УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ
ОДЕЉЕЊЕ У НЕГОТИНУ

Предмет: Методологија израде научног и стручног рада

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Улога учитеља у психофизичком

развоју деце нижих разреда

Ментор: Студент:

Проф. Синиша Стојановић Ивана Велишић, 8М/19

Неготина, јун 2020. год.

Сажетак: Наш рад се бави испитивањем ставова и интересовања учитеља према
телесним активностима код деце. Он нам, пре свега, показује колики је значај
ставова и интересовања учитеља ка телесним активностима, с обзиром да се они
баве васпитно-образовним радом деце нижих разреда, и веома често се физичко
васпитање занемарује као предмет, а заправо је од велике важности због
правилног држања и здравља деце. Физичко васпитање ствара добре навике и
утиче на правилан раст и развој деце, јер је упрааво ово период када треба да се
инсистира на здравим навикама. Развој интересовања за обевазним физичким
активностима је основа правилног развоја. Схватање значаја физичких (телесних)
активности, тј. позитивних ставова и интересовања према њима одређен је
друштвено-економским приликама, васпитним, образовним, културолошким и
другим факторима. Многа истраживања доказују да су физичке (телесне)
активности веома важне за правилан раст и развој деце, да су неопходне за
здравље, да доприносе психо-физичкој равнотежи, успоравају старење и чине
човека срећним, испуњеним, ослобођеним и растерећеним. При реализацији
физичких активности учитељи се срећу са многим проблемима: често мали и
неадекватан простор за спровођење наставе физичког васпитања, лоше држање
деце, неспретност при кретању, гојазност, неправилна исхрана, седентарни начин
живота, постојање/непостојање тимског рада, сарадња / несарадња са родитељима
о свестраном, холистичком приступу васпитању деце због њихове добробити. С
обзиром да су се досадашња истраживања мало бавила овом темом, морали смо
пажљиво приступити постављању проблема, циља и хипотеза истраживања. Овим
радом смо покушали да дођемо до ставова и интересовања учитеља према
телесним активностима, користећи технику анкетирања, где је упитник садржао 30
питања са Ликертовом скалом интересовања. Користили смо дескриптивну
методу.

Кључне речи: ставови, интересовања, телесне активности, учитељи, школски

програм деце нижих разреда основних школа

Садржај
УВОД......................................................................................................................................1
1 ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ........................................................................3
1.1 Дефинисање основних појмова............................................................................3
1.2 Значај физичког васпитања.................................................................................5
1.3 Улога учитеља.........................................................................................................7
1.3.1 Задаци учитеља...............................................................................................8
2 ПРЕГЛЕД ДОСАДАШЊИХ ИСТРАЖИВАЊА.......................................................10
3 ПРОБЛЕМ, ПРЕДМЕТ И ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА.........................................14
4 ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА..................................................................................15
5 МЕТОД РАДА..............................................................................................................16
5.1 Ток истраживања..................................................................................................16
5.2 Узорак испитаника...............................................................................................16
6 РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ...............................................17
ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................24
ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................................25
 УВОД

„Пре него што решите да будете учитељ, сетите се, да је потребно да и

сами будете човек, да дајете пример на који се треба угледати.“

Жан Жак Русо

Један од највећих проблема данашњице представља недостатак телесних

активности проузрокован технолошким развитком и њеним утицајем на слободно
време код деце и одраслих. Рекреација и физичка активност деце у нижим
разредима основних школа, све више заокупља пажњу стручњака, у свету, услед
нагле појаве гојазности, као и пратећих болест (дијабет, деформитети, вид...), услед
опадања физичке активности. Телесне активности поред физичког развоја и
развоја моторичких способности, доприносе социјалном, когнитивном и
емотивном развоју. Циљ физичког васпитања деце нижих разреда основне школе,
је да доприноси свеукупном развоју личности, пре свега развоју физичких,
функционалних и моторичких способности, очувању, јачању и унапређењу
здравља, садржајнијем провођењу времена и развоју позитивних особина
личности. Физичко васпитање има посебан значај на дечји организам. Кретање
представља један од основних услова за нормалан раст и развој организма.

Период од првог до четвртог разреда код деце је фаза интензивног развоја

свих органа и система дечјег организма: мишића, костију, нервног система,
унутрашњих органа – срца, дисајних органа, крвотока и др. Телесни развој и
степен развијености моторике деце представљају базу за организовану примену
одговарајућих активности у физичком васпитању. Тако се од најранијег детињства
обезбеђује позитиван утицај на: хармоничан телесни раст и развој, правилан
развој моторике, усвајање координације покрета, усвајање правилног држања тела,
превенцију телесних деформитета, повећавање отпорности организма према
неповољним спљашњим утицајима, правилан развој дисајних органа, срца и
других органа и система, емоционални и интелектуални развој и укупан развој
дечје личности (Каменов, 1983).

Имајући све ово у виду, сматрамо да је веома важно које ставове и

интересовања имају учитељи према телесним активностима, те је то и окосница
овог истраживања.

1
 Сматрамо да од интересовања учитеља и њихових ставова зависи и директни
непосредни рад са децом школског узраста и планирање самих телесних
активности, као и места реализације и учесталости истих.

Ставови учитеља у вези са организовањем и реализацијом телесних

активности су знчајан показатељ њиховог односа према послу, спремности за рад
са децом, као и општих сазнања о значају активности за правилан раст и развој
деце у овом узрасту. У школама се телесне активности организују у радној соби или
сали за физичко вежбање; могу се организовати и у дворишту школе уколико
временски услови то дозвољавају. Организовањем рекреативних активности у
природи, обезбеђује се боравак на свежем ваздуху и активан одмор, деца
побољшавају и одржавају добро здравље, формирају позитивне ставове према
природи и обогаћују и стичу нова знања (Правилник о наставном плану за други
циклус основног образовања..., 2016). Неки учитељи се у васпитно-образовном
раду, при реализацији активности из области физичког васпитања срећу са
многим проблемима: мали простор, мањак адекватних средстава, лоше држање
деце, неспретност при кретању, гојазност, неправилна исхрана, мање проведеног
времена на отвореном, непостојање /постојање тимског рада, сарадња/несарадња
са родитељима су били довољни разлози за избор предложене теме за
истраживачки рад на дату тему за коју сматрамо да је од превелике важности
управо због добробити које доприноси.

Разумевање утицаја друштвеног, културног и образовног контекста на

схватање детета и однос према њему је комплексно. Идеја о јединствености
људских капацитета и личности има одређене педагошке импликације. Идеја о
потребама савременог друштва за високим постигнућима у науци, спорту и другим
областима људске делатности допуњује се потребом успешног појединца за
осећањем добробити, среће и задовољства сопственим животом и својим
менталним и физичким здрављем.

2
 1 ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ

1.1 Дефинисање основних појмова

Физичко васпитање је системски организован процес стицања моторичких

вештина, знања и способности, јачања здравља и развоја психофизичких снага и
способности васпитаника (Круљ, и сар., 2001). Физичка активност (телесна
активност) се дефинише као било које телесно кретање у продукцији скелетних
мишића које доводи до потрошње енергије. Физичко вежбање представља
планирани, структурисани, понављани и сврсисходни облик телесне активности са
циљем унапређења или одржавања једне или више компоненти форме, односно
одржавање и унапређивање кондиције и здравственог стања. Физичка способност
подразумева функционалну способност човековог организма да се адекватно носи
са свакодневним физичким напорима на радном месту, у дому, на улици итд
(Јоксимовић, 1981). Физичка култура је врло широк појам који обухвата све облике
телесних активности у области физичког васпитања у школским и
високошколским институцијама, активности у врхунском спорту, у рекреативном
спорту и кинезитерапији. Физичко васпитање као саставни део физичке културе
има биолошко-здравствени, васпитно-образовни и биомоторички утицај на
организам. Физичке активности значајно утичу на правилан развој и нормално
функционисање унутрашњих органа, нарочито кардио-васкуларног и дисајног
система органа и апарата за кретање. Физичко васпитање позитивно утиче и на
развој низа особина личности: одлучност, самосталност, фина координација
покрета, окретност у времену и простору, упорност, јача вољу и тд. Физичка или
телесна активност је слободно изабрана индивидуална или организована
друштвена делатност, која средствима физичког вежбања и спортско-
рекреативним активностима омогућује људима активан одмор и здраву забаву и
разоноду, која им помаже да одрже добро здравље, физичку и радну кондицију и
да испољи своје стваралаштво, које им је специјализованим радом у великој мери
ускраћено. Моторичке понашање је комплексан појам, који зависи од моторичког
развоја и подразумева целокупну моторичку активност у ситуацији у којој је
потребно реаговати на моторичком нивоу. Моторичке вештине су стечена
моторичка понашања и односе се на могућност појединца да прецизно и брзо
организује покрете за извршавање моторичких задатака различите
комплексности.

Основне радње држања, кретања и манипулације, омогућавају човеку да се

ангажује у различитим моторичким радњама широког спектра задатака. Вежба је

3
подскуп физичке активности која се планира, има структуру, понавља се и има
коначан или средњорочан циљ побољшања или одржавања физичке кондиције,
али и унапређивање моторичких способности и стицање моторичких вештина.
Под физичким вежбањем подразумевамо више пута поновљено упражњавање
физичких вежби, било појединачно или групно, у циљу усвајања одређених знања,
умења и навика, развијања склоности, обезбеђивања забаве и разоноде, потпуне
афирмације и др. (Каменов, 1983). Код нас су најприхваћеније дефиниције
вредности Пантићева, Кузмановићева и дефиниција Рота и Хавелке. Вредности су
“релативно стабилне, опште и хијерархијски организоване карактеристике
појединца (диспозиције) и групе (елементи друштвене свести) формиране
међусобним деловањем историјских, актуелно-социјалних и индивидуалних
чинилаца, које због тако приписане пожељности усмеравају понашање својих
носилаца ка одређеним циљевима.“ (Перић, 2006, стр.13). Кузмановић вредности
посматра као „схватања (уверења) о лично или друштвено пожељним општим
начинима понашања, врстама активности и релативно трајним стањима у
природи, друштву и појединцу“ (Кундачина, 2007, стр. 19).

Важност интересовања је очигледна у модерном друштву. Као релативно

трајне диспозиције личности интересовања су важан структурални елемент
личности. Развој интересовања почиње у детињству и траје или се мења под
различитим утицајима кроз цео живот. Интересовања су одређена у великој мери
васпитно-образовним утицајем који је у периоду детињства најјачи. Реч
интересовање потиче од латинске речи „inter“ што значи између, усред, код, и
„esse“, што значи бити. Дословно преведено „бити усред нечега“ (Требјешанин,
2000). Требјешанин (2000, стр. 95) у речнику психологије дефинише
интересовање као „релативно снажну и дуготрајну интелектуалну, али и
емоционалну (позитивну) заокупљеност неком облашћу, објектом или појавом,
која подразумева трајнију и пажљивију усмереност и сензитивност појединца
за одређени предмет, као и став наклоности према њему.“

Са развојем модерног друштва, науке и технолошког развоја шире се интересовања

човека. Она зависе од узраста појединца, од тога како се дефинишу, од подстицаја
који средина пружа појединцу, као и културе у којој појединац живи.

Васпитање схватамо као специфичан процес који има велики значај за развој
личности, али и за просперитет друштва. Уз процес сазревања и развоја,
васпитање је процес којим се кроз усмеравање и самоусмеравање изграђује
личност са свим позитивним карактеристикама. Човек није личност по томе шта
са собом (генима) доноси на свет, већ по ономе шта чини живећи, радећи и
васпитавајући се. „Циљ васпитања и образовања је омогућавање, подстицање и
усмјеравање индивидуално аутентичног, друштвено прихватљивог, складног
развоја цјеловите личности, слободне и стваралачке личности у нашем

4
друштву и свијету који се врло брзо мијења“ (Илић, 2012, стр. 15). Васпитање се
темељи на поштовању другог као различитог, свесног и слободног бића. У том духу
васпитавати значи развијати другога као особу која ће бити прихваћена због
различитости, личности која ће бити самоуверена, морална, оптимистична,
отвореног ума, те спремна на учење и истраживање. Васпитање деце кључан је
фактор у формирању друштва и друштвених вредности и веома је важно ко их
васпитава, какви су ставови и интересовања оних који их васпитавају, те ће то и
бити окосница овог истраживања.

1.2 Значај физичког васпитања

Васпитање схватамо као специфичан процес који има велики значај за развој
личности, али и за просперитет целокупног друштва. Уз процес сазревања и
развоја, васпитање је процес којим се кроз усмеравање и самоусмеравање изграђује
личност са свим позитивним карактеристикама. Човек није личност по томе шта
са собом носи (генима) доноси на свет, већ по ономе шта чини живећи, радећи и
васпитавајући се. „Циљ васпитања и образовања је омогућавање, подстицање и
усмеравање индивидуално аутентичног, друштвено прихватљивог, складног
развоја целовите, слободне и стваралачке личности у нашем друштву и свету
који се врло брзо миења“ (Илић, 2012, стр. 15).

Од почетка људске цивилизације физичко васпитање је имало изузетно велику

важност. Док је у праисторијско време од њега зависио физички опстанак човека,
може се слободно рећи да данас од физичког васпитања зависи здравствени
опстанак човека. Физичко васпитање је целоживотни процес усвајања моторичких
вештина, знања и вредности којима човек обогаћује своје био-психо-социјалне
диспозиције. То је, у ствари, друштвена и организована делатност, заснована на
педагошко-дидактичким основама, усмерена на трансформацију вишеди-
мензионалне личности човека путем моторичке активности. Полазећи од
чињенице, да се навике, и добре и лоше стичу у најранијем детињству, како у
породици тако и у предшколској установи, пожељно је развијати и подстицати
физичке способности и вештине, културу телесног изражавања и здраве стилове
живљења код деце и у каснијем развоју, посебно у нижим разредима основног
образовања. Када се такве навике стекну у најранихим фазама образовања, касније
постају само нормални део живота. Свеукупни развој деце је непрекидан али се
одвија постепено и у етапама. Основна карактеристика овог развоја је
неравномерност и сваки период има своје специфичности. Индивидуалне разлике,
које се испољавају код деце показује да између хронолошког узраста и
одговарајућег биолошког степена развоја код појединих индивидуа не постоји увек
усаглашеност. Био-психо-социјалне карактеристике развоја детета помажу у
решавању практичних проблема: шта дете у оквиру одређеног узраста не може да

5
чини, шта ће му бити претерано и изнад могућности, а шта може да уради, које
активности, која постигнућа можемо очекивати ако обезбедимо повољне услове;
које активности су најцелисходније и како да се организује средина за учење, с
обзиром на материјалне, просторно-техничке и хигијенско-безбедоносне
карактеристике у школским установама. Оптималним креирањем физичких
активности за децу предшколског узраста доприносимо равномерном развоју у
свим доменима, задовољавању природних потреба и реализовању индивидуалних
могућности.

Према документу који је издала Национална асоцијација за спорт и физичко

васпитање препоручују се свакодневне рекреативне активности код деце у нижим
разредима основних школа, у којима ће бити физички активна у трајању од
најмање 60 минута, и у спонтаној игри у трајању од неколико сати, на дневном
нивоу (National Association for Sport and Physical Education, 2002).

На основу ових препорука, (Тwisk, 2001) врши анализу истраживања о

заступљености физичке активности код деце школског узраста (узраст од 7 до 10
година). Његова анализа је обухватила укупно 39 истраживања из неколико
земаља света (Америка, Шкотска, Финска, Аустралија, Естонија, Белгија). Водећи
се документом о препорученом трајању физичке активности долази до резултата
који указују да скоро половина деце овог узраста учествује у физичким
активностима које су краће од 60 минута, и последично нису оптимално активни
по препорукама (National Association for Sport and Physical Aducation, 2002). Даље,
долази до резултата да деца нису све време активна у току трајања активности, већ
да су у оквиру два сата активности од по сат времена деца била физички активна
око 32 минута током спонтане игре, што је опет мање од препоручених вредности
(Twisk, 2001).

Недостатак рекреативних активности представља глобални проблем како код

деце предшколског узраста, тако и код одраслих. Нагла појава гојазности као
епидемије, скреће пажњу на рекреативне и физичке активности деце
истраживаног узраста. Рекреативне активности које у школском периоду нижих
разреда укључују игру, рекреацију или планиране вежбе, повољно утичу на
здравље деце, на побољшање рада кардиореспираторних органа и мишића, и
смањују анксиозност и стрес (Pravilnik o nastavnom planu zaдруги циклус основног
образовања..., 2016). Редовна физичка активност и игра су неопходни за правилан
раст деце и физички, социјални и когнитивни развој. Физички активна деца у
ранијим узрастима, стичу навику и потребу за бављењем физичким активностима
и спортом, па остају активна и када одрасту. Редовно бављење спортом и
рекреацијом повољно утиче на одржавање здравља костију, мишића и зглобова,
контролу телесне масе, ублажавање депресије, подизање самопоуздања и
самоуверености код деце (Сучић, 1990). Животне навике или животни стилови су

6
нешто што се изграђује временом, а за успешно усвајање добрих навика потребна
су позитивна искуства у раном, предшколском узрасту.

Циљеви физичких и здравствених активности деце школског узраста су

задовољење основних био-психо-социјалних потреба за кретним активностима и
игром, развој и очување кретних потенцијала деце, развијање и формирање
правилног става и односа према физичком васпитању и стварање трајне навике за
здравим стиловима живота и потребе да се физичке активности уграде у
свакодневни живот и културу живљења уопште.

1.3 Улога учитеља

Ефикасност васпитно-образовног рада учитеља зависи умногоме од његовог

личног става, његових интересовања, сопствених анализа (самоанализа) и
закључака. Учитељ у процесу самоанализе полази од васпитних ставова и
интересовања, понашања, објашњења различитих аспеката сопствене праксе,
упоређујући их са другима или виђењима других. Повратне информације које
добије пружају могућност учитељима да планирају промене у свом раду и
упоређују га. С обзиром да психофизички развој добија своје значајне одлике у
физичкој активности детета, учитељ има значајну улогу као узор. Организованим,
планским и систематским телесним вежбама у оквиру усмерених и слободних
активности одвија се један од значајнијих развојних процеса детета. Кроз
активности физичког (телесног) вежбања реализују се и васпитно-образовни
задаци и циљеви, као што су васпитање воље, карактера и свесне дисциплине.
Успешност вежбања биће већа, ако се са децом вежба често, уколико се грешке
исправљају брзо (најбољи ефекти током првог минута) и нарочито, ако се
препознају и исправе основне грешке (Цветковић, 2010, стр. 51). Током реали-
зације телесних активности манифестују се и естетски и рекреативни задаци
развојем смисла за лепо и складно путем телесних покрета и забаве, што утиче на
животни оптимизам и емоционалну стабилност детета. У том смислу, учитељ као
организатор и носилац васпитних садржаја, планира, организује, реализује и
учествује као модел у физичком вежбању користећи адекватне васпитне
подстицаје у мотивацији деце. Правилно одабрани садржаји, прилагођени
узрасним и когнитивним способностима, као и осталим карактеристикама и
потребама детета, треба да пробуде интересовање код деце за телесне вежбе и
физичко ангажовање кроз игру и боравак у природи. Личност и индивидуалне
карактеристике учитеља, пре свега љубав према деци, имају велику улогу у
подстицању правилног развоја детета предшколског узраста.

Само ће емоционално стабилан, свестан и социјално одговоран учитељ бити

одговарајући узор детету и доприносити развоју дететових индивидуалних

7
компетенција у жељеном смеру. Физичком и социо-емоционалном здрављу
учитеља и детета треба дати приоритет. Заједнички боравак у природи, телесне
вежбе и игре јачају здравље и деце и учитеља. Допринос физичког васпитања,
нарочито учитеља, наставника, био би у томе, да раде тако, да деца и омладина
прихвате вежбање као вредност за њих саме, што се најбоље огледа у њиховом
настојању да вежбају, реализованом вежбању и истрајавању да се то вежбање
редовно одвија (Miller, ет ал., 2005). Позната максима: “У здравом телу- здрав
дух“, са најмање речи осликава значај физичке активности за здравље човека, па
тако и значај покретне игре и физичке (телесне) активности детета за његово
здравље и укупан психо-физички развој.

1.3.1 Задаци учитеља

Задаци на којима треба да се фокусира сваки учитељ су следећи (Mood, ет ал.,

2007):

а) Откривање себе и овладавање собом

Дете:

1. усваја, развија и учвршћује навике личне хигијене, хигијенског начина

живота, брине о хигијени средине у којо живи;
2. развија навике кретања, помоћу којих овладава простором, спонтано се
изражава покретом, изражава властита емоционална стања (задовољство и
радост);
3. испољава самоиницијативност и самосталност у решавању одређених
задатака;
4. стечене навике и вештине кретања примењује у различитим ситуацијама и
условима;
5. креативно изражава доживљаје покретом уз ритам (без музике и уз музику);
6. развија навике за свакодневним кретањем, кретном игром, негујући
поштовање рада, самоконтролу и сложеније облике сарадње међу децом;
7. упознаје сопствено тело, његов изглед и функције појединих делова тела;
8. применом физичких вештина решава једноставне животне ситуације и
стиче позитивну слику о себи и властитим могућностима;
9. усваја и примењује навике правилне исхране.

б) Развијање односа и изграђивање сазнања о другима и о окружењу

Дете:

1. развија сарадњу и пријатељство са другом децом и одраслима, усваја

основне норме понашања и реда у игри и у животу;

8
 2. усваја и примењује основна правила колективног и безбедног начина
кретања ( у шетњи, саобраћају...);
3. сналази се у предшколској установи ( радна соба, холови, двориште...) и у
ближој околини ( парк, пут од стана до установе...);
4. сазнаје о особеностима појединих занимања као и установама у којима се
организују активности за бригу о здрављу;
5. упознаје важне људе, установе, клубове из домена физичке културе и спорта.

ц) Откривање света и изграђивање сазнања о њему

Дете:

1. усваја и примењује навике и вештине самопомоћи битне за услове живота и

рада који га очекује у школи;
2. стиче емоционалну и физичку самосталност приликом организованог
одласка на излет, летовања, зимовања...;
3. развија интересовање за спортске манифестације;
4. стиче основне појмове и представе о спортским институцијама,
удружењима, клубовима, објектима, дисциплинама, реквизитима;
5. развија љубав према одређеном спорту, клубу, спортисти;
6. усваја правила одређене игре – спорта, као и правила фер односа у игри,
стиче нова пријатељства;
7. развија дух кохезије и солидарности (брани боје свог клуба);
8. упознаје се са природним потенцијалима за бављење физичким
активностима из оближњег окружења (паркови, шуме, стазе, реке, језера...)
и развија љубав према природи.

д) Специфичне активности

Различите моторичке игре. Природни облици кретања са елементима атлетике –

„Труди се, бићеш прав и здрав“, ходање, трчање, скакање, пењање, провлачење,
котрљање, одржавање равнотеже прилоком кретања, шутирање, ударање и вођење
лопте и др. Елементарна гимнастика: “Шта моје тело може да уради“, са вежбама
за развој телесне спретности (бацање и хватање, бацање котрљањем, гурање,
вучење и потискивање). Упражњавање сложених вештина (вожња трицикла,
тротинета, бицикла, санкање, скијање, елементарни облици спорта, организовано
кретање и постављање). Вежбе за развој појединих мишићних група ( за развој
раменог појаса, за развој леђних мишића, за развој трбушних мишића, за развој
мишића стопала и ногу, и за развој графомоторике). Игре- „Хајде са мном да
играш“, ( примарне покретне игре, покретне игролике вежбе, тематске покретне
игре, такмичарске покретне игре и елементарне спортске игре („Између две
ватре“). Коришћење природних стаза и препрека. Пењање, пузање и провлачење.
Формирање навике за одржавање правилног положаја тела приликом седења,

9
стајања, ходања и вршења одређених радњи и предупређивање поремећаја
моторике и телесних деформитета – посебно кичменог стуба и стопала.

е) Комплексни типови активности

Активности које се прожимају са другим областима и целовитије помажу

дечији развој: плесне активности „Речник покрета“, тематски плесови, плесови уз
музичку пратњу, наше народне игре и плесови, плесови других народа и остали
плесови) (Каменов, 2006).

2 ПРЕГЛЕД ДОСАДАШЊИХ ИСТРАЖИВАЊА

Још 1978. године УНЕСЦО је донео Међународну повељу о физичком

васпитању и спорту (International Society of Sport Psychology, 1992), где се физичко
васпитање и спорт проглашавају основним правом сваког човека и од тог момента
број истраживања из области спортско-рекреативних интересовања расте у целом
свету. Мора се истаћи да је област интересовања о телесним активностима
претежно неистражена и теоријски и емпиријски, за разлику од области врста
спортско-рекреативних активности којима су се бавили многи радови. Најчешћа
истраживања спортско-рекреативних интересовања се односе на врсте физичких
(телесних) активности, на учешће у физичким активностима и на мотиве за
бављење спортско-рекреативним активностима. Sallis и Owen (1999) су у Америци
истраживали личне, социјалне и инфраструктурне факторе повезане са учешћем
одраслих у физичким активностима. Они су идентификовали шест класа корелата
физичких активности: биолошке и демографске факторе; психолошке, когнитивне
и емоционалне факторе; факторе понашања и способности; социо-културне
факторе; факторе инфраструктуре за спортско-рекреативне активности и
карактеристике физичких активности. Резултати овог истраживања су показали да
индивидуалне карактеристике личности, као што су социо-економски статус и
перцепција самоефикасности су корелати са највишом повезаношћу са физичким
активностима одраслих. Следе фактори понашања и личних способности, затим
фактори друштвено-културних утицаја и на крају инфраструктура за физичке
активности. У Енглеској, 2006. године, рађена је студија на тему разумевања
разлога зашто се деца и одрасли баве спортом и физичким активностима (Allender,
Cowburn & Foster, 2006). Студија је обухватала узорак од 24 рада, где су корелати
спортско-рекреативних активности били: одржавање тежине (физички изглед),
социјална интеракција као и уживање у физичким активностима.

Студија је рађена у периоду од 1990.- 2004. године. Старији људи су као

најчешћи разлог бављења физичким активностима истицали позитиван утицај
који физичка активност има на старење, а карактеристике због којих се нису

10
бавили физичким активностима су биле мањак самопоуздања и немогућност
учествовања у жељеним облицима спортско-рекреативних активности.

У истраживању о спортско-рекреативним активностима студената, рађеном

2000. године на универзитету James Medison University (Bourne, 2000),
учествовало је 513 студената, а резултати су: више од трећине анкетираних
изјавило је да су изузетно заинтересовани за гледање и праћење спортских
догађаја; 14% испитаника нису показали никакво интересовање за праћење спорта
када је реч о учешћу у спортско-рекреативним активностима, 45% анкетираних је
показало изразито интересовање, 44% испитаника оба пола су донекле активни у
спортско-рекреативним активностима, док се само 11% испитаника ние бавило
никаквим спортско-рекреативним активностима. Ови резултати имају изузетан
значај јер нам показују колико је развијена свест о значају бављења спортско-
рекреативним активностима у Америци.

Поменули бисмо истраживање на тему корелата спортске партиципације у

Европи (The correlates of sports participation in Europe), (Downward, Lera/Lopez &
Rasciute, 2014), рађено је 2014. године, на узорку становништва Европске Уније. У
истраживању је учествовало 26788 одраслих испитаника. Добијени резултати су
показали да интензитет и учествовање у спортско-рекреативним активностима
зависи од више фактора и да се разликује код мушкараца и жена. Женама је
најбитнији разлог учествовања у спортско-рекреативним активностима потреба за
повећањем самопоуздања, док је код мушкараца разлог социјална интеграција.
Инфраструктура је мушкарцима важнија него женама, док жене са већим бројем
одраслих и деце у кући, мање упражњавају спортско-рекреативне активности.

Што се тиче интересовања, Божо Бокан (1996) је у својој докторској

дисертацији проучавао интересовања ученика и ученица основних и средњих
школа узраста 13 и 17 година, као и педагоге физичке културе, где је укупан број
испитаника био 1648. Педагога физичке културе било је 127, док је ученица и
ученика из основних и средњих школа било 1495. Узорак који се испитивао био је
одређен из три региона СР Србије: београдски, краљевачки и јужноморавски, са
градовима који су били њихови типични представници (Београд, Чачак, Врање).
Коришћен је намеран узорак, а уз одређен број школа и одређен број ученика.
Анкета коју су попуњавали испитаници је модификовани упитник који је у својим
истраживањима применио Пантић (1980), која је преузета како би се испитала
интересовања. Резултати истраживања су следећи:

- Код ученика тринаестогодишњака се запазио неуједначен обим мерених

врста интересовања. Најпопуларнија интересовања код њих су: спортско-
рекреативна (88,6%), интересовање за путовања (78,3%), интересовање за хумор
(74,4%) и војно интересовање (73,5%).

11
 - Код ученица тринаестогодишњакиња се исто запажа неуједначен обим
мерених интересовања. Најпопуларнија интересовања код њих су била:
интересовање за путовања (77,8%), спортско-рекреативна интересовања (74%),
домаћинско интересовање (63,4%).

- Код ученика седамнаестогодишњака такође се запажа неуједначен обим

мерених врста интересовања. Најпопуларнија су интересовања: интересовање за
путовања (84,1%), интересовање за хумор (76,7%).

- Код ученица седамнаестогодишњакиња су интересовања веома разноврсна.

Најпопуларнија интересовања су: интересовање за путовања (90,7%), спортско-
рекреативна интересовања (69,2%), интересовање за хумор (68,5%), домаћинско
интересовање (65,8%).

Драгомир Пантић (1980) у својој студији „Природа интересовања“ веома

студиозно проучава сама интересовања, а пре свега интересовања деце и младих.
Након великог броја дефиниција Пантић изводи своју дефиницију интересовања, а
која гласи:“ Интересовања су један облик (углавном терминалних) вредности за
који је карактеристична заокупљеност свести омиљеним садржајима и/или
„интерес“ од појма „интересовања“ наводећи неколико разлика између ова два
појма”. Драгомир Пантић, Снежана Јоксимовић, Борисав Џуверовић и Велимир
Томановић (1981), у својој књизи нам дају резултате емпиријског истраживања
развоја, структуре и ефеката интересовања младих у СР Србији. Основни проблем
истраживања од кога су аутори пошли формулисали су на следећи начин: Каква су
интересовања младих у СР Србији и које су битне карактеристике интересовања
омладине? У оквиру упитника који су млади попуњавали примењено је 30
сумационих скала (Ликертовог типа) за мерење интензитета тридесет врста
интересовања. Узорак испитаника је сачињавало 3000 субјеката, узраста 13, 17, 21 и
26 година, оба пола, из СР Србије.

Резултати целокупног истраживања су приказани на више од сто страница.

Што се тиче интензитета и раширености интересовања, од 30 различитих
интересовања, највећи обим заинтересованости на укупном узорку имају следећа
три интересовања: за хумор (83%), за путовање (80%) и спортско-рекреативно
(76%). Када су у питању узрасне варијације интересовања, показало се да су три
интересовања високо позиционирана без обзира на узраст испитаника, а то су:
интересовања за хумор, за путовања и за спорт и рекреацију. Ово је ауторе навело
на закључак да ова три интересовања чине антрополошку константу младости.

У монографији: „Вредности, интересовања и ангажовање у физичком

васпитању“, (2006), професор др Зоран Момчиловић је у свом исцрпном
истраживачком раду испитивао ставове, вредности и интересовања студената

12
учитељских факултета у Србији у настави физичког васпитања, на укупном узорку
од 1008 испитаника, са пет учитељских факултета.

Циљ истраживања био је утврдити теоријска начела и уграђивање вредносних

орјентација, интересовања и ангажованости у систем физичког васпитања и
применити искуства и резултате њихове непосредне примене у програмским
садржајима наставе физичког васпитања и методике наставе физичког васпитања
учитељских факултета у РС. Што се тиче интересовања студената на првом месту
налази се интересовање за путовање ( 84,62%), на другом месту је педагошко
интересовање ( 83,13%), на трећем месту налази се родитељско интересовање
( 68,85%), на четвртом је домаћинско ( 55,65%), на шестом је физичко са ( 53,87%),
што произилази из узрасне доби испитаника ( 19-23 год.). Код ангажованости
студената у физичкој култури резултати су забрињавајући: слаб интензитет
ангажованости има 67,5%, средњи интензитет ангажованисти има 31,5% и висок
ниво ангажованости има 1% испитаника. Што се тиче ставова према физичком
васпитању испитаника резултат је запањујући, јер 49,9% испитаника има став
незаинтересованости за делатну вредносну орјентацију, те се залаже за реформу
учитељских факултета израдом савремених активистичких програма,
контиунираним усавршавањем наставника и бољи положај наставе физичког
васпитања, што би стрично оспособило учитеље за наставу физичког васпитања.

Мартинез-Гонзалез (Martinez-Gonzalez, и други, 2001) истраживали су ниво

ушешћа у физичким активностима у ЕУ. Циљ је био процена физичке активности
током слободног времена особа средње доби у 15 европских земаља. Резултати
показују већу укљученост становника земаља северне Европе физичку активност,
док је укљученост мања код становника јужно-европских земаља. Код становника
Финске је уочен највећи проценат (91,99%) учествовања у физичким активностима,
а најмањи проценат је код становника Португала ( 40,7%). Учествовање у физичкој
активности било је чешће код испитаника са вишим нивоом формалног
образовања.

Из наведеног закључујемо да образовање и различити програми физичких

активности укључени у формално образовање доприносе развоју свести и
самосвести о значају физичке активности за био-психо-социјално стање човека,
као и перманентно спровођење истих.

3 ПРОБЛЕМ, ПРЕДМЕТ И ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА

Значај овог истраживања биће пре свега стручни и друштвени.

13
 Проблем истраживања бићe ставови и интересовања учитеља према
телесним активностима код деце у нижим разредима узраста од 7 до 10 година.

Предмет истраживања је истражити ставове и интересовања запослених

учитеља према телесним активностима у две школске установе, у два града у
Србији, Кладово и Неготина.

Циљ истраживања је утврдити:

1. значај и повезаност ставова и интересовања учитеља са спортско-

рекреативним интересовањем,
2. утврдити физичке активности којима се најчешће баве учитељи у
слободном времену,
3. утврдити интересовања и ставове учитеља према физичким активностима
на отвореном, односно, у природи током усмерених и слободних активности
у раду са децом.

Задатак истраживања је испитати и утврдити ранг вредносних

оријентација учитеља и њихову повезаност са интересовањима за
физичке (телесне) активности. Испитати да ли постоји повезаност искустава
спотско-рекреативних активности из детињства са садашњим интересовањима
према телесним активностима. Испитати да ли постоји корелација међу ставовима
и интересовањима учитеља о физичком васпитању и физичкој култури уопште,
као и њиховим тренутним физичким активностима. Испитати да ли су ставови и
интересовања повезани са степеном образовања.

14
 4 ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА

Полазећи од чињенице да је васпитање и образовање веома важан процес за

формирање здраве личности, члана једног друштва, те да се као таква мора
развијати, подстицати и мењати, те да у великој мери та позитивна промена
зависи у великој мери од учитеља, покушали смо да путем овог истраживања
утврдимо какви су ставови и интересовања истих према физичким (телесним)
активностима.

На основу постављеног циља и задатака истраживања постављамо следећу

општу хипотезу:

Ставови и интересовања учитеља према телесним активностима

су позитивна.
Затим смо поставили и посебне хипотезе које произилазе из опште:

1. Х1. Ставови и интересовања учитеља према телесним активностима су

повезана са степеном образовања.
2. Х2. Бављење спортом у детињству повезано је са интересовањима према
телеснм активностима током читавог живота.
3. Х3. Интересовање учитеља ка телесним активностима статистички је значајно
повезано са неким од испитиваних интересовања.
4. Х4. Међу учитељима школских установа општине Кладова и Неготина нема
статистички значајне разлике према интересовањима ка телесним
активностима и физичком васпитању уопште.

15
 5 МЕТОД РАДА

У овом истраживању ставова и интересовања учитеља према телесним

активностима коришћена је дескриптивна метода. Од инструмената истраживања
коришћена је техника анкетирања, и то анкетни упитник састављен од укупно 30
питања са Ликертовом скалом интересовања од 5 ступњева са одговорима у
распону од 1 (уопште ми се не допада) до 5 (веома ми се допада).

5.1 Ток истраживања

У овом истраживању, почели смо од постављања проблема, циљева и задатака

самог истраживања. С обзиром на то да су досадашња истраживања фокус давала
темама ангажованости у физичким активностима и физичкој култури стано-
вништва уопште, а мање ставовима и интересовањима учитеља ка њима, морали
смо пажљиво поставити хипотезе овог истраживања.

5.2 Узорак испитаника

Истраживање је спроведено у основној школи “Вук Караџић“ у Кладову, где је

анкетирано 13 учитеља, а сви испитаници су женског пола различитог узрасног
доба. Обрада резултата анкетираних учитеља о њиховим ставовима и
интересовањима према телесним активностима представљена је дескриптивном
методом и резултатима представљеним у процентима и табелама.

Иако је анкетни лист садржао 30 питања, због обимности, у раду ће бити

приказани резултати питања која су најрелевантнија за тему рада.

16
 6 РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ

Овим истраживањем обухватили смо укупно 13 испитаника из школске

установе “Вук Караџић“ Кладово. Циљ је као што смо и на почетку навели,
презентовати повезаности између социо-демографских варијабли испитаника, у
овом случају учитеља (старости, степена стручне спреме, прихода испитаниковог
домаћинства, интересовања) од чега је директна зависност интересовања на
ангажовању и унапређењу психофизичких активности и способности детета у
оквиру поменуте школске установе. Прикупљање података рађено је путем
упитника, док је за анализу коришћена: дескриптивни метод анализе.

Питање бр.1- Старост учитеља у образовним установама

Табела бр. 1. Старост испитаника учитеља основне школе „Вук Караџић“ Кладово

Године старости испитаника Укупан X́

број
учитеља
Године Од 29-40 Од 40-50 Од 50-61
Број 5 5 3 13 43,04
Проценат 39% 38% 23%

23%

38% 29-40
40-50
50-60

38%

Графикон 1. Старосна структура испитаника

На основу добијене вредности аритметичке средине можемо извести закључак да

је старосна структура учитеља, у доби када највише може да учини за децу, како у
едукативном тако и у физичком смислу, јер су у питању веома искусни учитељи,
који су на средини свог радног века, у периоду када дају свој максимум.

17
Питање бр. 2 - Степен образовања испитаника учитеља

Табела бр. 2 Образовање испитаника -учитеља

Степен
ВШС ВСС
образовања
Кладово 8 6
. Проценат 57% 43%

43% ВШС

57% ВСС

Графикон 2. Образовна структура испитаника

Из овога можемо закључити да је у укупном узорку, највећи број учитеља са ВШС

стручном спремом, али да је такође висок број учитеља и са ВСС спремом. Одакле
се може закључити да су са добром компетенцијом за спровођење наставе.

Питање бр.3 - Социјално порекло учитеља

Табела бр. 3 Социјално порекло учитеља

Социјално Земљорадничка Радничка Службеничка Породица Вишег

порекло породица или породица приватних друштвеног
испитаника занатлијска предузетника сталежа
породица
Кладово 4 7 1 1 /

На питање о социјалном пореклу испитаници из основне школе „Вук Караџић“

из Кладова, су се изјаснили на следећи начин: из земљорадничке породице потиче
4 испитаника, из радничке или занатлијске породице потиче 7 испитаника, из
службеничке потиче 1 испитаника, из породица приватних предузетника 1, док из
породице вишег друштвеног статуса, нема испитаника. Из добијених резултата се
запажа да се највише испитаника изјаснило да потичу из радничке или
занатлијске породице и земљорадничке породице. Одавде можемо да закључимо

18
да су учитељи васпитавани у складу са друштвеним нормама у којима је веома
важан физички рад и друштвена одговорност, коју свакако имају за циљ да
пренесу и деци којом се баве.

Питање бр.4 – Обим бављења спортско рекреативним активностима

На питање:“ Да ли се бавите спортско-рекреативним активностима?“, испитаници

из основне школе из из Кладова су одговорили: 12 учитеља њих се бави спортско-
рекреативним активностима, само је један учитељ одговорио да се не бави
спортским активностима било ког типа. Када се говори о спортско рекреативним
активностима овде се превасходно мисли на било који спорт фудбал или тенис,
стони тенис, затим брзи ход, или шетња неколико пута недељно, трчање или
активности у башти. Такође су и хобији попут планинарења или пецања били
понуђени у анкети.

8%

бави се спортско
рекреативним
активностима
не бави се

92%

Графикон 3. Обим бављења спортом

Међу учитељима који су учествовали у анкети, већина је од малена физички

активна. Сама чињеница да су учитељи из земљорадничких породица, и рођени на
селу или су пак имали некога на селу, захтевало је од њих готово стално
ангажовање на пољопривредним добрима и земљорадњи. Данас сви они из навике
спроводе своје активности било због одржавања кондиције или само рекреативно,
такве навике желе да пренесу и деци којом се баве.

19
Питање бр.5 – Како би сте оценили своје физичке активности на
дневном нивоу испитаници су се изјаснили на следећи начин: 1 испитаник нити
се рекреира, нити се бави спортом (пасивни током дана), 4 се ретко рекреира
(повремено шетам, али нисам редовна у томе), 8 се повремено рекреира (бар 3 пута
недељно имам неко организовано вежбање), а редовно и свакодневно се
рекреирам ниједан испитаник није одговорио.

Табела бр. 4. Физичка активност учитеља

Физичка Пасивни током Ретко се Повремено се Редовно и

активност на дана рекреира рекреира свакодневно
дневном се рекреира
нивоу
Кладово 1 4 8 /

Своју физичку способност испитаници су оценили на следећи начин: 1 (8%) се

изјаснило као антиспортисти, 4 (31%) се изјаснило као пасиван љубитељ спорта, 3
(23%) њих се изјаснило као спортски тип, али само на речима и по стилу одевања, 5
(38%) се изјаснило као умерени рекреативац солидног физичког стања и ниједан
као јак рекреативац (0%) у одличној физичкој форми. Највећи број испитаника се
определио за умереног рекреативца солидног физичког стања (38%), док се
ниједан испитаник није изјаснио за јаког рекреативца одличног физичког стања.

8%

антиспортиста
38% пасивни љубитељ
31% спорта
спортски тип
умерени рекреативац
јак рекреативац

23%

Графикон 4. Оцена физичке способности

На основу ова последња два питања о бављењу спортом учитеља можемо

закључити каква је фрекфрентност бављења спортом на основу интерпретације
добијеног и на основу тога увидели смо да ли се одбацује или прихвата постављена
хипотеза. Учитељи се рекреирају, не баве се спортом, некада као млађи су били
активнији, данас, с обзиром да је највећи проценат учитеља средњих година, мање
се баве, заправо сви би волели да појачају физичку активност али су пасивни иначе

20
по том питању. Одавде произилази хипотеза да су ставови и интересовања учитеља
према телесним активностима позитивна, ипак нису повезана са степеном
образовања, иако су се скоро 80% њих бавили спортом у детињству, данас су
смањили своје активности.

Прва и друга хипотеза отпадају, трећа интересовање учитеља ка телесним

активностима статистички је значајно повезано са неким од испитиваних
интересовања, је тачна и уз њу и четврта. Међу учитељима у основним школама
обе ове општине Неготин и Кладово нема статистички значајне разлике према
интересовањима ка телесним активностима и физичком васпитању уопште.

Питање бр. 6 - Којим рекреативним садржајем би се бавили?

Без обзира што су резултати у оквиру питања бављења спортом били прилично
ниски, што се тиче стварног бављења спортом, жеља постоји али су како кажу
већина веома пасивни, у оквиру овог питања, сви су изразили своје жеље да би
волели да уврсте неку физичку активност у свакодневни распоред.

Табела 5. Рекреативни садржај којим би се бавили учитељи

Којим Пешачење Вожња Аеробик и Пливање

рекреативним бициклом јога
садржајем би се
бавили учитељи
Кладово 4 4 2 3

23%
31%
пешачење
вожња бицикла
аеробик и јога
15% пливање

31%

Графикон 5. Процена рекреативности

Највише испитаника би се бавило пешачењем 4 (31%), вожња бициклом 4 (31%),

аеробик, јога 2 (15%), пливање 3 (23%). Испитаници нису показали никакво
интересовање према: пилатесу, тенису, борилачким спортовима, екипним
спортовима и планинарењу. Овакви одговори говоре и о интересним сферама

21
испитаника средње доби. Став да спортско-рекреативне активности доприносе
побољшању здравља има свих 13 испитаника, нико нема негативан став.

Питање бр. 7 - Који су то разлози због којих нема свакодневне физичке

активности код учитеља?

Како би смо даље разрадили наше истраживање, питали смо и који су то

разлози због којих учитељи не могу да се баве спортом, иако већина скоро сви
имају позитиван став, да спорт и рекреација помажу њиховом здрављу али да на
основу целог овог истраживања и сврхе истог, то нема никакве везе са залагањем
око деце у овом школском узрасту. На основу одговора испитаника можемо
закључити да је један од ралога како већина наводи године учитеља, можда и
култура, али и недостатак инфраструктуре где би се овакав вид рекреације и
физичке активности могао редовно спроводити. Преко 50%, је одговорило да
веома ретко упражњава сваку од поменутих активности.

Питањ бр. 8 - Интересовања учитеља

Из добијених резултата на првом месту се налази домаћинско интересовање са

укупних 6 одговора. На другом месту је родитељско итересовање са укупних 4, с
обзиром на узраст испитаника, те да су углавном остварени као родитељи, а други
то планирају, а и чињеница да се професионално баве децом разумљиво је што се
родитељско интересовање налази на другом месту. На трећем месту је педагошко
интересовање 3 одговора, очекивано с обзиром на узорак испитаника и њихову
професију.

Питање бр. 8 - Да ли редовно реализујете телесне активности са децом

школског узраста?

На ово питање, испитаници из Кладова су потврдно одговорили са 85%, а

негативно 15% испитаника. Постоји велико интересовањ учитеља да се деца
физички активирају, управо због гојазности и неких физичких деформитета, ногу,
кичме.

Табела бр. 6: Реализација телесних активности са децом предшколског узраста

Реализација телесних Да, редовно Не

активности
Кладово 85% 15%

22
На питање бр. 9 –Да ли сами или са децом смишљате одређене
активности, у виду заједничке или групне игре током целе године?,
позитивно је одговорило 100% испитаника.

На питање бр. 10 - Да ли сматрате да имате адекватне просторно техничке

услове за реализацију телесних активности?, испитаници из Кладова
позитивно изјаснили са 55%, а негативно са 45%. Из добијених резултата
закључујемо да су испитаници у већини задовољни просторно техничким
условима за извођење телесних активности.

23
 ЗАКЉУЧАК

Оно што је за децу најважније јесте лекција звана „живот и рад у заједници“.
У овоме им у највећој мери помаже школа, другари из одељења и педагошки
радници који у њој раде. Вештине, уверења, вредности и пожељна понашања која
деца уче у школи, сигурно не могу научити у својој породици. Све обавезе које
школа поставља пред децу, границе које постоје у хијерархијском школском
систему, као и величина награде и казне уче ђаке да преузимају одговорност за
своје поступке, да се снађу у хијерархијски уређеном систему и да знају колико
труда треба да уложе да би постигли жељени циљ. Све ово ће им у одраслој доби
бити од користи, јер ће им омогућити да постану успешни и задовољни људи
којима су здраве навеике на првом месту.

Здравствени проблеми који се уочавају код деце последњих година, разни

поремећаји су феномен који је данас присутан у свим узрасним групама. С обзиром
на чињеницу да је један од примарних узрока недовољна физичка активност и
лоше држање тела, улога учитеља у нижим разредима у истицању и и9звођењу
наставе физичког васпитања, како у превенцији, тако и у корекцији ових
поремећаја, има изузетно велики значај. Учитељ има задатак да прати,
превентивно делује, уочи и препозна поремећај и да усмери своје активности у
правцу отклањања неправилности и поремећаја. У свом раду учитељ као и у
процесу образовања, у процесу физичког васпитања користи сва своја знања,
расположива средства уз прилагођавање метода рада индивидуалним
карактеристикима и потребама ученика. Да би његов рад био максимално
ефикасан неопходно је да има подршку родитеља, ученика, као и стручњака
уколико је потребно, такође да му се обезбеди адекватна опрема и простор. С
обзиром на то да је један од главних задатака наставе физичког васпитања
правилан раст и развој ученика, улога учитеља у истицању и спровођењу наставе
физичког васпитања je непроцењива.

24
 ЛИТЕРАТУРА

1. Arunović, D. Bokan, B., Višnjić, D., Matić, M., Radovanović, Đ. (1992). Fizičko
vaspitanje, Niš: Narodne novine.
2. Bokan, B. (1985). Faculty of Sport and Physical Education, University of Belgrade, Serbia
3. Bokan, B. (1996) Tehnologija radnih procesa u fizičkom vaspitanju između teorije i
prakse, mogućeg i stvarnog. u: Tehnologija radnih procesa u fizičkoj kulturi; simpozijum,
Aranđelovac, zbornik radova, Novi Sad: Fakultet za fizičku kulturu / FFK
4. Bourne, J. (2000). Survey of student interests in athletics, fitness, and sports activities.
James Madison University. Available at http://www.jmu.edu/athletics/, pristupljeno
25.03.2015.
5. Cvetković, N.(2010). Vežboteka,Zemun: Publik Praktikum
6. Ilić, D. (2012). Korektivna gimnastika. Praktikum. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog
vaspitanja.
7. ISSP (International Society of Sport Psychology). (1992). Physical activity and
psychological benefits: A position statement. International Journal of Sport Psychology,
23 (1), 86-91.
8. Joksimović,S.(1981). Činioci formiranja interesovanja. Interesovanja mladih,//S
SSOSrbije, Beograd: Institut društvenih nauka.
9. Kamenov, E. (2006). Model B pripremnog predškolskog programa, Novi Sad: Dragon.
10. Kamenov, E.(1983). Intelektualno vaspitanje kroz igru,Beograd:Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva.
11. Krulj, R., Stojanović,S., Drašković-Krulj, J. (2007). Uvod u metodologiju pedagoških
aktivnosti
12. Kundačina,M.,Banđur,V.(2007).Akademsko pisanje,Užice:Učiteljski fakultet u Užicu,
Univerziteta u Kragujevcu.
13. Marić, M. (2018). Uloga profesora fizičkog vaspitanja u prevenciji posturalnih
poremećaja, Zavšni rad, Univerzitet u Beogradu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
14. Miller, K., Staten, R.R., Rayens, M.K., & Noland, M. (2005). Levels and Characteristics of
Physicalo Activity Among a College Student Cohort. American Journal of Health
Education, 4 (36), 215-220.
15. Mitrović D. (1982). Organizacija specijalnog fizičkog vaspitanja kao poseban oblik
nastave u osnovnim školama. Fizička kultura, Beograd. 
16. Momčilović,Z.(2006). Vrednosti, interesovanja i angažovanje u fizičkom
vaspitanju,Vranje:Aurora,Učiteljski fakultet u Vranju.
17. Mood, D. P., Jackson, A.W., & Morrow, J.R. (2007). Measurement of physical fitness and
physical activity: Fifty years of change. Measurement in Physical Education and Exercise
Science, 11(4), 217-227
18. National Association for Sport and Physical Education,( 2009). Appropriate instructional
practice guideliens for elementary school physical education. Reston, VA: Author.
19. Pantić, D. (1980). Struktura interesovanja. Psihologija, 1-2

25
20. Pantić, D., i sar. (1981). Interesovanja mladih, Istraživanja, Tom 2, Istraživačko izdavački
centar SSO Srbije, 251 stranica.
21. Perić, D. (2006). Metodologija naučnih istraživanja,Beograd:DTI Trade.
22. Pravilnik o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i
nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja. (2017).
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Beograd: Službeni glasnik Republike
Srbije, 8/2017.
23. Pravilnik o nastavnom planu za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovnog obrazovanja i
vaspitanja i nastavnom programu za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja.
(2016). Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Beograd: Službeni glasnik
Republike Srbije, 11/2016.
24. Radisavljević, M. (2001). Korektivna gimnastika sa osnovama kineziterapije (prerađeno i
dopunjeno izdanje). Beograd: Viša škola za sportske trenere.
25. Sabo E. (2008) Uloga vaspitača u prevenciji i korekciji najčešćih oblika deformiteta dece
predškolskog i osnovnoškolskog uzrastaNovi Sad: Visoka škola za obrazovanje vaspitača
26. Sallis, J.F., & Owen, N. (1999). Physical Activity and Behavioral Medicine. Thousand
Oaks, CA: Sage Publications, pp.110-143.
27. Sučić, S. (1990). Značaj obrazovanja u kvalitetu života. Zbornik radova: “Andragoška
nauka i praksa u susret trećem milenijumu”, Peti kongres andragoga Jugoslavije, Banja
Vrućica, Andragoški centar Zagreb, 169-175.
28. The correlates of sports participation in Europe, (Downward, Lera/Lopez & Rasciute,
2014,
29. Trebješanin, Ž. (2000). Rečnik psihologije. Beograd: Stubovi kulture.
30. Trebješanin, Ž., Lalović, Z. (2011). Pojedinac u grupi. Podgorica: Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva
31. Twisk, J.W.R. (2001). Physical Activity Guidelines for Children and Adolescents. Sports
Medicine, 31 (8), 617-627. doi:10.2165/00007256-200131080-00006.
32. Understanding participation in sport and psysical activity among children and adults:
review of qualitative studies, Allender, Cowburn & Foster, 2006
33. UNESCO (1978). International Charter of Physical Education and Sport. Paris: United
Nations Educational Scientific and Cultural Organiyation.
http://www.unesco.org/edication/ pdf /sport E.PDF.

26