DEDUKCIJA

Dedukcija polazi od izvecnih opstih stavova i najcesce se sastoji u utvrdjivanju da ono sto vazi
uopste,vazi i u jednom odredjenom posebnom slucaju,kao na primer u sledecem sl: 1. Svi gasovi su
elasticni. Helijum je gas. Helijum je elastican.( SILOGIZAM: ONO STO VAZI U OPSTEM,VAZI I U
POSEBNOM.) Posrednicku ulogu u povezivanju pojmova elastican i helijum odigrao je ovde jedan
opsti,rodovski pojam gas. Postoje razlicite dedukcije kod kojih je nemoguce otkriti hod od opsteg ka
posebnom. Kao npr: 2. A=B B=C C=D, A=D (ZAKLJUCAK O JEDNAKOSTI) . 3. Ako se privrednim
preduzecem upravlja na primitivan nacin,dobit je mala a u mnogim nasim preduzecima se upravlja na
primitivan nacin. ZATO JE PRINOS MALI. (UZROCNO-POSLJEDICNO ZAKLJUCIVANJE). U
prvom tipu dedukcije-SILOGIZMU,karakteristicno je za odnos opsteg i posebnog da ono sto vazi
uopste,vazi i u jednom posebnom slucaju koji je tim opstim obuhvacen. Ono sto vazi za gasove
uopste,mora da vazi i za helijum ,kao jedan od gasova. U drugom tipu dedukcije zakljucak o jednakosti A
i D bio je moguc otud sto je karakteristicno za odnos jednakosti da kadgod je jedan predmet jednak
nekom drugom,a drugi trecem,onda je i prvi predmet jednak trecem. U trecem tipu dedukcije imali smo
odnos uzrocnosti dve pojave. Za taj odnos je karakteristcno da kad je dat uzrok data je i posledica. Kad
nije dat uzrok nije ni posledica. DEDUKCIJE JE ONAJ OBLIK POSREDNOG ZAKLJUCIVANJA
KOD KOGA SE ZAKLJUCAK IZVODI NA OSNOVU OPSTIH LOGICKIH SVOJSTAVA
ODNOSNA KOJIMA SU POJMOVI U PREMISAMA VEZANI. OVA SVOJSTVA SU TVRDJENA
PRAVILIMA SA KOJIMA SVAKI AKT DEDUKCIJE MORA DA SE SLAZE. U deduktivnom
zakljucivanju premise i zakljucak se nalaze u odnosu implikacije;zakljucak sledi iz premisa logicki
nuzno,s izvesnoscu. Kod dedukcije imamo i jedan nedostatak: ona je analiticka,to jeste ogranicava se
samo na izvodjenje logickih posledica iz znanja koje vec posedujemo!