[Predmet: Filozofija medija

Tekst: Žan Bodrijar, Simulakrumi i simulacija

(Simulacres et simulation, Svetovi, Novi Sad, 1991, str. 5-11, 14-19, 30-35, 53-57, 79-99,
122-129)]

I Precesija simulakruma
1. Bodrijar upoznaje čitaoca sa osnovnim pojmovima

-simulakrum nije privid stvarnosti niti njena lažna predstava, već označava njeno odsustvo

-kroz alegoriju Borhesove basne o kartografima i teritoriji, postavlja tezu precesije

simulakruma prema kojoj karta prethodi teritoriji a ne obratno

-suštinski diferencira pojmove skrivanja odnosno prikrivanja sa pojmom simulacije preko

primera s bolesnikom koji simulira bolest a da pritom nije zapravo bolestan („ono prvo
upućuje na neko prisustvo, ono drugo na neko odsustvo“, str. 7); ovim primerom pohranjuje
tezu da simulakrum prikriva odsustvo stvarnosti

-simulakrum božanstva: znak se ne odnosi na pojavu već svoju suštinu ostvaruje na relaciju
između znaka i pojave (označenog) pri čemu se Bog kao vrhovna istina biva zamenjen
znakom, gubi svoju težinu i postaje simulakrum bez referencije a u takvoj situaciji ceo sistem
starnosti prestaje sa funkcionisanjem

2. Paradoks simulakruma

-stvarnost svoje pokriće traži u simulakrumu, odnosno samo uz pomoć simulakruma

stvarnost se regeneriše i krije činjenicu da stvarno više nije stvarno čime simulakrum postaje
jedina istina odnosno nadstvarnost

-Bodrijar u tekstu dovodi u vezu i pronalazi značenje tamo gde ga nema i istovremeno mu ga
oduzima čime suptilno sugeriše paradoksalnost simulakruma

-samo prikrivanjem odnosa snaga dolazi se do ostvarivanja njegovog potpunog potencijala

što samo po sebi negira stvarnost

-prilikom konstruisanja simulakruma ne postoji ništa istinito a pritom ni ništa lažno

II Poruka i medij
1. Medijum pomaže mutaciju stvarnog u nadstvarno

-poruka prenesena uz pomoć medijuma postoji isključivo zbog medijuma i bez njega ne bi
postojala pa samim tim ne zahteva egzistenciju u stvarnosti već mutira u nadstvarno
2. Reklama kao nulti stepen smisla

-jezik reklame je trenutan i trenutno zaboravljen, nema mogućnost preobražaja pošto ne

poseduje prošlost ni budućnost i postoji samo u datom trenutku dok komunicira sa „žrtvom“

-reklama zadaje ultimatum ekonomske prirode a zatim i političke pri čemu tera konzumenta
da učestvuje u njenoj legitimizaciji

3. Implozija smisla u medijima

-„Nalazimo se u univerzumu u kome ima sve više informacija, a sve manje smisla.“ (str. 83);
Bodrijar kroz ovu tezu pokušava da opravda svoju tvrdnju kako infomacija uništava značenje
i smisao ali ne uspeva zbog paušalno postavljenih premisa

-nedovoljnom interakcijom pojedinca i medija on postaje desocijalizovan jer se stepen

socijalizacije ogleda u konzumiranju medijskih poruka

-mediji stvaraju „double bind“ (dvostruka obaveza) sistem u kojem protivrečno zahtevaju od
publike da istovremeno bude i subjekat i objekat pri čemu je istovremeno moguća samo
jedna od ponuđenih strategija