POLJOPRIVREDNA ŠKOLA SA DOMOM UČENIKA

„RAJKO BOSNIĆ“-BUKOVO

MATURSKI RAD

Setva kukuruza na parceli 6x50; Norma 12 kg/ha

Učenik: Profesor:
Aleksandra Zatkić prof. Zaviša Paunović

Negotin, jun, 2020.

Sadržaj:
1 UVOD...................................................................................................................3

2 HIBRIDI KUKURUZA........................................................................................4

3 DUBINA SETVE..................................................................................................5

4 GUSTINA SETVE................................................................................................6

5 USLOVI USPEVANJA.........................................................................................7

ZAKLJUČAK............................................................................................................9

2
1 UVOD

Kukuruz je jedan od najvažnijih poljoprivrednih useva širom sveta. Koristi

se za ishranu ljudi, kao komponenta u proizvodnji stočne hrane, u industriji,
farmaciji, kozmetičkoj industriji, medicini, proizvodnji alkoholnih i bezalkoholnih
pića, tekstilnoj industriji. Više od 2000 različitih proizvoda za srovinsku osnovu
imaju kukuruz.
Zaključak je da se samo primenom optimalne agrotehnike može doći do
visokih, ekonomski opravdanih prinosa. Nivo agrotehnike u proizvodnji kukuruza
u Srbiji uglavnom se može opisati kao veoma nizak, skroman. Obrada zemljišta je
uglavnom loša i neadekvatna, što je posledica kako zastarele mehanizacije ali isto
tako i loše informisanosti i neupućenosti onih koji zemlju obrađuju. Što se tiče
primene mineralnih đubriva, zaštite useva, primene drugih mera nege useva i
pored toga što se proizvođačima na raspolaganju nalaze najsavremenija sredstva,
njihova primena još uvek nije dovoljno raširena, još uvek se luta u rešenjima, često
se primenjuje neproveren ili nedovoljno kvalitetan repromaterijal. To za posledicu
ima nisku efikasnost i nemogućnosti pokrivanja troškova proizvodnje a samim tim
mali ili nikakav profit. Proizvođačima se pored savremenih sredstava za negu
useva na raspolaganju nalazi i široka ponuda savremenih selekcija hibrida
kukuruza. Ovi hibridi kukuruza selekcionisani su sa potencijalom da daju izuzetno
visoke prinose. Naravno, potrebno je naglasiti da ovi hibridi kukruza zahtevaju i
primenu određenih agrotehničkih mera, čija je svrha da omoguće uslove za
postizanje dobrog roda koji će pored toga što će opravdati njihovu primenu, doneti
i ono što je namena svake proizvodnje.
U Srbiji se kukuruz tradicionalno gaji na oko 1,0 do 1,3 miliona hektara.
Prosečan prinos kukruuza u Srbiji je na nivou 5.5 - 6 t/ha. Ovaj podatak govori o
tome koliko prostora ima za unapređenje proizvodnje, jer podizanje nacionalnog
proseka samo za jednu tonu za posledicu ima uvećanje ukupnog bilansa za preko
milion tona ove sve traženije sirovine.

3
2 HIBRIDI KUKURUZA

Nakon kvalitetno obavljene predsetvene pripreme zemljišta može se

pristupiti izvođenju setve. Setva kukuruza je veoma značajna operacija kojoj treba
posvetiti puno pažnje. Pre svega treba izabrati odgovarajući hibrid za određeno
proizvodno područje, odrediti željenu gustinu useva u zavisnosti od primenjenih
agrotehničkih mera i agroekoloških uslova gajenja kao i odrediti vreme i dubinu
setve jer su sva ova pitanja veoma važna da bi se ostvarili visoki prinosi. Samo
seme hibrida kukuruza koje će biti posejano mora da ispuni određene uslove
kvaliteta predviđene zakonom. Dorada semena kukuruza obavlja se u savremenim
doradnim centrima gde se predhodnim analizama i tokom samog procesa dorade
obezbeđuje da seme koje dođe do proizvođača ima zahtevane osobine. U samim
doradnim centrima pored separacije i kalibracije obavlja se i primarna zaštita
odnosno tretman semena zaštitnim
sredstvima. Standardno svo seme se
tretira fungicidima, a po potrebi i želji
proizvođača seme može biti tretirano i
insekticidima, đubrivima i drugim
sredstvima. Tretirano seme se pakuje
u džakove u kojima se nalazi po
25000 semena što predstavlja jednu
setvenu jedincu. U svakoj vreći se
nalazi seme iste kalibraže i time se,
naravno u smislu podešavanja
sejalica, značajno diže kvalitet setve.
Slika 1. Hibridi kukuruza FAO Grupa

Za postizanje što stabilnijeg prinosa preporučuje se setva dva do tri hibrida. Jedan
hibrid ne može biti podjednako otporan na stresne faktore kao što su visoka
temperature u vreme cvetanja, suše u vreme vlatanja, a to su prateće pojave u
proizvodnji. Da bi usev bio što otporniji na pomenute stresne faktore dobro je
kombinovati hibride različitih FAO grupa zrenja (FAO grupa zrenja označava
dužinu vegetacije biljaka, tako da FAO 100 grupa zrenja ima dužinu vegetacije dva

4
ipo do tri meseca, a svaka naredna grupa zrenja FAO 200, 300 itd. ima dužu
vegetaciju za 5-10 dana). S tim u vezi neki od pogodnih hibrida su sledeći:
 FAO 500 i 600 grupe zrenja su pogodni za čuvanje kukuruza u klipu
 FAO 300 i 400 grupe zrenja za uslove proizvodnje sa niskom vlagom i
ukoliko se zrno kombajnira
 FAO od 300 do 700 grupe zrenja su pogodni za veće površine od nekoliko
desetina hektara, zbog smanjenja negativnih efekata suše.
Kombinovanje hibrida vrši se po principu jedan red sejati jednu vrstu
hibrida, a sledeći red drugu vrstu hibrida ukoliko se kombinuju dva hibrida za
setvu. Takođe, je moguće sejati i dva reda jednog hibrida, pa dva reda drugog u
slučaju da se seju veće površine od nekoliko desetina hektara.
Međusobnim ukrštanjem različitih sorata dobija se potomstvo koje ima više
boljih svojstava nego roditelji. Najčešće su to bujniji porast, veća rodnost, veća
otpornost kao i bolja prilagođenost određenim uslovima gajenja. Savremena
proizvodnja kukuruza izmenjuje sortimente hibrida jako brzo tako da su pojedini
hibridi u široj proizvodnji 5-6 godina. Svi naši instituti u kojima se stvaraju hibridi
s vremena na vreme izdaju kataloge u kojima se nalazi opis njihovih hibrida.

3 DUBINA SETVE

Setvu kukuruza bi trebalo otpočeti kada se zemljište na dubini setvenog sloja

zagreje na oko 10-12°C što uz povoljnu vlažnost zemljišta omogućava nicanje za
10-tak dana. U većem delu našeg proizvodnog područja optimalnim rokom za
setvu se smatra period između 10 i 25. aprila. Pokazalo se da je u pojedinim
rejonima setva kukuruza moguća i u prvoj dekadi aprila što omogućava da se
postignu visoki prinosi, uz raniju berbu
sa manjim procentom vlage a i da se
obrada i priprema zemljišta za pšenicu
obavi blagovremeno. Ali ranija setva nosi
i određene rizike jer postoji opasnost od
kasnih prolećnih mrazeva.

Slika 2. Dubina setve

5
U normalnim uslovima vlažnosti površinskog sloja zemljišta dubina setve
kukuruza treba da iznosi 5-7 cm i ne treba ga sejati duboko pogotovu na teškim i
hladnim zemljištima dok na lakšim zemljištima može da iznosi 6 - 8 cm. Zemljište
koje čini posteljicu semena mora da bude pripremljeno tako da bude sitnozrnaste
ili praškaste strukture. Prisustvo krupnijih zemljišnih agregata je nepoželjno jer
može uzrokovati neujednačeno nicanje. Neujednačeno nicanje kukuruza za
posledicu ima probleme u primeni mera nege useva. Na lakšim zemljištima u
uslovima izrazito sušnog proleća (kada je površinski sloj zemljišta isušen do 8cm)
može se izvršiti ulaganje semena i nešto dublje (da seme dođe u dodir sa vlažnim
zemljištem), čime se omogućava njegovo blagovremeno i nešto ravnomernije
klijanje, a samim tim i nicanje.

4 GUSTINA SETVE

Broj biljaka po jedinici površine tj, gustina setve su veoma bitna

komponenta prinosa. Gustinu setve tj. broj biljaka po jedinici površine određuje
rastojanje biljaka u redu, a kod nas kukuruz se seje na međurednom razmaku od
70cm. Gustina setve treba da bude prilagođena potencijalu godine, nivou
agrotehnike, potencijalu zemljišta na kojem se planira proizvodnja, potencijalu
hibrida koji se seje. S tim u vezi, u godinama sa malo zimskih padavina u uslovima
kada je najveća količina azota u proleće u površinskom sloju i ukoliko je njiva
slabih mogućnosti (slaba plodnost) gustina biljaka treba da se smanji, odnosno
primeniti minimalnu gusitnu za dati hibrid. Dalje, ukoliko je tokom zimskog
perioda bilo dovoljno padavina i ukoliko se azotna hraniva nalaze na dubini od 60-
90 cm, a njiva je visoke plodnosti sa visokim nivoom agrotehnike, preporučuje se
gušća setva i primenjuje se najveća gustina za određeni hibrid.
U povoljnim uslovima hibridi FAO 500 i FAO 600 grupe zrenja treba sejati
na 70cm x 22-24.5cm, a u nepovoljnim uslovima na razmaku 70cm x 26-30cm.
Dalje, hibridi FAO 300 i FAO 400 grupe zrenja u povoljnim uslovima treba sejati
na razmaku od 70cm x 18-22cm, a u nepovoljnim uslovima na razmaku od 70cm x
22-24.5 cm. Pored gustine setve potrebno je odrediti i količinu zrna koju treba
posejati. Broj zrna se određuje na sledeći način:
Jedan hektar sadrži 10.000 m2. Kukruz se seja na međurednom rastojanju
od 70 cm što je 0,7m.Ako jedan hektar predstavimo u vidu jednog dugačkog reda

6
onda je 10.000 m2 : 0,7m = 14.285 m. Broj zrna u dugačkom redu od 14.285
metara odgovara broju zrna po hektaru. Ukoliko se seme seja na razmaku od 22
cm (0,22m) broj zrna potrebnih za setvu računa se na sledeći način: 14.285 :
0,22m = 64.935 zrna po hektaru. Ukoliko se seme seja na razmaku od 20cm
(0,2m) broj zrna za setvu se računa na sledeći način: 14.285 : 0,2m = 71.425
Nakon setve potrebno je izračinati sklop izniklih biljaka, a to se može
izračunati na sledeči način:Odmeriti 14.285 metara i izbrojati broj biljaka, zatim
izbrojani broj biljaka pomnožiti sa 1000 (sklop u hiljadama biljaka po hektaru) i
na taj način dobija se vrednost o sklopu izniklih biljaka.

5 USLOVI USPEVANJA

Kukuruz prolazi kroz faze u kojima se formiraju pojedini organi biljke:

bubrenje semena, nicanje, faza trećeg lista, bokorenje, vlatanje, faze 7-lista, 9-lista
i 11-lista, izbijanje metlice, svilanje, mlečna zrelost, voštana zrelost i puna zrelost.
Prinos zrna zavisi od toga kako i pod kojim uslovima se odvijaju pomenute
faze. Potrebni uslovi za uspevanje kukuruza su zemljište, voda, toplota i svetlost.
Kukuruz daje visoke prinose na rastresitom i dobro propusnom zemljištu, sa
dobrim kapacitetom za vodu. Pogoduju mu zemljišta koja sadrže velike rezerve
vlage, a istovremeno su dobro aerisana i sadrže lako pristupačne hranljive materije
za biljke. To su srednje i lake glinuše, kao i černozemi, gajnjače i slično.
Zemljišta koja su teška, zbijena, zaslanjena i preterano vlažna, sa visokim
nivoom podzemne vode, kao i ona sa povećanom kiselošću, manje su pogodna za
gajenje kukuruza. U Srbiji ima oko 30%  takvog zemljišta - smonica, pseudogleja,
gajnjača, ritskih crnica. Samo u retkim godinama sa optimalnom količinom
padavina i njihovim pravilnim rasporedom, dolazi do izražaja proizvodna plodnost
ovih zemljišta.  Osnovni nedostatak ovih zemljišta je da su loše obezbeđena
vazduhom, što izaziva depresiju korenovog sistema kukuruza i smanjenje brojnosti
korisnih zemljišnih mikroorganizama. Da bi se na ovakvim zemljištima dobili
visoki prinosi zrna i zelene mase kukuruza, potrebno je unošenje organskih
đubriva, pravilna i pravovremena obrada, primena plodoreda, unošenje kreča za
poboljšanje zemljišne reakcije (pH), i drugim merama.
Kukuruz ima velike zahteve za vodom, pa je ona odlučujući faktor za
njegovu proizvodnju u Srbiji. Na zemljištu dobre propustljivosti i dobrih fizičkih

7
osobina, kukuruz može da iskorišćava vlagu sa dubine od 1,5-2 m i više. Potrebna
suma padavina u toku vegetacije je oko 570 l/m2. Veoma je važno da kukuruz
bude dobro snabdeven vlagom u drugom delu vegetacije (jul i avgust), u vreme
formiranja klipa, cvetanja i do kraja nalivanja zrna. U rejonima sa nedovoljnom
količinom i nepravilnim rasporedom
padavina, vodu bi trebalo obezbe-
diti navodnjavanjem. Da bi seme
kukuruza niklo, potrebno je da
temperatura zemljišta u sloju do 10 cm
bude oko 10 °C do 12 °C, a da bi
započeo intenzivniji rast, temperatura
vazduha mora da  bude viša od 13 °C.
Slika 3. Uslovi uspevanja kukuruza

Temperatura određuje brzinu porasta i dužinu perioda od setve do pojave

klijanaca kukuruza. Nakon nicanja, temperatura takođe ima veliki uticaj. Pri višim
srednjim dnevnim temperaturama vazduha, period od nicanja do metličenja je
kraći.
Kukuruz usvaja veliku količinu svetlosti, zahvaljujući velikoj površini
listova. Optimalna površina listova kukuruza trebalo da iznosi 40.000 do 50.000
m2/ha. Tada je svetlosni režim najpovoljniji, a produktivnost biljaka najveća. Pri
daljem povećanju lisne površine ili povećanju gustine setve, znatno
se pogoršava svetlosni režim, naročito srednjih i donjih listova, što snižava njihovu
produktivnost. Kukuruz ne podnosi zasenjivanje i ukoliko se nađe u takvim
uslovima bitno se smanjuje prinos. 

8
ZAKLJUČAK

Cilj svake setve jeste dobro i kvalitetno nicanje semena., uz obezbeđivanje dobre
mehanizacije za setvu, a sa druge strane i obezbeđivanja kvalitetne pripreme
zemljišta. Setvu kukuruza bi trebalo otpočeti kada se zemljište na dubini setvenog
sloja zagreje na oko 10 - 12 oC što uz povoljnu vlažnost zemljišta omogućava
nicanje za 10-ak dana. U većem delu našeg proizvodnog područja optimalnim
rokom za setvu smatra se period između 10. i 25. aprila. Pokazalo se da je u
pojedinim rejonima setva kukuruza moguća i u prvoj dekadi aprila što omogućava
da se postignu visoki prinosi, uz raniju berbu/žetvu sa manjim procentom vlage a i
da se obrada i priprema zemljišta za pšenicu obavi blagovremeno. Ali ranija setva
nosi i određene rizike jer postoji opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, te je
potrebno voditi računa o srednjim dnevnim temperaturama vazduha ali i
temperaturi zemljišta, kao i pratiti vremensku prognozu za naredni period. Setvu
suncokreta bi trebalo početi kada temperatura zemljišta dostigne 4 - 5 oC, što u
našim klimatskim uslovima obično predstavlja kraj marta i početak aprila. Kasnija
setva pomera vreme nalivanja i sazrevanja zrna i skraćuje dužinu vegetacije što
dovodi do smanjenja prinosa.
Od 2000. godine u oblastima Zapadne Evrope i Mediterana došlo je do
pomeranja vremena setve ka ranijim rokovima. Zbog klimatskih promena, cilj je
da se izbegne nedostatak vode u kasnijiim fazama razvića, a u nekim zemljama kao
što je Italija da se izbegne napad nekoliko generacija kukuruznog plamenca.
Takođe, malih pomeranja u rokovima setve ima i u Centralnoj i Istočnoj Evropi ali
i u SAD gde je setva pomerena za 10 dana u poslednjih 20 godina.