ZOPD propisuje tri vrste tužbi akcionara i to: derivativnu, individualnu i

kolektivnu.

Derivativnu tužbu može podnijeti svaki akcionar u slučaju kada je došlo do

nepravilnosti u upravljanju ili poslovanju društva. Naime, društvo ima pravo da tuži
odgovorno lice kod Privrednog suda, a u slučaju da društvo ne tuži odgovorno lice,
akcionar ima pravo da derivativnom tužbom u svoje ime, a za račun društva tuži
odgovorno lice u društvu koje je odgovorno za nepravilnosti u upravljanju ili
poslovanju društva, pod uslovom ako je prethodno u pisanom obliku zahtijevao od
društva da tuži odgovorno lice, a društvo je taj zahtjev odbilo ili nije podnijelo tužbu u
roku od 30 dana od dana podnošenja zahtjeva. Ostvarena naknada štete po
derivativnoj tužbi pripada društvu, a akcionar koji je podnio derivativnu tužbu ima
pravo na naknadu troškova. Derivativna tužba može se podnijeti u roku od 5 godina
od nastanka štetne radnje.

Kroz sudsku praksu definisalo se stanovište da je za pravo na podnošenje ove

tužbe, dakle aktivnu legitimaciju, mjerodavan status akcionara u vrijeme podnošenja
tužbe, a ne i u trenutku prouzrokovanja štete, odnosno donošenja odluke kojom se
nanosi šteta društvu. Što se tiče pasivne legitimacije ona zavisi od sadržine tužbenog
zahtjeva. Naime, ako se zahtjev odnosi na naknadu štete pasivno su legitimisana lica
koja su društvu prouzrokovala štetu- npr. članovi odbora direktora, izvršni direktor,
druga lica odgovorna za poslovanje društva. pri tom odgovornost članova odbora
direktora je solidarna, a za njihovu odgovornost ne traži se postojanje grube
nepažnje ili namjere. Međutim, član odbora direktora koji je izjavio na zapisnik ili u
pisanoj formi odmah nakon saznanja neslaganje sa spornom odlukom ne odgovara
za štetu. U sporovima za poništaj nezakonitih oduka kojima se nanosi šteta društvu,
pasivno je legitimisano društvo. Dakle, za razliku od prethodne ovu tužbu ne može
podnijeti samo društvo, već akcionar kao derivativnu tužbu, ali uz prethodno
iscrpljivanje pravnih sredstava u okviru društva.

U praksi postoji veći broj pravosnažnih presuda kojima su odbijeni tužbeni

zahtjevi po derivativnim tužbama jer za podnošenje ove tužbe nije ispunjen uslov
propisan članom 30 stav 4 ZOPD da akcionar prethodno u pisanom obliku zahtijeva
od društva da tuži odgovorno lice, a da je društvo taj zahtjev odbilo ili da nije u roku
od 30 dana podnijelo tužbu (presuda Vrhovnog suda Crne Gore Rev i P.br.42/15 od
24.02.2015. godine).

Takođe je u ovoj vrsti sporova zauzeto stanovište da se aktivna legitimacija za

podnošenje derivativne tužbe vezuje za akcionarska društva, uz ispunjenje uslova-
prethodno obraćanje akcionara društva sa zahtjevom u pisanom obliku da tuži
odgovorno lice, a da je društvo taj zahtjev odbilo ili nije podnijelo tužbu u roku od 30
dana od dana podnošenja zahtjeva. Prednje znači da u situaciji kada društvu nije
uručen navedeni zahtjev akcionara tužba se ne može odbaciti, pozivom na član 276
stav 3 Zakona o parničnom postupku, već je o zahtjevu tužioca trebalo meritorno
odlučiti (rješenje Vrhovnog suda Crne Gore Rev IP.br.73/12 od 26.09.2012. godine).

U nekim od postupaka gdje su društva kao tužioci tražili naknadu štete od

tuženog kao odgovornog lica u društvu pojavile su se kao sporna i potrebna za
utvrđenje pitanja postojanja litispedencije, imajuči u vidu da je protiv tuženog kao
odgovornog lica u društvu vođen krivični postupak zbog zloupotrebe službenog
položaja, a u tom postupku je društvo istaklo imovinsko pravni zahtjev za naknadu
štete, koji je bio i predmet parničnog postupka. Dakle, društvo je zaštitu subjektivnog
imovinskog prava tražilo i u krivičnom i u parničnom postupku, iako Zakonik o
krivičnom postupku oštećenom daje mogućnost da umjesto parničnog izabere zaštitu
subjektivnog imovinskog prava u krivičnom postupku. Stoga se pravilo llitispedencije
odnosi i na imovinsko pravni zahtjev istaknut u krivičnom postupku, jer ne mogu
paralelno egzistirati isti zahtejvi oštećenog društva protiv odgovornog lica u
parničnom i u krivičnom postupku.

Individualnu tužbu može podnijeti svaki akcionar društva ili njegov nasljednik
kome je odlukom organa društva povrijeđeno pravo ili prouzrokovana šteta. Dakle,
ovom tužbom akcionar ostvaruje neko lično pravo, kao što je povreda prava na
isplatu dividende, prava preče kupovine u slučaju povećanja kapitala iz sredstava
društva, prava preče kupovine zamjenljivih obveznica, prava na informisanje, prava
glasa ili prisustvovanja skupštini. Aktivno legitimisan po ovim tužbama je akcionar, a
pasivno društvo, a u zavisnosti od sadržine zahtjeva i članovi odbora direktora koji
solidarno nadoknađuju štetu i troškove akcionarima zbog kršenja njihovih prava, s
tim da ne odgovara član odbora direktora koji je izjavio na zapisnik ili u pisanoj formi
odmah nakon saznanja neslaganje sa spornom odlukom ne odgovara za štetu, kao i
izvršni direktor.

U sudskoj praksi je bilo više sporova u kojima su akcionari ili osnivači tražili
isplatu dividende. Međutim, tužbeni zahtjevi su uglavnom odbijani, jer skupština
društva nije donijela odluku o raspodjeli profita, pa stoga bez obzira na eventalno
postojanje raspoloživih sredstava za raspodjelu sud ne može faktički preuzimati
ulogu organa društva, niti odlučivati da li će se vršiti raspodjela dobit (presuda
Apelacionog suda Crne Gore Pž.br.1165/10 od 25.02.2011. godine).

Takođe je kroz praksu bilo individualnih tužbi akcionara, odnosno osnivača radi
ostvarenja prava na informisanje o radu društva, posebno uvida u finansijske
izvještaje i izvještaje revizora, te bilanse stanja i uspjeha i izvještaje Odbora
direktora.

Kolektivnu tužbu može podnijeti jedan ili više akcionara ili njegov nasljednik,
bez obzira na broj i klasu akcija, ako se poslovanje društva vodi ili da odbor direktora
koristi ovlašćenja na način da ugrožava prava tog akcionara ili drugih akcionara, ne
poštujući njegove ili njihove interese kao akcionara iako su takve radnje učinjene u
dobroj vjeri. U tom slučaju, akcionari zastupaju interese svih slično ugroženih
akcionara, a ne samo sopstvene. Ako Privredni sud ocijeni da je tužba osnovana,
donijeće odgovarajuću odluku kojom se otklanjaju nepravilnosti, a u slučaju da su
akcionari pretrpjeli štetu nadležni sud donijeće odluku o naknadi štete.Tužba iz ovog
člana može se podnijeti u roku od pet godina od dana nastanka štetne radnje, u kom
roku se može pokrenuti tužba i protiv odgovornih lica, kojima je prestala dužnost
(funkcija) ili članstvo u društvu. U slučajevima predviđenim zakonom Privredni sud
može naložiti otkup akcija tih akcionara od strane drugih akcionara ili samog društva,
po cijeni koju bi akcije imale da nije bilo nepravilnih radnji. Dakle, po ovim tužbama
aktivno legitimaciju imaju lica koja su imala status akcionara u vrijeme kada se desila
radnja ili propuštanje kojim se ugorožavaju interesi akcionara, a pasivno su
legitimisani članovi odbora direktora, a kada su u pitanju pobijanja nezakonitih odluka
tada je pasivno legitimisano društvo.

Društvo je pasivno legistimisano i po tužbama akcionara za otkup akcije po

prosječnoj tržišnoj vrijednosti, što su posebna prava akcionara iz člana 32a ZOPD, s
tim da se presuda po tužbi jednog akcionara odnosi na sve akcionare, ukoliko su u
propisanom roku podnijeli pisani zahtjev za otkup akcija, ako je dosuđena vrijednost
veća od vrijednosti koju je društvo uplatilo.