Odricanje od zastarelosti

Dužnik se ne može odreći zastarelosti pre nego što protekne vreme određeno
za zastarelost. Odricanjem od zastarelosti smatra se i pismeno priznanje zastarele
obaveze, kao i davanje zaloge ili kog drugog obezbeđenja za zastarelo potraživanje
(čl. 365. i 366. ZOO). Odricanjem se, međutim, ne smatra priznanje duga u okviru
roka zastarelosti, već se u tom slučaju, saglasno članu 387. ZOO, zastarevanje
prekida. Ali po isteku roka zastarelosti, dužnik se može odreći zastarelosti, bilo
prećutno (propuštanjem da istakne prigovor zastarelosti) ili preduzimanjem
određene radnje (pismenim priznanjem zastarele obaveze, davanjem zaloge ili
drugog obezbeđenja za zastarelo potraživanje – član 366. ZOO, poravnanjem,
novacijom i dr.). Odricanje solidarnog dužnika od navršene zastarelosti nema dejstva
prema ostalim dužnicima (član 422. stav 2. ZOO), ali kad postoji solidarnost
poverilaca, odricanje od zastarelosti prema jednom poveriocu koristi i ostalim
poveriocima (član 433. stav 2. ZOO).

Ispunjenje zastarele obaveze

Prema članu 367. ZOO, ako dužnik ispuni svoju zastarelu obavezu, nema pravo
zahtevati da mu se vrati ono što je dao, čak i ako nije znao da je obaveza
zastarela. Posledica nastupanja zastarelosti je, dakle, prestanak prava da se
zahteva ispunjenje obaveze, ali samo pravo ostaje tako što se vrši svojevrsna
transformacija obligacionog odnosa – obaveza prelazi u domen prirodne (naturalne)
obligacije. Prema tome, ispunjenjem zastarele obaveze smatra se da je izvršena
punovažna obaveza dužnika.