, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Mandari}, Mi}a Vasin - 1893, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Mandari}, Nikola Lukin - 1890, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Mandi}, Danilo - Oto~ac
Mandi}, \uro Mihajlov - 1888, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Mandi}, Ilija Pavlov - 1885, Lu{}ani, Petriwa {ofer
Mandi}, Janko Radev - 1892, Lu{}ani, Petriwa zemqoradnik
Mandi}, Lazo Petrov - 1893, Bogovoqa, Sluw zemqoradnik
Mandi}, Luka Stefanov - 1882, Doqane, Oto~ac zemqoradnik
Mandi}, Mile Radev - 1882, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
Mandi}, Milo{ Nikolin - 1875, Kartalija, Vojni} zemqoradnik
Mani}anin, Mi}a Ilijin - 1889, Rujevac, Dvor kova~
Manojlovi}, Ilija Mihajlov - 1886, Sjeni~ak, Karlovac zemqoradnik
Manojlovi}, Jovo Milin - 1884, Gorwi Sjeni~ak, Karlovac zemqoradnik
Manojlovi}, Milan Simin - 1897, [atorwa, Glina zemqoradnik
Mance, Stjepan - Hrvatska
Maodu{, \uro Igwatijin - 1888, Medak, Gospi} zemqoradnik
Maodu{, Ilija Tanasijin - 1893, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Maodu{, Marko(Ranko?) Danin - 1897, Medak, Gospi} zemqoradnik
Maodu{, Nikola Milin - 1889, Medak, Gospi} zemqoradnik
Maodu{, Petar Milin - 1894, Medak, Gospi} zemqoradnik
Maodu{, Stevo Nikolin - 1893, Kukqi}, Gospi} zemqoradnik
Maodu{, Todor \ur|ev - 1878, Medak, Gospi} zemqoradnik
Maravi}, \uro Savin - 1890, Dre`nica, Ogulin zemqoradnik
Maravi}, Ilija Savin - 1893, Dre`nica, Ogulin ma{inist
Maravi}, Lazar \ur|ev - 1884, Dre`nica, Ogulin zemqoradnik
Maravi}, Mihajlo Nikolin - 1888, Seli{te, Ogulin zemqoradnik
Maravi}, Petar Vasilijev - 1874, [kipine, Ogulin zemqoradnik
Margeti}, Vid Antin - 1887, Orlovac, Belovar zemqoradnik
Margeti}, Petar Petrov - 1889, Gorwi Mihoqac, Podravska Slatina ratar
Mare{ (Maro{?), Tomo Ivanov - 1887, [arengrad, Ilok mesar
Marij{i}(?), Petar Ilijin - 1893, Bremna, Benkovac zemqoradnik
Marin, Risto Ristin - 1885, Goran, Pakrac zemqoradnik
Marinkovi}, Bogdan \ur|ev - 1888, Mekiwar, Udbina zemqoradnik
Marinkovi}, Vaso \urin - 1894, Mekiwar, Udbina {ofer
Marinkovi}, Jovo \urin - 1877, Kozarac, Vrginmost zemqoradnik
Marinkovi}, Sava Ilijin - 1896, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Marinovi}, Andrija \or|ev - 1880, Gor. Mihoqac, Podr. Slatina ratar
Marinovi}, Grgur Ivanov - 1892, Su}uraj, Hvar ribar
Marinovi}, Milo{ Mitrov - 1891, Mihoqsko, Vojni} zemqoradnik
Mari} Ilija Ilijin - 1879, Li~ki Osek, Gospi}
Mari}, Blagoje Tanasijin - 1878, Dowi Hrastovac, Sisak zemqoradnik
Mari}, Mihajlo Miletin - 1889, Krwak, Karlovac zemqoradnik

Mari}, Rade Jovin - 1889, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
Mari}, Sava Sr|in - 1880, [umetlica, Nova Gradi{ka zemqoradnik
Mari}, Stojan Tanasijin - 1894, Dowi Hrastovac, Sisak zemqoradnik
Mari~evi}, Ilija Nikolin - 1895, Vrelo, Gra~ac fabri~ki radnik
Mari~i}, \uro Gli{in - 1894, Dodo{i, Petriwa zemqoradnik
Marjanovi}, Vujo Stevanov - 1892, Buni}, Korenica zemqoradnik
Marjanovi}, Dragutin Markov - 1893, Tremu{wak, Petriwa kolar
Marjanovi}, Ilija Todorov - 1895, Quba~, Knin zemqoradnik
Marjanovi}, Milan - 1876, Visu}, Korenica
Marki{, Janko Gligin - 1890, Lu{}ani, Petriwa kolar
Markovina, Simo \urin - 1885, Dugo Selo, Pisarovina zemqoradnik
Markovi}, Bernard Boìn - 1899, Dubrovnik zemqoradnik
Markovi}, \uro Radev - 1892, Debelo Brdo, Korenica zemqoradnik
Markovi}, Qubomir Nikolin - 1888, Uqanik, Daruvar zemqoradnik
Markovi}, Pavle - Lika
Markovi}, Stevo Nikolin - 1892, Uqanik, Daruvar ratar i {ofer
Martinovi}, \uro Milo{ev - 1893, Rijeka, Vojni} zemqoradnik
Martinovi}, \uro Stojanov - 1893, Mali Gradac, Glina radnik
Martinovi}, Milo{ Ilijin - 1890, Mihoqsko, Vojni} zemqoradnik
Martinovi}, Niko Mili}ev - 1893, Mihoqsko, Vojni} zemqoradnik
Martinovi}, Ninko Jovanov - 1890, Krstiwa, Vojni} fabri~ki radnik
Martinovi}, Stevan Matijin - 1895, Daq, Vukovar bravar
Marti}, Jovo Nikolin - 1879, Buzeta, Glina zemqoradnik
Marti~i}, Mitar Paunov - 1895, Ramqane, Knin zemqoradnik
Maruni}, Vaso \ur|ev - 1883, Medak, Gospi} zemqoradnik
Maruni}, Mile Tanasijin - 1894, Medak, Gospi} zemqoradnik
Mar~eti}, Lazo Ilijin - 1896, Klasni}, Glina
Mar~eti}, Tomo Petrov - 1890, Mala Popina, Gra~ac opan~ar
Maslek, Petar Pavlov - 1890, Dowi Sjeni~ak, Karlovac zemqoradnik
Maslek, Simo Vasin - 1881, Milo{evac, âzma zemqoradnik
Masnikosa, Dane Todorov - 1888, Pe}ane, Korenica rudar
Masnikosa, Rade Vasin - 1893, Pe}ane, Korenica zemqoradnik
Mate{i}, Dragi} \urin - 1897, Sluw zemqoradnik
Matija{evi}, Luka Spirin - 1891, Imotski zemqoradnik
Matijevi}, Mile Jovin - 1882, Buni}, Korenica zemqoradnik
Matijevi}, Mili} Lazin - 1890, Radovica, Sluw zemqoradnik
Matijevi}, Pavle Markov - 1892, Gorwa Trebiwa, Karlovac zemqoradnik
Mati}, Dmitar - Divoselo, Gospi}
Mati}, Du{an Dmitrov - 1896, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Mati}, Ilija Perinov - Divoselo, Gospi}
Mati}, Janko - Divoselo, Gospi}
Mati}, Jovan** Dmitrov - 1887, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
136 Ilija Petrovi}
Mati}, Jovan Obradov - 1881, Divoselo, Gospi}

Mati}, Mi}o Ilkov - Vrelo Poqe/Divoselo, Gospi}
Mati}, Nikola Jovin - 1876, Kurjak, Udbina zemqoradnik
Mati}, Nikola Perinov - Vrelo Poqe/Divoselo, Gospi}
Mati}, Rade Vasin - 1892, Zamla~a, Dvor zemqoradnik
Mati}, Rade Stevanov - 1883, Nebqusi, Dowi Lapac zemqoradnik
Mati}, Stevo-Ku}ada Simin - Vrelo Poqe/Divoselo, Gospi}
Matkovi}, Sima Jovin - 1893, Jagma, Pakrac zemqoradnik
Matok, Ivan Ga{parov - 1889, Zagreb bravar
Matutinovi}, Jure - Zaostrog, Makarska
Ma}e{i} Mihajlo Mihajlov - 1890, Dugi Dol, Vojni} zemqoradnik
Ma}e{i}. \uro Markov - Krwak, Vojni}
Ma}e{i}, \uro Milo{ev - 1889, Kqu~ar, Vojni} zemqoradnik
Ma}e{i}, \uro Mirkov - 1896, Dugi Dol, Vojni} zemqoradnik
Ma}e{i}, Nikola Mili}ev - 1893, Krwak, Karlovac zemqoradnik
Ma{i}, Dmitar Milankov - 1895, Kurjak, Udbina fabri~ki radnik
Meanxija, Jovo Vasin - 1889, Gori~ka, Dvor zemqoradnik
Meanxija, Mirko Nikolin - 1892, Majske Poqane, Glina
Meanxija, Nikola Mirkov - 1892, Glina fabri~ki radnik
Medi}, Boò Milanov - 1895, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Medi}, Gojko -
Medi}, Dane Jovin - 1891, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Medi}, Dane Milin - 1898, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Medi}, Dane Petrov - 1893, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Medi}, \uro Danin - 1885, Dobroselo, Dowi Lapac zemqoradnik
Medi}, Ilija Danin - 1894, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Medi}, Ilija Lazin - 1888, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Medi}, Ilija Pejin - 1885, Skadar, Dowi Lapac zemqoradnik
Medi}, Jovan Danilov - 1893, Dobroselo, Dowi Lapac bojaxija
Medi}, Kojo -
Medi}, Lazo Lazin - 1892, Zaklopac, Dowi Lapac zemqoradnik
Medi}, Marko Ilijin - 1891, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Medi}, Mile Petrov - 1893, Dobroselo, Dowi Lapac zemqoradnik
Medi}, Nikola Milin - 1890, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Medi}, Rade Danin - 1884, Dowe Selo, Dowi Lapac zemqoradnik
Medi}, Rade Jandrin - 1873, Dowe Selo, Dowi Lapac zemqoradnik
Medi}, Rade Jovanov - 1878, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Medi}, Sava [pirin - 1885, Bjelina, Benkovac zemqoradnik
Medi}, Stevo Jovanov - 1892, Doqani, Dowi Lapac mehani~ar
Me|ak, Ilija Ilijin - 1878, Brlog, Oto~ac zemqoradnik
Meì~anin, Jovan Avramov - 1886, Pakrac delovo|a
Meni}anin, Mi}an - Srbska Krajina
Meni}anin, Rade - Srbska Krajina
Mesi}, Mile Stevanov - 1892, Toboli}, Sluw zemqoradnik

Metiko{, Ilija Ilijin - 1881, Bijele Vode, Glina zemqoradnik
Meha~ek, Andro Imrov - 1889, Negovec, Krièvci radnik
Mià, \uro Nikolin - 1892, Primi{qe, Sluw zemqoradnik
Mijailovi}, Danilo Stevin - 1886, Glavace, Oto~ac zemqoradnik
Mijakovi}, Boò Radev - 1893, Gra~ac zemqoradnik
Mijanovi}, Nikola Jovanov - 1892, [egestin, Dvor zemqoradnik
Mika{inovi}, Simo Racin - 1895, Dubrava, Ogulin trg. pomo}nik
Mika{inovi}, Stojan Boìn - 1889, Gojak, Ogulin zemqoradnik
Mikeqi}, Jakov Tomin - 1885, Grubi{no Poqe zemqoradnik
Milakovi}, Dragi} Te{anov - 1885, Pu{ina, Orahovica zemqoradnik
Milakovi}, Jovan Nikolin - 1886, Plav{inac, Koprivnica pisar
Milakovi}, Marko Radev - 1888, Mali Zdenci, Grubi{no Poqe radnik
Milakovi}, Mile Tomin - 1893, Kraguq, Pakrac zemqoradnik
Milakovi}, Simo Matejin - 1871, Staro Selo, Petriwa zemqoradnik
Milakovi}, Stevo Radev - 1901, Belo Brdo, Osek radnik
Milanovi}, Marko Jovanov - 1887, Brezovac, Sluw zemqoradnik
Milanovi}, Milan Radev - 1893, Musulini, Ogulin zemqoradnik
Milanovi}, Nikola Radev - 1890, Vranova~a, Korenica fabri~ki radnik
Milanovi}, Petar Milin - 1895, Vequn, Glina radnik
Milanovi}, Petar Teodorov - 1893, Kukuwevac, Pakrac zemqoradnik
Mila{, Mi}o Jovanov - 1891, Vrlika, Siw
Mila{inovi}, Milo{ \ur|ev - 1883, Jurga, Vojni} zemqoradnik
Milekovi}, Ivan Blaòv - Ivan Gora, Petriwa zemqoradnik
Milenkovi}, Milo{ Nikolin - 1895, Katarena, Dvor zemqoradnik
Mileti}, Adam Radev - 1885, Hrastovac, Kostajnica zemqoradnik
Mileti}, Jovan [pirin - 1897, Subotski Brod, Novska zemqoradnik
Mileti}, Stevan Petrov - 1886, Dowi Hrastovac, Kostajnica
Mileusni}, Dane Milin - [iroka Kula, Gospi}
Mileusni}, Jovo Vujin - 1896, Dowi Lapac zemqoradnik
Mileusni}, Marko Simin - 1894, Kosiw, Gospi} trgova~ki pomo}nik
Mileusni}, Mile Vukov - 1893, Kula, Gospi} zemqoradnik
Mileusni}, Mile Jovin - 1893, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
Mileusni}, Mile Nikolin - 1885, Dubrave, Oto~ac zemqoradnik
Mileusni}, Mi}o Danilov - 1893, [iroka Kula, Gospi}
Mileusni}, Nikola Dmitrov - 1888, Kula, Gospi} zemqoradnik
Mileusni}, Petar Aleksin - 1893, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
Mileusni}, Petar Nikolin - 1878, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
Mileusni}, Stevo Danin - 1889, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
Milija{evi}, Maksim Vasin - 1888, Svra~kovo Selo, Udbina zemqoradnik
Milinovi}, Qubomir Mi{in - 1893, Gor. Kusowe, Podr. Slatina radnik
Milisavqevi}, Dmitar Stani{in - 1893, Kula, Gospi} zemqoradnik
Milisavqevi}, Ilija Todorov - 1894, Kula, Gospi} zemqoradnik
138 Ilija Petrovi}
Milisavqevi}, Mane Tejin - 1891, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik

Milisavqevi}, Mile A}imov - 1880, [iroka Kula, Gospi}
Milisavqevi}, Nikola Stevanov - 1891, Kula, Gospi} zemqoradnik
Milisavqevi}, Stevan Todorov - 1895, Kula, Gospi} zemqoradnik
Mili}, Adam Milin - 1895, Kr~evo, Kostajnica zemqoradnik
Mili}, Dane - Kordun
Mili}, Jovan Maksimov - 1882, Marin Do, Karlovac zemqoradnik
Mili}, Mile Petrov - 1894, Gor. Gu~ani, Slav. Poèga zemqoradnik
Mili}, Milo{ Jevtimijev - 1894, Javnica, Dvor zemqoradnik
Mili}, Ninko - Kordun
Mili}, Rade Nikolin - 1893, Blatu{a, Vrginmost fabri~ki radnik
Mili}, Sima Lukin - 1884, Kr~evo, Kostajnica zemqoradnik
Mili}, Stevo Milovanov - 1888, Nova Kr{qa, Sluw zemqoradnik
Mili}evi}, Janko Pantin - 1894, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Mili}evi}, Mirko Ilijin - 1886, Josipdol, Ogulin berberin
Mili~i}, Savo - Srbska Krajina
Mili~i}, Todor Simin - 1880, Smrdeqe, Knin mehani~ar
Mili{, Marko Ivanov - 1894, Lumbarda, Kor~ula kamenorezac
Milovanovi}, Dane Petrov - 1892, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik
Milovanovi}, Du{an Davidov - 1886, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik
Milovanovi}, \uro Petrov - 1870, Bogovoqa, Sluw zemqoradnik
Milovanovi}, Mile Dejin - 1891, Vequn, Sluw zemqoradnik
Milovanovi}, Nikola Jovanov - 1893, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik
Milovi}, \uro Vidakov - 1888, Bobare, Pakrac zemqoradnik
Milojevi}, Mile Pavlov - 1884, êmernica, Topusko zemqoradnik
Milojevi}, Toma Mihailov - 1886, Mogori}, Gospi} radnik
Milosavqevi}, \uro Danin - 1895, Kula, Gospi} zemqoradnik
Milosavqevi}, \uro Lukin - 1891, Kula, Gospi} zemqoradnik
Milosavqevi}, Mile A}imov - 1886, Kula, Gospi} zemqoradnik
Milo{evi}, Jovo Boìn - 1895, Visu}, Korenica zemqoradnik
Milo{evi}, Mane-Ma}o Radev - Visu}, Korenica zemqoradnik
Milo{evi}, Mile Petrov - 1883, Visu}, Korenica stolar
Milo{evi}, Petar Radev - 1890, Visu}, Korenica zemqoradnik
Miqanovi}, Milovan Petrov - 1891, Vequn, Sluw zemqoradnik
Miqanovi}, Petar Mili}ev - 1898, Klupica, Vojni} radnik
Miqanovi}, Stevan Ilijin - 1888, Kula, Gospi} zemqoradnik
Miqanovi}, Toma Lazin - 1868, Toma{ica, Belovar opan~ar
Miqevi}, \uro Kojin - 1883, Ba~kovica, Belovar ma{inbravar
Miqevi}, Lazo - 1891, Brezovo Poqe, Glina
Miqevi}, Mile Adamov - 1891, Lu{}ani, Petriwa zemqoradnik
Miqevi}, Rade Jankov - 1892, Mala Vranovica, Topusko drvodeqa
Miqkovi}, Gajo \urin - 1894, Skenderovci, Pakrac zemqoradnik
Miqkovi}, Jova Josifov - 1894, Skenderovci, Pakrac zemqoradnik
Miqu{, Ilija Nikolin - 1895, Omsica, Gra~ac zemqoradnik

Miqu{, Marko Jovanov - 1880, Poqica, Gra~ac zemqoradnik
Miqu{, Mile Nikolin - 1884, Omsica, Gra~ac zemqoradnik
Miqu{, Toma Petrov - 1894, Derengaj, Gra~ac zemqoradnik
Miqu{kovi}, Nikola Boìn - 1895, Miqevac, Sluw zemqoradnik
Mio~inovi}, \uro Adamov - 1888, Mio~inovi}, Petriwa zemqoradnik
Mio~inovi}, Stevan Savin - 1884, Ma~kovo Selo, Petriwa kova~
Miri}, Vojo Danin - 1877, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Miri}, Danilo Tomin - 1889, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Miri}, Dimitrije Milanov - 1890, Krbavica, Korenica ma{inski radnik
Miri}, Jovan Jakovov - 1887, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Miri}, Mile Budin - 1896, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Miri}, Nikola Josifov - 1892, Gorwa Dubrava, Ogulin zemqoradnik
Miri}, Nikola Stevanov - 1888, Buni}, Korenica zemqoradnik
Miri}, Stevo Mijajlov - 1885, Miri} [tropina, Korenica zemqoradnik
Miri}, Todor Stevanov - 1895, Krbavica, Korenica zidar
Mirki}, Jovan Petrov - 1892, Brebornica, Vojni} zemqoradnik
Mirkovi}, \uro Manin - 1889, Komi}, Udbina op{tinski pisar
Mirkovi}, Ilija Jeftov - 1884, Poqice, Udbina zemqoradnik
Mirkovi}, Jovan Milanov - 1880, Dednica, Vukovar fabri~ki radnik
Mirkovi}, Milan Stevin - 1893, Zalu`nica, Oto~ac zemqoradnik
Mirkovi}, Mile Petrov - 1890, Poqice, Udbina zemqoradnik
Mirkovi}, Milo{ ]irin - 1885, Komi}, Udbina zemqoradnik
Mirkovi}, Mirko Petrov - 1894, Ciglenik, Slav. Poèga zemqoradnik
Mirkovi}, Stevan Petrov - 1883, Ciglenik, Slavonska Poèga kova~
Mirkovi}, Stevo - Kukuwevac, Pakrac
Mirosavqevi}, \uro Savin - 1894, Komogovina, Kostajnica zemqoradnik
Mir~eti}, Laza Ilijin - 1896, Klasni}, Glina zemqoradnik
Mitrovi}, Jovan Lazin - 1888, Brweu{ka, Glina zemqoradnik
Mitrovi}, Nikola Lukin - 1892, Kukuwevac, Pakrac drvodeqa
Mihailovi}, Gli{o Petrov - 1894, Poqana, Vojni} zemqoradnik
Mihajlovi}, Luka Jecin - 1889, Miklu{evci, Vukovar zemqoradnik
Mihajlovi}, Sava Jovanov - 1888, Otok, Ogulin trgova~ki pomo}nik
Miheli}, Ivan M. - 1894, Bobovica, Samobor mehani~ar
Mihi}, Danilo Radev - 1897, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Mihi}, \ura| Ilijin - 1893, Medak, Gospi} zemqoradnik
Mihi}, Stojan Jovanov - 1883, Medak, Gospi} zemqoradnik
Mihovilovi}, Nikola Milin - 1894, Trnovac, Nova Gradi{ka zemqoradnik
Mici}, Josif-Jovo Ilijin - 1892, Majski Trtnik, Glina radnik
Mi{eqi}, Jovo - Banija(?)
Mi{kovi}, Simo G. - 1880, Bili{ane, Obrovac
Mi{qenovi}, Gligo Matejin - 1887, Lu{}ani, Petriwa kova~
Mi{qenovi}, Mile Mitrov - 1893, Crni Potok, Vrginmost fabr. radnik
140 Ilija Petrovi}
Mi{qen~evi}, Pavle Jandrin - 1880, Perjasica, Vojni} zemqoradnik

Mi{~evi}, Dane Petkov - 1886, Vajin Vrh, Ogulin zemqoradnik
Mi{~evi}, Danilo Milin - 1888, Po~iteq, Gospi}
Mi{~evi}, Janko Pantin - 1884, Po~iteq, Gospi}
Mi{~evi}, Luka Markov - 1894, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Mi{~evi}, Milan - Po~iteq, Gospi}
Mi{~evi}, Mihajlo Pavlov - 1888, Po~iteq, Gospi} tesar
Mi{~evi}, Nikola Matin - 1882, Katinovac, Topusko radnik
Mi{~evi}, Petar Rafailov - 1890, Vajin Vrh, Ogulin zemqoradnik
Mi{~evi}, Rade Mili}ev - 1888, Muwava, Ogulin zemqoradnik
Mi{~evi}, Stevan Tanasijin - 1891, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Mla|an, Nikola Markov - 1890, Buha~e, Sluw rudar
Mla|an, Petar Stankov - 1882, Bukovica, Vojni} zemqoradnik
Modruni}, Nikola Todorov - 1892, Zaklopac, Dowi Lapac zemqoradnik
Moikovi}(Miokovi}?), Milan \urin - 1893, @agrovi}, Knin seqak
Mokek, Josip \urin - 1888, Novakovec, Vara`din rudar
Momi}, Vasilije Blaòv - 1895, [a{eva, Glina zemqoradnik
Momi}, Janko Stevanov - 1893, Srbska Krajina veterinarski tehni~ar
Mom~ilovi}, \ukan Stani{in - 1893, Rebi}, Udbina zemqoradnik
Mom~ilovi}, Ilija Gajin - 1892, Rebi}, Udbina zemqoradnik
Mom~ilovi}, Ilija Nikolin - 1895, Lipovac, Vojni} zemqoradnik
Mom~ilovi}, Jovan Milo{ev - 1895, Komi}, Udbina zemqoradnik
Mom~ilovi}, Jovo Davidov - 1896, Krstiwa, Vojni} zemqoradnik
Mom~ilovi}, Mili} Stevanov - 1889, Mo~ila, Sluw zemqoradnik
Mom~ilovi}, Nikola Mi}in - 1896, Duwak, Vojni} zemqoradnik
Mom~ilovi}, Nikola Radev - 1894, Lipovac, Vojni} zemqoradnik
Mom~ilovi}, Nikola Stevanov - 1883, Kr{, Oto~ac zemqoradnik
Mom~ilovi}, Petar Milo{ev - 1895, Komi}, Udbina zemqoradnik
Mom~ilovi}, Stanko Gli{in - 1876, Komi}, Udbina rudar
Mom~ilovi}, Stanko Milin - 1894, Rebi}, Udbina zemqoradnik
Mom~ilovi}, Stevan \urin - 1882, Mom~ilovi}a Kosa, Glina ratar
Mom~ilovi}, Stevan Mi}in - 1888, Blata, Ogulin opan~ar
Mrakovi}, Milan Aleksin - 1888, Narta, âzma zemqoradnik
Mrakovi}, Stevan K. - 1896, Vlahovi}, Glina zemqoradnik
Mrakovi}, Stevo Milin - 1899, Dragotina, Glina zidar
Mrakovi}, Ilija \urin - 1897, Goliwa, Vrginmost stolar
Mrakovi}, Simo Adamov - 1894, Kozarac, Vrginmost zemqoradnik
Mrvo{, Vladimir Nikolin - 1889, Gomirje, Ogulin novinar
Mrvo{, Mile \okin - 1886, Poqana, Ogulin zemqoradnik
Mrvo{, Petar Savin - 1884, Gomirje, Ogulin zemqoradnik
Mrdaq, Mile Nikolin - 1893, Palanka, Gra~ac kelner
Mr|a, David Davidov - 1891, Dnopoqe, Dowi Lapac zemqoradnik
Mr|a, Jovo Jovanov - Birova~a, Dowi Lapac
Mr|a, Rade Danilov - 1878, Dnopoqe, Dowi Lapac zemqoradnik

Mr|a, Stevo Vasilov - 1888, Visu}, Korenica zemqoradnik
Mr|enovi}, Ba}o Petrov - 1895, Obqaj, Glina zemqoradnik
Mrkailo, Dane - Radu~, Gospi}
Mrki}, Petar A}imov - 1868, Brebornica, Vojni} zemqoradnik
Mrki}, Stanko \ur|ev - 1890, Brebornica, Vojni} zemqoradnik
Mudri}, Mile \okin - 1893, Vajin Vrh, Ogulin fabri~ki radnik
Mudri}, Mile Radev - 1895, Trojvrh, Ogulin zemqoradnik
Mudri}, Mileta Milin - 1891, Vajin Vrh, Ogulin zemqoradnik
Mudri}, Rade Milin - 1886, Vajin Vrh, Ogulin zemqoradnik
Mudri}, Radi{a - Kordun
Mu`deka, Du{an Milo{ev - 1896, Buzeta, Glina zemqoradnik
Mu`deka, Pavle \urin - 1888, Buzeta, Glina zemqoradnik
Mujadin, \uro Matijin - 1886, Bedenik, Belovar zemqoradnik
Muwas, Ilija Miletin - 1893, Mlakva, Gospi} zemqoradnik
Muwas, Mane Jovin - 1892, Mlakva, Gospi} zemqoradnik
Muwas, Nikola Boìn - 1890, Dubrave, Ogulin pisar
Musulin, Petar Jeremijin - 1891, Bukovica, Vojni} zemqoradnik
Musulin, \or|e A}imov - 1889, Musulini, Ogulin zemqoradnik
Muti}, Andro - Srbska Krajina
Muti}, Ilija Stojanov - 1885, Blatu{a, Vrginmost zemqoradnik
Mu{kiwa, Pajo Lukin - 1886, Stara Kr{qa, Sluw zemqoradnik...
Nakarada, Dane - Lika

Nakarada, Sava - Dowi Lapac
Nakarada, Svetozar - Dowi Lapac
Nakarada, Svetomir Vujin - 1889, Li~ko Petrovo Selo, Korenica miner
Naprta, \uro [ukov - 1889, Podum, Oto~ac zemqoradnik
Naran~i}, Arsa Savin - 1888, Doqani, Oto~ac zemqoradnik
Naran~i}, Bude Nikolin - 1893, Turjanski, Oto~ac zemqoradnik
Naran~i}, Du{an \urin - 1891, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Naran~i}, Mane Nikolin - 1896, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Naran~i}, Milan Mi}in - 1888, Doqani, Oto~ac zemqoradnik
Nevajdi}, Vaso Danin - 1891, Tuk, Korenica zemqoradnik
Nevajdi}, Nikola Jovin - 1894, Tuk, Korenica zemqoradnik
Nedi}, Blagoje Simin - 1885, Gorwa Ra{enica, Grubi{no Poqe ratar
Nedi}, Jovan Nikolin - 1896, Divoselo, Dowi Lapac zemqoradnik
Nestorovi}, Nikola Stevanov - 1889, Pavkov~ani, Petriwa zemqoradnik
Nestorovi}, Paja Sovrin - 1886, Opatovac, Vukovar mlinar
Nikovi}, Petar Ilijin - 1885, Vera, Ogulin mesar
Nikoli}, Josif Markov - 1879, Uqanik, Daruvar pekar
Nikoli}, Petar \urin - 1888, Dubica, Kostajnica zemqoradnik
142 Ilija Petrovi}
Nikoli}, Stanko Vasin - 1890, Trwani, Slavonski Brod ma{inbravar

Nikoli{, Milo{ Jankov - 1892, Gorwi Sjeni~ak, Karlovac zemqoradnik
Nik{i}, Aleksandar Ilijin - 1895, Kobiqak, Dvor zemqoradnik
Nik{i}, Janko Lukin - 1896, Kobiqak, Dvor zemqoradnik
Nik{i}, Jovo Petrov - 1889, Barlete, Gospi} zemqoradnik
Nik{i}, Kosta -
Nik{i}, \or|e Mihajlov - 1882, Javoraw, Dvor
Ninkovi}, \uro Savin - 1884, Obqajac, Sluw zemqoradnik
Ni{evi}, \or|e Mili}ev - 1882, Javoraw, Zagreb fabri~ki radnik
Ni{evi}, Milo{ Lukin - 1888, Staro Selo Topusko, Topusko zemqoradnik
Novakovi}, Arsenije Teodorov - 1894, Strmen, Kostajnica trg. pomo}nik
Novakovi}, Vaso \ukanov - 1893, Zavo|e, Gospi} rudar
Novakovi}, Vaso Milin - 1891, Kirin, Topusko zemqoradnik
Novakovi}, Vlado - Knin
Novakovi}, Ilija Jozin - 1894, Velika Popina, Gra~ac zemqoradnik
Novakovi}, Jovo Te{in - 1894, Strmen, Kostajnica rudar
Novakovi}, Marko Mijajilov - 1888, êmernica, Topusko zemqoradnik
Novakovi}, Marko Simin - 1889, Dobra{nica, Dowi Lapac zemqoradnik
Novakovi}, Milan - Lika
Novakovi}, Nikola Petrov - 1872, Kirin, Topusko drvodeqa
Novakovi}, Petar Andrin - 1889, Medinci, Podr. Slatina èlezni~ar
Novakovi}, Petar Mojsijin - 1877, Glina kroja~
Novakovi}, Petar Stevanov - 1890, Gorwi Hrastovac, Kostajnica ratar
Novakovi}, Rade \urin - 1890, Velika Popina, Gra~ac zemqoradnik
Novakovi}, Sava Savin - 1893, Velika Popina, Gra~ac zemqoradnik
Novakovi}, Savo Perin - 1886, Borovo Suhopoqsko, Virovitica ratar
Novakovi}, Stojan Todorov - 1892, Velika Popina, Gra~ac zemqoradnik
Novkovi}, Gavrilo Simin - 1884, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Novkovi}, Dmitar Vasin - 1886, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Novkovi}, Luka Mi}in - 1894, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Novkovi}, Todor Tanasijin - 1896, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Novosel, Frawo Ivanov - 1889, Podgra|e, Samobor kroja~
Noìni}, Petar Jovanov - 1891, Jo{evica, Glina zemqoradnik
Nonkovi}, Milan - Knin...
Wegovan, \ura| Prokin - 1893, [alamuni}, Korenica zemqoradnik

Wegovan, \uro Petrov - 1896, Dobro Selo, Dowi Lapac zemqoradnik
Wegovan, \uro Petrov - 1898, Ma{i}, Nova Gradi{ka zemqoradnik
Wegovan, \uro Stankov - 1885, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Wegovan, Mile Isakov - 1892, [alamumi}, Korenica zemqoradnik
Wegovan, Mihailo - Buni}, Korenica
Wegovan, Nikola Milin - 1894, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Wegomir, Dimitrije Isin - 1894, Vrebac, Gospi} zemqoradnik

Wegomir, Jovo Aleksin - 1895, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Wegomir, Lazo Jovanov - 1884, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Wegomir, Mane Tanasijin - 1882, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Wegomir, Milan Dmitrov - 1882, Zavo|e, Gospi} zemqoradnik
Wegomir, Milan Tanasijin - 1891, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Wegomir, Nikola Trifunov - 1890, Vrebac, Gospi} zemqoradnik...
Obradovi}, Dane Milin - Dowi Lapac.

Obradovi}, Dmitar Bla{kanov - Velika Cesta/Divoselo, Gospi}
Obradovi}, \uro Manojlov - 1888, Klenovac, Gra~ac zemqoradnik
Obradovi}, Igwat Zarijin - 1884, Velika Pisanica, Belovar zemqoradnik
Obradovi}, Ilija Petrov - 1893, Rudopoqe Bruvawsko, Gra~ac zemqoradnik
Obradovi}, Ilija Radev - 1889, Virova~a, Dowi Lapac zemqoradnik
Obradovi}, Ilija Tanasijin - Divoselo, Gospi}
Obradovi}, Janko Josifov - 1895, Divoselo, Gospi}
Obradovi}, Janko-Da{an Jovanov - 1884, Divoselo Gospi}
Obradovi}, Joso - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Obradovi}, Luka Danin - Divoselo, Gospi}
Obradovi}, Luka ]irin - 1881, Galovac, Belovar radnik
Obradovi}, Milan Dmitrov - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Obradovi}, Milan Jovanov - 1890, Daba{nica, Dowi Lapac zemqoradnik
Obradovi}, Milan Obradov - 1895, Miqevac, Dowi Lapac zemqoradnik
Obradovi}, Milan Pavlov - 1887, Dowi Lapac trgovac
Obradovi}, Mile Jovin - 1885, Bruvno, Gra~ac zemqoradnik
Obradovi}, Mile Pantin - 1888, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Obradovi}, Milo{ Dmitrov - 1895, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Obradovi}, Milo{ Jandrijin - 1891, Dowi Lapac zemqoradnik
Obradovi}, Nikola Ilijin - 1898, Dowi Lapac zemqoradnik
Obradovi}, Petar-Peko Danin - Divoselo, Gra~ac
Obradovi}, Petar-Papo** Markov - 1896, Bruvno, Gra~ac zemqoradnik
Obradovi}, Rade Tripunov - 1895, Bruvno, Gra~ac zemqoradnik
Obradovi}, Radovan Stevanov - 1893, Imsovci, Daruvar elektri~ar
Obradovi}, Sava Savin - 1889, Dolovi, Gra~ac zemqoradnik
Obradovi}, Stevan Jovanov - 1893, Daba{nica, Dowi Lapac zemqoradnik
Obrenovi}, Damjan Petrov - 1863, Dowa Vele{wa, Kostajnica kova~
Obrenovi}, Du{an - Banija
Obri}, Dragan Budin - 1896, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Obri}, Milovan Milin - 1892, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Ogwanovi}, Milan Stojanov - 1884, Dragotina, Glina zemqoradnik
Ogwanovi}, Rade Mili}ev - 1897, Bijelo Poqe, Korenica zemqoradnik
Ogwanovi}, Stevan Stoj{in - 1892, Javnica, Dvor zemqoradnik
144 Ilija Petrovi}
Ogwenovi}, Adam - Banija

Ogwenovi}, Mile - Slavonija
Ogwenovi}, Rade Lukin - 1867, So~anica, Dvor zemqoradnik
Ogwenovi}, Stevo -
Ogrizovi}, Rade Petrov - 1893, Blata, Ogulin zemqoradnik
Odanovi}, Lazar Savin - 1894, [iroka Kula, Gospi}
Odanovi}, Petar Todorov - 1886, [iroka Kula, Gospi}
Oka{, Boò Aleksin - 1883, Mre`nica, Sluw zemqoradnik
Oklobxija, Jovo \ukanov - 1897, Medak, Gospi} zemqoradnik
Oklobxija, Jovo Lukin - 1895, Medak, Gospi} zemqoradnik
Okuli}, Jovan Andrijin - 1888, Lasovac, Belovar zemqoradnik
Olbina, Dane - Krbavica, Korenica
Olbina, Danilo N. - Lika
Oluja, Jovo Boìn - 1884, Ba~kovica, Belovar rudar
Oqa~a, Sava Markov - 1881, Obre`gorwa, Pakrac trgovac
Opala, Dane Gavrin - 1892, Gorwi Lapac, Dowi Lapac fabri~ki radnik
Opala, Dane \urin - 1897, Gorwi Lapac, Dowi Lapac zemqoradnik
Opali}, Milan Danin - 1893, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik
Opali}, Rade Jandrin - 1881, Komi}, Udbina zemqoradnik
Opara, Anton Ivanov - 1893, Primo{ten, [ibenik loà~ parnih kotlova
Opa~i}, \uro Nikolin - 1894, Javoraw, Dvor zemqoradnik
Opa~i}, \uro Lukin - 1894, Svra~kovo Selo, Udbina zemqoradnik
Opa~i}, \uro Milo{ev - 1893, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Opa~i}, Ilija Boìn - 1892, Dowi Lapac zemqoradnik
Opa~i}, Ilija Jovanov - 1895, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Opa~i}, Jovan Ilijin - 1900, âgli}, Pakrac zemqoradnik
Opa~i}, Jovo Savin - 1889, Dowi Lapac zemqoradnik
Opa~i}, Luka Milin - 1884, Komi}, Udbina zemqoradnik
Opsenica, Jovo Mi}in - 1895, [alamuni}, Korenica zemqoradnik
Opsenica, Mile Nikolin - 1896, Dragotina, Glina
Oreq, Pajo Mijatov - 1882, Kloko~evik, Slavonski Brod zemqoradnik
Ore{kovi}, Ivan Markov - 1887, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
Orli}, Vaja Milin - 1893, Vida{i}, Gospi} zemqoradnik
Orli}, Draè - Korenica
Orli}, Ivan Andri(ji)n - 1886, Gru`, Dubrovnik mornar
Orli}, Jova Budin - 1892, Vranova~a, Korenica zemqoradnik
Orli}, Milan Budimirov - 1891, Korenica, Gospi} |ak
Orlovi}, Ilija Milin - 1896, Rapajin Do, Oto~ac zemqoradnik
Orlovi}, Jovo \urin - 1887, Plo~a, Gra~ac zemqoradnik
Ostoji}, \uro Petrov - 1889, Kukuwevac, Pakrac zemqoradnik
Ostoji}, Kuzman Radev - 1896, @irovac, Dvor zemqoradnik
Ostoji}, Nikola Stankov - 1887, @irovac, Dvor bravar...
Pavi}, \uro Jovanov - 1884, Primi{qe, Sluw zemqoradnik

Pavi}, Petar Nikolin - 1883, Graovqan, Pakrac zemqoradnik
Pavkovi}, Milan \or|ev - 1865, Jo{an, Udbina radnik
Pavlekovi}, Vjekoslav Ivanov - 1895, Belovar ma{inist
Pavlica, Adam Adamov - 1890, Bestrma, Petriwa zemqoradnik
Pavlica, Bogdan \urin - 1883, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Pavlica, Dane Ilijin - 1891, Komi}, Udbina zemqoradnik
Pavlica, \uro Mitrov - 1889, Komi}, Udbina zemqoradnik
Pavlica, Jovan Jankov - 1886, Po~iteq, Gospi} pisar
Pavlica, Jovo Isin - 1893, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Pavlica, Mile - Vrebac, Gospi}
Pavlica, Milo{-Mi}o Danin - 1896, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Pavlica, Mirko(Marko?) Filipov - 1882, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Pavlica, Nikola Dmitrov - 1882, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Pavlica, Nikola Milentijev - 1883, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Pavlica, Petar Dmitrov - Po~iteq, Gospi}
Pavlica, Petar Danilov - 1893, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Pavlovi}, Marko Ninkov - 1893, Kirin, Topusko zemqoradnik
Pavlovi}, Marko Pavlov - 1897, Kiwa~ka, Sisak fabri~ki radnik
Pavlovi}, Milo{ Stankov - 1879, Slobo{tina, Slav. Poèga zemqoradnik
Pavlovi}, Stanko Jovanov - 1885, Dowi Kirin, Topusko zemqoradnik
Pavlovi}, Stojan - Banija
Padbaica, Branko Lazin - 1885, Tewa, Osek zemqoradnik
Padeànin, Mile Stevanov - 1892, Podgorje, Vojni} zemqoradnik
Padeànin, Mihailo - Krwak, Karlovac
Padrov, Ilija Petrov - 1896, Glavina, Imotski zemqoradnik
Paji}, Ilija Stevanov - 1895, Crkveni Bok, Sisak pekar
Paji}, Marko Samuilov - 1895, Slavsko Poqe, Topusko zemqoradnik
Paji}, Mili} Jovanov - 1884, Krstiwa, Vojni} zemqoradnik
Paji}, Petar Nikolin - 1892, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Palmica(?), Stojan Petrov - 1893, [vrakarica, Dvor zemqoradnik
Pandr{, Anton Andrijin - 1884, Suknovci, Drni{ trgovac
Panekovi}, \uro Jakovov - 1890, Krbavica, Gospi} zemqoradnik
Pani}, \uro Jovanov - 1880, Velika Gradusa, Petriwa zemqoradnik
Pani}, Milo{ - Krwak, Karlovac
Panteli}, Damjan Jovanov - 1878, Memiska, Kostajnica rudar
Pawevi}, Ilija Lukin - 1888, [tikada, Gra~ac zemqoradnik
Pawevi}, Nikola Dmitrov - 1894, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Pawkovi}, \uro Dmitrov - Mogori}, Gospi}
Pawkovi}, Manojlo Trivunov - 1889, Brlog, Oto~ac zemqoradnik
Pawkovi}, Milo Isin - 1896, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Pawkovi}, Nikola Stevanov - 1888, Korenica |ak
Papovi}, Vasa Ilijin - 1889, Zalu`nica, Oto~ac kasapin
146 Ilija Petrovi}
Parada, Josip Josipov - 1877, Molat, Zadar mornar

Parenti} Ivan Franin - 1886-1968, Zaostrog, Makarska
Paripovi}, Vaso Radev - 1894, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Paripovi}, Damwan \urin - 1885, Trnovac, Glina zemqoradnik
Paripovi}, Mile Ilijin - 1886, Kr{, Gospi} zemqoradnik
Paripovi}, Petar Mihailov - 1894, Kr{, Gospi} zemqoradnik
Paripovi}, Rade -
Paripovi}, Todor Mihailov - 1885, Kr{, Gospi} zemqoradnik
Paukovi}, Mane Mitrov - 1884, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Pauni}, Vasa Adamov - 1871, Jo{avica, Petriwa zemqoradnik
Paunovi}, Du{an Jovanov - 1896, Bjelovac, Kostajnica zemqoradnik
Paunovi}, Mile Ilijin - 1886, Brlog, Oto~ac zemqoradnik
Pa{i}, Dane \urin - 1880, Javornik, Dvor kova~
Pejakovi}, Petar Jovanov - 1895, Bliwski Kut, Sisak zemqoradnik
Pejinovi}, Arso Danilov - Mekiwar, Udbina
Pejinovi}, Ilija Stevanov - 1874, Tuk, Korenica zemqoradnik
Pejinovi}, Nikola -
Pej(i)novi}, Jovan Vojin - 1896, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Pejnovi}, Jovo Lukin - 1893, Vrhovine, Oto~ac zemqoradnik
Pejnovi}, Mile Jovin - 1883, Sviwarica, Vojni} zemqoradnik
Pelinovi}, Du{an Milin - 1886, Barna, Grubi{no Poqe loà~
Pelinxa(Peura~a?), Sava Jankov - 1896, êmernica, Vrginmost
Peni}, Mili} Stankov - 1895, Krwak, Karlovac zemqoradnik
Perak, Mato \urin - 1885, Sesvete Poè{ke, Slav. Poèga zemqoradnik
Perakovi}, Jovo -
Perakovi}, Stevo Josifov - 1895, Strmac, Velika Gorica zemqoradnik
Perve{, Ante Pavlov - 1894, Kri~ke, Drni{ radnik
Peren~evi}, Vaso - Srbska Krajina
Peren~evi}, Jovan Vujin - 1890, Ostroìn, Vrginmost stolar
Peren~evi}, Savo -
Perinovi}, Rade Jovanov - 1890, Debelo Brdo, Korenica zemqoradnik
Peri}, \uro Savin - 1894, Koloni}, Petrovac zemqoradnik
Peri}, Milivoje Nikolin - 1889, Dowi Poloj, Sluw fabri~ki radnik
Peri}, Stevan Antonijev - 1894, Katinci, Podr. Slatina zemqoradnik
Pero{evi}, Nikola Pavlov - 1882, [a{, Kostajnica zemqoradnik
Peru{a, Rudolf Tomin - 1890, Dowa Krup~ina, Jastrebarsko zemqoradnik
Petkovi}, \uro Simin - 1893, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Petkovi}, Petar Dmitrov - 1893, Plo~a, Gra~ac zemqoradnik
Petkovi}, Rade Radev - 1890, Vel. Peratovica, Grubi{no Poqe zemqoradnik
Petkovi}, Stevo Milin - 1886, Kik, Gra~ac zemqoradnik
Petrakovi}, Spaso Pilipov - 1879, Buni}, Korenica zemqoradnik
Petri}, Vojo Milanov - 1884, Studenci, Gospi} zemqoradnik
Petri}, Iso-Crni Danin - 1888, Studenci, Gospi} zemqoradnik
Petri}, Mate Ivanov - 1893, Vis fabri~ki radnik

Petri}, Mojsija -
Petri}, Nikola Naumov - 1897, Studenci, Gospi} zemqoradnik
Petri~i}, Vujo Milin - 1888, Mihaqevac, Korenica zemqoradnik
Petri~i}, Nikola - Srbska Krajina
Petri~i}, Stevan Jovanov - 1892, Korenica op{tinski pisar
Petrovi}, Aleksa Adamov - 1892, Brezovo Poqe, Glina zemqoradnik
Petrovi}, Dimitrije - Krbavica, Korenica
Petrovi}, Dmitar Lazin - 1879, Grabovac, Korenica zemqoradnik
Petrovi}, Du{an Dmitrov - 1895, Vrbnik, Knin kafexija
Petrovi}, \uro Lazin - 1888, Omsica, Gra~ac zemqoradnik
Petrovi}, Jovo Danin - 1892, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Petrovi}, Jovo Petrov - 1885, Smiqan, Gospi} rudar
Petrovi}, Lazo Vasin - 1895, Grubi{no Poqe pekar
Petrovi}, Nikola Vasiqev - 1884, Klasnik, Glina èlezni~ki radnik
Petrovi}, Sava Stevanov - 1892, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Pe}ar, Mato - Brist, Plo~e
Pe}ar, Stipe Matin - Zaostrog, Makarska
Pe}ar, Stjepan Petrov - Zaostrog, Makarska
Peura~a, \uro Milo{ev - 1893, Duqak, Vojni} zemqoradnik
Peura~a, Milutin Petrov - 1885, Krwak, Karlovac ma{inista
Pe{ut, Miladin Petrov - 1891, Modru{, Ogulin zemqoradnik
Pe{ut, Milo{ Pilipov - 1883, Modru{, Ogulin zemqoradnik
Pe{ut, Stevan Dmitrov - 1884, Bestrma, Petriwa zemqoradnik
Pe{ut, Todor Ilijin - 1891, Pla{ki, Ogulin zemqoradnik
Pe{uti}, Antun Vuskov(?) - 1886, Bol, Bra~ mornar
Pivalica, [imun Ivanov - 1892, Sutivan, Bra~ trgova~ki pomo}nik
Pijanovi}, Luka Nikolin - 1897, Padbovqe, Imotski zemqoradnik
Piqa, Marko Tomin - 1894, Zagorje, Sluw zemqoradnik
Piqa, Petar Radev - 1884, Neteka, Dowi Lapac zemqoradnik
Pinter, \uro Ivanov - 1876, Sinac, Oto~ac pekar
Pjevac, Ilija Rafailov - 1892, Toboli}, Sluw zemqoradnik
Pjevac, Nikola Nikolin - 1892, Tuk, Sluw obu}ar
Pjeva~, Dmitar - Divoselo, Gospi}
Pjeva~, Dmitar Jandrin - 1894, îtluk, Gospi} zemqoradnik
Pjeva~, \uro - Divoselo, Gospi}
Pjeva~, Ilija Nikolin - 1894, ûtluk, Gospi} limar
Pjeva~, Jandre Todorov - 1890, îtluk, Gospi} zemqoradnik
Pjeva~, Mile Todorov - 1894, îtluk, Gospi} zemqoradnik
Plav{a, Du{an Kuzmanov - 1896, [a{, Kostajnica zemqoradnik
Plav{i}, Stojan Radev - 1890, Li~ko Petrovo Selo, Korenica ratar
Plati{a, Dane [pirin - 1894, Vojvodu{a, Gospi} zemqoradnik
Pletku{i}, Mirko Petrov - 1891, Kostre{i, Sisak zemqoradnik
148 Ilija Petrovi}
Ple}a{, Varde Qubanov - Klisa/Divoselo, Gospi}

Ple}a{, Vaso (1) - Divoselo, Gospi}
Ple}a{, Vaso Simin (2) - 1891, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Ple}a{, Ilija Milin - 1889, Bruvno, Gra~ac zemqoradnik
Ple}a{, Janko Simin - 1896, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Ple}a{, Qubomir \ukanov - 1888, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Ple}a{, Manojlo Damjanov - 1888, Divoselo, Gospi}
Ple}a{, Mile Danin - Ple}a{i/Divoselo, Gospi}
Ple}a{, Pavle Pavlov - 1898, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Podbaica Branko Lazin - 1895, Tewa, zemqoradnik
Podunavac, Ilija Boìn - 1896, Dobretin, Dvor zemqoradnik
Podunavac, Kuzman Mi{in - 1883, Dragotina, Glina kova~
Poznan, Milovan Jandrijin - 1877, Brezovac, Sluw zemqoradnik
Poznan, Pane - Kordun
Poznanovi}, \or|e Stevanov - 1890, Kupinica, Gare{nica zemqoradnik
Poznanovi}, Milan Petrov - 1890, Kukuruzari, Kostajnica rudokopa~
Poznanovi}, Milan Spasojev - 1893, Visu}, Korenica zemqoradnik
Poznanovi}, Ostoja Vasiqev - 1875, @irovac, Dvor zemqoradnik
Poznanovi}, Pane \urin - 1887, Ma{vina, Sluw zemqoradnik
Poznanovi}, Petar Spasojev - 1889, Visu}, Korenica zemqoradnik
Pozni}, Gajo Lukin - 1888, Omsica, Gra~ac zemqoradnik
Pozni}, Dane - 1892, Omsica, Gra~ac
Pozni}, Pavle Danilov - 1890, Omsica, Gra~ac zemqoradnik
Pokrajac, Dmitar - Srbska Krajina
Pokrajac, Jovo -
Pokrajac, Mileta Tanasijin - 1894, Radu~, Gospi} zemqoradnik
Pokrajac, Nikola Stevanov - 1892, Kosijersko Selo, Vojni} zemqoradnik
Pokrajac, Savo - 1886, Srbska Krajina
Polak, Stevo Josipov - 1890, \ulevac, Daruvar mlinar
Polar, Vaso Andrejin - 1885, Slabiwa, Kostajnica zemqoradnik
Polimac, Janko Jovanov - 1893, [vrakarica, Dvor zemqoradnik
Polimac, Jovo Nikolin - 1873, Grabovac, Glina zemqoradnik -
Polimac, Stoj{a Petrov - 1893, [ikanlija, Dvor
Politeo, Tomo Stepanov - 1889, Novo Selo, Bra~ obu}ar
Poli}, Milan Frawin - 1896, Hreqin, Reka kamenorezac
Poli}, Stjepan Stjepanov - 1892, Li~ke Delnice loà~ na lokomotivi
Polovina, Aleksa Ilijin - 1895, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Polovina, Boò Danin - 1896, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Polovina, \uro Danin - 1896, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Polovina, Ilija Markov - 1896, Dobroselo, Dowi Lapac fabr. radnik
Polovina, Janko Maksimov - Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Polovina, Milan Manin - 1889, Dobroselo, Dowi Lapac bravar
Polovina, Milan Simin - 1889, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Popovi}, Gavro Gavrin - 1895, Kukuwevac, Pakrac zemqoradnik

Popovi}, Dane Milin - 1884, Nebqusi, Dowi Lapac zemqoradnik
Popovi}, Danilo Milin - 1874, @ivaja, Kostajnica zemqoradnik
Popovi}, Dmitar Jovin - 1887, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Popovi}, Dragi} Milovanov - 1898, Brezovac, Sluw zemqoradnik
Popovi}, Dragutin Ristov (1) - 1889, Tolvadija, Ogulin zemqoradnik
Popovi}, Dragutin Ristov (2) - 1891, Tolvadija, Ogulin zemqoradnik
Popovi}, \uro Markov - 1886, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Popovi}, Igwatija Adamov - 1889, Subotski Brod, Novska zemqoradnik
Popovi}, Ilija Lazin - 1880, Grbavac, Grubi{no Poqe zemqoradnik
Popovi}, Ilija Milin - 1884, Nebqusi, Dowi Lapac zemqoradnik
Popovi}, Ilija Milin - 1893, Dowi Lapac zemqoradnik
Popovi}, Jovan - Banija
Popovi}, Krsto Nikolin - 1883, Biskupija, Knin zemqoradnik
Popovi}, Lazo Dragi}ev - 1891, Kloko~, Vojni} zemqoradnik
Popovi}, Luka Milin - 1898, Dowi Lapac |ak
Popovi}, Marko Vasov - 1885, Bogeti}, Drni{ ma{inist
Popovi}, Milan Danin - 1891, Mutili}, Udbina zemqoradnik
Popovi}, Milan Nikolin - 1887, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Popovi}, Milanko Mi}in - 1885, Plo~a, Gra~ac zemqoradnik
Popovi}, Mitar Danin - 1884, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Popovi}, Mihajlo Jovanov - 1892, Kloko~, Vojni} zemqoradnik
Popovi}, Petar Kojin - 1893, Gole{, Novska zemqoradnik
Popovi}, Petar Qubanov - 1895, Lon~arica, Grubi{no Poqe zemqoradnik
Popovi}, Petar Manin - 1894, Josipidol, Ogulin
Popovi}, Petar Stevanov - 1894, Baki}, Topusko zemqoradnik
Popovi}, Rade Boìn - 1890, Veliki Bastaji, Daruvar zemqoradnik
Popovi}, Sava \urin - 1897, Kukuwevac, Pakrac zemqoradnik
Popovi}, Sava Milin - 1896, Dowi Lapac zemqoradnik
Popovi}, Savo Nikolin - 1896, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Popovi}, Simo Markov - 1869, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Popovi}, Stanko Igwatijin - 1894, Pje{~anica, Vrginmost radnik
Popovi}, Stevo Danin - 1879, Vrhovine, Oto~ac op{tinski pisar
Popovi}, Stevo \ujanov - 1896, Osredci, Dowi Lapac zemqoradnik
Popovi}, Stevo Stojanov - 1886, Oraovica, Dvor kuvar
Popovi}, Toma Milo{ev - 1889, Oraovica, Dvor zemqoradnik
Posavac, Stjepan J. - 1894, De~ej, Pisarovina ma{inist
Potkowak, Dmitar - Divoselo, Gospi}
Potkowak, \oko Savin - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Potkowak, \uro-Cogo \ur|ev - 1885, Divoselo, Gospi}
Potkowak, \uro Stojanov - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Potkowak, Jandre - Divoselo, Gospi}
Potkowak, Jovan Davidov - 1883, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
150 Ilija Petrovi}
Potkowak, Jovan Markov - 1884, Divoselo, Gospi} pisar

Potkowak, Jovo Pavlov - 1897, Brnice, Gospi} zemqoradnik
Potkowak, Luka Vasin - 1888, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Potkowak, Milan Pajo{ev - Klisa/Divoselo, Gospi}
Potkowak, Milan-Cogo - Divoselo, Gospi}
Potkowak, Mile Bojin - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Potkowak, Mile \urin - 1896, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Potkowak, Pavle Milin - 1868, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Potkowak, Petar Pavlov - 1876, Mekiwar, Udbina zemqoradnik
Potkowak, Sava Pavlov - 1893, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Potkowak, Simo-Bosi Todorov - 1886, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Potrebi}, Jovo Nikolin - 1888, Medak, Gospi} zemqoradnik
Potrebi}, Radosav Nikolin - 1894, Kukqi}, Gospi} radnik
Po}or, Jozef Ivanov - 1882, Podaca, Makarska mornar
Pouni}, Dane Jovanov - 1894, Omsica, Gra~ac zemqoradnik
Pouni}, Dane Ninin - 1893, Omsica, Gra~ac zemqoradnik
Po~u~a, Dmitar Danin - 1885, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Po~u~a, \or|e Jovanov - 1882, Divoselo, Gospi}
Po~u~a, Ilija \ukanov - 1878, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Po~u~a, Iso Todorov - 1884, Po~iteq, Gospi}
Po~u~a, Jovo \urin - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Po~u~a, Jovo Milin - 1896, îtluk, Gospi} zemqoradnik
Po~u~a, Mile \urin - 1890, Kosiw, Gospi} zemqoradnik
Po~u~a, Milan Danilov-Danegin - Veliki Kraj/Divoselo, Gospi}
Po~u~a, Milorad - 1882, Divoselo, Gospi}
Po~u~a, Nikola Danilov - 1888, Dnopoqe, Dowi Lapac opan~ar
Po~u~a, Petar Stevanov - 1878, Dnopoqe, Dowi Lapac zemqoradnik
Po~u~a, Rade Ilijin - 1887, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Po~u~a, Stevo Boìn - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Po~u~a, Stevan Danilov - 1888, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Po{ti}, Jovo \ur|ev - 1891, Katinovac, Vrginmost zemqoradnik
Po{ti}, Lujo Frawin - 1896, Rukavac, Opatija zemqoradnik
Po{ti}, Mile Stojanov - 1889, Pecka, Topusko zemqoradnik
Praì}, Lazo Pilipov - 1888, Kusaja, Vojni} zemqoradnik
Praì}, Novak Markov - 1886, Pe}ane, Korenica zemqoradnik
Pralica, Marko - Srbska Krajina
Pralica, Mirko - Kukuwevac, Pakrac
Prapurica, Janko Josipov - 1890, Dowi Velemeri}, Duga Resa zemqoradnik
Prekodravac, Dmitar Kostin - 1885, Pa~etin, Vukovar zemqoradnik
Prerad, Mile Danin - 1895, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Preradovi}, Matija Markov - 1872, Ra{enica, Grubi{no Poqe ratar
Preradovi}, Milan Petrov - 1885, Grubi{no Poqe trgovac
Preradovi}, Mile Dmitrov - 1874, Ra{enica, Grubi{no Poqe bravar
Preradovi}, Tomo Jovin - 1883, Ra{enica, Grubi{no Poqe zemqoradnik

Pribi}, Dmitar Todorov - 1902, Krbavica, Korenica {ofer
Pribi}, Milan Arsenijev - 1885, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Pribi}, Nikola Mani{in - 1895, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Pribi}, Petar V. - 1886, Li~ko Petrovo Selo, Korenica
Pribi}, Rade - Korenica
Pribi}, Rade Nikolin - 1894, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Pribi}evi}, Jovan Radovanov - 1895, Grabovica, Dvor stolar
Pribi}evi}, Mile Jankov - 1889, Grabovica, Dvor radnik
Pribi}evi}, Stevan - Rujevac, Dvor
Priji}, \uro Danin - 1893, Srb, Dowi Lapac radnik
Prica, Bude Jovin - 1891, Mihaqevac, Korenica zemqoradnik
Prica, Vladimir Filipov - 1885, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Prica, Vojo Majov - 1892, Vrpile, Korenica zemqoradnik
Prica, Jovan Samuilov - 1892, Vrpile, Korenica zemqoradnik
Prica, Jovo Radev - 1895, Vranova~a, Korenica zemqoradnik
Prica, Kojo Stani{in - 1893, Vrpile, Korenica zemqoradnik
Prica, Mane Vujin - 1894, Vrpile, Korenica zemqoradnik
Prica, Mi}a Petrov - 1896, Korenica trgova~ki pomo}nik
Prica, Nikola Manojlov - 1875, Kla{nica, Korenica zemqoradnik
Prica, Nikola Stevin - 1883, Korenica kafexija
Prica, Rade Ilijin - 1891, Vrpile, Korenica zemqoradnik
Prica, Savo Markov - 1888, Li~ko Petrovo Selo, Korenica zemqoradnik
Prica, Stanko \urin - 1888, Vrpile, Korenica zemqoradnik
Prica, Stevo Jovanov - 1888, Korenica zemqoradnik
Prodanovi}, Mirko Kuzmanov - 1893, Oègovci, Pakrac zemqoradnik
Prodanovi}, Stevo \urin - 1892, Bujavica, Pakrac ma{inista
Prtqaga, Jovo Kojin - 1874, Dubica, Kostajnica zemqoradnik
Puali}, \ura| Stevanov - 1877, Brotwa, Dowi Lapac zemqoradnik
Puali}, Pilip Dmitrov - 1893, Brotwa, Dowi Lapac zemqoradnik
Pupavac, Budislav Gigin - 1894, Vrhovine, Oto~ac zemqoradnik
Pupovac, \uro Danin - 1893, Debelo Brdo, Korenica zemqoradnik
Pustiwak, Petar Milin - 1893, Petriwa kova~
Putnikovi}, Petar Dmitrov - 1875, Orijevac, Vojni} zemqoradnik
Puhalo, Jovan Milin - 1894, Brlog, Oto~ac zemqoradnik
Puhalo, Luka -
Puhar, Mani{a -
Puha~a, Iso Nikolin - 1897, Brlog, Oto~ac zemqoradnik
Pu{i}, Mirko Jevremov - 1892, Ponikve, Ogulin zemqoradnik
Pu{kari}, Ivan Ivanov - 1888, Zrkovac, Karlovac zemqoradnik...
Rabati}, Pavle Kostin - 1884, Divoselo, Gospi} zemqoradnik

Rabaxija, Mateja Markov - 1892, êtiku}a, Ston mornar
152 Ilija Petrovi}
Raguzin, Julije Antonov - 1886, Crikvenica moler

Radakovi}, Dane Damqanov - 1896, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Radakovi}, Dane Ilijin - 1897, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Radakovi}, Dane Stevanov - 1885, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Radakovi}, Dragi} Stevanov - 1883, Stara Kr{qa, Sluw zemqoradnik
Radakovi}, \or|e Manin - 1889, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Radakovi}, \or|e Trifunov - 1894, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Radakovi}, \ukan Ilijin - 1893, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Radakovi}, \uro Andrijin - 1896, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Radakovi}, \uro M. -
Radakovi}, Emil Stevanov - 1889, Raji}, Novska
Radakovi}, Ilija Markov - 1895, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Radakovi}, Jandre Mojsijin - 1891, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Radakovi}, Jovan Nikolin - 1891, Jo{an, Udbina
Radakovi}, Jovica Nikolin - 1890, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Radakovi}, Jovo Boìn - 1890, Obqaj, Gra~ac zemqoradnik
Radakovi}, Jovo Jolev - 1877, Bruvno, Gra~ac zemqoradnik
Radakovi}, Lazo Obradov - 1896, Doqani, Dowi Lapac zemqoradnik
Radakovi}, Luka Jovanov - 1886, Sredwa Gora, Udbina zemqoradnik
Radakovi}, Mane Ilijin - 1892, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Radakovi}, Marko Manin - 1895, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Radakovi}, Marko Todorov - 1893, Jo{an, Udbina ma{inist
Radakovi}, Milan Markov - 1894, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Radakovi}, Mile Jovanov - 1892, Bijelo Brdo, Gra~ac zemqoradnik
Radakovi}, Mile Mojsijin - 1892, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Radakovi}, Mile Tomin - 1875, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Radakovi}, Milo{ \ukanov - 1866, Jo{an, Udbina kasapin
Radakovi}, Petar Antonijev - 1889, êmernica, Topusko zemqoradnik
Radakovi}, Petar Dacin - 1887, Li~ko Petrovo Selo, Korenica ratar
Radakovi}, Petar Ilijin - 1896, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Radakovi}, Petar Jovanov - 1898, Jo{an, Udbina rudarski radnik
Radakovi}, Petar Jovin - 1893, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Radakovi}, Rade Milin - 1897, Doqani, Dowi Lapac mesar
Radakovi}, Rade Stojanov - 1878, Greglovi, Grubi{no Poqe pom. mlinar
Radakovi}, Savo Tomin - 1896, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
Radakovi}, Simo - Ple}a{i/Divoselo, Gospi}
Radakovi}, Teodor - 1887, Staza, Kostajnica
Radanovi}, Josif Radev - 1887, Poto~ani, Daruvar zemqoradnik
Radanovi}, Rade Petrov - 1895, Cremu{nica, Vrginmost zemqoradnik
Radanovi}, ]iro Markov - 1878, Gorwa ^remu{nica, Topusko zemqoradnik
Radeka, Dmitar Danin - 1895, Plo~a, Gra~ac zemqoradnik
Radeka, Kosta Mi}in - 1892, Mihaqevac, Korenica livac
Radeka, Milan Mi}in - 1894, Mihaqevac, Korenica ma{inist
Radeka, Perica Lukin - 1888, Mekiwar, Udbina zemqoradnik

Radeka, Rade Nikolin - 1886, Korenica zemqoradnik
Radeti}, Nikola-Awgirina Stevanov - 1895, Bjelovac, Kostajnica seqak
Radinovi}, Aleksa Krstov - 1888, Roguqe, Pakrac zemqoradnik
Radi}(Tadi}?), Veqko @ivkov - 1865, Opatovac, Vukovar {umar
Radi}, \uro Milo{ev - 1894, Vrginmost zemqoradnik
Radi}, \uro Vojin - 1888, Seoci, Oto~ac zemqoradnik
Radi}, Ilija Petrov - 1889, So{ica, Jastrebarsko |ak
Radi}, Mileta Milin - 1893, Vrhovine, Oto~ac zemqoradnik
Radi}, Nikola Danijelov - 1873, So{ice, Jastrebarsko zemqoradnik
Radi}, Stevo Jovanov - 1867, Vrgimost zemqoradnik
Radi}, Trifun Teodorov - 1887, Vrhovine, Oto~ac zemqoradnik
Radi~anin, Stojan Matijin - 1887, Perna, Vrginmost radnik
Radmanovi}, Dmitar Nikolin - Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Radmanovi}, Janko Todorov - 1897, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Radmanovi}, Petar Markov - 1890, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Radmanovi}, Todor Stevanov - 1884, Barlete, Gospi} mehani~ar
Radmilovi}, Platon Savin - 1885, Dowi Meqani, Podr. Slatina ratar
Radmilovi}, Spasoje Prokin - 1892, Koreni~ani, Daruvar zemqoradnik
Radovanovi}, Stanko Ilijin - 1886, Ba~uga, Petriwa zemqoradnik
Radovi}, Sava Vasilijin - 1894, Dugo Selo zemqoradnik
Radovi}, Jovo \ur|ev - 1887, Kr{, Gospi} zemqoradnik
Radovi}, Milan Markov - 1872, [ipa~ne, Udbina zemqoradnik
Radovi}, Mile Savin - 1889, Dugo Selo majstor
Radovi}, Petar - Krwak, Karlovac
Radovi}, Petar Stankov - 1890, Vojnovi}-brdo, Karlovac radnik
Radovi}, Savo Ilijin - 1894, Kosiw, Gospi} zemqoradnik
Radojevi}, Rade Ne|ov - 1889, Lisi~ine, Podravska Slatina zemqoradnik
Radoj~i}, Mane Mi}in - 1890, Medak, Ogulin majstor
Radoj~i}, Nikola Pavlov - 1877, Ciglenik, Sl. Poèga zemqoradnik
Radosavac, Gajo Aleksin - 1891, Daruvar zemqoradnik
Radosavqevi}, Mile Blagojev - 1879, Veliki Bastaji, Daruvar radnik
Radosavqevi}, Nikola Milin - 1889, Markovac, Daruvar zemqoradnik
Radosovi}, Petar Nikolin - 1883, Tremu{wak, Petriwa ma{inist
Rado~aj, Gavro Nikolin - 1891, Mutili}, Udbina zemqoradnik
Rado~aj, Obrad - Kr~ana, Udbina
Rado~aj, Stevan Nikolin - 1891, Mutili}, Udbina zemqoradnik
Rado{evi}, \or|e Radev - 1893, Vojnovac, Ogulin zemqoradnik
Rado{evi}, Jova Tomin - 1889, Potovac, Gare{nica zemqoradnik
Rado{evi}, Mile Vi}in - 1884, Kusowe, Pakrac zemqoradnik
Rado{evi}, Nikola Mihajlov - 1880, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Rado{evi}, Pavle Petrov - 1896, Svinica, Petriwa zemqoradnik
Rado{evi}, Sava Jovanov - 1889, Medak, Gospi} pekar
154 Ilija Petrovi}
Rado{evi}, Sava Lukin - 1884, Banova Kosa, Topusko zemqoradnik

Raduka, Damjan Matijin - 1882, Veliki Bastaji, Daruvar radnik
Raduka, Mile Matijin - 1893, Veliki Bastaji, Daruvar zemqoradnik
Radulovi}, Aleksa Ilijin - Brezno/Dre`nica, Ogulin
Radulovi}, Aleksa Todorov - Radulovi}i/Dre`nica, Ogulin
Radulovi}, Du{an Mihailov - 1889, Radulovi}i, Dre`nica, Ogulin ratar
Radulovi}, Jovan Ilijin - 1891, Dre`nica, Ogulin zemqoradnik
Radulovi}, Kosta-Jeli} Jovanov - Radulovi}i/Dre`nica, Ogulin
Radulovi}, Nikola Milin - 1893, Luki}i/Dre`nica, Ogulin zemqoradnik
Radulovi}, Nikola Todorov - 1867, Radulovi}i/Dre`nica, Ogulin kova~
Radulovi}, Petar Igwatijin - 1897, Dre`nica, Ogulin zemqoradnik
Radulovi}, Petar Simin - 1884, Svinica, Petriwa zemqoradnik
Radulovi}, Rade-Rapeq - Dre`nica, Ogulin
Radusin, Nikola Ilijin - 1885, Grab, Gra~ac zemqoradnik
Ra|enovi}, \uro Trivin - 1889, Ro`danik, Novska zemqoradnik
Ra|enovi}, Petar Stevin - 1892, Jazavica, Novska ma{inist
Rai~evi}, Maksim Petrov - 1889, Stipan, Vrginmost zemqoradnik
Rajak, Dragomir Milin - 1894, Dowi Srb, Dowi Lapac zemqoradnik
Rajak, Ilija Jovin - 1889, Stroìn, Topusko zemqoradnik
Raja~i}, Ilija Josin - 1890, Grabova Lokva, Oto~ac
Raja~i}, Mile Lazin - 1894, Prokike, Oto~ac zemqoradnik
Raja~i}, Mile Milankov - 1872, Prokike, Oto~ac zemqoradnik
Raja~i}, Milivoje Danin - 1896, Prokike, Oto~ac zemqoradnik
Raja~i}, Nikola Stojanov - 1892, Prokike, Oto~ac zemqoradnik
Raja~i}, Petar - Prokike, Oto~ac
Rajinovac, \or|e Aleksin - 1888, Podgora~, Slavonska Poèga ratar
Rajinovi}, Rade Ilijin - 1889, Dokmanovi}i, Srbske Moravice radnik
Raji}, Ivan Nikolin - 1889, Gradac, Makarska likerxija
Raji}, Mile Jovanov - 1894, Jasena{, Virovitica mesar
Rajkovi}, Mi{o - Mali Gradac, Glina
Rajkovi}, Tanasija Tanasijin - 1898, Mali Gradac, Glina moler
Raj~evi}, Jovo Kostin - 1886, îtluk, Gospi} pekar
Raj~evi}, Qubomir Stevanov - 1894, îtluk, Gospi} zemqoradnik
Raj~evi}, Boban Savin - Kamewu{a/Divoselo, Gospi}
Raj~evi}, Milo{ Savin - 1888, îtluk, Gospi} zemqoradnik
Raj~evi}, Savo Danin - 1891, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Raj~evi}, Stevan Vasin - 1885, Podgorci, Gare{nica zemqoradnik
Raj{i}, Jovo Filipov - 1878, Podovi, Dvor zemqoradnik
Raj{i}, Milo{ Vukov - 1889, Staro Selo Topusko, Topusko zemqoradnik
Rakas, \or|e Savin - 1886, Zut, Dvor bravar
Rakas, \uro - Srbska Krajina
Rakas, Ilija Dmitrov - 1886, Zut, Dvor zemqoradnik
Rakas, Stojan Jovanov - 1896, êmernica, Topusko kasapin
Rakini}, Milan Simin - 1885, Tuk, Sluw zemqoradnik

Raki}, Iso Radev - 1896, [iroka Kula, Gospi}
Raki}, Iso Stevanov - 1889, Kula, Gospi} zemqoradnik
Raki}, Jovo Nikolin - 1881, Strmen, Kostajnica zemqoradnik
Raki}, Luka Nikolin - 1887, Kula, Gospi} zemqoradnik
Raki}, Mane Mihajlov - 1894, [iroka Kula, Gospi}
Raki}, Mijo Ivanov - 1888, Rav~a, Vrgorac
Raki}, Milan Petrov - 1888, [kare, Oto~ac zemqoradnik
Raki}, Mile Petrov - 1892, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
Raki}, Mile Radev - 1891, [iroka Kula, Gospi}
Raki}, Mile Stankov - 1893, Kula, Gospi} zemqoradnik
Raki}, Mile Stevanov - 1884, Kula, Gospi} zemqoradnik
Raki}, Nikola Milin - 1884, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
Raki}, Stevan Dmitrov - 1895, [iroka Kula, Gospi}
Rali}, Dane - 1880, Stara Kr{qa, Sluw zemqoradnik
Rali}, Nikola Dobrin - 1888, Nova Kr{qa, Sluw trgova~ki pomo}nik
Rami}, Mirko Stevanov - 1888, Novi Grab, Novska zemqoradnik
Ran|elovi}, Boò Jandrijin - 1886, Srb, Dowi Lapac zemqoradnik
Rani}, Mirko -
Rani}, Nikola -
Rani}, Pavle - Slavonija
Ranli}, Rade Stankov - 1888, Podravska Slatina zemqoradnik
Rapaji}, Geco Petrov - 1884, Mala Krbavica, Korenica zemqoradnik
Rapaji}, Dane Ilijin - 1896, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Rapaji}, Dmitar Vojin - 1897, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Rapaji}, \uro Mihajlov - 1889, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Rapaji}, Iso Tomin - 1885, Brlog, Oto~ac zemqoradnik
Rapaji}, Nikola Pavlov - 1893, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Rapaji}, Todor Danin - 1897, Krbavica, Korenica trgova~ki
pomo}nik
Rapaji}, Todor Milin - 1888, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Rastovac, \uro Jovanov - 1882, Leskovac, Sluw zemqoradnik
Rastovac, \uro Milanov - 1895, Leskovac, Sluw pekar
Rastovac, Lazar Novakov - 1873, Leskovac, Sluw zemqoradnik
Rastovac, Petar Novakov - 1879, Leskovac, Sluw zemqoradnik
Rastovac, Rade Ostojin - 1894, Nova Kr{qa, Sluw zemqoradnik
Rastovi}, Petar Vuka{inov - Gra~ac zemqoradnik
Rastovi}, Stevan Tomin - Gra~ac zemqoradnik
Ratkovi}, Vaso \urin - 1888, Dalmacija
Ratkovi}, Janko Markov - 1889, êmernica, Topusko trgova~ki pomo}nik
Ratkovi}, Jovo Adamov - 1885, Mlina~a, Petriwa zemqoradnik
Ratkovi}, Stojan Markov - 1887, êmernica, Topusko zemqoradnik
Ra{eta, Vujo Todorov - 1888, Dowi Lapac zemqoradnik
156 Ilija Petrovi}
Ra{eta, Ilija Ilijin - 1884, Dowi Lapac ma{inbravar

Ra{eta, Ilija Nikolin - 1886, Dowi Lapac stolar
Ra{i}, Nikola \ukanov - 1894, Barlete, Gospi} zemqoradnik
Ra{kovi}, Damqan Radev - 1890, Bovi}, Vrginmost zemqoradnik
Ra{kovi}, Nikola Mihailov - 1895, Kri~ke, Novska zemqoradnik
Ra{o, Petar Lazin - 1875, Srb, Dowi Lapac zemqoradnik
Rebi}, Du{an \urin - Rebi}i, Ogulin zemqoradnik
Rebra~a, Stojan Stevanov - 1888, Majska Poqana, Glina zidar
Reki}, Sava Radev - 1889, Br|ani, Daruvar zemqoradnik
Reqi}, Mito Savin - 1893, P~eli}, Virovitica zemqoradnik
Remenar, Frawo Boltin - 1888, Bukovqe, Velika Gorica zemqoradnik
Remeti}, Ivan Ivanov - 1891, Starigrad, Hvar mornar
Renac, Arsenije \urin - 1883, Sokolovac, Koprivnica zemqoradnik
Repac, Bude Vujin - 1892, Kosiw, Gospi} zemqoradnik
Repac, Bude D. -
Repac, Lazo Pavlov - 1874, Nebqusi, Dowi Lapac zemqoradnik
Repac, Mane Ilijin - 1893, [ukovac/Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Repac, Marko Markov - 1890, Kosiw, Gospi} zemqoradnik
Repac, Mile Jovanov - 1896, [iroka Kula, Gospi}
Repac, Mile Pavlov - 1888, Nebqusi, Dowi Lapac zemqoradnik
Repac, Mi}a Maj~in(?) - 1892, Nebqusi, Dowi Lapac zemqoradnik
Resanovi}, Ilija Mi}in - 1888, Klati}, Glina zemqoradnik
Resanovi}, Petar Petrov - 1885, Grmu{ani, Dvor zemqoradnik
Resan~evi}, \uro Stevanov - 1882, Vrbovqani, Nova Gradi{ka ratar
Re{etar, Milan Petrov - 1890, Dubrava, Samobor ma{inist
Ribar, Dane -
Ribar, Sima \ur|ev - 1879, Mrzlo Poqe, Sluw zemqoradnik
Ribi}, Miladin Dmitrov - 1876, Buha~e, Sluw zemqoradnik
Rihter-Veltruski, Josip Vinkov - 1896, Daruvar zemqoradnik
Rkman, Mile Igwatijin - 1884, Krstiwa, Vojni} rudar
Rkman, Simo Petrov - 1894, Pecka, Vrginmost zemqoradnik
Rkman, Stanko Markov - 1894, êmernica, Topusko zemqoradnik
Rkman, Stojan Mujin(?) - 1894, Pecka, Vrginmost zemqoradnik
Rwak, Stani{a Ilijin - 1896, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Rovko, Janko Ilijin - 1888, Pe}no, Jastrebarsko trgova~ki agent
Rogi}, Bogdan \urin - 1895, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Rogi}, Boò - Po~iteq, Gospi}
Rogi}, \uro Nikolin - 1888, Ga}i{te, Virovitica opan~ar
Rogi}, Jovo Tomanov - 1892, Po~iteq, Gospi} stolar
Rogi}, Mile \urin - 1886, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Rogi}, Nikola -
Rogi}, Stevo - Po~iteq, Gospi}
Roguqa, Mihailo Mirkov - 1891, Roguqe, Dvor zemqoradnik
Rodi}, Stojan Stevanov - 1877, Kla{wica, Glina stolar

Rokni}, Timo Petrov - 1888, Sjeni~ak, Karlovac zemqoradnik
Roksandi}, \uro Kuzmanov - 1893, Balinac, Glina zemqoradnik
Roksandi}, Petar M. - 1896, Buzeta, Glina zemqoradnik
Romenkovi}, Mile Jovin - 1892, Veliki Zdenci zemqoradnik
Rosi}, Stojan Ja}imov - 1882, Bijela, Daruvar zemqoradnik
Rudi}, Stevan Stojanov - 1877, Klasni}, Glina
Rudin(?), Adam \ur|ev - 1891, Sjeni~ak, Karlovac fabri~ki radnik
Rudi}, \uro Radev - 1892, So~anica, Dvor zemqoradnik
Rudi}, Simo Jovanov - 1891, So~anica, Dvor stolar
Rudi}, Stevo Nikolin - 1886, Velika Barna, Grubi{no Poqe kasapin
Ruì}, Dane \urin - 1887, Kova~ica, Belovar zemqoradnik
Rupi}, Petar Matov - 1896, [ibenik fabri~ki radnik
Rusal, Veqko Frawin - 1882, Belovar trgovac
Rusmir, Nikola Avramov - 1895, Rogqe, Pakrac zemqoradnik...
Savanovi}, \ura Prokin - 1894, Bodegraji, Nova Gradi{ka zemqoradnik

Savatovi}, Dane Ilijin - 1889, Rudopoqe, Gra~ac zemqoradnik
Savatovi}, Dmitar Simin - Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Savatovi}, Jandro - Oraovac, Dowi Lapac
Savatovi}, Mile Dmitrov - 1884, Rudopoqe, Gra~ac zemqoradnik
Savatovi}, Petar Stevanov - 1895, Vel. Dap~evica, Belovar zemqoradnik
Savatovi}, Toma Boìn - 1889, Rudopoqe, Gra~ac zemqoradnik
Savi}, Dane Budin - 1886, Kula, Gospi} zemqoradnik
Savi}, Marko Nikolin - 1895, Krstiwa, Vojni} zemqoradnik
Salamun, Boò Ferdinandov - 1874, Tijesno, [ibenik mornar
Samarxija, Bogdan Ilijin - 1888, Qubovi}, Gra~ac pekar
Samarxija, Ilija Damqanov - 1890, Buzeta, Glina zemqoradnik
Samarxija, Milija -
Samarxija, Nikola Nikolin - 1886, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik
Samarxi}, Jovo Nikolin - 1874, Blatu{a, Vrginmost zemqoradnik
Samarxi}, Pavle Nikolin - 1867, Blatu{a, Vrginmost zemqoradnik
Samarxi}, Simo Te{in - 1889, Gorwi Hrastovac, Kostajnica zemqoradnik
Samac, Jovo Stevin - 1889, Majska Poqana, Glina zemqoradnik
Sami}, Jovo Ristov - 1891, Imotski zemqoradnik
Samolov, Jovo Stevanov - 1889, Majske Poqane, Glina
Sankovi}, Du{an Stevanov - 1896, Kula Atlagi}, Benkovac zemqoradnik
Sarajlija, Ilija \urin - 1873, Batiwani, Pakrac zemqoradnik
Sarapa, Adam Ostojin - 1893, Kla{wica, Korenica zemqoradnik
Sarapa, Ostoja Mi}in - 1890, [ibine, Glina
Svar~i}, Ivan Antonov - 1894, Milna, Supetar mornar
Svilar, Dane Jovanov - 1893, Pe}ane, Korenica zemqoradnik
158 Ilija Petrovi}
Svilar, Maksim Nikolin - 1893, Kozjan, Korenica zemqoradnik

Svilar, Mojsije Danilov - 1887, Turjanski, Oto~ac zemqoradnik
Svilar, Rade Danilov - 1893, Turjanski, Oto~ac zemqoradnik
Svilar, Spira Ilijin - 1882, Pe}ane, Korenica zemqoradnik
Svilar, Stevan Budin - 1889, Pe}ane, Korenica zemqoradnik
Svrabi}, Stojan Vasin - 1887, Jo{avica, Petriwa zemqoradnik
Sedlan, \uro Markov - 1888, Gorwi Lapac, Dowi Lapac pekar
Sekuli}, Du{an Pavlov - 1890, Toboli}, Sluw zemqoradnik
Sekuli}, Jovan ]akin - 1886, Bai}, Zagreb zemqoradnik
Sekuli}, Jovo Nikolin - 1885, Toboli}, Sluw zemqoradnik
Sekuli}, Milo{ Petrov - 1888, Javoraw, Dvor zemqoradnik
Sekuli}, Stevan Mi}in - 1884, Toboli}, Sluw zemqoradnik
Selakovi}, Milan Radev - 1887, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik
Selakovi}, Petar Stojanov - 1895, Marin Dol, Karlovac zemqoradnik
Selakovi}, Stevo Radev - 1893, Ga{in Gaj, Gra~ac zemqoradnik
Serdar, Ilija \ukanov - 1893, Kula, Gospi} zemqoradnik
Serdar, Luka Milanov - [iroka Kula, Gospi}
Serdar, Mile Jankov - 1882, Kula, Gospi} zemqoradnik
Serdar, Nikola \ukanov - [iroka Kula, Gospi}
Serdar, Petar Milin - 1894, Kula, Gospi} zemqoradnik
Serdar, Stevo Tanasijin - 1890, Kula, Gospi} zemqoradnik
Serdar, Todor Milin - 1885, Kula, Gospi} zemqoradnik
Sibi}, Petar Jovanov - 1889, âpqa{, Kostajnica radnik
Siki}, Vaso Danin - 1892, Buni}, Korenica zemqoradnik
Sili}, Mili} \or|ev - 1889, Mlakovac, Vojni} zemqoradnik
Simat, Mijo Mijin - 1894, Bijeli Vir, Metkovi} zemqoradnik
Simi}, Nikola Stojanov - 1896, Dragovi}, Pakrac zemqoradnik
Simi}, Radovan Nikolin - 1893, Trì} Primi{qanski, Sluw ratar
Sipi}, Janko Simin - 1894, Buda~ka Rijeka, Vojni} zemqoradnik
Skelexija, \uro Milin - 1888, Srbski Blagaj, Sluw zemqoradnik
Skender, Savo - Qubomir, Trebiwe
Skenxi}, Boò Rafailov - 1888, [vica, Oto~ac zemqoradnik
Skenxi}, Milan \ur|ev - 1892, [kare, Oto~ac zemqoradnik
Skenxi}, Mile - Srbska Krajina
Skenxi}, Tomo Trifunov - 1888, Turjanski, Oto~ac radnik
Skorupan, Milovan Milovanov - 1886, Srbsko Seli{te, Kutina ratar
Slavi}, Petar Dumanov - 1895, Babina Rijeka, Kostajnica fabr. radnik
Slavujac, Milan Blagojev - 1881, Vukovje, Gare{nica stolar
Slavujevi}, Petar Nikolin - 1890, Jakovci, Pakrac loà~ na lokomotivi
Slijep~evi}, Vujo Andrijin - 1894, Brweu{ka, Glina kova~
Slijep~evi}, Vujo Markov - 1891, Sjeni~ak, Karlovac zemqoradnik
Slijep~evi}, \uro Nikolin - 1889, Hrti}, Dvor {umar
Slijep~evi}, \uro Stojanov - 1892, Hrti}, Dvor drvodeqa, trg. pomo}nik
Slijep~evi}, Konstantin Nikolin - 1897, Hrti}, Dvor zemqoradnik

Slijep~evi}, Mile Damqanov - 1893, Krwak, Karlovac zemqoradnik
Slijep~evi}, Petar Nikolin - 1885, Rovi{ka, Glina bravar
Smiqani}, \uro Milin - 1891, @ivaja, Kostajnica zemqoradnik
Smiqani}, Jovan Mihajlov - 1869, Prokike, Oto~ac zemqoradnik
Smiqani}, Jovo Petrov - 1882, Pi{a}, Udbina zemqoradnik
Smiqani}, Jovo Stojanov - 1887, Dobrqin, Novi Grad zemqoradnik
Smiqani}, Mile Mitrov - 1894, Buzeta, Glina zemqoradnik
Smiqani}, Nikola Manojlov - 1888, Pi{a}, Udbina {ofer
Smiqani}, Petar Vujin - 1894, Stubica, Oto~ac zemqoradnik
Smiqani}, Proko Budin - 1890, Pi{a}, Udbina zemqoradnik
Smiqani}, Rade Danin - 1892, Pi{a}, Udbina zemqoradnik
Smiqani}, Rade Matin - 1896, Pi{a}, Udbina zemqoradnik
Smokovi}, Ivan Mirkov - 1895, Jastrebarsko bravar
Smoli}, \or|e Milo{ev - 1884, Gorwi Mihoqac, Podr. Slatina ratar
Smoli}, Toma Petrov - 1883, Gorwi Mihoqac, Podravska Slatina ratar
Smrzli}, Mile Nikolin - 1888, Komesarac, Sluw zemqoradnik
Sobol, Pajo Matejin - 1890, Hreqin, Reka radnik
Soviq, \uro Petrov - 1892, Kijani, Gra~ac zemqoradnik
Soviq, Jovo Pavlov - 1893, Kijani, Gra~ac zemqoradnik
Soviq, Petar Lukin - 1865, Kijani, Gra~ac zemqoradnik
Sokolovi}, Stanko Petrov - 1888, Brod, Slavonska Poèga kova~
Solar, Aleksa Igwatov - 1882, P~eli}, Virovitica zemqoradnik
Solar, Ostoja Mi}in - 1890, [ibine, Glina zemqoradnik
Sopi}, Dinko Stjepanov - 1888, Glogovec, Samobor pom. fotografa
Spisi}, \or|e - Banija
Srbqanin, Janko Jovanov - 1894, Hrastovac, Kostajnica zemqoradnik
Srbqanin, Qubomir Matijin - 1893, Hrastovac, Kostajnica zemqoradnik
Srbqanin, Stevo Jovin - 1893, Dowi Hrastovac, Sisak bravar
Srdi}, Kosta Teodorov - 1884, P~eli}, Virovitica zemqoradnik
Srdi}, Marko Stevanov - 1895, P~eli}, Virovitica berberin
Srdi}, Mile Damjanov - 1887, Vrhovine, Oto~ac kova~
Srdlafa(Kalaba?), Adam Spasojev - 1893, Klasni}, Glina
Srkuq, Marsel - Zagreb pilot
Stalekovi}, Jovo Nikolin - 1895, Vel. Barna, Grubi{no Poqe ratar
Stambolija, \uro Petrov - 1886, Stambolija, Dvor zemqoradnik
Stanar, Jovo Milin - 1872, Bojna, Glina zemqoradnik
Stanisavqevi}, Obrad Milin - 1894, Gra~ac zemqoradnik
Stanisavqevi}, Petar Ilijin - 1887, Vel. Popina, Gra~ac zemqoradnik
Stani}, Bogdan Nikolin - 1882, Gra~ac zemqoradnik
Stani}, Dane Kostin - 1893, Ivaku{a, Oto~ac rudar
Stani}, \or|e Petrov - 1889, Svra~kovo Selo, Udbina mehani~ar
Stani}, \uro Kuzmanov - 1882, Slabiwa, Kostajnica zemqoradnik
160 Ilija Petrovi}
Stani}, \uro Nikolin - 1894, Divoselo, Gospi} limar

Stani}, Zarija-@ujan Nikolin - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Stani}, Jovan Vasin - 1890, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Stani}, Jovo Pavlov - 1888, Bjelopoqe, Korenica zemqoradnik
Stani}, Milan - 1899, Mutili}, Udbina
Stani}, Mile Dmitrov - 1899, Mutili}, Udbina zemqoradnik
Stani}, Mile Lazin - 1895, Ivaku{a, Oto~ac zemqoradnik
Stani}, Pavle \ur|ev - 1876, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Stani}, Pavle Jovanov - 1897, Divoselo, Gospi} kolar
Stani}, Petar Prokopijev - 1885, Vodote~, Oto~ac zemqoradnik
Stani}, Sava Jovin - 1889, P~eli}, Virovitica zemqoradnik
Stani}, ]iro Radev - 1891, Ivaku{a, Oto~ac zemqoradnik
Stankovi}, Arso Radev - 1894, Trnovac, Gospi} zemqoradnik
Stankovi}, Du{an Gli{in - 1887, Drenovac, Podr. Slatina zemqoradnik
Stankovi}, \uro Savin - 1885, Trnavac, Korenica zemqoradnik
Stankovi}, \uro Tomin - 1884, Kirin, Topusko zemqoradnik
Stankovi}, Milan Budin - 1889, Buni}, Korenica zemqoradnik
Stankovi}, Milan Petrov - Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Stankovi}, Pavle Petrov - 1892, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Stankovi}, Petar Miletin - 1889, Buni}, Korenica zemqoradnik
Stankovi}, Stevan Milin - 1892, Vel. Barna, Grubi{no Poqe radnik
Stankovi}, Stevan Petrov - 1890, Gorwi Kirin, Topusko zemqoradnik
Stankovi}, Toma Jovanov - 1888, Gorwi Kirin, Topusko radnik
Stankovi}, Trivun Nikolin - 1898, Buni}, Korenica zemqoradnik
Stanojevi}, Mojsija Simin - 1893, Bobi}, Topusko fabri~ki radnik
Stan~i}, Stojan Gavrin - 1891, Gakovo, Grubi{no Poqe radnik
Stapi}(Stani}?), Jovo Jovanov - 1894, Podlapa~a, Udbina zemqoradnik
Star~evi}, Mile Jovanov - 1884, Osredci, Dowi Lapac zemqoradnik
Stegnaji}, Jandrija Petrov - 1890, Kula Atlagi}, Benkovac zemqoradnik
Stepanovi}, Du{an Milin - 1895, Brestovac, Ogulin kova~
Stepqanac, Miroslav Mikin - 1896, Dowa Kup~ina, Jastrebarsko ratar
Stjepanovi}, \uro Boìn - 1897, Banama~a, Slav. Poèga zemqoradnik
Stoinovi}, Mihajlo Boìn - 1884, Lisi~ine, Podravska Slatina ratar
Stoisavqevi}, Milo{ Petrov - 1895, Vel. Popina, Gra~ac zemqoradnik
Stoisavqevi}, Nikola Petrov - 1894, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Stoisavqevi}, Pajo Lukin - 1892, Velika Popina, Gra~ac zemqoradnik
Stojakovi}, Bo{ko Radev - 1895, Qubina, Dvor zemqoradnik
Stojakovi}, Vasa Ristin - 1886, Srb, Dowi Lapac zemqoradnik
Stojakovi}, Petar Jovanov - 1882, Jo{avica, Petriwa zemqoradnik
Stojanovi}, Anton Andrijin - 1886, Babina Greda, @upawa zemqoradnik
Stojanovi}, Lazo Manin - 1893, [kare, Oto~ac zemqoradnik
Stojanovi}, Milan Radev - 1882, Turjanski, Oto~ac zemqoradnik
Stojanovi}, Nikola Kojin - 1886, Turjanski, Oto~ac zemqoradnik
Stojanovi}, Sava Milin - 1885, Gomirje, Ogulin zemqoradnik

Stojanovi}, Todor Boìn - 1888, Lisi~ine, Podravska Slatina tesar
Stoji}, Gavro Vasin - 1892, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Stoji}, Sima Aleksin - 1892, Dowi Raji}, Novska zemqoradnik
Stoji}, Sima Petrov - 1890, Dabrina, Glina zemqoradnik
Stojkovi}, Rade Ilijin - 1896, Visu}, Korenica zemqoradnik
Stoj~evi}, Dane Savin - 1888, Prqevo, Gra~ac zemqoradnik
Stoki}, Jovan Petrov - 1890, Kova~evac, Pisarovina zemqoradnik
Sto{i}, Ivan Tomin - 1889, Prapu}e, Ogulin èlezni~ar
Sto{i}, Stojan Ostojin - 1888, Glavi~ane, Dvor zemqoradnik
Striàk, Qubomir Stojanov - 1892, Bedmik, Petriwa zemqoradnik
Strika, Dene(?) Antonov - 1884, Zlarin, [ibenik ~inovnik
Strika, Milan Radev - 1891, Pla{ki, Ogulin trgova~ki pomo}nik
Studen, Vujo - Korenica
Suboti}, Petar Simin - 1895, Toraw, Pakrac zemqoradnik
Sudar, Gli{o Isin - 1884, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Sudar, Mijailo Stevanov - 1886, Korensko Selo, Vojni} zemqoradnik
Sudar, Milivoje Mili}ev - 1886, Korensko Selo, Vojni} zemqoradnik
Sudar, Mojsije Nikolin - 1895, Potplaninsko, Duga Resa trgovac
Su`wevi}, Ilija Petrov - 1891, Dowe Seli{te, Glina kola~ar
Su`wevi}, Nikola Stojanov - 1890, Hrastovac, Kostajnica livac
Suzi}, Teodor Mili}ev - 1893, @irovac, Dvor zemqoradnik
Suli}, Marjan Ivanov - 1898, Podgora, Makarska mornar
Sunajko, Dmitar Markov - 1886, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Sunajko, Mile Boìn - 1891, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Sunajko, Simo Danin - 1896, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Surla, Boò Tomin - 1887, Glogovo, Gra~ac zemqoradnik
Surla, Dmitar Todorov - 1873, Gubav~evo Poqe, Gra~ac zemqoradnik
Surla, Jovo Mijajlov - 1892, Kijani, Gra~ac zemqoradnik
Surla, Luka Petrov - 1887, Glogovo, Gra~ac zemqoradnik
Surla, Stevo Milin - 1879, Kijani, Gra~ac zemqoradnik
Susan, Vinko Josipov - 1891, Bani, Volosko prevodilac
Su~evi}, Janko Markov - 1889, Slavsko Poqe, Vrginmost radnik
Su~evi}, Nikola \ur|ev - 1894, Su~evi}i, Vojni} zemqoradnik
Su{a, Nikola Ilijin - 1887, [tikada, Gra~ac zemqoradnik
Su{aw, Sebastijan Vjekoslavov - 1896, \ikovi}, Volosko zidar...
Tadi}, Andrija Vasin - 1891, Dvor zemqoradnik

Tadi}, Boò Savin - 1889, Dnopoqe, Dowi Lapac ma{inist
Tadi}, Boò Stojanov - 1888, So~anica, Dvor mesar
Tadi}, Dragi} Gli{in - 1897, Radovica, Sluw trgovac
Tadi}, Mitar Nikolin - 1885, Buha~e, Sluw zemqoradnik
162 Ilija Petrovi}
Tadi}, Stoj{a Radev - 1894, Qubina, Dvor zemqoradnik

Tani}, Mitar Radev - 1884, Slobodna Vlast, \akovo zemqoradnik
Tankosi}, Aleksa Pajin - 1877, Ku}anci, Dowi Mihoqac zemqoradnik
Tankosi}, Nikola Savin - 1894, Dugo Poqe, Dowi Lapac zemqoradnik
Tarabi}, Aleksa Jovanov - 1892, Drenovac, Glina loà~ na lokomotivi
Tarbuk, Milo{ Radev - 1895, Duwak, Vojni} zemqoradnik
Tarbuk, Nikola Petrov - 1895, Kukuruzari, Kostajnica radnik
Tatalovi}, Boò Nikolin - 1885, Gomirje, Ogulin zemqoradnik
Tatalovi}, Dmitar Mijajlov - 1892, Dre`nica, Ogulin zemqoradnik
Tatalovi}, \uro Petrov - 1876, Dre`nica, Ogulin zemqoradnik
Tatalovi}, Ilija Pantin - 1896, Jezera, Ogulin zemqoradnik
Tatalovi}, Jova Nikolin - 1879, Dre`nica, Ogulin èlezni~ar
Tatalovi}, Mitar-Pape` Radev - 1894, Ceri, Ogulin loà~
Tatalovi}, Nikola - Dre`nica, Ogulin
Tatalovi}, Todor Vasilijev-Vajin - Dre`nica, Ogulin
Tatomir, Andrija Markov - 1894, Bio~i}, Drni{ zemqoradnik
Ta{i}(Tati{i}?), Lazo Tanasijin - 1886, [u{war, Glina zemqoradnik
Tvrdorski, Du{an Lazarev - Grubi{no Poqe
Tepavac, Jovan Radev - 1881, Slu{nica, Sluw zemqoradnik
Tep{i}, Vasa Damjanov - 1893, Tabori{te, Glina zemqoradnik
Tep{i}, Milan Nikolin - 1889, Svoji}, Duga Resa zemqoradnik
Tep{i}, Pavle Ilijin - 1892, Dugo Selo, Karlovac zemqoradnik
Tep{i}, Sima Stevanov - 1893, Tabori{te, Petriwa zemqoradnik
Terzi}, Marko Nikolin - 1886, Grab, Gra~ac zemqoradnik
Terzi}, Pantelija Ilijin - 1889, Popovac, Belovar zemqoradnik
Tesla, Vaso Stankov - 1890, Sjeni~ak, Karlovac zemqoradnik
Tesla, Du{an Vasilijev - 1894, Udbina zemqoradnik
Tesli}, Jovo Maksimov - 1889, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Tesli}, Luka Lukin - 1897, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Tesli}, Mile Maksimov - 1884, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Tesli}, Nikola-Katanac Isin - Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Tesli}, Nikola-\anson Jankov - 1895, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Tesli}, Tomo Nikolin - 1893, Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Te{anovi}, Du{an Trivin - 1895, Zakopa, Dvor zemqoradnik
Tintor, Tomo Nikolin - 1888, Gra~ac zemqoradnik
Tiodorovi}, Matija - 1885, “roditeqi mu u Dalmaciji” trgovac
Tihi, Mihajlo Josipov - 1894, Eminovac, Slavonska Poèga berberin
Ti{ma, Jandrija Nikolin - 1891, Matijevi}i, Dvor zemqoradnik
Ti{ma, Stevo Radev - 1896, Nebqusi, Dowi Lapac zemqoradnik
Ti{ma, Stojan Mi}in - 1891, Visu}, Korenica zemqoradnik
Todi}, Obrad Milo{ev - 1895, Qubina, Dvor zemqoradnik
Todorovi}, Adam Savin - 1888, Papi}i, Sisak zemqoradnik
Todorovi}, Milo{ Savin - 1882, Papi}i, Kostajnica zemqoradnik
Todorovi}, Nikola Stefanov - 1885, Ilok, Vukovar bankarski ~inovnik

Todorovi}, Stanko \urin - 1894, Kupqensko, Vojni} zemqoradnik
Todorovi}, Stanko Stankov - 1894, êmernica, Topusko zemqoradnik
Tojagi}, Boò Stevanov - 1890, Omsica, Gra~ac zemqoradnik
Tojagi}, Petar Danin - 1883, Deringaj, Gra~ac zemqoradnik
Toma{, \ura| Aleksin - 1880, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Toma{, Stanko Stjepanov - 1895, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Toma{evi}, Ilija Jankov - 1893, [egestin, Dvor zemqoradnik
Toma{evi}, Nikola Qubomirov - 1895, Memska, Kostajnica bravar
Toma{evi}, Stevo Mijailov - 1892, Makovac, Vojni} zemqoradnik
Tomi}, \oko Stevin - 1873, Jablanac, Novska alas
Tomqanovi}, Vinko Matin - 1894, Hreqin, Reka trgova~ki pomo}nik
Topi}, \uro Milovanov - 1893, Bro}anac, Sluw pekar
Torbica, Tanasija Ilijin - 1876, Rastovac, Grubi{no Poqe trgovac
Travari}, Jovo Teodorov - 1861, Svinica, Petriwa zemqoradnik
Travari}, Rade Jankov - 1890, Svinica, Petriwa zemqoradnik
Travica, Dane Savin - 1875, Medak, Gospi} telegrafski kursist
Travica, \uro Danin - 1885, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Travica, Jovan Radev - 1892, Medak, Gospi} pekar
Travica, Nikola Jovanov - 1877, Medak, Gospi} zemqoradnik
Trbi}, Vasilije Jevtin** - 1881, Belo Brdo, Osek (iz Hilandara)
Trbovi}, \or|e - Dre`nica, Ogulin
Trbovi}, \uro \urin - Krakar/Dre`nica, Ogulin
Trbovi}, Ilija Nikolin - 1891, Lapat, Ogulin zemqoradnik
Trbovi}, Milovan Radovanov - 1888, Podum, Oto~ac zemqoradnik
Trbovi}, Petar - Lika
Trbovi}, Rade - Lika
Trbojevi}, Boò Ilijin - 1892, Gra~ac, Gospi} zemqoradnik
Trbojevi}, \or|e Jakovov - 1885, Trbojevi}i, Ogulin zemqoradnik
Trbojevi}, \uro Nikolin - 1885, Kukqi}, Gospi} zemqoradnik
Trbojevi}, Rade \urin - 1889, Medak, Gospi} zemqoradnik
Trbojevi}, Sava Srdilov - 1883, P~eli}, Virovitica zemqoradnik
Tresiglavi}, Steva \ujin - 1895, Galebovac, Korenica zemqoradnik
Treskovica, Konstantin Jovanov - 1894, Uzdoqe, Knin zemqoradnik
Tre{wi}, Boò Simin - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Tre{wi}, Jovo Davidov - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Tre{wi}, Jovo Nikolin - 1887, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Tre{wi}, Peko Vujin - Mali Kraj/Divoselo, Gospi}
Trivan, \uro Pavlov - 1895, Brezovo Poqe, Glina zemqoradnik
Trivanovi}, Marko Vasin - 1869, Zut, Dvor zemqoradnik
Trivanovi}, Stanko Stankov - 1894, Kosa, Glina zemqoradnik
Trivi}, Dmitar Todorov - 1895, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Trivi}, \uro Markov - 1894, Buha~e, Sluw zemqoradnik
164 Ilija Petrovi}
Trifunovi}, Andrija Vasin - 1887, Ga}i{te, Virovitica zemqoradnik

Trkuqa, Pavle Jovanov - 1898, Ma~kovo Selo, Petriwa fabri~ki radnik
Trkuqa, Rade \urin - 1892, Blatu{a Vrginmost zemqoradnik
Trkuqa, Simo Dmitrov - 1883, Kuk, Gra~ac zemqoradnik
Trnini}, Petar Damqanov - 1884, Komogovina, Kostajnica zemqoradnik
Trpi}, Nikola Kojin - 1889, Bukovi}, Benkovac zemqoradnik
Trtica, Jovo Milijin - 1896, Vrhovine, Oto~ac zemqoradnik
Trtica, Mile Ilijin - 1884, Crna Vlast, Oto~ac zemqoradnik
Trtica, Milo{ Ilijin - 1888, Crna Vlast, Oto~ac zemqoradnik
Trtica, Nikola Pavlov - 1886, Crna Vlast, Oto~ac zemqoradnik
Trumi}, \uro Jovanov - 1888, Petriwci, Petriwa zemqoradnik
Tubi}, Simo Adamov - 1889, Blatu{a, Vrginmost zemqoradnik
Tubi}, Stanko \ur|ev - 1890, Blatu{a, Vrginmost zemqoradnik
Tumbas, Milovan \urin - 1897, [livwak, Sluw zemqoradnik
Tumbas, Milovan Radev - 1865, [livwak, Sluw zemqoradnik
Turkaq, Hinko Nikolin - 1892, Modru{, Ogulin |ak
Tucakovi}, Joca Milutinov - 1884, Nova Gradi{ka ~inovnik...
]ali}, \uro Jovanov - 1884, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik

]ali}, Ilija [pirin - 1895, Plo~a, Gra~ac zemqoradnik
]ali}, Jovo Janov - 1896, Plo~a, Gra~ac zemqoradnik
]ali}, Milan Danin - 1893, Omsica, Gra~ac zemqoradnik
]ali}, Rade Miladinov - 1885, Tomingaj, Gra~ac rudar
]elap, Stevo Jovanov - 1887, Staro Selo Topusko, Topusko berberin
]eli}, Rade Markov - 1892, Radu~, Gospi} zemqoradnik
]eran, Jovo Mitrov - 1890, Bojna, Glina
]ivi}, Kre{imir Stjepov - 1898, Dubrovnik |ak
]ika, Marko - Krwak, Karlovac
]ori}, Avram Stojanov - 1884, Mo{tanica, Petriwa
]ori}, Adam \urin - 1882, Bijelnik, Petriwa zemqoradnik
]orkovi}, Milo{ Dmitrov - 1893, @irovac, Dvor zemqoradnik
]orkovi}, Samojlo Ostojin - 1884, @irovac, Dvor zemqoradnik
]osi}, Du{an Jovin - 1895, Brdo(?), Vojni} zemqoradnik
]osi}, Ilija Jovin - 1887, Rebi}, Udbina stolar
]osi}, Janko \ukanov - 1892, Rebi}, Udbina zemqoradnik
]uk, Dmitar Andrijin - 1893, Bruvno, Gra~ac zemqoradnik
]uk, Milan Budin - 1891, Palanka, Gra~ac rudar
]upurdija, Stevo Petrov - 1892, Frka{i}, Korenica zemqoradnik
]urin, Konstantin Jurjev - 1893, Gdiw, Hvar zemqoradnik
]ur~ija, Nikola Budin - 1891, Buni}, Korenica zemqoradnik
]ur~i}, Vaso Petrov - 1896, Komi}, Udbina zemqoradnik
]ur~i}, \uro Isin - Vrebac, Gospi}
]ur~i}, Isajlo Danilo - 1895, Lovska, Novska zemqoradnik

]ur~i}, Jovo Danin - 1895, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
]ur~i}, Jovo Markov - 1891, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
]ur~i}, Jovo Stojanov - 1894, Doqani, Oto~ac zemqoradnik
]ur~i}, Mile Milo{ev - 1894, Crno Vrelo, Sluw zemqoradnik
]ur~i}, Nikola Radev - 1895, Komi}, Udbina zemqoradnik
]ur~i}, Petar Markov - 1894, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
]ur~i}, Stevo Trifunov - 1882, Pothum, Oto~ac radnik
]ur~i}, Tomo Petrov - 1894, Komi}, Udbina zemqoradnik...
Ugarak, Milan Danin - 1897, Vrebac, Gospi} zemqoradnik

Ugarak, Mile Isin - 1893, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Ugarak, Stevo Danin - 1894, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Ugarak, Stevo Danin - 1902, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Ugarkovi}, Rade Jovanov - 1890, Komi}, Udbina zemqoradnik
Ugrini}, Mile Lazin - 1890, Daruvar pekar
Uzelac, Boìdar \ur|ev - 1893, Zagreb tipograf
Uzelac, Vujo -
Uzelac, Gajo Milin - 1876, Lipovo Poqe, Gospi} zemqoradnik
Uzelac, Dane Milin - 1889, Dowi Kosiw, Gospi} zemqoradnik
Uzelac, Du{an Dmitrov - 1888, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Uzelac, Du{an Todorov - 1896, Lipovo, Poqe Gospi} zemqoradnik
Uzelac, \ukan \urin - 1890, Ondi}, Udbina zemqoradnik
Uzelac, Janko - Doqani, Oto~ac
Uzelac, Janko Markov - 1883, Seoci, Oto~ac zemqoradnik
Uzelac, Jovan Stevanov - 1893, Smoqanac, Sluw loà~
Uzelac, Lazar Danin - 1895, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Uzelac, Lazo Danin - 1888, Dowe Poqe, Dowi Lapac zemqoradnik
Uzelac, Mane Nikolin - 1876, Ondi}, Udbina zemqoradnik
Uzelac, Marko Nikolin - 1876, Medak, Gospi} zemqoradnik
Uzelac, Milan Danin - 1895, Podum, Oto~ac zemqoradnik
Uzelac, Milan Stojanov - 1894, Ondi}, Udbina zemqoradnik
Uzelac, Mile Petrov - 1890, Crna Vlast, Oto~ac zemqoradnik
Uzelac, Milo{ Jandrin - 1889, Zavo|e, Gospi} zemqoradnik
Uzelac, Milo{ Petrov - 1893, Crna Vlast, Oto~ac zemqoradnik
Uzelac, Nikola Panin - 1889, Mala Barna, Grubi{no Poqe zemqoradnik
Uzelac, Nikola Petrov - 1896, Dragotina, Glina ba~var
Uzelac, Petar Stojanov - 1893, Ondi}, Udbina zemqoradnik
Uzelac, Rade Jankov - 1887, Seoci, Oto~ac zemqoradnik
Uzelac, Rade ]irin - 1887, Ondi}, Udbina zemqoradnik
Uzelac, Samuilo Mihajlov - 1883, Crna Vlast, Oto~ac rudarski mehani~ar
Uzelac, Stevan Danin - 1894, Brezik/Medak, Gospi} zemqoradnik
166 Ilija Petrovi}
Uzelac, Stevan Milin - 1892, Brezik/Medak, Gospi} zemqoradnik

Uzelac, Tanasije Milutinov - 1876, Po~iteq, Gospi} zemqoradnik
Uzelac, Todor -
Umiqendi}, Rade Stevanov - 1877, Kula, Gospi} zemqoradnik
Umiqenovi}, Svetozar Nikolin - 1887, Koba{, Slav. Brod zemqoradnik
Urva~ev, Sergej Matvejevi~ - 1893, Rusija - 1973, Split poru~nik-pilot
Uskokovi}, Peja Pejin - 1874, Jasenac, Grubi{no Poqe zemqoradnik
Utje{enovi}, Adam Mirkov - 1890, Slovinci, Sisak zemqoradnik...
Filipovi}, Stojan Nikolin - 1895, Osek

Fi{er, Andrija Veldinin - 1868, Vukovar kasapin
Fo~i}, Josip Markov - 1881, Jarum, Zagreb zemqoradnik
Franetovi}, Ivan Dankov - 1894, @rnovo, Kor~ula kuvar
Fran~eski(n), Juraj Nikolin - 1886, Postire, Bra~ mornar...
Hajdin, Ilija Nikolin - 1890, Kolari}, Vojni} zemqoradnik

Hajdin, Mile Stankov - 1892, Vojni} zemqoradnik
Hajdin, Milovan Milo{ev - 1888, Kolari}, Vojni} zemqoradnik
Hajdinac, Andrija Stevanov - 1869, Kutinica, Kutina zemqoradnik
Hajduk, Petar Josifov - 1891, Prokike, Oto~ac trgova~ki pomo}nik
Hajdukovi}, Anton Vilkov - 1895, Novska zemqoradnik
Hajdukovi}, Nikola Arsin - 1894, Dobrica, Oto~ac zemqoradnik
Hajdukovi}, Todor \ur|ev - 1892, Prokike, Oto~ac zemqoradnik
Haxi}, Milan Mojsijin - Klasni}, Glina zemqoradnik
Herak, Andrija Jak{in - 1891, Glogovac, Koprivnica zemqoradnik
Hercegovi}, Petar Ivanov - 1895, Vrgorac zemqoradnik
Hini}, Ilija Tanasijin - 1884, Debelo Brdo, Korenica zemqoradnik
Hini}, Jovan Vujin - 1897, Debelo Brdo, Korenica zemqoradnik
Hini}, Jovan Kuzmanov - 1893, Zalu`nica, Oto~ac radnik
Hini}, Luka Milin - 1875, Li~ko Petrovo Selo, Korenica zemqoradnik
Hini}, Milan Kostin - 1895, Debelo Brdo, Korenica trgova~ki pomo}nik
Hini}, Nikola Milanov - 1890, Debelo Brdo, Korenica zemqoradnik
Hini}, Petar Prokin - 1891, Debelo Brdo, Korenica zemqoradnik
Hini}, Rade Mani{in - 1895, Debelo Brdo, Korenica zemqoradnik
Hini}, Stevo - 1875, Srbska Krajina
Hini}, Stevo Jovin - 1881, Zalu`nica, Oto~ac zemqoradnik
Hrasek, Frawo Josipov - 1873, Karlovac lon~ar
Hrgovi}, Ivan Lukin - 1873, Novaki, Podravska Slatina zemqoradnik
Hrkalovi}, Vasiq Maksimov - 1895, Peru{i}, Gospi} zemqoradnik
Hrkalovi}, Janko - Peru{i}, Gospi}
Hrwak, \uro Nikolin - 1888, Krbavica, Korenica
Hrwak, Ilija Mojsijin - 1893, @eqava, Korenica zemqoradnik
Hrwak, Milan Budin - 1892, Buni}, Korenica kova~

Hrwak, Nikola Mani{in - 1892, Buni}, Korenica opan~ar
Hrwak, Spiro Nikolin - 1893, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Hrwak, Stevan Mani{in - 1894, Buni}, Korenica zemqoradnik
Hrwak, Stojan - Li~ko Petrovo Selo, Korenica
Hrwak, Todor** Filipov - 1893, Krbavica, Korenica zemqoradnik
Hroha, Alojz Mitanov - Daruvar...
Carevi}, Pavle \urov - 1878, Gorwi Sjeni~ak, Karlovac zemqoradnik

Cari}, Adam(Aleksa?) Stankov - 1894, Klasni}, Glina zemqoradnik
Cari}, Ilija \urin - 1895, @irovac, Dvor zemqoradnik
Cari}, Nikola - Lika
Cari}, Petar Milo{ev - 1893, Javnica, Dvor kova~
Cveti}anin, Vu~ko Petrov - 1882, Maqevac, Korenica zemqoradnik
Cveti}anin, Mile Savin - 1880, Visu}, Korenica trgovac
Cveti}anin, Nikola Radev - 1895, Visu}, Korenica zemqoradnik
Cveti}anin, Petar Markov - 1895, Mi{qenovac, Dowi Lapac zemqoradnik
Cveti~anin, Mili} Stevanov - 1895, Vequn, Sluw zemqoradnik
Cveti~anin, Milo{ Milo{ev - 1889, Vo|evi} Brdo, Sluw zemqoradnik
Cvetkovi}, \uro Jovin - 1888, Gra~ac zemqoradnik
Cvetkovi}, Toma \uri~in - Kijani, Gra~ac zemqoradnik
Cvijanovi}, Aleksa Stojanov - 1885, Smrti}, Nova Gradi{ka zemqoradnik
Cvijanovi}, Vasiq Manojlov - 1893, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Cvijanovi}, Dmitar - Kamewu{a/Divoselo, Gospi}
Cvijanovi}, Ilija Kojin - 1891, Jo{an, Udbina zemqoradnik
Cvijanovi}, Ilija Nikolin - 1893, Pi{a}, Udbina zemqoradnik
Cvijanovi}, Luka \urin - 1889, Kosiw, Gospi} opan~ar
Cvijanovi}, Marko Jankov - 1889, Re{etar, Korenica zemqoradnik
Cvijanovi}, Marko Savin - 1884, Pi{a}, Udbina zemqoradnik
Cvijanovi}, Nikola Markov - 1891, Divoselo, Gospi} zemqoradnik
Cvijanovi}, Ninko Milin - 1890, Radovica, Sluw zemqoradnik
Cvitko, Toma Petrov - 1894, Kup~ina, Jastrebarsko zemqoradnik
Cvjeti}anin, Danilo Vasin - 1890, Visu}, Korenica kolar
Cvjeti}anin, Milan Nikolin - Sadilovac, Sluw
Cvjeti}anin, Simo Trivunov - 1897, Miqenovac, Korenica zemqoradnik
Cvjeti}anin, Aleksa Stani{in - 1892, Visu}, Korenica zemqoradnik
Cvjeti}anin, Mile Stojanov - 1890, Visu}, Korenica zemqoradnik
Cvjeti~anin, Milo{ - Kordun
Cvjeti~anin, Petar Radev - 1887, Veliko Vukovje, Gare{nica ratar
Centi}, Vinko Vinkov - 1885, Lokve, Delnice trgovac
Cepanica, Nikola Petrov - 1878, Vukovje, Gare{nica ma{inist
Cepan~i}, Sava Tejin - 1890, Br{adin, Vukovar zemqoradnik
168 Ilija Petrovi}
Cerovac, Nikola Todorov - 1889, Ostroga{ica, Drni{ zemqoradnik

Cesar, Anton \urin - 1893, Deànovac, Daruvar gvo`|arski radnik
Cesar-Jambor, Nikola Frawin - 1892, Pribi}, Jastrebarsko zemqoradnik
Cetina, Dmitar Jovanov - 1894, Vrebac, Gospi} zemqoradnik
Ciganovi}, Ilija Stevanov - 1878, Staro Selo Topusko, Topusko stolar
Ciganovi}, Jovo Jovin - 1891, Barlete, Gospi} radnik
Ciganovi}, Jovo Nikolin - 1894, Srb, Dowi Lapac zemqoradnik
Ciganovi}, Lazo Nikolin - 1879, Barlete, Gospi} zemqoradnik
Ciganovi}, Mile Nikolin - 1893, Barlete, Gospi} berberin, kolar
Ciganovi}, Sava Nikolin - 1886, Barlete, Gospi} loà~-ma{inist
Cikota, Lazo Mi}in - 1893, Ivawski Bok, Kostajnica zemqoradnik
Cikota, Matija Petrov - 1889, Crkveni Bok, Kostajnica zemqoradnik
Cime{a, Drago Ilijin - 1888, Bogovoqa, Sluw
Cime{a, Simo Jovanov - 1881, Moravci, Pisarovina zemqoradnik
Corik, Ivan - Banija
Colnar, Vinko Antonov - 1887, Velike Drage, Delnice stolar
Coti}, Petar Antonov - 1897, Spqet ma{inist
Crevar, \uro Savin - 1886, Vrginmost trgovac
Crevar, Janko Markov - 1892, êmernica, Topusko zemqoradnik
Crevar, Petar Milin - 1889, Buzeta, Glina zemqoradnik
Crevar, Stevan Milo{ev - 1893, Vrginmost pekar
Crni~ki, Benedikt Jankov - 1894, Stupnik, Zagreb stolar
Crnkovi}, Petar - Kordun
Crnobrwa, Rade Matijin - 1886, êralije, Podravska Slatina ratar
Crnobrwa, Stojan Arsenijev - 1895, [ikamlija, Dvor zemqoradnik
Crnojevi}, Damqan Rajkov - 1890, Kr~evo, Kostajnica rudar
Crnojevi}, \uro ]irin - 1884, Kr~evo, Kostajnica zemqoradnik
Crnojevi}, Milan Todorov - 1889, Kr~evo, Kostajnica zemqoradnik
Crnojevi}, Mirko Adamov - 1895, Kr~evo, Kostajnica radnik
Crnojevi}, Stevan Adamov - 1894, Kr~evo, Kostajnica opan~ar
Crnojevi}, Stevan Jankov - 1898, Kr~evo, Kostajnica zemqoradnik
Crnokrak, Mane Mihajlov - 1894, Vrebac, Gospi} zemqoradnik...
âvi}, Mile Vasin - 1895, Velika Gradusa, Petriwa zemqoradnik

âvi}, Milo{ Nikolin - 1894, Gorwi Hrastovac, Kostajnica zemqoradnik
âvlina, Toma Danin - 1898, Smoqanac, Sluw zemqoradnik
âkalo, Milo{ - Banija
âmpara, Luka -
ânak, Mile Jovi~in - 1893, Klenovac, Gospi} zemqoradnik
ânak, Nikola Lukin - 1895, Kula, Gospi} zemqoradnik
ânak, Petar Dmitrov - 1883, Kula, Gospi} zemqoradnik
ânak, Stevan Jovanov - 1872, Kula, Gospi} zemqoradnik
ânkovi}, Gedeon Nikolin - 1885, Sredwa Gora, Udbina zemqoradnik

ânkovi}, \uro Milin - 1891, Tomingaj, Gra~ac zemqoradnik
ânkovi}, Ilija Radev - 1893, Sredwa Gora, Udbina zemqoradnik
ânkovi}, Rade Milin - 1868, Mogori}, Gospi} zemqoradnik
êkeri{, Mili} Petrov - 1889, Sjeni~ak, Karlovac zemqoradnik
êrgi}, Mile Tomin - 1872, Striì~evac, Pakrac kova~
îzmar, Jovan Josipov - 1896, Samobor tka~
îkara, Ilija Stojanov - 1890, Jasenak, Ogulin zemqoradnik
îtiklak, Du{an \urin - 1896, Cerawa, Benkovac zemqoradnik
î~a, Luka Maksimov - 1889, î~ina Glavica, Gra~ac zemqoradnik
î~a, Stojan Mi}in - 1894, Mali~ka, Vrginmost zemqoradnik
î~kovi}, Janko Petrov - 1894, Ba~uga, Glina zemqoradnik
ôvi}, Bude Radev - 1895, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
ôvi}, Dane Budin - 1887, [iroka Kula, Gospi}
ôvi}, Ivan Matin - 1894, Tu~epi, Makarska ma{inist
ôvi}, Iso Savin - 1894, [iroka Kula, Gospi}
ôvi}, Jovan Vasin - 1873, [iroka Kula, Gospi}
ôvi}, Mile Budin - 1894, Kuzmova~a, Gospi} zemqoradnik
ôvi}, Mile Nikolin - 1885, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
ôvi}, Milo{ Milin - 1887, Maqevac, Sluw radnik
ôvi}, Nikola Petrov - 1895, [iroka Kula, Gospi}
ôdan (\odan, Xodan?), \uro - Kukuwevac, Pakrac
ôdan, Rade Milanov - 1895, Li~ko Petrovo Selo, Korenica zemqoradnik
ôdan, Rade Trivunov - 1888, Li~ko Petrovo Selo, Korenica zemqoradnik
ôlakovi}, Milo{ Gli{in - 1895, Vrbnik, Knin zemqoradnik
ôlovi}, Lazo Markov - 1897, Tepquh, Drni{ zemqoradnik
ôp, Matija Stjepanov - 1885, Gerovo, âbar {umarski {ofer
ôrak, Rade Jovin - 1887, Buni}, Korenica zemqoradnik
ôrak, Todor Petrov - 1895, @itni}, Knin {ofer
ûbra, Nikola Todorov - 1886, Vojni} zemqoradnik
ûbrilo, Jovo Milin - 1892, Bruvno, Gra~ac zemqoradnik
ûbrilo, Mitar Milin - 1887 Rudopoqe, Gra~ac zemqoradnik
ûbrilo, Petar Markov - 1894, Radu~, Gospi} radnik
ûbri}, Mane Boìn - 1897, [iroka Kula, Gospi} zemqoradnik
ûbri}, Milan Kojin - 1885, Kula, Gospi} zemqoradnik
ûbri}, Nikola Mihajlov - 1897, Veliki Gradac, Glina
ûbri}, Stevan Mihajlov - 1899, Veliki Gradac, Glina
ûle, Petar Stevin - 1878, Bojna, Glina
ûlik, Stanislav - Zabèg/Moravska, ê{ka rezervni potporu~nik
ûpkovi}, Sava Ilijin - 1886, Oton, Knin radnik
ûturilo Mile Ilijin - 1880, Bruvno, Gra~ac zemqoradnik
ûturilo, Mile Danin - 1880, Dabar, Oto~ac zemqoradnik
û~kovi}, Dmitar \urin - 1879, Balinac, Glina zemqoradnik
170 Ilija Petrovi}
û~kovi}, \uro \urin - Majska Poqana, Glina zemqoradnik

û~kovi}, Janko Petrov - Dol~ani, Petriwa (Ba~uga, Glina?)
û~kovi}, Lazar Stojanov - 1891, Balinac, Glina loà~ na lokomotivi
û~kovi}, Mile - Dol~ani, Petriwa
û~kovi}, Simo Milin - 1885, Balinac, Glina rudar...
Xaji}, Rade Kojin - 1890, Javoraw, Dvor obu}ar

Xakula, Ilija Milivojev - 1890, Vrpoqe, Korenica zemqoradnik
Xakula, Stevan Jankov - 1893, Slavsko Poqe, Topusko radnik
Xelajlija, Joca Dmitrov - 1852, Batiwani, Daruvar zemqoradnik
Xelajlija, Rade Andrijin - 1882, Batiwani, Daruvar zemqoradnik
Xelajlija, Tanasija \urin - 1890, Batiwani, Daruvar zemqoradnik
Xodan, Rade - Dowi Lapac...
[ainovi}, Milan Radev - 1895, Svra~kovo Selo, Udbina zemqoradnik

[ainovi}, Petar Nikolin - 1896, Zrinska, Grubi{no Poqe zemqoradnik
[aki}, Geco Lukin - 1891, Mekiwar, Udbina zemqoradnik
[aki}, Jovan Lukin - 1885, Mekiwar, Udbina zemqoradnik
[aki}, Jovo \ur|ev - 1888, Mekiwar, Udbina zemqoradnik
[aki}, Nikola \ur|ev - 1884, Mekiwar, Udbina zemqoradnik
[aki}, Obrad Miladinov - 1881, Ku}i{ta Cesari~ka, Gospi} opan~ar
[apowa, David Vidov - Dobropoqci, Benkovac zemqoradnik
[apowa, Jandrija Vasiqev - 1885, Dobropoqci, Benkovac zemqoradnik
[arak, Petar Vasilijev - 1885, Prevr{ac, Kostajnica mlinar
[arak, Spasoje Tanasijin - 1897, Korenica zemqoradnik
[arac, Jovo Mili}ev - 1889, Bukovik, Vojni} fijakerist
[arac, Nikola Petrov - 1882, Dowi Lapac radnik
[ari}, Petar - 1895, Voji{nica, Vojni}
[arka, Branko Markov - 1897, @eqava, Korenica zemqoradnik
[arovi}, \or|e Jovin - 1898, Glavina, Imotski pekar
[atlan, \uro Milo{ev - 1896, Reletina, Sluw zemqoradnik
[a{ata([a{a?), Mile Nikolin - 1883, Dowi Lapac zemqoradnik
[a{i}, Jovo Markov - 1886, Dnopoqe, Dowi Lapac zemqoradnik
[a{o, Ilija Stevanov - 1891, @irovac, Dvor zemqoradnik
[eat, Petar Savin - 1897, Vrbnik, Knin zemqoradnik
[eatovi}, Gli{o \ur|ev - 1881, Trnakovac, Nova Gradi{ka zemqoradnik
[egan, Petar Radev - 1890, Otok O{tarijski, Ogulin zemqoradnik
[ejatovi}, Lazo Te{in - 1889, Subotski Brod, Novska stolar
[elovi}, Matija Stevanov - 1888, Grubi{no Poqe zemqoradnik
[elovi}, Stevan Jovanov - 1880, Grubi{no Poqe zemqoradnik
[epa, Jovan Markov - 1896, Velika Popina, Gra~ac zemqoradnik
[eparovi}, Anton Ivanov - 1891, Blato, Kor~ula ribar
[erbexija, Dane Mihailov - 1895, Buni}, Korenica zemqoradnik

[ermanovi}, Mirko Simin - 1892, Svinica, Petriwa zemqoradnik
[esto, Ilija Stankov - 1885, Bijele Vode, Glina elektri~ar
[esto, Tanasija Pavlov - 1892, Bijele Vode, Glina zemqoradnik
[ibi}, Petar Jovanov - âpqani, Kostajnica
[ijan, Milo{ Radev - 1887, Zrmawa, Gra~ac rudar
[ijan, Obrad Vasilijev - 1895, Prqevo, Gra~ac trgova~ki pomo}nik
[ikli}, Kuzman Tanasijin - 1892, Slabiwa, Kostajnica zemqoradnik
[iqak, Milo{ Vasin - 1889, Slabiwa, Kostajnica zemqoradnik
[imi}, Anselmo Franov - 1885, Imotski prevodilac
[itin, Andrija - Ka{tel Stari, Spqet
[kajec, Ilija Markov - 1894, Sjeni~ak, Karlovac èlezni~ar
[kori}, Dane Stojanov - 1892, Ruka{i}, Kostajnica zemqoradnik
[kori}, Dane Tomin - 1890, Brezovac, Gra~ac zemqoradnik
[kori}, Milan Danin - 1894, Brezovac, Gra~ac zemqoradnik
[kori}, Milan Maksimov - 1879, Grabu{i}, Korenica miner
[kori}, Nikola Ilijin - 1893, Frka{i}, Korenica zemqoradnik
[kori}, Petar Milin - 1893, Brezovac, Gra~ac zemqoradnik
[kori}, Rade Ivanov - 1894, Lon~arica, Grubi{no Poqe zemqoradnik
[kori}, Stevo Milin - 1895, Frka{i}, Korenica zemqoradnik
[krbi}, Pavle Milin - 1882, Mazin, Gra~ac zemqoradnik
[krbi}, Filip Petrov - 1891, Gorijava, Gra~ac
[krti}, Ivan Nikolin - 1894, Generalski Stol, Duga Resa bravar
[kuleti}, Mihajlo Simin - 1863, Cerova, Kostajnica zemqoradnik
[kundri}, Ilija Jandrijin - 1892, Rasti~evo, Gra~ac zemqoradnik
[kundri}, Nikola Jandrijin - 1894, Zrmawa, Gra~ac zemqoradnik
[neberger, Andrija Antonov - 1884, Maklen, Delnice fabri~ki radnik
[obak, Ilija Stevanov - 1887, Orlova~a, Prijedor zemqoradnik
[obot, Pajo Milutinov - 1891, Radu~, Gospi} zemqoradnik
[ovqakov, Mladen Jovanov - 1875, Futog, Novi Sad pekar
[olaja, Bude Milin - 1882, [eganovac, Korenica zemqoradnik
[olaja, Mile Gajin - 1888, [eganovac, Korenica stolar
[olaja, Mile Petrov - 1895, Saborsko, Ogulin zemqoradnik
[oli}, Toma \urin - 1898, Tadovje, Jastrebarsko zemqoradnik
[ol~i}, Ivan Mijin - 1892, Sveti Martin, Samobor stolar
[orak, Branko - Korenica
[orak, Proka \ur|ev - 1888, Vranova~a, Korenica zemqoradnik
[panovi}, Marko Ilijin - 1879, Brusova~a, Vojni} fabri~ki radnik
[panovi}, Nikola -
[tajdohar, Ilija Josipov - 1890, Jo{evica, Glina
[tambuk, Andrija Andrijin - 1875, Selce, Bra~ kamenorezac
[tekovi}, Igwatija Lukin - 1877, Grabovac, Glina oxa~ar
[tekovi}, Nikola Markov - 1893, Brusova~a, Vojni} zemqoradnik
172 Ilija Petrovi}
[tekovi}, Stanko \urin - 1896, Grabovac, Glina zemqoradnik

[teti}, Boà Isin - 1895, Svra~kovo Selo, Udbina zemqoradnik
[teti}, Bude Milivojev - 1896, Svra~kovo Selo, Udbina zemqoradnik
[teti}, Luka Petrov - 1886, Svra~kovo Selo, Udbina zemqoradnik
[teti}, Nikola Ilijin - 1888, Svra~kovo Selo, Udbina zemqoradnik
[tikovac, Gavro Mihajlov - 1896, Dobroselo, Dowi Lapac farbar
[tikovac, Jovo Gavrin - 1892, Dobroselo, Dowi Lapac zemqoradnik
[tikovac, Rade Nikolin - 1888, Dobroselo, Dowi Lapac zemqoradnik
[tikovac, Stevo Nikolin - 1897, Dowi Lapac zemqoradnik
[trbo, Petar Aleksin - 1879, Tribaq, Benkovac zemqoradnik
[truwak, Toma Martinov - 1895, Kozarevac, \ur|evac zemqoradnik
[tula, Ostoja Jovin - 1894, Kukuwevac, Pakrac zemqoradnik
[ukunda, Lazo Milo{ev - 1882, Trnovac, Glina zemqoradnik
[ukunda, Miladin Mihajlov - 1890, Mali Gradac, Glina delovo|a
[ukunda, Simo Adamov - Trnovac, Glina
[umowa, Simo Petrov - 1892, Vera, Ogulin radnik
[upica, Dragan Radev - 1892, Vera, Ogulin pisar
[upica, Mane -
[upica, Mile Milo{ev - 1885, Vera, Ogulin zemqoradnik
[uput, Dane Ilijin - 1893, Jezerce, Korenica zemqoradnik
[uput, Dane Savin - 1891, Korenica zemqoradnik
[uput, Ilija Budin - 1890, [eganovac, Korenica zemqoradnik
[u{i}, Luka Jurjev - 1893, Mrkopoq, Sluw zidar
[u{war, Mile Dragov - 1896, Tuèvi}, Oto~ac zemqoradnik...
Brodolomnici pod Medovo, na Badwi dan 1916
Stradali:
Baki}, Milo (Mile?) - Zeta (Srbska Krajina?)
Bari}(Bara}?), Nikola - Lika
Bogi}, Nikola - Gospi}
Boì~kovi}, \uro - Oto~ac, Lika
Bubalo, Ilija - Li~ko Petrovo Selo, Korenica
Budisavqevi}, Savo - Pe}ane, Korenica
Budisavqevi}, Stevan - Pe}ane, Korenica
Vojnovi}, Janko - Mazin, Gra~ac
Vojnovi}, Novica - Mazin, Gra~ac
Vukobratovi}, Savo - Lika
Grbi}, Budo - Zrmawa, Gra~ac
Grbi}, Iso - Zrmawa, Gra~ac
Griva, Mitar - Obqaj, Glina
Grubi}, Jovo - Velebitski kraj, Lika
Gulan, Rade - Lika
Demi}, Boò - Srbska Krajina
Dikli}, Danilo - Lika
Dmitra{inovi}, Milo{ - Korenica
Dmitra{inovi}, Mi}o - Korenica
Draga{, Nikola - Lika
\uki}, Milo{ - Udbina
Egi}, Rade - Krbava, Korenica
@igi}, Jovo - Korenica
@igi}, Nikola - Korenica
Zobenica, Ilija - Oraovac, Dowi Lapac
Ivan~evi}, Damjan - Srbska Krajina (Po~iteq, Gospi}?)
Jela~a, Jovo - Zaklopa~a, Korenica
Ke~a, Nikola - Suvaja/Srb, Dowi Lapac
Ke~a, Spasoje - Suvaja/Srb, Dowi Lapac
Kneì}, Marko - Kowevrate, [ibenik
Korica, Ilija - Lika
Korica, Mitar - Lika
Mandari}, Mile - Vrebac, Gospi}
Mandari}, Nikola Vasin - Vrebac, Gospi}
Nakarada, Danilo-Dane - @eqava, Korenica
Nakarada, Jovan-Jojo - @eqava, Korenica
Paska{, Jovo - 1884, Oraovac, Dowi Lapac
Pejnovi}, Nikola - Lika
Potkowak, Petar - Lika
174 Ilija Petrovi}
Priji}, Jovan - Srb, Dowi Lapac

Rapaji}, Petar Dmitrov - Krbavica, Korenica
Rapaji}, Proko - Krbavica, Korenica
Ra{eta, Ilija - Lika
Sunajko, \uro - Vrebac, Gospi}
Uzelac, Jovo - Peru{i}, Gospi}
Uzelac, Milovan - Peru{i}, Gospi}.
Crnokrak, Stevan - Vrebac, Gospi}
ôjanovi}, Simo - Bu{evi}, Dowi Lapac
[uput, Iso - Li~ko Petrovo Selo, Korenica.
Spaseni:
Boì~kovi}, Rade - Lika
Vojnovi}, Nikola Danin - 1884, Mazin, Gra~ac - 1970, Sokolac/Plan-
di{te, Banat
Graovac, Ilija - Lika
Griva, \uro - Obqaj, Glina
Gulan, Pavle - Lika
Daji}, Bude - Lika
Dragobratovi}, Ivan Andrijin - 1893, Raba, Metkovi}
Dragosavac, Dimitrije - Lika
@igi}, Qubomir - Lika
Lipanovi}, Boò Frani}ev - 1888, Lumbarda, Kor~ula
Polovina, Mane-Manister Boìn - 1896, Ostrvica, Gospi} - 1945, Jase-
novac
Popovi}, Pero (1) - Lika
Svilar, Mi}o - Pe}ani, Korenica
Trkuqa, Mane - Lika.
Hrwak, Nikola Filipov - 1882, Ilmin Dvor, Podravska Slatina.
Pivkov bataqon
Antoni}, Jovo - Srbska Krajina
Arlov, Pavle - Srbska Krajina
Axija, Joca - Srbska Krajina
Axi}, Pero - Srbska Krajina
Banda, Simo - Srbska Krajina
Bobi}, Milo{ - Lika
Boàni}, Obrad - Lika
Boì~kovi}, Rafael - Lika
Borota, Petar - Srbska Krajina
Brezac, Mijo - Srbska Krajina
Bri{evac, Stevo - Srbska Krajina
Budimir, Branko - Srbska Krajina
Buji}, Pero - Srbska Krajina
Buli}, Stevo - Srbska Krajina
Vitkovi}, Simo - Dubica, Kostajnica
Vladimir, Pavo - Br|ani, Slavonska Poèga
Vukas, Stevo - Srbska Krajina
Vukeli}, Petar - Srbska Krajina
Vukmirovi}, Jakov - Srbska Krajina
Vuksan, Niko - Srbska Krajina
Gvozdi}, Pero - Srbska Krajina
Delonga, Jakov -
Despot, Stojan - Srbska Krajina
De~ko, Ivan -
Dobra{, Vaskrsija - Daruvar
Dobra{, Mile - Daruvar
Dodo{, Mile - Srbska Krajina
@eèq, Radivoj - Srbska Krajina
Zatezalo, Milan - Srbska Krajina
Javor, Nikola - Srbska Krajina
Kalo|era, Ivo -
Karan, Mitar - Srbska Krajina
Karan, Petar - Srbska Krajina
Keser, Ivan - Srbska Krajina
Kladar, Kosta - Srbska Krajina
Kosanovi}, Mitar - Srbska Krajina
Kresovi}, Petar -
Kresojevi}, Milan -
Krizman, Josip -
Krowa, Niko -
176 Ilija Petrovi}
Kukavica, Stojan - Srbska Krajina

Maqkovi}, Jovo - Srbska Krajina
Mano{, Anton - 1898, [ibenik
Maravi}, Ivan - Srbska Krajina
Maravi}, Gwatija Vajin - Dre`nica, Ogulin
Matkovi} - Spqet sudija
Miqanovi}, Vlado - Srbska Krajina
Mimica, Marijan -
Mirjani}, Stevan - Srbska Krajina
Mrgi}, Mojsija - Srbska Krajina
Mrk{i}, Stanko - Srbska Krajina
Mr{i}, Jovo - Srbska Krajina
Napijalo, Stevan - Srbska Krajina
Naran~i}, Milan - Srbska Krajina
Nardeli, Boò - Dalmacija
Ni{evi}, Milan - Srbska Krajina
Oreq, Branko - Srbska Krajina
Pavlica, Anton - Srbska Krajina
Paprica, Stanko - Srbska Krajina
Paravina, Pavle - Srbska Krajina
Petrovi}, Mane - Srbska Krajina
Pe}anac, Kojo - Srbska Krajina
Peuli}, Svetozar - Srbska Krajina
Radmanovi}, Nikola Todorov - Ostrvica, Gospi} zemqoradnik
Rajli}, Pero - Srbska Krajina
Raj~evi}, Jakov - Srbska Krajina
Rakini}, Sreten - Srbska Krajina
Ran~evi}, Ivan - Dalmacija
Runi}, Sekula - Srbska Krajina
Sekuli}, Ilija - Srbska Krajina
Selak, Jefto - Srbska Krajina
Selak, Jovo - Srbska Krajina
Sladi}, Marko - Srbska Krajina
Star~evi}, Stjepan -
Stoki}, Risto - Srbska Krajina
Su`wevi}, Stevo - Srbska Krajina
Suzi}, Milan - Srbska Krajina
Su{a, Anton - Srbska Krajina
Tesla, Avram - Srbska Krajina
Timarac, Jovo - Srbska Krajina
Torbi}, \uro - Srbska Krajina
Trbojevi}, Vasiq - Lika
Trkuqa, Pavle - Srbska Krajina
Turopoqac, Du{an - Krajina

]erani}, Jovan - Krajina
]erani}, Luka - Srbska Krajina
]ulum, Ilija - Srbska Krajina
Ugrica, Ilija - Srbska Krajina
Celegin - Su{ak, Hrvatska
Crnkovi}, Vid - Srbska Krajina
Crnobrwa, Petar - Srbska Krajina
[arac, Petar - Lika
Medicinsko osobqe
Aleksi}, Sergije - Dubrovnik marvinski lekar *2 (1914-1918)
Aqinovi}, Luka-Lujo - @rnovnica/Spqet bolni~ar *1 (1912-1913)
Doklesti}, ? - SAD, Dalmatinac tuma~ u misiji *2
Dr Aleksandar \uri}-î~a - 1862, Velika Pisanica, Belovar lekar *2
Dr Aramba{in(}) - Spqet lekar *1
Dr Baldo Martekini - Dubrovnik lekar *1
Dr Berislav Bor~i} - 1891, Su{ak - 1977, Zagreb lekar (EncJu) *2
Dr Bogdan Stoji} - Zagreb lekar *1
Dr Boìdar [pi{i} - 1879, Sisak Hrvatska specijalista hirurg *1
Dr Gojtman - Osek, Hrvatska lekar *1
Dr D. Vrane{evi} - Osek, Hrvatska lekar *1
Dr Dragutin Moder~in - Hrvatska lekar *2
Dr Du{an Bori} - 1889, Mogori}, Gospi} lekar (SBR) *2
Dr \or|e \or|evi} - 1885, Grubi{no Poqe lekar (SBR) *1
Dr \or|e Mari} - Dubrovnik lekar *1
Dr \uro J. Dimovi} - 1872, Jasenovac lekar (SBR) *2
Dr Ivan Baboselac - 1885, Debriwa/Slavonski Brod hirurg (SBR) *1
Dr Ivan Hercog - Zagreb, Hrvatska lekar *1
Dr J. Lohert - Zagreb, Hrvatska *1
Dr J. Ra~i} - Spqet lekar *1
Dr Julije Budisavqevi} - 1882, Slav. Poèga asistent-hirurg (EncJu) *1
Dr Katarina Jak{i}-Radula{ka - 1884, Glina lekarka *1 *2
Dr Kati} - Dubrovnik lekar *1
Dr Kovre~ - Hrvatska (umro1915) lekar *2
Dr Krsto Gr~i} - Zadar lekar *1
Dr Melko Kosi} - Dubrovnik pomo}ni lekar *1
Dr Milivoj Jambri{ak - 1878, Zagreb lekar (EncJu) *1
Dr Milojevi} - Lika lekar *2
Dr Miro{evi} de Sorgo - Dubrovnik lekar *1
Dr Mitar ]atovi} - [ibenik lekar *1
Dr Niko Novakovi} - Zadar lekar *1
Dr Pervan - Spqet/Dalmacija do{ao iz Francuske lekar *2
Dr Petar Zec - 1881, Kukuruzari, Kostajnica lekar (SBR)
Dr Radoslav ûbeli} - Crikvenica lekar *1
Dr Stankovi} - Vara`din, Hrvatska lekar *1
Dr Filip Maru{i} - Hrvatska lekar-bakterilog *1
Dr Filip Smol~i} - Dubrovnik lekar *1
Dr Frano Pervan - Spqet (do{ao iz Francuske) lekar *1 *2
Ermina - Dubrovnik milosrdna sestra *1
Qevaja, Andrija Golubov - Radu~i}, Knin bolni~ar *2
Mladenovi}, \or|e - 1885, Vequn/Lika bolni~ar *2...
Bele{ka o sastavqa~u
Ilija Petrovi} (Kosor, kod
Podgorice, 6. septembar 1938), ~i-
novnik PTT; profesor; planinar;
srpski nacionalni poslenik; pu-
blicista i istori~ar; po~asni dok-
tor istorijskih nauka.
Na dan kad je oti{ao u penziju,
31. marta 2000. godine, u Glavnoj po-
{ti u Novom Sadu bio je u prodaji
prigodni koverat (u 650 primera-
ka, u dve varijante) sa wegovim li-
kom na predwoj strani, i kra}im
ìvotopisom na pole|ini. Isto-
vremeno, u redovne i u filateli-
stike svrhe, bio je u upotrebi i pri-
godni ìg sa wegovim likom. (Do tada, tek nekolikim li~no-
stima u Jugoslaviji pripalo je ovakvo priznawe za ìvota).
Uvr{ten je u Enciklopediju Novog Sada, kwiga 20, PET-
-POK, Novi Sad 2002, 80-82.
U Enciklopediju srpske istoriografije, Beograd 1997, nije
uvr{ten zbog svoje nacionalne orijentacije.
Za kwigu Crnogorska pohara Ku~a, Podgorica 2010, dobio
kwièvnu nagradu “Mihailo Lali}” za 2010. godinu.
Objavqene kwige:
1. Me|unarodna po{tanska slu`ba, Novi Sad 1966;
2. Me|unarodni po{tanski promet, Zagreb 1968;
3. Zmajevo 1973 (u koautorstvu), Zmajevo 1974;
4. Zmajevo - Prilozi za monografiju (u koautorstvu), Zmajevo 1979;
5. Planinari o planinarewu - Od Fru{ke gore do Monblana (u koau-
torstvu), Novi Sad 1990;
6. Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine, Ruma 1994;
7. Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema,
Novi Sad 1994;
8. Slavonija, Barawa i Zapadni Srem - Od Vije}a do Republike, Novi
Sad 1996;
9. Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996;
10. Srpska Zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi Sad 1997;
11. Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa
1912-1918, Novi Sad 1998;
12. Levica i Srpstvo 1848-1919, Novi Sad 1999;
13. Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999;
14. Srem 1918 - Od Sirma do Srbije, Novi Sad 1999;
15. Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo (u koautorstvu sa
Vasom Kolakom), Novi Sad 1999;
16. Starinci i novci, Novi Sad 2000;
180 Ilija Petrovi}
17. Stepanovi}evo - Prilog za monografiju, Novi Sad 2000;

18. Srpski dobrovoqci 1912-1918 - Brojke i sudbina, Novi Sad 2001;
19. Vremenik Telekijeve vlade - 16. februar 1939-3. april 1941, Novi
Sad 2001;
20. Kerci u Pa{i}evu - Prilog za monografiju, Novi Sad 2002;
21. Lastari somborskog u~iteqi{ta, Novi Sad 2003;
22. Srpska Krajina - Mart-jun 1992, Novi Sad 2003;
23. Kerski imenoslov, Novi Sad 2003;
24. Nepoznati 27. mart (u koautorstvu sa Vasilijem Mati}em), Novi
Sad 2004;
25. Spomenica novosadske PTT {kole, Novi Sad 2004;
26. Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004;
27. Obzorja - Spomenica Planinarskog dru{tva “Po{tar” Novi
Sad, Novi Sad 2005;
28. Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918, Novi Sad 2005;
29. Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918,Novi Sad 2005;
30. Novosadska gimnazija Zmaj-Jovina - Nara{taj 1951-1956; Na-
stavnici, Novi Sad 2006;
31. Demokratija s nali~ja (u koautorstvu sa Dragoqubom Petrovi-
}em), Beograd 2006;
32. Prilozi za Enciklopediju Novog Sada, Novi Sad 2006;
33. Srpska Krajina - Jul-oktobar 1992, Novi Sad 2007;
34. Brodolomnici pod Medovo (drugo pro{ireno i popravqeno iz-
dawe), Novi Sad 2007;
35. Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007;
36. Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918, Beograd 2007;
37. Medicinske misije na srpskim rati{tima 1912-1918, Novi Sad 2008;
38. Medova 1916-2008 : U spomen potopljenim crnogorskim dobrovoljcima :
Spisak brodolomaca (u koautorstvu sa Marijanom Miqi}em i Ilirom
âpunijem), Podgorica 2008;
39. Ka poreklu Drekalovu : Po kwigama starostavnim, Novi Sad 2009;
40. Stepanovi}evo 1919-1945 (drugo popravqeno izdawe), Novi Sad 2009;
41. Novosadska gimnazija : Nastavnici do 1960, Novi Sad 2010;
42. Crnogorska pohara Ku~a, Podgorica 2010;
43. [kotske ène uza Srbe 1914-1918, Novi Sad 2010;
44. Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 : Preko-
morske zemqe, Novi Sad 2010;
45. Dobrovoqci iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876, Novi Sad 2010;
46. Srpska Krajina : Novembar 1992 - februar 1993, Novi Sad 2010;
47. Crnogorska pohara Ku~a, drugo pro{ireno izdawe, Podgorica 2011;
48. Srpsko pitawe na nizbrdici, Novi Sad 2012;
49. Izazovi srpskoga pitawa, Novi Sad 2013;
50. Povesna ~itan~ica, Novi Sad 2013.
51. Progon slobodne re~i : Pomirimo prijateqe - neprijateqi su
smireni, Podgorica 2013;
52. Potraga za istinom, Novi Sad 2014;
53. Zaslu`nici i opaske, Beograd 2014;
54. Brodolomnici pod Medovo, tre}e popravqeno i pro{ireno, prigod-
no izdawe, Podgorica 2015;
55. Najgori |aci, Beograd 2015;
56. Slepilo vlastodrà~ko : Srbija protiv srpskih dobrovoqaca
1912-1918, Beograd 2016;
57. Crnogorske i brdske, Podgorica 2016;
58. ]erilica za }irilicu : Srbi protiv sebe, Novi Sad 2016;

59. Srbsko pismo, Novi Sad 2016;
60. Vijek sje}anja : Stradanje crnogoskih dobrovoljaca pod Medovom
1916, (u koautorstvu), Podgorica 2016;
61. Srbski genetski kod, Novi Sad 2017;
62. Pomenik svetih srbskih ratnika 1912-1918 : a. Prekomorske
zemqe, drugo pro{ireno izdawe, Novi Sad 2017;
63. Crnogorska pohara Ku~a 1856 : Kratki pregled, Novi Sad 2017;
64. Ve~ita deca, Novi Sad 2017;
65. Izvori crnogorstvuju}eg antisrbizma 1914-1919, Novi Sad 2018;
66. Ka poreklu Drekalovu : Po kwigama starostavnim, drugo pro-
{ireno izdawe, Novi Sad 2018;
67. Vojvodina Srpska 1918, drugo, prigodno izdawe, Beograd 2018;
68. Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema,
drugo pro{ireno izdawe (prva kwiga iz edicije Srpska Krajina 1990-
-1995), Beograd 2018;
69. Srpski dobrovoqci iz Srpske Krajine i Hrvatske : a. Prekomor-
ske zemqe.
Pripremqeno za {tampu:
69. Srem 1918, drugo pro{ireno, prigodno izdawe;
70-78. Srpska Krajina 1990-1995, 2-10.
79. Demokratija s nali~ja, drugo pro{ireno izdawe.
Priredio:
1. Mile Matejin, Eniologija : Energoinformacije beskraja, Novi
Sad 1998;
2. \uro ]uk, Ruji{ta na Zrmawi, Novi Sad 2006;
3. Dragoqub Petrovi}, Zlovremenik, Podgorica 2011;
4. Du{anov zakonik, Tekst prilago|en savremenom srbskom jeziku,
[kola gusala Sandi}, Beograd 2014;
5. Marko Miqanov Popovi}, Primeri ~ojstva i juna{tva (Prila-
go|eno savremenom srbskom jeziku), [kola gusala Sandi}, Beograd 2015;
6. Du{anov zakonik, Tekst prilago|en savremenom srbskom jeziku,
drugo izdawe, sa predgovorom Jovana I. Dereti}a, Beograd 2016, str. 119;
7. Vesna Veizovi}, Srbija u fusnoti, Beograd 2017;
8. Pavle Solari}, Rimqani slovenskih obele`ja, Novi Sad 2018.
Bele{ke îtao~eve

Srpski Dobrovoljci Iz Srpske Krajine I Hrvatske 1912-1918 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Srpski Dobrovoljci Iz Srpske Krajine I Hrvatske 1912-1918 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski Dobrovoljci Iz Srpske Krajine I Hrvatske 1912-1918 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ilija Petrovi}

Kompjuterska obrada sloga i prelom

Dobrovoqci iz Srpske Krajine i Hrvatske

Brodolomnici pod Medovo, na Badwi dan 1916 . . . . . . . 173-174

Pivkov bataqon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175-177

Medicinsko osobqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178

Bele{ka o sastavqa~u, 179-181

Vremenski pregled. Iako Srbi svoje ratne dobrovoqce naj-

maqa, a jo{ vi{e wih, mladih i sna`nih, prido{lih samo zbog

ri~ari, pri ~emu ne `ele da pru`e nepotpune pripremne radove,

velikoj meri saglasna wegovim duhovnim zahtevima, `eqama i mo-

stvuje u bojevima nije mogao biti ka`wen od strane dr`ave, ali

su ulazili u istoriju i produ`avali wen tok... Povrh toga, epsko

Ustanci u Hercegovini i Bosni i ratovi Srbije i Crne Gore

lo ih je tamo oko 800. Broj im se stalno uve}avao. ‘U Beogradu broj

me|u wima po jedan pukovnik, potpukovnik i major, preko dvade-

koji na~in odlu~ivati o svojoj sudbini. Jer, na{av{i se u jednoj

Dobrovoqci u balkanskim ratovima. Srpskom dobrovoqa~-

Dobrovoqci u Velikom ratu. S prebacivawem dobrovoqaca

gorskom ili ruskom vojskom iskoriste za “promenu zastave”. Na

da je sa te strane, u bojevima na Dobruxi i na Solunskom frontu

Solunski front u ranoj fazi. Vojne operacije u ranoj fazi

vi za zasnivawe novoga doma. U toj odluci nazna~eno je da }e

Dobrovoqci iz iseqeni{tva. Iz raspolo`ivih podataka

Dobrovoqci i proboj Solunskog fronta. Ne{to vi{e od po-

Jer, od ukupno oko 140.000 vojnika u sastavu srpske vojske, a mo-

Poreklo i nacionalni sastav srpskih dobrovoqaca. Od ukup-

sijama ili pojedina~no; ovi posledwi uvr{teni su u Pomenik bez

Gde su Hrvati u svemu tome. Najverovatnije pod utiskom srp-

Kada ve} Smodlaka i Trumbi} nisu imali “dosta vremena za

tek onda, makar koliko cifre budu umawene, niko mu ne bi mogao,

Hrvatski odbor i dobrovoqci. Sredinom novembra 1914.

austrijskih agenata (Isto, 80), karakteristi~an je uvodnik istog

Dobrovoqci za “Jadransku legiju”. Proklamacijom “Upravi-

delatnost Legije ima da se poglavito razvije u na{im krajevima

dobrovoqaca, koji prebjego{e iz na{ih neoslobo|enih zemaqa,

I Trumbi} se interesuje za dobrovoqce. Hrvatsko iseqeni-

{wih srpskih vojnih pobeda i trenutnog zati{ja na frontu, on

Trumbi} “zabrinut” za dobrovoqce. Glas o crnogorskoj ka-

pod wenom za{titom, “onaj tre}i kontingenat Crnogoraca iz Se-

da se ne uspeju odupreti ruskom oru`ju. Rusi u to vreme nisu na

“Moralna potpora” sa strane. Bez obzira na to {to je Mi~i-

za to brige. Italija ne}e u Srbiju niti sa jednom kumpanijom, jer

la 1917. godine, javqati srpskoj vladi da se “jo{ godine 1915. bi-

Koliko je Odbor legitiman. Ina~e, kad se govori o ne~ijem

Dobrovoqci iz ruskog zarobqeni{tva. Ratnih zarobqenika

le}a 1915. godine pisalo je Ruskoe slovo da se 52.000 zarobqenih

podacima srpskog poslanstva u Petrogradu, tokom avgusta i sep-

zarobqenika da se bore protiv na{ih zajedni~kih neprijateqa

Dobrovoqa~ki odred priznat. Sredinom januara 1916. godine,

dan Srbin).... Jedan je ove dvojice Hrvata frankovac i radio je da

Dve posete Diviziji. Po{to je do{ao u Odesu i 3/16. maja iz-

polo`aj biti onih koji ostanu u ruskom ropstvu i iz wega se `ivi

Propaganda protiv srpskih dobrovoqaca. Za sve to vreme,

liji, te zato oni ne}e da se bore pod zastavom srpskom koja je

Srbi se brane i Memorandumom. Krajem zime 1917. godine, 23.

Takva agitacija imala je delimi~no uspeha. Kada su sve pri-

Lontkijevi} izdao je tada pismenu naredbu u kojoj je pozvao g.g.