SAVEZNI SEKRETARIJAT ZA NARODNU ODBRANU

ZAMENIK NAtELNIKA GENERALSTABA ORužANIH

, SNAGA SFRJ tA KoV

PRIRUČNIK
O PLANINARSTVU
I ALPINIZMU

1989.
 Rešenjem načelnika Uprave pe šadiie, in. br. 488-1,
od 28. 03. 1989. godine. ovaj priručnik je odobren za ko-
riš ćenje u obuci planinskih i brdskih jedinica.
Objavljivanjem ovog priručnika, stavlja se van snage
»Planinarstvo u JNA«, Pe-120, izdanje 1968. godine

UDK 356.114,796 3 (035)

DžALO, Nikola
SADRZAJ
Priručni k o planinarstvu i alplnizmu / [autor Džale Niko-
la]. - ( Beograd } : Vojn oizd avački i novins ki ce ntar, 1989
([ Beograd: Vojna štamparija]). - 433 str. : ilustr. ; 17 cm. - UVOD ... .. . .. . ..... .... .. .... ... .... .... .. .. ... ... ...... 9
(Biblioteka Vojnostročna literatura ; knj. 859)
Podatak o autoru preuzet sa preliminarija. - Na vrhu nasl. stre
Savezn i sekretarijat za narodnu odbranu. Zamenik nače lnika
Gen eralštaba o ružanih snaga SFRJ za KoV. - Tiraž 7000 pri- Glava I
meraka. O PSTE OD REDB E
a) Planinarstva - Oružane sn age SFRJ - Priru čni ci
b) Alpinizam - Oružane snage SFRJ ~- Priručn ici I. POJAM I KRATAK lSTORJJAT PLANINARSTVA IALPINIZ·
MA .. II
2. OSOBINE I PODELA PLANINA .. 13
Priručnik o planinarstvu i alpinizmu II OS sadrži opšte po-
jmove o planinarstvu. alp inizmu, planinskom zemljištu, klimi, 3. OBUCI I NAZM PLA NINS KO G ZEMLJl8TA . 17
atmosfers kim prilikama, o pasnostima i merama predostro ž- I ) Uzvišenja . 19
no sti II planini. 2) laravnjeni oblici . 20
tl priručniku je ob ra đ e na (opi sana) osnovna, t ehn ička, 3) Udubljeni oblici , .. 20
specijalna i dru ga planinska oprema, sred stva i oprema za
spašavanje i transport, sanitetska i intendantsko obezbeđenje 4) Nagnuti oblici . 21
ljudstva u ~lanini. 5) Oblici u steni . 21
Detalj nije je obrađen a tehnika kretanja u planini u letnjim 4. PODELA PLANI NA PO VISINAMA I POJAS EVIMA . 24
i zim skim usl ovima po tra vnatim, klizavim , kam enitim , snež-
nim. strmim i drugim karakteristikama zemljišta, 5. IZ GLED I OS OBENOSTI PLANI NA ZIM I . 26
Priručnik je nam enjen za obuku planin skih i brdskih je- l) Vrste sne ga . 27
dinica JNA i Teritorijalne od brane. (1) Novi sneg . 27
(2) Stari (uleža ni) sneg .. 28
CIP - Katalogizacija u pub likaciji 29
Centralna bib liot ek a JNA 6. KLIMA I ATMOSFERSKE PRILI KE U PLANINI .
, I ) Prognoziranje vremena . 32
,l 7. O PASNOSTI U PLANI NI I M ERE PRED OSTRO ZNOSTI . 34
34
l) Opasn os ti .

5
 2) Snežne lavine 40 3) Korištenje l piO" - .0 -
za osiguranje _ _ _ .
. 3) Spasavanje u snežnim lavinama 47
4) Kretanje vera č ke grupe po otvo renoj i glatkoj sren t "19.0
8. ZIVOT I RAD U PLANINI 54 S) Veranje u odžacima i procepima . 208 "
6) Veranje na grebe nima . 215
7) Popre čn o veranje i veranje na težim stenama . 217
Glava II 8) Priprema za uspon i oce njivanje težine pravca . . , .. 226
PLANINARSKA OPREMA 9) Silaženje i spuštanje na strmim i okomitim stenama 231
10) Samo spašavanje _ : . 246
I. OSNOVNA PLANINARSKA OPREMA 71 ll) Po stupak: pri padu vera č a . 261
2. TEHNICKA PLANINARSKA OPREMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 12) Dizanje i spuštanje opreme i nao ružanja . 265
3. SPECIJALNA PLANINARSKA OPREMA 74 13) Izrada mo stića od planinarske užadi za savla đi vanje
planinskih re ka i klisura . 272
4. METALNE ZAGLAVICE - NAPRAYE ZA SIROKE PUKOTI·
~ , R 6. TE HNIKA VERANJA U ZIMSKIM US LOVIMA . 284
5. POMOCNA PLANINARSKA OPREMA 97 I) Karakteristike snega i zasnežene stene . 284
2) Veračk e grupe . _ . 286
6. OPREMA ZA SPUSTANJE 106
3) Nač in kretanja po snegu i ledu . 286
7. OPREMA ZA PENJANJE 109 296
4) Tehnika veranja uz strme, snežne i ledne padine .
8. SREDSTVA I OPREMA ZA S PASAVANJE I TRANSPORT 119 S} Tehničk o veranje . 3 10
I) Planinarska nosila ..Mariner« . . _. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 9 6) Osiguranje u ledu i snegu . 313
2) Komplet za spašavanje 122 7) Tehn ika veranja i spuštanja u steni pokrivenoj snegom 319
3) Ostala sredstva i oprem a za spašavanje i transpo rt . 124
7. PRIVREMENA I STALNA OSIGURANJA NA PRELAZIMA
PREKO OPASNIH MESTA . 322
Glava In
TEHNIKA KRETANJA U PLANINI
Glava IV
I. OPSTI POJMOVI I PRINCIPI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
2. KRETANJE PO TRAVNATTht I KLIZAVIM TERENIMA . . 137 ORGANIZACIJA SPASAVANJA U PLANINI U LETNJIM
3. KRETANJE PO KAMEN OJ DROBINI I SNE2NICIMA 138 I ZIMSKIM USLOVIMA
l) Kretanje po kamenoj drobini 138
2) Kretanje po snežnicima 140 I. SPASAVANJE POMOĆU TIPIZIRANIH SREDSTAVA 335
4. KORISTENJE PRIRODNIH I VESTACKIH OS LONACA . . 141 l ) Spašavanje ljudi zatrpanih II snežnim lavinama 357
5. TEHNIKA VERANJA U LETNIIM USLOVIMA 151 2. SPASAVANJE POMOĆ U PRlRUCNIH SREDSTAVA 363
I) Opšti pojmovi i pravila prilikom veranja 151 I) Sredstva za spašavanje 363
2) t vorovi i nač in vezivanja vera č a i ve ra č ke grupe 153 2) Sredstva za transport 372
( I) Kontrola slaganja užadi _..... .... . .... . . 171 3. KOMPLET ZA SPASAVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 382
(2) Navezivanje vera č a i vera č k e grupe 173
7
6
 Glava V
SANITETSKO O BEZBEĐENJE U PLANINI

I. POZNAVANJE NAJKARAKTERISTI CNInH PRIROD NIH

FAKTORA U PLANINI 390
2. ISHRANA I ODEVANJE UUDSTVA 395
3. HIGUENA PRI RAZMESTAJU JEDI NICA ZA ODMOR 397
4. PRUZANJE PRVE POMOCI POVREĐ ENIM l OBOLEU M 398
5. SASTAV PRI RUCNE APOTEKE ZA PLANINU 423
UVOD
Glava VI Priručnik o planinarstvu i alp inizrnu u oružanim
snagama izrađen je na os novu postojeće literature i do-
ORGANlZACUA PLANINARSKE NASTAVB 425
sadašnjih iskustava i dos t ignuća u oblas ti planinarstva
iaIpinizrna.
PRILoZI U o pšti m odredbama Priručn ik a (glava I) obrađ eni
su: pojam i istorijat alpinizma: oblici i nazivi planin-
Prilog 1 - Tehn ički karton plan inars kog užeta . 433 skog zemljišta; podela po visinama i pojasevima; izgled
i osobenosti planina zimi; klima i atmosferske prilike
u planini; opasnosti II planini i mere predostrožnosti,
te život i rad II planini. U posebnim celinama obrađeno
je: planinarska oprema (glava II), tehnika kretanja u
, - planini (glava Ill), organizacija spašavanja u planini
(glava IV), sani.e tsko o be zbeđenje (glava V), i organ i-
zacija planinarske nastave (glava VI). Tek st je ilu stro-
van mnogobrojnim crtežima, fotografijama i tabelama.
Priru čn i k je namenjen prvenstveno starešinama
planinskih i brdskih jedinica, starešinama Teritorijalne
odbrane i svim ostalim licima koja se obučavaj u za iz-
vođenj e bor benih dejstava u plan ini.
Potpuno poznavanje i dosledna primena Priručni­
ka uslov su za pravilnu upotrebu i korišć enje planinar-
ske opreme i bezbednog boravka i dejstva u planina-
ma, te za ob učeno st vojnika, starešina i jedinica II miru

8 9
i II ratu. Stoga su sve starešine planinskih i brdskih je-
dinica dužne da prouče odredbe ovo g Priručn ika i da
ih primenjuju u praksi. . . .0 . .
Svi korisnici Priručnika du žni su da svoja m išljenja
i primedbe d o kojih dođu u toku njegovog izučavanja .
i primene dostave izdavaču radi dogradnje i osavreme-
njavanja Priručnika.

G la v a I

Opšte odredbe
I. POJAM I KRATAK ISTORIJAT PLANINARSTVA I
ALPINIZMA

Planinarstvo i alpinizam nisu fenom en današnjice.

Oni se javljaju u XIV veku i intenzivno se razvijaju u
novijoj istoriji.
Planinarstva i alpinizam je spa rtska veština kojom
se podiže fizičk a spremno st pojedinca i jedinice pri sa-
vlađivanju b rds ko-planinskog zem ljišta; de o je borbene
ob uke specijalnih i brdsko-p laninskih jedinica; del at-
nost planinarstva i alpinizma usmerena je na sa vla đl ­
vanje teško p rohodnog zem ljišta (zbog neuređenih sta-
za i okomitih stena).
Odavno je postojalo interesovanje za s av lađivanje
planina. Prvi posetioci planina bili su pastiri i lovci.
Prvi planinarski poduhvat p reduzeo je pesnik Frančes­
ko Petrarka 1336. godine, popevši se na vrh Mont Van-
teu (1920 m) u Provansi. Prvi zimski uspon izveo je
l311. godine Dante Aligijeri, pesnik »Božanske komedi-
je «, popevši se na Plato al Soljo. Preteča planinarstva
u nas bio je h rvatski pesnik Petar Zoranič, koji se 1536.

10 . 11
godine popeo na Veleb it i Dinaru, i to opevao u delu
»Pla nine«.
O pravom planinarstvu - o osvajanju planina može
se govoriti tek u novije doba God ine 1878. apote kar
Lorens Vilanizer, sa lovcima Matevžom Kosom, Lukom
Korošcem i Stefanom To ž i č ern, osvojio je Triglav 1864
m) iz pravca Bohinja.
Alpinizam kao masovna društvena ~oja.va, motivi-
sana sports kim ili estetskim pobudama Javlja se, tako-
đe, u XIX veku, kada se osvajaju vrhovi planinskih ma-
siva - Kavkaza, Himalaja i Kord iljera U A~pima su sa-
vladani najteži vera čki pravci II stenama l ledu, a na
mnoge zaleđene vrhove odlazili su pojedinci bez vodi-
ča i pratnje. U to vreme savladan je planinsk i masiv
Durm itora, Maglića, Volujka i Bi o ča. Otvaraju se i prve
alpinističke ško le za obuku civila i vojnika. Bilo je to
klasično doba alpinizrna.
Prvi svetski rat usporio je razvoj alpinizma i pla-
ninarstva, jer su se u jed nom delu Alpa, na vrhovima
Sarsko-pindskog sistema (Kajmakčalan) i u Karpatima
vod ile žestoke borbe. Jedinice srpske, italijanske, aust-
rougarske i nemačke vojske zauzimaju i uređuju , front
na najvišim grebenima i vrhovima. Izrađuj u se mnoga
utvrđenja. a značajni vrhovi postaju ~tvrđeni r~joni. po-
sebno se ističe poziciona odbrana l rovovsk i rat. Na
teško proh odnom zem ljišt u vođenje borbe postaje pro-
blem, po sebno kretanje, ukopavanje, snabde vanje i
uopšte život i rad u teškim planinskim prilikama.
Starešine i vojnici često nisu imali iskustva o vo-
đenju borbi II planini. pa su mnogi našli smr:t. u snež-
nim lavinama, kame nim odromma l u provalijarna za-
leđenih plan ina koje je trebalo savladati. Sam o u jed-
noj sne žnoj lavini 1917. godine. prili kom izgrad nje voj-
nog puta preko prevoja Vršić, zatrpano Je 250 zaroblje-
nika . Zbog specifičnih uslova vođenja borbe formirane
su specijalne alpske jedinice sa posebno m o premom i
posebnim načinom obuč avanja. Prvi sve tski rat do-
12
kazao je da se u planinama mogu organizovati i izvo-
diti borbena dejstva najvećih razmera, bez obzira na
re ljef i godišnje doba.
U drugom svetskom ratu, zbog velike pokretljivost i
zaraćenih armija, borbena dejstva nisu vođena na ve-
ćim planinskim masivima, bar ne duže vrem e i na ve-
ći m prostranstvima, se m na Apeninima, Karpatima,
Kavkazu i na Dinari.
Vojno plan inarstva obuhvata celoku pn u delatnost
jedinica na planinskom zemljištu i njihov život i rad
(kretanje. veranje, obuka, borbena dej stva). Sa tim će
se suoči ti sve jedinice (planinske, brdske, pe šadijske, iz-
viđa čke, gran ič ne, partizan ske, TO i druge) kada u toku
izvođenja obuke ili borbenih dejstava naiđu na planin-
sko zem ljište. U eventualnom budućem ratu borbena
dejstva će se izvoditi i na takvom zemljištu, pa se zbog
toga mora razvijati vojno planinarstvo i alpinizam.
za osvajanje planina potrebna je specijalna plani-
narska opre ma Alpinista Fihtl konstruisao je planinar.
ski klin sličan današnjem . Najveći pobornik i osnivač
veračke tehnike jest e alpinista Dilfer.
U drugoj polovini XX veka osvojeni su najviši vr-
hovi sveta - Himalaja, Karakoruma, Hindukuša, Tijen
Sena, Kordiljera i Kavkaza. Na Alpama su savladani na-
jteži vera čki pravci u letnjim i zimskim uslovima. Go-
dine 1953. Englez Edmund Hilari i Šerpez Tanzing Nor-
kej osvajaju najveći vrh sveta - Mont Everest.
U osvajanju najviših vrhova sveta sudelovali su i al-
pinisti iz Jugoslavije. Naše ekspedicije prve su se pope-
le preko južnih stena Himalaja, Lhotseja i Dhaulagirija,
a 1979. godine naš i alpinisti osvajaj u Mont Everest po
zapadnom grebenu.
2. OSOBINE I PODELA PLANINA
Planine zauzimaju mali deo zemljine površine. Na-
stale su de lovanjem prirodnih sila, koje manje ili više
deluju i danas. Bilo zbog poremećaja u Zem ljinoj ko ri,
l3
bilo zbog uticaja atmosferskih pril ika, planine nepre-
kidno menjaju oblik. Zato se prema svo m postanku
dele na vulkanske, tektonske i erozivne.
Vulkanske planine nastale su od užarene mas e
(magme), koja je pod pri tiskom izbijala u vid u lave na
površinu Zemljine kore. Zato se ta vrsta planina sastoji
od o hlađene lave, pepela i peska. Karakteristič an oblik
vulkanskih uzvišenj a jeste kupa, sa os tatkom k ratera ili
bez njega, sa nejednakim nagibom st rana.
Tektonske pla nine nastale su boranjem, dizanjem
ili sp uštanjem Zemljin e kore. Pod uticajem tektonskih
procesa nastali su mnogi planinski masivi, sa svojim
vrhovima, ob linama, grebe nima. Današnji oblik tih pla-
nina može da b ude raznolik , a stene su u vid u pl astič­
nih slojeva različ ite debljine i oblika, zavisno od o tpor-
nosti materijala i delo vanja unutrašnjih, odnosno boč-
nih sila. . taju otpaci silicijurna, gvožđa, aluminijuma i sl.
Erozivne pl anine nastale su usled spoljnih utica-
ja, naročito vode, temperature, vetra, pa i živih bića,
pre svega, čov ek a. Različite vrste erozije tokom vekova
menjale su spoljni oblik planine, pa su one izgu bil e ne-
kadašnju nadm orsku visinu i d obile zaobljen oblik.
Mlađe planine, koje nisu duže vreme na bil e izložen e
dejst vu u nutrašnj ih i spoljašnjih uticaja, relativno su ši-
ljatih vrhova i nisu pošumljene, Najviše planine sveta
ujedno su i n aj mlađe .
Pod dejst vom Sunčevi h zraka stene se u tok u dana
zagrevaju, a noću se brzo hlade. To je erozivno dejstvo
temperature. Zagrevanj e nije svuda jednako , po vršinski
sloj zagreva se znatno brže od unutrašnjeg, što izaziva
rastezanje, dok se rashlađivanjem površ inski sloj sma-
njuje, što izaziva stezanje. Tim neprekidnim procesom
stvaraju se na površini tla najpre male, a zatim sve
već e pukotine, koje uzro čnicim a erozije, pre svega
vodi, om o gućavaju razorno dejstvo.
Erozivno dejstvo vode, uz temperaturne prome-
ne, po spešuje razaranje planina. Smrznuta voda u ste-
14
nama deluje na pukotine, nastoj eći da ih proširi i slo-
mi. Zbog toga se stene lom e i od velikih kamenih bio-
kova nastaje manje kamenje koje se polako d robi. Na
višim visinama, zbog p ove ćanih prom ena tem perature
i većih padavin a, delovanje vode je razornije pa je i ras-
I padanje stena jače. Naročito je jako. ero~vno. ? ejstvo
I bujica, potoka, reka, te nanosa snežnih lavma ili gleče­
ra, što proširuj e planinske, doline, prevoje, grebene i
vrhov e. Snežna lavina može prouzrokovati veliko raz-
aranje u šu mi, naseljima i podnožju planina. Oblik do-
lin a zavisi od toga da li je nastao dejstvom gle čera ili
reke. Prve imaju ob lik slova »U«, a druge slova »V« .
Pro mcnom hemijske strukture od kamenja nastaje
glina i ilovača, odnosno od krečnjaka neplod na zemlja
crvenica, pa se takvim mestima stvaraju krš i go let.
Voda ota pa krečnjak i od nosi kameni m aterijal, a os-
Vetar svojim stalnim strujanjem, takođe, utiče na
oblikovanje planine. Naročito su toj vrsti erozije izlo že-
ni vrhovi grebena i presedline, sa kojih vetar odnosi
manje kamenj e, a može d a ruši čak i kamene blokove
i da izazove snežne lavine. Kada se vetru pridruže i pa-
davine, njegovo razorno de lovanje se povećava. Č ovek
svojim del ovanjem utiče na oblik ovanje planina na taj
način što izgrađuje puteve, hidrocentrale i naseljena
mesta, reguliše planinske reke i jezera, otvara rudnike
i sl.
Pl anine sa činjavaju tri glavne vrste stena: sed i-
mentne, eruptivne i stene kristalnih škriljaca.
Sedimentne stene nastale su od nekadašnjih na-
slaga otopljenog materijala, školjki i puževa sa dna
mora i jezera. Tako su stvoreni vod oravni slojevi, koji
su se tektonski poremećajima uzdigli i obrazovali 'je-
dan deo, uglavnom , podnožje plani na. Prilikom po diz-
anj a, slojevi su m enjali položaj, počevši od paralelno-
hori zon talnih i blago nagnutih d o o ko miti h i pr evisnih.
Sedimentne stene prepoznaju se po paralelno naslaga-
15
nim slojevima, po kojima se nalaze sve vrste krečnjaka
(p e š č ar, so, kred a i drugo).
I njevima i zubima. U stenama ima solidnih oslonaca i
Eruptivne stene nastale su, hlađenje m nekad aš-
njih rastopljenih materijala na Zemljinoj kori. To je, u
stvari, prvobitna masa magme iz unutrašnjosti zemlje.
Razlikuju se d ubinske (in truzivne) ste ne, nastal e utiski-
vanjem te kuć e magme u pukotine Zemljine kore, i iz-
livne (efuzivne), nastale izbijanjem magme na Zemljinu
površinu. Te stene su masivne, zrnaste i kompak tne
strukture, a sačinj avaj u ih granit, kvarc, sijenit, p orfit,
bazalit i d r.
Stene krista lnih š k riljaca takođe su nastale o d
rastopljenih materijala, a glavna im je karakteristika to
što su izrazito složene II vidu ploča. Cesto su veoma iz-
lomljene. Sačinjavaj u ih gnajs, mikašist, lapor i dr. Ste-
ne kri stalnih škr iljaca najč ešće se nalaze u podnožju
planine.
Kre čnj a čk e stene, koje su znatn im del om sa stav-
ljene od gvozd enih i aluminijevih oksida, veoma su
trošne i podložne raspadanju. Veom a su opas ne za ve-
ranje, jer zbog kamenja koje se veoma lako odronjava
ne pružaju sigurne oslonce. Obiluju kamenim odroni-
ma. naročit o II podnožju stene i u žlebovima, Prepo-
znaj u se po crvenos međoj boji. Najlakše se savlađuju
p ostojećim brazdama, procepima i vezama između po-
je dinih slojeva Vertikalno savl ađivanje stena preko se-
d imentnih naslaga vrlo je teško, pa zato treba tražiti
pojedine veze, pukotine. žlebove i sl. Na roč ito je o teža-
no silaženje. Zbog to ga, kad god je moguće , treba sila-
ziti pravce m penjanja Ta vrsta stene u našoj zemlji je
najrasprostranjenija.
Stene od či stog krečnjaka veoma su čvrst e i glatke,
sa retkim ali čvrstim osloncima, jer voda sa njih odno-
si sav neotporni materijal. Raspoznaju se po izrazito
beloj boji.
Granitne s te ne su najpogodnije za veranje. Granit-
ni masivi karakteristični su po oštrim grebenima. tor-
16
čvrstih pukotina za pobijanje klinova. Znatno su manje
podložne mehan ičk om i hemijsko m raspad anj u . Mno-
gob rojne brazde koje se račvaju prema vrhu jasno o b-
eležavaju pravce veranja. U našim planinama granitnih
ste na ima vrlo malo.
Škriljaste stene vrlo su kratke i slojevite: iziskuju
najveću opreznost prilikom veranja. pa su nepodesne
za obu ku. Kada god je m oguće, takve ste ne treba sa -
vlađivati po gre benima. Treba voditi ra čuna kako su
ploče složene i kak o se sloje vi završavaju. Ako su slo-
jevi slože ni jedan na drugi (kao cre p na krovu), veranje
je teško, jer ne postoji dobar oslo nac za noge i ruke,
a ako slojevi završavaju u vidu stepenica, veranje je
znatno lakše. Pri tome treba imati u vidu da se poje-
dini delovi p l oče pri najmanjem pritisku lom e.
Vrlo je važno poznavati otpornost i karakteristike
pojedinih vrsta stena. Usled tektonskih porem ećaja,
zemljotresa i stalnog erozivnog delovanja stene postaju
trošne. lako se lome i odronjavaju. Pošto su slojevi raz-
liči to otporni na trošenje. planine se neravnomerno
razaraju. Na mestima gde je stena najmanje otporna
stvaraju se d oline, sed la i škr bine, dok se najotp ornija
mesta uzdižu kao vrhovi, tornjevi i grebeni. Spoljni iz-
gled planine zavisi od vrste kamenja, stanja tla, ispuca-
losti, geografskog položaja i klime. Kre čnj a čke planine,
o bi čno , imaju jed nu blažu i drugu strmiju stranu, na
kojima se jasno raspoznaju slojevi sedimentnih ste na.
3. OBLICI I NAZIVI PLANINSKOG ZEMUISTA
, .
Pojedini oblici planinsko g zem ljišta nose različita ime-
na (sl. l i 2).
17
 Visoravan Planinski lanac Dolina l 2 3 4 5 6 7 8 9 lo II 12 13
l

R~ '

Klisurr

Sl 2. - Osnovn i oblici U reljefu zemljišta

l - Ion-nj,. 2 - greda. J - lkrbina, • _ lIjeb, S - travnata povriina, 6 - sipar. 7 - seena.
8 - padma, 9 - rebro, 10 - prelaz, II - te nsa. 12 - vrteča, 13 - prag. skok, s topa.

~
I f fr ~
I l ) Uzvišenja
.
,J..,,
l
l It I
I
,
_,. I Bre žulja k je najmanje uzvišenje (n e više od 50 m ).
2,: ~~; - ," :4 O bičn oje kupastog oblika, sa blago nagn utim strana-
ma i jasno izraženim pod nožjem.
Brdo je šir e i duže uzvišenje, do 500 ID visin e, a
!l 9,'t 10 13 4 14 m ože imati više i spupč enja.
I I I I ; I
I
I
I Planina je više i prostranije uzvišenje, sastavljeno
I I I I I I
,•,
l
od mnogih visova i udublj enja. Uzdiže se više sto tina
I
I
I
I
,I I I I
metara iznad okolnog zemljišta.
I
Ve n ačn a pl anina je obla i povijena u vidu luka sa
predgorjem i zagorj em.
Gromadna pl anina je kratka i šir oka, sa strm im
Sl. I - Oblici i nazivi planinskog zemljišta stranam a, razbacanim vrhovima i prostranim ter enima.
I _ brda, 2 - ploča, J - kik, 4 - vrh, 5 - sedlo. 6 - ćuk a, 7 - hrid, 8
- padina, 9 - supad ina, 10 - venac , II - kosa, 12 - dubodolina, 13 - Pl aninski splet je sač injen od neko liko planina
prag. skok, stopa. poredanih u jednom pravcu.

18 19
 Planinski lanac predstavlja planine koje su pore-
đane jedna za drugo m .
Planinski sistem čini nek oliko pl aninskih masiva
sličnog sastava i oblika.
Vr h je najviše uzvišenje na planini koj e se oštro
uzdiže iznad okoline.
Greben je oštra, d uguljasta izbočina koja ima jed-
nu oštru i stenovitu stranu. On je sa a bc strane ode1jen
do linama, kanj onima i klisurama. Obič no spaja vrhove
i na se bi ima ispupčenja (ćuke, č u k are, obod i sl.).
Bilo je bl ag greben podjednak e visine.
Brid je ošta r grebe n koji se proteže vertika lno uz
stenu.
Kamen , stena, nos, kuk , rog, zub , šiljak. jesu na-
joštrije forme pojedinih stenovitih uzvišenja Obično
nose neku oznaku, kao: crni kuk, babin zub i sl.
Rame je vodoravni deo grebena ispod vrha.
Sedlo je najniže mesto na greb enu. Ono označava
prelaz.
Kosa je izdvojen i ogra nak planin e.
Škrbina je oštar i dubok o use č en razmak u gre-
benu.
2) Zaravnjeni oblici
Visoravan je prostrana. zaravnjena i raznoliko ta-
lasasti predeo na gromadnirn planinama.
Pod je manja zaravan, bogata kraškirn oblicima
3) Ud u blj en i oblici
Dolina je p ro strano udubijenje, kroz koje pro ti č e
potok ili re ka . Ona je sa d ve ili tri strane okružena gre-
benima ili vrhovima .
Kotlina je zatvoreno udubljenje u obliku kazana.
20
Klisura je suženi deo doline , sa veo ma strmim
stranama, ponekad i okomitim liticama.
Vrt ača je cev kas to udubljenje na kraškim visorav-
nima.
Kra ško polje čine međusobno povezane uvale
koje imaju zaravnjenc dno.
4) Na gn u ti oblici
Padina je deo plani ne između vrha i podnožja čij i
je nagib različit .
Sipar (d ro bina) jeste ka menje koje pada sa ste na
i ruši se II njihovo podnožje.
Ivica stene je krajnji njen deo. Običn o se nalazi na
vrhu planine ili na greben u.
5) Oblici tl steni
Pojedini detalji i oblici II steni nose različita imena
(sl. 3).
Stena je ka me na padina, nagib a većeg od 70 ste-
peni.
Litica je visoka glatka stena velikog nagiba.
Previsna stena je svaka izbočina u steni čij i nagib
prelazi 90 ·ste peni.
N iš a je plitka rupa u steni, ograničen a policom i
plafonom.
Polica je vodoravni pojas stene koji ide upo red o
sa njom, a razl i či te je širine.
Stub je veoma ispupčen deo stene koji se proteže
od njenog podnožja do vrha. On je sa obe strane og-
ranič e n jarugama.
Procep je šira pukotina u koju se može staviti
noga ili ruka.
21
 Kamin - o dža k je veći procep u steni, d ovoljno ši- Jaruga je veće koritasto udubljenje koje brazda
rok da II njega stane verač koji se prilikom veranja os- sten u po vertikali. Njeno dno se p retvara II levak ispod
kojeg se nalazi sipar .
lanja o obe strane.
Žleb je veoma suž ena jaruga po kojoj se sliva at- Toranj je velika oko mita uzvisina koja je samo II
mosferska vo da. podnožju spojena sa ste nama. .
Rebro je mal o talasasto i spup č enj e u ste ni. Skok, prag ill stopa jesu oko mi ti delovi stene na
Terasa je veća vodoravna zaravan na koju m ože padinama. Najmanja je sto pa, zatim prag, a sko k je na-
stati neko liko ljudi. jviši d eo.
Greben je duguljasta uzvisina koja se sa a be stra-
ne strmo obrušava.
Gradina je široka po lica koja je obično obrasla
travom i grmljem .
Ploča je viša ili manja vertikalna zaravan sa ret-
kim osloncima,
Ljuska je velik i kameni blok pljosnatog oblika,
jed nim delom odvojen od stene.
Trbuh je horizontalna izbočina trbušastog ob lika,
sa svih strana zaobljena.
Plafon (svod) je usko vodoravno nadsvođe usteni.
Igla (zub) je šilja sta kamena tvorevina obično od-
6-- - voje na od stene.
Pukotina je proce p II steni II koju se može zabiti
klin .
Pećina (špilja) je pli ć a ili dublja udubina u steni.
Kuloar (hodnik) je strmi procep između dve o ko-
m ite stene, koji se naglo ruši u dolinu i u kome se leti
m ože zadržati sneg.
Prozor je n adsvođen prolaz kroz ste nu ili greben.
Okrajak je m ala d uguljasta izbočina koja izgled a
ka o os ta tak police.
Brid je izrazito oštar deo gre bena koji se vertikal-
no proteže po ste ni.
Opalo kamenje je palo i leži na policama.
Sl. 3 - Nazivi j oblici deta/ja u steni Hvatl šte je m esto u steni u obliku udubljenja ili
1 - pre visna sten~ previ s, 2 - ni~a. 3 - polica, 4 - stub, 5
•, isp up čenja koje služi za hvatanje rukama i opiranje no-
- proce p, 6 - kamin-odžak, 7 - Ujeb, B - re bro 9 _ teras a
10 - jaru ga. ' . gama prilikom veranja.

22 23
 4. PODELA PLANINA PO VISINI I POJASEVIMA
Pl anine s e p r em a visini dele na nisk e - d o 1.000
m , sred nje - od 1.000 d o 2.000 m i visoke - preko 2.000
ID nadmorske visine.
Na planinskom zemljištu r azlikuju se pojas evi čije
granice zavise od visine. Na tu granicu uti č e geografski
položaj, sastav tla, izloženost su ncu i vazdušnom stru-
janju, vodeni talozi, nagib, padine, klimatske prilike i
slično.
Na planinskom zemljištu p ostoje sledeći pojasevi:
Obradivi poj as obrazuju d o line i ko tline, a u po-
jedi nim predelima doseže i d o srednjih planina. Grani-
ca pojasa poklapa se p ri bližno sa granicom stalnih na-
selja, koja u našim krajevima dostižu i d o 1.200 m nad-
morske visine. pruža najpovo ljnije uslove za život i rad,
jer ima razvijenu mrežu komunikacija, poljoprivredu,
stočarstvo, industriju. II tom pojasu jedinice mogu naći
sve potrebe za život, rad i borbena dejstva.
Poj as š u m a prostire se iznad obradivog pojasa. U
njegovim nižim delovima preovlađuj e listopad na šuma,
zatim razne vrste crnogorice, a na gornjoj granici i za-
kržljala vegetacija-žbunje. Gornju gr anicu za pojedine
vrste drve ća nije m oguć e odrediti, jer je ona II velikim
planin skim mas ivima mnogo viša nego II nižim i nase-
ljenim planinama. Ta granica u Sloveniji ide d o 2.000
m , a u Makedoniji d o 2.500 m . Gr anica pojasa drveća
završava se na visini 1.800 ID nadmorske visine. U tom
pojasu ima puteva namenjenih za eksploataciju šume,
koji m ogu služiti i za saobraćaj najtežih motornih vo-
zila. U uređ enim šumama postoje šumski prostori sa
naseljima koja mogu po služiti za smeštaj jedi nica.
• meštaj manjih jedinica.
Suma pruža mogućnost za maskiranje. Drveće utiče na
d ejstvo zrn a, par čadi mina, napalm-bornbi i sl. Ono
svojim korenjem povezuje tlo ,i sprečava eroziju. Zimi
24
zadržava sneg i sprečava pokretanja lavina, a up roleće
reguli še otapanje snega i sprečava pop lave.
Poj as pašnjaka nastavlja se iznad pojasa šu ma. U
njemu su povoljni uslovi za razvoj biljnog sveta veo ma
kratkog vegetacijskog perioda, zbog niskih temperatu-
ra, velikih količin a snega i čestih i snažnih vetrova. Pre-
laz izm eđu šu ma i pašnjaka, te granice između d rugih
pojaseva. nisu tačno određene. Prelazni pojas zauzima
100 d o 200 m, a nekad i više. Pad ine ob rasle travom
najče šće nisu strme, ali zimi su op asne zbog odronja-
vanja snežnih lavina. U pojasu pašnjaka izrađene su
pastirsk e kolibe i obori za sklanjanje ljudstva i stoke .
Ti objekti mogu poslužiti za smeštaj je d inica . Im a bo-
ljih konjsk ih staza, a pe š a čke većinom vode do pastir-
skih koli ba.
Poj a s stenja I ka m enj a nal azi se iznad pojasa paš-
nja ka u kojem počinj u goleti, kam ene drobine, stene i
litice. Padine su obično veoma strine. U najnižem delu
nal azi se odvalje no i razdro bljeno kam enje , a u gor-
njem padine prelaze u veoma izbrazdane i krševite ste-
ne. Staze su vrlo retke. U predelima kulti visanih plani-
na one su obeležene i o sigurane za turi stička kretanja,
a naročito u rejon ima najviših vrhov a.
Jedina naseobin a su planinske i lovačke kuće i me-
teoro loške stanice, r azm eštene II blizini značajnih vrho-
va, važnih prevoja i puteva. Kapaciteti tih objekata su
najčešće do 60 ljud i. Leti su planinske kuće, obično,
snabd eve ne svim potrebama za život do k su zimi mno-
.ge zatvorene. Treba očekivati da će u ratu biti unište-
ne. U pojasu stenja i kamenja nalaze se nmogobrojne
pećin e, u kojima je, uz izvesnu adaptaciju. moguć raz-
P oj as večitog snega I leda jeste naj viši planinski
pojas. U našim planinama ne postoji , sem malih izuz-
etaka u Alpi rna, Prokletijam a i Du rm itoru, gde se sneg .
me stimi ć n o zadržava preko ce le god ine.
25
 S. IZGLED I OSOB ENOSTI PLANINA ZIMI
Zbog sne žnog pokrivača zim i se menja izgled i ob-
lik planinskog zemljišta. Orijentacija je vrlo teška, je r
mnoge obje kte pokrije sneg. Pokriveni velikim količi­
nama snega. teže se razlikuju planinski pojasevi, naro-
č ito pojas pašnjaka, stena i kamenja.
Sneg II tesnacima može zavejati staze i puteve, po-
toke i jezera, pa je teško utvrd iti gde se nalaze. Snežni
nanosi stvaraju se II usecim a, udubljenjima i na padi-
nama visova, na strani suprotnoj pravcu duvanja ve tra.
Visina snežnih nanosa zavisi od jač ine vetra, vrste i ko-
ličine snega i oblika zemljišta Zavejani delovi zem ljišta
moraju se zaobilaziti ili ih treba očistiti, a zem ljište sa
kojeg je sneg odnesen pruža d obre uslove za b rzi p o-
kr et.
Snežne mase mogu znatno izmeniti nagib pojedi-
nih padina Na to najviše utič e vetar koji sa grebena i
vrhova donosi sneg na padine i zaravnava ih. Na glat-
kim i strmim padinama ruše se snežne lavine, a na gre-
benima i vrhovima stvaraju snežne strehe, p reko kojih
je kretanje opasno. Visina snežnog pokrivača različita
je II odnosu na nadmorsku visinu.
Mask iranju i kr etanju prek o padina zimi treba po-
svetiti veliku pažnju. Jaki vetrovi i mrazevi zahtevaju
veliku izdržljivost jedinica Sneg d eblji od 30 cm zn atno
uti če na kretanje pešadijskih del ova.Povećanje m visine
snega smanjuje se i brzina kretanja: na snegu visin e 30
cm - 3 km /h; SO cm - 2 km /h; 70 cm - l km / h. Na
snegu p rek o 70 cm pri kretanju se stavljaju krplje ili
smu č ke, To varna grla u d ubo kom snegu koriste ra š č i š­
ćene puteve ili izgažene staze. Motoma vozila u snegu
visine preko 100 cm vezana su za puteve kojima mogu
da se kreću te k posle raščišćavanja. Mogućnost p rel a- .
ženja zaleđe nih r ek a i pot oka zavisi od debljine leda,
čije se stanje mora ispitati pre svakog prelaska.
26
Sneg nudi izvesnu zaštitu od dejstva vatrenog oruž-
ja. On smanjuje rasprskavanje bombi, granata i mina,
ali zato ogran ič ava osmatranje pogodaka.
l ) Vrste snega
(I) Novi sneg nije pretrpeo nikakve promene , me-
kan je, a zavisno od tem perature može da bude suv ili
mokar, na padinama je nestabilan i klizav. Novi sneg
može da bude pr ašnjast, perj ast, prši ć , vlažan, sadr a ili
solika i površinski srež.
Prašnjasti sneg sastoji se od sitnih krist~la - ig-
lica i pada pri veoma niskim temperaturama I na ve-
likim visinama. Nošen e vetrom, iglice prašnjastog sne-
ga udaraju u lice, izazivaju bo l i sprečavaju osmatranje.
Na tom snegu sm uč a ri nose n a o čare.
Perjast sneg, pada pri veoma niskim temp~rat,!ra:
ma i kada nema vetra Kristali su veoma dugi, sli čni
paperju, pa ih digne dašak vet ra Od njega s e ne može
nap raviti grudva. Ku b ni metar snega težak Je d~. 10 k.g.
Pršić pada na temperaturi ispod nula CelZlJusov~h
stepeni. Pahuljice su male, lake i od njega ~e ne moze
napraviti grudva. Kub ni m etar snega te žak Je o d 30 d o
60 kg.
Vlažan novi s neg pada kada je temperatura oko
O·C u vidu većih snežnih kristala spojenih u pahuljice.
a nek ad i krpice. Od njega se mogu p ravi ti grudve.
Može da nastane i kada po sle padanja suvog snega
temperatura naglo porast e. za kretanje je vrlo težak,
jer se lepi za smučke, saonice, čamce i krplje, a odeću
brzo nakvasi. Izaziva snežne lavine. Kubni metar snega
težak je do 150 kg. Ako posle pad anja snega počne sm-
rzavati, vlažan novi sneg se pretvara u prš i ć ,
Sadra ill sollka nastaje kada sneg pada kroz vla-
žan vazdu h, pa se na njegove k ristale sku pljaju vodene
27
 kapljice koje se u hladnijem vazd u šno m prostoru za-
r;>rzavaJu. Sod ra pada u obliku belih nepravilnih kug-
lica,
. Po vr š inski s rež (kor a) zapravo i nije sneg. On na-
staje na veoma ohlađenoj snežnoj površini. smrzava-
njem vodenih para koje dolaze iz toplijih donjih slojeva
~.nega Tako se na površini stvaraju razni kristali po ko .
JIma srnu čke klize, proizvodeći šum kao da se ide po
sit no izdrobijenom staklu.
(2) St~ri (ule žani) sneg pod uticajem temperature i
us!~d prlllsk~•. Isp~,:"vanja i p rekristalizacije postaje
zbijen, a spoljni sloj Je u vidu zrnaca To se dešava ug-
lavnom 25 časova posle pre stanka pa danja snega. Može
d a bude krupnozmasti, fin ozrnasti, srenec (fim ) sren
tekući sneg i pe š č an, ' •
Krupnozrnasti sneg nalazi se, najčešće, II nižim
slojevima snega. Prečnik zrna je veći od 2 mm , zato se
međusob no ne slepljuju, a ob razuju klizavu površinu.
Finozrnastl sneg či ne s nežni kristali čiji prečnik
ncprelazl 2 mm . Najviše ga ima II sredini snežne po-
vrsme.
Srnec (firn) se tokom toplog dela dana raskvasi;
vlaga noću smrzne i tako nastaju površine pogodne za
sm učanje. U većim dub inama. a kasnije i na površini
sneg ostaje mokar, kada je dan duži i topliji, a kada su
kraće noći on se ne smrzava - ostaje mo kar i naziva
se truli sneg,
Sren se pojavljuje II različitim oblicima i zbog raz-
ličitih uzroka. Nas taje kad a se povr šina snega, zbog
toplote ili kiše, navlaži, pa ponovo smrzne i stvrdne II
koru, koja pon ek ad izdrži i m asu čoveka. Nastaje i
zbog vetra koji sneg delimično sabija u tvrd u ko ru, ka-
rakteristične m u tnobele boje. Takav sneg je nepogodan
za kretanje. Naroč ito je opasan za smučare jer izaziva
28
povrede nogu i lomove . s~učki. Zbo~ puca?j a kore po -
kret jedi nica se lako otkriva, naročito nocu.
T e ku ć i s neg nastaje II unutrašnjo sti snežne povr-
šine, a posebno na dnu, kada se zrn~ti stari .~ne g me-
nja i oblikuje razl ičite krista le. Teku ći sne g mje mogu-
ć e stisnuti u grudvu, jer je između pOJedml~ .zrnaca
mnogo vazduha Ia ko je suv, on teče kao vod:, I Idealna
je podloga za lavine . Ako nastane naprsnu~e, vazduh
koji izlazi iz tekućeg snega prouzrokovale piskav zvu k,
koji upozo rava na opasno st od lavin e,
Sn eg je veo ma d obar toplotn i izolator. Temperatu-
ra snega na površini jedn aka je temperat~n. ~kohne,
dok je na d ubini od 80 d o 120 cm oko O e ih od -3
d o - IOC. Na dubini od 20 cm temperatur a Je približna
vrednosti spoljne temp erature.
6. KLIMA I ATMOSFERSKE PRILIKE U PLANINI
Uspeh zad ataka u pl anini zavisi od vremenskih I?ri-
lika, naročito u visokim plani nama. OlUJa. vetar, kiša.
magla, snežna vejavica i druge vremenske nepogode
mogu znatno otežati izvršenje zadatka.
Pl anins ka klim a odlikuje se većom količinom vo-
denog taloga, kratkim i svežim letim a, a dugim. hlad-
nim i snežnim zimama Zima se u planinskim kotlm.a-
ma nagomilava hladan vazduh koji struji sa okolmh
planina. On se dugo zadržava, naroč it~. ako su ko tlm~
pokri vene maglom, pa su doline hladnije nego obro nc i
i vrhovi. za vreme leta kotline se ja če zagrevaju nego
susedni viši pred eli, pa su zato toplije.
Planine koje su pod uticaj em primorske klim e i.z-
ložene su jakim ve trovima (burama), kOJI .n.e ~restaJu
ce le zime, a pone kad su praćeni snegom Ih kišom.
29
-
 · .Južn i vetrovi (f~n u Alpim a i širo ko na Pr im orju)
izazivaju naglo topljenje snega, a kod ljudst va zamor i
nervozu. &:vern.i vetrovi su hladni i vrlo jaki, naročito
?ur~ na Primorju, Seve~i vetar obično donosi lepo, a
južni loše vreme. Ceste 1 Jake su snežne vejavice i o nji-
ma se mora voditi rač u na .
Razlike između dnevnih i noćnih temperatura u
plarunama veom a su velike, naročito na visinama pre-
ko 2.000 m, pa se mora voditi računa o mrazevima II
toku noči i smeštaju jedinica.
Stanje II atmo sferi određuje se merenjem pritiska
temperature, vlage i st rujanja vazd uha. za merenje pri:
tiska služi nam barometar. Za o bićnu upotrebu koriste
se . me~alm ba rometri (aneoridi), Vazduš ni p ritisak je
najveć i na morskoj površini gde pri temperaturi O'C iz-
nosi 1013,08 !"ilibara (m b). Taj pritisak na svakih 10 m
visinske razlike pada za 1,33 mb. Prom eno m pritiska
m enja se i gustina vazd uha Redak vazd uh na visok im
plamnama otežava kretanje i kod većine izaziva »visin -
s.k~ boles t«. Kod zdravog organizma simptomi se jav-
ljaju na oko 3.000 m nadmor ske visin e.
Od pritiska zavisi i vreme. Nizak pritisak je pred-
znak l oš~g vremena. Ciklon i anticiklon jesu vazdušne
mase k.oJe ,s e s talno kreću iz područja visokog prema
području niskog vazd ušnog pritiska. Nakon ciklona d o-
lan d o razvedravanja i rashlađivanja. Kada kazaljka ba-
rometra p očne brzo .op~dati to je znak pogoršanja vre-
m en a, a kada brzo I ujednačeno raste, to je znak do-
b ro g. vremena. (d olazi an ticiklon). Blag por ast kazaljke
ill nje no zadržavanje u Istom položaju znak je lep og
vremena.
Jačina zagre vanja vazduha zavisi od ugla sunče vih
zraka, oblika i boj~ Zemljine površine. Za zagrevanje
vazduha potreb~o Je određeno vrem e. Najviša ternpe-
ratura vazduha je oko 14 sati, a najniža posle ponoći.
30
Zbog razli č itog zagrevanja vazduha II planinama se
stalno stvaraju lokalne struje. Dnevni i noćni vetrovi
redovni su u dolinam a. U toku dana, počev od 10 sa ti,
vetar duva iz doline naviše (d olinski), a u predvečerje
se sm iruje, da bi oko 10 sati počeo da duva ka do lin i
(planinski). Ta pojava je skoro redovna, pa njen izosta-
nak upozorava na prom enu vremena.
Oblaci su najvidljiviji meteorološki elemenat. De-
lima ih na viso ke : ciruse, cirostratuse i cirokumuluse
koji se nalaze na visin ama od 10.000 d o 6.000 m od tla;
sre dnje: alto kumuluse i alto stratuse na VISInama od
5.000 d o 2.000 m od tla; niske: kumuluse, stratoku.~u­
luse , nimbostratuse, s tratuse i kumulonimbuse kOJI se
nalaze na visinama od 2.000 d o 200 m od tla.
Cirusi se sastoje o d led enih kristalića, jer je tem-
peratura okoline niža o d O·C. Vide se kao tanke I svetle
pruge koj e izgledaj u visoke i daleke. Kad d olaze sa za-
pad a ob ično donose kišu.
Clrostratusl izgledaju ka o beličasta koprena, kao
tanki listovi. Slabe sjaj Sunca, a kada se u njega gleda
vidi se prsten. Znak su skorog pogoršanja vremena.
Ciro k u m ulus i (nastaju na rebrima cirusno g sloja),
pojavljuju se u obliku belih pahuljica ili kuglica p ~r_e­
danih II grupe. Ukazuju na veliku brzinu vetra " .VISO-
kim slojevima. odnosno na p ojačanj e vetra II pnze m -
nim slojevima atmo sfere.
Pojava visinskih oblaka najavljuje skoro pogorša-
nje vremena.
Altokumulusi izgled aju kao grupa p ravilno raspo-
ređenih grudvi. Sivobele su boje i slični su ciroku mu-
lusima, ali su raširen i. Sastoje se iz kapljica vod e".Isp-
red Sunca i Meseca vide se kao dva koncentri čna
prstena. Ukazuju na pojedinačni vetar u srednjim slo-
jevima.
31
 Altostratu s i izgled aju kao kopren a sive ili plavkas-
te boje., Sastavljeni su od čestica vode ili snega. Kroz
njih se Sunce vidi kao svetla pl oča, a senke na zem lji
su osla bljene . Veoma re tko donose padavine , koje ve-
ć i nom ne stignu do zemlje. . lus a nebu u popodnevn im letnjim satima. Jutarnja
Kumul onimbusi su gigantski oblaci prouzroko va-
ni ulaznim i silazni m strujanjima vazduha Kada se
spuste don ose jake pljuskove, sneg ili gra d, uz jaku gr-
m ljavinu. Od kumul usa se razlikuje po tom e što im je
vrh vlaknasto g izgleda, te se u gornjem sloju pro širuju
u ob lik nakovnja. Pljuskovi iz kumulonimbusa zahvata-
ju samo uska pod ručj a.
Kumulusi izgledaju kao veliki bregovi ili tornjevi.
Kada je vedro p ojavljuju se ujutro (ok o 10 sati), najiz-
razitiji su ok o 1&-18 sati, a noću nestaju. Znak su lepog
vrem ena, a ako ih je mnogo, znak su ne vremena
Str atokumulusI se sastoje iz tamnih kuglastih
grudvi izgleda šljunka, don ose izmaglicu i vrlo sitnu
kišu.
NIm bos tratusi predstavljaju prave kišne oblake,
belosive boje u gornjem delu, a smeđkaste u d onj em.
Daju trajnu kišu ili sneg. Obično se pre kiše ispod tih
oblaka stvara sloj niskih rastrganih oblaka, u početku
pojedinačnih, a kasn ije spojenih.
Stratusi su jednoličan sloj oblaka, sličan magli,
koji d on osi vrlo sitn u kišu.
Nim bus i su sivocrni oblaci koji u proleće, leti ili
u jesen kada se spuste uzrokuju plj usk o ve.
1) Progn iziranje vremen a
Vreme počinje da se pogoršava kada je nebo tam-
no sa zapadne strane, pritisak pada, a oko Sunca se
vidi neka vrsta pr stena, Mali kumulusi naglo se razvi-
jaj u u velike, uzdižu se, a krajevi izgledaju ka o ogrtač
32
IIobliku ci sa Jutarnji kumulusi donose kišu ili vetar.
a noću up zoravaju na po goršanje. Cirusi koji po staju
sve češći ':l slede ih niži oblaci, ukazuju na loše vreme.
p o ljšanje vremena če nastupiti kada su kumu-
magla koja se r azvija ili nestaje znak je da je iznad nje
lepo vrem e. Lepo vreme ć e potrajati kada se kumulusi
formiraju u toku dana.
Uo či nevremena II planini se č esto može čuti p ue-
ketanje gvozdenih klinova i ispupčenja u steni, a u
mraku se vidi kako iz njih iskaču varnice . To se može
primet iti i na cepinu i metalnim del ovima. Varničenj e
nastaje zbo g toga što oblak svojim elektricitetom pri-
vlači ele ktr icite t supro tn og predznaka, kojim je nabije-
na površina zemlje.
Stene i kamenje na površ ini tla pre nevremena po-
staju vlažni i na njima se primećuju kapljice. Promenu
vreme na najavljuje treperenje zvezda i intenzivnije do-
piranje zvuk a iz dalj ine (voz, zvono, automobili). Ako
se u blizini izvora zvuka nalazi više razli čito udaljenih
stena, jeka može biti i više struka. Ona često smeta pri
dozivanju i sporazumevanju u planini. Ponekad će biti
teško odrediti odakle dolazi poziv u pomoć ili odrediti
me sto i jači nu pucnja.
Vrem enske promen e u planini su čes te, kratkotraj-
ne i nastaju na vrlo o graničenom prostoru. Pre polaska
u planinu za vremenske prilike se treba raspitati kod
mesnog stanovništva. koje na osnovu višegodišnjih za -
pažanja poznaje atmosferske pojave na od ređen om
prostoru.
Vreme se može prognozirati i na osnovi lokalnih
znakova i pojava, ali za razdoblje 1- 2 dana.
Znaci lepog vremena jesu: rast barom etarskog
pritiska; visoka vlaga i njeno lagano opadanje; vedro
nebo i pojedinačni svedi oblaci; severn i isevero isto čni
33
vetar; jutarnj.!magle koje silaze u dolinu; oblaci koji si-
laze? vrha;4Zmena lok alnih vetrova ~ noću d uvaju u
d9 linu, a danju iz doline prema vr~ovu~a; večernje ru:
rpenilo' velike temperaturne r azlike Između đana l
oći' razlike u tem peraturi u višim (visoka) i nižim
rniska} slojevima; dnevna oblačnost počinje kasno (oko
'10 sati) i polako se pojavljuje na ne bu.
Znakovi lošeg vremena Jesu: pojava niskog pri-
tiska (ispod 1013,08 mb); postepen i du~otrajan pa~
pritiska. uz visoku temperat~ru;. nalzmeruč~l ~r~t. 1
pad pritiska; duvanj e zapad.mh, Jugozal'ad mh l . južnih
vetrova: brzo kretanje visokih oblaka (cirusa I crrostra-
tusa) od istoka; kretanje oblaka na razli~itim "!sinama
_ visoki o blaci od severozapada, a niski oblaci od JU-
gozapada; visoka relativna vlažnost vazdu~a; . raz~oj ~er~
tikaI ne oblačnosti (leti je predznak grmljavina I pljus-
kova); jednolični i tamnosivi oblaci pre.dsk~uju d~got­
rajnu kišu; prsten oko Sunca l Meseca; Jako Ju~rnJe r.u-
men ila ; naglo dizanje magle i njeno pretvaranje II ms-
ku oblačnost.
7. OPASNOSTI U PLA NINI I MERE PREDOSTROŽ-
NOSTI .
l) Opasnosti
Planina, ma koliko bila lepa i privlačna, može biti
i opasna Opasnosti koje prate čoveka II planini veom~
su različite i zavise od oblika zemljišta, sastava tla i kli-
matskih prili ka. Opasnosti u planini mogu da .b~du
su bje ktivne - predvidive i obj ektivne - nepredvidive.
Subjektivne opasnosti jesu:. loša fizičk~. i psi~čka
kondicija, ne poznavanje planin a 1 uslova k OJI vladaj u .~
njima, ne uvežbanost, nepažnja, lakomislenost, prece,nJ I-
34
vanje saps enih mogu ćnosti , nepotpuna materija lna
priprema valisavost i sl.
Ob tivne opasnosti javljaju se n eovisno od č o ­
veko g delovanja, pa se ređe mogu sprečiti. To su: at-
mj) ers ke pojave (oluja, vetar, poledica, s neg), kamene
i snežne lavine , visina.
Prema vremenskim periodi ma. opasnosti II planini
, mogu biti letnje i zim ske.
Letnje opasnosti jesu atmosferske pojave (oluja,
kiša, sneg, magla), ka meni odroni, klizanje zem ljišta,
Sun čevi zraci, ujed zmija i škorp ija i razna oboljenja.
Oluja se pojavljuje iznenada i najčešće je praćena
grmljavinom. Opasnost od groma najve ća je na vrhovi-
ma i grebenima, pa ih za vreme oluje treba izbegavati,
a jedinic e skloniti sa puteva, staza i pro laza koji su osi-
gurani gvozdenim užadima i klinovima Najbolja sklo-
ništa su pe ć ine, duboke pukotine, mesta ispod već ih
stena. Ako II blizini nem a skloništa, a situacija to do-
zvo ljava predmete od metala treba odložiti i od njih se
udaljiti. Oružj e se od laže na zemlju, tako da cevi budu
okrenute suprotno od vojnika i predmeta od metala.
Ljudi se II steni moraju dobro pridržavati ili vezati, da
ih vetar ili napo n struje ne bi odbacio. Prepo ručuje se
č uč eć i stav sa kolenima priljubljenim ispod brade. Do-
dirna tačka između tela i podloge treba da bude što
manja. Ne treba dozvoliti nagomilavanje ljudst va i sto-
ke, a logorsku pro storiju obezbediti po ljskim gromob-
ranima
Pad avine su naroči to jake II planini, pa potoci na-
rastu, a bujice ruše i nose sve pred sobom. Posle ve-
likih kiša potoci se pretvaraju u reke koje se teško sa-
vlađuju, a stene su klizave, što otežava kretanje i vera-
nje. Nagle promene temperature, kiša i mokra odeća
,, izazivaju nazebe i oboljenja. Planinska ' užad postaju
vlažna, pa je njima teže rukovati.
35
 Magla se u planini javlja vrlo često i iznenadno,
što može izazvati lutanje. Padine u magli izgledaju st -
onije, a odstojanja i visine ne mogu se ta.čno .o?rediti.
Nailazak magle može se pravovreme no primenu sa po-
jedinih uzvišenja. Zbog toga. uz upotre~u karte. busol: .
visino mera ili barometra i unapred pripremljenog azi-
muta kretanja. treba koristiti i vodiče.
Kameni odron nastaje o dvajanjem i padanjem ka-
menja ili delova stene. a k amena la vina nastaje pada-
njem količine kamene drobin e (sipara). Odronisu n~­
ročito opasni na kre čnja čkim pl anmama Odro njavanj e
može izazvati č ovek. divljač , stoka i vetar. za neke stene
se. po crvenoj. žutoj i sme đoj boji. m ože iz dalj ine oce-
niti da li su podložne kamenim odronima. Kamena
d ro bina ispod ste ne znak je opasn osti od odronjavanja.
Mere predostrožnosti protiv odronjavanja jesu:
neprekidno osmatranje stena duž . prav~a kretanja i,
pravca odakle je moguć od ron; obilaženje mesta IZlo-
ženih kamenim odron ima, a ako se moraju preći, kre-
tati se na veći m odstojanjima između vojnika; pri kre-
tanju uzbrdo tovarna grla s,: vode na začelJu. a ~izbr~o
na čelu ko lone; ispod opasmh stena kretati se njihovim
podnožjem i što bliže steni; sp rečiti da se prilikom kre-
tanja i veranja odvaljuje kamenje: obave~tavati se o
sumnjivim mestima; ljudi II kolom sače kuju na SIgur-
nom mestu dok oni ispred njih prođu o pasno mesto;
obratiti pažnju na to da pl aninsko uže i druga oprema
ne zapinje za stenu ili kamen i prouzrokuje odron;
stavljanje tabli upozorenja na opasno st i da ranije upu-
ćene patrol e izveštavaju o opasnim mestima
Klizanje tIa nas taje u vreme top ljenja sn ega ili ve-
likih kiša i čest je Uzrok zatrpavanja puteva. logorskih
prostorija i polo žaja. Znaci kli~anj ~ tIa jesu pukotin e .na
padinama, a sprečava se podizanjem brane od nabije-
no g kolja sa pop letom i odvođenj em vode.
36
Suoče i zraci svojim toplo tnim i svetlosnim dej-
stvom fi gu da izazovu toplotni udar (sun č anicu). ~a
visoki planinama i na predel,ima g.de nema ~eg~tacI~e
i . JU i opekotine na kOŽI. Ja č ina ultraljubi čast ih
a pove ćava se sa nadmorskom visino m.
U planini vrebaju i mno ge opasn e životinje: vukovi,
medvedi. divlje svinje, zmije i ško rp ije,
Vukova ima II svim našim planinama, osim u Slo-
veniji. Leti većinom žive pojedinačno. vrlo su plašljivi
i izbegavaju susret sa ljudima. Opasni su jedino kad po-
besne i kad im je ugrožen brlog i zimi.
Medveđi u nas žive u Ko č evskorn rogu, Gorskom
kotaru bo sansko-hercegovačkim i crnogorskim plani-
nama. 'Co veka ne napadaju sem usamoodbrani.
Divlje sv inj e opasne su sa mo kad a se br ane ili su
ranjene, inače izbegavaju susret sa ljudima.
Vukovi, medvedi i divlje svinje opasni su samo za
pojedinca.
Zmije I š ko r plje u našim plan inama dosta su ret-
ke i nisu naro č ito opasne.
Zmije se zadržavaju i u nižim prede lima, u blizini
naselja ili pastirskih stanova. Opasne su prilikom vera-
nja iY puzanja kroz nisko rastinje. . .
Sko rpije se najče šće na laze u trulom drveću I liš-
ću. Smeđe su boje, veličine 3-5 cm, sa izrazito krivim
repom, kojim ubadaju žrtvu. Opasne su prilikom naga-
za, sedenja ili dodira rukom.
Zmije mogu da budu otrovne ineo trovne. Neot-
ravne su već inom dugačke i vitke sa uskom glavom .
Otro vnice su kraće i zdepas te, sa izrazitim tamnim ša-
rama glava im je široka (često u obliku srca) sa jako
izraženim tankim vratom , Zenice neotrovnih zmija su
okrugle, a zenice otrovnica su uske, u vidu ~areza. Ot:
ravnice na ših planina jesu poskok, ri đovka I bosan ski
šargan.
37
 Poskok živi u krš evitim delovima i najveća j e i na-
jopasnija otrovna zmija. Deb ela je i beži od čoveka. Na
glavi ima mali roščić, a rep joj je crven kast.
RIđavka (b rka) voli vlažnu i ošt ru klim u. Glava
joj je u obliku srca, ali bez ro š či ća, U alpskirn predeli-
ma često se nailazi na potpuno crne riđo vke .
Bos a nski ša r ga n je vrsta riđovk e koja živi u cen-
tralnom delu naš e zemlje. Najviše se susreće na padi-
nama visokih planina.
Zimske o pasnosti jesu: m ećava, hlad no ć a, magla,
vetrovi. Sunčevi zraci, snežne strehe (krovovi) i snežne
lavine.
M e ćav a je slična letnjoj oluji, s tim što u mesto
kiše pada sneg i što je praćena velikom hladnoćom.
Spre čava orijentaciju, osma tranje, kretanje, pa j disa-
nje. Izaziva brzu iznemoglost i pospanost, pa može biti
uzrok smrzavanja i zavejavanja.
Ljudstvo treba d ržati prikupljeno i pod kon trolom,
a uk oliko situacija d ozvoljava treba ga smestiti na za-
klonjena mesta. Prilikom kretanja na mestima koja su
n aročito izložena mećavi (grebeni, p re voji), poj edine
delove kolone treba međusobno povezati planinskim
uže tom, da se n e bi razdvojili i bili bač eni u provaliju.
Pre početk a m arša treba predvideti pogodna mesta za
sklanjanje ljudst va od vejavice. U m ećavi, ako je praće­
na i maglom, može d a se zalu ta . Zbog toga se treba
snabdeti rezervnom hranom i potrebnim brojem sig-
nalnih metaka.
Zamorena i iznemogla lica treba evakuisati, jer
mo gu da budu zavejana Ukoliko je evakuacija otežana,
treba ih smes titi u neki zaklon (pećin u, kolibu, šumu)
i signalom tražiti pom oć. Ako se na ugovo reni signal
niko ne odazove, treba sići II niže predele i pronaći po-
godna skloništa . Kada je poziv na ugovor eni signal po -
tvrđe n, onda se naloži vatra, neprekidno se pokreću
38
ruke i noge ' če kaj u spasioc i. Na mraz su naro čito o set-
ljivi prsti nogama i rukama, nos, uši i lice. Prozeble
delove t a treba lagano tr ljati, a smrznute zaštiti od
daljnj smrzavanja.
unčevi zraci zi mi, više nego leti, izazivaju snež-
no slep ilo i opekotine na koži. Jačina ultraljubičastih
zraka na svakih 1.000 m nadmorske visine zbog odbi-
ja nja tih zraka od magle i snega, povećava se za oko
15%. Op asni su zbog toga što se ne oseća da d eluju.
Snežne s trehe (sl. 4) stvaraju se na grebenim a i
rubovima stena. Nastaju pod uticajem vetra i mogu št-
rčati i po nekoliko metara nad padinom. Pod .težinom
čoveka mogu se odlomiti , pa treba biti vrlo opre zan
prilikom kr etanja po grebenima, n aročito u magli. Ako
se prilikom kretanja m ora približiti rubu, treba ga do-
bro osigurati. Mesta snežnih str eha p rek o kojih je opa-
san prelaz mogu se ograditi užetom ili zabraniti kreta-
nje van staze. Velike strehe treba zaob ilaziti. odnosno
birati pravce gde su strehe najmanje i prelaziti ih po-
jedinačno. Strehe se m ogu prelaziti uz pomoć ver-ačke
grupe koja prethodno izrađuje stazu i postavlja pri vre-
SL 4. - Stvaranje opasnih streha u planini
39
mena osiguranja, pa se posle toga, preko strehe, pre-
vodi jedinica. Veračka grupa prelazi posle dnja i skida
privremen a osiguranja. Vrlo velike strehe koje otežava-
ju pokret najbo lje je odroniti eksplozivom , p ri čemu
treba paziti da sne žna lavina ne ugrozi jedinicu.
2) Snežne lavine
Snežne lavine predstavljaju najveću opasnost.
Mesto gde se snežni pokrivač prekinu o zo ve se puko-
tina, a šir a oko lina - područj e pukotine. Pu t po kojem
lavina klizi naziva se korito ili klizeća p ovršin a. Kraj la-
vine, mesto gde se zaustave sne žne mase, jesu lavinski
ostaci. Skoro da nema mesta gde ne postoji opas nost
od njih, izuzev na grebenima i veoma po šumljenom
zemljištu. Uzroci snežnih lavina jesu velike mase snega
koje padnu za relativno kratko vreme i ve će tempera-
ture koje traju nekoliko dana. Uzrok lavin a m ože biti
kiša, jer vetar koji prenosi sneg sa jed nog na drugo
me sto, te nagib i otkrivenost padine.
Opasnost od lavine zimi počinj e sa prvim snežnim
pad avinama. U visokim planinama čak i leti mo že biti
manjih lavina. Posledice lavina su te ške: od 100 ljudi
zatrpanih u lavini dubine l m, koji su bez mehani čkih
povreda, jedva 16 os taneu životu. Broj žrta va je veliki
zbog straha, telesnih povreda, udara, p reloma i te škog
snega. Zbog toga se ljudi ispod lavine moraju spašavati
najkasnije dva sata posle ne sre će.
Na nastajanje lavina utič e nagib zemljišta, strana
sveta na koju je okre nu ta, reljef i pok rivenost.
Nagib zemljišta do 10 ste peni ima malo verovat-
n oće da prouzrokuje lavine. Na zemljištu nagiba 10 do
22 stepena retko nastaju. Nagib od 22 do 45 stepeni po-
voljan je za nastajanje lavin a, a nagib od 45 d o 60 ste-
peni još je opas niji (ali lavine ni su poseb no velike).
40
mah sklizne. 7
Ako je nagib iznad 60 ste pen' i onapadali sneg od -
'.'u,
Položaj zemljišta prema stranan,'a sveta i 'prav-
cu duvanja vetra, uslovljava bitne razlik e. OJ?asnIJe su
severne i istočne strane, a južne i zapadne ožive tek na
prole će, kada otopli.
Reljef zemljišta i njegova pokrivenost ut!ču n~
nastajanje lavina. Strmine pokrivene travom, izlizani
kanali, vrtače i sitno kamenje opasniji su od predela na
kojima im a grmlja, drveća i velikih stena. Op asnost po-
većavaju previsi koji od tekućih naprave opasne pršne
lavine.
Na pokretanje lavina utiče i snežni P?~rivač. Stoga
pre nego što se izvrši po kret treba ut~~dltl (me.renJ~m,
procenom , raspitivanjem kod stanovništva) koliko Ima
snega, posebno novog, na pojedinim delovima puta. Na
opasnost od lavina utiče i debljina n~vog snega, tako
što: 10-30 cm ima ograniče ne opasnostI; 30-50 cm roes-
timi čno ograničenu opasnost; 5G-80 cm mestimičnu
opasnost; BG-120 cm veliku opasnost .(ugr?žene usam-
ljene zgrade) i više od 120 cm p ostoji opsta opasnost
koja ugrožava cela naselja . . .
Tvrdoća slojeva snežnog pok riva ča I njena poveza-
nost, vlažnost, masa, vrsta i temperatura snega "':lstano-
viće se ako se napravi presek snega do zemlje. Isto
tak o p ~trebno je p raviti te st klizanj a sleplje~:lOsti ~ po-
jedinih slojeva u snegu . To se izvo~1 na padl~1 koja se
želi ispitati radi sigurnosti na zemlji štu p~ kOJ~11?- ce s~
kretati (to se radi norveškom metodom I snezrum kli-
nom). .
Test po norve škoj metodi (sl. 5) izvodi se na tere-
nu koji se savlađuje tako što se na nizbrdici do tla is-
kop a stajalište širine 90-100 cm . . .
Zatim se na širini 80 cm počne usecan klin ka
vrhu dužine 50 cm, a na vrhu širine 40 cm. Klin se
41
 ,,
~ ~ II
I
preseca do tla, pa se zatim specijalno opatom povla-
,I , či sloj za slojem paralelno sa nagi ID. Ako se pojedini

,L A V I ~ A'
r--".
-T sloj pokrene pri povlač enju lop atom silom od O do 10
kg, opasn ost da se pokrene lavina je velika, od 10 d o
20 kg - srednja i od 20 više-opasnost za pokretanj e la-
SOan
vina je mal a. Da bi se usek ao snežni klin (sl. Sa) otko-
pava se sneg širine 300 cm do tla sa donje strane, za-
~TOH SE POv'LA CI PARALELNO SA
tim se na dužini od 200 cm pobije štap prem a kome
,,I
,,,- - -
I~
tWil80H SlOJ ZA SlDJEH

aacm
ŠIRINA SNEtNOG PROF ILA 90·'00 cm
-J-,
-I
se usecaju stranice trougla do tla. Prvi test se izvodi
tako što smučar na smučkama pre đe popreko preko
klina. Ako se pokrene pojedini sloj, opasnost je velika .
Sl. s. - Norv eška metoda Drugi test se izvodi tako što nizbrdo po klinu ide jedna
osoba. Ako se pri tome pokrene sneg, opasnost je sred-
\
nja. Treći test izvode dve osobe koje se kreću nizbrd o
II po klinu. Ako se sneg pokrene, opasnost je mala.
I
Zavisno od kvali teta s n ega, la vine mogu biti od
neslep ljenog suvog sn ega, neslepljenog vlažnog snega,
'"e slepljenog suvog snega i sleplje nog vlažnog snega.
Snežne lavin e, prema vrsti pukotine, mogu biti
slep1jene (kložaste) lavine i ne slep ljene lavine - (ta č kas­
te) (sl. 6a) . Naprsnuče snega koje skoro stalno prati
zvuk, ukazuje na to da strmina nije II ravnoteži i da je-
d inicu što pre treba skloniti sa tog područja. Kod tih
lavina naprsnuće je pravou gaono u od nosu na pod lo-
gu. Veće ili manje ploče pokrenu se niz strminu i lome
se na manje komade tako da na kraju postaju potpun o
sitni komadi ći. Tako nastaju lavine slep ljenog snega.
Nagomilan nestvrdnut sneg može da po krene ka-
menje ili drugi predmeti. Takve lavine pokreću se iz
tačke, šire se u obliku levka i nose sve pred sobo m.
Korito po koj em se spus tila lavina izgleda kao kruška.
Prema p ovr š ini klizanj a lavine se dele na: p o-
vršinske i temeljne lavin e. Kod površinskih lavina (sl.
6b) jedan ili više slojeva snega klizi po sloju snega na
Sl. Sa. - Sn-etni klin zem lji. Pojavljuju se najčešće zimi, kada napada sneg, a

42 43
 Lavine suvog snega
Slepljene (kložcste)
lavine
Površinske lovine
'-::-'''-'..._'--
Pršne lavine
Sl. 6. - Sematski prikaz sne žnih lavina
al Vrsta pukotine. bl Povriijna kli1.anja. e)
44
Lavine mokrog sn ega ne i sk lj u čuju se ni u rano pro le će . Temeljne lavine na-
staju obič no u proleće kada oto pli. pa oslabi vezivna
2 moć snežnog pokrivača. On se otcepi od dna i sa so-
bom pon ekad nosi go rnji sloj kamenja i zemlje.
Prema n ačinu pomeranja post oj e: tekuće lavine
i pršne lavin e (sl. 6c) . Tekuće lavine sastoje se od mok-
ro g sne ga, koji pri kretanju daje poseba n zvuk. Ne raz-
viju veliku b rzinu.
Pršne lavine (sl. 6e, i 7) stvaraju se o d novog suvog
snega - pršića koji padne na sm rznu tu podlogu. Na-
aj jčešće su u januaru i februaru, naročito ako se posle
Neslepljene (lač kaste ) dugotrajnih padavina vrem e razvedri i temperatura
lovine opadne. Mogu se pojaviti u svako doba dana (opas nost
od njih traj e 2-3 dana posle razv edravanja, a na padi-
2 nam a koje su potpuno zaklonjene od Sunca i posle
8-10 dana). Pršne lavin e imaju veliku brzinu survava-
nja (30D-SOO km /h), zbo g čega se stvara vazd ušni pri-
tisak koji u obliku snežnog oblaka ruši sve pred so-
born. Taj pritisak uzrokuje i naj ve ć e štete šumama i na-
seljim a - lako obara ljude, vozila, manje planinske
kuće, i slično tako da sve ono što se nađe ispred lavine
teško m ože da se skloni. Vazdušni. pritisak je opasan, jer
je vazduh pun snežnih čestica, što izaziva guše nje ljudi.
1 2 Pršne lavine nanose ljudstvu i teže telesne povrede.
Starešine moraju poznavati vrste snežnih lavina,
uzroke njihovog nastajanja i kako da se jedinice najsi-
gurnije preved u preko zemljišta na kome postoji opas-
nost od njih. Pravce kretanja treba birati preko planin-
skih grebena, duž pošumljenih rejona i ispresecanog
zemljišta, jer se na tim mestima ne mogu stvarati ve-
like lavine. Naročitu pažnju treb a posvetiti kretanju
----l cl noću i u uslovima ograničene vidljivosti. Treba nasto-
Teku će lavine jati da se kretanje izvede u ranim jutarnjim satima ili
kasno uveče, kada je sneg smrznut, pa je i opasno st od
Način pomeranja
odro njavanja i stvaranja lavina manja.
45

\~~~~' Lavina od suvog snega
Sl. 7. - Pršn a la vina
46
Opasna mesta ne smeju se prelaziti poprečno (sl.
8) jer se time preseca oslonac II snegu. Takva mesta
•, se prelaze u koloni po jedan - u pravno na dolinu, za-
ob iđe se op asno mesto i opet se II pravoj linije popn e
• na potrebnu visinu i produ ži kretanje. U protivnom,
takva mesta treba savlađivati II koloni po jedan, sa ve-
ćim od stojanjem, uz upotrebu lavinskog užeta. Ako je
potrebno d a se padina savlada u cik-cak lin iji, to ura-
diti na mestima na kojima ima žbunja, većeg kamenja
i retkog drveća. Padinu uvek treba savlađivati što bliže
vrhu, gde ne postoji opasnost o d većih la vina. Ko d
opasnih mesta postavlja se os m at ra č koji upozorava
vojnike da za opasaće prikopčaju lavinsku užad, otka p-
čaju vezove na smučkama i krpljama. Na jako opasnim
mestima vojnicima se naređuje da skinu smu č ke, kr-
plje i dereze. vera č ke grupe na takvim mestima treba
da se odvežu, sklone i sače k aj u da pro đe opasnost. Na
mestima koja se ne mogu zaobići snežne lavine treba
odroniti eksplozivom ili minobacačk om vatrom. Pone-
kad lavinu može odron iti i smučar koji pri vrhu padine
ko sinom smuč ke od se č e njen oslonac .
3) Spašavanje u s nežnl m la vin a m a
Ukoli ko i pored pred uzetih m era čoveka zahvati
lavina o n se mora boriti da ne bude zatrpan i da os-
tane na površini. To se po stiže pokretima ruku i nogu
kao pri plivanju. Pre svega, treba očuvati prisustvo
duha i volje i što pre se os lobodi sm učk i, štapova i
druge opreme. Ako je lavina od mokrog snega, ne tre-
ba dozvoliti da d ođ e do savijanja tel a, a ak o je pršna,
paziti da snežne čestice ne ulaze II o rgane za disanje.
Svi oni koji nisu za hvaćeni lavino m, dužni su da nep-
rekidno osmatraju pravac njenog spuštanja, a naročito
da prate un esre ćene koje lavina nosi. Treba dobro za-
47
 ,I pamtiti mesta gde su zahvaćeni poslednji l ut prime će­
I ni i delovi njihove opreme, jer to olakša$' pronalaže-
nje i spašavanje. Na dubini od 1 m sneg je porozan i
omo gućava disanje. a njegova masa neć e izazvati jače

I lomov e. M eđ utim, na toj dubini postoji opasn ost o d

smrzava nja, pa zatrpanog što pre treba pronać i i uka-
zati mu pomoć. I na dubin i snega 1- 2 m postoji mo-
gućn osti opsta nk a II životu, uk oli ko zatrpan i n ije zado-
b io veće p ovrede ili se on esvestio. Na toj d ubin i manja
je opasnost od smrzavanja, jer sne žni pokri vač ima iz-
vesn u sposobnost toplotne izolacije. Od tr aženj a zatrpa-

SL Sa. - Način prelaska strmine

- Sl. Sb. - Način · prelaska strmine
lih pod lavinom nikad ne treba od ustati, je r postoji
mogućno st da se pronađu živi.
na sm učkama peške i uz; po moć k rplii Posl e odr onjavanja lavine postavlja se osmatrač
l. 2 i ] _ kritičnamesta prilik o m p relaska
A _ po lama latU prelaska st rmi ne Da
smučbma, B - mesto gde se zavriava kosi sumine koji prati p ojavu novih lavin a i o tome obaveš tava ljud -
spust, e - mest o ede se saček\>je ostali deo stvo koje se na lazi na odronjenoj la vini (sl. 9). Pored
"",. toga, m ogu se uputiti 1-2 vojnika do grebe na iznad la-
vine radi utvrđivanja kvaliteta i količine snega, te mo-
gu ćnosti za ponovno odronjavanje. Oni se up ućuj u
kada je otežano osmatra nje, kada uslovi odronjavanja
jo š p ost oje i kada se spaš avaju zatrpani u velikoj lavini,
p a je potre bno angažovanj e već e g broja lju di.
U isto vreme na la vinu se upućuj e p rva gr upa, po
mogućnosti sa lavinskim psom, koja pregleda površins-
ki sloj snega i otkriva tragove o onima koje je lavina
zahvatila i odnela. Pretražuje se cela p ovršina la vin e.
Mesta na kojima se pronađe n eki predmet (cep in,
smu čke, šta povi, ranac) treba obeležiti.
Dok grupa pregleda p ovršinski sloj sn ega, stareši-
na sa isk usnim vojnicima pretražuje lavin u, ceni d okle
su zatrpani mogli biti odvučeni i obeležava glavni tok
lavin e i najosetljivija mesta (u pomoć se može pozvati
Sl. 8d. - Način prelaženia - izbor i gorska služba sp asavanja). Prostorija koja će se son-
pravilnog pravca na strmini
A - Pravac opasan sam o sa leve stra ne , B -
dirati obeležava se granjem , zastavicama, s mu ča rsk i m
Sl. Sc. - Način prelaska lavine pravac opasan sa obe strane štap ovima ili ograđuje u žadi ma. Mesta na kojim a se n a-

48 49
 Sigurno mesto gde vojnici
tekaju dok ceta grupo ne
pred e stnmnu
, ma. Posle toga rad počinje tako što se sond a prvo po-
) predmet. o tom e se izveštava, ostavlja sonda u snegu,
laze zatrpani vrlo je teško od re diti. jer ih lavina mo~e
odneti. Ta m esta su najčešć u glavn om toku! na kraju
lavine. tamo gde se zaustavlja veća koli~ina s~~ga. IZa
drveća, kamenja. među žbunjem, u U ValI pa .nJlh prvo
treba pretraživati, naročito kada nema dovoljno radne
snage i kada je ostalo malo vidnog vrem ena.
50
Ukoliko se izviđanjem površinskog sloja lavin~
otkr iju nikak vi tragovi. pristupa se sondiranju (sl. 10).
Prvo se grubo so ndiraju najverovatnija mesta.pa ako se
na njima ništa ne otkrije, pristupa se sistematskom (fi-
nom) sondiranju cele površine lavine.
Ljudstvo koje izvod i sondiranje postrojava se II vr-
stu na dnu lavine, tako da se vojnici dodiruju rameni-
hada pri vrhu leve, a zatim pri vrhu desne noge, a po-
tom II sredinu između nogu, koje su razmaknute 50
cm. Nakon toga na komandu starešine »korak napred«,
vojnici iskora č uj u korak i ponovo ubadaju sondu kao
i prethodni put. Ukoliko se pod so ndom oseti kakav
a drugom se produžava rad. Na sondom obeleženo
mesto dolazi gm pa za otkopavanje. koja duž sonde tra-
ži predmet ili unesrećen o g. Na taj način pretražuje se
čitava površina. Ukoliko se raspolaže sa d ovoljno rad-
ne snage i sondi može se o brazovati više radnih grupa .
za sondiranje može posluži ti i s mu ćarski šta p sa ko ga
se skida krplja. Pr i sondiranju pretraži se svaki deo la-
vine. So nde se pobijaju oprezno da bi se izbegle povre-
de zatrpanih i po mogućno sti tako da u lavini o stanu
šu pljine. koje zatrpanim a mogu p oslužiti kao d ovod
vazduha Komandir grupe za so ndiranje nalazi se na
sredini i nekoliko metara im ad vrste, tako da vidi ce lu
grupu. Ukoliko osmatrač najavi opasno st od lavine, u
snegu se os tavljaju krajnje sonde, a vojnici se brzo skla-
njaju u unapred o dre đe ne zaklone.
Ukoliko nema d resiranih planins kih pasa . u po-
moć se poziva gorska služba spasavanja. U tom sluč aju
treba što manje hodati po lavini, kako bi pas m ogao
lakše otkriti zatrpanog. Ako to ne uspe. u lavini se ko-
;
paju rovovi. Prvo se kopaju uzdužni rovovi širine jedan
metar, a dubine 'p rema dubini lavine. za rad ljudstvo
51
 se postrojava II vrstu, na m eđ usobnom rastojanju od 3 ~
m. Mogu se kop ati i popre čni rovovi, odnosno rovovi
odozgo. Iz uzdužnih i popre čnih rovova naknadno se
može so ndirati levo i desno od njih.
Prilikom vađenja zat rpanih treba raditi o prezno,
jer se mogu oček ivati duboke nesvestice, teški lomovi
nogu i ruku i druge povrede.
Subjektivne opasnosti mogu biti čest uzročnik
ne sre će. One su:
- loša ffzf čka i psihička kondicija. važan je ele -
menat pri kretanju II planini, a naročito pri veranju II
'15 cm težim stenama i zimi. Opšta fizič ka iscrpljenost pojav-
ljuje se re dovno, što uzrokuje ned o statak volje i borbe- "
nosti. Samo svestrano pripremljen o ljudstvo može da
al otkrije tu opasnost i da izdrži najveća fizička napreza-
nja u planini. Starešina treba d a poznaje psihi čke , fizič­
ke i druge spos obnos ti vojnika i uku pne mogućnosti

\
svoje jedinice;
- nepoznavanje planina i uslova koji vladaju u
njima;
- lakomislenost, precenjivanje sopstvenih mo-
.1.' 1. gućnosti i hvalisavost poje d inaca može pre d stavljati
veliku opasnost. To može navesti pojedince da se pre-
,I. ~ 1~
J?J I-~2S,m ' napregnu s ciljem da p rvi d ođu na određeni vrh i da
se brže vrate, da se sa ned ovoljnim osiguranjem spuš-
r
.1, l. «:
25 cm
taj u niz stene i sl, što je neretko uzrok n esreće. To je

r . ' ._L naroč ito izražen o II većim grupama, pa ako stareši na

ne upozori na to, može doći i do povreda;
- nepotpune materijalne pripreme mogu uticati
na povećanje broja nesre ća. Nezašiljene dereze ili ce-
25 cm 25cm , pin, slabo vezane cipele u kojima noga nije sigurna,
odelo koje propušta hladnoću i vlagu mogu d oprin eti
b) da se d ogodi ne sreća;
:, - okliznuća l padovi najčešći su na m ok rom tlu,
SI. 10. - Sondiranje , poledici ili snegu, od ređeno m kamenju i sl. Zbog to ga
. ) Grubo. bl Fino
52
53
se u planini hoda pažljivo, naročito prilikom prelaska
snežnih površina. Prilikom veranja može d oći cl? p.ad~
zbog od ro njavanja oslonc a, pa ga treba d obro Ispitati
p re upotreb e. J edini.cu nikada ne treba voditi po kr-
tom kamenju Ih lavinskorn podru čju:
_ lutanje je čest uzrok nesreće, naročito II mećavi
i magli.
8. ZIVOT I RAD U PLANINI
Teška prolaznost, nerazvijene komunikacije, nedos-
tatak životnih potreb a i klimatske nepogode znatno
otežavaju život II planini.
Prilike za smeštaj i odmor, naročito većih jedinica,
II planini nisu povoljne. U nižim pred elima nal aze se
sela ili zaseoci. čije su kuće odvojene. pa je teža kon-
trola jedinica. Na visinama p reko 1.500 m. može se, ra:
čunati sam o na usamljene šu m arke, plamnske kuce l
planins ke kolibe. Da bi se poboljšali uslovi za smeštaj,
izrađuju se zemu nice i d rogi objekti za sm ešta] lju d-
stva, sto ke i m aterijala.
U predelima višim od 1.500 ID m ora se računati na
d otur, čak i za najmanj e jed inice . Zbog toga, prilikom
izvođenja borbenih dejstava u planini, treba predvideti
način snabdevanja. U predelima II kojima je nemoguće
snabdevanje tovarnim grlima, za datur se upotreblj ava-
ju no sačka odelje nja, a ponekad turističke ili im provi-
zovane ž ičare .
Regulisanje saobraćaja organizuje se na značajnim
prevojima, većim usponima, suženjima na putu i o št-
rim krivinama. Pri kretanju vozila po putevima sa ve-
likim usponima motori se pregrevaju , što uzrokuje za-
stoje i znatno smanjenje brzine kretanja.
54
U planin skim predelima, kada situacija to do zvolja-
va, treba se kretati obe leženim - m arkiranim stazama
(si. 11 ). Markacije se sastoje od crvenog kruga koji je
II sredini ispunjen belom bojom. Oznake se nalaze na /
većem drveću, većim kamenm bl oko vima i stenama,
neposredno uz planinsku stazu. Osim ·znakova, koriste
se crvene strelice koje poka zuju p ravce ili table sa n a-
tpisima koji označavaju u kojem pravcu staza vodi i
koliko je vremena po trebn o da se stigne do p ojedin e
planinske kuće ili vrha. Pojedini planinski pravci ob-
eleženi su kao pravci za kretanje smučara. Oznake su
postavljene na motke visine 3 m. Ove staze redovno za-
obilaze rejone u kojima p reti opasnost d a se pok r en e
lavin a. Tu su izgrađena i osiguranja II vidu ste pe nica
ukle sanih u stenu ili o d če ličnih užadi i gvo zdenih kli-
nova. Na pojed inim mestima postavljene su lest vice i
m o stl ći .
Letnji period u planinama traje o d poče tka maja
d o kraja septembra. U tom periodu klimatske prilike
su blaže, p a su živo t i saob raćaj olakšani.
li šu mskom pojasu m ože se naći dovoljna količina
mat erijala za izradu baraka i skloništa . li pojasu paš-
njaka retko se nalazi slam a i seno, ve ć se za p rostirku
koristi granje, lišć e i suva trava, a za ogrev zak ržljalo
drve će. li p ojasu stenja i kamenja manje jedinice m ogu
da ko ris te i planinske kuće (u veće m ože da se sm esti
d o 150, a u manje do 30 lju di). Ve će jedinice se najče š­
će razmeštaju po bivacima. Ogrev se donosi iz obližnjih
šumskih pred ela ,
Prilikom izrad a mesta za bivakovanje, pore d po-
znatih uslova, tr eba imati u vidu da: m esto bude na
blagoj padini sa koje voda m ože lako da otiče; da nije
uz stene ili kam ene dr obin e, gde postoji opasnost od
odronjavanja kamenja i kamenih usova, te da nije iz-o
55
 ,I,
N

--

Oo

Sl. 11a . - Marldranje staza u p Iamm

o o

57
56
ložen o jakim vetro vim a i kiši. Šu pljine na obje ktima ko m plan insko m zemljištu, bivaci ne smeju biti suviše
treba zap ušiti mahovino m, travom i sl. izloženi Sunčevim zracima, jer se sneg topi, pa je po-
Zima se u planini ispoljava različito. Prema traja- treb no sta lno dograđivanje obj ekata.
nju i svojstvima zapažaju se tri perioda: . Bivaci u snegu su: bivak u vidu b unara, med veđa
- prvi. od o ktobra d o k raj a de cemb ra, jeste period rupa. partizans ki bi vak , bivak naslonjen na stablo, bi-
padanja snega. Ako padne na temperaturi od O·C. o n se vak naslonje n na st~nu. "lglo i bivak za veći broj vojni-
slepljuje sa već ohlađe nom zem ljom i stvara solidn u ka.
podlogu za sle deće slojeve. Ukoli ko sneg pada na nis- Bivak u vid u bunara (sl. 12) izrađuje se kada
koj temperaturi, o n postaje prašnja v i ne lepi se na sm - nema do voljno vremena ili kad a kvalite t snega ne do-
rznutu zemlju, pa m u je sta bilnost slaba; zvoljava izradu drugih vrsta bivaka. Podesan je kada je- (
- drugi, od ja nuara d o kraja feb ruara, ka da u višim dinku uhvati n oć ili kada u snežnoj mećavi ljudstvo
p redelima nema padavina. Vreme je stabilno i lepo,
treba brzo zak lo niti. Visina snežnog pokrivača za izra-
bez većih pro m en a. Taj period je najpo godniji za život
i rad jedinica, i ... du bivka treba d a bude najmanje 7G-80 cm . Prečnik
- tre ći. od m arta d o kraja ap rila. jeste p romenIjivi bunara za 2- 3 vojnika treba da b ude I m . a dubina za-
snežn i period II kojem temperature stalno rastu. Sredi- jedn o sa izbačen im snegom 130:-150 cm što omogu ća va
nom marta sneg menja č vrs tin u, p ostaje mekan i mo- sed enje. Bunar se pokriva smučkama (mo tka ma) i ša-
kar. što d ovodi do snežnih lavina. U najvišim planin-
skim pred elima za sme šta] se mogu koristiti usamljene
planinske kuće i poje dine pećine. koje se prethodno
,~~(fI~­
:>-~':\i\ \~ \ 1\ll'i t fi r r~ ..' .
uređuj u. U protivnom, jedinice se sklanjaju II snežn e
biva ke ili po d šatore koji se p rave od dva šatorska kri-
la, izmeđ u kojih se sta vlja seno. slama i sl. ...'.'.
._
.': \
J I,J1 III, 111 1 (~ . : : '.: ,
"-t J,(I, " " .
Ljudstvo se može zaštiti o d hl ad noće i ukopava-
njem pod sneg i izradom različitih snežnih bivaka, za- · . ' ,
. : -. ".:::: ; :;:-::;=--~~,-~ ., .' . ' .- ; _.: :
visno o d zemljišta i kvaliteta 'snega, Snežni bi vaci po- · . . .- ,....-: - '~ , "

trebni su, prvenst veno. na sređ njeplanins kom i viso- ~;.:, ~:. /~~?~~~~~~\ I .: . : ~: ..:;.: .,' :
....' i ;,.:
. ... ... . ,\ , ,II,
'- , J' _ ".:
koplaninskom zem ljištu i svud a tamo gde nema drugih · đoZm . . ~,\ 1I ~ Ul \ \ \\\ \\1 - ' ' . - . ',
1\\,1 \. ' '. ' .: . . ' . '
zak lona (šuma, peći n a, planinskih k uća). i' . : , . I~I I ,. . " .
Prilikom izbora p ro sto rije za bivak treba traži ti da '., : ~ 1.· .·, ',' :.':.:
.... . . , .
:: '..". ,:. .--", -.~ . "
na izabranom mestu im a dovo ljno snega, priru čnog "
...,~........ ~ ' ; ,: :
' -'
"
, ' . . .. .
.' '

materijala za u nutrašnje uređenj e, drva za ogrev, da

nije izložen o jakim vetrovima, d a mesto nije ugroženo
. '
, .:. ~ ': " ~'
,,' ":' .' . "
' .,
", " -. - - . - ., ."
'. '

- ~,,- -~ - -- ~ I
snežnim lavinam a, da je dovoljno prostrano i da je za-
klonj eno od o sm atr anj a. U prole ć e, naročito na viso- Sl. 12. - Bivak u vidu bUl1ara

58 59
 ta rskim krilom, preko kojeg se, radi bolje toplotne iz-
olacije, može nabaciti tanji sloj snega Preporučljivo je
da se u taj bivak , naročito na jakim hladnoćama, sm es-
. '
• °o
prilikom kopanja ne ruši. za dva do če ti ri vojnika iz-
rađuj e se a šov č i će rn ili rep om smu č k e, tako što se na
pogodnom mestu iskopa ulaz u obliku kruga ili č etve­
ro ugla (60-70 cm), a' unutrašnjost se kasnije produblju-
'. je do dimenzija koje zavise od broja vojnika i stava u
•

•' • • o'
kojem će se nalaziti (sedeći ili le žeći). Ulaz treba da
', '
.
/ " ' ' :.--.:.
'
"0' '
bu de horizon talan , U takvo m bivaku m ogu se izdržati
n ajve ći rnrazevi (temperatura je za 15- 20 stepeni viša
od spoljnje). Podesan je za vojnike na osmatraćnic am a,
pr ~ k bi'tQka
naročito u blizini puteva gde se lak o m ask ira . Vreme
u SlleZI"Klf padini
(medveđa rupa ) izrađ e sa unutrašnjim uređenjem za dva vojnika je 30
do 40 m in ,
'. '
Partizanski bivak (sl. 14a) izrađuje se od stabla
drveća (četinara) čije granje dosežu do zem lje. za izra-
ULAZ

du bivaka potrebno je nekoli ko donjih grana među sob­

SI. 13. - Medveda rupa za 2-4 vojnika
no povezati i ispreplesti drugim granjem, a zatim na
njih nabaciti sneg debljine 30-35 cm. U unutrašnjosti
bivaka, oko donjih delova stabla, o kreše se suvišno gra-
nje do visine 180 cm i sneg očisti od zemlje. Ako se us-
led spo ljne ili unutrašnje temperature sneg top i, sa
unutrašnje strane , i zm eđu granja mogu se razapeti ša-
torska krila. Takvi bivaci dobro su izolovani i često se
II njima može naložiti i manja vatra Vojnici se smeš-

taju oko stabla, a kad ima dovoljno m esta m ogu se

ti više vojnik a (3-4) radi održavanja toplote i predost-
rožno sti od smrzavanja
Treba težiti da se veći broj takvih bivak a izradi na
manjem prostoru, radi lak še kontro le ljudstva Vreme
po trebno za izradu bivaka za dva vojnika je 30 m inuta
Medveđa rupa (sl. 13) se izrađuje u tvrd om snegu
(snežni nanos, streha. ostaci snežnih lavina) koji se
urediti i ležišta. Tem peratura u unutrašnjosti mo že biti
15- 20' C viša od spoljne tem perature. Sličan bivak (sl.
14b) m ože se izraditi i ispod srušenog stabla i to tako
što se preko granja nabaca sneg. Iz unutrašnjosti b iva-
ka sneg se očisti i nabaca ispred ulaza, a granje koje
smeta se okreše (sl. 14b). Gru pa od šest vojnika izra-
đuje bivak za jedan sat.

60 61
 Bivak naslonjen na stablo (sl. IS i ISa) podiže se
u šumi kada kvalitet snega ne om oguć ava izradu snežnih
kocki, tako što se sa izabr anog drveta okrešu grane (3 m
iznad tla), a oko sta bla opiše krug p rečnika 3 m i očisti
sneg. U obod upisanog kruga na rastojanju od 25 cm po-
bodu se motke dužine 3-5 m, čij i se vrhov i na-

-.,.;....- . . .=::;...
-

.~

Sl. 14. - Partizanski bivak

al Bivak
b) Bivak po
lod granjem stabla
polomljenim stablom Sl. 15. - Bivak naslonjen na stablo

62 63
 ,
SL I5a. - Bivale naslonjen na stablo-skela
slanjaju na stablo. Naslonjene motke se konopcem ili
smučarskim kajševim a pri samom vrhu vežu za sta b lo,
pa se dobijeni skele t ispreplete granjem. a zati m se na-
baci sneg d ebljine 25 cm. Un u trašnjost skloništa može
se urediti za leže ći ili s edeći stav. Ukoliko se podešava
za sedeći stav, sedište treba postaviti u vid u kr uga,
tako d a su vojnici licem okren u ti ka sta blu. Dobra stra-
na takvih skloništa je u tome što se za njiho vu izra d u
može koristiti bilo kakav sneg i može se podizati kada
je snežni pokrivač nizak. Rad na podizanju bivaka o r-
ganizuje se po grupama, pri čemu jedna grupa se če
motke, druga ih postavlja. a treća i sp repl e ć e granje m
i nabacuje sneg. Vrem e izrađ e bivaka za sedeći stav za
deset vojnika izno si oko 45 min.
64
Sl. 16. - Bivak naslonjen na scenu
Bivak nas lonje n na stenu (sl. 16) izrađuje se ta ko
što se za jednu stranu bivaka koristi stena, dok se
spo ljne strane zatvaraju snežnim kockama (60 ><50 x
30 cm) . za to je potrebna okomita ili previsna ste na is-
pod koje se oč isti sneg, a zatim se istovrem eno podi žu
sva tri spo ljna zida visine do 2 m i debljine najmanje
50 cm.
Prilikom zidanja treba tražiti da se bivak naslon i
na stenu i da na vrhu ostane što manji otvor, radi lak-
še izrade krova, pri čem u je najbolje da se, po moguć­
nosti, krov zatvori zidanjem. Ako ovo nije moguće, za
izradu krova koriste se smučke, granje i drugi priručni
materijal i pokriva se snegom d ebljine 30 cm . Ulaz za
65
pognuti stav izrađuje se uz samu stenu, a zatvara se
pravovremeno 'pripre~lj enim sn~im koc kama Uz . ~rem~ izrade bivaka za sedeći stav za 8 do 12 voi-
stenu se izrađuje bankma za sedenje, nika rznosr od 60 d o 75 minuta J
Na sličan način mogu se uredi ti pojedin e pečine, đ Bivak za ve.ći broj vojnika 'u vidu rova (sl. 18) iz-
veće škrape i p ukotine, koje je sa p rednje spoljne stra- ra Uje se kada Je snežni p okrivač veoma visok. Radi
ne dovoljno zatvoriti ili pokriti. Pećine su posebno zna-
čajne jer se u njih mogu skloniti i veće jedinice, ložiti
vatra i kuvati. Vr em e potrebno za izradu tih bivaka je
od 30 min d o I sata .
Pojedinac ili grupa može da b ivakuje ispod previs-
ne stene koja je zaklonjena od kamenja, lavin e i vode.
Bolje rešenje jeste šu plj ina ili otvor u ste ni koji je za-
klonje n od vetra. Na veoma uskim po licama n a kojima
se mora prisilno bivakovati treba se osigurati po pri-
ncipu smaoosiguranja.
Iglo (sl. 17) po diže se, najčešće na otvorenom zem-
ljištu, kada kvalitet snega omogućava izradu snežnih
cigli. Bivak je u obliku ku pe. Izrađuje se po grupama,
tako d a jedna grupa d obro u taba sneg ili ga očisti d o
zemlje, druga obeležava temelj - obod prečnika 3 m , a
treća reže snežne cigle (ve ličine 60 x 50 x 40 cm) i ug-
rađ uje ih. Kada je sneg mek, osnovica se očis ti do zem-
lje i p oč inje zida nje. Bivak zidaju d va vojnika, tako što
-
se od temelja svaka snežna cigla pomeri za nek oliko
centimetara ka unutrašnjosti i gornji sloj cigle odseče
ka unutrašnjosti za 5 stepeni, kako bi se dobila snežna
ku pa visin e d o 2 m . Unu trašnjost svoda i zidova treba
dobro izglačati, ta ko da nigd e ne š tr če k o madić i snega !
iz kojih bi na povišenoj te m peratu ri u un utrašnjosti, ...
m ogla da kaplje voda.
Ukoliko se krov zat vara ske letom od motki i gra-
I
nja, preko njega se r azapne šatorsko krilo na koj e se
nabacuje sneg. Ako je vreme lepo i noći vedre, dovo lj- r
no je krov zatvoriti gustim grmljem i šatorskim krilom.
Dimenzije igloa od ređuj u se prema broju vojnika i sta-
vu u kojem će biti razmešteni.
Sl. 17. - Bivak- iglo
66
67
 toga se u snegu iskopa rov šir ine 150-1 70 cm i du bine
SG-130 cm, što zavisi od raspoloživog vreme na i visine
snega (posle se po sredini produbljuje još za 50 cm).
I . .. . . . - ,
Dužina rova zavisi od broja ljudi i ko lič ine sredstava za
.,
'\ .
r
'. . •
,-
, izradu krova. Prilikom proračuna dužina skroviš ta, za
, dva vojn ika treba predvideti 50 cm. uk oli ko sede jedan
•
~ . , . naspr am d rugog. Ako kvalitet snega nije povoljan, zido-
l• .
' vi rova se nabijaju. Preko rova se stavlja skelet od mot-
. . ,. ki (s mu č ki) koji se pokriva granje m. pap rati, travom i
sl., a preko toga se nabacuje sneg debljine 30 cm. Ulaz
, ' .- II obliku stepenica izrađuje se na kraju rova, gde je rn a-
. , nji uticaj vetra, dok se drugi kraj potpuno zatvara. U
du gačk im rovovima mogu se izraditi mesta za mimoi-
laženje.
Uređenj u unutrašnjosti bivka treba posvetiti punu
• pažnju, kako bi život u njemu bio što snošljiviji. u pr-
~
8. vom redu da bi se obezbedila što veća to plota. za to
se ko risti granje, lišće, suva trava, mahovina i seno) . za
pat osiranje i oblaganje zidova koriste se smučke i kr-
plje. a isp od svoda mogu se r azapeti šato rska krila.
,. Ako je vreme kišovito, izrađuje se odvo dnjavanje. U
.. -; ,.' " prole ć e, kada se sneg teže topi, najbolje je sa krova ski-
vj nuti sloj snega i razapeti šatorska krila.
• - .. I

, . , ~ Manji bivak zagreva se pom oću fenjera i s ve ć a, a

,
- - - . veći i žarom smešten im II lim ene kutije. Sredstva za za-
grevanje treba držati što niže. je r je vazduh tamo n a-
jhladniji. Zbo g toga od hladnoć e tr eba zaštitit prvenst-
. ' .• ,
veno donje delove tela. Na velikim hladnoćaIna i kada
na jednom mestu ima više bivak a, i ako to situacija do-
zvoljava. na sredini između njih loži se vatra (sl. 19).
oko koje se pod iže snežni zid protiv vetra, tako da se
vojnici na sme nu mogu grejati.
Ulaz u bivak treba da bude što manjih dimenzija
i sa strane odakle ne duva vetar. Ukoliko to nije mo-
guće, ispred ulaza podiže se snežn i zid koji štiti od di-

69
68
 . .
SL 19. - Izgled bivaka - igla tp. streljački vod
rektnih udara vetra. Ulazi se zatvaraju snežnim kocka-
ma Sa strane s uprotne ulazu ili na vrhu, smučarsk im
štapom ili cepinom, kroz zid bivaka probu ši se otvor
koji služi za ventilaciju. . ..
Pripremi ljudstva za bivakovanj~" mora se posvet~t ~
potrebna pažnja. pri u lasku u sklonište treba provertn
da li su vojnici obukli suvo rublje, naročito čarape. Po-
re d suvog rublja treba obući i ostalu suvu odeću. Ran-
ce treba isprazniti i u njih staviti noge, i to po dvojica
zajedno. U toku n oći dežurni stalno obil~ s~ loništa i
one kojima je hladno upu ćuje na zagrevanje. Ih lm n~­
ređuje da trljaju pojedine delove tela. za blvakovanJ.e
u snegu podesne su vreće za spavanje od perja l ves-
taćk ih prediva.
. Na o pisan način uređuju se skloništa za stoku ali
većih dimenzija.
70
-
G l ava II
Planinarska oprema
l. OSNOVNA PLANINARSKA OPREMA
Osnovna planinarska oprema koristi se u svim pri-
lika ma. Od početka postojanja menja la je svoj o b lik po-
tčinjavajući se zakonima prirode i planine. Postojala C e '
sve savršenija.
Planinarska oprema mo ra stalno da održava te e s-
nu temperaturu i da je reguliše, štiti od vlage i vetra,
naročito zimi, te da bude prak tična i jedno stavna za ru-
ko vanje. Najprikladniji su vuneni, pam učni i svileni de-
lovi o deće. U o premi treba imati više delova o deć e
koja se koristi prema potrebi.
Vrem enske nepogode s u česte u planini. Za vreme
kiše ili snega treba biti što suvlji, zbo g če ga je dobro
imati rezervne čarape, rukavice, košulje i potkošulje.
U osnovnu planinarsku opremu spadaju: ci pele. ča­
rape, tozluci, rublje, košulje, d žemperi, panta lone, kapa,
rukavice. vetrovka i vetrene pantalo ne.
Cipele se upotreblj avaju ra di zaštite nogu o d hlad-
noće , kvašenja i po vreda. Cipele za kretanje u planini
moraju biti čv rste , od prave kože i sa donom od plas-
tificirane gume. Debeli don omogu ć ava veraču da ko-
risti i najmanje oslonce na steni. Cipe le moraju biti vi-
71
soke da bi štitile gležanj od uganu ća i prilagođen e nozi
(udobne i razgažene) . Tr eba ih redovno održavati: pra-
vilno sušiti i mazati zbog veće otpornosti od vlage i
hladno će .
Čarape održavaju toplotu i štite nogu od mara
kamena i ogrebotina. Prvo se obuvaju pamučne , pa
preko njih vunene čarape koje sežu do kolena ili iznad
njih. Čarape moraju biti odgovaraj uće veličine, čiste i
cele, da ne bi pravile žuljeve.
Tazluci služe da spreče u padanje snega, vode, ka-
menčića i drugog materija la u cipelu. Izrađuju se od
impregniranog platna ili sinte tičkih m aterijal a. Ne sme-
ju biti pre široki, da ne bi smetali pri hodanju. Zakop-
čavaju se, preko cipe la. Sa do nje strane zatežu se tako
da obuhva te pola cipele. Oni prikrivaju celu potkoleni-
cu i priklad ni su za dubok sneg.
Rublje (duge i kratke gaće i potkošulje) poželjno
je da bude od p am uk a da bi koža mogla disati.
Ko šulja mora biti topla, m eka na i dovoljno d uga č­
ka da ne steže i da se ne izvl ač i iz gaća.
Džemper mora biti udoban, komotan, sa dugim
rukavima i da se zakopčava ispod vrata. Izrađuje se od
vune ili mešavine vune i ve šta čk ih vla kana.
Planinarske pantalone izrađuju se od materijala
koji se brzo suši, ne klizi po snegu i ste ni i dobro štiti
od vetra. Dosežu 15 cm ispod kolena i odozdo se za-
kopčavaju. Treba da budu tolike da ne smetaju prili-
kom hodanj a ili veranja.
Planinarska kapa štiti glavu od nevremena. Na nis-
kim -temperaturama ispod nje se nosi vunena potkapa.
Ruka vice tre ba da bud u vunene i dovoljno velike
i tople. Preko njih se mogu navući platnene rukavice
(najlonske ili od drugog sintetičkog materijala), koje ne
propuštaju vodu.
Ve trovka sa k apuljačom izrađuj e se od sin teti č k og
materijala ili impregniranog platn a. Mora biti dovoljno
72
velika, a na ramenima se ojačava zbog kiše . Njen donji
rub, kao i kapuljača, regulišu se pomoću vrpce. Vetrov-
ka se zak opčava ispod vrata, a ima i lastiku koja steže
i na taj na čin ne dozvoljava oticanje to plote.
Vetrene pantalone služe za zaštitu o d vetra, kiše
i hladnoće. Izrađuju se od istog materijala kao i vetrov-
ke. Oblače se preko odeće i cipela.
2. TEHNIČKA PLANINARSKA OPREMA
Tehničku planina rs ku o p rem u čini: rana c, bate-
rijska lamp a, čuturic a, kuhalo, naočare, zaštitna folija,
pribor za prvu pomo ć i osta la oprema.
Ra na c je izrađen od vodootpornog materijala (im-
pregn irano platno, najlon ili pe rlon). Mor a biti čvrst,
dovo ljno velik i bez vanjskih džepova koji bi smetali
prilikom veranja. Le đn a str mo ra da bude što bolje
prilagođena l e đi ma, remnici a nošenje dovoljno široki
i dugi da pri nošenju te žeg ereta ne bi žuljali, da ima
remnik za pri čvršćiv anje o pasa (da se ne bi pome-
rao le vo ili desno). Na v u ranca, gde su spojeni rem-
nici za no šenje, nalazi se čvrs ta petlja (gajka) , koja služi
za vučenje i vešanje ranca. Odozdo je oja čan gumenim
platnom ili gumom. Sa spoljne strane ima pričvrš ć enja
za cepin, dereze i skije .
Baterijska lampa koristi se u svim prilikama.
Neke bate rije se poseb nim trakama pri čvrš ć uju za gla-
vu ili šlem, pa su ruke prilikom penjanja slobodne.
Čuturica mora biti neosetljiva na udare i imati od -
ređenu top lotnu izolaciju. Pored čuturice, cevčice pr e-
čnik a 5-6 m m i dužine 70 cm služi za pijenje vode sa
teško pristupačnih izvo ra i za punjenje č uturic e.
73
 Kuhalo j e neophodno za vre me d užeg bo ravka u
planini. Gorivo je obi čno, plin, benzin, alko hol ili č isti
špirit.
Na o čar e se koriste zimi ili pri jakom
sunc u, a slu-
že za zaštitu očij u od jak e svetlosti, te od
sitnog kame-
nja i leda prilikom zabijanja klinova i kopanja oslonaca
u ledu.
Zaštitna folija (astrona utska) izrađe na je tako da
joj je jedna strana srebrna, a druga zlatna. Na velikoj
hladn oći sre brna strana se okreće ka telu (ona vraća
4/ 5 toplote), a radi zaštite od Sunčevog zračenja postu-
pa se su pr o tn o. Upotrebljava se prilik om bivakovanja
i za topl otnu zaštitu p ovređenog.
Pribor za prvu pomoć sastoji se od prvog zavoja,
elastičnog zavoja, nekoliko običnih zavoja, tableta pro-
tiv bolova, sterilne vate i gaze, sterilnog flastera i
trouglaste marame. Mora biti zaštićen od vlage.
Ostalu opremu sačinjava: priborza ličnu higijenu,
pribor za pisanje. šibice otpo rne na vlagu, nepropusne
vreć ice za rezervnu o premu, krem a za s un čanje, signal-
Sl. 20. - Planinsko uže
ni pištolj sa mecima, busola, karta, mast za zaštitu usa-
na i pribor za čišćenje cipela.
Užad (sl. 20) izrađen a su od ta č ki h (sintetičkih)
3. S PE CIJALNA PLANINARSKA OPREMA vlakana (najlon, perlon), a re e od biljnih vlaka na.
Zbog opterećenja sintetička u d se rastežu od 20 do
Specijalna planinarska op rem a upotrebljava se za SO%, a užad od biljnih vlakana samo 2-4%. U slučaju
savlađivanje teško prolamog pla nin skog zemljišta (ste- pada verača izdržljivost sintetičkog užeta je 5 puta veća
ne, strmine i klizave padine, lavine). Ona mora biti kod užet a od prirodnih vlakana. Sintetička užad su
lak a i jedn ostavna. Izrađena je od specijalnih materi- 20% lakša od prirodn ih užadi, ne upijaju vlagu, pa im
jala. se ru masa zbog toga ne p ove ćava. Osetljiva s u na top-
Specijalnu planinarsku opremu sačinjavaju: lotu izazvanu trenjem ili otvorenim plamen om i vru-
užad (glavno , pomoćno i pomoćna vrpca), trake, klino- ćim predmetima, te na ultraljubičaste zrake koji iza zi-
vi (letnji, zim ski), garab ini, če kići (letnji i zim ski ), ce pin vaju hemijsku reakciju, koja s vrem en om može znatno
idereze. sm anjiti čvrs tinu i izdržljivost užeta. Različito s u oboje-

74 75
na radi lak šeg uočavanja i rukovanja. Po načinu izrade
m ogu biti: pletena, uvijen a i užad čije je jezgro presvu-
Čen o košuljom.
Pletena užad su neprekidna. jer su neelastična
pri prejakom trzaju ne vračaj u se na počet nu dužinu .
Uvljena užad vrlo su el astična, mekana, a rastere-
ćena vraćaj u se na početnu dužinu. Sastoje se od tri
uvijena snopa
Veračka užad sa jezgro m presvučenim košuljicom
često se up otrebljavaju. Jezgro preuzima o ptereće nje, a
košuljica štiti od prebrzog trošenja i mehaničkog ošte-
ćenja. Nedo statak im je što se jezgro i ko šuljica pod -
jednako ne rastežu.
Vera čk a užad treb a da budu čvrsta, e lastična i ot -
porna.
Čvrstoća je najvažnija osobina užeta, a to znači da
ne puca i da se od upire statič ko m tre nju i po d o pte-
rećenjem. Najveća sila koja del uje na uže jeste na d i-
namičkom o pterećenju. Užad od sin tetičkog m aterijal a,
č iji je koeficijent sigurnosti velik , u proseku, podnose
sledeća opterećenja:
košuljica uvi ena
Pre ćnik užeta (m m) 9 II 10 12
Op te rećenje (kp) 2.000 2.600 1280 1.475
Elastičnost je znacajna zbog toga što prilikom
pada akum ulira više energije, budući da se usled elas-
ti čnosti jače iste gne. Koeficijent elastičnosti izno si
3G-SO%.
S inte tička
u žad otporna su n a vlagu i hladn oću,
ali ne i na viso ke temperature.
Svako veračko ure ima upletenu kontroln II nit, iz-
razito žute, plave. crvene i crne boje. zavisno o d boje
76
užeta. Ona je merilo njegove dotrajalosti. Uko liko je ist-
rošeno ili oštećeno i na jed no m me stu, uže je neup ot-
rebljivo.
Da bi trajnost i sigurnost užeta bila što bo lja, treba
vod iti raču na o sledećem: uže se ne srne spremiti vlaž-
no - treba ga sušiti tako da slobodno visi (u navojim a)
na pro maji i senci; da bi se na vreme odredila dotra-
jalost, treba vodit i tehni čki karton (dne vnik ) u koji se
unosi svaki uspon, silaženje. pad -i razna oštećenja na
užetu; uže se ne srne držati uz aktivne h em ikalije; pri-
likom upotrebe č uva ti ga od me haničkih oš t eće nj a,
. I
kao što su ud arci kamena, ce pina ili č ek ića, nagaza no-
gom (naroč it o zimi kada se nose dereze): uže se ne
srne prebrzo propuštati kroz garabin i druge sprave za
silaže nje, je r bi se moglo ošte titi zbog toplote koja na-
staje usled trenja; ne srne se prati u toploj vodi i sušiti
uz p e ć ili radijator; ako je uže zadržalo jak pad - veliko
opterećenje, treba ga ispitati, jer se pri padu bitno me-
njaju njegove mehan ič ke osobine; pre i posle veranja,
prov lač enj em kroz ruke treb a pregledati da uže nije oš- '
te ćen o; odb ač eno uže treba uništiti da ga nek o ne bi
koristio pri penjanju.
Glavno planinarsko uže je p re č nika l G- IZ mm.
za veranje, pravljenje kurirskih pro laz , za spašavanje
i izradu ži čara najčešće se upotrebljav uže od 11 mm.
Dužina užeta je od 4G-SO m.
Najlonsko uže sastoji se od : jezg a, omota i kon-
troi ne niti.
Jezgro po dnosi op te re ć e nj e , pa j njegova isprav-
nost bitna za ispravnost užeta. Omot š ti jezgro od me-
haničkih oštećenja Kontrolna nit služi za kontrolu
ispravnosti užeta i, ukoliko je oštećeno, ne srne se ko-
ristiti za veranje. već za po moćne radove, tamo gde
nije ugrožen ni č iji život.
77
 Izdržlji vost užeta zavisi od debljine. Uže o d 10 mm
može da izdrži oko 2.000 kg i amortizira pad od oko
800 kg; uže od 11 mm izdrži oko 2.400 kg i amortizira
pad od 1.000 kg; uže od 12 mm izdrži oko 2.800 kg. a
amortizira pad oko 1.200 kg.
Pomoćno planinarska uže upotrebljava se za di-
~
1\
J@ 31

zanje i spuš tanje o preme i naoružanja, p omoćn a os igu.

ranja n e obu č enog ljudstva, pri vremena osiguranja na I

~
manje opasnim m estima i za p ojač anje glavn ih užadi.
Samo II krajnjoj nuždi pomoćno planinarska uže može
se, pri os igu ranju vera ča na lakšim ste nama, koristiti
kao zamena za glavno uže, 's tim što se mora postaviti
,) 61
dvo struko. Isto tako za tehničk o veranje .zimi i leti ko-
risti se kao dvo struko uže. Iste je konstrukcij e i izra-
đuje se od istih materijala k ao i glavno planinars ka

~
u že. Du gačko je od ~O m, a prečni k mu je 9 m m.
Izdrži o ko 1.800 kg. a amortizira pad od 730 kg.
Pomoćna vrpca (Prusikova o mča) upotrebljava se ' 71 BI
za smanjenje trenja II pravcima sa mnogo klinova (p ri -

~
likom samospašavanja u vek se moraju imati po dve)
prilikom spuštanja Dilferovim stavom, prilikom sp uš ta-
nja palog verača, za pravljenje improvizovanih nosila,
za izradu sid rišta i pri spaš avanju tehničkim i priru č­ . , 91
nim sred st vim a. Dužina pomoćne vrpce je 4-5 m , a
d ebljina 5-8 m m . U zavisnosti od debljine izd rže
4OQ-12oo kg opterećenja. Broj pomoćni h vrpci određ u­
je se prema zadatku jedinice i karakte ru zemljišta Pri
savlađivanju pri vrem enim osiguranjem svaki pojedinac
mo ra biti obezbeđen p omoćnom vrpcom.
Pomoćna vrpca ču va se i održava na isti način kao
i glavno uže, a pakuje se prema sl. 21. Sl. 21. - Naćin pakovanja po moćne vrpce
Traka se m ože upotrebljavati umesto pomoćne vr- I 2 3 _ poč etak uplita nja sa desne' stran e jed nos tru ko m vrpco m,
4. 5, 6 - početak up litanje sa leve strane jednostru ~om vrpcom,
pee. Pogodna je za stavljanje oko kamenih tornjeva, a 7, 8 _ početak uplita nja dvost ru kom vrp com (p res~vlJena na pola),
9, 10 _ nu"vak i završeta k up fltanja
služi za osiguravanja i spuš tanja. Podnosi veća op te re-

78 79
ćenja nego pomoćna vrpca, što zavisi od širine trake
(15-50 mm), a izd rže masu od 750-3.150 kg. Prili kom
vezivanja trake u omču koristi se kravatni čvor. Odr- \,,", 0
žava se i čuva isto kao i u žad.
Statičko uže je, najčešće, debljine 10 mm i dužine
40-200 m (ko lut). Upotrebljava se za izrad u mostića, !
kurirskih prelaza, lestvica i privremenog osiguranja.
l Telo Ušice
Najčešće je žute boje sa crnom kontroln om niti. Veo-
ma malo se rasteže (pri opterećenju 100 kg 3%, a pri
opterečenju 300 kg 7%).
Lavinsko uže služi za lakše pronalaženje zatr pa-
nog ljudstva i opreme u snežnim lavinama. Izrađeno je
od ve š ta č kih vlakana crvene boje, d užine 25 m i deb-
,
•
Vrh U ~ic e

ljine 3 mm. I Vrh ,

Na jednom kraju lavinsko g užeta nalazi se zam ka
koja služi da se ono zakači za gajku opasa ča ili garabin.
Na svakih 5 m uže je obeleženo žutim plastičnim pr-
stenovima sa ucrtanom strelicom, koja označava duži-
nu i pravac od zamke, odnosno čoveka zatrpanog lavi-
nom .
Lavins ko uže javlja se na početku lavinskog pod-
ručj a, pri č emu svakog vojnika sled uje po jedno uže.
Broj lavinskih užadi u jedinici zavisi od verovatnoće
odronjavanja snežnih lavina. Čuva se i održava kao i
ostala užad.
Klinovi pri veranju služe kao ve šta č ki oslonci u
steni. Izrađuju se od kovanog če lik a, legiranog hroma,
vanadijuma, m olibden a i specijalnih aluminijskih legu- SI. 22. - Yertikalni klinovi
ra, Dužina klinova je 4-30 cm .
Prema obliku i načinu upotrebe klinovi se kako bi klin dob ro ukle štio u stenu. U širim pukotina-
dele: na vertikalne, horizontalne, dijagonalne, univer- ma koriste se drveni klinovi.
zalne, klinove sa alkom, žlebaste klinove U, V, Z. spe- Horizontalni klinovi (sl. 23) upotrebljavaju se za
cijalne, ekspanzione, drvene, snežne i ledne klinove. hori zon tal ne puko tine, a ponekad i za vertikalne - ako
Vertikalni klinovi (sl. 22) upotrebljavaju se u ste- se ne može upotrebiti vertikalni klin . Zabija se u pu-
nama u kojima ima vertikalnih pukotina. Pukotin e mo- kotine širine oko 5 mm, a dubine najmanje 6 cm. Za-
raju biti široke oko 5 mm, a duboke najmanj e 9 cm visno od dubine pukotin e, mogu se koristiti klinovi du.
80
 Klinovi sa alkom (sl. 25) up otreblj avaju se za sve
v.rste pu~otma, ah se teško vade. Koriste se za puko-
lava trne dubine 10 cm i više .
Zlebasti .klin ovi V, V, Z, (sl. 26) upotrebljavaju se
za šire pukotme (od 15 do 30 m m). V zavisnosti od vr-
Ušice

Ušice
~=\=,.o=4)
~~::::~GlaVa
Vrh

Sl. 25. - Klin s alkom

Telo
SL 23. - Horizontalni klinovi u o
Glava Vr
"Telo

~..---:.r
J

~ U~ice

Sl 24. - Dijago nalni klin

žine, 6, 7, 9, ll, 13 i 14 cm. V širim pukotinama mogu

šce
se koristiti drveni klinovi.
DIJagonaini, univerzalni klinovi (sl. 24) upot reb- Glava
ljavaju se za sve vrste pukotina. čija je širina o ko 5
mm, a dubina najm anje 7 cm. Mogu biti različitih ob-
lika (vertikalni i dijagonalni). V zavisnosti od dubine ,
mogu se koristiti klinovi dužine 7, 9, ll, 12, 14 i 17 cm .
U širim pukotinama kombinuje se sa drvenim klino-
vima. Sl. 26. - 21ebosti klinovi UY,Z

82
 prave pom oću svrd la na kojem je obeleženo dokle tr e.
b~ vrtiti ';1 ste~! (oko 2 cm). Kada se napravi rupa, za-
blP . se kh~ kOJI ~e širi (ekspandira) u pukotin i i na taj
na čin se u č vrš ćuj e, On se VIše ne vadi iz stene. Za vre-
me bušenja rupe, radi zaštite očiju, nose se naočare .
Drveni kl~novl (sl. 29) upotrebljavaju se za široke
vertikalne, honzontalne i d ijagonalne pukotine. Obliku-

.,
I

• Sl. 27. - Specijalni klinovi

" lo
U~ i ce o
Sl 28. - Ekspanzioni klin
I
ste i dubine pukotine, upotrebljavaju se klinovi d užine
7, 9, io, 12, 13,5, 15, 16 i 18 cm. Zbog toga što se ob-
I
likuju prema pukotini, pon ekad ih je nemoguće iz nje
izvaditi.
I
Sp ecIj aln I klinovI (sl. 27) različi tih su oblika i du-
SL 29. - Drveni klinovi (načini upotrebe drvenog klina sa metalnim kli-
žine (5 - 8 cm). Upotrebljavaju se u veom a uskim pu- nom)
kotinama (širine 2 mm i više) i dubine od 2 cm pa na-
više, te na mestima na kojima se ne može naći priro-

C'~~~
- - - D
dan oslonac. Koriste se za veranje, kao ve š tač ki os lo-
nac, a nikako za sidriš te, jer se veo ma lako iščupaju
ako se jače opterete, a i na male trzaje.
= = =
E kspanzIonI kli novI (sl. 28) upotrebljavaju se na
'I
glatkim stenama, tamo gde nem a pukotina. Rupe se ! SI. 30. - Snežni klin

84
85 /
ju se prema p ukotini u koju se uvlači omča debljine 6
mm. Mogu se upotrebiti i bez orn če. Tada se pored dr-
venog zabije čelični klin.
Više puta u potrebljene klinove treba ispraviti i
pr ekontroli sati da nis u na pukli prilikom vađenja:
Snežni klinovi (sl. 30) koriste se u stenama u ko-
jima je sneg veoma čvrst, a II sabijenom snegu u pot-
rebljavati duge profilaste snežne klinove, napravljene
od lakog materijala.
Lednl klinovi (sl. 31) služe za osiguranje vera č a u .I
stenama sa ledom, naročito II vertikalnim stenama i II
previsima. Dužine su 8- 30 cm, a prečnika 8-16 mm .
Mogu bi ti o bi čni , svrd lasti i polucevasti. Obični i s vrd-
lasti klinovi ko rist e se u mekom i srednje tv rdom ledu.
U tvrdi ili vodeni led zavija se klin sa sitnim navojima,
jer on sprečava da se zajedno s njim izvuče cela grudva
o koloog leda Najbolji su šu plji spiralni klinovi.
PoIucevasU spiralni klinovi ne ispunjavaju celu
šu pljinu koj u sami naprave, pa se upotrebljavaju za
manja opterećenja prilikom napredovanja.
Garabin (sl. 32) je metalni prsten izdu ženog oblika
koji se upotreb ljava za spajanje užeta sa klinom u ste-
ni, za vezivanje planinarske užadi, o mči, Iestvica, pri-
vrem enih osiguranja i sredstava za spašavanje . Nije
preporučljivo upo trebljavati ga za spaja nje dva plan i-
narska užeta. Garabin se sastoji od tela, preklapača i
opruge, a mnogi imaju i maticu. Izrađen je o d č elik a
ili od aluminijskih legura . Može biti ovalnog, bubrežas-
tog ili kruškastog ob lika Otvara se pritiskom na pre-
klapač, a pod dejstvom opruge sa m se zatvara. Gara-
bin koji se nepra vilno o tvara ili zatva r a nije za J
upotrebu! Obični garabini, bez mati ce, koriste se pri- Sl. 31. - Leden i k linovi
al obični
liko m veranja za osiguranje, a nikako u sidrištima. Iz- bl svrdlasu
cl polucevasti spiralni
državaju opterećenja najmanje od 1.800 kg. Garabini sa :I
maticom prvenstveno se upo trebljavaju pri spasava nju,
i
86 87
 dizanju i spuštanju teret a i prilikom pravljenja privre-
menih osiguranja, mostića i žičara. Moraju izdržati op-
tereć enja 2.000-5.000 kg. Prili kom upo trebe mati ca
mo ra biti zavijena. da se garabin ne istrgne. Upotreb.
ljavati samo one garabine koj i Imaju ugr a virana
dozvoljeno opte rećenj e I znak pro izvođač a!
Ček ić se koristi za pobijanj e i vađenje klinova i
A-eklOpal': kao os lonac pri veranju zimi. Mogu biti letnji i zimski
(sl. 33).
Letnj i planinarski ček ić služi prvom verač u za
zabijanje klin ova i podešavanje pristupa pukotini, a za-
dnjem veraču za vađenje kli nova U trošnoj - krušljivoj
steni njime se mogu uređ ivati os lonci za ruke i noge
i čistiti kam enje i zemlja sa rukohvata i police. Sastoji
Sl. 32. - Garabin o se od glave i drške. Glava ček ića sa kljunom izrađena
je od če lika, a drška je od drveta ili od m etala. Radi
lakšeg rukovanja drška se p re sv lač i gumom . Na nje-
nom kraju nalazi se rupa. Kroz nju se provlači vrpca
o kojom se čekić veša preko ramena ili učvršćuje za
ruku. Dužina om č e treba da omoguć i pobijanje klinova
u svako m položaju. Masa čekića je između 0,46 i 0.73
kg. Nosi se u rancu, a prilikom veranja u alki na pojasu
ili butini.
Zimski pl aninarski č e kić služi za pobijanje klino-
va, kao oslonac pri veranju u Ied u d snegu. Ima duži
kljun i dršk u. Zašiljeni deo završava se nazubljenim vr-
hom. Izrađen je o d čel ika. Njegova m asa je 0,62 do 0,86
kg, a d užin e 30-36 cm. Svaka veračka grupa mora biti
snabdevena najmanje sa d va če k iča (letnji ; zimski).
Čeklč - bajla (sl. 34) služi za pobijanje klinova,
, kao os lonac prilikom veranja i za spuštanje II snegu i
led u. Njegova dužina je 50 cm. To je kombin acija zim-
skog čekiča i cepina Na jedn oj strani glave ima kljun,
al Letn)1 bl Zimski a na drugoj zadebljanje koje služi za pobijanje klin ova.
Sl. 33. - Plani~ski čekići Glava je izrađena od specija lnog če li ka, a d r ška od veš-

88 89
 Glava
ĆOklja ­
10-20 cm, blago do strmo po vijenu nadole, radi lakše
Kljun ova
kljun izrađe stepenica. Sa donje strane čaklja je nazubljena,
o
o da bi se bolje zakač ila II snegu. Pomoću zakivki i ispus-
ka ta glava je utvrđena na dršku dužine 45-100 cm. Dr ška
Lopatica
je od kuvanog jasenovog drveta ili nikla, hroma, mo lib-
dena, presvučena gumom ili veštačk i m vlaknima. Na
do njem d elu ojačana je čeličnim prstenom, na koji je
Drsk usađen ili navijen čeličn i šiljak du žine do 6 cm. Na dr-
Pokretna Omća
Pokretna šku je pričvršćena pokretna alka sa omčom. Ona klizi
alka_~~ alka između glave i graničnika na dršci i služi da cepin pri
Granič ni
veranju ne ispadne iz ruku. Bez pokretne oroče ili u t-
vrđivača i graničn ika eepin je neu p otrebljiv za k r e-
tanj e i veranje po zasneženim pa dinam a! Posle
Orrta
Prsten upotrebe ce pin se osuši i podmažu se metalni d elovi,
a ako je drška drvena, povremeno se impregnira. Za-
Šiljak
Prsten šilje ne d elove cepina treba posle s vake upotrebe pre-
Šiljak gled ati i, po potrebi, naoštriti. Masa cepina je 650-950
U vrdjivač gr.
Sl. 34. - Cekić - cepin Sl. 35. - Cepin Broj cepina II jedinici zavisi od zemljišta i vrs te
baila snežnog pokrivača. Manje jedinice (o deljenje, vod) po-
nekad treba II celini snabdeti cep inim a.
ta čk ihvlakana, nikla, hrom a i molibdena ili drveta. Dr- Dereze (sl. 36) koriste se za bezbedno kr etanje i
ška se završava šiljko m na kome se nalazi pokretna ver anje p o tvrdom i zale đe n om snegu, smrznutim str-
alka sa omčom. mim travantim padinama i II listopad nim šu ma m a.
Ce p ln (sl. 35) je namenjen za izradu stepenica i os-
lona ca u tvrdom snegu i ledu, kao oslonac pri veranju
i spušta nju na strmini. zaleđenim padinama. za ko čenj e
pri pokllznuću, te za izradu bivaka u tvrdom snegu, u č­
vršć enj e privremenih osiguranja na snegu i tvrdim pa-
dinama, skidanje snega sa dereza i pri spašavanju po-
vređenih. U nedostatku drvenih prečki - stepenica
može se koristiti za izrad u planinarskih les tvi i mo-
stić a . Dereza
Sastoji se od glave i drške. Glava ima lopaticu rav- SL 36. - Deret e
nog ili ovalnog oblika, širine 5-8 cm, i čakiju dužine Brojev i 1-7 označavaju redosled vezivanja
trake p re ko cipe la

90 91
 Kretanje pomoću dere za je brže i manje zamara. One
ne dozvoljavaju klizanje, pa često neće biti potrebno da
se cepinom u tvrdom snegu izrađuju stepenice. Neza-
menjive su pri veranju po zasneženim i ledenim padi-
nama Dereze moraju dobro da priležu uz cipelu, koja
se u njima ne srne pomerati. Na cipelu se vežu čvrstim
trak ama. On e ne smeju biti s u više zategnu te, da n e bi
zaustavile cirkulaciju krvi i uzrokovale smrzavanje sto-
pala, niti s uviše labave, d a ne bi spale. Zatežu se prem a
redosledu na slici.
Izrađene su od specijalne legure. Imaju 12 ili 14
zubaca Mogu biti jednodeIne i dvodelne i mogu se
podešavati p rem a brojevima cipela od 36-41 i 42-47.
Dereze od 12 zubaca im aju dva zuba o krenuta nap re d,
a one sa 14 zubaca imaju č etiri zuba okrenuta napred.
Dereze sa manje od 10 zuba opasne su ineupotrebljive.
Oštećene dereze ne smeju se upotrebljavatI! Pre
svake upotrebe moramo proveriti ispravnost dereza i
traka za vezivanje.
4. METALNE ZAGLAVKE - NAPRAVE ZA SIROKE
PUKOTINE
Pored klinova koji se korist e u ste ni, m ogu se ko-
ristiti i metalne zaglavke - naprave za široke p ukoti-
ne. Metal ne zaglavke upotre blj avaju se radi bržeg i lak-
šeg napredovanja i osiguravanja u steni, a nikako kao
osl onac za sidrište. One ne zahtevaju up otrebu čekića.
Koriste se umesto klinova u čvrsti m stenama i puko-
tinama širine 1- 10 cm. Rad sa njima prilikom veranja
uštedi mnogo vremena. klinova i snage. Metalne za-
glavke (sl. 37) sačinjavaju: klinaste hvataljke, m ati ce
(šes tougao ne hvataljke), »T« hvataljke, kuka - đavolja
kand ža, lep tir - frend i odstranj i va č hvataljki.
92
KlInaste h vataljke (sl. 37a) prirre njuju se za pu-
kotine širi ne od d va do nek oliko centimetara Manj e
hvataljke o pr emljene su čeličnom sajlom, a veće po-
moćnom vrpcom . Izrađen e su od duraluminijuma. Nji-
hova masa je od 3 do 100 gr, a nosivost im je od
2s(}-1.000 kg, i više , što zavisi od veličine hvataljke.
Postoje različite varijante (od 3 do 6 nastavaka) po-
moćnih klinastih h vatalj ki, koje uštede mesto na vera č­
ko m pojasu (zbog toga što su vezane jednom sajlom i
ulaze jedna u drugu, tako da izgledaju kao jedna veća
hvataljka).
Matice (š es to ugaon e h vataljke) (sl. 37b) upotreb-
ljavaju se za pukotine širi ne o d jed an do nekoliko ce n-
timetara. Njihova masa je od 3 do 220 gr, a podnose
masu od 500 d o 1.000 kg.
»T« hvataljke (sl. 37c) manje se u potr ebljavaju, ali
su bolje za horizontalne pukotine sa paralelnim strana-
ma. Upotrebljavaju se za sred nje i široke p ukotine.
Leptlr-frend (sl. 37e) upotrebljava se umesto kli-
nova i zaglavki. Njega karakteri še to što, zavisno od ve-
ličine. izdrži velika opterećenja. Brzo se vadi iz puko-
tine i nam ešta jednom rukom, čak i pod uglom od 30·.
Upotrebljava se II pukotinama različite širine i sa raz-
ličitim uglom među stenama. Izrađen je od legu re du-
raluminijuma. Postoje 4 veličine leptirova. namenjene
za pukotine širine 2-10 cm . Mehanizam se sastoji od 4
kružna ek scentra (koji se o kre ću oko jedne ose), opru-
ge, pletene žice (kojom se eksc en tri prikače) i produ-
žetka (repa), koji na kraju im a otvo r za nameštanje ga-
rabina. trake ili pomoćne vrpce. Njegova masa je
9(}-200 gr. Upotrebljava se, pre svega, u tvrdim stena-
ma. Izdržava opterećenje veće od 1.700 kg.
l Kuka - đavolj a kand ža (sl. 37d) upotrebljava se za
napredovanje na stenama koje imaju male ljuske. gde
su izuzetno tanke pukotine. i to za kačenje u rupe
93

\ ods tranjivanje hvat aljk i koj e se ne mogu izvući slobod-
a j Klinas ie hvataljke
bl Matica liulo1JgOllOO
~toljkQ I
cl.T" hvaloljka
dlKuke đjQ't'Olje kandie
I l Odstslronjivaf hYataljki
e) lepi.. - frend
Sl. 37. - Metaln e zaglavk e
izbijenih klinova. Rad sa njima je veoma opasan, zato
osred nji alpin isti r etko kad u p otrebljavaju tu vrs tu p o-
moćno g sredstva.
Odstranjivač hvataljki (sl. 37f) up otrebljava se za
nim trzaj em. Za odstranjivanje hvataljki d ovoljno je od-
stranji va č em lagano p ovući ili njime trznuti suprotno
smeru opterećenja (obićno nagore). Za lak še vađenje
odstranjivačem hva taljki ponekad se treba pomoći du-
gim klinom ili če k iće m . -
Pri u p otrebi hvataljki, kao p rednosti, ističu se: jed -
nostavnije ih je koristiti nego zabijati ili izbijati klinove;
lakše su o d klinova ili sli čn ih sredstava; ne oš teć uj u
stene, odnosno ne ostavlja tragove; rad sa njima je .
mnogo brži; jedna hvataljka može se upotreb iti II više
raz liči ti h pukotin a; duže traju nego metalni ili drveni
klinovi.
Upotreba hvataljki im a i slabih str ana: nisu pogod-
ne za veo ma male puk otine; re đe od klinova se up ot-
rebljavaju za krte ste ne jer su on i sigurniji; II pukoti-
nama koje se šire prema vani inadole otk ačuju se (iz-
uzetak su lep tirovi koji su b olji o d drugih pomagala);
kod manjih hvataljki manj a je nosivost, koja je us lov-
ljena manjim ispustima za zamke ili pletenice, što je za
neiskusne ve rače do datno p sihičko op te reće nje.
Obuka u u potr eb i hvataljki i načini os iguranja i
napredovanja obavlja se na verač k o m poligonu (steni),
na kojem se nauči birati odgovaraj uće hvataljke i sti-
cati poverenje u njih i u se be.
Načini upotrebe hvataljki prikazani su na sl. 38.
Najlakši, najsigurniji i jedin o pravilan način up otrebe
hva ta ljki u vertikaln im pu kotinama (ko je se zatvaraju
nadole i pr ema vani) prikazan je slikama 38 a, b, e i
g, dok je slikama 38 d i e prikazan n epravila n i opasan
način upotrebe. Kako se nameštaju u vertikalne, tako

94 95
 se name štaju i II dijagonalne pukotine. Način nam ešta-
nja u horizontalne pukotine prikazan je slikama 38 f i
h. Taj način up otrebe veoma je kornplikovan, zato ga
treba mnogo trenirati. One su se dobro pokazale pri-
likom kombinacije hva taljki, koje se opterećuju u s u p-
rotnom pravcu (sL 39a). Takav način nameštanja dobar
I je i za vertikalne i za dijago nalne pukotine (sL 39b). Nji·
hova prednost je u tom e što tako nam eštene hvataljke
preno se optere ć enj e II različitim pravcima.

~
Uže je najbolje ka č iti sa produženom zamkom i
dva garab ina (sL 3ge). Slabije je samo sa garabinom i
produžnom zamkom (sl, 39d), a op asno je sa zaveza-
nom zamkom , pomoću čvora za h vataljku, posebno
'I
'1 'I
I ako hvataljka ima zamku od čeličnog užeta (sL 39c),
koje pri o p te reće nju prekin e napravljeni čvor (pro duž-
" :, nu zamku). U s l učaju da nedostaje pomočna vrpca, do-
.,
:.
J Nepravilno
zvoljen je način upotrebe prikazan na sl. 39f.
zamke hvataljki mogu se u potr ebljavati kao pro -
.,"" dužne zam ke pri kačenju za klin.Pravila n način upotre-
"':
be pri kazan je na slici 39f, a opasan i način koji se ne
:' srne upotrebljavati prikazan je na slici 39g.
•1
d:
5. POMOCNA PLANINARSKA OPREMA

Pom oć na planinarska oprema upotrebljava se za

olakšavanj e r adnji i postupak a prilikom kretanja, vera-
nja - napredovanja II planini. U tu o premu spada: snež-
na lopatica, krplje, lavinska sonda, verač ki pojas, verač­
ke lest vice, planinarske lestve (m etalne, kudeljne i im -
hl provizovane) i stolica.
Snežna lopatica (sl. 40), ako je pobijena dublje u
Sl. 38. - Načini upotrebe hvataljki sneg, veoma je dobro sredstvo za osiguranje II snegu.
Ako se stavi na kljun (šiljak) cepina ili na č ek i ć , može

97
96
 Sl. 40. - Sne žna lopatica

C11Dobro lcpterečenje u
II.V0tnom pravcu I

dj Slobo II Najbolje
c lOpQsno

I
l
Sl. 41. - Krplje
t j Pravilno 1ll OpQsno

poslužiti za izrad u igloa ili m edv eđe rupe. Izrađena je

Sl. 39. - Načini kombinovanja hvataljki
od aluminijuma, a njena masa je ZOO-SOO gr.
Krplje (sl. 41) upotrebljavaju se za hod anje po duo'
bokom i mekom snegu. Sastoje se od jasenovog ili alu-
minijskog okvira II koje su ispletene platnene ili na-
jlonske trak e. Sa strana imaju alke kroz koje se pro vla-
či traka . za vezivanje na cipe le.

98 99
 Lavinska sonda »Lindeman« (sl. 42) upotrebljava ma se mora veoma pažljivo raditi. U tvrdom snegu šip-
se za pronalaženje ljudi i opr~m7 II .sn~žni~. lavinama ke se Jome i krive, naro čito na spojevima sonde. Sonda
i na nos ima. Sastoji se od 5 čehčmh šipki (duzme 80 cm se čuva II platnenoj vrećic i. Mora biti stalno očišćena
i prečnika 5 m m) ili du raluminijskih c~vi (d užina .?O i podmazana.
cm i prečnika lO mm), m esingan ih sRojmca ~a kraje: Verački šlem (sl. 43) jeste jedan od najpotr ebnijih
vima šipki, zavrtnjeva i tanke čelične zrce (m~lIee) .radl de lova opre me i služi za zaštitu glave verača pr ilikom
spajanja šipki. Dužina cele sonde je 4 m. Krajnja šipka pada, te za zaštitu od kamenja, a i kiše. Izrađen je od
na donjem kraju ima mesingani vrh sa zubCl~a (sudi- specijalnih plastičnih masa. Slem mora da prigušuje
cu «) za zahvatanje parčadi od ela, opreme I trave u udarce, da bude lagan i teško lomljiv, da štiti od ka-
snežnoj lavini. So nda na vrhu ima i maticu za zatezanje menja koje pada velikom b rzin om, te da ne smeta pri
pojedinih članaka. Savitljiva je i može da se ponekad upotrebi. Na glavi ne srne stajati čvrsto, jer tada ne
okrene i ustranu.
Sonda »B llgle r« sastavljena je od čeličnih članaka
i mo že se nastavljati onoliko koliko ih ima, ali ne pre-
ko 5 m, jer se šipke krive i posle toga nisu upotreb-
ljive. . ..
U ned ostatku lavinsklh sondi m ogu se koristiti
smučarski štapovi bez krplji ili oni sa krpljama okre-
nuti na drugu stranu, bez ručki. . . . ,.
Da bi se izbegle povr ede zatrpanih ljudi Ih ošteće­
nja opreme, te radi sprečavanja oštećenja sondi, sa nji-
Sonde smotane 2 Q pakovQnje sa pet delcw i
ćelitnom sajlOlTl debljine 2 rrsn

,
f

(-_~-~~~~~_~~;;;;~;~~~~~~-_~_-_-_-~~(J
Sl. 42. - Lavinska sonda Sl. 43. - Verački šlem

100 101

\
..,
o

PRQii cleo
zo.dii deo

Sl. 44. - Ve rač1d pojas

smanjuje silu udarca On treba da što više apsorbira

udarac i da ga podjednako rasporedi po glavi. Un utraš-
nje kružne trake smanjuju udarac i čine ga elastičnim .
Pros e čn a masa šlema je 350 gr. •
Vera čki pojasevi (sl. 44) u potr ebljavaju se umesto bl
kla s ičn og vezivanja oko pojasa. Izrađeni su od širo kih
najl on skih traka. Prili kom pada vera č ki pojas mora op-
terećenje jednako raspored iti po celom telu. Telo pa-
log ve ra ča mora biti pod što v ećim uglom, što znač i da
je neo phodn o vezati se im ad pasa, pa do grudi (gde je
krajnja .dozvc liena ta č ka vezivanja). Na slici se vidi iz- •
gled pojasa sa prednje strane, ako se spaja p omoćnom
vrpcom debljine 8 mm, za koju se kasnije kači garabin cl
Hi u pliće osmica sa glavnim užet om. Tačka spajanja
užadi sa zadnje strane zaštićena je pomoću mekane
ko že koja ujedn o ne dozvoljava pomeranje traka na
nepravilnu stranu.
Veračke lestvice (sl. 45) upotrebljavaju se ta mo
o
,
gde prirodni oslonac nije dovoljno velik ili se ne može I
up otrebiti pri veranju. Njima se savlađuju glatke ploče, Sl. 45. - Ve račk e lestve

102
103
previsi, krovovi i slično. Dužine su 1,5 do 2 m. Prilikom
veranja II težim stenama svaki verač mora da ima kod
se be troje lestvice. . . tava izrađene su od jasenovog drveta, prečnika 20 mm,
Lestvice se mogu izraditi od pomoćne vrpce ili tra-
ke d ebljine 6 mm i p re č k i od d rveta, alu minijuma,
plas tike, čvrstih najlonskih traka, ili kombinacijom na-
jlonskih traka i p re čki ,
Najbolje su lestvice koje odozgo imaju kuku »fifi« ,
(sl. 45b), koja se postavlja u alku klina. Neke kuke
mogu se koristiti kao oslonac za ruke (sl. 45c). Kuka
je vrpcom vezana za pojas verača, tako da se lestvice
mogu vaditi bez naginjanja. potezanjem vrpce.
Planinarske lestve služe za masovno penjanje i si-
laženj e preko o komiti h delova stena i za izrad u im p ro-
vizovanih planinarskih most ića na prelazima preko b u-
jice, potoka i manjih klisura. Mogu da budu m etalne,
kudeljne i impro vizovan e (sl. 46).
Metalne lestve izrađene su od čeličnih užadi, pre-
čni ka 4 mm i dužine 5 fi i na krajevima imaju oroč e
j -
al Metalne bl Kudeljne c)ImJ)l"D'o'izovane
testve lestve lest'le
Sl. 46. - Plan inarsk e Iestve
104
za nastavljanje više lestava. Mal e su mase (2,5 kg), pa
su pod esne za svako zem ljište . Pre čke (ste penice) les-
ili od duralum inijuma, pre čnika 10 mm i d užine 15 cm.
Na uže su pričvrš ćene posebn im spojnicama. na rasto-
janju od 30 cm.
Prilikom upotrebe lestava čelično uže treba čuvati
od udara i presavijanja. Drvene pre čke se povremeno
impregnišu. Lestve se pakuju II vidu ralne.
Kudeljne lestve mogu da budu formacijske ili da
se izrađuju od glavnog planinarskog užeta (statićkog).
Različite su dužine, zavisno od visine stene i dužine
užeta. Pre č k e
(stepenice) izrađuj u se od tvrdog drveta
(pre č n ika 20 mm i dužine 25 cm). Širin a lestava je 25
cm, a na krajevima užeta postoje o roče za učvrš ć iva nj e
za o slonac. Uže od ve šta čkih vlakana nije pogodno za
planinarske lest ve, jer se pod teretom previše rasteže.
Improvizovane lestve izrađuju se od glavnog pla-
ninarsko g užeta, na taj nači n što se na njima rade čvo­
rovi sa omča ma dužine 2S cm, na međ us obnom rasto-
janju 40 cm. Takve le stve ne iziskuju izradu drvenih
prečk i (stepenica). Podesne su za prelaz preko previs-
nih stena.
Posle upotrebe, lestve od užadi treba razvezati i
užad spakovati, kao i pl an inarska u že. za izradu lestava
koriste se glavna planinarska užad (stati čka, koja se ne
mogu koristiti za osigu ranje veraćkih grupa). Na veo-
ma opasnim mestima lestve se mogu osigurati po moć­
nim planinarsk im užetom.
Stolica se u po trebljava pri ve š ta čkom savlađiva­
nju stena (bušenje stena), jer se vera č manje zamara
ako sedi na sto lici. Može poslužiti i za odmo r. I zrađuj e
se od drveta i pomo ćni h vrpci ili čv rste široke trake.
105
 6. OPREMA ZA SPUSTANJE
Oprema za spuš ta nje služi za lak še i brže spuš ta nje
opreme i vojnika po užetu. U tu oprem u spada: o smic a,
rogatka, pločica i sigurnosna spu štalica,
Osmica (sl. 47) je osnovna i jedinstvena naprav a
za spuštanje tereta i vojnika Ona preuzima ce lokupna
opterećenje (trenje) , tako da se ne šteti odeća Slaba
strana joj je što se prilikom brzog spuštanja oštećuje
uže. Sastavljena je od d va prstena: manji 25 mm i veći
50 mm, koji su m eđu so bno spojeni vratom osmice. Pri-
Mali prsten
Vrat
Ve liki prs ten
Sl. 47. - Osm ica
106
likom upotrebe prvo se mota uže oko osmic e, a zatim
se ona pričvrsti sa garabinom za pojas ve rača. Dužina
'osm ice je 137 mm, a masa 100 gr.
Rogatka (sl. 48) je naprava za spuštanje tereta i
vojnika. Ona preuzima ce lokupna opterećenje. Rogatka
ima dva o tvora (veći i manji) i tri roga (jedan rog se
nalazi u veliko m, a dva po red m alog otvora).
Uže se posta vlja u rogatku tako što se provlači
kroz veliki o tvor sa do nje strane, između roga i o tvora
na prednju stranu, zatim se prebaci preko spo ljašnjeg
dela velikog otvora na zadnju stranu, kod sredine, pa
ide sa zadnje strane preko roga na prednju stranu, sa
prednje strane preko vrata na drugi rog, a iz njega se
dalje povlači kao do sa da, samo obrnuto. To je jedan
od načina nameštanja užeta u rogatku. Sa njim se po-
stiže trenje kojim se regu liše brzina spuštanja. Na ve-
rački pojas pri čvrš ć uje se pomoću garabina koji se
kači u mali otvor, tek po što je uže po stavljeno. Masa
joj je 160 gr.
Pl o čica upotr ebljava se u kombinaciji sa garabi-
nom ili pomoćnom trakom. Kroz rupe se provuku oba
kraka užeta za silaženje i zakač i garabin između užeta
i p lo čice, ta ko da je matica o kre n uta od ploćice ili se
pri č vrsti pomo ću po moć n e vrpce za pojas. Debljine
uža di koja se mogu koristiti je du plo 9 mm , duplo 11
mm ili kombinacija 9 i 11 mm . Vrlo je lak a (50 gr) i
mala, zb og toga je vera č i često upotreb ljavaju.
Sigurnosna spu štallca (sl. 49) koristi se za spuš-
tanje . Ona ima e ksce nt rič no montirano no se će vrele no,
koje omogućava mekan prijem i minimalno o štećenje
užeta. Spušta se tak o što ruč icu pritisn emo nado le, pa
čim pritisak na ručicu popusti, kočnica auto matski za-
ustavlja kretanje. Koristi se za uže pre č nika 9-12 mm.
Dozvoljen o opterećenje je 7.500 kg.
107
 mali otvor 7. OPREMA ZA PENJANJE

Oprema za penjanje služi za brže i lakše penjanje

po užetu. U tu opre mu spadaju: hvataljke, žimari, nož-
na penjalica, prsna penjalica. bloker, plas t ična koturača
sredina i os igurač.
za penjanje uz uže koriste se hvataljke koje zame-
rogovi njuju kl as ični Prusikov č vor, » I NSA «-čvo r ili garabin-
ski čvor. Služe za podi zanje uz uže. Njiho va česta up ot -
reba o štećuje košuljicu užeta i klizi po zale đ enom uže-
tu. To se ne dešava sa hvataljkama tipa »ž imar «.
Hvataljke tipa »hfjebler« (sl. SDa) ili obuhvatna
\ grivna upotre bljava se za penjanj e p o glatkom užetu,
veliki otvor
Sl. 48. - Ragatka

QJ Hijebler

'.
•
.,
Sl. 49. - Sigurnosna spuštalica
o Sl. 50. - Hvatalike
bl1:imar

108 109
debljin e 7 do 14 mm , samospašavanje i blokiranje uže- rađena je II dve varijante . za desnu i levu ruku - nogu.
ta prilikom spuštanja povređeni h. Grivna II potpun osti Sas toji se od tel a penjalice, čeličn og o d livka sa kosim
zamenj uje Prusikov i . I NSA.--čvor. Izrađ ena j e od alu- . iglicama, osigurača koji sprečava ispadanje užeta. ruč­
minijuma i sastoji se od tela, polukružnog zatvarača i ke i zakovice.
obarača sa oprugom. Na telu grivne nalazi se uvo i po- Prsna penjalica (sl. S2) namenjena je za penja nje.
lukružni zarez. U uvo se kači garabin ili čvorom utvr- Nosi se vezana u vera čkom pojas u. priljubljena je uz
đena vrpca, a u po luk ružni zarez uže za penjanje, od -
telo (sl. S2a). Oblikovana je ta ko da plosnato leži na pr-
nosno blokiranje. Obuhvatna gri vna radi tako što se sima. Na verački pojas pričv ršćuje se p omoću trouglas-
tih o sigurača. U kombinaciji sa nožnom penjalicom
po lukružni zatvarač okreće oko osovine i pritiska na
(može i sa osigura č ern, blok erom i Prusiko vim čvo­
uže II telu grivne, dozvoljavajući mu kretanje samo II
rom) omogućava naj lakše i najudob nije penjanje. Služi
jednom p ravcu, dok je pok r et užeta u drugo m p ravcu i kao samoosiguranje pri penjanju lestvama i strmina-
potpuno blokiran. Obarač ograničava kretanje zatvara- ma (sl. S2b). Sastoji se od tela penj alice, blok irane če-
ča naniže, a pritiskom na obarač oslobađa se zatvarač
tako da se uže može skinuti sa grivne. Obarač se na-
mešta je dnom ruko m, tako da se palcem pritisne na-
niže, kažiprstom povuče zatvarač nado le, a ostalim pr-
stima i dlanom pridržava se u vo. Ako je uže od 9 m m ,
hvataljka podnosi silu od 300 kg, a ako je od 11 m m,
Če lič n i odlivak
po dnosi silu od 380 kg. Visina podizanja je 20-30 cm. (sa kosim iglicama)
Posle upo trebe grivna se očisti, a osovina po vremen o Osigurač
podmazuje. Masa obuhvatne grivne je 3S0 gr.
Hvata ljka tipa »žlm a r« (sl. SOb) ima složeniji me-
hanizam i upotreb ljava se II paru. Sa donje strane ima Telo penjalice
otvor za zamku, koja se opteretio Sa užadima debljine
7- 14 mm izdrži opterećenje od 4S0 kg. Postoji i hvata lj-
ka sa drškom koja služi kao os lonac za ruke. Njena Ručka
masa je SOO gr.
Nožna penjalica (sl. SI) koristi se prvens tveno p o
užetu, pa je tome prilagođe n i njen oblik. Način nameš-
tanja užeta II vodilicu i nem ogućno st njegovog izvl ač e.
nja iz vod ilice prikazan je na slici Sl a i b. Može se
upo trebljavati i za osiguravanje pri veranju i spuštanju
(sl. Sic) te i za samoosiguranje (sl. Sl d). Iz- Sl. Sl. - Noina penjal ica

lIO 111
I
 - o o

- o o

- o

' - 0

I
1
O o

O .

o -O
Sl. 51b. - . .~Nemogućnost
. izvlače n/a
.
l«.eta tl vodilice
o - O

....
Sl. 51a. - Način nameštania užeta
u peniolicu Sl. SIc. - Osiguranje suverača

112 113
 " lo penjalice
Zakovica

\S~~W-:-ilt-":"'_Blokima čeljust
Rupa

Opruga osigurča

Velik i trouglasti garabin

SI. 52. - Prsna penjalica.

I
•
I

Sl. 51d. - Samoosigu ranje priliko m penjanja

,.
.i ,l
ljusti sa kosim iglicam a, opruge osigurača, zakovice,. ve-
!ikog tro uglastog osigu rača i malog trouglastog OSIgu- . Sl. 52a - Način postavljanja
rača ,;
.,
I u vera čki pojas

114
115

si. 52b. - Samoosiguranje pri penjanju
Bloker (sl. 53) zbog mali h dimenzija i mase upot-
rebljava se najviše prilikom korišćenja prirućnih sre~­
stava za spuš tanje ili osiguranje, a usp ešno zamenj uje
i nožnu penjalicu. . pod op terećenjem . Koristi se sa jednim ili dva užeta,
Nožna penjalica, prsna penjalica i ~Ioker kbze. u z-
duž užeta samo U jednom sme ru. dok Je pomicanje u
116
o D
o·
Sl 53. - Bloker Sl. 54. - Plastična kotura ča
- kotur
suprotno m smeru one mo gu će no blokimim ježom .
Kose iglice na čeličnom odlivku omogućavaju trenutno
hvatanje na blatnjavom i zale đenom užetu. Sa sve tri
penjalice rukuje se samo jednom rukom , ali samo kada
su rasterećen e. Koriste se za uže debljine do 15 mm.
Dozvoljeno opterećenje je 400 kg.
Plasti čna kotura ča-kotur (sl. 54) služi d a prili-
kom postavljanja na garabin smanjuje trenje užeta kad
. se podiže teret ili suverač koji je pao. Vrlo je jed no s-
tavna i laka (IOO gr), a izdrži o pterećenj e od 2.000 kg.
Osigurač (sl. SS) namenjen je za osiguranje prili-
kom sp uštanja i penjanja. Upotrebljava sa kao kočn i
, elemenat. Im a valjak gla tke površin e ovalnog ob lika,
što mu daje mek an prihvat i neoštećuje uže. Njegova
prednost je u tome što se može popustiti - deblokirati
čiji je prečnik 5-12 mm. Kada se koriste dva užeta mo-
117
 raj u biti jednakog preč nika. Uže se narn e šta u osigu rač
tako što se pom ič ni deo gu rn e na drugu stran u tela
osigurača (sl. 55a). Nakon toga otp us ti se pomi č ni deo
o sigurač a . za pom icanje o sigurača u oba smera po uže-
tu d ovoljan je mali pritisak na pomični deo, prema
Rupa za gara-
telu osigurača Na veračk i pojas veže se vrpcom ili ga-
bil ili vrpcu rabinom koji se zakačinje kroz rupu na pomi čnom
del u. Sa moosiguranje pri sp uštanju i osiguranje drugog
pri penjanju prikazani su na slici 55 b i c. O s igu rač se
posebno preporu čuje za radove na viso kim objektima.
Može zameniti i penjalicu pri penjanju užetom. Dozvo-
ljeno op tereće nje je 3.000 kg.

f\rn::lćri deo
8. SREDSTVA I OPREMA ZA SPASAVANJE I
Osovina b)za dilfer TRANSPORT

Oprema za spašavanje i transport nam služi za što

a ) na či n no.meštanja lakše , brže spašavanje i transport opreme i vojnika. U
užeta u osigura č ovu o prem u spada: »Mari ner «. komplet za spašavanje,
planinsko vitlo, »Gr am inger«, transportna vreća, čam ac
za spašavanje tipa »AKl«, saonice i saon ice od s m u č k i .
1) Pl a ninars ka n os ilo »Mariner « (sl. 56) namenje-
na je, prvenstveno , za spašavanje povređe nih i obolelih
na stenovitom zemljištu, snegu , planinskim stazama i
van njih, a može se upotrebiti i za transport o preme i
nao ružanja. Sastoji se od nosila-ske leta, pomo ćn og alu-
minijumskog rama, gumenog toč ka i n osača - viljuške.
Po m oću planinarskog nosila prvo se spasava teže
povređeno ljudstvo. Skelet nosila izgrađen je od čelič­
nih šip ki pr e čnik a 30 mm, dužine 180 i šir ine 6.5 cm,
cl osiguranje suverača a u sredini je blago povijen radi lakšeg nošenja niz ste-
pri penjanju n u. Nos ilo se, rad i lakšeg prenošenja, može i rask lapati.

Sl. SS. - Osigurač poSil vljen na uže

I
[
Rasklopljena nosilo d eli se na prednj i zadnji deo, a
na svakom delu ugrađe ne su dve ru čice, koje služe

118 11 9
 . limena kutija _ _ -,

Celeno uže
dužine IlOm

Kolut sa čell­
čnim užetom

U~~:::
- 'Ručica

~~~ OkIO pac

Sl. 56. - Planinarska nosilo

za nošenje - važenje. Ručice se mogu pomerati radi

podešavanja prema nagib u stene i zem ljišta. Ručice se
podešavaju po moću posebnih utvrđiva č a koji sp rečava­ •
ju njihovo pomeranje. , Kolut sa
Radi zaštite vojnika koji se pr evoze, dno skeleta ćetićnim
nosila p rekriveno je p lastičnom masom, a sa stran e (na užetom
ramu) ugrađe ni su kaiševi koji služe za vezivanje po-
vređe nog.
Pomoćni aluminijski ram služi za udoban smeš-
taj vojnika različ ite visine. Na nosila se pri č vr š ćuj e p o-
moću posebnih zavrtnjeva i ležišta . Radi veće sigurnos-
ti može se p ričvrstiti i p omo ćnom vrpcom. Gu men i to- Sl. 57. - Komplet za nošenje sa čeličnim užetom
.'
120 121
čak služi za što lak ši i ud obniji transport po stazama. Koči se tako što se čelično uže, zavisno od mase na no-
Sa nosilom se spaja pomoću dva nosača - viljuške. To silima, ob lika stene i vrste d obo ša, 1-4 p uta povije o ko
čak se koči pomoću kočnice na ru č ici nos ila. . doboša (rad i toga su na d rv enom dobošu nap ravljeni
2) Komple t za spašavanje namenjen je za dizanje žlebovi - na pla stičnom ih nem a). Pomoću doboša niz
i spuš tanje vojnika i opreme za pravljenje ž ičara, Sa sto- sten u se može spustiti najveći teret. Doboš mora da
ji se od: ko mpleta za no šenj e sa čeličnim užetom , plas- bude pravilno pri čvrš ćen za sid rište ili p rirod ne oslon-
tičnog (drvenog) d oboša, vrtljivog garabina, čelične ža- ce . Tri ispu sta sa strane viljuške služe da se sajla samo
bice, spojke, plastičnih ili m etalnih koluto va i kožnih u krajnjoj nuždi za njih blokira. jer oni sajlu d efcrmišu.
rukavica. ako se upinje pod opte rećenj e m.
Komple t za nošenje s a čeličnim užetom (sl. 57) Čelič na ža bica (sl. 59a) služi za fiks iranje sajle pri-
dužine 100 m i pre čnika 8 ili 5,5 m m, koje mo že da iz- likom p relaska sa sp uštanja na dizanje, i ob ratno, i za
drži zatezanje 2.500 kg opterećenja. Dužina užeta zavisi
od zadatka i stene, s tim da se smeju spojiti najviše dva
užeta, a u kompletu može biti i više čel ičnih sajli.
Kolut sa sajlom smešta se u lim en u kutiju. Č elič na
..
sajla služi i za izradu žičare preko klisura i planinskih
reka radi prebacivanja povređenog ljudstva i o preme .
Kočni plasti čni, d rveni d oboš (sl. 58) služi za ko-
čenje čeličnim užetom prilikom spuš ta nja nosila ili
ranca niz stenu; pre čnik mu je 18, a debljina 5-6 cm .
ispusti za blokiranje sajle

Zavrtnji
bl Spojka

o
Telo

viljuška a l žabica

clVrtljivi garabin
~L 58. - Kočni doboš Sl. 59. - Žab ica; spojko. i vnliivi garabin

122 123
zateza nje č e li čn e sajle prilikom izrade planinarske žiča­
re. zavisno o d dužine škripca i prostora na s tajalištu,
njom se m ože dizati teret (1 - 2 m). Sa žabicom treba ra-
diti up ored o kada i sa sajlom, da bi se izbegla ošteće­
nja sajle. Žabica ne srne da klizi po steni. Posle upot-
reb e žabica se čisti i pod mazuj e.
Spojka (sl. 59b) služi za spajanje č elič n ih užadi
prilik om spuštanja i dizanja više od 100 m. 'Sastoji se
od tela i dva zavrtnja za p ri č vrš ć i vanje užadi, koji se
moraju istovreme no odvrtati izavrtati. Sl. 60. _ Mariner pripremljen za transpor t po snegu
Vrtljivi garabin (sl. 59c) izrađen je od če lika i sa-
stoji se od tela, osovine sa kugličn im ležajevima i osi-
gura ćima. Na osovini se nalazi otvor za spajanje vrtlji-
vog garabina sa čeličnim užetom o dnosno sa planinar-
skim nosilom , planinarksim rancem. Glavna funkcija
vrtljivog garabina jeste da čeličn o m užetu omogući
kretanje levo i desno i da sprečava uvijanje sajle pr i-
likom spuštanja i podizanja Njegova izdržljivost iznosi
3.000 kg. Posle up otrebe garabin se očisti ipodm aže.
Plastični ili m etalni kolutovi upotrebljavaju se
prilikom izrade žičare za transport o preme ili pri pro-
meni pra vca spuš tanja (sa vertikalnog se prelazi na po-
prečno). Fiksirani su u metalno m okviru. Pore d obič­
nih kolutova postoji i kornjača. Namešta se na ivicu
stene preko koje klizi čelično uže. Služi da smanji tre-
nje i da zaštiti uže od oštećenja .
Kožne rukav ic e služe za zašti tu ruku pri rukova-
nju če ličn om sajlom. One sprečavaj u d a iznenada po-
pusti uže koje klizi kroz dlanove, što bi moglo imati
opasne po sledice. Bez upotrebe rukavica zabranjeno
je rukovanje č e ličnim užetom!
3) U ostala sredstva i opremu za spa šavanje I
transport spa daju: kratke (široke) smu čke, planinarska
vitlo, »Gram inger«, transportna vreć a, čamac za spaša- \
vanje tipa -AKI« , saonice i saonice od sm u č ki, I Sl. 6 1. - Planinarska vitlo

125
124

\
., __ A

Kratke (št roke) smu čke sa krivinama na oba kra- .. .. .

,,
ja omogućavaju pokre t nosila u oba pravca (sl. 60). Is- r ,,
pod skeleta nosila, smučke se pričv ršćuju pomo ću dr-
žača i leptirastih zavrtnjeva. Om ogućuju tran port po
,
snegu i travnatim padinama.
,I
,I
Planinarska vitlo (sl. 61) služi za dizanje ljudstva I
I
i opr em e p reko okomitih i glatkih stena. Sastoji se od
,,,
I
rama (čelične ce vi) u vidu tronošca - nožice, d oboša
od plastike ili aluminijske legure, d ve ručice i mehaniz- I

ma za koče nj e.
,,
I

Vitlo se upotr ebljava ta ko što se sajla namotava . ,I

dva do četri pu ta oko d ob oša Ručica se izvadi iz le-
žišta, pa zatim namota čelič no uže ok o d ob oša, ta ko d a
ulazi i izlazi sa gornje strane doboša, zatim ru čica vrati
na mesto. Navoji čeličnog užeta izazivaju trenje i zato
ok retanje d oboša izaziva klizanje če ličnog užeta u želje-
nom pravcu. Doboš se o kreće pomoću dve ručice za
t ,,
\
I okretanje . Okretanje ru čica II suprotnom pravcu on e-
rno gu ć ava poseban mehanizam.
,
\

I
I
,, I

\ Brzina dizanja od ređ uje se ručicama koje okre ću I

,I, ,,
.
,,,
I dva vojnika . Kad prestane okreta nje, d ob oš fiksir a ug- I
rađeni os igurač sa op rugom. Vitl o uvek treba fiksi ra ti I
I
u sidrište za go rnji deo rama Rad sa vitlo m najlakši je I
\ I
ka da ono slobodn o visi. Vi tlo se nikad ne srne u pot-
rebiti bez plastičnog - d rveno g dob o ša za k o č enj e.
Doboš se namešta u če lično uže izmeđ u vitla i komp le-
""-
Sl. 62. - Ranac za spaJavanje »Graminger-
ta za nošenje sa č e lič n i m užetom. Pri radu sa vitlom
naro čitu pažnju obratiti na to kako ulazi i izlazi čelično ste nu. Izrađen je od jakog platna ili. od sintetičkih vla-
uže sa dobošorn. Masa dozvoljena za dizanje i spuš tanje kana. Dve naramenice i otvor p~za~l •.sa u~đ:mm ga-
iznosi 1.000 kg. Prilikom p ostavljanja vitla treba težiti
\ binima i alko m, služe za stavljanje l veziva nje povre-
da ono bude što bli že ivici ste ne, kako bi trenje čelič­ đenog na leđa spasioca Pre i posle upotrebe treb~ pr~~
nog užeta bilo što manje. veriti sigu rnost sredstva. Naro č itu pažnju obratit i b
spojeve i varove . Vojnike koji nose povređenog tre a
Gram inger je ranac (sl. 62), a služi za spašavanje
lak še p ovređen o g ljuds tva i za transpo rt naoružanja uz često menjati.
127
126
 nobacači sa određenom količinom municije i druga
Ostala
. t oprema
. k ' za sp aš avanje . > »Gramingerovim«
opre ma, Teret ne tr eba da bude m ase već e od 130 kg.
rancem IS a Je ao J kod pIamna . rsk ih nosila . .
Transportna vreć a sl _. d e II nju postavi p o- U pre voženju uč estvuj e či tava posluga, pri č em u mo že
' d' _. a s
vre đ em ra J zasute da ima i smu č ke . Cam cima će se prvenstven o prevoziti
UZI
' . od hla noce " ka me nja .pri tran-
d '
sportu. Upotre blJava Se za' d a ostalim transport- oprema koju zbog njene m ase i propadanja u dubok
. d ' ( M Je no s sneg nije m oguće prenositi. Ukoliko je sneg pogo dan i
mm sr~ st~l~a » ariner«: , »AKI~-čamac, im p rovizova-
na nosila) Ih samostalno . ako tere nski uslovi omogućavaju cl va vojnika na čamcu
Dim e~1Zij e vreće Su zoo x 165 cm, Zakopčava se mogu da voze onoliko ter eta koliko bi 6-8 vojnika p re-
omčama Ih pa tentom Izrad ' od irnpregn iranog nosila na rukama.
" ena Je Čamcem upravljaju d va srnu čara, Lanac za koče­
p latna, Na d onjem de lu i s oj'ačana je kai ševi-
Pri · d a strane nje, stavljen pod d no čamca, omogućava sp uštanje p o-
ma. no enju se rži za č " _ kaiševe. Nosi je 6-8
Š
vojnika. ru Ice vre đenog i na strmijim padinama. Specijalni oblik tel a
Čamac za s pašava nje . AKI. (sl. 63) upo trebljava ne do zvoljava popre čno pomeranje č amca .
se za tranport .p.ovređenih i abDIelih, a pored toga . Materijal se pakuje u čamac ta ko da se brzo može
mogu se pr evoziti ruč ni bacači, bestrzajni topovi i mi- skinu ti, d a delovi prilikom kretanja ne udaraju jeda n o
drugi i da se ne vuku po snegu.
Čamac za spašavanje sastoji se od tela - ljuske (d u-
žine 200, širine 65 i visine 20 cm), po dme tača, tran-
spor tn e vreć e, č etiri d rš ke i lanca za koče nj e , Svaki o d
tih delova mo že da se nosi na rancu,
Telo je izrađeno od lak og materija la ili specijalnog
čelika. Dno ima jako izraženu ko bilicu oštrih ivica.
Može se rastaviti na d va je d naka d ela Na gornjem
rubu tela smeštene su četiri ajke za nošenje čamca.
Alke se u potrebljavaju za utvrđivanje pomoćnih vrpci,
traka ili užadi za veranje i os igu ravanje povređenih.
Podm etač se stavlja u ljusku, a ona je pode šena za što
- pogodniji sme štaj povređenog. Za zaštitu povređenog
od nevremen a koristi se transportna vreća. Na telu
čamca (sa o be strane) smeštaju se po dve ručice za vo-
đenj e č amc a. .
Masa jedne po lovine tela od aluminijuma iznosi 6
kg, a čelične 7,5 kg, Masa p odrneta ča je 1 kg, a p ojedinih
ručica 1,25 kg, Ukupna masa čamc a iznosi oko 18 kg,
Svakom streljačko m vo d u, kad samostalno izvrša-
va spe cijalne zadatke, po trebna su dva čamca »AK.I«.

128 129

.1
 Saonice se koriste samo na utabanim putevima Leptir zavrlnjevi
na tvrdo zaleđenom snegu. Mogu se koristiti i seoske
saonice. Na njima se može prevoziti pešadijsko naoru-
žanje, mun icija i oprema. Na izgaženom i tvrdom putu
Alka
koji prolazi kr oz ravničarsko zem ljište dva vojnika na
saonicama mogu prevoziti t eret od 200 kg. .Ma terijal se Spajalica
na saonicama pri čvrš ć uje kaiševima, lavinskim užadi-
ma, kanapo m, i sl.
Saonice od smu čki izrađuju se (pomoću dve spe·
cijaln e spojnice) od šators kog kri la, p odrneta č a i dva
para smu č k i (sl. 64). Spojnice služe za paralelno u tvr-
đivanj e smu č k i , ovalnog su oblika i sastoje se od -pr e-
č ki (izrađenih od lak og metala), p omi čnih čeljusti i lepo
tir-zavrtnjeva, pomoću kojih se utvrđuju krivine i repo-
vi srnu č ki. Na krajevima spojnice imaju alke za vuču .
Spojnice se sa sta vljaju tako što se sa tipiziranih
smučki skinu vezovi, ako je to m oguće, i srn u č ke pa-
ralelno polože na sneg, posle čega se pričvršćavaju.
Prvo se stavi prednja p retka na srednji par smu č ki,
primaknu se čelj usti i zategnu leptirastim zavrtnjevima
na krivine smu č k i, Zatim se pre čke postavljaju na re-
pove, primaknu se če ljusti i zategnu leptirastim zavr-
tnje vima Na kraju se postavlja leva, zatim desna s mu č ­
ka, koje se ut vrđuju na isti način kao i srednje s mu č ke,
Posle toga namesti se šatorsko krilo, svojom sredinom
na sredinu smu č ki i u njega stavi podmetač. Satorsko
krilo i podmetač nameštaju se da bi se povećala ud ob-
nos t p o vređ eno g, a šatorsko kril o služi i za pokrivanje.
U alke na krajevim a spojnica nameštaju se šta povi i
vežu se p omo ćne vrpce ili glavna uža d. Kada se spoj-
nice sastave, pažljivo se prekontro lišu svi spojevi i do-
kraja zategnu matice.
I od p re d njih d elova smu č ki (slomljenih) m ogu se Sl. 64. - Saon. ice od sm učki
sastaviti improvi zovane kraće saan ice, podesne za pre-
voz lične opreme i manjih količina municije . Takve sa- Pored naved enih, improvizovane sao nice mogu se
onice vozi najčešće jedan vojnik pomoću dva smu čar­
ska štapa.
, raditi i od d ru gog priru ćnog materijala iformacijskih
sredstava, što zavisi od kon kretnih okolnosti i potreba.
130 131

Gl a v a III
Tehnika kretanja II planini
l. OPŠTI POJMOVI I PRINCIPI
Savladivanje planinskog i krševitog zemljišta, naro-
čito strmih padina. ste na i vr hova, vrlo je teško i za-
ht eva temeljitu pripremu i fizičku ko ndiciju ljrdstva, te
solidn u op remu i znanje . Mnogobrojne opasnosti II pla-
nini i nepredviđene situacije iziskuju veliku s nalažlji-
vos t i samo inic ijativu. Čovek je II planini više nego igd e
upućen na vlas tite sposobno sti i pomoć druga. Bez
svestrane međusobne saradnje vojnika i jed inica ne
može biti ni uspe ha, zbog čega vojn o planinarstva im a
i vaspitni znač aj .
Prili kom kretanja ll - planini t r eba voditi računa o
sledećem:
- pok ret iz d oline počinje u~dnačeni~ i lalpni?,
korakom, uz malo pojačano disanje. Koraci moraju biti
odmere ni, a nogama se staje na sigurne oslonce".Sle-
deći korak treba učiniti onda kad a je noga na sigur-
nom osloncu;
- masa tela mora da pada na cela stopala, tj. don
cipele mora čitavom površ inom da naleže na tlo. To se
132
postiže uve žbavanjem, malim koracima i laganim tern -
po m kr etanja. Kolena tre ba d a budu blago povijena i
elastična, da bi se što više ublažili potresi tel a;
- nijedan pokr et ne srne da bude su višan, da bi se
obezbed io minimalni utrošak snage i vremen a;
- ruke treba da bud u slobo d ne ili se po vremeno
oslob ađaj u rad i praviln ije cirkulacije krvi i ravnomer-
nog opt e re će nja;
- da bi se organizam postepeno navikao na napo-
re , brzina kretanja p rvih 30 minuta mora da bude ma-
nja o d normalne, a tempo kretanja podešava se p rema
tempu vojnika sa manjom ko ndicijom. Na čelu kolone
kre će se lice koj e je najpode snije za održavanje tempa
kretanja;
- brzina kretanja zavisi od nagiba padine, fizičke
sp rem nosti vojnika i njihovog op tereć enja . Prosečno
opte rećenje vojnika za duge marševe ne treba da bud e
veće o d 20 kg, a najveće ne srne preći 30 kg;
- di sanje i pu ls m ogu da budu i b rži nego pri fi-
zi čko m radu. Pri pravilnom kreta nju uzbrdo - udi saj i
izdisaj - pos le neko liko min uta od mora treb a opet da
po sta nu normalni, Kad a se oseti ned ostatak vazdu ha.
duboko udahnuti;
- visoko pod izanje noge i d ugački koraci (naročito
u snegu) izazivaju zamor;
- za vreme kretanja zabr anjeno je razgovarati i piti
vod u, naroč ito s nežnicu . jer to izaziva veću žeđ . Zagre-
jano ljudstvo ne srne d a pu ši, a na zasta ncima mu tre-
ba dozvoliti da se raskornoti (od loži oružje i skine ra n-
čeve) . Zastan ke i odmore treba davati u zavetrin i;
- naoružanje i oprema treba da budu d obro spa-
kovani i raspoređeni. tako da vojnik ne gubi ravnotežu.
što je naro č ito važno na opasnim delovima p ut a;
- uvek te žiti da se kretanje izvodi planinskim pu-
tevima i sta zam a, jer je lakše i brže;
133
 - uz strme i dugačke padin e treb a se kre tati cik-
cak linijom (serpentinama), a ne pravo naviše ili na-
niže;
- pojedinačno kretanje prekim putevim a treba za-
bran iti, izuzev kada je nagib zemljišta manji o d 20· i
kada ne postoji opasnost od odronjavanja ka me nja;
- prilikom sp uštanja treba naročito paziti da se iz-
begne uganuće noge; .
- samo na k raći m odstojanjima, može se kretati
pravo iz padin e, uz oslanjanje na prste, a pri silaženju
na pete. Kretanje je sigurnije ako se na padinama kao
oslo nac koristi cepin;
- pravac kretanja na serpentinama menja se isko-
račavanjem u- novom pravcu (nogom koja je uz padi-
n u), jer se time smanjuje mogućno s t gubljenja ravno-
teže, i
- poprečno kretanje naročito je teško i o pasno na
prelazima jako strmih, travnatih i klizavih padina, po-
krivenih sit nom kamenom drobioom ili tvrdim zaleđe­ Sl. 65. - Pravilan stav tela pri kretanju
nim snegom, pa se II takvim slučajevima treba os lanjati
na ce lo sto palo. Pravilan stav tela prilikom kretanja po Kretanje po mekim .šumskim stazama veoma je
padini prikazan je na sl. 65. prijatno. Urezana, ukopana staza je bolja, jer se mnogo
Pri penjanju kor ak ne srne da bude predug, jer se , manje zamara, dok strma, glatka i li šć em pokrivena pa-
telo teže podiže sa više savijenom nogom. Sto pala se dina može biti i o pasna. Staza pokrivena suvim lišćem
postavljaju na tlo celom površio om. Te lo se odbacuje izaziva spo ticanje i klizanje, a još je opasnija staza na
prstima donje noge i tako pomaže nozi koja se diže. kojoj je gornji sloj lišća suv, a donji m okar ili smrznut .
Spuštanje je nap ornije za noge n ego uspon. Pri Kretanje u grupi zahteva detaljnu pripremu voj-
spušta nju na tlo se staje celim sto palom, noge su malo nika i opreme. Oprema se pregleda u kasarni i ne pos-
savijene II svim zglobovima, da se ne bi pret vrdo stalo redno pre polaska. izboru vojnika za pojedine tu re
na tlo. Trzanj e koraka um iruje se bok ovima. Telo treba mora se po svetiti n ajve ća pažnja. Izabrani vojnici treba
da bude lagano povijeno, tako da daje jednu e lastičn u da budu hrabri, od lučn i, prila god ljivi i u dobroj psiho-
celinu (sl. 65). Zglobovi na nogama m oraj u biti elas- fizićkoj kondiciji. Nesigurne vojnike određivati za lakše
tični (da la kše prime s vako opterećenje pri spuš tanju), ture. a na takav n ačin da n e bude povređena njihova
a ujedno i dovoljno tvrdi (da ne d ozvole uganu ć e zglo- lič no st. Grupe koje ne osećaju odgovornos t za svakog
bava). pojedinca isključuj u se iz ture i vrać aju u kasarnu. La-

134 135
komisleni i preterano hrabri pojedinci i oni bez većeg
znanja o planini, takođe se isključuju. Nedisciplinova-
ne, neuredne i svojeglave vojnike ne voditi na grupne
ture. Svaka grupa mora imati najmanje dva instruktora
- vodiča, poznavaoca staze. Pre odlaska na turu neop-
hodno je da ocenu sposobnosti svakog pojedinca utvr-
di lekar.
Grupe se moraju kretati disciplinovano, u koloni
po jedan, i bez većih razmaka. Na čelu i na začelju idu
iskusni planinci, poznavaoci staza ili starešine. Najsla-
biji u grupi kreću se odmah iza čela, jer se po njima
reguliše brzina kretanja i zastanci. Kretanje se izvodi
jednakom brzinom (bez ubrzavanja), koja bi povećala
napor i dovela do prebrzog zamaranja. Pojedince koji
se sporo kreću komandir ne srne pustiti izvan gmpe.
Tim vojnicima može se narediti da slabijim pomažu
nositi opremu. zadnji u grupi ne srne dozvoliti da neko
zaostane iza njega. Grupa mora ostati na okupu, svako
mora da pazi da ne zastaje, da se ne udalji od staze i
da sledi markaciju (ako se po njoj ravna). Komandir
stalno proverava stanje, stara se o redu, određuje za-
stanke, mesta obedovanja i, razgledanje zanimljivih
predela, uz obučavanje u orijentaciji uz pomoć karte i
busole, ili na druge načine.
Treba paziti da se iznad grupe ne kreće neka dru-
ga grupa ili životinje, koje mogu srušiti kamen i opas-
no ugroziti život ljudi u donjoj grupi. Ako se ne kreće
niko iznad grupe koja se kreće po krtom i opasnom
području, pojedinci idu što bliže jedan drugom, pn
čemu čelo grupe treba da bude još obazrivije. Grupa
veličine voda i viša preko krtog predela kreće se
pojedinačno ili u manjim grupama. Hoda se tako da
se ne ruši kamenje i ne izaziva opasnost za ljudstvo II
gruP~reba nastojati da se zapamti zemljište kojim se
kreće jer to može biti značajno ako se skrene sa staze.
136
Ako do toga dođe, po tragu se treba vratiti nazad do
zadnje markacije koja je viđena na stazi. Po slabom
vremenu i na mestima na kojima se markacija slabije
vidi, ili je uopšte nema, grupu vodi komandir uz po-
moć vodiča.
Na nepoznatim i neo značenim stazama tre ba ko~is:
titi kartu i busolu, a na pojedinim mestima ostavljati
vlastite oznake. Skloniti se treba pravovremeno, a ne
onda kada se izgubi staza, pa se ne zna put ni napred
ni nazad. Komandir ili poznavalac terena mora stalno
znati gde se nalazi. Posebna pažnja mora se obratiti
onima koji nemaju dovoljno kondicije i koji su neis-
kusni.
Na ture se ne srne ići bez planin skih užadi. Na
svim opasnim mestima neiskusne treba pravovremeno
navezati na uže. Hodanje s užetom bez osiguranja je
opasno, jer je osiguranje stalno potrebno. Opasno je na
jedno uže navezati previše ljudi, jer u tom slučaju osi-
guranje ne znači mnogo, pošto se pri padu sigurno po-
vređuje njih više.
U planini s nagibom od 30' grupa se za jedan sat
popne na 300 m nadmorske visine, a spusti 500 m.
Dnevni deo puta ne bi trebalo da traje duže od 7 sati,
a pri tome uspona da bude najviše 1.500 m (po 300 m
na sat). Pri nošenju veće količine opreme navedeno
vreme povećava se za trećinu.
2. KRETANJE PO TRAVNATIM I KLIZAVIM
TERENIMA
Gusta i glatka planinska trava predstavlja veliku
poteškoću prilikom kretanja. Naročito su opasna mes-
ta gde padine prelaze u stenu ili se prekidaju stenovi-
tim pragovima. Na južnim i istočnim stranama koje su
137
prekrivene travom, ko lone su lako uočlj i ve, a u le tnjim
su nčanim danim a na njima vlada velika pripeka koja
utiče na tempo kretanja Tvrde padine zimi su veoma
izložene snežnim lavinama.
Travnate padine najlak še se savlađuju cik-cak kr e-
tanjem. Ve oma strme i blage pad ine sa vl ađ uj u se i d ući
pravo nagore. Prilikom kosog uspona don se stavlja ce-
lom po vršinom na tlo, a pri p o pre čnom kretanju težina
tel a treba da bude na spoljnoj ivici đona. Prilikom pe-
njanja na podlogu se oslan jaju prednje ivice sto pala,
pri č emu za oslonce birati pri rodna udubljenja ili ih
praviti jačim udarcem vrha cipele.
Na travnatirn padinama teško se pronalaze p ri ro d-
ni i veštač k i oslonci, na koje se može uč vrsti ti privre-
meno os iguranje. Suva i dugač k a trava je loša kao os-
lona c za ruke, jer je lomljiva, a ponekad i oštra, pa iz-
aziva posekotine i ubode.
Opas nos t od klizanja naročito je velika kad a je tra-
va mo kra, smrznuta ili pokrivena snegom. Odronje-
no kamenje na travnatim padinama najče šć e pada do
podnožja i može ugroziti bezbed nost ljudi. Pri silaženju
o pasnost je veća , jer se tada č ešće pada i teže zaustav-
lja.
za savla đi va nje ve oma strmih travnatih padina ko-
risti se cepin, dereza i druga planinarska oprema.
3. KRETANJE PO KAMENOJ DROBINI I
SNEZNICIMA
I) Kreta nje po kamenoj drobini
U kre č nja čkirn planinama, ispod visokih stena, gre-
bena i vrhova redovno se stvaraju veće ili manje po-
vršine sa razdrobljenim kamenjem i peskom. Opšti p ri-
138
ncipi za kretanje u planini važe i za kretanje po kame.
noj drobini. Kamena masa na padini nije stabilna, pa
č esto i najmanji potresi izazivaju odronjavanje. Oslonci
za noge su nesigurni, pa je kretanje po kamenoj dra-
bini zamo rno, sporo i o pasno.
U podnožju kamene drobine uspon olakšava veće
ili m anje kam enje. Tam o gde je d robina sitnija za kr e-
tanje koriste se obrasle površine, a ako njih nem a veće
kamenje na kojem se može i odmoriti.
U sitnoj kamenoj drobini treba vod iti računa o sta-
bilnosti m ase peska. Noge tr eb a lagan o stavljati i brzo
ih izvlačiti pre nego što cipele utonu u pesak. t im se
drobina po krene, nogu treba staviti na drugi oslonac.
Sitna drobina lak o upada u cipele i izaziva žuljeve,
zbog čega posle prelaska p reko nje jedinicu treba za-
ustaviti i narediti da se istresu cip ele i čarape. Jo š je
bolje pre dolaska na d ro binu sta viti tozluk e koji se
b rže sta vljaju i skidaju nego cipele. .
za silaženje treba izabrati pravac na kojem sitna
drobina d ostiže d o podnožja Treba paziti da se izbeg-
nu mesta bez dro bine, koja su teško uočljiva i glatka,
pa su vrlo opas na i klizava. Opasno je i kamenje koje
se odranja pri silask u. Zbog toga grupa silazi koso d ole
u kolo ni, a po širokim drobinama u s treljač kom stroju
i istovrem eno.
Kam eni blokovi u pod nožju padine ili na d n u ka-
mene drobine vrlo su opasni, jer ih ljudstvo može pre-
vrnuti, a njihovo pok retanje može da izazove teške po-
vrede. Oslonci na kamenim blokovima su nesigurni i
m oguća su u ganuća nogu. Zato uvek treba stati na sre-
dinu kame na, a ne na ivice. Kretanje po krupnoj d r o-
bini, ukoliko je p raviln o, lakše je nego na sitnoj.
Planinske staze na kamenoj drobini teško se o dr-
žavaju i najčešće nestaju sa kamenim drobinama koje
klize ka pod nožju, naro či to u proleće i za vreme sne ž-
139
nih lavina. Kada se kre ću veće kolone, na vrh padine
treba po staviti osmatra ča koji prati odronjavanje ka-
menja i o tome izveštava starešinu jedinice.
za zaštitu o d kam enja koje pada treba: stalno os-
matrati stene duž pravca kretanja; zaobilaziti opasna
mesta; kretati se na veći m o dstojanjima (tovarna grla
pri usponu su na začelju, a pri silaženju na čelu kolo-
ne); kretati se u najvećoj tišin i; nestabilno kam enje ra -
nije odvaliti, a opasna mesta o beležiti tablom sa natpi-
so m »KAME NJ E PADA «.
za vreme kretanja ljudstvo treba upozoravati povi-
cima »Pa zt kamen!«. Kamen koji je izložen rušenju,
tre ba skloniti na sigu rn ije m es to, a ljudi m a pokazati
gde se takav kamen nal azi. Mesta sa kojih se kam enje
n aj če šće odronjava poznaju se po odronjenom kame-
nju II podnožju, po odlomljenim mestima u steni i ka-
menoj prašini ispod stene .
Uko liko dođ e do pom eranja (kotrljanja) kamena
niz padinu, lice koje to primet i jedinicu upozorava uz-
vikom »K a m en l«, Na taj način ljudstvo (osmatranjem
oko sebe) što pre u tvrđuj e pravac kotrljanja kamena i
sklanja se po d stenu, d rvo i sl. Glava se zaš tićuje ran-
cem, šlernom ili rukama ukršteni m iznad' glave. Do bri
zakloni su vise će ste ne (previsi) i kam eni blokovi. Na
opasnim mestima treba se kretati sa šlernom stavlje-
nim na glavu.
2) Kretanje po snežniclma
Manje količine tvrd og s nega, koji u viso kim plani-
nama ostaju preko č itav e godine, naročito na sevem im
padinama, predstavljaju veliku o pasno st i zahtevaju o p-
reznost. Snežnici su opasniji što je sneg tvrđi, a naročito
u ranim jutarnjim satima i u hladu. Prilikom hodanja po
njima najbolje je upotrebljavati cepin i dereze.
140
Po rupama i brežuljcima (grebenim a) u starim
snežnicima kreće se kao po stepenicama. Takve stepe-
nice - oslonci pri penjanju, koriste se na strmim padi-
nam a za h vatanje rukom, dok se pri silaženju treba ok-
renuti prema bregu.
Po snežnicima se ide polako i oprezno. Stepenice
se prethodno isp itaju. za njihovo pravljenje koristi se
cep in, U ranim jutarnjim časovi ma ume sto stepe nica
može se koristiti smrznuti kamen, jer je tada mnogo
teže praviti stepenice, a ok liznu ća na snežniku mnogo
su lakša. Na veći m snežnicima o kliznuće sa tvrdog sne-
ga, leda, smrznutog kamena može da se završi sa težim
posledicama
U slučaju nedostatka opreme, za zaustavljanje se
može upotrebiti ašov č i ć, sm u ča rs ki štap, če ki ć ili d ugu-
ljasti kamen, mada se p ri pad u šta pom i kamenom teš-
ko zaustavlja. Na snežnik se ne ide bez potrebne op re-
me nego se on zaobilazi.
Pri liko m kre tanja kolone preko snežnika koji se ne
može zaobići, treba zabiti k lin ili cepin, odrediti iskus-
nog alpinistu, koji mora biti os iguran užetom i poslati
ga da napravi step enice. On sa druge s trane zabija klin
ili cepin i pri čvrš ćuje za njega uže, te tako napravi
ogradu (gelend er), pomoću koj e ostali lakše prelaze
snežnik.
4. KORI STENJE PRIRO DNIH I VESTACKIH
OSLONACA
Na strmim padinama i stenama nalaze se različiti
oslonci za noge i ruke koji se koriste prilikom veranja.
Ravnoteža se od ržava uz pomoć ruku i nogu. Prirodni
oslonci su: drveće, sta bla jakog žb unja, čvrsti kameni
zubi, ispupčenja, udubljenja. pukotine, stepenice iznad
141
busenja i sl. Trava i sitno granje nesigurni su oslonci,
pa ih treba izbegavati (koriste se izuzetno kao međuos­
lonci za mala opterećenja).
Na oslonce se ne srne o dmah osloniti čitavom ma-
som tela, već ih prethodno osmotriti i proveriti, a za-
tim postepno opteretiti. Nepažnja u izboru oslonca
može izazvati nesreću, pa zbog toga treba oceniti sigur-
nost oslonca na koji se odupire nogom i za koji se hva-
ta rukom. Biće slučajeva da oslonac bude toliko mali
da se jedva može uhvatiti prstima.
Tehnika veranja zavisi i od pukotina koje služe ne
samo kao prirodni oslonci za ruke i noge već se u njih
pobijaju klinovi koji tada postaju veštački oslonci. Pre-
ma obliku, pukotine se dele na: vodoravne. vertlkal-
ne I dijagonalne.
Vodoravne pukotine omogućavaju upotrebu vodo-
ravnih klinova, u vertikalnim se upotrebljavaju verti-
kalni klinovi, dijagonalne pukotine omogućavaju upot-
rebu univerzalnih - dijagonalnih klinova, a za sve tri
vrste mogu se upotrebiti i metalne zaglavke i druga
sredstva.
Prema širini i dubini pukotine se dele na: uske
I plitke, srednje uske i srednje duboke, široke i du-
boke.
U uskim i plitkim pukotinama upotrebljavaju se
svi klinovi od specijalnih do » V« klina sa rupama
»bongo«, u srednjim pukotinama uglavnom se koriste ,
drveni klinovi i metalne zaglavke. Sirine srednjih puko-
tina mogu da budu od širine drvenog klina, pa do ši-
rine koja omogućava da se u njih mogu ukleštiti ruke,'
stopala i ramena. U široke pukotine spadaju odžaci,
Pukotina može da bude izlomljena, što omogućava
oslonac za klin. Najpogodnija je pukotina koja se pro-
teže koso naniže, a opasne su one koje se protežu na-
više. Kod takvih pukotina treba paziti da se pravac op-
terećenja užeta ne poklapa sa pravcem pukotine.
142
Veranje počinje tamo gde noge nisu dovoljne za
održavanje ravnoteže, nego se koriste i ruke. Veranje
~a?tev~ ~nagu i veli~e napore, mada snaga nije odluču­
Juca prilikom veranja u krtim stenama. Za dobro vera-
nje potrebna je pravilna upotreba i koordinirano po-
meranje ruku i nogu, osećaj za ravnotežu spretnost i
snalažljivost u svim situacijama i psihička pripremlje-
n?st verača. Sve to postiže se treningom na alpinistič­
~m .preprekama. Na njima osnovna manja stiču poje-
dinci, veračke grupe, odeljenja i vodovi.
Kada se savladaju osnovna znanja iz alpinizrna i
pripremi za ulazak u stenu, uči se slobodno veranje _
kretanje u steni bez veštačkih oslonaca (oni služe samo
za osiguranje).
Slobodno veranje je osnova svih ostalih tehnika
veranja i samo jedan deo potrebnog znanja za rad u
stenama. Vojnici se uvežbavaju na uređenoj steni ne
višoj od 10 m, ili u vrtiću. Oni traže sve vrste oslonaca
i pokazuju instruktoru kako se koriste. Obuka se izvodi
organizovano i pod kontrolom komandira ili instrukto-
ra. Onima koji dobro rade dozvoljava se da se popnu
na ~rugu, malo višu stenu. U svim slučajevima osigu-
ravaju se odozgo.
Prilikom slobodnog veranja, kao osnove svih teh-
ničkih veranja, treba voditi računa o sledećem:
- oči se »veru« prve, pa tek onda ruke i noge (za
. podnošenje tereta noge imaju najveći značaj);
- o.sl0!1c~ i stepenice, posebno u krtoj steni, treba
dobro ispnan (slab oslonac se pomera i razmrdava
stena koja je otrgnuta daje poseban zvuk, što se pro-
verava udaranjem o stenu dlanom ili člancima prstiju);
- s~lno čuvati mogućnost silaženja do donjeg osi-
guravahsta;
- ritam veranja treba da bude ravnomeran rad
ruku i nogu koordiniran, svaki pokret da bude prirod- .
, no vezan sa prethodnim;
j
1 143
l
 - disanje da bude ravnornerno i da se ' vazduh ne I
zadržava previše II sebi, i
- zadnji II grupi ne srne pri veranju da gurne ni je-
dan kamenč i ć .
Slobodno veranje po činj e II o tvore noj steni, jer" je
na njoj najlak še trenirati. Na alpinističkim p repreka ma
objašnjava se pravilo tri oslonca .
Pravilo tri oslonca u to ku veranja podrazume va
dodir čo ve ka sa stenom sa najmanje tri ekstremitet a,
a to zna či obe noge i jed na ruka ili obe ruke i je d na
noga (sl. 66). Slobodna ruka ili noga traži sledeći os lo-
nac. Poseban zna čaj tri oslonca jeste II tome što, ako
se izgubi jed an od njih, ostaju dva koja omogućavaju
da se verač drži dok č etvrti m ekstremiteto m traži sle-
de ći oslonac. Samo dva o slo nca, bilo da su to oslo nci

I,

b) eve ruke,
jemct noga
Sl. 67. - Polo!IIi tela pri penjanju
SL 66. - Pravilno penjanje

144 145
za obe ruke, obe noge ili no ga i ruka, ako se je d an od
njih odlom i, te ško da pružaju mogućnost za spas o d
pada
Radi pravilnog opterećenja stopala i boljeg uočava­
nja daljeg pravca, telo m ora biti odmaknu to od stene,
ka o p ri penjanju po lest vicama (sl. 67), Veoma je važan
osjećaj ravnoteže .
Masa tela os lanja se u oslonce za noge. Ako se
m asa tela ne d rži na stopalama, p reti opasnost od pad a
unazad (na l eđ a ) . Ako se ve rač nagne previše pre ma al\bdorovnl bJVl!rtika[ni
ste ni, može se okliznuti.
Ustrmijim stenama treba se verati raširenim no-
gama, je r je tada veća stabilnost, Da bi napredovanje
bilo ravnomerno i harm onično , koriste se i manji os-
lonci, Stopala se koriste tako d a don cipele dodiruje
što ve ću površinu. pri čemu pomaže i trenje . c)Kll!štasti
Oslonac t reba opteretiti pod pravim uglom u od-
nos u na njegov po lo žaj, odnos no pritiskati II osu oslon-
ca, da ga ne bi vukli iz stene. Prste i ruke treb a pri-
l ago đ avati obliku os lonca. ,
Prilikom veranja koriste se oslonci za ruke: vodo-
ravni, vertikalni, kleštasti, oslonci s trenjem (sl. 68), os-
lonci s uk leštavanjem (sl. 69), pothvat i oslonac s tre-
Sl. 68. - Oslonci koji se upotrebljavaju p ri penjanju
njem (sl. 70).
Na oslonac se mo ra stati prednjim del om đona i
što više unutrašnjom strano m stopala. Pri ve ćem n agi- I
bu o slo nac se dob ija trenjem tako što se staje samo de- vila n položaj za sledeći pokret, a verač se lakše oklizne.
lom sto pala, a pri manjem nagibu oslanjati se treba ce- Ako se stena počne os ipati, koristi se oslo nac trenjem,
lim stopalom (sl. 71), jer se tako štedi snaga.
Ruke se koriste za održavanje ravnoteže, i na nji- Postavljanj e nogu previsoko otežava podizanje tela
ma, kada se ima oslo nac za noge, telo ne srne visiti. Os- II gornji po ložaj, a ruke i oslonci se više opterećuju. Po-
lonac treba da bude u visini glave ili mal o iznad nje, većava se i opasnost da se oslonac otkine. Pri takvom
jer to omogućava d obar pr egled i pravilnij e držanje veranju ritam nije uskla đe n, nema osnovne harmon ije
tela. Kod previso kih oslonaca ruke se više zamaraju. r pokret a, napredovanje brzo zamara i predstavlja opas-
Telo se ne srne nikad dokraj a ispružiti, jer to nije pra- nost.
146 147
 ··· '
~ .:::::..
~

b1Ukld ta.or1e pesnici

/,
lIjlrenje prslilT'(l I
spolj a§nim delom dlana
(
"

..
dlPo.tavl)anje prstiJu
U%dulno
f JI]KleslQvllnjt
dloro i lakta

i,

NlIde!~ \IZ PaT10Ć

who cipele I !lde

SL 69. - Oslonac S u.kleštavanjem

Sl. 70. - Pothvat i oslonac S trenjem

148 149

Sl. 71 . - Način oslanjanja nogom
Oslonac za leđa koristi se pri veranju II odžak u,
pri če mu vera ć može da bude oslonjen č i tavom povr-
šinom leđa, samo je dnim delom ili su leđa blago po·
vijena, a noge na pred i u raskorač nom položaju (dok
su ruke jed na na je dnoj, a d ruga na drugoj ste ni ili obe
na onoj ste ni na kojoj su leđa oslonjena). U takvom po-
ložaju verač se odupire i traži oslonce nogama, a leđi­
ma se pom era naviše.
Oslonac na rame ili ruku drugog verača koristi
se pri veranju preko okomitih pragova, sa jedne na
150
drugu stranu, i na me stima gde nema oslonca. Oslonci
(u kombinaciji je dan sa drugim ) vera č u pružaju dovolj-
no mogućn osti za pravilno veranje. Svaki verač uvek
mora da ima tri oslonca. Koliko će os lonca iskoristiti
zavisi od njegove uvežban osti i dosetlj ivosti. U pojedi-
nim slučajevima isti oslo nac koristi se za dve noge ili
dve ruke, ili jedna noga (ruka) pažljivo smenjuje dr ugu
nogu (ruku). Upotreba malih os lonaca, koj i nisu daleko
jedan od drugoga, bolja je nego u potreba velikih i ja-
kih oslo naca koji su međusobno udaljeni.
Stene pokrivene travom ili mahovinom treba o p-
rezno prelaziti i oslonce ne tražiti u travi, korenju i ma-
hovini, a busenje treba koristiti vrlo oprezno. Oštri gre-
beni sa strmim stranama prelaze se II jahaćem stavu.
U nedostatku prirodnih os lonaca verač svrdlom
pravi rupu i pobija ekspanzioni klin za oslonac, ček i­
ćem podešava p o lice i ispupč enja i udubljenja u steni.
Kao ve šta č k i oslonac koriste se nagazne omče i vera č ­
ke lestvice.
Traženje oslonaca i nači n njihovog korištenja u vež-
bava se na alpin isti č ki m preprekama i poli gonu u pod -
nožju stene. Naročito je važno uvežbati prste na ruka-
ma i nogama radi postizanja kondicije i brzog prona-
laženja oslonca na steni.
5. TEH NIKA VERANJA U LETNn M USLOVIMA
l) OpštI pojmovi i pravila prilikom veranja
Savl ađivanj e stena veranjem i usponi na teško pri-
stu pačne vrhove i grebene zah tevaj u dobru tehniku veo
ranja, ispravnu vera čku oprem u, dobru kondiciju i zna-
nje. Izvršavanje zadatka veranjem može se uporediti sa
najtežim zadacim a u ratu.
151
 Verački uspon je kolektivni uspeh veračke grupe.
On mobiliše svu njenu snagu i usmerava je II pravcu
ostvarenja jedinstvenog cilja - prelaska preko stene.
Veranje se primenjuje na veoma strmim padina-
ma, stenama i bespuću, tamo gde je nogama potrebna
pomoć ruku. Veranje je vrsta kretanja gde SI' čovek po-
maže rukama, nogama i ostalim delovima tela. Može se
izvoditi naviše (penjanje) ili naniže (silaženje).
Za veranje nije moguće odrediti neko apsolutno
pravilo o najprikladnijem stasu verača. Prilikom savla-
đivanja prepreka u stenama najbolje su se pokazali lju-
di srednjeg rasta, vitkog i lakog tela. Mali čovek, ako
je uz to i težak, mora se prilikom veranja pomagati
snagom ruku. Time on suviše opterećuje oslonce za
ruke i, usled velikog opterećenja, izvlači ih iz ležišta u
steni. Suviše visoki ljudi nepodesni su za veranje II odž-
acima i procepima, ali su vrlo pogodni za savlađivanje
otvorenih i glatkih stena. Zato je najpogodniji verač
srednjeg rasta (165-185 cm) i mase od 65-00 kg.
Telo verača treba da bude normalno i snažno raz-
vijeno, sa širokim grud nim košem i da je elastično II
raskoraku. Elastičnost koja veraču nadoknađuje nedos-
tatak visine, stiče se vežbama na alpinističkom poligo-
nu. Svako lice ne može da bude određeno za obuku
i zadatke veranja, pa starešina za to bira ljude na os-
novu lekarskog pregleda. Neodgovorno određivanje
ljudi za takve zadatke i nesposobnost verača može da
ima teške posledice,
Za dobrog verača, pored dobro razvijenih nogu,
važna je i snaga hvatanja rukama, naročito dlanovima
i prstima. Oči moraju biti zdrave, kako bi verač mogao
oceniti mogučnost prolaza II steni i da raspoznaje ob-
like stene u magli i snežnoj vejavici Dobro pamćenje
i prirodan smisao za orijentaciju na nepoznatom tere-
nu takođe su uslov za određivanje verača. Oblici pre-
152
đenog zemljišta i njegova karakteristična mesta treba
da ostanu veraču u živom sećanju. To naročito važi za
ljudstvo veračkih grupa, koje imaju zadatak da u odre-
đenoj steni pronađu i obezbede prolaze za čitavu jedi-
nicu. Verač ne srne da pati od vrtoglavice, jer svaki nje-
gov postupak mora da bude promišljen i hladnokrvan,
kako ga razna iznenađenja ne, bi omela II proceni po-
ložaja. Dobar sluh veraču omogućava da se u steni
lako sporazumeva sa članovima veračke grupe i da ras-
poznaje šumove odronjavanja kamenja, lavina i sl. Neop-
hodno je da verač ima zdravo srce, pluća i želudac.
Verač treba da bude .krajnje savestan i da ima pra-
vilan odnos prema drugovima, jer od ličnog poverenja
zavisi i zajednička sudbina veračke grupe i izvršenje za-
datka.
Verač je prilikom veranja licem okrenut ka steni
ili padini, a prilikom silaženja postupak je sledeći: na
mestima gde je kretanje lako, licem je okrenut od ste-
ne; na mestu gde je spuštanje otežano ili vrlo teško, li-
cem je okrenut ka steni. Pri silaženju verač koristi na-
jniže oslonce za ruke.
2) Čvorovi i način vezivanja verača iveračke
grupe
\. Prilikom upotrebe užeta treba dobro poznavati
čvorove. Njih ima veoma mnogo, ali se u planinarstvu
i alpinizrnu upotrebljavaju samo provereni čvorovi, a
oni moraju da budu: što jednostavniji, da se brze ve-
zuju, da su sigurni i da izdrže velika opterećenja, da se
prilikom opterećenja ne razvezuju.
Za pravilnu i sigurnu upotrebu čvora treba: veziva-
ti ih brzo i bez. greške; iza svakog napravljenog čvora
ostaviti dovoljno užeta da se napravi osiguravajući čvor ,
" (ako je potreban) i još 20 cm; dobro poznavati osobine
153
i namenu svakog čvora; vežbati vezivanje, pri č em u se ni kraj užeta. Povl ač e nje m dužeg kraja užeta unazad le-
ne srne raditi površno. vom rukom i držeći omču desnom rukom slobodni
Osnovni alpinisti č ki č vo ro vi s u : naj lonski, pro- deo užeta provlači se kroz čvor, zatim se o n zateže. Uz
dužavajuć i , Prusikov, sigurnosni, b i č ev i čvor osmica. č vor se uvek pravi sigurnosni čvo r sa slobodnim kra-
Pri veranju i spuštanju upotrebljavaju se 'još dupla os- jem užeta.
m ica, devetka. polubičev čvor. garabinski čvor. provi- Os mica sa dvostruk im užetom pravi se na bilo
zorn i č vor, garabinska k očn ica, garda-čvor, pleten ica. kojem delu užeta (sl. 73) i upotrebljava se za njegovo
Prusikov mo dificirani čvor, kravatni čv o r, čvorovi sa
upli tanjem i krstasti čvor (ambulantni čvor).
Najlon ski čvor upotr ebljava se za vezivanje vera-
ča i vera č ke gru pe oko pojasa i na vera č ki pojas. Pravi
se samo na kraju užeta.
tvor se pravi tak o što se prvo omota uže oko po-
jasa. U levoj ru ci drži se kraj užeta, koji ide ka suve-
rač u, tako da je palac okrenut od tela (sl. 72). U desn oj
ruci drži se slobodni kraj užeta. Leva ruka se okrene
tako da palac bude okre nut prema telu i kroz naprav-
ljenu omču. slobodnim prstima provuče jedan deo uže-
ta koji ide ka s uvera č u i napravi još jedna omča (u stao
roj om č i), kroz koju se desno m ruk om provuče slobod-
il ) Pfo.v1JenJe lOmIe
b} ~~

b l Pr~ IQhnie krQ~eg krajcl-

l.l1efa kroz zamku
.1 ~ zQmki

gl Naćin prClVlj~)a osmice uplitCllljem

f l Poeeluk upmanja

Sl. 72. - Način izrade naj/onskog čvora Sl. 73. - Način p ravljenja osmice

154 155
fiksiranje, za navezivanje verača na sredini užeta, prili-
kom navezivanja na verački pojas, pri samoosiguranju
i pravljenju sid rišta, pri spašavanju palog vera č a, kao
po četak prilikom pravljenja improvizovanih nosila, te
za vezivanje po m oćnih užadi na improvizovanim i tipi- Sl. 74. - Sigurnosn i
ziranim nosilim a za spašavanje. oo,
Osmica se pravi na taj način što se određena du-
žina užeta pred vostru či , tako da se dobije om ča . Slo-
bodn om rukom prihvati se omča i vodi oko paralelnih
krajeva koji vise, zatim se omča provuče kroz novu
omču pokraj ruke, sa o ne strane sa koje se po čeo pra-
viti čvo r. Provuče na zamka pored ruke izvlači se i tak o
se zateže čvor koji li či na osmicu.
Osmica se pravi u plitanjem tako što se na određe­
nom odstojanju od kraja jed nostrukog užeta napravi
osmica sa krajem užeta ide se kroz verački pojas, klin,
garabin ili oko d rveta, a zatim se isti taj kraj d ovod i do
čvo ra gde uže izlazi iz njega, potom se tim užetom ide
kroz čvor po staro m užetu ta ko da se na kraju dobije
još jedna osmica. Osmica se upliće tamo gde se ne
može nataknuti zamka.
Sigu rnosni čvo r (sl. 74) pravi se o nda kada iz dru-
gog čvora koji nije tvrd viri slobodni kraj užeta. Upot-
rebljava se: iza svakog mekanog čvora na kraju užeta
kojem preti o pasnost labavijenja; priliko m pravljenja
lestvica od pomo čnog užeta (imad i isp od pre čk i); pri-
likom zatezanja užeta i zm eđu d va garabina ili prilik om
učvršćivanja preostal og užeta. Ako je posle pr avljenja
čvora os talo još do sta užeta može se napraviti još je-
dan sigurnosni čvor.
Pruslkov č vor (sl. 75) služi za pri čvr š ćivanj e po-
I ""
mo ćnog užeta na glavno. Upotrebljava se za smaoosi-
guranje pri spuš ta nju i spaš avanju, prilikom sam ospa-
šavanja, za spašavanje palog verača i za pravljenje po-
mo ćnog sidrišta. Sl. 75. - Izrada prusikavog čvo ra

156 157
 Prusikov čvor pravi se tako što se pomo ćno uže
presavije (udvostruči) i spojeni deo (omča) stavi preko
glavnog užeta. Slobodni kr ajevi užeta omotaju se oko
glavnog užeta, provlačenjem kroz omču, pa se to uradi
još je dnom i stegne u čvor. Pramenovi u snopu m oraju
biti paralelni, nikako se ne sm eju ukrštati. ,. ,
Uplitanjem Prusik ov čvor se pravi prema slici 75.
Ostatak pomoćnog užeta koji izlazi iz čvo ra mora biti
dug najmanje 20 cm . Opterećeni čvor zahvata glavno a)Pravljenje zamki bl Ukr!tanje zamki el Čvo r postavljen na d l Čvor postavljen na uže
uže, steže ga i čvrsto drži, dok se neoptereć eni čvor garebin
može pomerati po glavnom užetu.
Prusikov čvor najbolje hvata ak o je pomoćno uže
duplo tanje od glavnog užeta. Ako je pom oćno uže tv-
rd o, glatko, mokro ili smrzn uto, čvor klizi. Kada se
čvor naslanja na ste nu, po stavlja se tako da poprečni
pramen bude sa vanjske strane, da bi se sprečilo trga- o
nje užeta ili popuštanja samog čvora. Ako čvor ne drži,
pramenove užeta još jednom treba uviti oko glavnog
užeta, ili jedan pramen izvući sa one strane sa koj e se
o p terećuje čvor. hlNač!n uplitanja č vorc el t;'oč e tak lJt;očivenja fl U kačivanje druge gl Izgled čvo ra
u klin evora u garabin zamke
Bičev čvor (sl. 76) ob ič no se pravi na sred ini uže-
Sl. 76. - Način pra v/jena bićevog čvo ra
ta. Upotrebljava se: prilikom sam oosiguranja na osigu-
ravali štu; pri pravljenju sidriš ta; na lestvama, za fiksira-
nje prečki; prilikom pravljenja improvizovanih tran- . B~če~ čvor se pravi kada se želi pričvrstiti uže čiji
sp ort nih sr edsta va i za učvršćivanje improvizovanih i krajeVIOISU slobo dni. Dužina užeta koja izlazi iz čvora
tipi ziranih planinskih nosila na garabin. mo že se slobo dno m enjati bez razvezivanja čvora. Bi-
Bi čev čvor se pravi tako što se uzme uže horizon- čev čvor se m ože uplitati, ako se ne mo že zakačiti ili
talno ispred tela, pa se levom rukom pravi omča ok - zatak nuti, na primer, kroz uši klina.
retanjem udesno, tako da slobo dan kraj visi ispred ho- Produžni Čvor (sl. 77) upotr eblj ava se za prod u ža-
rizontalnog dela u žeta, a desnom rukom se pravi omča vanje (na.stavljanje) užeta; za veziva nje p omoćnog užeta
okretanje m ulevo, tako da slobodan kraj visi iza hori- u beskrajnu omču, i pr i spajanju užad i različitih deb-
zontalnog dela u žeta. zatim se dalja omča pomeri pre- ljina. 'praVi se tak o što se dva kraja užeta stave para-
m a telu i postavi ispred bliže omče, pa se ob e zakače lelno Jedan pored drugoga u dužini od 50 cm . Zatim se
u garabin. uzme je dan kraj i predvostruči (vrati un azad, tak o se

158 159
dobiju tri paralelna pramena), pa se trećim pramenom
dva puta omota oko preostala dva pramena. Isti kraj
~e provuče kroz obe napravljene oroče i zategne. To
Isto se napra vi i sa drugim krajem užeta, pa se čvor do-
bro zategne. Krajevi u žeta koji vise iz čvora m oraju b iti
du gi najmanje 20 cm . Posle jakih opterećenja čvor je
teško razveza ti, p onekad i n emoguće.
. . Kada se produžavajućim čvorom spajaj u užad raz-
"Čile debljin e. odnos je 5:3.
. PolubIčev čvo r (sl. 78) upotrebljava se za osigura-
Oje pri usp onu verača. za pravljenje tog čvora p otre-
ban je siguran klin ili sidrište i odgovarajući garabin
(sa maticom). Garabin sa donje unutrašnje strane m ora

alSpajanje jednog
užeto
kmj~'
===:::@»E::=:::m=4 ' 0

bl Spajanje drugog kroja ••

I~
uzeta ========~
;P4D
- N
> "
la

b>=
e)Spojl!rlQ oba kraja užeta

~ strnno -

~ zadnja
strana
dlzategroti čwr

Sl. 77. - Način izrade proJuinog čvora

160 161
-

Pt.,; obl.ik

"-.~

al PostQ~ omle na uže

i lMljuči varie na gorobin

al Provlačenje duplog kroja b) Prebaci~e slobodnog el Izgled ZQt egnutog

zamke kroz osmieu kraja zamke čvora ·

SI. 79. - Način izrade duple osmice

-'-
biti širo k najmanje 3 cm. Taj n ači n os iguranja dovoljno
je pouzdan i ne zahteva nikakav napor prilikom ruko- bl Zategnut čvor

vanja. -0-.".";-•• •
Pali su ve rač se zaustavlja po puštanjem ok o l m
užeta kroz č vo r, da ne bi pr eviše opteretio klin, uže,
podlogu i osiguravajućeg verača. Drugi obl ik
. Dupla osmica (sl. 79) up otreblj ava se: prilikom
. .pravljenja sedišta od užeta, u kombinaciji sa grud nim
,: ; navezivanjem; prilikom spuštanja po užetu; prilikom
upot rebe improvizovan og spasilačkog sediš ta za povre- SI. 80. - Prusikav mediiicirani čvo r
đen ~g -i spa sioca. Čvor se izrađuje prema slici 79. cJZategnut čvo r

' 162 .: 163

, . .
 Pruslkov m odificirani č vo r (sl. 80) upotrebljava
se umesto Pru sikovog čvora. ako je uže mokro, klizavo
od blata, vode i leda. Pravi se tako što se spojeni deo
predvostručenog pomoćnog užeta (omča) omota na-
jmanje dva puta o ko glavnog užeta u suprotnom prav-
cu opterećivanja. Kroz omču se provuku slobodni kra-
jevi užet a i čvo r se optereti, O p terećeni čvo r se stegne
i hvata glavno uže, dok se neopterećeni čvor može slo-
bodno kretati po užetu. Ako čvo r klizi, oko glavnog
b) Opt~rećena kočnica
užeta treba napraviti više omota. Taj čvor je najjednos-
tavniji za izradu i o pte rećen se veo ma teško razlabavi
i pomeri po užetu. al UkC1Čiwnje krajeva užeta ugarobin
Garabinski čvor (sl. 81) upo trebljava se pri diza-
nju palog verača ili suverača, pri sam ospašavanju i pri
kr etanju p o snežnoj padini uz po moć u žeta. Pravi se
tako što se uz glavno uže na kom e se pravi čvor stav i
garabin sa ma ticom. U garabin se stavi spojeni deo
predvostruč eno g užeta. pa se zatim najmanje dva puta
omota oko užet a i garabina II pravcu opterećenja . Op-
te rećeni čvor dobro drži, dok kroz neoptere ćeni čvor

d l Dupla garobinska kočnica

aJNezateglJt blAko garabinski aor clAko garabinski čvor e) GarObinska kočnica sa ~ už~tom
garabinski čvor ne drži dobro ne drži dobro
Sl. 82. - Garabinska kočnica
Sl. 81. - Način israde garabinsko g čvora

164 165
glavno uže slobodno klizi, ako se on osloni o neku pre-
preku (klin, garabin). pri o p terećenju pomoć nog užeta
garabinski čvor se steže i zahvata glavno uže.
Garab inska kočnica (sl. 82) upotrebljava se za
spuštanje tereta ili povređenog. Pravi se tako što se
p redvostru č en o uže provuče kro z garabin i napravi za-
mka. Drugim garabinom se zakač i za o pterećeno uže,
drugi kraj opterećenog užeta u napravljenoj zamci i
neop terećen o uže koje izlazi iz gara bina ka teretu. Kad
se uže zategne, drugi garabin stoji tako da mu je m a-
tica sa zadnj e strane. za pravljenj e garabinske kočnice
up otr ebljavaju se samo garabini sa maticom. Kada se aJ Pravljenje zamke posle b)Pravtjenje osigurova-
spušta teži teret, za koji nije dovo ljna jednostruka koč- . zaustavljanja jućeg čvc rc
nica, pravi se još jedna (d upla), pa se obe sp oje gara-
binom .
Garabin skom k očn icom rukuje samo jedan verač.
Koči se menjanjem ugla nagiba optereće nog kraja uže-
ta . zabranjeno je sistemom rukovati samo jednom ru-
kom.
za spuštanje se može ko r istiti osmica (sl. 83).
Polu čv or - provizo rni čvor (sl. 84) up otrebljava
se za pričvršć ivanje užeta, prilikom prekid a sp uštanja
ili p odizanja, ra di produžavanja užeta i pri fiks iranju
palo g verača, prilikom pr ekid a spuštanja ili dizanja te-
reta ili pa log ve rača Pravi se tako što se jednomru-
ko m uhvat e oba kraja užeta isp od garabina, pa se
neopte rećeni m pramenom napravi približno 60 cm clNo.meštanje kočn ice
duga omča, koja se o mo tava oko op terećenog pramena poreču osmice i
i sa zadnje strane provu č e između opterećenog i neop- garobina
terećenog pramena. Ostatkom oroče oko oba pramena
napravi se sigurnosni č vo r i II omču, radi sigurnosti, dISpuManje pomoć u koč nic e
zakači garabin, ako je već i teret na užetu.
i pol u bičevog evora
Pletenica - kita (sl. 85) up otrebljava se za pri čv­
ršćivanje palog verača ili tereta pre spuštanja ili diza- Sl. 83. - Pravtienie garabinske kočnice pomoć u osmice i duplog osigu-
nja. Pravi se tako što se udvostruči pomo ćna vrpca, za- ranja polubičevom čvoro m

166 167,,
 •

I
/ /
I //
I /
\ , /

"".... ",/
'~-
--- ---------- -~/
/

Sl. 86. - Kravatni čvor

,
tim se na glavnom užetu napravi Prusikov čvor. Oba
slobodna kraja pomoćne vrpce cl va puta se omo taju
oko garabina II klinu. Zati m se pravi pletenica tako što
se ide kraj evima pomoćne vrpce naizmenično sa jed -
nog pramena na drugi, najmanje d eset puta oko oba
Cl) PravJjenje zamki za bl Zatezanje poluČVO"fa cJPravtjenje osiguravajućeg
polu'ČYor ' čvora pramena p o mo ćn e vrpce izme đu Prusikovog čvo ra i
garabina. Pletenica se upliće toliko d ok ne bude sigur-
Sl. 84. - Način. izrade polučvora
no da će izdržati teret. Mo že se rasplesti i pod optere-
ćenjem .
Kravatnl čvor (sl. 86) upotreblj ava se za vezivanje
besk r ajne trake. Na od ređenom rastojanju od kr aja tra-

==~
=~~,
ke n apravi se običan čvor, kroz koji se uplete drugi
kraj trak e. Čvor se zati m jako zategne. Krajevi trake iz
, č vo ra m oraju viriti najmanje 20 cm .
Garda- čvor (sl. 87) upotr ebljava se za dizanje te-
Sl. 85. - Način izrade pletenice reta ili p ovre đenog, umesto garabins kog čvora. Pravi
se tako što se u uho klin a (garabina, o mče) postave

168 169
 Krs ta s ti čvor (sl. 89) u potreb ljava se prili kom za-
vršavanja vezivanja pri izradi impro vizovanih sreds tava
i za spajanje dva zavoja pri pruža nju prve p omo ći, pa
lJfQd : se zato zove i ambulantn i čvor.
' ~optereče no
2.;. neop1erec!eno
(1) Kontrola slaganja užadi

Užad se kontrolišu pr e i posle upotrebe, i to ta ko

što se provuku kroz šake i utvrdi da nisu ošte ćena.
Ona se mogu kontroli sati i pravljenjem o mči od 20-30
cm . Ako omča im a pravilan polukrug uže je do bro, a
J cl Ukočen čvor u sidrište
_j Nočin uk QčivanjQ go.rabinQ bl PrQvilno u ka čenl !ilQrabini i ept e re č en

Sl. 87, - Garda - čvor

dva jednaka garabina, koja se otvaraju s prednje stra-

ne. Uže se stavi hori zontaln o, iza oba garabina, pa se
n eo pte re ć eni kr aj užeta ubaci u jedan, a o ptereć e n i
deo kroz oba garabina. Za taj čvor se k oristi što novije
uže prečnika 11 nim ili 12 mm, jer se tako može dizati
\
veči te ret, a neče d oći do proklizavanja. Sl. 88. - Devetk a
Kada se vuč e n eopterećeni deo užeta, diže se ter et
ili pali vera č . Garda-čvor onemogućava klizanj e te r eta
unazad, prili kom prestanka dizanja tereta ili verača.
Devetka (sl. 88) upotreblj ava se prilikom izrade
m ostova kod š k ri pč evj a *) zbog toga što je iz nje je dna-
ko op te reće n svak i pramen užeta, za razliku od ostalih
čvo rova. Taj čvor se lako razvezuje i posle najveć ih op-
terećenja" Pravi se isto kao i osmica sa du plim užetom,
samo što se on a ne završava na onoj strani sa koje se
krenulo ne go se nap ravi još pola kruga i završi sa su p-
ro tne strane. \
* ) Škripac je sistem za dizanje opre me izrađen od užadi i t ehn ičke I
planinarske opreme. Sl. 89. - Krstasti čvor

170 171
 uk o liko je slom ljena (nem a pravilan polukrug), uže se
ne srne upotrebljavati.
Glavno planinarska uže mota se tako da se oroče
ne uvrću i da imaju o blik slo va »0«. Na kraju se ostavi
1,5 m užeta, presa vije se prvi kraj, pa se o ko ce log uže-
ta omo ta njegov os tata k" od kraja prvog užeta prema
omči. Kroz omču se provuče kraj užeta, kojom je ono
celo ovije no, odozgo p rema dole, pa se povuče kr aj ko-
jim je napravljen a omča i stegne (sl. 90). Lak še se može
nam ot ati ak o se to uradi preko stopala i kolena ili pr e-
ko ramena. Završava se uvek isto.
Sl. 90. - Shganje u žeta
Uže se savija dvostruko samo kada se nosi na le.
đim a Prvo se nađe sredina užeta, pa se namotava pre-
ma kraju, najlakše je preko ramena. Treba ostaviti krao
172
jeve, d užine oko 3 m , pa ih 2- 5 puta uv iti ok,: ce log "
užeta i provući kroz omču. Sa preostalim krajevim a sa-
vijeno uže veže se na l eđa, pre~o ramena i ok? poj~sa.
te završi ispred s o dgovaraju ć im ČVOr?ID (naJlon~klm ,
osm icom ). Ako ima mesta uže se nosi II rancu, mače
na rancu, a kad se penje bez ranca, uže se nos i kao ra-
nac na leđima
(2) Navezivan je verača i vera čke grupe
Verači i veračke grupe obavezno se navezuju na
teško prohodnom planin skom zemljištu i na ~est~rna
gde noge nisu više sigurne kao oslc:n~c. ~aveZ1~atI se
mo že o ko pojasa, oko prsa i u vera č ki pojas, a Izvode
ga grupe od dva do tri vojnika
Verači i veračke grupe navezuju se na glavno pla-
ninarsko uže pri liko m k retanja po opasnom , pl anin-
sko m zem ljištu na kojem su padovi češći. Grupa je ob-
ično sastavljena od dva do tri vojnika i predstavlja ce-
linu od početka pa do kraja zadatka . . ...
Komandir vera čke grupe uvek je najsposobniji ve-
rač bez obzira na čin. Priliko m veranja i silaženja, on
se kreće na čelu, a sledeći najbolji verač na začelju. Ko-
mandir ne srne po četi ni jedan poduhvat za koji nije
u beđ en da ga cela grupa ne može sa sigurnošć u ura-
diti.
Verači se vezuju na uže standardnim čvorovim~ a
način vezivanja određuje kOI?andi~ ~'pe. ČvorovI . za
vezivanje mogu biti najlon sk i. osmica III dupla o.s~llca
sa pojasem i grudnirn vezivanje!? ~mča ~?r~. biti do-
voljno zategnuta i čvrsta. Na kraju uzet~ na~cesce se ve-
zuje najlon ski čvor (ako nema vera č ki pojas),
Pre upotrebe uže treba razmotati tako da se sk id~
omča po omča, pa ga posle toga obavezno pre!fledal1.
Za vezivanje na pojas upotrebljava se najlonski čvor,
upletena osmica i produ ž av aju ći č vor.
173
 e-rupa 0<1 dva vojnika navezuje se tako da se na
svaki kraj užeta najlonskim čvorom naveže po jedan
vojnik. Grupa od tri vojnika navezuje se tako da se
prvi i zadnji vojnik navezuje najlonskim čvorom na
krajevima užeta, a srednji vojnik osmicom na sredini
užeta.
Navezlvanje oko pojasa, pri čemu se upotreblja-
va najlonski i osiguravajući čvor, opasno je zbog toga
što uže dođe između no gu, pa se pri slučajnom padu
verač naglo p ostavi na glavu ili se uže vrti oko pojasa.
a čvor sklizne na bok ili na leđa. Pri padu verač se na-
glo okre ne, a moguće je i d a se p relomi u pojasu. pa
je zato o težano pomaganje palom suveraču. Ako pali
verač gleda nagore i uže ga naglo zaustavi. telo se po-
mera unapred i lomi u pojasu. pa se pri padu oštete
u nutrašnji o rgani. Č vor se jak o zategne i pali suve rač
se teško oslobodi užeta. Ako verač oko dva sata visi na
užetu. to i bez drugih povreda često d ovodi d o smr ti.
Navezivanje oko prsa veoma je o pasno zbog toga
što kroz labavu navezu pali verač veoma lako ispadne,
a bez vera č kog pojasa u opasnosti su rebra. Pri ma-
njem padu verača, dok visi, p očne da davi glavni čvor
koji " ritiska vrat. Pri padu. zbog naglog opterećenja.
dola zi do iznenadnog guše nja i nep osrednih povred a
prsnog koša i ramena, pritisak užeta na mišiće ruku
prouzrokuje šok. pa se i iskusni verači posle neko liko
minuta ne mogu više dobro pomagati. Posle 20 minu ta
ruke postaju ne upotrebljive, ako se odma h ne stan e u
već pripremljenu zamku, napravljenu od pomoćn e vr-
pce slične lestvicama, samo što se vrh spaja sa glavnim
užetom pomoću Prusikovog čvora, zamka se do upot-
rebe drži u džep u ili zata kne u pojas (u ovom slučaju
može se sigurno očekivati smrt). Zato se vezivanje oko
p rsa koristi samo u prinudnim slučajevima ili u najlak-
šim okolnostima.
174
Da bi se izbegle sve poteškoće veračke grupe treba
opremiti pojasevima. Vera čki pojas mo že da bude dvo-
delan - da ima prsni i sedeći deo posebno. te da na
le đima ima vezu izmeđ u ta dva d el a. Jednodelni pojas
je sed ište sa ramenicama, mora biti takav da se može
brzo nameštati i skidati; da nema vidljivih šavova i bez
metalnih delova koji bi žuljali v era č a. Naramenice mo-
raju imati prsnu traku, a l e đn a traka mora biti što niže
na gornjem delu sedišta, da vera č u, dok visi, ne bi pri-
tiskala bubrege. Trake moraju biti široke bar 5 cm , da
bi sedenje bil o udobnije.
Verački pojas se veže posebn o s d va ili tri puta
provu č enim p omoćnim užetom, p rečnika 8 mm, pa se
tek u to za kač i ve rač ko uže. Posebno n avezao pojas je
prakt ičan. jer se ne mo ra skidati kada se dođe na lakši
teren. Pojas se veže upleten om osmico m ili produžava-
jućim čvorom, a ne najlonskim, jer se lako otpusti i
razveže, ako se ne kontroliše. Veračko uže navezuje se
za pojas koji je spojen pomo ćnom vrpcom na nekoliko
načina (sl. 91. ,
Vezivanje sa tri ili če tiri verača razlikuje se II tom e
što srednji vera č (drugi i treći) na sredini uže ta napravi
SI. 91. - Način vezi vanja u žeta za pojac
175
osmicu koju zakači za garabin, a garabin na isto me sto
gde se upliće osm ica kod prvog i poslednjeg verača;
uže se provlači kroz veračk i pojas na istom mestu kroz
koje su to provukli prvi i zadnji ,verač samo što srednji
vera č provlači duplo uže. Uže koje povezuje verače je d -
~- --
ne grupe služi, pre svega, za osiguranje.

3) Korištenje I provera sigurnosti klina, garabina I

užeta za osiguranje

Klinovi mo raju biti zabijeni do uha, tako da se ono

nasloni na ste nu (sl. 92). Dob ro pobijen klin poznaje se
po zvuku, je r ukoliko pri zabijanju visina zvuk a ra ste,
znači d a je klin dobro zabijen. Ukoliko visina zvuka
opada (dob ija se tup zvuk) znači d a je klin loše zab ijen.
Razlog za to m ože da bud e su više širo ka pu kotina ili
J
a
lomljiva sie na Ako p r ilikom pobij anja klin b ruji, vib-
rira, znači da je pukotina plitka, pa se svakim novim
udarc em klin po činje kriviti. Vežb e u pobijanju izvode
se u podnožju stene, gde se nalazi veći broj različitih
pukotina. U sten i se nailazi i na sta re klin ove, koje oba-
vezno pre upotrebe treba prove riti.
I
Naročitu pažnju treba o bratiti na izbor pukotin e.
Ako je moguće, odabere se takva u kojoj će klin biti
prislonjen uz ste n u. Klin bo lje drži kada opterećenje
ide nad ole (sl. 93). Do bar klin po bijen u pukotinu koja
I ,,, ,,,
t.
i
2
r;
I
je u smeru o pterećenja izd rži d o 500 kg, a najbolje p o- ,,,
o, ,, :', './
,
bijen klin u odgovarajućoj puko tini izdrži oko 1.000 kg. ",
"",,,
,, ,, ,, :,, ',,
Dobri klinovi II vodoravnim pukotinam a izdrže i više. "" ' ' :'
Ako klin nije pobijen do kraja, da samo ubo viri iz pu-
kotine, tre ba ga iskriviti tako da se sasvi m priljubi uz
stenu. Ako to nije moguće. oko klina oviti pomoćnu vr-
pcu i tek u nju zak ačiti garabin (sl. 93).
U pobijen klin uže se prik ač i pomo ću garabina,
Garabin se kači u klin tak o da se preklap ač okrene na-

176 177
 go re ili ka steni, a zatim se zakači i o krene II suprotnu
NEISPRAVNO SLABO stranu (sl. 94). Tak o se dobije pogodan položaj za stav-
., ljanje užeta. Preklapač uvek treba da bude okre nut o d
stene, da se ne bi sam otvorio ako bi ga opterećenje
i
I
priljubilo uz stenu. Uže mo ra biti zakačeno u garabin
tak o da klizi kroz njega bez zavoja ili om č i, jer u sup-

alNepravitno _enje klina blNepmv;lno savijen klin

,
ISPRAVNO
a) Postavljanje garabina " b) Okre1anje na drugu stronu
DOBRO

,I.
clPravilna savijen klin dlPravilna korištenje klina ~
"-'"
4
Sl. 93. - Korišćenje klina kada nije do kraja pobijen u stenu
SI. 94. - Način postavljanja garabina

178
179
 dl H~pravi lno postavl ianj~
užeta ugorabilll!

a) Lagan prolazak užeta b) Otežan prolazak užeta

elStabo ~tavlJeno už e

cl Smanjeno trenje sa dva garabina

f)Proviloo postavljanje! vrpc; i
garabina za smanj~ni~ trenja
Sl. 95. a, b. e - Postavljanje uleta u garabin u steni

romom do lazi do veli kog trenja. Ako se to ne može re-

šiti jed nim garabino rn, stavlja se još jedan. pa ako i to SL 95. d, e. f - Postav ljanje ufeta u garabin u sten i
nije dovoljno. u klin se stav lja pomoćna vrpca i u nju
garabin (sl. 95).
Klinovi se vade tako što se energično udara po
glavi klina II smeru pukotine, naizmenično sa jedne , pa

180 181
 sa druge strane, dok se ne olabavi. Kad je dovoljno ola-
bavljen, vadi se rukom, Klinove vadi drugi verač, i to
samo one koje je pobijao prvi verač.
Sigurnost pobijenog klina praktično se provera-
va uz pomoć vreće sa peskom. Covečije -telo izdrži II
povoljnim uslovima izvanredna opterećenja, čak i do
1.600 kg, što je suviše retko, da bi se moglo računati
na njega pri. padu prvog verača. Opterećenje pri slo-
bodnom padu ne prouzrokuje neke ozbiljne povrede,
ako sila u užetu ne pređe 450 kg. Za verača koji osi-
gurava važe potpuno drugačiji kriteriji. Kad prvi verač
počinje da pada, drugi verač treba da zaustavi taj pad.
Sile koje opterećuju drugog verača prilično su male, u
; proseku ne veće od 130-150 kg. . II
Međunarodni standardi zahtevaju da sila zatezanja
užadi bude manja od 1.200 kg i da ona moraju izdržati
najmanje šest proba (sl. 96).Garabini i klinovi su pri
padu verača najviše opterećeni (do 3.000 kg), a kvali-,
tetni proizvodi izdrže i 5.000 kg opterećenja.
, vršava tragično. Do nesreće dolazi samo ako osiguranje .
I
I nije pravilno. Ako je izvršeno imeđuosiguranje, situa-
I
I cija je mnogo povoljnija (sl. 97 i 98).
I
I
I
I
~ namički, preko klina dva, u užetu nastaju sile koje ne
SL%.-l$~~
182
Klinu može pući uho ili alka, što se dešava vrlo
. retko, ili se može iščupati iz pukotine. Sila koja drži
klin u pukotini zavisi od nje same i kvaliteta i kon-
strukcije klina. Probe su pokazale da su te sile proseč­
no jake 600 kg.
Primer. Prvi verač (vreća puna peska) padne na
nagnutoj steni i uopšte ne udari o nju: Međuosigur~~a
nema. Celokupna energija se potroši za deformaciju
užeta i za trenje između užeta i odela verača koji osi-
gurava (sl. 97). .
Tabela opterećenja pojedinih delova osiguranja.
Do nje se došlo raznim ispitivanjima i merenjima II la-o
barntoriji i na steni.
Prvi Verač koji
Uže Garabin Klin osigurava
verač
450 1.200 kg 1.800 kg 600 kg 130-150 kg
Kada se zna kakva opterećenja izdrže pojedini de-
lovi osiguranja može se videti šta se dešava prilikom
pada. Ako bi se pravio dijagram, moglo bi se videti da
je sila manja što se uže više popušta, tj. dalji je put za-
ustavljanja verača, i da verač koji osigurava uopšte ne
može zaustaviti pad, ako je osiguranje slabo i bez me-
đuklina. To ne znači da se svaki pad prvog verača za-
.
Klin dva stvara dodatno trenje, što znači da se sila
u užetu između verača koji osigurava i klina jedan bit-
no smanjuje (sl. 98). Zaustavljanjem pada polako, tj. di-
prelaze granice od 150 kg, što znači da se pad može za-
ustaviti. Verač koji osigurava može izdržati to optere-
183
 . ćenje ako je vezan za sid- K,- sidrišni kl in
rišni klin (k l } koji može K -klin l O medjuosiguranje
da izdrži to o pterećenje .
Prilik om os iguranja zbog
klinova, mora se paziti na
h dva e lementa: kon trolisa-
na zaustavljati pad i p osle
h
toga ostaviti dovo ljno pro-
stara za manevar za spaša-
h vanje - podizanje ili spuš-
tanje palog vera ča ,
Osiguranje preko ra-
men a još se koristi, iako
ne odgovara svim zahtevi-
I
ma. Na taj način pad se
h
I • brzo zaustavlja, pa su sile
velike. Zbog toga se može
@

I
I •
;; r

h~udaljenost iz:tMđ'u
desiti da verač koji osigu-
rava bude savijen ka zem-
lji, pa tada ne može pomo-
ći palom suverač u .
Jednostavno i efikas no
Sl. 98. - Pra vilno osiguranje
sa dva klin a
I vercčc osiguranje jeste osiguranje
I S~ ufe:koje popustimo oko boka ili preko ranca Dodavanje užeta je lako. Kad
I kroz ruke: uže zbog pad a sklizne iz šake, dovoljno je da se rukom
I r-elas tičnost uteta koja drži njegov slobodni kraj pove ć a ugao oko tela i
I r
zatim stisne šaka. Time je trenje to liko povećano da se

~
pad lako zau stavi.
Prilikom pada dužina zaustavljanja (sl. 99) odgova-
ra visini h. tj. visini izm eđu prvog verača i verača koji
osigurava To zna č i da vera č može napredovati za po-
lovinu slobodnog užeta, a drugu polovinu mora imati
SI. 97. - Put taustaviiania palog verača vera č koji osigurava da bi mo gao dinamički zaustaviti
a) Ba međuosiguranja pad. Ako je uže dugačk o 40 m, može se upotrebiti oko
b) sa meduosiguranjem '/
35 m. Zbog toga bi vođa grupe prvi klin morao pobiti
184 185
 I
e
bar posle
. 18. m . sledeći posle 9 m , a zatim tražiti mesto dva osigu ravališta moraju biti pobijena najmanj e d va
za osiguranje, klina na pravilnom rastojanju.
Dinamičko osiguranje je kvalitetno i omogućava si- Uređ enj e stajališta na stenl I osiguranje na nje-
gurno veranje, ako je oprema kvalitetna, ako se pravil- mu jedno je od osnovnih vrsta osiguranja. Kao stajališ-
te mogu p oslužiti razne po lice. manje pećine. grede.
rupe II steni, odnosno mesta na kojima je moguće
malo se razgiba ti i o d mo riti. Staja lište mora b iti pro-
stranije II sl učaju spasavanja palog suvera ča. Svako sta-
jalište mora se izabrati unapred, a ne kad uže d ođe d o
kraja.
Na stajališt u su ve oma značajni osiguravajući kli-
h
novi. Opasan je i varljiv osećaj sigu rnosti na dobrom
osiguravališt u, Dug pa d prvog ve ra č a može p o vu ći i
drugog, ako nije izvršio samoosigu ranje. Stoga treba
mati: bolje je slabo stajalište sa sigurnim klinom
nego široka polica bez klina; na svakom stajalištu
treba zabiti dva klina u visini pojasa ill nekolike
h .... više na dohvat ruke; klinove zabiti što bolje. osigu-
~
:;; -
'N
~ ... ravanje početi tek pošto se napravi samooslgura-
nje. Prvo se upotrebljava sid reni klin. Na svom d elu
.
~

• :\ užet a napravi se b i č ev č vor ili osmica i zak ači za ga-

, ~
rabin. Deo užeta izm eđu drugog verača i sidrenog klina
treba da bude što kraći i ma lo zategnu t, da se p ri s lu-
t1 -udclljtnOst izmtđu Ve"Iia čajn om padu prvi verač ne povred i. U blizini vojnika
~-ui. kojt' S<I p-opudi kral: rUM
s koji os igurava ne smeju ležati os taci užeta U sve o si-
.-Iil1stil:rosI užetQ
-
,"
guravajuće klinove II s idr ištu, kao i sidr eni klin, treba
Sl. 99. - Dužina zaustavljanja zakačiti naj lonsku trakuili pomoćnu vrpcu debelu bar
8 mm. Jed an od krajeva zaka čenih orn č i zasuč e se i u
no upotrebljava i o država, Osigu ranje mo že biti dina- njega zakači široki garabin sa maticom za osiguranje
mičko (oko pojasa ili ranca). Na osiguravalištu treba polubičevim čvorom (sl. 100). zam ka omogućava da
imati d va pravilno raspoređena klina: sidr en i klin ili garabin slobodn o menja ležište II od nosu na sme r o p-
samoosi guravajući i prvi klin za međuosiguranje. Prvi tereć enja i tako se postiže jednako opt erećenje na sve
verač mora ostaviti dovoljno dug kraj užeta, da verač klin ove. Sa stajališta se može vrši ti i dinamičk o osigu-
koji osigurava može dinamički zaustaviti pad. Između ranje - p reko pasa ili r an ca .
186 187
 , N a č in iosiguranja jesu samoosigu ranje, osigura-
bJPostovljonje gcrobina u nje po lubič evim čvorom, dinamičk o osigu ranje i osigu-
~ro.vrpcu j
OS9JronJe ranje pomoću kleštaste kočnice.
Samoosiguranje se primenjuje na svakom staja liš-
tu, i to tako što se II visini pojasa pobije klin za sarnoo-
siguranje, a za njega se, bičevim čvorom ili osmicom,
preko garabina zakači uže koje ide od pojasa prema
s uvera č u, U klin za samoosiguranje treba zakačiti samo
sebe, a nikako uže koje ide od p olubi č evog čvora ili
aJPostavljanjevrpci u pasa ka drugu koji se vere. Trzaj pri padu treba da iz-
garo.bin
drži elastično telo, tj. pojas i noge vera ča, a ne telo kli-
na i garabina. Samoosiguranje se može napraviti i po-
moćnom vrpcom koja se zakači za stenu pom o ću os-
mice, klina i garabina ili bi čevog čvora . za verački po-
jas veže se pomoću pletene osmice ili najlonskog čvo­
ra
Osiguranje polublčevlm č vorom vrš i se tako što
se č vo r napravi prema vera č u, a ne prema se bi. Osigu-
rava se stalno sa obe ruke. Jednom rukom uže se gura
ka čvoru, a drugom se povlači prem a vera č u , Prilikom
c)Pravilni osiguranja drugog ve ra ča radi se obrnuto: drugom ru-
gorabinza kom povlač i se uže od verača ka čvoru, a prvom iz
osiguranje čvo ra vani. Na prvoj ruci, koja dodaje uže, moraju se
imati rukavice, jer se u slučaju pada njome zaustavlja,
pa se zato naziva - osiguravaju ća ruka«, pošto ona prvo
oseća svaku iznenadnu prom enu i zategnutosti užeta.
Pri os iguravanju drugog verača (sl. lO!) p olubič ev
dJNe~i [ni čvor se drži zategnut u prvom smeru. Ako je uže od ve-
gorc.bin za rača nezategnuto, pri padu čvor klizne tek kad sila u
I[>-::?-r... osig!TQnje
užetu p ređe 350 kg. Osigu ranje je p ri tome kruto i sta-
t ično. Ustanovljeno je da bi postupno zau stavljanje ve-
rača u tom slučaju bilo opasnije.
Sl. 100. - Pravilno osiguranje pomoću garabina Osiguranje prvog v era č a, polubičevim čvorom je u
svim padovima postupno - dinamično. Dok uže klizi
čvo r mora biti labav. Kada želimo zaustaviti pad, uže

188 ,
189

l ) OsIgurivInje drugog
V8r ll ča
oj-
e) Nepr.....llno
daVlV'I}I
"'...
I I
Sl. 101. - Način osiguranja polubičevim čvorom
se pred čvoro m polako zateže rukom, d a bi se na kraju
prebacilo preko opterećenog d ela i time povećalo ire-
nje. Rezultat toga je zaustavljanje palog verača.
. NepraVllmm davanjem užeta odozgo u č vor, opte-
~bl~k.jem dolazi do preokretanja čvora u nepravilan
190
Pri tom osiguranju važan je položaj garabina i p o-
Iub i č evog čvo ragledano na pojas onog koji osigurava.
Ako je garabin sa čvoro m iznad pasa onog koji osigu-
rava, onda pri osiguranju prvog izlazi jedan deo užeta
nagore, a drugi dolazi u njega odo zdo (sl. 102). Čvor je
ot voren i sklizne pri sili 280 kg. Osiguranje je, znači,
po step eno ili dinamično .
Pri osiguranju drugog vera ča, izlazi drugi kraj uže-
ta iz čvora s iste strane, kao što u njega ulazi prvi kraj
(odozdo). Čvor je zatvoren i sklizne pri sili 350 kg. Tak-
vo osiguranje drugog vera ča je stalno kruto - s tatičn o,
a to je pri padu drugog vera ča bolje.
Davanje užeta u garabin (od drugog) i davanje uže-
ta iz garabina (ka prvom v eraču) je jednostavno u tom
položaju (ako je gar abin iznad pojasa).
Ako je garabin sa polubi č evim čvorom nisko pod
pojasem onog koji osigurava, onda su pri os iguranju
prvog u navezi oba kraja na istoj strani. Čvor je zatvo-
ren i sklizn e pri si/i 350 kg, što je neugodno za prvog
verač a. Pri osiguranju drugog verača u navezi, prvi kraj
užeta dolazi u čvor s gornje strane, drugi kraj izlazi iz
njega na donjoj strani. Čvor je otvoren i sklizne pri op-
terećenju od 280 kg, a osiguranje nije dovoljno st atič­
no, što je neugodno za drugog v erač a. Dodavanje užeta
je pri tome otežano ili č ak onemogućen o .
Treba zapa m titi! Onaj koji osigurava mora budno
pratiti suverača, kako bi mo gao brzo reagovat i; veoma
je opasno skraćivati uže, kada se vidi da suverač pada,
jer se zbog kratkog vremena u tome ne će uspe ti, a po-
stoji mogu ćnost da se uže ispusti iz ruku; pri os igura-
nju prvog verača uže treba da bude malo popušteno,
da mu ne bi sme ta lo prilikom veranja, odnosno toliko
zategnuto da se na njemu oseća svaki pokret prvog ve-
rača.
191
•
Dinamič no bočno osiguranje upotrebljava se za
drugog II navezi. Zaustavlja pad postupn o. Na osigura-
valištu stoj i se tak o da se os lanja - zakači no gama II
pravcu smera II kojem bi nas pri padu suvera č a povuk-
lo uže. Leđa se napola nas lone n a stenu, okrenuti ka

ODbro osig~
iznod pojasa
/ ,
I

~ bl zaustaVI]9.;iL

Osigurav ajuća OsetljivQ

ruka ruka

•
I
, /

Sl. 102. - Osiguran je vera ča a lOsiguravanjL

Sl. 103. - Osiguran.je preko ledo. i ranca

192 193

I. ...
čoveku kojeg os iguravamo. Uže prolazi oko pasa ili
ranca i iznad zamke za samoosiguranje. Pad se zaustav-
lja većom dužinom užeta, a najviše upotrebiti 6 m. Pri
tom načinu os iguranja potrebne su rukavice. Od vera-
ča koji osigurava uže ide ka veraču između tela i stene.
Ruka koja dodaje uže između tela i stene je osedjiva
--. "
:'
ruka, jer oseća sve promene na užetu, i njom se ne
stiska uže. Osiguravanje - zaustavljanje vrši se drugom
rukom, koja drži preostali deo užeta. Ona se naziva
osigu ravajuća ruka , a nal azi se na spoljašnjoj stra ni.
-
* ,
j
, o
,, o,
,, ,,
,~
$u V IoIb:TII lU
'_0

~~

___"":::::-..iiWi( ~__
U slučaju pada, rukom se od mah ne steže, jer bi uže • ,
povuklo ruku nazad na l eđa, opeklo je i na kraju se is-
trgao iz nje. Osiguravaju ć em rukom najpre se povećava MOMOlAT I'IU».

bJGraficki prikaz sila i

ugao, koji zahteva uže oko tel a, tako da se ruka gurne vremenalo.ustavlJanja
napred prema steni, odnosno drugoj ruci (sl. 103).
Dinamično bočno osiguranje ne štiti klin na staja-
lištu, nego ga dodatno opterećuje. Onog ko osigurava,
koji stoji raskora č en, izbacuje iz ravnoteže horizonta lna c lKočni CQ
sila od 40 kg. Dru gi vera č, koji samo sklizne na zateg- ~e2 onon a

,
YeroCki
nutom užetu, zbog rastezanja prouzrokuje u u žetu silu pops

••
,
•,
\,
... ' KID -12Ocm
,I
\

dlNoZin
Vt'zivonP..
OOW rotkl !\Os~eno
pojas ~f,nrnerWm i
stalnm
osiipMjimo

Sl. 104. - Stenski ispusti Sl. 105. - Kleštasta kočnica

194
I 195

alPr:oPušfCIn}e
užeta ITi
veron",
Sl. 106. - Upotreba kleštaste kočnice
koja prelazi masu palog za 1,8 puta ili približno 140 kg.
zato se onaj koji osigurava uvek obesi na osiguravaj ući
klin i optereti ga i svojom masom.
Osiguravanje polubičevim čvorom u zamki, jedna-
ko je opterećenju oba ili svih klinova. Polubičev čvor
p rima silu o d 350 kg i omogućava stalno kruto os igu-
ranje drugog vera ča, što je ugodnije, pa je za os iguranje
drugog verača bolje koristiti polubičev čvor nego dina-
mično bočno osiguranje. Pravilno os iguranje veom a je
važno i uči se pre prvog uspona, a ispusti na steni
m ogu uspešno zamen iti klinove (sl. 104).
Kle štasta kočnica (sl. 105) služi za samoosigura-
nje pri kretanju po os iguranim stazama i u smerovima
i za os iguranje prilikom veranja. Koristi se glavno uže
d ebljine 11 ili 9 mm, što op redeljuje prečnik otpora na
spravi. Prilikom veranja i slučaj nog pada, sile koje se
196
.I
I •
stvaraju u užetu za 0,15 s dostižu maksimum i mim-
mum, što zna či od 2.000 d o O kg. Takav pad stvara veo -
ma velika op terećenja na sve elemente osiguranja. Po-
moću kleštaste kočnice sila prouzroko vana padom
smanjuje se na svega 450 kg, a na O padne za oko 0,55
s. To znači da ukupnu silu smanjuje za četiri puta, a
vreme zaustavljanja po većava za oko č et iri puta.
Prilikom kretanja po osiguranim stazama i privre-
meno postavljenim os iguranjima koristi se ova napra-
va, jer omogućav a blaži i b ezb o lniji pad. Način navezi-
vanja na uže i vera č ki pojas prikazan je na slici 105.
la osigu ranje prilikom veranja kle štasta kočnica se
koristi prema slici 106.
4) Kretanje veračke grupe po otvorenoj i glatkoj
steni
Neposredna priprema traje jedan do d va dana pre
polaska na izvršenje zadatka. za svaki uspon mo ra se
blagovremeno pripremiti i psihički i fizički. O pravcu
kretanja m ora se priku piti što više podataka i čuti vre-
menska prognoza. Starešine moraju poznavati vojnike
i njihove mogućnosti za savlađivanj e izabranog pravca.
Pre odlaska komandir grupe obaveštava pretpostavlje-
nog ili dežurnog kojim pravcem će se kretati i sa ko-
liko vojnika. U veračke grupe određuju se verači pri-
bližno istih sposobnosti. Da bi se vojnici pripremili za
samos talne zadatke po veračkim grupama, po ć etnike
treba postavljati između dva dobra verača radi b ržeg
oslobađanja i sticanja potrebnog znanja Po č etnici mo-
raju teoretski poznavati sve što je potrebn o za veranje.
U osnovnu veračku opremu spada: verački pojas,
veračko uže, 5-8 klino va. 5 garabi na (bar 2 sa mati-
co m) , 3 pomoćne vrpce, dužine 4-5 m i prečnika 6--8
mm, šlem i verački čekić. Verači mogu se naći u opas-
197
nosti zbog nedostatka opreme ili ako zalutaju, pa im je
potrebna specijalna oprema, veći broj klinova i garabi-
na. Radi sigurnosti veraćke grupe, osnovna vera čka op -
rema mora se nositi i II najlakšem smeru. Osim osnov-
ne vera čke opreme sa sobom se nosi rezervno ode lo, ..: ',:
prva p omoć, pribor za lič nu higijenu, hrana i municija.
Opremanje p od stenom. Pre ulaska u stenu mora
se biti potpuno opremljen. a pojedini delovi opreme
treba da budu pri ruci i da što manje sme taju pri ve-
ranju . Svi metalni delovi o preme treba da budu postav-
ljeni tako da vera č a pri slučajnom padu ne bi povre-'
dili. Prvo se postavlja vera čki poj as (sl. 107). Ček i ć se
postavlja u ispust na spoljaš njem delu pantalona ili u
verački pojas. pri čemu se vezuje pomoćnom vrpcom
preko ramena Garabini i klinovi postavljaju se na ve-
rački pojas ili na beskonačnu pomoćnu vrp cu koju tre-
ba postaviti preko ramena i grudi na suprotn i bok. Kli-
novi se slažu II garabine tako da se mogu lako uzimati. Nagazna
- omča
Svaka vrsta klinova (horizontalni, vertikalni, specijalni,
dijagonaIni) posebno se postavlja na garabin. Garabin
se kači jedan pored drugog. Pri ruci mora biti nekoliko
pomoćnih vrpci. Sa jednom od njih se pred svaki us-
pan pravi Prusikov čvo r na glavnom užetu, a od ostat-
ka nagazna omča, koja se stavlja u džep. Opis i šema
Sl. 107. - Izgled pravilno
smera nosi se II džepu. Tek kada je sve pravilno ras- pripremlienog vera čkog
p oređeno , po činje penjanje. pojasa
Kretanje vera čk e grupe. Vera čku grupu najčešće
sačinjavaju dva vojnika, jer su brža i pokretnija od tro-
jice. U posebno teškim pr avcima preporučuje se dvoj-
na grupa, sastavljena od po d va vojnika , što im a veliku U lakšim sme rovima grupa od dva vojnika najče š­
prednost pri mogućoj nesreć i ili spašavanju. a i opre- će upotrebljava jednostruko vera čko uže. Dok je nave-
ma se raspoređuje ne na dva, ne go na četiri vojnika. zano na verački pojas, užetom se mora osiguravati.
Svaki član grupe ima određen zadatak koji mora saves- Kad uže nije potrebno, razveže se! Uže bez osiguranja
no da izvršava. daje lažan o sećaj sigurnosti. Lakomislenost i nepažnja

198 199
mogu dovesti celu grupu u opasnost. pri veranju sa
omčama u ruci slučajan pad je duži (sl. 108), a ako se
o rn če postave pre ko ra mena, pali vera č se okreće i za-
mke ga m ogu ugušiti. Ako su zam ke čvoro m pri čvrš­
ćene na vera čki pojas, sigurno je da će zbog kratkog '. /0
preostalog de la užeta skoro istovremeno pasti i drugi • •
verač. U toku veranja uže mora b iti nap eto, da bi se
sprečilo nastajanje zamki (petlji). Petlja se ponekad za-
k ači i ugro zi ravnotežu ili oteža veranje, a produžava
slučajni pad. aj
U težim smerovima up otrebljava se dvostruko u že
koje olakšava ver anje tehnič kih delova i omogućava
različite postupke sa užetom. Iz bezbednosnih razloga
neophodna je upotreba duplog užeta radi lakšeg spuš-
tanj a iz svih smerova.
Grupa se kreće u ste ni, tako da se prvi vojn ik vere,
a drugi ga osigurava, i obrnuto. Spora zumevaju se glas-

Sl. 109. - Osiguranje sa stajališta i komande koje se izdaju

a ) Na osiguravalištu
b) Komande prilikom vera nja.

nim komandama, a kada je č ujnost slaba upotrebljava-

ju se ugovoreni signali (potezanje užeta i sl.).
Na stajalištu se oba vojnika os iguravaju . Dru gi voj-
nik kada počne osiguravati glas no kaže »OSIGURA·
VAM«. a prvi vera č kada bude spreman o dgova ra
. POLAZIM«, otka č i samoosiguranje i počne se verati
(sl. 109). Verači se, po potrebi, sporazumevaju kornan-
dama . P OPUSTI. i . ZATE GNI« . Kad vojnik koji osi-
gurava vidi da je potroše no pola u žeta, upozora va
;
. JOŠ POLA UŽETA«, . JOŠ DESET METARA«, za-
si lO8. - Drianie užeta kad nije potrebno tim »JOŠ PET METARA«, čime naglašava pr ibližava.

200 201
nje kraja užeta (sl. 109). Kada dođe pr vi verač na s tao
jalište i napravi samoosiguranje, izdaje komandu . PO·
PUSTI UZE. i povlači prema sebi preostali de o užeta,
I klin i počne se verati. Na takav način ide sve do kraja
do k mu drugi verač ne izda komandu . KRAJ UŽE-
TA. (sl. 110), zatim priprem a osiguranje i izda koma n-
du . OSIGURAVAM• . Dru gi verač se pripremi. otkači
sam oos iguranje ikomanduje . POLAZIM., zatim izbije
bl
Sl. 110. - Način. polaska i rada drugog vera ča
al Označavanje kraja u!eta
bl Polazak drugog veraa
202
stene.
Kod vera č ke grupe od tri vojnika, komande i po-
stu pci po njima isti su kao i kod dva vojnika. Razlikuje
se samo rad drugog i trećeg vojnika. Pošto se prvi ve-
rač izvere i izvrši samoosiguranje, k r e će drugi, s tim da
ne vadi klinove. Kad dođe do prvog vojnika, izvrši sa-
mo osiguranj e. Posle komande d rugog i prvog vera ča,
napred kreće prvi, pa kada on stigne do s l e de će g sta-
jališta i osigura se, drugi izdaje komande treć em vera- .
ču, a treći drugom i dolazi do drugog, s tim da o n vadi
klinove iz ste ne. Posle toga drugi verač kreće do prvog.
Harmon iča n pokret ve račke grupe od tri vojnika izgle-
da o vako ; prvi napred - drugi do njega, prvi napred -
tre ći do drugog, drugi do prvog - prvi napred. Takav
rad ponavlja se do kraja stene. Kad a se zavr ši ras teza-
nje užeta i treći vera č d ođe do drugo g, on mu pre daje
klinove i garabine koji su bili u steni, zatim drugi to
predaje prvom. Prvi i tre ći moraju biti dobri vera č i, a
drugi može biti i onaj koji s t i če p rakti čna iskustva.
Stalno se treb a pridržavati pravilnog redo sleda
radnji, jer to nekad može biti o d l učujuće, ako b i. na
pri mer. jedan od ve rača pre r ekao . OSIGURAVAM«
i tek posle toga po čeo osiguravati, ili bi se jedan od
njih počeo verati. pa tek onda viknuo . POLAZIM• .
Verač i jednakih sposobnosti veru se n aizm e ni č no
i na mestima prvog vera č a smenjuju se po sle svakog
r astezanja užeta. Kada oba d ođu na staj alište . m enjaju
ul oge: o naj koji je bio prvi, sada je drugi, i obrnuto. Ta-
kav način veranja je najbrži, jer se verači na stajalištu,
zbog menjanja II vod stvu, malo zadržavaju. To je i ma-
nje o pasno, kada d ođe prvi verač do drugoga, o n od-
mah nastavlja dalje, jer nije potr ebno da pred aje klin o-
ve i garabine koje je vadio iz stene. Takav nač in vera-
203
nja primenjuje se sa vojnicima kod kojih je mala raz-
lika II znanju. Istovremeno penjanje dva verača nije do-
zvoljeno (ako su vezani na isto uže). Tamo gde nema
opasnosti od padova, veraći se mogu razvezati. Ako se
dva verača moraju istovremeno verati. ne smeju biti
navezani na isto uže, nego se veru pojedinačno.
Pravac veranja bira se II kasarni na pripremi kod
starešine jedinice. Tu se dobijaju sve pojedinosti o
smerovima za pojedine grupe. Vođama grupa stareši-
na jedinice daje sledeće: staze (ucrtane na karti), koje
vode do određenog mesta, sa ucrtanim mogućim po-
prečnim prelazima; podatke o smerovima sa slikama i
šemama (ako je taj pravac nekad izveran); podatke o
kritičnim mestima i spisak vojnika u svakoj grupi po-
sle toga vođe grupa sakupljaju ljudstvo i rade sve ono
što im je rečeno II toku pripreme.
Klinovi II steni pobijaju se na isti način kao što se
radi na mestu za uvežbavanje, s tim što je to malo dru-
gačije u odnosu na položaj i visinu. Svaki put kada po-
bija klinove verač mora biti na tvrdom osloncu (tri os-
lonca), da bi se izbegao pad. Prilikom pobijanja klinova
treba paziti da oni ne ispadnu -iz pukotine: prvo se ru-
kom potisne klin u pukotinu što dublje, zatim se čeki­
ćem prvi put udari malo lakše, da bi se bolje primio
za stenu, a posle sve jače dok se ne pobije do ušica.
Pri tome treba paziti da se ne odlomi koji deo stene
i da ne povredi oči. Treba osluškivati kakav zvuk daje
klin. Na kraju izvršiti probu uz postepeno opterećenje.
Samo u siguran klin postavlja se garabin, zatim uže u
njega i kreće napred.
Kada veračka grupa dođe na teži deo stene, vođa
grupe odlučuje da li će ići preko njega ili će ga zaobići.
Ako ga grupa može savladati, prvi verač savlađuje teži
deo stene. Na tim mestima pobija se više klinova koji
ujedno služe i za oslonce. Grupa koja ne bi mogla sa-
204
vladati teži deo stene zaobilazi ga i izvrši poprečno ve-
ranje dok ne dođe na mesto na kojem se mogu svi iz-
verati.
Tehničko veranje jeste način veranja uz pomoć
tehničkih sredstava i prirodnih oslonaca. Stene koje
nisu savladane slobodnim veranjem savlađuju se uz po-
moć veštačkih oslonaca - klinova, veračkih lestvica.
Klinovi zamenjuju prirodne oslonce. Zabijaju se u pu-
kotine ili postavljaju metalne zaglavke. Ak? nema. pu-
kotina u tvrdoj steni se koriste ekspanzioni klinovi, za
.~ .. koje se rupa pravi posebnim svrdlima. Prečnik i dužina
svrdla zavise od vrste klinova.
Pri težim tehničkim veranjima vojnici koriste dup-
lo uže (2 x 9 mm). Njegovom primenom smanjuje se
trenje koje je nastalo zbog toga što je uže zakačeno u
više klinova, koji nisu u pravoj liniji. Pri tome se ko-
riste pomoćne vrpce. Duplo uže omogućava i b~lje. teh-
ničke manevre, naročito pri poprečnom veranju I ve-
ranju na drugim pravcima (sl. 111).
Veračke lestvice i nagazne oroče koriste se II pre-
visima svodovima i na mestima na kojima je, zbog ne-
dostatka oslonaca, napredovanje nemoguće ili otežano.
U težim smerovima lestvice treba upotrebljavati češće
zbog pravilnog opterećenja klinova. Lestvice opt:reću­
ju klin nadole, dok praktično uže često vuče kim .IZ st~e­
ne, pa se time povećava mogućnost da se klin .I~ce
,'I iz stene. Veračke lestvice ili nagazne omče sa »fifijem-
vezuju se tankom vrpcom na verački pojas, tako da se
može povući za sobom (sl. 112). Kada se ne upotreb-
ljavaju, lestvice se nose preko ramena tako da VIse pre-
ko leđa. od klina do klina povlače se pomoćnom vr-
pcom, a povlači ih sam verač, Klinovi se pobijaju što
više iznad sebe.
Ako je u steni (pravcu veranja) pobijeno mnogo
klinova, one koji su lošiji ili pobijeni u uglovima, kad
205
 •

1
I

l
-- I
I
Sl. 112. - Povlačenje lestvica za sobom

206 207
se p ređu, treba otk ačit i i tako smanjiti trenje. Osnovna
linija užeta (sl. 11 1) ne treba da se lomi u oštrim ug-
lovima, jer oni , zbog teškog prelaženja užeta kroz veliki
broj garabina, izazivaju veće zamaranje verača i gublje-
nje vrem ena To mo že da prouzrokuje pr isilno zadrža-
vanj e u steni ili opasne padove. U slučaju pada odmah
treba stati u unapred napravljenu zamk u koja se drži
u džepu.
Raznim postupcima pomoću užeta može se o lakša-
ti po prečno veranje , Veranje uz zatezanje uže ta onemo-
gu ćava prelaz preko krać i h glatkih detalja (sl. 113). Pri
to m manev ru uže zamenjuje bočn i oslonac.
Kada je u pi tanju duže poprečno kretanje koristi
se njihanje. Klin treba pobiti što više i u njega zakačiti
jedno uže, spustiti se na početnu visinu i početi njiha-
nje (hodanje levo, pa desno). Kad se zanjihorn d ostigne
teren na drugoj strani koji je pun oslonaca, prihvati se
rukama i produži veranje.
Takvo p opreč n o sav lađivanje stena stvara pote ško-
će drugom veraču, pa zbog toga prvi verač p obije klin
na polaznoj strani i kro z njegovu rupu provuče d od at-
no uže koje prevlači na drugu stran u. Na d rugoj strani
pobije klin za koji fiksira provu če ne duplo uže. Drugi
vojnik prelazi preko glatkog mesta , osiguravajući se
užetom i prika ćenim garabinom za p o moćnu vrpcu, za-
tim prelazi po moću privreme nog osiguranja, razvezuje
I
uže i izvlači ga iz klina koji ostaje u steni. Taj način osi-
guranja primenjuje se na teže prelaznim me stima. I
5) Veran)e u odžaclma l procepIma

Odžak je pukotina u steni široka toliko d a u nju

može ući čovek i verati se. Pri veranju koriste se obe
strane odžaka uklještavanjem izm eđu zidova. U odžaku Sl. 113. - Veranje uz zatezanje užeta

208 209
 je tel o stab ilno, pa je veranje II njemu uglavnom sigur.
"
-==>..--
\
no. Tehnika veranja zavisi od širine o džaka.
Najbo lje veranje je u spoljašnjem d elu odža ka . U
odžaku koji je sa gornje strane zatvo ren, veranje po
d nu je nemoguće. Takvi odžac i se savlađuju uk le šta va-
njem ili raskorako m:
- u veo ma u skom odža ku uk leštiti ce lo telo i tako
se pomerati (kao crv). uz pomoć trenja i pon ekog os-
- lonca (sl. 114);
- uski odžaci sav l ađuju se u kleštavanjern među
stenama ko lena i stopala jedne noge. što omogućava
da se uhvati oslonac za ruke i podigne . Te radnje se
l ponavljaju sve do kraja odžaka. Odžak srednje šir ine
savlađuje se ukleštavanjem l eđa i kolena;
- u širo kom odža ku ukle štava se l eđima i stopali-
ma, pri čemu se oslanjanjem rukama na leđnoj strani
rastere te l eđa i podigne se, a zatim se diže jedn a po
r!alSal.orIr;anje uskog je d na noga (sl. 115);
I procepa - veoma širo k odža k savlađuj e se u rask orak u, pri
čemu se o krene prema steni i pravilno koriste tri os-
,
lonca (sl. 116);
c)Kretanje uz parroć - ak o se odžak završi ili se proširi , pa ne daje tv-
trenja u uskom
odžaku . rde oslonce, veranje se nastavlja pravcem koji pruža
najpovoljnije uslove.
I, Us ek či ne stene koje se spajaju pod pravim ili tu-
pim uglom i savlađuje se r ask orak (sl. 115). za penjanj e
po njemu najvažnije je da su dija gonalno opte rečene
ruke i noge, leva ruka - desna noga, što važi i za široke
od žake. Veranje u dnu useka veoma je na porno. poseb-
blSavlocfr;anje uskog no za ruke. a pregled nost je veo ma slaba.
procepa Procep je uska pukotin a u ste ni, dimen zije o d n e-
koliko centimetara do širine ramen a. Procep u koji
mo že ući c elo telo naziva se odžak. Za procepe je po-
trebna posebn a tehnika veranja, koja zavisi od njihove
Sl. 114. - Savladivan.je uskog procepa i uskog odžaka širine i oblika. Procepi spadaju m eđu teže vera č ke pre-

2 10 2 11

SL 11 5. - Sa vlađivanje širokog odiaka i useka
laze, pa je veranje po njima veoma naporno. Ako u
procepu nema normalnih oslonaca, koji omogućavaju
veranje na otvorenoj ste ni, oni se savl ađuju ukleštava-
njem. U procep se uk leštava deo ruke ili noge i traže
oslonci na vanjskoj strani. U veoma uskim proc epima
ver e se tako što se u njih uklešti istegnuti dlan , pri
212
Sl. 116. - Savla điva nie veoma širokog odžaka
čemu se palac nalazi između dlana i stene. Tako se na-
pravi tr enje prstima i spoljašnjim delom dlana (sl. 69a).
U širi procep ukleštava se pesnica (sl. 69b). za ivice
pro cepa može se uhvatiti prstima pa ih rastezati. Pri
tome pa lac mora biti istegnut (sl. 69c). Ako je pro cep
uza~, J;lrs.t.i se st~vljaju uzdužno i opterete, te se na taj
načm 1ZVlJe .pesmca (sl. 69d). y uski procep stavljaju se
članci prsnju (sl. 6ge), a u šir i pro cep postaviti ruku
koju ukl eštiti dlanom i lakto m (sl. 691).
U uskim procepim a obično nema mesta za cipelu,
pa ~e zat? os~onac traži izv.an njega ili se vere uz po-
moc trenja. CIpela se uklešti u pro cep vrhovima prstiju
(sl. 69g), jer se time povećava trenje. Cipela se može
uklešti ti uz trenje vrhova prstiju i pete (sl. 69h). Uski
procepi savlađuju se ukleštavanjem ruku i nogu i uz
pom oć oslonaca pored procepa i izvan njega (sl. 114).
213
Široki procepi dozvoljavaju da se u njih uklešti pola
te la, rame i noge, pa se ukleštavanjem diže isto kao
kod uskih odžaka (sl. 114), pri čemu se pomaže rukom
i nogom koje su izvan procepa. Neke glatke procepe
moguće je savlađivati sa kontraosloncem. Tada se vere
korištenjem oslonaca sa strane. Ivica procepa mora
biti tak va da omogućava hvatanje sa strane. Rukama se
hvata ivica procepa na strani pukotine na kojoj se na-
lazi ve rač, a nogama se oslanja sa druge st rane. Pri
tome ruke moraju biti što više istegnute, a noge što
više podignute. da bi položaj bio stab ilniji (sl. 117).
\~
c)Sla bilOl'l poIota j
alPbstavljan}e ruku sa
,"'* st rane pukGtile
Sl. 117. - Savlađivanje uskih procepa ostancima sa strane
214
Paralelni pro cepi sa vlađuju se veranjem ·po obema
njegovim stranama II rasko raku. Rukama se uhvati za
bliže ivice p ro cepa i p ovlaći unutra (sl. 118).
Na posebno glatkim, ne previše strmim mestima,
gde nema nikak vih os lonaca, napredovanje omogućava
trenje raznih delova tel a na ste ni: dlanova, đonova, sto-
maka, kukova. Taj način je ponekad jedini mogući na-
čin savl ađivanj a procepa.
Na p opreč ni m policama trenira se osećaj za r av-
notežu. Upotrebljava se, pre svega, raskorak koji ne
srne biti prevelik . Pazi se na sta b ilnost i da se telo ne s-
m etano i lako naginje u smeru poprečnog hod anja. gde
se ne srne tražiti p reviso k os lonac. Noge se pomiču je d -
na za drugom i pri tome se vodi računa da se ne stav-
ljaju na krtu sten u, izdrobljen kamen ili zemlju .
Prelazak iz odžaka na otvore n u stenu može da
b ude vrlo težak, pa je vamo d a se pri tome izabere po'
god no mesto.
Odžaci su o dlična mesta za prikriveno kretanje. ali
su u p rol e ć e, jesen i posle kiša vlažni, pa je veranje ote-
žano. Kad a pada kiša u njih se sliva voda, a p ri veći m
oluja ma odronjava se kamenje, a zimi lavine. S obzi·
rom na to da će kroz odžake č esto biti postavljene raz-
ne vrste pri vremenih osiguranja (les tve), vera čke grupe
./ treba da budu dob ro obučene za nj ihovo savl ađivanje.
6) Veranje n a g reben ima
Veranje preko gre bena omogućava dobro osrnatra-
nje i or ijen taciju, ali je ta teška radnja, n aroči t o na veo-
ma oš trim grebenima sa tornjevima i zubima. Na gre-
benima se često javljaju jaki vetrovi i -mu nje sa gromo-
vima Izrazito oš tre grebe ne verač i s avl ađuju »ja ha-
pri sQvlađivonju njem«, a ponekad i puzanjem. Pošto su izloženi vre-
"".,. menski m nep ogodama, grebeni su krti, što treba imati
u vidu prilikom veranja.
\
215
 , 7)

ću
Poprečno veranje i ver anje na težim stenama

Po pre čno veranje izvodi se sa osiguranjem pom o-

planinskog užeta, n aročito kad se pred viđa da će
duže tr ajati i ako se izvodi na većim visinama.

a lPravilro postavljeno ufe b!NepraviIno postavijeno uže

između veroča t st~ sa chJge strane

c)Nepravilno postcMjeno uže

so. druge strane

Sl. 118. - Savlađivanje paralelnih procepa Sl. 119. - Način prolaska užeta pri poprečn om veraniu

, 216 2 17
-
Pri poprečn om veranju uže ide i zm eđu verač a i
stene, a čvor je s pred nje strane (sl. 11 9), jer bi se u
protivnom verač okrenuo oko svoje ose, da je uže sa
druge strane. Uže ide uz stenu, a ne između nogu. da
se vera č prilikom pad a ne bi okrenuo na glavu . .
pri poprečnom kre tanju prvi vera č pobija klin ove
i posta vlja uže. te ta ko omogućava d rugom što sigur-
nije popre čno kretanje. Pri veo ma teškom poprečn om
veranju, drugi vera č je osiguran na kraju užeta. pa da
ne bi došlo u slučaj u pada do d ugog padanja osigur ava
- pobija meduklin. Prilikom to g veranja veo ma su zna-
čajn i razni oslonci za noge (ispus ti. police. terase i gre-
de). Kad su oni dovoljno prostrani za stopala. dovoljno
je približiti se steni (d a se dovede osa tela na oslonac).
pa se sa malim oslonc ima za ruke dobro napreduje.
Pri poprečnom veranju n a uskim po licama i oslon-
cima treba obratiti pažnju na to kojom ć e se nogom is-
koračiti. Kada ste na potiskuje (od bija) te lo verača u
pravcu provalije, onda se stopalom treb a oslanjati na
rub p olice. Svak i pogr ešan korak na uskoj polici može
da prouzrokuje pad. Na po licam a (ni na steni) nikad se
ne srne jed na n oga prenositi prek o druge. naročito uz
ste nu. Kad a se naiđe na predeo gde je stena malo is-
pupčena prema provaliji, sto pala se pomeraju prema
vani, čime verač postaje sta bilniji. Kada su oslo nci m ali
i nepogod ni za noge ili je imad njih previs, može se
uhvatiti rukama za oslonce (telo se više oslanja na
ruke), a sto palama se oslanjati o stenu trenj em ili na
oslo nce za noge, ali s manjim opterećenjem. Tak av na-
čin veranja dolazi u obzir samo kod on ih koj i im aju
d ovo ljno snage u rukama i ako su prelazi kraći.
Grupa od tri vera ča savlađuje sten u na taj nač in
što prv i verač pobije kli no ve u visini pojasa i privlači
uže (može ga pričvrstiti još za razne priro dne osIm ce).
218
Nak on d olaska na stajalište os igurava sebe, pa drugog
verača koji ide po njego vom tragu, j o tkači staro, a za-
ka či novo uže. Kad drugi vera č d ođ e do prvog. izvrši
samoosigu ranje i osigu rava prvog; prvi kreće napred i
kad se on osigura. kreće tre ći vera č, koji pri kretanju
vad i klinove koje je prvi ve ra č pobi o u stenu. Ko man-
de za rad su kao i pri normalnom veranju.
Uski hod nici i police koje su prekri vene strehom
savlađuju se puzanjem , jer bi veranje po njim a iziski-
valo mnogo više vremena i snage.
za savla đivanje glatk ih i strm ih ste na prilikom po-
prečnog veranj a (bez oslonaca za noge i ruke), različi­
tim postupcima se o lakšava veranje u pre čkarna .
Ve ranje s a zategnutirn užetom o mogućava prelaz
preko k rać ih glatkih ste na (sl. 120). Prili kom to g vera-
nja uže zamenjuje oslonce s jedne strane. Pri tome dru-
gi verač treba tačno i jednako da popušta osiguranj e,
kako bi prvi m ogao nesmetano napred ovati. Ako drugi
ve ra č s lučajno malo brže pop usti uže, slabi oslonac sa
strane i propad a prvi verač . Tu on snagom svojih no gu
vuče uže ili ga zateže. ako želi da se popne. Pri rad u
drugi verač treba stalno da vidi prvog. Komande za
rad iste su kao i za veranje.
Glatke i strme stene na koj ima ne ma oslonaca ni
, za ruke, ni za noge savlađuju se Dilfer ovim se dištem .
Zbog toga kli n treba pobiti nešto više i duplim užetom
napraviti sed ište. Prilikom u potrebe Dilfe rovog sedišta
(sl. 12l) veoma je značajno tre nje sto pala i pomeranje
II pravcu savlađivanja stene. Taj način veranja izuzetno
je težak za drugog ili treće g vera ča koji se. pored po-
mo ći prvog ili drugog vera ča, dod atno zakači p omo ć­
nom vrpco m u klin za Dilfer i uz p om oć onoga koji ga
osigurava savlada sten u. Za taj ra d se upotrebljava slo-
bodni kraj jednostruko g ili dvostrukog užeta, a pone-
219
 ole i prevuče preko desnog kuka i preko prsa i levog
ramena, pa se preko l e đa izvede na de sni kuk , gde se
\ drži u desn oj ruci koja je blago savijena i postavljen a
ispred tela. lovom rukom uže se drži ispred tela, ruka
r , \'lv-U.../ nam koristi samo za održavanje ravno teže, a desnom
držimo uže sa desne strane II šaci, nešto ispred i sa
strane tela, kojom se zadržavamo na istoj visini ili po-
\
) , puštanjem užeta kroz nju reguliše mo visinu. Na taj na-
či n sa vlađuju se kraća odstojanja. za levoruke postu-
pak je obrnut.

blGledclno odo:do \
--- -- -Jaf
Sl. 120. - Veranje zategnutim uietom

kad se koristi i treće - pomoćno uže koje obično služi

za dizanje ili spuštanje opre me.
Dilferovo sedište izrađuje se tako što se kroz gara-
I
bin ili klin provu če d vostruko uže i uhvati levom ru -
kom, te prekorači preko njega (tako da dođe među I
noge), zatim se de snom rukom hvata uže koje ide nad- Sl. 12 1. - Dilferovo sedište

220 221
 Veća odstojanja savlađuju
se nji hajućim sedištem, za što
se klin pobija što više. U njega
I
se okači rezervno uže, zatim se
I
spušta nazad na odgovaraj u ću
visinu. Posle toga kreće se levo
i desno po steni, dok se ne do-
bije zalet ili se n ogama ne odba-
ci od stene. Na taj način d o lazi
se do police ili d rugih oslonaca
I
I i nasta vlja se veranje (sl. 122).

) Prilikom up otreb e sedišta mo ra

biti što veći razmak i zm eđ u uža-

lb
I\
j--
,
di, jer se bez toga ne bi moglo
zanjihati ili bi to bilo vrlo oteža-
no.
Pošto je rad sa jednostru-
kim škr ipeom veoma naporan,
mo re se p omoći d vostrukim
I škri pc om (sl. 123). Neoptereće ­
no uže povu če se i uk a č i II na-
jviši garabin, zatim se drugi kraj
ukači II novi garabin na pojasu,
pa još jednom u go rnji gara bin
I i završi na donjem, sa bič e vim
I čv orom . Dužina tog škripca me-
I nja se uz pomo ć bi čevog čvo ra

!/ -/ koji je napravljen u dodatnom

bl garabinu na pojasu. Na taj na-

či n veoma se lako može zanjiha-
ti i pri tome su obe ruke slo-

~ l
bodne. Isti škripac može se na-
( praviti i na dva klina (sl. 124).
Suverač pravi dupli škr ipac
Sl. 122. - NjiJuljuće sedište Sl. 123. - Dupli škripac na zadnjem, najvišem klinu, pri-

222 223
 hvata sve četiri pramena, zanjiše se do prvog ve ra ča i
izvrši samoosiguranje p om o ćn om vr pcom. Zatim odve-
že glavno uže iz vera č kog pojasa i privuče ga k sebi, te
ga ponovo naveže II pojas.
prvi II navezi m ože na teškim pravcima da rasteg-
ne i učvrsti duplo uže i, kad os tali pređu, potegne ga
k sebi, tako da u ste ni ostaju klinovi ili garabini. Su-
I
I

aJ Kada poma}:e i drugi verač

l
)
(
I

"

blKada se veroč som povla?i ---

Sl. 125. - Kretanje UZ pom oć privremenog osiguranja

Sl. 124. - Dupli škripac u dva klina

224 225
verač isebe prikač e pom oćn om vrpcom i garabinom za
glavno uže i bez p ote škoća savlađuju pravac uz zateg-
nuto uže (sl. 125). To se zove privremen o osiguranje
(ograda od užeta) i veo ma je dobro pri os iguranju veće
jedinice, kada prelazi pr eko težih pra vaca
Po p rečno veranje u težim stenam a veoma je kom-
plikovano, zahteva povezivanj e veračkih radnji, veliku
snalažljivost i mnogo kondicije i snage.
8) Priprema za uspon i ocenjivanje. težine pravca
.Za svaki zadatak koji treb a izvršiti u planini mora
se pret hodno dobro pripremiti. Priprema se deli na
kon dici ono-p ozn avalačku i neposrednu pripremu.
K ondlcfono -pozna vala čk a priprema počinje bar
i4 dana pre početk a izvršenja zadatka Sastoji se od
skuplja nja i proučavanja podat aka o vre menu, osobina-
m a zemljištu i opisu stene (do njih se dolazi iz litera-
ture i karata i uz pomoć ljudi sa terena); određivanja
jačine grupe, njene fizičke i psihičke priprem e, te od
pripreme o deće i opreme za izvršenje zadatka. .
Jedinica obučena u veranju može samostlano izvr-
šavati zadatke. za to je ne ophodno o dličn o poznavanje
svih postupaka - poseb no osiguranja, postupak a u slu-
čaju opasnosti i nač ina upotrebe specijalne planinarske
oprem e.
Nep o sr edna priprema traje jedan do dva dana,
što zavisi od težine pravca Pripremi opreme mora ·se
posvetiti od govarajuća pažnja, a ona je za grupu od dva
verača na pravcu IV stepena težine sledeća: glavno pla-
ninarsko uže, debljine II mm, pomoćno plani narsko
uže od 9 mm, dva šlema, dva veračk a pojasa, 13 gara-
bina 12 klinova (6 univerzal nih dijagonalnih, 2 . U"
proRIa, 2 »V« pro fila, 2 spe cijalna), 8 pomoćnih vrpci
dužine 1,5 m, 4 p om o ćn e vrpce d užine S m, 2 č ekića,
226
odeća i o buća, karta, buso Ia i skica pravca. sa so bom
se nos i rezervna odeća, prva pomoć, pribor za ličnu hi-
gijenu, naoružanje i mun icija.
za teže pravce treba mnogo više opreme. Uz o pis
nekih pravaca naved ena je oprema koja se mora koris-
titi. za pravce za koje ne postoje ili se ne mogu dobiti
podaci, vođa grupe, prema izgledu stene i iz iskustva,
određuje koja će se oprema koristiti pri veranju. Uvek
se bira najlakši pravac, ako to zadatak omogućava. Pre
polaska u planinu treba saznati vremensku prognozu.
Radni d ogovor grupe koja ide na izvršenje zada tka
neophodan je i mora se o baviti, jer ponekad i od toga
zavisi izvrše nje zadatka.
Ocenjivanje težine pravca veoma je značaj no jer
verači treba da sazn aju što ih očekuje na određenom
usponu. Svaki pravac, pa i svako mesto na njemu, ceni
se na osnovu njegove te žirie. U toku razvoja alpinizma
javljale su se različite skale za oc enjivanje težine prav-
ca Poslednja skala u Evropi izrađe na je 1979. godin e.
Po toj skali prvi (I) ste pen znači najlakši stepen vera-
nja, VII je najviši stepe n za tehničko veranje, mada se
pojavljuju i teži detalji. Podela za slobodno vera nje po-
činje od HI ste pena, kao najnižeg. i završava se sa X,
kao najvišim stepenom veranja.
I s tepen - lako veranje , male teškoće. Najjed-
nostavniji je ob lik veranja (ne važi za hodanje po sta-
zama). Ruke se upotrebljavaju samo za o državanje rav-
not eže. Stena je puna velikih oslonaca sa mnogobroj-
nim pukotinama. Osiguravaju se samo početn ici.
n stepen - srednje te ško veranje, umerene teš-
koće , zahteva osiguranje i up otrebu tri oslonca. Stena
ima dosta srednje širokih oslonac a i pukotina.
III stepen - te ško veranje, p ovećane teško će ,
zahteva sn~ tl rukama. Samo uve žban i i iskusni ve-
227
rači mogu savl ađiv ati teže detalje bez osiguranja uže-
tom. Stena je puna oslo naca i pukotina.
IV s tep en - vr lo te ško ver a nj e, veli k e teško će .
o značava početak ozbiljnog veranja. Potrebna su ve ća
veračka iskustva i znanja iz vera čke tehnike. U steni se
nala zi do voljno malih oslonaca i pukotina. Tek poneg de
pojavi se potreba za međuosiguranje pomoču klinova
V stepen - Izuzetno te ško vera nje, vr lo veli ke
teškoće, povećava se broj međuosiguranja pomoću kli-
no va ili drugih n apra va. Narasta potreba za fizičkom
snagom, tehnikom savlađivanja i iskustvom. Oslonci su
vrlo mali, a pukotine ponegde nedostaju.
VI stepen - krajnje teško veranje, izuzetno veo
like teškoće. traži veliko znanje i odličnu fizičk u
spremnost. Osiguravališta su uglavnom mala, a izlože-
nost o pasnos tima je velika. Takva mesta u sten i mogu-
ć e je savladati samo u dobrim uslovima.
VII stepen - veranje koje iziskuje krajnje ljud.
s ke mogućnosti. Pravci se mogu savladati samo na-
kon pooštrenog treninga i sa najboljom opremom . Os-
lonci se skoro i ne vide, sve više se upotrebljavaju me-
đ uosiguranja pomoću klinova i metaln ih zaglavki. Osi-
guravališta su izuzetno mala, a opasnosti veoma velike.
Svaki navedeni stepen im a ve ć e (+) i manje (-) m e-
đ uvredno sti kojima se dodatno ocenjuju pojedini prav-
ci ili detalji na njima. Pored oznake za teh ničko vera-
nje. po Međunarodnoj alpinističkoj uniji postoji i teža
podela za slobodno veranje.
Kada se završi veranje po zadatom pravcu vođa
grupe podnosi usmeni ili pismeni izveštaj komandiru,
koji sadrži: vreme provedeno u steni, opremu koja je
tamo mora la ostati, ponašanje članova grupe i kra tak
opis pravca veranja. Uz izveštaj se prilaže šema pravca
preko koga su se vojnici izverali, sa svim oznakama na
steni
228
Tehničk i opis veračk og uspona - smera pravi
se zbog evid en cije i zbo g toga da bi naredni verači lak-
še pronašli pravilan sm er. Deo stene koji je pre đen, a
do tada nije označen, zove se verački smer. Opis smera
I mora biti jasan, sažet. potpun i pisan određenim redos-
I ledo m (prvo se daje opis sme ra skicom - slika 126 i
tekst ualn i opi s smera).
Tehnički opis vera čkog smera :
- ime plan inskog lanca (vrha) sa nadmorskom vi-
sinom, ime stene i strana sveta sa koje je izverara:
- naziv smera određuj e prvi vera č , obično po
svom prezimenu, obliku stene, imenu o rganizacije ili
nacije i sl. Unose se i imena i prezimena prvih vera ča
i datum veranja. Ako se smer ponavlja, upisuju se prva
tri ponavljanja. indi vidualno ponavljanje i slobodno po-
navljanje (veranje bez ve šta čkih oslonaca, kao što su
klinovi, zaglav ke, lestvice);
- pr~likom. pisanja ocene prvo se piše ocena najte-
žeg tehmčkog l slobod nog d etalja ( ključnog m esta), a
zatim prosečna ocena ostatka smera. Visina smera o z-
nač~va relativnu nadmorsku visinu od početka pa do
kraja smera Vreme penjanja daje se u varijantama od
najbržeg. pa do prese čnog vremena;
- po potrebi, daje se i najpogodniji letnji period za
uspon;
- na težim smero vima daje se preporučlj iva opre-
ma za smer;
- posebne karakteristike i opšta ocena smera;
- opis i potrebno vreme za pristu p polaznoj tački
(planinarski dom ili drugi uočljiv obj ekat);
- - precizan opis smera od podnožja do vrha plani.
ne ili markirane staze. Posebnu pažnju treba o bratiti
na ulaz u smer i teže detalje, i
- način i vreme silaska sa vrha ili ruba stene.
229
 Tehn i čk i opis smera ' č e sto nij e dovolja n, pa se o n
može prikazati grafički i fotografijom sa ucrtanim srne-
HOI\SOYCl pot . rom. Zbog žablje pers pek tive svi delovi stene nis u u
./ + ..
. ~! .
jed nako m razrneru. Na crtežu se p redstavlja p ri kaz pla-
d"o - nine, stene ili njenog dela sa karakterističnim detalji-
"polica -~
ma. Sema je jednostavnija i sa odgovarajućim simboli-
ma predstavljena je trasa smera. kod nje nije označen
oblik stene ili planine. Skida je pojednostavljen crtež
stene ili planine bez naznačenih pojedinosti. Tu se već
zna o blik ste ne ili planine sa ucrtanim smerom.
M eđun a rodna alpska un ija izradila je jednostavne
simbole za crt anje šema, koji se u nas upotr ebljavaju
sa malim promenama (sl. 127).

9) Silaženje i spuštanje na strmim l okomitim

stenama

Dok zemljište dozvoljava, silaženje je slo bodno.

Tehnika silaženja je u nekoliko dru ga čija od uspona u
sred nje teškoj steni, Položaj tela m ora da omogučava
dobar p regled sp uš tan ja i izbora sm era. Dlanovim a -

sne9 ~ .
,, , p rstim a oslanja se na stenu, telo je nagnuto nešto na-
pred, noge o pte re ćuj u oslon ce pravougaono. Koriste se
, , ::\' , ,
. .
, , , ,, , tri o slonca U strmim ste narna sp uš tanje se obavlja Ji.
cem okren utim prema steni. On a se posmatra naginja-
•
njem ustranu ili gled anjem kroz raširene noge. Pri
SL 126. - Skica smera sp uštanju preglednost je ograni čena ili veoma slab a.
Sme r Flllle - Pratek: Poslednji se spušta najbolji alpinista.
IVm. 400 m, S h
prvi su se verali Milan Fiille l Clri h
Praček 05. 08. 1972. god ine.
Niz veoma teške stene silazi se spuštanjem po u že-
Dl:'lazak od kuće u š qml cestom do snega pod PriSQj niko m i preko njclJl do stene (45 tu. Sp uštanje po užetu zahteva m no go brižljivih radnji
rmn .)
Ulazak u Srenu je sa s nega gđe nena dolazi najvi !e u sneg (to je skljam r i le ti) , ' l J to ku pri preme, vezanih za sigurnos t vojnik a. Posle
Desno od slapa p o žleb u (3R mesl imično IV) koji vod i kos o ulevc . 2& (dva ra stezanj a Užeta
završetka svih priprema i radnji, sp uštanje po staje veo-
2R) po po lici ud e sno do gre be na.
Levo p o gre be n u do drugog sistema polica (2R), zatim des no po grebenu prema vrhu po-
red meces na do ploče (RVI) zat im (3R) po pločam a (skoro sva 3R su IV) do p od odža k
I ma jednostavno i brzo.
I
Posle od žaka, po red malog previsa do Hamove po ti.
Silazak d o kuće II l um i (1,5 hl.
Prvo se u ređuj e me sto za spuštanje. Spuštati se
Na po me na: II sme ru .lU astala tri klina na osigurava!išfu i može pom oću prirodnih oslonaca, ali se najčešće ko ris-

230 23 1
 te klinovi. Oko sigurnog prirodnog oslonca obesi se
l. I 2. )( 3. /\ dupla planinarska vrpca ili najlon ska traka koja treba
da bude što du ža. Zatim se II zam ci obesi duplo uže sa

~
uglom između vrpci manjim od 60' (sl. 128), jer bi u
~ 5. = 6. D protivnom sile II krajevima zamke bile veće , a to bi
bilo opasno za silaženje .
7. W B.
~
9. ,f U kli nove se, više puta presavijena, obesi p orno ćna
vrp ca, pa se na nju zakači glavno uže. Klin za spuštanje

10. $ ll. n 12.

rv mora biti dobro zabijen , a ako nije , pored njega treb a
zabiti još jedan, pa masu podeliti na oba. Ako bi se po-
vezali pomo ćnom vrpcom u obliku trougla (sl. 128), a
13
V 1~
llIIIlIIIIIIIII 15. L jed an klin se iščupa, drugi sam ne bi mo gao izdržati
prejak trzaj. Ako se uže obesi i prek o gornjeg dela vr-

16. -) 17-
e lB. 0
pce (pre č ke) , ukoliko isp adne jedan od klinova, nesre-

19. CD 2n ® 21.
®
I Il VII IIIIV V
@ IV
lli VI VII VII
22 23. V Vl - + 24. IX X - 4
cl Nepl'QV~no

25. r-; 26
- --- 27.
......... b)Neow-ovilno nopravljenugoo
povuivGnje
u obli~1,I trouglo

28.

31.
o
NS

o o
o
o
29.

32.
_. _.-
x x x
x
30.

33.
--.L
elPoslovljonje

~ /J posebfllh
~ 35.
Sl. 127. - Simboli me đuna rodne alpinističke unije
36.

I. Re bro (stub) 2. Odžak (kamin) 3. Hodnik (kuloar) 4. Uklešten kame n 5. Horizontalna

... vrpci u svale i
~I ln

plota 6. Vertikalna ploča 7. žleb (ugao na pu kotina) 8. Polica 9. Pukot ina na koju se slo-
bod,,!o r enje 10. Pukotina sa drve nim klinom - l , 2, 3 kom. ll. Petina 12. Nib (rupa) 13.
PreV\S 4. Plafon (strop. tavan) 15. Tra vena (prečruca) u njihanju nad esno 16. Trav erza
(prečnica) u njihanju nalevo 17. Dobro osiguravalište 18. Lo!e osiguravališ te 19. Osigura- Sl. 128. - Način vezivanja za prirodne oslonce i u sidrište
valih: u zamkama 20. Dobro mes to za bivak 21. Loše mesto za bivak 22. Bivak u zamkama
i u mreži 23. Ocena za t ehnič ko penjanj e 24. Ocena za slobodno penjanje 25. Prazna rub-
rika 26. Označava nje vidljivog smera 27. Ozn ačavanje zaklonjeno g smera 28. Oznak a nor-
malno g put a 29. Varijanta 30. Sipar (d robina) 31. Grom ade kamenja 32. Sne g 33. Trava 34. 233
Suma 35. Klin. 36. Prazna rubrika
ća bi bila neizbežna. zato se za svaki klin u potrebljava
drugo uže. Vrpce moraju biti udvostru č ene i deb ljine »:
najmanje 8 mm. One se spajaju II beskonač nu zamku
po moću produžnog čvo ra, a moraju b iti dovoljno d u-
ga č ke da bi ugao izme đu njih bio manji od 60'; u sup- QJlMtrMjOJ1t PanOĆnt 'o'Illtt
rotnom, svaki klin nosi za sebe veću masu ili čak celu pnko ruba ivice steM
od onoga što se spušta. Produžni čvo r se postavlja sa
strane, da bi bio manje opterećen.
Priliko m zakačivanja užeta u klin mor a se voditi
računa o tome da se ono, kad se si đe, može bez p o-
teškoća p ovući za so bom. Ako bi se uže zaka č ilo, mo-
ralo bi se ići po njega , a to bi bilo naporno penjanje
pomoćnim vrpcama ili penjali cama Zato je važno :
- uže mora imati označe n u po lovinu, a njegova "'-
oba kraja moraju se zavezati zajedno. Pred sa mim kra-
jem pravi se osmica koja upozorava na kraj užeta; /
l'-blSpuitanjepo dva
- pošto se posle spuštanja uže iz klina teško izvla- roz!;("ita utem
či, II klin se u vla či p omo ćna vrpca spojena produžava-
jućim čvoro m, koja mo ra da bud e preko ruba ivice ste -
ne. za spuštanje po dva različita u žeta treba ih spojiti
produžnim čvo ro m, koji se, tak ođe, povuče prek o ivice
stene, da se ne bi zakačio prilikom izv la čenj a (sl. 129); Sl. 129. - Pravilno vezivanje uieta u klin za dilfer
- pre p očet k a spuštanja preko ntroliše se da li je
uže moguć e izvu ći iz klina i zapamti koji se kraj vu če;
- pri spuštanju treba imati samoosiguranje (Prosi- red za optere ćeni deo užeta.·Da ono ne bi skliznulo sa
kov čvor ili osigura č ) koji na uže mora da bu de uple- ramena i da bi se regulisala brzina spuštanja, sa desne
ten sa prednje strane. Ono se veže za pojas ili oko prsa
uz po moć pletene osmice (na 20 cm, od Prusikovog
čvora napravi se o smica kao na jedn ostruko m užetu i
drugim krajem ide se oko pr sa ili pojasa, pa se u plete
- strane uže se drži II šaci desne ruke, nešto ispred i sa
strane tela. za levoruk e pojam le vo menja se II desno,
desno u levo; sve ostalo je isto. Pri zaustavljanju desna
ruka se povuč e ispred tela, preko stomaka;
osmica) . Po č etn ik a treba osiguravati i dodatnim uže- - telo treba nagnut i što više nazad, noge u koleni-
tom o dozgo; ma su blago savijene, drže se pravougaon o na sten i u
- za spuštanje Dilferovim sedištern (sl. (30) za na- raskoračnom stavu za jednu i po širinu ramena , kako
rneštanje užeta treba se okrenuti prema sten i i postu- bi se izbeglo okretanje i uda ranje leđima o sten u. Od
piti kao što je već op isano. Levom rukom drži se isp- stene se odbacuje sun ožno i istovremeno popušta uže

234 235
 ili se spušta hodanjem po steni. Trup od pojasa naviše
tre balo bi da bude skoro paralelan sa stenom i malo
iskrivljen ustranu, rad i bolje preglednosti stene;

aj Izgled sa prednje
strane
•

olOdmerO'o'a\je Wi:i\e ui~to

za ČWl'

clSpuštanje po sten l
uz samoosiguranje

clPrebocivClnje ZQmk~
Sl. 130. - Dllierovo sedište
Sl. 131. a, b, e, cl - Dupla osmica - gate

236
237
 •
krstQsti bor

,
.' .

4JZllYfŠOYonje !JI ČQ

Sl. 13 le . - Dupla osmica - gaće

- spuštanje mora biti ravnomemo, bez većih trzaja,

kako bi se izbeg lo besp otrebno npterećenje klina. Pri
prevelikim trzajima dolazi do op terećenja koje prelazi
i peto struku masu vera ča;
- kad su uže i odelo mokr i, otežano je spuštanje
zbog poveć anog trenja. U s lučaje vim a kada tre ba sma-
njivati trenje upotrebljava sa garabinsko sed ište. Na po-
i
moćnim vrpcam a napravi se dupl a osmica - gaće (s.
131) koja se postavlja između nogu i u nju zakači ga-
rabin, u garabin glavno uže (garah in mora biti sa ma-
ticom), koje dalj e prelazi preko levog ramena na d esni
bok i završa va se u desnoj ruci (kao kod Dilfera), Spuš-
ta se polako, je r se uže garabino m oštećuje i smanjuje
mu se vek trajanja. Taj način se koristi pri dugom
l J
f)S~štQnje porrcću duple
osmice i garobina

Sl. 131 f. - Dupla osmica - gaće

spuštanju i kad a je oprema mokra Svi metalni delovi
koji se korist e za sp uštanje oštećuju užad;
239
238
\
 - spuštanje ukršte- mica, r ogatk a i sigur-
nim sed ište m (sl. 132) nosna spuštaliea.
Sl. 133. - Osmica sa pravilno
jedan je od nač ina za name štenim užetom
sp uštanje duplim uže-
tom. Užad prolaze izme-
đu n ogu, pri čemu je-
dan kraj id e p reko leve,
a drugi preko desne bu-
tine, zatim se ukrštaju
na grudima i idu p rek o
desnog i levog ramena i
pozadi se spuštaju u I
dlan des ne ili leve ruke. I
Ruka mora biti što više
pozadi, na sredini l e đa ,
da koji pramen ne bi
skliznuo sa ramena.
Prilikom vežbanja
tih n ač in a spuštanja, po-
četnika treba osigurati
pomoć n i m užetom
odozgo, jer se zbog stra-
ha i ukoliko uže pop u s-
ti, vojni k m ože okren uti
na glavu ili pasti niz ste-
nu Osm ica je os novno tehničko sredstvo za sp uštanje
Vrlo teške stene sa- (sl. 133). Namešta se na verački pojas ili napravljene
vl ađuju se sp uštanjem gaće od pomoćne vr pce. Pri spuštanju na -taj način, uže
po užetu. za što prv o
treba urediti mesto za
spuš tanje. To je jedno s- l ne ide preko ramena, pa se olakšava rad verača, Uže
se namešta na osmieu pr e nego što se ona zakači za
garabin na pojasu, tako da se dupl o sav ijeno uže na
tavan, i siguran postu-
pak , koji uvežban p oč et­
nik može brzo da savla-
da. Uz uže koristi se os- Sl. 132. - Ukršten o sedište"
I jednom kraju pro vu če kro z već i otvor i zati m se ta za-
m ka prebaci prek o vrha osmice da spadne do vrata iz-
među dva otvora, pa se tek tada k roz najmanji otvo r
provlači garabin sa matico m, koji se kači za pojas. Kr a-

240 241
ći ostavljen kraj užeta mora biti što bliže osiguravalištu I
da bi izbegao slobodan pad kada se optereti uže pri-
likom spuštanja. Položaj tela je isti kao i kod Dilfero-
vog sedišta. Razlika između Dilferovog sedišta i spuš-
tanja po moću osmice jeste u tom e što se prilikom za-
ustavljanja ruka ne povlači ka se bi nego suprotno, da ,,, ,,,
bi se povećalo trenje i smanjila brzina do potpunog za- ,, ''
ustavljanja. Osmicom se vojnik mo že sam spuštati,
može spuš tati drugog, i razne terete, ali tako da se os-
mica kači u sidrište.
.
Rogatka se koristi za spuštanje vojnika i težih te-
reta. Izrada rogatke je slična izradi osmice. Rogatka
ima tri radna položaja (sl. 134).
t
Kod prvog načina d uplo savijeno uže povlači se
kroz donji otvor sa zadnje strane, zatim se ta omča pre-
bacuje preko vrha nazad, da bi uže došlo između ro-
gova i donjeg otvora. Posle toga zamka se ukrsti i vra-
ća preko vrha na prednju stranu i stavlja na rogove, pa
kroz mali otvor provlači garabin sa maticom i rogatka
se zakači na vera čki pojas. Pri tome nastaje veoma ve-
liko trenje, pa se bez neki h p ote škoća mogu spuštati i
veći tereti. Ovaj način pogodan je za p očetnike u spuš-
tanju, jer ih oslobađa za naredna spuštanja. Na ovaj na-
čin postavljeno uže pri manjem teretu treba vući da bi
klizilo kroz rogatku.
Drugi nači n upotrebljava se za malo brže spuštanje
po u žetu, kada su se vojnici već oslobodili i kada je te-
ret lakši. Uže se u rogatku postavlja tako što se duplo
uže provuč e kroz donji otvor i jedan njegov kraj pro-
vuče između donjeg otvora i roga, a zamka se prebaci
sa zadnje strane preko suprotn og roga, tako da drugi
kraj užeta slobodno pada sa dna roga u donji otvor ro-
gatke . Tek posle tih ra dnji garabin sa maticom prov lači
se kroz mali otvor i kači se za vera č ki pojas. \ <si

242 243
 Treći način koristi o bučen o i II sebe sigurno ljud-
stvo ili kada je teret lagan. Uže se namešta u rogatk u
tako što se sa zadnje strane provuče d uplo uže i preko
vrha ro gatk e prebaci omča, tako da se za ka či sa zadnje
strane na ro gove . a da krajevi užeta slobod no padaju
sa dna rogova u donji otvor rogatke. Zatim se garabin
sa maticom p ro vlači kroz mali otvor i kači za ve rački
pojas.
Pri svakom od ovih načina mora se proveriti isp-
I
ravnost name štanja - uplitanja užeta u rogatku, i to I,
tako što se krajevi užeta skidaju sa rogova, pa ako uže
ostane i dalje na rogatki, uplitanje je ispravno. Ako se
uže izvuč e iz rogatke, uplitanje se mora ponoviti.
l
Sl. 135. - Sigurnosna spuštalica
Kada se namesti uže u rogatku, kači se garabin sa u ve ra čkom pojasu
maticom u gornji otvor, a zatim za pojas ili za duplu
osmicu (gače) . Prili ko m spuštanja telo stoji kao i ko d
dilferovog sedišta, s tom razlikom što prilikom zaustav- •
I
ljanja ruku treba vuči od tela unazad dok se ne dobije
željena brzina ili se ne zaustavi.
Sva tri načina po stavljanja užeta najbolje je raditi
i
provlačenjem užeta - uplitanjem, to jest kada je rogat-
ka več zakačena u ve ra č ki pojas ili sid rište. Uplitanje
se vrši kraćim krajem užeta, koje se kasnije zakači u Sigurnosna spuštalica pri č vrš ćuj e se na verački po-
sidrište ili za povređenog (teret). . jas. pri nameštanju užeta uhvati se spuštalica levom ru-
Pored ova tri nač ina postoji još neko liko varijanata kom (paziti da se ne od voji od garabina), tako da se
nameštanja užeta, koje su međufaza, pa se zato ne pritisne ručica uz telo spu štalice i prstom pritisne osi-
obrađuju. gurač koji oslobađa pokretni deo spuš talice, koji treba
okrenuti za 90°, Uže se uhvati desnom rukom i nameš-
Sigurnosna spuš talica (sl. 135) prvenstveno se ko-
ta sa strane ručke oko nosećeg vretena, a zatim nastav-
risti za spuš tanje. Njezina bitna karak teristika i pred- lja između pokretnog i fiksiranog vretena. Pokretna
nost jesu u tome što ima ekscentrično montirano no- stranica vrati se u prvobitni po ložaj, tako da osigurač
seće vreteno , koje omogućava mekan prijem i mini- pre đe pr eko garabina. Posle toga slobodni deo užeta
malno hvatanje 'užeta (pre č nika 9-12 mm).
245
244
; - -- - -
p ovuče se to liko da se optereti njegov os ta li deo. Kre-
tanje o mogućava e kscen tričn o vreteno kojim se pritis-
ka uže uz fiks no vreteno. Brzina sp uš ta nja reguliše se
pritiskom na ruči cu, ali je bolje da se d esnom rukom
uhvati slobodn i deo užeta, a ručka pritišće d o tela
sp ušta lice, Brzina sp uš tanja reguliše se popuštanj em
užeta. Na d onjem delu može se uvući garabin, ka da se
isključuj e funkcija ekscentra, a tim e i sigurnosno d elo-
vanje sp ušta lice (to se upotreblj ava samo kada smo
dovoljno obuče ni II radu sa spuštalicom, a uz to od
brzine naš eg spuštanja zavisi nečiji život). Spaš ava-
nje - spuštanje odozdo o mogućava rupa za garabin na
ru č ici .
10) Samospašavanje
Ako se prilikom pada ne zadobiju povrede ili su
o ne lakše, te kada vera č ostane da visi na užet u, on na-
j češće sam sebi pomaže. Ako nema drugih mogućnosti
za penjanje, do ugrožene osobe penje se po užetu , jer
p ritisak oko grudnog koša i pasa ugrožena osoba ne
može d ugo izdržati. Penjanje po ta nkom užetu, slobo d-
nim rukama i bez oslonaca za mnoge je nemoguće, jer
se uže ljulja i rasteže, pa se za samospašavanje koristi
pomoćn a vrpca.
Prvo što se mora napraviti po sle pada jes te da se
stane u nagaznu omču koj a je napravljena p re početka
veranja i stavljena u džep. za sarnospašavanje koriste
se tri p omo ćn e vrpce, mada se može raditi i sa" dve. Po-
sle stajanja u nagaznu omču i smanjenja pritiska na
grudni ko š i pas sa novom pomoćnom vrpcom upliće
se Prusikov čvor na glavno uže i izrađuje grudna
o mča. Rastoj anj e od om č e do čvora trebal o bi da bude
246
toliko da se može pomeriti po užetu koliko doseže
ruka. Omča se čvrsto zaveže oko tela ispod pazuha. Po-
sle se na druge dve p om oćn e vrpce prave oroče za
noge i p ri č vrš ćuju na uže po moć u Prusikovog ili mo-
dificiranog Prusikovog čvora Nakon istezanja nogu
oroče moraju do sezati do 20 cm iznad pasa. Oroč e za
noge moraju da prolaze ispod veračkog pojasa naveza-
nog oko pasa, onda preko butnog mišića ka vani, pa
ispod kolena unutra, zatim se izvuče napred i postavi
preko stopala Tak o po stavljena omča p ove ćava sta bil-
nost (sl. 136). Posle toga po činj e samoizv la č e nje, Penja-
nje se vrši tako da je na jednoj om či čitava težina tela.
a druga nagazna omča rukom se podiže naviše, zatim
se podiže grudna om č a, pa sl ed e ća o m č a za noge. Tako
se naizmenič no podižu sve tri om če i penjanje je slično
kao po stepenicama. Takav rad je veoma zamoran i
spor, naročito na dinami čkom užetu, ali je zato sigu-
ran. Prinudno spašavanje sa dve Ili čak sa jednom po -
moćno m vrpcom može uspeti ako to radi odmoran i
uvežban vojnik. Garabin u kojem se napravi garabinski
čvor omogućava bo lje hvatanje i lakše penjanje. Ako su
užad približne debljine, najbolje je napraviti Prusikov
mo dificirani čvor.
Sarn ospašavanje je o lakšana u pot rebom hvatalj ke
tipa »žim ar« ili »h ielb er «.
Dizanje po užetu koriste grupe od tri ve ra č a, ako
treba da izveru neki pravac brže nego obično. Prva dva
vera č a fiksiraju uže tre će g u siguran klin, zatim prvi
verač nastavlja veranje, Treć i verač se penje po užetu
kao pr i samospašavanju. Mo že ko ristiti hvataljke ili po-
moćne vrpce. Takav nač in grupi uštedi vreme, jer se
tre ći vera č pop ne do s le de ć eg stajališta II vremenu II
kojem p rvi nap reduje.
Tehničk a sredstva za penjanje po užetu omoguća­
vaju lak o i sigu rno penj anje. Opr ema koja se za to ko-
247
 t -isti sastoji se od: vera čkog pojasa sa velikim trouglas-
tim garabinom i prsnim pasom sa malim trouglas tim
garabinom, prsne penjalice, nožn e penjalice sa garabi-
nom i nožnom omčom i sigurnosn e sp uš ta lice sa gara-
binom.
. Raspored opreme za penjanje prikazan je na slici
137. Prvo se namešta verački pojas koji mora da bude
priljubljen uz te lo, a to se postiže regulacionom šnalom
na njegovom stražnjem delu. Posle zatezanj a, a radi
veće sigurnos ti, traku koja izlazi iz šnale treba vratiti
u nju. Trouglasti garabin sa donj e strane uvlači se kroz
levi d eo pojasa. Posle to ga stavi se m etalni obručič od
nožne oroč e i namesti prsna penjalica, tako da plosna-
to legn e na prsa . Trouglasti garabin provuče se još
}

Sl. 137. - Raspored opreme

za penjanje na veraču

Sl. 136. - Samospašavanje pomoćnim vrpcama

248 249
kroz desnu stranu pojasa sa gornje strane i privije ma-
tica do kraja navoja. Prsna penjalica sa malim trouglas-
tim garabinom pričvršćuj e se za prsni pojas. Sigurnos-
na spuštalica sa garabinom prikači se II veliki trouglas-
ti garabin sa de sne strane prsne penjal ice, tako da p o-
moćna stranica bude okrenuta prema vanjskoj strani.
Još jednim garabino m nožna penjalica se prikači u gor-
nji deo no žne omče.
Prilikom penjanj a prsn a penjalica se prika či za
uže. Zbog njegovog elasticiteta mora se jako povući za
uže sa donje strane penjalice. toliko da uže prihvati te-
žinu verača II veračkom pojasu. Prsni pojas se prvo čv­
rsto zategne, noge stave u namu o mču, a slobodni deo
užeta među noge. Desnom rukom nožna penjalica se .I,.
,
prikači iznad prsne i nožna penjalica potisne nagore,
do visine ispružene ruke. Tada se podigne nogam a i
pri tome povlači prsna penjalica. Posle toga ponovo se .
sedne u verački pojas i rukom potisne nožna penjalica
nagore. Penjati se treba ritmičkim ponavljanjem opisa-
nog postupka.
Prilikom penjanja ponekad će zatrebati da se pro-
meni sme r od nekoliko me tara do cele dužine užeta ili
da se iz penjanja pređe u spuštanje. To se izvodi na-
meštanjem sigurnosne spuštalice u slobo dni (nezateg- Sl. 138. - Osiguravolište
nuti) deo užeta, pa se verač podigne na no ge i time
rastereti prsna penjalica, koju tada treba otk ačiti sa ,-
užeta Posle toga p ovuče se za slobod ni deo užeta i
tako pomakne spuš talica tolik o nagore da se u njoj se nešto desiti, pa u sl učaju da prvi verač padne. d rugi
može visiti, zatim, se otkači i nožna penjalica, te otp o č­ je dužan da zaustavi njegov pad (sl. 139). Ako je osigu-
ne spuštanje. ranje dinam i čko, n eopterećeni kraj užeta se rukom do-
za samos pašavanje se korist e još i rolglis i vitlo za nosi ispred tela preko stomaka, da bi se p oveć alo tre-
samospašavanje. nje i zaustavilo padanje prvog vera ča (padanje se može
Pali verač s pušta se i diže tako da onaj koji osigu- zaustaviti i polubič evim č vorom) . Kada je zaustavljeno
rava prilikom veranja mora imati napravljeno osigura- padanje, jedn om rukom se uhvate oba kraja užeta isp-
valište (sl. 138). Priliko m veranja veračkoj gru pi mo že red stomaka, pa se pomere prem a klinu za os iguranje.

250 25 1
 Tak o ne popušta napetost užeta i dobija se što manji
ugao između nje govih kraje va, a drugom rukom se
užad uhvat e ispod garabina Pri osiguranju polubi č e­
vim čvorom, kad a se zaustavi pad, o dma h se slobo d-
nom rukom hvataju krajevi užeta ispod garabina, Tak o
držeći uže ne d ozvoljava se njegovo dalje proklizavanj e
i pravi se polučvor sa neopterećenim krajem užeta, a
zatim i osiguravaj uć i čvo r.
Posle se pravi pleten ica, može II isti garabin, a na-
jbolje je u pokret no sidrište (sl. 140). Sidrište se pravi
tako što se pobiju još najmanje d va nova klina, a jedan
se može koristiti od osigurava!išta. U klinove se zakače
garabini sa maticom i II gornji po stavi beskonačna za-
mka, koja se pravi od p omoćne vrpce, tako što se spo- . ".
je krajevi sa pro dužavajućim čvorom. Zamka mora da
ima najmanje d va pramena (vrpca je debljine 8 mm).
Posle toga se na zamku uplete Prusikov čvor, i to na
dovo ljnoj dužini od njega, da se može zakačiti u gara-
bin, sa strane se pravi osmica (isti takav po stupak je
i sa d ru ge strane). Oba kraja sa osmicom koja su za-
kačena II garabin služe da se sidrište može pomerati i
pratiti pravac i ravno rnerno opterećenje svih klinova II
sidrištu. Posle se na opterećeno uže upliće Prusikov
čvor, a garabin se postavi u sid rište u koje se upliće
pletenica 'i rastere ćuje osiguravalište. Potom se razve-
zuje osiguravaj uć i čvor. a polu č vor se pol ako popušta UPOTREBA ŠIROKOG GARABINA
dok se ne uvidi da je pl etenica prihvatila uže i opte- ZA OSIGURAVANJE
retil a sid rište. Ako je pletenica napravljena u ist om ga-
rabinu u kojem je i polubi čev čvor (sl. 139),. tada se u
sidrištu pravi obična ili dupla garabins ka kočnica (sl.
141), a može se sp ušta ti i pomoću rogatke ili osmice.
Tek tada se oslobađa osigu ravalište, a o pterećuje sid- ® -produžovajuć:i čvor
rište. Ako je sid rište optereće no preko pletenice, pored
garabina pravi se kočnica. Pre rasplitanja pletenice i
® - polubičev · čvor
opterećenja kočnice treba proveriti da li je ona pravil-
\ Sl. 139. - Osiguravalište-prilikom veranja. zaustavljanje i pričvr š ć ivo­
nje palog verala

252 253
 no napravljena. Posle toga, u oba slučaja, težine se pre-
no se sa plet enice na k oč nicu. Gara binskom ko čnicom
ili duplom garab inskom k očnico m po vređe ni (pali) se
spušta do police (stajališta), gde mu se uk azuje prva
pomoć. Spuštanj e se može obaviti pom oću osmice na
isti n ačin kao i pri sp uštanju po s te ni, s tim što je os-
mica pri čvršće na u sidrište. Ako je taj način spuštanja
prebrz, ono se zaustavlja i pripr ema uz p omoć osm ice
i garabina kao vrste garabins ke k očnice, a ako je i to
11Hvatarle rukom 21Početak ~
'<:::~;<" oba kra}Cl užeta poI.učwn:I
preb rzo , spušta nje se .i zvod i pomo ć u osm ice i palubi-
ZOustavtjarje palog suveraČG č evo g č vo ra.
zotezarjem pol.~ čvora

sl P\etenica postcvIjena
u isti ~rabin gde ,je
I pol.!bČtY čvor

, ) Početak izrade
pletenice
Sl. 140. - Pok retno sidrište i preno šenie op terećenia na njega
Sl. 139a. - ZAustavljanje i pričvršćivanie palog vera ća

254 255
 ,',

bl Izgled so prednje strane

opterećene kočn ice

al Učvr!ćivanje polog plet enicom i

ukačivanje krajeva užeta u garabin

@ -alpinistitno osiguravalište
@ - potubitev tvor"
cl Izgled sa zadnje strane
® -polucvor opte reće ne kočn ice

®-osiguravajući tvor SI. 141. - Spuštanje - garabinska kočn ica

0- osmica
®-Prusikov tvor U s l u čaj u da je pao d rugi ili treći verač , on će se
u veći ni slučajeva m ora li d izali do stajališta. Tad a se
@ - produžoi tvor na opterećenom užetu izrađuje d upli škripac. Za njego-
vu izradu prvo se u ve ć pripremljenom pokretnom sid-
rištu nap ravi pre č ka (sl. 142). Tu se mo že opteretiti sid-
Sl. 140a - Prenošenje opterećenja na sidrište
rište preko plete nice kao u prethodnom primeru. Iz-
nad Prusikovog čvora od pletenice izrađuje se garabin-

256 257

«
 ---,-

NORMAl.HO
NAPRAVWEN
PRUSIKOY ČVOR

11
-. YPLETENI PRUSIKQY
CVOR
l- oko gorobinski čvor drži dobro 2)
l - oIco garobinski čvor ne drži dobro

..J Kačl'rle š kripca. u prečku

OVCE SE PRAVI
PROOUŽNI ČVOR

Sl. 142. - Izrada prečke

ski č vor, ih kojeg se izvlač i krajnji pramen i na njemu

pravi osmica (sl. 143), pa se ona kači u pre čku. Kraj ,
o mče mora biti što kraći radi manjeg mrtvog hoda pri
pod izanju p o vređeno g - palog. Posle toga jeda n gara-
bin se kači u donji deo sidrišta i kroz njega se provlači
I• smer vučen;a

slobodni kraj užeta koji ide iz garabins ko g čvo ra. Kad a

se to završi, raspliće se pletenica i postepen o se o pte-
rećuj e garabinski čvor, kada se us tanovi da d ob ro drži,
l "
potpuno se rasplete pletenica, te se na vrpci, što bliže
Prusikovom čvo ru, napravi osmica i u nju zakači gara-
bin kroz koji se provlači uže i vuče ka sidrištu. Tak vo
pripremljen dupli škripac s prema n je za izvla ćenje po- blOupli škripac
vređenog. On je bolji od običnog škripca, jer se pri
podizanju sidrište ne opterećuje dodatnom snagom Sl. 143. - Šk ripac za dizanje

258 259
 č ~o ra napravi o smica, a u nju se zak ač i garabin i kroz
njega provuče slobodni kr aj užeta de bljine 11 mm .
Prednost tog škripca je u tome što se prilikom izvla-
č enja sidrišta ra sterećuje i može se vu ći celim telom,
što olakšava izvlačenje. a nema ni mrtvog hoda prili-
kom zaus tavljanja .
Pored škripca od garabina, postoje i oni koji se iz-
blUld iYanje
rađuju uz p omoć b lokera i koluta (sl. 145). Prave se
aJl..Ila&anje
dl\lQ09 kraja opterećenog tako što se u sid rište postavi garabin, pa spoji bloker
kraja užeta
užetau~n
u garobin
c:)fbstepeno zatezanje
užetaugarabinima
na od govarajućoj stra ni sa kolutom uz pomo ć garabi-
na, a zatim se kroz kolut i spojen garabin sa go rnje
strane zakači za garabin iz sidrišta. Na d ovoljnoj ud a-
ljen osti ponovo se zakači blo ker za . opterećeno uže;
kroz rupe za garabin koj e prolaze kro z obe strane b lo-
kera provući garahin. zatim njime zakačiti kolu t kroz
koji se provlači neop terećeni kraj užeta.
Na slikama 146 i 147 vide se kombinacije za prav-
ljenje škr ipaca. Bloker se mora upotrebljavati oprezno.
jer ako se o krene naopako može se de siti da povređ eni
p očne proklizavati ili se ne može izvu ć i, pa je u tom
slućaj u potrebno d a se okre ne za 180· i ponovi radnja.
Princip rada mora se isprobati pre nego što se opt e-
el Izgled skripca
iz rađenog pomoću
rećeno uže otka či jz pletenic e. Isprobava se tako što se
garda &Ora počne izvlače nje, pa ako sve funkcion iše tada se rasp-
liće pletenica i po činje se sa izvlačenjem . Prilikom spa-
šavanja palog su verača, garabini moraj u biti sa mati-
com .
SI. 144. - Dizanje pomoću ga rda-čvora

ll) Postupak pri padu v era č a

podizanja, a može se podizati upotrebom miši ća nogu,
a ne samo ruku. Pred nost mu je i to što te lo pri po-
vlačenju ide ka steni, a ne od stene.
Druga vrsta škripca izrađuje se uz po moć gar-
d a-čvora i to tako što se u sidrište zakači garabin, pa
u njega dva garabina i u njih se postavi garda-čvor (sl.
144). Posle toga razve že se plete nica i kod Prusik ovog
za.savlađivanje najte žih uspona naročito je značaj­
no uzajamno poverenje ve rača u grupi. Prvi vera č re-
šava problem u steni prilikom veranja, a ostala dvojica
posvećuju pažnju osiguranju i rukovanju užetom i pra-
te rad prvog verača č iji se ni jedan po kret ni za trenu-

260 261
 / F '
'"2

F- s ila koja deluje

II ubtu

Sl. 145. - h.vlačenje palog su vera ća ili tereta Sl. 146. - Izvlačenje većeg tereta po polovici

262 263

-+~L~~
PRAVAC IZVlAČE NJA
F- sila koja deluje u ul !t u
F
l mah zaustavi. Uže se pritiska i zateže prek o pasa zašti-
Sl. 147. - Dizanje lakšeg tereta jednostruki škripac
tak ne srne izgubiti iz vida (ako to stena d ozvoljava).
Ako se rad prvog verača ne mo že pratiti pogledom,
o nda se to oseća preko užeta koje klizi kroz ruk e . Ve-
liku ul ogu ima prisebn o st s vih verača i delovi sekunde .
Ako oseti da će pasti , verač treb a da pokuša da se
odgu rne od ste ne ili da ispusti oslonac (hvatalište, klin,
uporište ). U tom slučaju on treb a d a napne trbušn e mi-
šiće, raširi noge u raskorak i pokuša da se na njih do-
čeka. Verač koji os igurava treba brzo da povuče uže k
sebi (ili da p rebaci polubičev čvor) i time osigurava
bezbedniji pad. Verač koji osigu rava lak o zaustavlja
264
pad ako ga on ne iznena di. Ukoliko o noga koji osigu-
rava pad iznenadi, p osle dice za sve ve rač e II grupi
mo gu da budu sudbonosne, čak i kada je visina pad a
minimalna.
Posle zaustavljanja verača koji pada, verač koji osi-
gurava teži da se os lobodi te žine pa log vera ča, poku-
šavaj ući da ga pričvrsti za osigu ravajući klin, a potom,
po principu jednostrukog i duplog šk ripca, priprema
se za izvlačenje, a može se, isto tako, spuštati pali ve -
rač . Po sle toga, pom oću škripca prvog vera ća izvući na
ud obnij e m esto II ste ni, gde mu se pruža prva pomoć .
U te žim sl učajevi ma treći verač se spušta radi traženja
p om oći, a drugi ostaje uz p ovređenog.
U mom entu iznenadnog pada, vera č koji osigurava
treb a da ostane priseb an i II trenutku pada verača ne
srne p otpuno da blokira uže ili da ga ispusti. Uže tre ba
postep en o zadržavati, d ozvoljav ajući mu klizanje najvi-
še 0,5-2 m, p osle čega se blokira (ako je pao prv i ve-
rač). Prilikom pad a drugog verača tr eb a težiti da se od -
ćen im delovima ruku, a nikako prejakim stezanjem
užeta u dlanovima, jer to zbog trenja izaziva ope ko tine
na dlanu, pa verač gub i osećaj i kontrolu prilikom
sp ušta nja. U tre nutku potpunog blokiranja užeta, pad
verača zaustavlja se elastični m čučnj em.
12) Dizanje i spuštanje opreme i naoružanja
Veranje i prelaženje ste na i klisu ra sa jedinicama
koje n ose kompletnu opremu biće vrlo teško, a pone-
kad i nemoguć e. U takvim slučajevima prvo se izvlači
naoružanje , mun icija, eksplozi vna sre dstva, lična opre-
ma i drugi materijal.
Lična oprema (ran če vi, n aoružanje i sl.) izvlači se
. tako što se prvi vera č raste re ćuje suv išne op reme i sa
265
pomoćnim planinskim užetom i 2- 3 garabina više nego
u normalnim uslovima penje se do stajališta na kojem
se osigu rava, pravi sid riš te i u nje ga kači garabine kroz
koje provlači pomoćno planinsko uže (po stavljeno kao
za Dilfer). Krajeve užeta dobacuje drugom veraču koj i
vezuje rančeve ili drugu opremu koja otežava veranje.
Vezivanje opreme na uže treba da bude sigurno. Ranac
se vezuje za transportnu alk u ili uprtač municijske ku-
tije pomoćnom vrpcom u vidu paketa; puškomitraljez
treba da bude spako van u platnenu na vlaku, a vezuje
se tako da cev visi nadole. pri tom treba vod iti računa
da oprema ne stvara zvuk ili da padn e niz stenu.
Pravac takvog izvlačenja, po mogućnosti, treba da .
ide preko gla tke i okomite stene. Najpodesnija je pre- alHorizontalna
visna ste na, na kojoj oprema slobodno visi. Na taj na -
či n oprema se izvlač i n a visinu d o 40 m . I zvlačenj e na
kraćim deonicama bolje je nego na dužim, jer na du-
žim postoji veća mogućnost da oprema zapinje o razna
ispu pč enj a.
Teža o prema (nekoliko ran čeva i sl.) izvlač i se po- @ -vojnik
moću jednostrukog škri pca i to ta ko što se na vr h ste-
ne popnu dva verača radi izvlač enj a opr eme, d ok se
treći vere nep osredno iza op reme i pomaže pri izvla-
čenju. Pri tome treba paziti na o dronjavanje kamenja
i da oprema ne klizi po steni, jer se tim e može oštetiti.
Prilikom izvlačenja o prem e verači .moraju biti os igura-
ni. Tehnika koja se koristi prilikom izvlačenja palog ve-
rača mo že se i ovde primeniti, jer se njome olakšava
celokupan rad.
Teža oprema I naoružanje izvlači se pomoću
žičare od užadi onda kada jedinica nosi veći teret i
ako treba da savlada stenovito zemljište, razna udolja
i klisure. Ž ič ara se izrađuje od jednog ili d upl o g statič­ blKo,o
kog planinsko g užeta. Ponekad se mo že izraditi i za
duži period, radi povezivanja pojedinih otpo rnih tač aka SL 148. - ličara od užadi za izvlačenje naoružanja i opreme

266 267
vod ova, za spuštanje municije pr ek o planinske r.e ke
(klisure) i snabdevanje pojedinih vatrenih tačaka, l sl.
Žičare mogu da bu du horizontalne - za sa vladiva-
nje klisura i reka, ili kose - za izv lačenj e ter eta preko
ste novitih predela (sl. 148).
Ži čaru postavlja veračka grupa jačine četiri vojnika
sa potrebnim materijalnim sredstvima. Za klisuru širi-
ne 35 m potrebna su dva glavna statička uže ta dužine
40 ID i d va p omoćna užeta ist e du žine, zatim oko 10
klinova, 10 specijalnih garabina (koji izdrže opterećenje
do 5.000 kg), 6 pomoćnih vr pci i 2 plastične koturače.
Za izradu žičare prvo treba pronaći pogo dno mes-
to na koje se ona može pričvrstiti, a to su -prirodn i os-
al NOGA-Rl bl PRIRODNI O5lDNAC l ENGER
lonci (na vrhu stene ili u podnožju, na jednoj ili d rugoj
strani klisu re ili r eke). Radi lak šeg rukovanja teretom Sl. 149. - Nogari i sidrište (prirodno) za izvlačenje tereta
oslonci treba da budu na dovoljnoj visini. Ako su prenis-
ki, teret bi na vrhu stene ili klisure zapeo za njen rub.
U slučaju kada nema pr irodnih oslonaca koji bi bili do- Uže za no šenje učvršćuje se tako da pro lazi kr oz
voljno visoki, izrađuju se nogan u vidu slova »A« . krakove dvono šca i vezuje za prirodni oslonac ili klin .
Nogari u vidu slova »A« izrađuju se tako što se sa Užad se prethodno prenose do prirodnog (višeg ili da-
d ve međusobno spojene pomoćne vrpce povežu dva ljeg) oslonca i lengerišu na vrh u stene, odnosno na
jed naka stuba (dužine 2,5-3 m i pre č nika 10 cm) na 75 supro tnoj str ani r eke. Uže se vezuje za niži i bliži os-
cm od vrha. Omča se oko stuba omota &-8 puta hon- ,' .
lonac, lengeriše i zategne kao m ost.
zontalno i 4 puta vertikalno, a zatim se krajevi omči Za improvizovane žič a re od užadi obavezno se ko-
oko njega čvrsto vežu ambulantnim - krstastim čvo­ riste s tatička ili kudeljna užad. Tereti se prvenstvneo
ro m . Pri dnu nogari se međusobno povežu trećom vr- prevoze p omo ć u koturač a, a II krajnjem slučaju m ože
pcom (na rastojanju l m), da se p od opterećenjc:m n~ se koristiti i garabin.
bi širili. Dvonožac se na vr hu stene, odnos no na jednoj Laka oprema i n aoruža nj e mogu se tran sp or ta-
i dr ugoj strani ukop a 10 cm u zem lju i za pri rodni os- vati s a opremom za s p ašavanje . To se praktikuje pri
lon ac učvršćuje pomoćnim uže tom. Ako se ne m ože kr etanju preko teško prelaznog zem ljišta (ka njoni, bu-
ukop ati, o nda se sa pred nje i zadnje strane pobije klin, jice, duboki hodnici, reke, stene) i na svim mestima
pa se no gari vežu za njega uz pomoć čvora za zateza- gde je po tr ebna žičara dužin e od 100 m . Za to se može
nje. U blizini n ogara urad~ se sidrišt.e sa omč~m i pla~~ koristiti planins ko nosilo tipa »Mar iner« ili planinski
tičnom koturačom na kOJU se stavlja uže za Izvlačenj e ranac za spašavanje sa vitlo m, pl astičnim (drvenim) do-
tereta (sl. 149). bo šem i če lič n i m užetom .
268 269
 U gornje sid rište fiksir a se č elično uže (sl. 150).
Ono se II donjem sidrištu zateže pomoću žabice koja se
povlač i škri pcom (sl. 151) i fiksira p omoćni m plan in-
skim užetom. Rad i sigu rn osti č e lič n o uže koje ide iz ža-
bice treba name stiti oko . pl astičnog ko čionog doboša
koji je fiksiran u sidr ištu.
Planinarska nosila tipa »Marin er« pripremaju se za
transpo rt tako što se dup lom p omoćno m vrpcom deb-

/ "
,, / "
,,

0 0SmiCQ

® OSiguravajUĆi}
čvO r
velu se
preko sve
@ po(učwr tri vrpce

Sl. 150. - Donje i gornje sidrište za sajlu SL 151. - Skripac za [abicu

270 271
ljine 8 mm vežu dve p omoć ne vrpce, jedna sa gornje,
a druga sa donje strane, II odgov arajući m m estima po-
moću pletenih osmica. Tako se dobiju dve oroče, jedna
sa gornje, a druga sa donj e strane »Marinera«. Om ča sa
gornje strane »Marinera« mora biti d uža od donj e. Na
svakoj omči naprave se osmice koje se pomoću gara-
bina i kotura č orn spoje za č elično uže. Oba garabina
međusobno se spajaju pomoćnom vrpcom koja se veže
za alke obe osm ice i zategne. Garabini se spajaju pri-
likom transporta veće opreme »Mar inerom«, jer m anje
vibrirao U gornju osm icu se pomo ću garabina prikači
drugo čelično uže kojim se vuč e. Ako je čelično uže za-
kačeno u gornji garabin, dolazi do izokretanja kotura-
če, pa je i transport otežan. Č eli č no uže II gornje m sid-
rištu pri spušta nju ide preko plastičnog dob oša (kočio ­
nog), a pri dizanju i preko vida. Tako se m ože tran-
sportovati mitraljez, min ob acač, bestrzajni top i svi tc-
reti čija masa ne prelazi 200 kg.
Ako je teret od 60 kg, um esto č elič nog užeta m ože
se koristiti veračko uže za izvl ač enj e tereta. Tim e se
postiže brže izvl ač enje tereta, jer se ne ide preko vitla
koj i je sigu ran, a ne i brz, pogotovo ako ne što treba
brzojrebaciti sa jedne na drugu stranu. Pomoću užeta
nik a se ne prebacuju povređena lica.
Sa Gr amingerovim planinskim rancem za spa šava-
nje oprema se m ože transportovati preko neprelaznih
mesta u ste ni. U Gramingerovo sedište, pozadi, pričvrsti
se naoružanje i vojniku se Gramingerov ran ac stavi na
leđa Prikači se za čelično uže i uže za osiguranje i diže
pomoć u vitla i doboša, odnos no spušta sam o prek o do-
ba ša U ovom slučaju potrebno je samo gornj e sidrište.
za te radnj e garabini m oraju imati matice.
13) Izradamostića od planinarske užadi za I----- 4Đem
saviađivanje planinskih reka I klisura I.! - - -- - - - - - - ZBOo m - - - -- -I
---

Na težim i ste novitim mestima u planini podižu se Sl. 152. - Skelet mosta
viseći mostići Dd planinarskih užadi (sl. 152). Podiže ih
ljud stvo obučeno za veranje.
273
272

I
 st 152a. - Spajanje ograde mosta sa pre čkama - prikazana odozdo Sl. 152c. - Spajanje ograde mosta sa gornje strane

Sl. 152b. - Spajanje ograde mosta - prikazano odozgo Sl. 152d . - Neuuegnut most

274 275

Sl. 152e - čaiegn u t most
Za podizanje mo sti ća formira se grupa jačine &-8
vojn ika - verača. Izrada mostića počinje istovrem eno
na više mesta, a na težim i steno vitim predelima rad
se mo že odvija ti po ve račkim grupam a (kad je d na za-
vrš i druga počinje).
Grupa od 6 vojnika mostić podiže s ledećim re dom:
- dva vojnika (vera č a) na mestu prelaska pronala-
ze prirodne oslonce koji će poslužiti za učvršćivanje
mosta; p om o ć nim užetom izmere širinu reke i prora-
čunaju koliko je materijala potrebno (u žad i, klinova,
garabina, d rvenih m otki i dr.), po potrebi, uređuju oba-
lu reke i pripremaju oslonce sa jed ne i druge strane,
i posle rada pomažu ostalim vojnicima;
- dva vojnika pripremaj u motke d užine 50 cm i
prečnika 5 cm, a ako njih nema, mogu se koristiti
276
s mu č ke , ce pin, pa i s m učarsk i štapovi (po dva zajedno)
i po završenom radu pomažu ostalim vojnicima, i
- dva vojnika, u blizini mesta prelaska, pripremaju
ske let mosta, postavljaju glavnu užad za most i ogradu
i paralelno ih zatežu na celoj dužini (unu trašnja u žad
treba da budu na rastojanju 35 cm, a spoljna na 280
cm), zatim vezuju m otk e za unu tra šnju užad, pri če m u
je dan vojnik radi sa je dne, a d rugi sa druge strane,
tako da jednovremeno vezuju bi č ev č vo r i dobro ga za-
te žu o ko m otke (sl. 153). Kad a su sve motke navezane
na uže, ograda se spaja za skelet mosta, tako d a se sva-
ka druga motka pomoću bi č evog čvora pomoćnim uže-
tom spoji sa ogradom, odnos no užetom ili čeličn im
užetom koje služi kao ograda. Omč e na pom oć n om
užetu prave se uz p omo ć osmice kroz koju se ograda
p rovlači , o ne moraju da lako klize, jer se na taj nači n
op terećenje mosta najbolje prenosi na ogradu koja tre-
ba da d oseže d o ispod pazu ha voj nika.
Posle izvršenja svog zadatk a, prvi i d rugi par p o-
mažu vojnicima koji rade na izradi skele ta i njegovog
povezivanja sa ogradom, pri če mu jed na grupa radi na
jednoj , a druga na drugoj polovin i užeta. Pri tome tre-
ba paziti da motke ne budu vezane koso i da svi čvo­
I
,.
rovi budu jednako zategn uti.
Kada skelet bude gotov, prenosi se na mesto p re-
laska i zateže na uređene oslonce. Prilikom preno šenja
I i zatezanja treba paziti da se užad i motke ne zamotaju.
Most se prvo učvršćuje na strani sa koje se prelazi, a
zatim se gornja užad zatežu na suprotnoj strani, pa se
donj i deo mosta provuč e p reko kli su r e.
Ako se nosivost mosta želi p ove ćati, onda se ume s-
to če t i ri sta vi osam glavnih užad i (po d va zajed no) . Ako
I
• se m ost radi za d užu upotrebu, preko drv enih mo tki
mogu se položiti daske.
277
 Za izradu most ića dužine 40 m potrebno je: dva
statička užeta od 80 m, debljine 11-1 2 mm , 5 glavnih
užad i od 40 m, 2 p omo ćna užeta od 80 m, je dno po-
mo ćno uže od 40 m i 90-115 motki. Ako nema priro d-
nih oslonaca, potrebno je i po 2D-30 klinov a, 30 spe-
cijalnih garabina i 10 p o m o ćnih vr pci duž ine 5 m . Kao
ZATEZNI ČVOROVI ZA MOTKE .
prirodni oslonci za učvršć iva nje mo sta mogu se koris-
titi pojedino drveć e i blokovi stena. Preko mosta se
prelazi na odstojanju 3-5 m. Vreme izrade mosta je

-~ o ko 3 časa.
za vezivanje motki mogu se koristiti p om oćna

~
---
užad, ali je tada nosivo st m anja. Najbo lje rešenje je sta-
U:-f---- Noč;" ",anja molk; "tr- --- --
tič ko uže, koje je sko ro nerastegljivo. Ograda mosta
može se zakač iti za čeli čno uže koje se zateže pomoću
žab ice, Kad se pravi d uži mo st preko kojeg će preć i
isPod iznad više jedinica, da bi se izbeglo zasuk ivanje i preveliko
ljuljanje, sa gornje strane postavlja se če lično uže.
Most se zateže tako da se o n fiksira u sidrište sa
ob e strane ili u jaka prirodna o sigura vališta (sl, 154).
Napravi se Č vor dev etka, što bliže pre čkama, pa se za-
kači garabino m 5.000 i kroz njega p ovu č e nek oliko
centimetara zamke, napravljene od ostatka užeta (koji
ide iz čvo ra) , u tu zamku se zakači još jedan garabin
5.000. Preostali deo užeta vuč e se ka sidrištu ili prirod-
no m osloncu, prov lači kro z garabin, ko čioni doboš ili
koturač u, ili se oba vlja oko oslonca II njegov kraj do-
nosi do drugog garabina. za tim se uže zategne i na
drugom garabinu, na slobo dnom delu užeta, napravi se
osmica i zamka zakači u garabin.
Da bi se olakša lo trenje priliko m zatezanja, u sid-
rište se mo že po staviti pl astični kolut. Radi zatezanja
tog škr ipc a tr eba povlač iti uže koje ide iz drugog ga-
rabina ka sidrištu, a p ovlači se u pravcu sidrišta. za po-
puštanje mosta potrebno je povlačiti uže koje id e iz
Sl. 153. - Na čin spajanja i zatezanja motk i sidrišta ka prvom garabinu u pravcu mosta. Ako je po-

278 279
trebno da ga zateže veći broj vojnika, oni se mo gu ras-
porediti na sva če t iri kraja užeta, s tim što moraju ma-
ti u koju stranu treba da povlače.
Prednost ovog škripca jeste u tome što njime mali
broj vojnika m ože da zategne m ost. Zategnut m ost
m ože se popustiti bez razvezi vanja bilo kojeg čvora, što
most
0 devetkQ
0 0smicQ
sidrište
Sl. 154. - Skripac za zatezanje mosta
280
garantuje da se n e će razvezati pogrešan čv or. On se
veoma brzo razvezuje i ko ntroli še u toku "upotrebe.
Most se može zatezati i u toku upotrebe, ako se prime-
ti da je nek i kraj popustio, bez zaus tavljanja jedinica
(vojnici na mostu samo zastanu da bi se uže lakše za-
tegnulo i odm ah nastavljaju pok ret).
Jedno glavno uže po stavlja se u visini glave, da bi
se za njega mo gli prikačiti vojnic i prilikom prela ska
(služi kao sam oosigura nje).
Drugi nač in izrade m osta od užadi jeste u obliku
slova . V. (sl. 155). za takav m ost, osim užadi, nije po-
trebna nikakva građa, jer za to slu že gornja d va užeta,
a po do njem se kreće. Ograda se pravi pomoć ni m vr-
pcama i po moću Prusikovog čvora na do njem užetu i
pleteno g Prusikovog č vora na oba gornja uže ta . Na taj
način spajaju se sva tri užeta i sprečava njihovo preve-
liko rastezanje. Da bi nosivost mosta bila veća, užad se
mogu udvo stručiti ili ume sto njih up otrebiti če li čno
uže. Najbolje je postavljati statičku užad. Za prelaz ši-
ri ne 30 m potrebna ' su: ' tri s tatič k a u žeta od 45 m ,
lG-I S pomo ćni h vrpci i jedno glavno uže od 45 m - po-
stavlja se u visini glave kao samoosiguranje. Visina gor-
njih užadi - ograde d oseže do pazu ha. Most se zateže
pomo ću škripca za mo st. Garabini i klinovi koriste se
po potrebi.
Druga vrsta mosta u oblika slova »V« i zr ađuj e se
tako što se pobiju tri k o či ć a u obliku slova . V«, Gornji
levi k očić o značava se brojem jedan, donji brojem d va,
a desni go rnji brojem tri. Ograda se izrađuje tako što
se nekoliko metara od kraja pomoćnog užet a na pravi
, osmica i postavi u klin jedan. zatim se pravi druga os-
mica i postavi u klin dva, onda se pravi osmica i kači
u klin tri. Sled e ća rad nja je obrn uta - od klina tri ide
se ka klinu dva, a od klina d va ka klin u jed an. Na taj
n ačin iskoristi se ce lo uže. Od osmice do osmice uže
281
-
 I
fI
CD
® - broj
_ kOClCO o , .

1 ever osmica
-
__ _
.i: - prvo pe
l tenje} red.osted
drugo pletenje uplit
mosta anja

155, -"VM ost u obliku.

Sl.slova
Sl. 156. - Most za dva užeta
..:4 . k i pre laz
r-k: unrs
UZ pon:;; ~~%~je
z
Z8Z 283
mora biti dob ro zategnuto . Posle toga umesto kačića u
zamke se postavljaju užad i most se rasteže. za prelaz
širi ne 30 m potrebna su: tri statičk a užeta od 45 m. tri
glavna užeta od 45 m, 6 pomoćnih vrpci i uže za sa-
moosiguranje - pos tavlja se u visini glave. Garabini i
klino vi koriste se po potrebi. Most se zateže po moću
škripca za m ost. Izrađuje se za 15-20 minuta.
Treći n ačin izrade mosti ća je od dva užeta - kurir-
ski pr elaz (sl. 156). Naročito je podesan za prelaz ku-
rira. patrol a i manjih grupa . Izrađuje se tako što se pre-
ko prepreke zategnu sam o dva užeta. Po donjem se
hoda, gornje služi kao drška za ruke. a ujedno i za sa-
moosiguranje. I ovde je poželjno upotrebiti statičko
uže. Oba užeta se zatežu isto kao i most. Izrađuju se za
lO-I S minuta.
Kod svih prelaza treba primenjivali osiguranje
vojnika!
6. TEHNIKA VERANJA U ZIMSKIM USLOVIMA
1) Karakteristike snega i zasnežene stene
Sunce, vetar, ljudi i padavine utiču na to da se
sneg menja: to pi se, stvrdnjava, prelazi u led i sl. Me-
kan svež sneg pršić i svež mokar sneg polako se stvrd-
njavaju. prelaze u lepljiv, kašast, zatim u grudvast sneg
i k onačno u tvrdi, ravnomeran snežni pokrivač.
Tvrd sneg je ugodan za hodanje. Laganim udarcem
u sn egu se pravi rupa, a u zaleđeni zrnasti sne g cipela
slabo ulazi. pa ponekad ni jak uda ra c nogo m nije do-
voljan. Stepenice se prave ce pinom ili se za ho danje
koriste dereze. S obzirom na teškoće, sneg označava mo
kao: tvrd sneg. be li led (tvrd sneg koji je sličan ledu)
284
i pravi led koji nastaje dugotrajnim sab ijanj em , otapa-
njem i smrzavanjem snega. . ..
Tehnika kretanja usklađuj e se prema vrsti snega Ih
leda. te prema nagibu zemljišta. za koji važi približna
podela: do 35' položeno - blago nagn uto. 35-45' sre d-
nje nagnuto. 45-55' nagnuto. i iznad SS' veo ma nag-
nuto.
U planinama koje su prekrivene sne gom si~rno
neće biti čist og snega i leda. Veoma strme .1 vertI~ I~e
stene često same omogućavaju napredovanje. Velika Je
razlika između veranja u zasneženoj i zaleđenoj steni.
Pored hladnoće. kraćeg dana. neprijatnog spavanja
u steni, vlažne opreme i ode će, te ških ran č eva, ve like
poteškoče u planini pričinjavaju sneg i led. Snegom su
zasu ti os lonc i i plitka udubljenja pogodna za veranje,
Traženje upotrebljivih puko tina od uzima vreme i sna-
gu. Odžaci koji su bili m okri. zbog hrapave stene .
mogu se lako s trenjem izverati, iako su njihove stene
prekrivene tankim sloj em mokrog leda. Traženje puko-
tina i vododerina u ovom slučaju manje je uspešno.
Dereze i delimično trenje ode ćom omogućavaju usp on .
Pukotine i delimično položeni delovi često su nepro-
hodni. Poli ce se promene u st rme snežne i ledene
opas no sti. Smanjuje se bro1 pukotina II koje)e ~o~će
zabiti klin. U pukotinu zahvenu led om zabijanje kim a
o, ne m a efe kta .
Planina prekrivena snegom zahteva mnogo više
napora od čoveka nego stenovita .pl.anina. ?ne~ i led
sp rečavaju kretanje. a na ljude neganvn o utiče l redak
vazduh u visokim planinama.
Verač je psihički opterečen zbog mogučnosti lavi-
na. slabog vremena. sporo g kret!'nja i dugih noći. Zbog
opasnosti i mogućih i znenađenja sneg I led zahtevaju
mnogo više opreza nego čista sten a I tehmk a veranja
u snegu i ledu mnogo je teža.
285
 2) Ve ra č k e grupe
Broj v erača II grupi odre đuje se prema usponu. Pri
veranju po ledu i snegu mogućnos ti za uspeh gru pe o d
tri vera ča mnogo su već e od m o gu ćn osti dva vera ča, U
grupi od tri vera č a osiguravanje i spašavanje je usp eš-
nije nego kada se penju d va vera č a, Pri padu u puko-
tinu lednik a d vojica lak še spašavaju trećeg, p ri povredi
u ste ni d vojica lakše spašavaju povređenog, u slučaju
ko mplikovanog sp uš tanja trojica se lakše snalaze, a
mogućnosti dvojic e mnogo su manje. I rasp ored op re-
m e po ranće vi ma kod trojice mnogo je povoljniji.
Dva vera č a su na užetu mnogo brža. Za veranje po
krt im sten ama, u kojima pada led i ka menje i preti
opasno st o d lavine i nevrem en a, bolje je odrediti dva
vera č a, jer je brzina II tim uslovima veo ma važn a.
U svak om slučaju treba dobro o dmerili zaht eve
koje posta vlja pravilo i vreme, pa se od luč it i na sastav
grupe i njen u o prem u. Pri navezivanju prvi id e najbolji
vera č , a m esto slabijeg verač a (drugi ili tre ć i) određuje
se za svaki slučaj posebno.
Najbo lji i najslabiji v erač pri teškom usponu u sne-
gu i ledu teško se razl ikuju, jer se na ta kve ture upu-
ćuju samo najbolji i najiskusniji alpi nisti. Svi moraju da
ver uju jedan drugom . Zimski uspon d aje sa grupama
koje su već u poznale od redenu stenu II od re đeni m
oko lnostim a Stene se zim i p romene toliko da ponek ad
ne odgo varaju opisu iz letnjeg perioda, što m ože pro-
uzrok ovati ve like pote ško će.
3) Način kretanja po snegu I ledu
Kretanje po mekom i dubokom snegu naporno
je i usporeno. Na bla gim na gibima koriste se krplj e.
Kretanje sa krpljama je komplikovan o i zahteva navi-
286
kavanje na njih , pošto se mora kretati raširenih no gu,
I
da bi se izbeglo zapl itanje ili stajanje na rub d ruge kr-
I plje i padanj e. Na veći m strm inama krplje se ne m ogu
ko ristiti. Tada se kreće tak o što se iskorakom u sneg
! potisne i koleno, pa se dob ije veća površina i manje se
u pada Cepin se jednom rukom drži za glavu, a dru-
gom za dršku, položi se na površinu sn ega i oslo ni se
na njega o bema ru kam a Za kr et anje po takvom snegu
mnogo su bo lji smučarski šta povi o d ce pina. Pri kre-
tanj u sa ce pinom noge i ce pin pred stavljaju tri oslonca
Zbog čega tre ba paziti na pravilan ritam pri ko rač anju.
Ako je ce pin u d esnoj ruci i k reć e se levo m nogom, ce-
pin se istovremeno prenosi nap re d.
Č aklja ce pina je okrenuta ust ranu u odnosu na
telo, što omogu ćuje d a se u slučaju pad a o dm ah ko ris-
ti. Cepin se d rži ru kom za glavu, s palcem na strani lo-
patice, a a lka prebaci prek o ruk e i zate gn e utvrđi va­
čem. Pri spuš tanju drška ce pina se okrene nadale. Pr i
tom e se ce pinom oslanja na str minu iza sebe (sl. 157),
a ako su štap ovi pri ru ci, oslanja se na strm in u ispr ed
sebe. Telo je nagn uto nešto napred, ugao izme đu str-
mine i tela je v eći, pa je mala i opasnost da se v erač
oklizne. Masu t ela tre ba prenositi na pe te, tako da je
sto palo nagn uto p rem a str mini. Ako se koriste sto pe
koje su napravljen e pri penja nju, mora se ta čn o stajati
II njih, ali je bo lje i sigu rn ije praviti nove tragove. Na
već im str minama silazi se okren ut prema b re gu, tako
da se oslanja na vodoravno položen e smučarsk e šta po-
ve ili ce pin (kao pri uspo nu).
Pri kretanju po tvrdom snegu cepin se drži ob-
erna ru kama za glavu i pobija u sneg što d ub lje i što
više iznad sebe i uz njegovu p omoć ste penasto se pre-
bacuju noge (sl. 158). Zati m se ce pin izvadi i pon ovo
pobija iznad sebe za jed an korak; to se n aizmenič no
I 287
 \

SI. 158. - Kr etanje s cepi nom u s n-egu

289
288
ponavlja. Svaki put napravi se stepenica tako što se vr -
horn cipe le udari u sneg da noga prod re u njega.
Slično se rad i prilikom silaženja. Tr eb a se okrenuti
prem a bregu . pa kad su se obe noge u tvrdim stepe-
nicama pravi se korak naniže. Zatim se staje jednom
nogom bliže. a druga se položi koso ispod prve i po-
novo se prebaci cepin. pri p oprečnom hodanju na st-
rmoj padini od tvrdog snega treba se okrenuti prema
bregu, pobiti ce pin sa strane u pravcu kretanja, prestu-
piti jednom nogo m i prene ti masu na drugu nogu. Da
bi se sprečili pad ovi i klizanja treba se sta lno oslanja ti
najmanje na d va os lonca. Ovaj način je dobar i za prav-
ljenje ste penica za noge. Zabijanje nogv u sne g je ste os-
novna kretanja po snežnoj padini. Njime se razvija ose-
ćaj za ravnotežu i pravilan po ložaj tela.
Po veoma tvrdom snegu i ledu, II koju se ne mo že
zab iti šiljak drške cepina, kreće se tako da se u pod-
logu zabija lopatica ili kljun - čaklja, pri čem u je d r ška
stalno okre nuta u sme ru strm ine (sl. 159) ili s e vodo-
ravno po cel oj dužini pritišće sn eg. Jednom rukom drži
se glava cepina, a d rugom d rška, a o po vršin u se os-
lanja šiljkom. Pri kretanju sa derezam a tr eba se okre-
nuti nad ole, prema strmini. stajati na sve zube dereze,
odnosno don mora biti paralelan sa površinom.
U veoma tvrdom snegu i ledu noga ne može na-
praviti pravilan oslo nac pa se lopaticom cepina kop aju
stepenice. Na strmim površinama okrene se malo ust-
ranu i spoljašnja ruka se upotrebljava za kopanje ste-
penica Ako je površina veoma strma, najpre s e iskopa
oslonac za unutrašnju ruku i za nju se stvori stabilnost.
Radi racionalnog korišćenja snage ne treba kopati pre-
velike stepenice i tamo gde one nisu potrebne. Pokreti
ruku treba da budu ritmički, snažni i ce lom rukom, pri
čemu se telo ne srne savijati u pasu, a mora se paziti
i na ravnotežu.

290
291

. d k aju se različiti oblici os-
U tvrd om snegu l le u ~p a jednim udarcem 10-
lona ca (stepen ice). ~rez se d~~ veličine 10-12 cm, što
patice, pri čemu s~ Iseče gruBočne stepenice treba d a
l
je dovoljn o za vr cI!'.e e. že stati sa oba stopala Pr-
budu toli ke da se ~a njih m~a samo malo otkin uli sneg
odnosu na telo . Taj nač in spu štanja dozvo ljava se samo
onima koji su savladali obuku u s muča nj u.
Prilikom pada zaustaviti se kočenj em cepino m,
č ij i kljun mora biti brušen tako d a im a pozitivan ugao
u odnosu na dršk u. On se jedino tako stalno i sve dub-
lje zabija u sneg. Na opas nom zemljištu ce pin mora biti

r
vim uda~cem lo patI om tJ: rcim a napraviti stepenice.
sa površme, a osta lm II sabijenom snegu ili ledu.
u pripravnosti. On se jedn om rukom drži za glavu,
tako da je pal ac pod lopati co m, a prsti oko glave, dru-
go m rukom drži se za d ršku u blizini šiljka, sa om čom
..V« stepe nice prave se II d uspravno zatim vo-
. kli aJ'pre u are , prebačenom preko šake i zategn utom utvrđivačem. Ce-
pn čemu se Ju nom n k bliku slova , V« . posle
d OI-avno - d a IIastane use u dinu o napravljen og troug- pin se ne srne ispustiti, a pri zaustavljanju ruka koja
to ga lopaticom se. udara u sr~ dnom. Du boki oslonci drži glavu cepina treba da b ude savijena, ta ko da d ođe
la i pravi ste pen ica s ravn o strmom sne gu. Izrađuju u visinu ramena, inače se ne bi moglo c elom te žinom
up otrebljavaju se za uspon P . tela pritiskati na kljun.
se sa nekoliko zamaha lopallcom. I tvrdom Prilikom k oče nja treba se odmah okrenuti ustran u
kretanju p o strmom na kojoj se nalazi glava cepina i počeli kočiti kljunom
Pri p~prečno~ b ru ke. Pri kr etanj u u d esnu
snegu cepm se drži .sa Od e . ruci za glavu a levom tako što se postupno p ritiska (sl. 160). Rame nom i pr-
. drž II esnoJ ' , sim a pritiska se na go rnji d eo d rške, k o či se i cip ela-
stranu, cep m se . 1. oslanja na površinu (sl. 159).
za dršku i tako ~e šilJk~ilan položaj gornjeg dela te la ma Noge moraju biti raširene. Po sle zaustavljanja po-
~flme s7 o mogu~va p Levoruki postupaju suprotno. stepeno se pritiskaju cipele u sneg. Pritisak na po dlogu
l povecava stabilnost. " t' brzo reagovanje II slu- ve či je ako su leđ a malo iskrivljena.
Držanje cepina mora omo gući l Ako su dereze na cipelama, deo mase treb a pren e-
čaju pada. . b ' r di treba da se okrenu li- ti na butine, a noge o d kol ena moraju biti podignute
NedovolJno. uvež ani i~vu ce pina u desn oj ruci. a u vazduh, jer bi se u protivnom dereze zarile u sneg
cem k a površ ini, da t rže ~ako da pobijaju kljun u po- i vojnika okrenule na glavu, po sle če ga bi nasta lo o k-
levom da uhvat e drš u I. bmuto Taj položaj ome- retanje u sve već im lukovima. U sl učaj u pada na le đa,
vršinu, za le.voruk ~ sve to j~ °ovan"e ~ slučaj u pada šiljak se mora što pre zabiti u sneg, okrenuti se na onu
gučava stabilnost I brzo,;:, Ire se Jspušta klizanjem na stran u gde se drži glava cepina i p oč e ti koč i ti šiljkom.
P~ tvrdom sn~gu na~n~ma kliže se pravo , a po ve- Radi toga telo se okrene tako d a noge budu naniže. Pri
đonOVima. Po blažim padi bl gim krivinama. Zbog takvo m padu po sebno je važno da se cepin čvrsto drži
ćim strminama spušta se 1;1 na 3red a masa tela mora
i da se brzo reaguje, jer je put kočenja mnogo duži.
r avnote že jedna noga ~e drži .t ama' do b ro se koči plu-
Ovo važi i za zaus tavljanje pri klizanju na leđima
biti na petarnk a ' N~ V Ćl: t~~~slonac, koristi se cepin.
č
ženjem. za o enje. a k I vu drugom za dršku i šilj- s glavom napre d ili na trbu hu s glavnom napred (sl.
rži za ~~ra' biti okrenut ust ranu u
16 1).
Jedn om ,:"k om se dKl
ko m p ritiska sneg. Jun
293
292
 Ne srne se os lanja ti na prirodn o re agovanje , jer ce-
pin pri tom e lak o odbacimo o d seb e i pokušavamo se
zaustavljati rukama . Zaustavljanje ce pinom mo ra se do-
bro uvežbati. To se radi na zasneženoj padin i, bez pre-
preka i sa rav nim završe tkom. Vežba se ta ko što se

•
b1 Pos~ pritiskonje kljuna
" ~,

o}Klizanje I'IlIIecfIl'llll so glavom

f}Pravilno no.me!;teno teto ,.""d

;
S\. 160. - za ustavljanje pada u mekom snegu " Sl. 161. - ZAustavljanje pada
I
295
spušta se d eći niz padinu, a zatim legne i počne k očiti.
Kljun se u sneg pobija poste peno, da bi se izbegli nagli
trzaji, a onda se m alo izvadi da se dobije osećaj za br-
zinu i zaustavljanje . Posle toga prob aju se pravi padovi.

4) Tehnika veranja uz strme, snežne i iedene

padine

Uz snežne i ledene stene penje se rano ujutro, jer

su u to doba opasnosti od lavine i kame nja manje. Pu-
kotine između stena u podnožju i snega mogu biti veo-
ma duboke i široke. One se p rela ze na naju žem delu
ili se spuštaju u njih, pa se po steni izvere nagore. Pu- I1INq~ivo n;euieta o
verl1čk i PO)q$
kotine se prelaze so nd iranjem cep inom (sl. 162). Na ne-

r-'-'l.....,.....- ~
$rednjl1
Iret il'lCl

bltCve~ivonje !dell1 o prsno llQ~ nje od

pomoxrog uzetl1

SL 163. - Izgled veračlcog pojasa pri k renniu po snegu

poznatom putu treba dobro gledati i sva sumnjiva mes-

ta sondirati da bi se blagovremeno otkrile i izbegle sve
o pasnosti. Na takvom terenu postavlja se celoku pan
vera čki pojas (sl. 163). Uz sa m pas na udaljenosti 2(}-30
cm, na glanvom užetu i sa pomoćnom vrpcom, napravi
se nagazna omča i stavi u džep da ne sme ta prilikom
kretanja To pravi svak i vojnik u navezi, kako bi u slu-
čaju pada u neku pukotinu mogao masu tela preneti
na omču, a preko nje na uže i sidrište. Sidrište se pravi
od cepina i na njega se priveže pomoćna vrpca koja
, prihvata palog vojnika. U tom slučaju s lobo dne su ob e
ruke, pa se lak še i brže spašava.
Sl. 162. - Sondiranje snega cepinom

296 297
 Prilikom pra vljenja po kre ta p o zasneženo m de lu Pri liko m prel ask a zasneženih povrsm a sa ve ćom
vođa grupe deli uže na različite n ačine. Na slici 164 pri- grupom manja je opasnost da se neki verač koji padne
kazana je podela užeta od 40 i 45 m u gr u pi jačine če­ u procep povredi, a brže se izvlači iz procepa. U grupi
tiri i u grupi jač in e 5-{j vojnika. jačine dva ili tri vojnika spaš avanje je o težano.
Pali verač mora o dmah da sta ne II nagamu omču
li m (16", 1
koju drži u džep u i Prusikov čvo r pot isne nagore. Na
glatkom i strmom ledu bez dereza se ne može poma-
gati, a II previsnim del ovima pali verač se okreće levo
ili des no. U pukotini se nik ad ne srne razvezati. Sa so-
bom mora imati najmanj e d ve pomoćne vrpce, da bi
C11N:lčln ~z iYQnjcl vergfg uže, ako je grupo. JDČlne Cetrl vojni kg
lili
moglo početi samospašavanje.
' 5m ' (lm
Pali II pukotinu m ora da zna da je onaj vani. II
veo ma teškom položaju i ako ne počne b rzo sa rnospa-
-_!!"_--- - šavanje, to može da bude kobno za gru pu. Pali ve rač
I"6m' to radi samo ako može. Na pogodnim strm inama pali
verač može da kor isti os novnu veračku tehniku, pone-
kad može da se vere kao u odžaku, pri č emu se poma-
že ce pinom ili zim skim čekićem.
Kada je d rugi verač napravio sid rište i p ri veza o za
njega palog vera ča, otkač i uže iz pojasa i uzima rezerv-
nu tre ćinu svog u žeta iz ranca i u že baca u pukotinu.
Na ivici provalije ispod užeta podlaže se ranac, če k ić
ili ce pin, da se uže ne bi oš te tilo ili urezalo u led, pa
se ne bi moglo pomerati. Drugo uže se p ri č vrš ć uje Pm-
siko vim čvorom za cepin ili ledni klin, (najbolje je da
eJIzgl.., gr~ od pet VQjnikg je svako uže pričvršćeno na drugi klin ili ce pin). Pali
verač povuče drugo uže kroz vera čk i pojas, povlači ga
preko butine ka u nutrašnjoj strani nogu i postavlja na
stopala. Pod iže se naizmeničnim ra stere ćivanjem om či
stopalima i pomeranjem Prusikovih čvorova u sidrištu
(sl. 165). Takav način spaša vanja pri menjuje se u sl uča­
ju kada je pali vera č n ep o vređ en .
d j 1ll)l ed grupe od JUI wjnikg Svi koji pomažu pri spašavanju ne smeju se kretati
slobod no , nego moraju biti osigurani pomo ćn om vr-
Sl. 164. - Podela užeta od 45 m j 40 m u vera ćkoi grupi pcom i Prusik ovim č vorom za glavno uže ili posebno.

298 299
 Lakše p ovređenom pomaže se tako što se preostali
deo užeta pode li na pola i baci u pukotinu (sl. 166). On
se zakači garabinom u svoj pojas i tako napra vljen škri-
pac olakšava dizanje. Pali verač pomaže se parnera-
njem kraja užeta koje ide ka njemu. pa kro z garabin.

.•

Sl. 166. - Spašavanje lakše povredenog škr ipcom

Sl. 165. - Penjanje uz naizmenično raste rećenje užadi

300 301

J
 Do teško p ovređ eno g ili onesve š ć eno g treba se
prvo spustiti i ukazati mu prvu pomoć. Posle toga pre-
lazi se na izvlačenj e. Spašavanje II takvim s lučajevi ma
obrađeno je u glavi IV.
Komandiri grupa moraju vod iti računa da gru p e
imaju od govaraj uć u opremu za spašavanje i da znaju
tehniku spašavanja iz pu kotin a. za to je odgovoran sta-
rešina jedinice.
za veranje u snegu i ledu veže ista p ravila ka o za
veranje II steni. Kao 'o slo nci upotrebljavaju se dereze,
cepin i zimski ček i ć (sl. 167). Derezama treba potpuno
ovladati, a to se u či kretanjem po strmim padinama.
Pri kretanju na blažim padinama d ereze treba da budu
paralelne sa padinom . Ako se vere pravo nagore kao
o slo nac koriste se samo prva četiri zuba dere za . Takav
način kretanja je najbrži. Kljun cepina p ob ija se u sneg
u visini očiju, ta ko d a se on jednom rukom drži za gla-
vu, a drugom za dršku. Cep in se pomera uz svaki drugi
korak. .
pri popre č norn prelaženju manjih padina na sneg
se naslanja šilj ko m cepina, i to ta ko što se drška drži
u unutrašnjoj ruci, a glava cepina u vanj skoj. Kljun je
o kren u t od tela. Cepin se upo trebljava za ravnotežu.
Bitan je pravilan nagib tela II odnosu na zasneženu ste-
nu. Ono je izravnato, stopala su je d na ispred drugog.
Uspon se sav lađuje cik-cak ili p ravo nagore. pri usponu
pravo nagore đon je pod pravim uglom u o dnosu na
padinu koja je prekri vena snegom ili led om. Napreduje
se tako što se cepin, ček ić ili bajla d rže za gla vu, a ši-
ljak služi ka o sidro (sl. 168).
Kljun je zab ije n pod te lo, pa ga masa tela potiskuje
II podlogu. a time se noge potpuno rasterete. Na veo-
ma strmom području takav položaj cepina vuče gornji
deo tela u nazad. U vertika lnom snegu i ledu napreduje SI. 167. - Upotrebe dereza i cepina u sn-egu - ledu.
se sidrenjem kljuna i potezanjern za ručicu cepina ili

302 303

Sl. 168. - Napredovanje u strmom snegu ili ledu
čekića. Če kić i cepin drže se za ručke i pobijaju što
više. Posle toga podiže se noga, a ramenima se doseže
visina donj eg dela drške (sl. 169). . .
U strmo m snegu i ledu najbolje je up otrebljava ti
opre mu s kri vim kljunom,. jer je ona .najsigurnija. U
snegu i ledu mo že se verati na dva na čina: dijagonal.
nim pomeranjem koje počinje desnom rukom - le-
vom nogom i levom r ukom - de snom nogom, te na-
izmeničnim pomeranjem ruku i nogu u taktu ruka -
ruka i no ga - noga.
U nedostatku o preme na str mo m snegu - ledu
mogu se kopati (se ć i) stepenice. Taj način primenjuju,
304
,)S~~.kl,M ~~
~~~
Sl. 169. - Napredovanje u veoma strmom snegu - ledu .~''\
osim slabije opremlje nih, i m anje iskusni verači u kr aj-
njem slučaj u. Step enice za uspon u cik-cak smeru mo-
raju biti nagnute ka strmini i dovoljno velike da stane
celo stopalo s derezo rn. Razmak između stepenica tre-
ba da bude takav da se u njih slobodno staje i da se
ne gub i ravnoteža. Izr ađuj u se u visini prsa, za kor ak
ili dva unapred (sl. 170).
Uzdužna osa stepenice treba da bude vodoravna.
Vertikalna strana stepenic e zareže se s ne koliko udara-
ca kljunom, a zatim se reže pod pravim uglom u o d-
nosu na strminu, pa se posle očisti lopaticom (sl. 171).
Za penjanje n agore zad ovoljavaju s tepenice u koje
staje prva polovina đo na . Oblikuju se udarcem kljuna
nadole u obliku slova V«, a zatim očiste od s nega 10-
II
305
• paticom. Cipela se malo zaglavljuje II spoljne ivice ste-
penica.
Veranje II veoma strmom i tvrdom snegu ne raz-
likuje se o d veranja II č i stoj steni. Ako stepenice ne za-
dovoljavaju, ispred njih se prave oslonci za ruke. Oslo-
nac se najpre označi lo patic om pod uglom o d 60' od

alV~rtikalno sejenje
kljunom

.~
•. .
~'

.. -

Sl. 17 1. - Sećenje stepenica

Sl. 170. - Polotai tela pri se ćeniu stepe nica

307
306
strmine, a potom produbi klju nom cepina (sl. 171). Pri I
j
tome se ne srne razbiti donji deo ivice oslonca, jer on
služi i za o državanje ravnoteže. Poneka d se jednim ili I,
sa d va zamaha iseku rupe koje služe kao oslonac za
pr ed nje zu be dereza (u krtom i tankom snegu i led u
to je je dina m ogućno st). Tvrdi led je krtiji i podnosi
samo lakše ud arce. Mn ogo je lakše seći mek ši beli led,
ali se ne srne duže optere ćivati. Seč e se po jednak im
kom adima bez obzira na vrstu snega ili leda, pri čemu
se udara ravnomerno - ruka se kreće iz ramena, a ne
iz šake ili lakta. Duple stepenice - za obe noge unakrst
p rave se za p oče tnik e na kraćim deonicama. Veličina
stepen ica se vremeno m može ' smanjiti.
Pri usp onu n agore za dobrog vera č a ponekad je
zadovoljavajuća stepenica na koju se može oslo niti prvi
par.zuba na derezama Dere ze koje imaju okrenut treći
par zuba unapred u vid u kandži otežavaju stajanje na
stepenicama. a pospe šuju napredovanje bez pravljenja
oslo naca.
Zbog ravnoteže p ri se čenj u mo ra se biti što mirniji
i ne opterećivati naglo već iskopane stepenice. Pri boč­
nom polo žaju tela se če se samo spolja šnjom rukom. alStreha v obliku
blagog previsa
Pravljenje stepenica za silaženje isto je kao za us-
pon, ali je mno go teže. Od rža vanje ravnoteže veoma je
teško, pa prenošenje mase tela s je dne noge na drugu
mora biti lak še. Niz padinu se treba spuštati pomoću
užeta , jer je sigurnije i kraće traje. Stajalište treba da
ima prostora za abe noge. Cepin se veže po moćnom
vrpcom, je r pri udarcu padajućeg kam enja ili leda po
ruci lako može ispasti.
S nežne s treh e savlađuju se na nekoliko načina.
Ako je snežna streha mala i izgleda kao blagi pre vis, sa-
vlađuje se pom o ću vera č kih lest vica (sl. 172), p ri čem u
se ra di kao i pri t ehničkom veranju. Ako je streha već a Sl. 172. - Savladivonie sneine strehe
i ne može se zaob ići, treba se na nju izverati. Savlađuje

308 309
se preko najužeg dela, tako što se cepino m ili lopati-
co m iskopa rupa kro z strehu (tunel). Pri savlađivanju
strehe drugi ve ra č osigurava se van pravca pada st re-
he, u slučaju da se odroni. Nešto ispod str ehe prvi veo
rač pobija klin za međuosi guranje.
Strehe su velika opasnost, pa naročito pažljiv treba
biti pri kretanju po greben ima na kojim a one postoje.
Treba se kretati nekoliko metara sa d onje strane od li-
nije grebena Teren se osmatra unapred, apobijanjem
cep ina ispred sebe pravovremeno se otkriva streha
•
5) Tehničko veran]e

Kad je sneg ili led tako strm da se ne mo že više

napredovati pomoću stepenica ·i oslonaca, primenjuje
se tehničko veranj e (sl. 173). Veranje se izvodi kao i u
običnoj steni, ali umesto običnih upotreblj avaju se led-
ni i svrd lasti klinovi. -Nem a poteškoća da se pronađu
pukotine (zbog toga što se ledni klin ovi m ogu zab ija ti
bilo gde), ali treba zapam titi da nije uvek lako naći do-
bro me sto za pobijanje klina. Zbog delo vanja vode,
sunca ili toplote led je na površini če sto krhak. Taj sloj
je p onekad debeo i d o pola metra. Pri veranju treba
odstranjivati gornji sloj leda i klin zabijati u zdrav sloj.
Zdrav led je ko mpak tan, b ele ili svetlozelene boje, dok
je truo - sun đe rast sloj krt i sive je boje. Pr e zabijanja
klina proverava se kvalitet leda Ako se pri u darcu če­
kićem dobija jasniji zvuk, sigurno je da klin d obro drži,
a tu pi zvuk upozorava da je led krt i da ć e se pri op-
terećenju otkinuti od stene zajed no s klinom .
pri pobijanju klinova treba znati da se u mek sneg
zabijaju dugi klinovi, jakim udarima, a u tvrd led kratki
klinovi, ravnomernim udarcima - da se led ne razbije.
Još su bolji ledni svrdlasti ili šuplji klino vi koji se po-
lako zavijaju II sme ru navoja. Za njih se naprave i ste- SI. 173. - Tehn ičko veranie u ledu

310 3 11
 penice, ta ko da uh o klina nalegne na led. U zdravom
strmom ledu napravi se stepe nica s ravnim dno m, u č i ­
joj sredini se. pod uglom od 60', d o ušiju uvija svrd lasti
šuplji klin - uši se naslanjaju na podlogu (sl. 174).
'Cevasti svrdlasti klin U previsima ili normalnim površinama kljunom se
napravi rupa za svrdlasti klin i rukama se zavija neko-
liko navoja, a po tom se p ređe na zavrtanje pomoću če­
k ića ili ce pina Nač ini posta vljanja klinova na slici 174
encše i nepravilno
alOobro i pravilno e, f, g, h loši su i opasni. Klinovi se lakše zavijaju u led
ako se pre toga nek oliko p uta udare lagano čekiće m i
počnu zavija ti rukom. a zatim pažlj ivo dokraja zavrnu
cepinom ili ček iće m. Preb rzo zavijanje prouzrokuje pu-
(evasti svrdlasti klin canje leda . Č im se zavije u led, kli.n se smrzne. Slabije
drži kl in koji obasja sunce i koji j e stalno opterećen.
Ledni - snežni klin ovi izbijaju' se tako što se kljunom
cepina razbije led (sneg) oko njega, dok se svrdlasti od-
fl l OŠe' i nepravilno v ijaj u ,
bl Dobro i pravilno
6) Osigur anje u ledu I snegu

(evasti svrdlasti klin • Pri veranju u snegu i led u velik u pažnju treba po-
glloše i
nepravilno ,.
l edni svrdlasti klin
hll oše i nepravilno
Sl. 174. - Postavljanje Jednih klinova
svetiti os iguranju.
Za osiguranje u s negu treba upotrebljavati d ina-
m ičk o os iguran je. a os iguravalište iskop ati levo ili des-
no o d linije uspona, ta ko da u slučaj u pada prvi verač
ne padne na'onoga koji ga osigurava. Omča u žeta treba
da bude sku pljena i što bliže osiguravalištu, a cepin po-
bijen na dohvat ruke, u visi.ni glave. Kljun i lopatica
treba da mu budu u dodiru sa snegom, kako bi pre-
uzeli deo o pte reće nja. U tvrdom snegu kljun je ok r enut
u pravcu m ogućeg pada (sl. 175). U tom položaju drš ka
je, zbog ovalnog oblika, najotpornija. Umekšem snegu
cepin je o krenut pop rek o, da prilikom opterećenja uži
deo drške ne bi de lova o kao nož.

3 12 313
 Na osiguravalištu se, uz cepin, može u potrebiti i
sne žna lopatica (sl. 176). Sn ežna lo patica i slična sred-
stva zabijaju se u sneg po d uglom od 45". Da bi se lo-
patica mogla pobiti što dublje u sne g, za povezivanje
verača sa njom koristi se pomo ćna vrpca d užine 2 m.
Tako postavljena lo patica ili cepin u s lu čaju pada ve-
rača i o ptere ćenja osiguravališta dublje se zabijaj u u
podlogu. Cep in se u potrebljava za sam oosiguranje na
osiguravališt u, tako što se oko drške postavi b ičev
č vo r, a ako ima rupu na glavi kroz nju s e stavi garabin,
a u njega se z ak ači b i č ev čvor (to se radi samo ako je
cep in pobijen do glave u sneg).
Osiguranje sa nepravilno nam otanim uže tom oko
cepina vrlo je opas no, jer vera č u slu čaju pada prvo
opterećuje cepin, pa posle toga verača na osiguravališ-
tu . Cepin ob ič n o n e može da izdrži takvo trzanje, pa se
za osiguranje u m ekom sne gu iskopaju d va žleba u
vidu slova »T« (sl. 177). U poprečni žleb zakop a se ce-
pin najmanje pola m etra d ubo ko . Oko sred ine njegove
, drške name sti se dupla p o moćna vrpca, a u 'vertikal-
' i nom žlebu na nju se prika č i samoosiguranje. Mogu se
upotr ebiti i dva smučarska štapa, a preporučuj e se iz-
rada sidrišta. Pravi se slično kao leti , s tim što se,
umesto klinova, upotrebljavaju cepini ili smučke . Po-
.. stavljaju se u ob liku slova »V« i po vežu pomo ćno m vr-
pcom. Sidrište se koristi u vrlo dubo kom i m ek om
snegu.
Osiguranje u ledu veoma je važno, jer su i opas-
nost i već e nego u snegu. Zato je neo phodno da se pri
veranju najpre zavrte šu plji ledeni klinovi, zakači sa-
m oosiguranje s bi čevim čvorom i tek tada po č ne seći
Sl. 175. - Osiguranje u snegu
stajalište. Uže izme đu verača i kli na mora biti zategnu-
to , a sidreni klin u visini ili iznad glave, ali na doh vat
ruke.
314 315
 Sl. 177. - Osiguranje u mekom snegu sa zakopanim
cepinom i ilebom u obliku slova »Tfl

Ledni svrdlasti i kratk i šuplji svrdlasti klinovi služe

za napred ovanje. Na osigurava1ištu su najbolji šuplji
ledni svrdlas ti klino vi d užine 20-35 cm. U sidr eni klin
namešta se samoosiguranje i osigurava polubite vim
čvo rom, a još bolje je da se upotr ebe najmanje dva kli-
na, II njih narne sti zamka, a u nju garabin sa p olub i č e­
i vim čvorom (sl. 178).
Stajalište mora biti van pravca veranja, a onaj koji
Sl. 176. - Osiguranje cepinom i snežnom lopaticom u mekom megu
I napreduje treba da se po čne verati metar ili dva u stra-

316
I nu od stajališta , zbog toga što onog koji osigurava

I 317
 mogu povrediti komadići leda od stepenica ili na njega
može pasti verač. Stoga onaj koji se vere na nekoliko
metara iznad stajališta pobija ledni klin za međuosigu­
ranje, a sledeći nakon 15 m, ako je led dobar. U sla-
aIOsigu!J3oje.
polubićevim bom ledu upotrebljava se više klinova.
cvorom
,, ,/ 7) Tehnika veranja i spuštanja u steni pokrivenoj
snegom
,', ,,/ J
" , Veranje II steni pokrivenoj snegom daleko je teže
,
s·.// -".,.,./
\

nego veranje II suvoj steni, jer treba više vremena da

se nađe dobra pukotina za pobijanje klina. Stene odž-
aka prekrivene su tankim slojem leda, jaruge postaju
neprohodne, a i celi izgled stena bitno se menja. Zbog
toga se veračka grupa sastoji od 3 do 4 verača. Tako
•
bJPostavljanje zomke je masa veračke opreme ravnomerno raspoređena. Po-
u dva kline vratak sa stene.je lakši, ali je zato -napredovanje spo-
rije.
Uspon II zimskim uslovima preduzimaju samo is-
kusne veračke grupe koje dobro poznaju pravac.
Po zaleđenim padinama silaziti pravo, okrenuti od
strmine u blagom ćućećem položaju. Zubi dereza nale-
žu pod pravim uglom na površinu, tako da se drška ce-
pina oslanja i pomera pri svakom drugom koraku (sl.
179).
Sečenje stepenica nado le oduzima mnogo vreme-
na, a i sigurnost je narušena, pa to pri silaženju po st-
cJPostavtj(inje gorabina za rmoj padini treba retko koristiti. Ako nema drugog iz-
osigurQnJe u zamku ,j bora, silazi se cik-cak pravcem, a stepenice se seku za
:1- veličinu celog stopala. Oslonci use ćeni u led upotreb-
ljavaju se kao i za uspon. Cepin se koristi kao oslonac.
Brže i bolje spušta se užetom. Ledni klin izdrži
Sl. 178. - Osiguranje u ledu sa vrlo kratko veća opterećenja, zato drugi verač zabija za
polubičevim čvorom sebe novi klin, a prvi treba da izvadi. Drugi verač po-
činje spust tek kad je prvi spreman za sledeći spust.
!
318 319
j
 U pukotinu ili pr eko nekog odlomljen og dela
može se sp ustiti uz p omoć lednog stuba i na taj n ač in
sačuvati led ni klin. lse čen stub treb a da ima oblik stu-
ba za privezivanje čamca, a da mu deb ljina na mestu
~de se postavlja uže bude najmanje 0.5 m. Oko leđn og
stuba postavlja se vrpc a, a u nju zakači uže za spušta-
nje (sl. 180). Ako nem a pomoćne vrpce, na užetu koj e
se povlač i posle spuštanja napravi se bičev čvor, a II
njega se pomoću garab ina zakači drugi deo užeta koji
ide oko stuba. Tako se približe oba kraja užeta, pa se

olPostovtjonje
zamke na
stub

bJPostavljanje užeta uz
pom oć garobino

Sl. 179. - Silai enie po za leđenoj padini Sl. 180. - Spuštanje pomoću ledenog stuba

320 321
lak o napravi Dilfero vo sed ište i počne sp uštanje. Sa do-
njeg stajališta zadnji verač u grupi povlači za so bom
onaj kraj užeta na kojem je bi č ev čvor. Pri pravljenju
stuba treba paziti da led nije suviše krt 111 da nema
u sebi pukotina.
7. PRIVREMENA I STALNA OSIGURANJA NA
PRELAZIMA PREKO OPASNIH MESTA
Opasna mesta II planini jedinice mogu prelaziti
bez zastoja jedino p omoću privremenih i stalnih osigu-
ranja. Takva mesta se ne savlađuje pomoću vera č kih
grupa, jer se one sporo kreću, a potrebn o je i više ~e­
račke opreme. Veći broj veračkih grupa na opasmm
mestima prouzrokovao bi duže zastoje i gomilanje voj-
nika na planinskim stazama Opasna mesta prelaze se
pomo ću privreme nih osiguranja najčešće zimi, k~da su
staze i stalna osiguranja pod snegom, kad su padine za-
leđen e i kada s u blaže padine opas ne za kre tanje.
Zbog toga jedinice moraju biti osposobljene da na
svakom mestu izrađuju pvirem ena osiguranja. Za spe-
cijalna veranja obučavaju se samo manji del ovi jedini-
ce i o dabrano ljudstvo. Privremena osiguranja ne po-
stavljaju se samo na pu tevima i oštećenim stazama, već
svuda gde je potrebno da se pojedine tačke međus ob­
no povežu radi lakšeg i bezbed nijeg manevra i sadej-
stva između jedinice.
Stalna osiguranja nalaze se na uređenim planin-
skim sta zam a, d a bi se lakše savlad ala s va opasna me s-
ta u planini, te da bi se lakše i bezbed~ije sti glo d o že:
ljenog cilja . Ona se moraju svake godine p~egl~datl .'
popravljati radi veći sigurn osti i bezbednosti omh kOJI
ih koriste.
322
Opasna mesta na kojima je potrebno postaviti pri.
vremeno osiguranja mogu da budu:
- de lov i oštećenih puteva i staza koje vode iznad
veoma strmih istenov itih predela;
, - strmi i zaleđeni odseci tvrdog snega, naročito
kada se u podnožju završavaju među kamenjem ;
- oštri grebeni koji strmo padaju ka podno žju;
- vertikalne ili nagnute ste ne (visine do 30 m), pre-
ko kojih treba prevesti veći broj vojnika ili se na njima
nalaze osm atrač nice i pojedine vatrene tačk e, pa se
prek o njih treba više puta penjati i spuš ta ti;
- mesta gde se sužavaju široke police. što one mo-
gućava bezbedno kretanje, i .
- pojed ini del ovi žlebova i brazd a u kojima bi ve-
ra čke grupe izgubile suviše vremena pr ilikom penjanja
ili sp uštanja.
Radi izviđanja prohodnosti zem ljišta upućuju se iz-
I
l' viđač ke patrole jači ne do tri vojnika. U patrolama tre-
ba da se nalazi i jedan verač koji na opasnom mestu
ceni visinu ili dužinu, izv iđa prirodne oslonce za u čvr­
šć ivanje privrem enog o siguranja i p rora čunava pot reb-
na sredstva (glavna i p omo ćna užad, klinovi, garabini,
cepini i sL).
Kada o pasna mesta ne iziskuju upotrebu više sred-
stava, i zvi đačka patrola sama izrađuje privremeno osi-
guranje. Izra du os iguranja organizuje vođa patrole koji
sve vreme mora biti osiguran. Na početku prelaza prvo
se uređuju oslonci (prirodni ili sa klinovima) i za njih
veže glavno planinarska uže ili dvo struko pomoćno
uže. a zatim vođa patrole prelazi preko opasnog mesta
i usput uređuje po treb an b roj os lonaca. Vođa patrole
vuče sa sobom glavno planinarsko uže i čvo rovima ga
vezuje na međuoslonce II steni, čija međusobn a odsto-
janja ne smeju biti ve ća od S m.
Kada pređe preko o pasnog m esta vođa patro le na
drugoj strani uređuje os lonce i za njih vezuje uže koje
323
 ,
treba da bude zategnuto u visini pojasa. Uže ne srne
dodirivati stenu, je r je tada oteža no hvatanje. Ako je SI. 181. - Privremena "osigurania
potrebno da se na pojedinim mestima postavi već i broj za prelazak većeg broja ljudstva
os iguranja, formira se grupa jačine 4-<> ljudi, sa potreb-
nom veračkom opremom.
zavisno od visine opasnog mesta, privremena osi-
guranja mo gu da budu od planinarskih omči, planinar-
sk ih užadi sa jedne strane, osiguranje sa d ve strane u
vidu hodnika i osiguranje pomoću planinarskih le stava,
Sva uža d koja se upo tr ebljavaju za osiguranje ili
samoosiguranje pri penjanju moraju biti debljine na-
jmanj e II ili 11 ,5 mm. Ako su razmaci između klinova
l m ili se računa da bi u s lučaju pada vojnik propao
1 m, mo že se koristiti pomoćna vrpca od 8 mm.
Osiguranje planinarskom omčom postavlja se
na veo ma uskim prolazima. Na takvom mestu do voljno
je da se uč vrste i zategnu 1-2 pla ninars ke om če , učvr­
š ć en e za pobijen klin i garabin, za koje se vojnik hvata
priliko m pr elaza. Posta vlja ih čelni, a skida zadnji verač
(sl. 181).
Osiguranje od planinarske užadi sa jedne stra-
ne (sl. 181) postavlja se na dužim prelazima. zateže se
od kli na do klina, tako što se na po č etku fiks ira osmi-
com, pa se II svaki klin pomoću garabina postavi bičev
čvor i na kraju se osmica zak ač i u garabin ili se pravi
pl etena osmica. Uko liko jedno uže nije dovoljno, pro- presavijenu pomoćnu vrpcu treba zavezati najlo nskim
dužnim čvo rom se nastavlja drugo. Takvo osiguranje čvorom oko pojasa, a slobodne krajeve pletenom osmi-
postavlja čelna patrol a. com za žimare (postavljaju se za dužinu istezanja ruke).
Osiguranje sa dve strane u vidu hodnika (sl. Pri penjanju, kad se d ođe do garab ina, uže se jednom
182) primenjuje se na veoma opasnim prelazima (uske rukom otkači iz garabina, žimar po meri napred, pa uže
. I
police , gre beni, i strme stene). Taj nač in je siguran, p o- ponovo zakači u garabin. Pril iko m ta kvog penjan ja
sebno na mestima na kojima postoje dobri os lonci za užad se fiksiraju samo na početku i na kraju, kroz sva
noge. Koristi se tako što se vojnik obema rukama hva- ostala međuosiguranja užad se samo provlače kroz ga-
ta za uže sa strane. Radi lakšeg i bržeg penjanja m ože rabin. Ako se žimar ne koristi, os iguranje se postavlja
se koristiti žimar, a radi sigurnosti i lak šeg ra da duplo na isti način ka o pri prelasku preko teških mes ta.

324 325
 Može se prim enlrl samoosi~,:ranje ~li Osiguranje koje
vrši prvi verač, I to po pravilima koj a važe za veranje.
Zimi, kada se klinovi ne mogu pobijati (prirodni
oslonci su pod snegom): Z~ izradu .pnv remenog osigu-
ranja, kao oslo~ac. konstl se C~PI~ (samo u tvrdom
snegu) ili usamljena sta bla. Ukohko Je Sneg m ekši, kod
svakog se cepi na ostavlja !'O jedan vojnik koji ga pri-
država i pritiš će u sneg. Drska ce pma Se dokra ja pobije
blNoc!!! .
ukoClVonJa
u gor~bin
.~ u sneg i na nju se veže uže osmicom ili bičevim čvo­
ro m . Prelazak preko strm ih padina olak šava Se iskopa-
na svim
ostalim 1 vanjem stepenica u snegu.
Osiguranje pomoću planinarskih lestava po-
mestima
I stavlja se na okomitim stenama. Pored lestava. sa jedne
ili dve strane može se napraviti ograda od užadi za

®- osmica
so gornje strane 0)- osiguravajući ČVor
e no. oSlsgkuera::ŽJ~i sa obe strane
Sl. 182. - Priv remZ . . na v ertikalno j s teni izra đen o od
p ant nar
,
,I
SI. 183. - Spajanje s idrišta sa lestval1U1. odol.g
I, o
326
327
koje se hvataju vojnici. Izrada osiguranja od lestava za-
hteva više vremena, jer ih na vrhu treba dobro učvr­
stiti. Lestve moraju biti što lakše (do 30 kg), jer ih ve-
račka grupa nosi sobom i izvlači uz stenu. Ako dužina
lestava ne pređe preko opasnog dela stene, onda se po-
moću garabina nastavljaju još jedne. sa gornje i donje
strane lestve se učvršćuju (lengerišu) statičkim užadi-
ma; sa gornje strane (sl. 183) učvršćuju se na onim
mestima na kojima ima prirodnih oslonaca (šiljci, šup-
ljine u steni u obliku vratova ili mostova, jaka stabla).
Ako nema takvih oslonaca, pravi se fiksno sidr ište za-
bijanjem najmanje tri sid rena klina (sl. 184). Posle to ga
se u sidrište kači garabin, koj i može da izdrži velika
opterećenja, a za njega uže koje prolazi kroz drugi ga-
rabin, koji se na kraju lestava zakači za alku. Uže se u
garabin u sidrištu kači pomoću osmi ce, pa se malo is-
pod nje na slobodnom užetu napravi još jedna osmica.
Sa ostalim delom užeta ide se ka garabinu u lestvama
kroz koje se provlači slobod ni kraj užeta, pa zatim kroz
zamku ,osmice i zateže uže.
Uže se zateže sa gornje strane samo malo. dok se
lestve ne fiksiraju sa d onje strane (sl. 185). Lestve se
fiksiraju sa donje strane za sidrište. tako da se svaki
kraj lestava p osebno u čvrsti. Ako postoji samo jedan @- osmica
dobar oslonac (može biti i klin), nije potrebno praviti
sidrište . Oslonac mora biti i sa jedne i sa druge strane
@ - biceY Č'lor
lestava, tako_da se svaki kraj može posebno zatezati
pomoću čvora za zatezanje dva užeta (sl. 186). Kad se
završi zatezanje sa donje strane. to se učini i sa gornje
11'_ smer opterećenja. prestovt.jen
-;'\ - tačno po horizontali i
strane. Prilikom zatezanja treba paziti da se lestve ne vertikali
zakače za stenu i da sidrište ili uže sa kojim se zateže
ne prelazi preko oštre ivice koja bi ga ošte tila. Sl. 184. - Glavno sidrište
Zatezanje se završava sa najmanje tri sigurnosna
čvora." Prvi se pravi odmah uz osmicu preko jednog
..
:

328 329
 i
II

®-osmica
I ·

@- osiguravajući čvor
8 8
,

Sl. 185. - Spajanje sidrišta sa lestvama sa don~ strane (fiksiranje les-

", va)

@-OsmicQ
užeta , a ostali i preko do njeg užeta da bi krajevi bili
spojeni. Lestve treba postaviti ta ko da se ne na slanjaju
na stenu Ger se lakše penje uz njih), i na nekoliko mes- @-osiguravaj uči čvor
ta pričvrs titi ih sa stra ne, da ne bi na stal o poprečno
ljuljanje.
Kada preko pri vrem en og osiguranja prelazi veća
je dinica, os lonci za noge se proširuju, a suvišno ka me-
nje očisti. Prek o osiguranja vojnici se kre ću drže ći se
za uže jednom rukom, a na težim mestima i ob ema ru-
kama. Na vrlo teškim m estima za prelaz se može ko-
ristiti i više pomoćnih vrpci sa garabinima, koje se ve- Sl. 186. - Cvor za natezanje lestava sa donje strane
zuju oko sebe, a garabini se zakačuju za uže. Uz osigu-

330

l 331
ranje mogu se postaviti i dobro uve žbani verač i, koji
o)NoOn uplitanja. pomoćne ~ _vrpca u POjQS m poskNljeNm
ostalima pokazuju gde treba stati nogom, kako da se vrpce u verac!ki pojas garabInima M kroju pomo6lt vrpce
uhvati rukom, i sl. Uže ne treba vući od stene, jer to
smeta os loncirna. Posebnu pažnju posvetiti vojnicima
koji pate od vrtoglavice.
Opasna m esta prek o kojih jed inica često prelazi
treba obe ležiti posebnim znacima. To su mesta na koja
pada kamenje ili se ruši snežna lavina i mesta na ko-
jima se prelazi sa ran če vima i težim naoružanjem ili se
ono d iže ili spušta
Stalna os iguranja postavljaju se na m esta preko
kojih se svak od ne vno kreče (opasna m esta preko kojih
jedinice od laze na plani nski poli gon i sl.). Osiguranje
či ni stalno če lič no uže i gvozdeni klinovi raznih dimen-
zija i oblika, a u steni se izrađuju stepenic e.
Stalna osiguranja su po izgledu slična privreme-
nim, s tim što se za njihovu izradu koristi stalni ma- clNai!in kretanja dJNačin ukačiYanja e l Načio iskačivonja
doklina kod klina kod klina
terijal i što se ne skidaju.
Ako jedi nicu zahvati oluja, opasno je pr idržavati se Sl. 187. - Način uplitanja pomoćn e vrpce u verački pojas j ka čenie ul
za čeličnu uža d stalnih os iguranja, zbog opasnosti od osiguravalište
udara groma. Zimi se os iguranje n aj č e š ć e nalaze pod
snegom i na njih ne treba računati, a na pojedinim . bin irna. Najbolji su, garabini sa dodatnim osiguranjem
mestima iz snega vire strukovi čeličnog užeta koji ili preklapa čem (un utar sa mo g luka garabina) .
mogu povrediti ruke. Garabini se kače naizmenično - jedan garabin
Sigurno kretanj e i navezivanje na privr emena i mora stalno biti zakačen za u že ili čelično u že (sl. 188).
s talna o siguranja. Osiguranje se obavezno koristi pri- Pri penjanju obavezna je upotreba šlem a.
likom kretanja po privremenim i stalnim os iguranjima, U slučaju pada. padajući vera č se zaustavlja na pr-
da bi se izbeglo duže klizanje i padovi. Tr eba se nave- vom klinu. Pr i pad ovim a lako dolazi do lomljenja ga-
zati tako da ostanu dva kraja pomo ćne vrpce sa osmi- rabina, koji nisu pravilno zatvo reni, razvezivanja slabih
cama na kraju. u koja se zaka če garabini, koji se zaka- čvorova ili kidanja vrpci, užadi i čeličnih užad i. Pri
če u privremena ili stalna osiguranja. Za n avezivanje se padu vera ča čija masa iznosi o ko 80 kg dola zi do op-
upotrebljava verački pojas sa pomoćnom vrpcom ili terećenja od oko 2.000 kg. Zbog toga za privremena
samo p o močna vrpca debljine II mm (sl. 187). osiguranja treba upo trebljavati dinam ička vera čka
pri navezivanju na p om oćnu vrpcu upotrebljava se užad de bljine 11 ,5 mm, koja su otporna na više padova.
prsni pojas i dupla osmica (gač e), koj i se povezuju u Pri samoosiguranju može se koristiti i kle štasta
zajed n ič ku tač ku iz koj e izlaze dva kraja uže ta sa gara- kočnica za smanjenje sile koja deluje pr i padu. Ona

332 333
l
omogućava da se opre m a ko risti neko liko puta. Prela-
zak većeg broja vojnika je sigurniji. Prilikom svako~
pada mora se pregledati da nešto na pnvremenom OSI ~
guranju nije oštećeno.
pri sam oosiguranju garabin mo ra imati m aticu . U
s lučaj u pada ili pri udaru garabin se može otvoriti. Ga-
rabin sa otvorenim preklap a č ern izdrži samo četvrtin u
ili trećinu označenog opterećenja. Pri dinamičkom osi-
guranju op terećenje se sm anjuje i. iznosi od. 60-7°%
statičkog opterećenja.. Za stalna osiguranja najbolje Je Gl a v a IV
čeličn o uže debljine II m m .

Organizacija spašavanja u
planini u letnjim i zimskim
uslovima
, I. SPASAVANJE POMO CU TIPIZIRANIH SREDSTAVA
/
Nesrećn i slučajevi II planini većinom se dešavaju
a)Ukačivanje bjNačin ukač ivanja na teško p ristupačnom i ste no vito m zemljištu. zbog
garabina no sajlu kod klina
čega svaka plan inska jedinica jačin e bata ljona, za spa.
šavanje povređenih mora im ati alpinističko-spasilačko
o de ljenje jačine 9 ljud i. Ono mora da bud e sastavljeno
od fizički jakih, izdržljivih i iskusnih planin aca - verata .
koji p oznaju planinu i koji savršeno vladaju tehnikom
spasavanja leti i zimi. Ode1jenjem komanduje oficir il'
c)Položaj tela pri
mlađi oficir. On mo ra dob ro pom ava ti planinu. a p~
prekačivanju
sebno predeo u ko me jedinica dejstvuje. Odeljenju za
garabina
spas avanje dodeljuju se razna optička sreds tva i sred.
stva veze.
Pre nego što se krene da se traže un esrećeni treba
znati: kojim su se pravcem kr etali; kada i gde se nes-
Sl. 188. - Kretanje pri horizontalnom osiguranju reća dogodila; broj povređenih, ko su oni, kak ve pO'Te.

334 335
de im aju i kakve vremenske prilike vladaju u području
l
II kome se nesreća dogodila.
Noću i pri slaboj vidljivos ti odeljenje se kreće
skup no, a ako je vreme lepo, skupno ili po J?atro lama
Kad se odeljenje d eli na patrole, one se krecu pa ral el-
no i moraju imati neprekidnu međusobnu vezu.
Komandir odeljenja za spašavanje, uz pomoć ko-
I rača, d vojica nepovređenih obezbeđuju povređenog, a
mandira voda, dužan je da se brine o p opuni od eljenja
vojnicima - veračima i o ispravno sti o~reme. ~ox:na.n.
dir voda o rganizuje i u z p omoć komandira ode ljenj a iz-
vodi nastavu, tako da ljudstvo uvek bude sposobno za
izvršenje zadatka. U slučaju d a se dogodi nesreća, ko-
mandir odm ah prikuplja o deljenje, upoznaj e ga sa si-
tuacijom. naređuj e uzimanje opreme i odvodi ga na
mesto n e s re će.
za vreme spašavanja' ko mand ir odeljenja preduz-
ima potrebne mere predostrožnosti, kako bi spašava-
nje pro te klo u potp unom redu. Odeljenj.e m ora c;Jetalj-
no pretražiti zem ljište na kome se dogodll~ nesfl;,ca _T?
se radi os ma tranjem sa visova i p.ovr:~~m~ p.nslu~~l:
vanj em, kako bi se, eve n tual no, videli ili čuh signali Ih
pozivi unesrećenih. Na njihove znake treba o d mah o d-
govoriti zvučnim ili optičkim sign alima.
Mlađi oficir i d esetar dužni su da pomažu koman-
diru od elje nja u organizaciji spašavanja i da, p re.ma po-
trebi samosta lno vod e pojedine patrole. Lekar. bolni-
čar treba uvek da imaju potrebne količine lek ova. Voj-
n ici verači brinu o svojoj opremi i prilikom spa šavanja
izvrš avaju sva naređenj a komandira odeljenja. . .
U pomoć se poziva tako što se šest ~uta.u m inuti
daje zvučni ili svetlosni signal (glasom, pištaljkom. ba-
terijskom lampom, pucnjem). T? se radi s~e d.ok se ne
dobije o dgo vo r, a o n se daje tn puta u minuti, Mnogo
je lakše ako unesrećeni ima radio-vezu.
Ako na zemljištu preti opasnost od odrona, dava-
nje zvučnih signala treba izbegavati .
336
Postupak gru pe od dva v erača - pri padu suve rača
je tak av da nepovređeni ce rač sklanja povređenog od
d aljnih opasnosti, pruža mu prvu p omo ć, toplo ga o b-
uče i poziva pomoć . Ako je grupa sastavljena od tri ve-
jed an od njih ide po pomoć, što se primenjuje samo
kad a zem ljište o mogućava da zdrav vera č bez opasnos-
ti mo že tražiti p omoć. Na težem terenu obojica verača
os taju ko d povre đenog i zovu pomoć. Povređeni ni-
kad ne srne ostati sam..
Odmah po sle prijema signala vođa grupe određuje
dvojicu ve ra ča koji treba što pre da d o đu do povređe ­
nog i ustanove u kakvom stanju se on nalazi i kakva
oprema će mu biti potrebn a za spašavanje. Ve ra či mo-
raju paziti i na svoju bezbedn ost. Podaci o po vređenom
sao pštavaju se radio-vezo m koman diru o deljenja, po sle
č ega on određuje koja sredstva će se nositi do povre-
đe nog. a koja ć e se ostaviti na stazi i uzeti pri povrat-
ku . Ako je re č o težem i hitnom sl učaju, a uslovi do-
zvoljavaju, može se po zvati i helikopter.
U slučaj u da se na p utu ka p ovređen om naiđe na
veće p repreke (str me stene, zal eđen e žlebove i sl.), ode-
ljenje se d eli na dve grupe.
Prvu grupu, sastava mlađi oficir, desetar i tri voj-
nika - verača, vodi komandir ode ljenja. Ona mora za
najkra će vreme da stigne do unesrećenih, da im pruži
prvu pomo ć i odmah organizuje njihovo pren ošenje do
podnožja ili do mesta sa kog je moguć dalji transp o rt.
Druga grupa, sa lekarom, ostaje na mestu sa ko-
jeg će se transportovati i priprema sve što je p otrebno
za pružanje prve pomoći i evakuaciju unesrećenih. Ako
oni nisu sposobni da idu sami, transportuju se sredstvi-
ma kojim a odeljenje raspolaže (vreće, »Marin er«,
» AKl« -č ama c ) ili sredstvima improvi zovanim na licu
mesta. Uko liko je lekar i dobar vera č , o n se sa prvom
grupom mo že uputiti do mesta nesreć e .
337
 Komandir odeljenja za spašavanje mora strogo vo-
diti računa da se un esre ćeni prenose pažljivo, da bi se
prilikom prenoše nja izbegle bil~ k~v". po~rede . N';'I0:
čita se pažnja ob raća na prenosenj e ZImi I po velikoj
hladnoći. da se unesrećeni ne bi smrzli.
Posle spašavanja, komandir o de ljenja oba vezno
prekontroliše ispravnost opreme za spašavanje. nare-
đuje potrebnu popravku ili popunu i izveštava o r ezul-
tatima spašavanja.
Raspored opreme u od e lje nju I.'rili~om kretanja k~
mestu za spašavanje je sledeći: prvi vojnik nOSI pred nji
deo , d rugi zadnji de o p laninarskog nosila, treči nosi
ram sa čeličnim užet om i metalnu kutiju , četvrti pla-
ninarska uže i rezervni kolut sa čeličnom sajlom i ram,
i vrpce. II klinove se zaka č e gara b in i, a u nji h na pravlje-
peti kutiju sa vitlom, a šesti no si točak, spoj~~ce i dr-
veni doboš (ako je potrebno i dva). Ostala trojica no se
smučke, vreće za spavanje i po jedno plani nars ke už~,
a jedan od njih i sanitetsku torbicu. Na sva ka tn vOJ-
n ika sled uju po dva č ekić a (zirni cepin a), Ako je teren
zaleđen, svi vojnici moraju da imaju dere ze I ce pine,
Pre nego što počne spašavanje (izv lačenje iz stene)
povređenog, komandir o d elje nja vojnic ima pokazuj~:
tačno mesto gde se nalazi povređeni, pravac spuštanja
(d izanja) ni z stenu ili preko snega (a~o ga ima), m esto
prelaza kamene drobine, po p otrebi, određuje me sto
gde treba p o staviti žičaru za prelaz p reko duboke pru-
ge i planinsku stazu za kretanje do sanitetskog automo-
bila.
Da bi se obezbedio jednovrem eni rad na pripremi
spašavanja, komandir o delje nja du ž ?dređ~.nog pravca
raspoređuje vojn ike u grupe i svakoj od njih određuje
zadatak. Kad je oprema na mestu nesre ć e, Jedna grupa
priprema povređenog za transport. On se u slučaju te-
žih povreda name šta u »Mariner«, a kada su p ov~ede
lakše u »Gram inger«. Druga grupa za to vreme p ripre-
338
ma sidrište za dizanje, odnosno za spuštanje povred e-
nog, i to tako što prvo zab ije tri klina (ako su sla b iji
i više) u obliku slova »V« . Klinovi se povežu glavnim
planinarskim užeto m , tako da se u krajnje zakači čvor
osmica, a u sve ostale (srednje) b i č ev čvo r. Orn č e se
nameste u pravcu spuštanja i sa svim zajedno napravi
se osm ica. To je sidrište sa glavnim planinarskim uže-
tom, čija je slaba strana u tom e d a se prilikom spuš-
tanja ne može menjati njegov pravac. Taj nedostatak
otklanja se sa sidrištern o d p omo čnih vrpci i to tako
što se u srednjem klinu napravi beskonačna omča. na
koju se Prusikovim čvorom pričvrste još dve pomoćn e
na osmica na pomo ćnim vrpcama (sl. 140).
II sid rište se fik sira p lastični doboš i u njega om o-
ta č elično u že (sl. 189). Pri diza nju u č v rsti se pla ninar-
sko vitlo, a ram za no še nje če ličn og užeta u čv rsti se u
jedan kli n .
U zavisnosti od povred e, p ovređeni se namesti u
»Marin er - (sl. 190). Na svakom uglu pletenom osm i-
com fiksiraju se krajevi »Mari ner a«. Pomoćna vrpca
postavi se tako da jedan kraj id e sa desn og prednjeg
u d esni zad nji deo, a drugi iz levog p rednje g u le vi za-
dnji deo (sl. 191). Tako se d obijaju dve orn če, č ija vi-
sina treba da bude oko 1,5 m iznad povređenog. Svaka
o mča se pom o ću bi č evc g čvora fiksira u garabin, a on
u vrtljivi garabin na sajli. Pomoću bičevog čvora polo-
žaj »Marinera pod esi se tako da p ovređeni ima malo
uzd ignutu glavu . Spasila c se fiksira posebnim garab i-
nom i škripcem koji se prikači za garabin isp od vrtlji-
vog garabi na (sl. 192).
Spasilac pravi škripac tako što na početku pomo ć ­
ne vrpce napravi osmic u i prikači je na poseban gara-
bin, a on u garabin ispod vrtljivog garabina. Zatim se
pomoćna vrpca vodi do garabina u veračkom pojasu i
339
 p rovuče kro z njega, potom kroz gornji garabin ka do-
njem . gde se pravi b i če v čvor i ka či u garabin , a kraj
B vrpce se p ričvrsti za vera č k i pojas. uz p om o ć pleten e
B B
osmice ili II isti garabin. .Sa tim šk ripcom spas ilac se
B može veoma lako kretati gore ili dole i pomoći povre-

cl Ras!JOre đ yojnika prilikom

$pustanja povređe nog

pri r$lmu
CD - sasPQsi.ac
čeličmm uzetom
t:i\ _ sQQsilac pri čelie nom
W uzetu
'3' _spos~a t.l~ri ~9Čionom Tra ko no prsima je
dobosu I zabio
'~---_ -!t:::::J1!2=
\v
pamle\1\Q
C»tere ćeno izlozi
"" "lo
bi NGČin ulaska i izlaska
Troke preko nogu
čel ienog užeta u dotx>š 5u ukri tene
i izdobošo

<D- osmico
alFiksirooje ~čno9
dobošo u Sl()ište [el ično uže je nametana 2"5 jrJto
.....
Postavl~

{kod plastičnog dobošo zavisi od

kvalitete plastike itežineJ
1čovek 2-3pAo namotcti čeLuže
2 čove ko 3-4 puta nomotatilel.UŽl!

Sl. 190. - Postavljan je povredenog u «Mariner«

SL 189. - Fiksiran je doboša i spuštanje pomoću doboša i čeličnog užeta
341
340
 pomoćna
• f14'I--vrpCQ (J 8 mm

glavno UŽ~ (J 11 mm, savijeno

pod uporrucu
150 cm
po moćne vrpca
IfJ 8 mm
uže do stene
malo kr oče

II ,
3 1 2
ru č ic e dostene
dignute su zu
jeanu r u,:pu=-~-It'--_-II--I

® _bičev ćvor Brojevi \ 2, 3 znače redosled uplitanja škripca

@-osmica
@_-UPleteno osmica ® -bičev čvor

Sl. 191. - »Mariner« postavljen za horizon talno spuštanje Sl. 192. - Navezivanje spasioca za horizontalno spuštanje

342 343
đen om. Pri spašavanju »Mariner« mora da leži u visini ~lo vrpca t1 8J"m
glavno uze , nmm
pojasa spasioca, rukama se vuče od stene, a nogama se duf:ine 40"" §OVi;eno
naslanja na stenu ispod _Marinera«. Tako se povređe n i pod ~Icu ugao neka budt l'I'dO
manji - od 90" o.\'tt i od 60"
transp ortuje u horizontalnom položaju. Ru č ice »Mari-
nera. koje su do stene moraju biti za je da n zubac po d.
ignute, a kod spasioca norm alno savijene. Spasilac drži
»Mariner « za ram. Za dizanje povređenog, 'pored ko-
mandira gru pe, treba kod nosila da stoji je dan vojnik,
d va rade na vitlu, jedan na dobošu, jedan na ramu sa
čeličnim užetom, jedan na čelič nom užetu iz rama i na
žabici (škripcu) i jedan radi na zatezanj u čeličnog užeta
iz vitla (po potrebi).
U slučaju da je teret ve ći i da čelično uže klizi, od-
redi se vojnik za zatezanje čeličnog užeta iz vitla.
Transport po vređenog u vert ikalno m polo žaju raz-
likuje se samo po privezivanju -Marinera« i po ložaju
spasioca ispod njega (sl. 193). • Mariner« se veže du p-
lom pomoćnom vrpcom za gornja d va ugla pletenom
os micom, a na sredini se napravi osmica, koja se fik- G!> _osmica sa 4 vrpce
sira u vrtljivi garabin. Spasilac se fiksira u omču koja @ _uPletena osmica sa CM! vrpce
povezuje donja dva ugla. Gornje dve ru čice savijaju se
unazad, a d onje isprave ta ko da se spasilac drži za njih @ -osmico
(vuče »Ma riner « od stene). @ -upletena osmico
U jednom sidrištu može da se diže ili spušta najvi- ® _ bičev čvor
še 2oo m. Prilikom pr od užavanja če ličn og užeta spuš-
tanje se zaustavlja žabico m. Žabica se u sidrištu fiksira Sl. 193. - Nav ezivanie spasioca za »Mariner« pri vertikal nom
glavnim užetom, uz pomoć škripca. Skripac se fiksira spuštanju
tamo gde i ko čioni doboš (sl. 194). , .
Čeli č no uže spaja se spoj ko m kro z omče koje su . Pri spuš tanju treba paziti na padanje kamenja, pa
na kraju čeličnog užeta. Ako je pot rebno sp uštati po- svi spasioci i p ovređe ni mo raju nositi šlemove. Spasio-
vređe nog preko 2oo fi, tada se posle 200 m pravi, novo ci moraju stalno biti osigurani. Po vređen om se vezuju
sidrište. Pri spuštanj u, ako treba m enjati pravac ili gde ruke uz tel o. Dizanje - spušta nje os igurava se i glavnim
se prelazi preko klisure, je da n vojnik prati »Marine r« planinarskim uže tom, p om oću garabinske k očnice . Uže
uz pom oć Dilferovog se diš ta (radi p omoći vojniku koji se fiksira ispod vrteće g garabina, a kočnica napravi u
vodi »Mariner«) . drugom sidriš tu. Za sp uštanje povređenog treba pet, a

344 345
 a)Raspored
B ljudstvo
prilikom

~ - ~x
dizanja CD
povređe nog

®
(0-. - 1x- O
Pri prelasku u dizanje
2x .... O skido se 1 namotaj

5- 6x upleteno

alNačin izrade škripca

bHzgled
~tavljenog
ko(io!'09
doboso l
vitla u
normalnom
položaju

"'6<$t$~®
@8 - osmica
®- ® - osmica '8' - uple~1'lQ
®- ~ osmice

®- IQ'\ _gsiguravajuci
~ evor . vežu se
® _ever
12si g urovajuči

b!ZClVTietak-
-fiksiranje preko sve
škripca . ® -palučvor tri vrpce.

Sl. 194. - Postavljanje škripca za žabicu Sl. 195. - Duanie povredenog

\
346
347
za dizanje sedam vojnika, ra č un ajući i komand ira (ne
računa se vojnik kod nosila).
pri dizanju po vređenog »Mari nero m« grupa se deli
tako da vojnici jedan i dva rade na vitlu, vojnik tri radi
na koč i onom dobo šu, č e tri radi na ramu sa čelič ni m
užetom, pet na čeličnom užetu iz rama i na žabici, šest PAžNJA ! Čelično uže može da
preseče vitlo ilivrpcu
je komand ir grupe, a vojnik se dam radi na zatezanju
čeličnog užeta iz vitla (sl. 195).
Vojnik jedan i dva pripremaju vitlo za rad i postav.
ljaju kornjaču na ivicu ste ne (sl. 196). Za pri č vršć ivanj e
vitla potrebno je pobiti dva klina isp re d, na udaljenosti viseće vitlo -nači n fiksiranja nogu

1-2 m u obliku slova . V«, računaj u ć i i nožice vitla, kao

klin (sl. 195). za pri čvrš ćivanje kornja če na rub stene
pobijaju se još dva klina nešto ispod ruba stene i ko- aJlzgted postavljenog vitla u
riste dva klina od vitla, jer su za pri č vrš ćiva nje kornja- visećem položo jJ

če potrebna dva klina napr ed i dva klina pozadi da se

ne bi pomerala. U ist o vreme vojnik tri pobija klinove
za sidrište. Kad su klinovi pobijeni i uže pripremljeno, Kornp l:o - kolespender
~ f\)stavljanje kornjače oo
vojnik tri pravi sidrište, s tim što mu komandir daje ivicu stene
pravac o pterećenja za to vreme vojnik četiri pobija po-
seban klin, za njega pričvrsti ram sa č elični m užetom
i priprem a ga za povlačenje kroz do bo š i kasnije kroz
vitlo . Vojnik tri kada je napravio sid rište i u njega po-
stavio koči oni doboš (matica na garabinu okrenuta je Spojka
nagore) postavi u rupe na dnu doboša još dva garabi-
na Tada vojnici jedan i dva dužom pomo ćnom vrpcom t-«:!cin prelaska spojke
spajaju vitlo za doboš (sl. 195). U postavljene garabine preko doboša ili vitla
na dnu doboša vrpcom se upli će os mica, a onda se slo-
clKretanje spoj~e preko.
bodni kraj provlači kroz rani vitla sa gornje strane bubnja-doboso i kornjc će
v Za vreme prelosk,? sp?jke
opterećenje je nazablCl
(kroz garabin i ram provlači se d ok se ne potroši po-
mo ćn a vrpca dužine 20 m), a zatim se to uz ram vitla
završi sa če ti ri o s iguravaj uća čvora Dok vojnik jedan čelično užese nostCl'llja između
to završava, vojnik dva uz pomoć pletene osmice pri- rama za čelično uže i kočionog
č vr šć uj e vitlo za donju pre č ku . Zatim se na istoj vrpci ooboša
napravi osmica na o ko 15-30 cm od vitla, a d rugi kr aj Sl 196 _ Fiksiranje visećeg vitla, kornjače i prelazak spojke preko do-
. . OOW
348 349
 se provuče kroz garab in II klinu za pričvršćivanje vitla,
Posle toga ide se ka osmici i provuče se kro z zam ku,
zategne i završi se sa tri osiguravajuća čvora (sl. 195).
. ? ok su vojn ici jedan. d va i tri to pripremali, vojnik
č etiri posle završetka rada sa čeličnim užetom pripre-
ma novo sidrište i u njega posta vlja glavno uže sa ga.
rabinsko m kočn icom ili sa garda-čvorom. Isto tako, od ~ sa spolne strarll!
ostatka uže ta od glavnog sidrišta ili od već pripremlje- @ -l4lIeleri biCeV Mr uevrlćenn nosila pre
\kroj je na tnAfOSljDj $tn:Irl] YezM:qa b<lro
nog užeta priprema škri pac za žabicu (sl. 194). o)Početoll ",pomuo",",l
lom..
"""'" ....,
spajanja

Posle završetka ra dova čelično uže se provlači

kroz kočioni doboš; pa kroz vitlo (sl. 195). Celično uže
se uvlači tak o da pri podizanju ula zi sa donje, a izlazi
?a g?rnje strane; pri sp ušta nju ulazi sa gornje strane, a
izlazi sa d onj e s trane. Treba paziti da se če lično u že n e
uk rsti ili ne zasuče. Ako se koristi plastični doboš,
onda se če ličn o uže provlači 2-5 puta, zavisno od
mase, a ako je doboš drveni, onda se provlači u već
urezane 'žlebove, U vitlo se čelično uže uvlači tako da
se prvi pram en od povređenog uvodi sa gornje pred nje
(des ne) strane , a izlazi ka kočionom d obošu s a gornje
zadnje (leve) strane. Koliko će se puta omotati oko do.
bo ša, to zavisi od materijala, od kojeg su napravljen e
klize će površine i od mase koja se podi že. Oko plastič.
nog doboša dovoljn o je uže omotati 2- 3 puta (ponekad
je d ovoljno omotati jednom), a ok o metalnog 2-4 puta
Dok se sve to postavlja, vojnik pet radi na »Mari-
neru «, a pomaže mu i komandir. On prvo spaja oba
dela »Ma rinera- u jed nu celinu, a zatim utvrđivače na
spoju del ova učvršćuje pomoćnom vrp com, s tim što
počinje i završava sa unutrašnj e stran e, između luk a i
rama (sl. 197). Posle toga priprema se p omoćna vrpca
za s puš tanje »Mari ner a«. Ispod vrtljivog garabina, p o.
moću škr ipca, navezuje se vojnik koji prati »Mar iner«.
Dok je vojnik pet pripremao »Mariner«, ostali voj.
nici su pripr em ali čelično uže za spuštanje d o povre-
350
cl Vezivanje ombiJontnog tvoro i
izgled50 unutraJnjestrane
Sl. 197. - Sp ajanje polov ica nosila
đeno g. »Mari ner« se kači za saj lu. On se ponekad, uz
p omoć garabinske kočnice, može spustiti užetom, pri
Čemu ga prati voj nik uz pomoć Dilferovog sed išta - da
ga otkači u sl učaju da se zakači u ste ni. To se radi
samo kada povređen o g treba što pre izvući iz st en e i
transpo rtovati. za vreme rada vojnici moraju biti os i-
gurani u sid rištu, a sva oprema privezana, da nek i njen
deo ne bi pao.
Kom andir koordinira i kontroliše rad grupe. Sed-
mi vojnik ili komand ir rade na sidrištu sa užetom koje
predstavlja dodatno osiguranje. Komandir odlučuje da
li će povre đeno g dizati ili spuštati. Ako se povređen i
spuš ta na prek o 200 m, n aređuj e da se na određenoj
razdaljini pr avi novo sidrišt e.
Opte rećeno če lično uže nastavlja se tako što ga
vojnici tri i č eti ri čvrsto drže na 20 cm od kočionog
351
dobo ša, da ne b i prikleš tili prste sajlom u dobošu. za
ooromenico seOiSto
to vreme vojnici jedan i dva spajaju čelično uže (ali ne
dok se ne postavi žabica). wroC.ki pojl1s wezcn
Vojn ik pet uzim a žabicu koja je već p rivezana veračkom vtptom

škripcom za sidrište, stavlja je na čelično ure ispod vit-

la: što dalje pri p od izanju ili uz samo vitlo pri sp u- _ telitno
štanju. .n.
Vojnik jedan i dva iz rama uzimaju jedan klin i _ ""'-iMgorobin
spojku koj u ras tave i n a već opisan način spoje dva če­ - ;avni garebin
lična užeta. Spojka se sa svoja dva uzdužn a kraja kreće
preko b ubnja, a ne preko zavrtnjeva (sl. 196). To kr e-
ta nje se reguli še ta ko što se pom oću žabice rastereti SediŠtt l O spasioc.a
-------,
če lič n o uže i škri pco rn polako pop ušta ili d iže bar za
1,5 m . Čelično uže mora stalno da se kreće po d obošu,
ne srne sc skinuti dok se ne završi celokupna radnja. blProvljenje i ncrmeštSlIljt ~rip( O
Lakše po vređen i (slom ljena ruka) dižu se ili sp uš- l a spasiocau veroe!!1 POJOS
taju u planinarskom rancu za sp uštanje. Sa prednje
strane u sed ište ulazi spasilac (sl. 198), a pozad i nameš-
ta povređenog (sl. 199). Prek o čeličn og užeta i garab ina
spasilac je vezan za vrtljivi garab in ispod kojeg kači
novi garabin i II njemu pravi škripac koji veže za svoj t
pojas, isto kao i kod »Marinerae, On mu služi da II slu- " mm
čaj u p otrebe pomaže povre đenom, tako da se po m oću
njega podigne gore, o dveže iz »Gramingera« i ukazuje
pomoć, zatim se vraća nazad i polako spušta škripcorn,
pričvršćuje se i komanduje da se krene.
Brzinu kretanja »Marinera« i - Gramingera« regu li-
še onaj koji se nalazi uz povređenog. a komandir regu-
liše rad u gru pi . Bezbednost voj nika i povređenog u pr-
..
vom je planu pri spašavanju. Treba upotrebljavati
samo gara bine sa maticom, a umesto klinova mogu se
koristiti jaka stabla, šiljci, m osti ć i, p re č ke, i sl.
Kad se d ođe na dno stene ili na stazu, za »Mari-
ner« se pričvrsti točak (sl. 200), a ako to konfiguracija
Sl. 198. - Namešta nie spasioca u ranac za spašavanje
zemljišta ne dozvoljava, »Ma rin er« se nosi II rukama.

352 353
 Naizmenič no ga nose četiri vojnika. Točak se montira
tako što se sa obe strane stave viljuške i u njih to čak
sa kočnicom. Ako ima mogućnosti, transport ispod ste.
ne preuzima odmorna grupa vojnika. Povređen og treba
češć e pitati kako se oseća i kontrolisati njegovo stanje.
a)Nomettanje
p..,,,đenog
u ranac

blIzgled spasiocaI
pow"""" '"
st rC1I"I!. privezanih
u terce

,,
B----glovno čelično uie -,
-,
•,
,,
1'-1-_ - vrtljivi garab!n -,

noseća trnka seditta

ITA>.. / u S\IOm 9arabinu
V!I•.-Jf\-- šknpcc za spasioca
l!e!ično vie sed i!ta zakačeno. u
glCJYni garabin
clRedosled zci<DČM!nja u glavni garobin
Redosled zakcXivonja \I!OmQ je \clan
prilikom uzimanja pov ređenog u steni

Sl. 199. - Pričvršćivanje povredenog .i redosled zakačiniania u glavni

gam bin SI. 200. - Prićvr šćiva nie točka na _Mariner«
I
354 355
I
 Spašavanje sa stene II zimskim uslovima isto je
kao i u letnjirn, s tim što se posle spuštanja u pod nožje
stene p ovređen i stavlja II »AKl« čamac i tranportuje II
d olin u p omo ću s mu č k i , da bi se što pre stiglo.
za teže prist upačna mesta II hitnim i teškim slu ča­
jevim a za spašavanje se ko risti helikopter (sl. 200a). Na
helik opter ne treba računati pri slabim vreme nskim
uslovim a. Prilikom traženja helik optera treba dati pod-
atke o: broju i stanju povre đenih, mestu sletanja (nad-
morska visina), vreme nskim uslovima, pravcu i jačin i
vetra, sunčano. magla. kiša. led. vidljivost u horizontal-
nom i vertikalnom pravcu i o uslovima sletanja. za sle-
tanje helikoptera priprem a se prostor l4xl 4 m. a u
krugu od 30 m ne srne biti drveća Prilikom sletanja
komandir grupe pomaže pilotu tako što staje 10 ill od
mesta spuštanja heliko ptera, tako da mu vetar duva II
l eđa (he liko pter sle će u pravcu vetra). Zastavicom
ili nekim delom odeće kom an dir signalizira pra-
vac duvanj a vetra Rukama se signalizira pilotu da li se
može spustiti ili ne, pri čemu dlanovi okrenuti nagore
znače dizanje. a nada le znače sp uštanje. Pom oć heli-
ko ptera traži se d izanjem obe ruke iznad glave. Ako
pomoć nije potrebna. znak se daje dizanjem samo.des-
ne ruk e. ~

. l) Spašavanje ljudi zatrpanlh u snežnlm lavinama

Zatrpani II snežnim lavinama spašavaju se tako što

se posle odronjavanja lavine po stavlja osm a trač sa za-
datkom da prati eventualn u pojavu novih lavin a i da
o tome obavešta va ljud stvo koje se nalazi na odronje-
noj lavini. Pored toga, mogu se uputiti 1-2 vojnika iz-
nad lavine. ra di utvrđivanja kva liteta i ko lič ine snega.
te mogu ćn osti za po novno odronjavanje. To se radi
kada je osmatranje otežano, kada uslovi za od ronjava-

357
. 356

nje još postoje i kada se spašavanje vrši na velikoj la-
vini, pa je potrebno angažovati veći broj ljudi.
Svi koji se nađ;' pod snegom moraju biti prisebni.
Ne smeju činiti suvišne pokrete. niti bez prestanka do-
zivati II pomoć, jer je to nepotrebno zamaranje i tro-
šenje dragocenog kiseonika. Glavu treba postaviti u što
prirodniji položaj. U normalan položaj glava se dovodi
iskopavanjem snega oko nje, i to rukama - ako je to
moguće. Treba nastojati da se glava namesti što pre II
prirodan položaj. Ne treba se opirati spavanju jer pri-
likom spavanja organizam troši mnogo manje kiseonik,
a to može značiti spasavanje života od sigurne smrti.
Onaj koga zahvati lavina treba da nastoji da ostane što
bliže vrhu, po mogućnosti i van lavine, da bi ga što lak-
še pronašli.
Prilikom javljanja o nesreći moraju se dati podaci
o mestu nesreće, vremenu i okolnostima II kojima se
ona dogodila, broju i imenima lica koja ·su zatrpana i
ime lica koje to javlja. Primalac poruke mora utvrditi:
kada, gde i kako se nesreća dogodila i koliko ljudi je
zatrpano.
Priprema spasilačke ekipe mora biti što kraća.
Tome doprinosi i što potpunija prijava o nesreći, na-
kon koje odmah otpočinje izdavanje zadatka i izrada
zapisnika.
Komandira spasilačkog odeljenja i komandanta je-
dinice obaveštavaju po dokumentima za takve situacije
koji se nalaze kod dežurnog kasame. Ako se radi o ve-
ćoj akciji, treba obavestiti susedni garnizon, prvu sta-
nicu gorske službe spasavanja i, ako je vreme pogodno,
poziva se za to namenjeni helikopter.
Pored lične zimske opreme koju spasioci nose, tre-
ba pripremiti i lavinske sonde, lopate i svetiljke, opre-
mu za markiranje, radio-stanicu, specijalni lekarski
komplet za spašavanje, hemijske vreće za grejanje, pri-
358
I
.1 bor za kuvanje sa rezervnim gorivom, lavinsku užad,
}}AK.I« čamac, kanadke ili motorne sanke sa dovoljnim
brojem odeće, toplotne vreće, jastuke na istiskivanje
vazduha, dovoljan broj pomoćnih užadi za osiguranje,
cepine, testeru »lisićjji rcp«, sekire, šator i megafon.
Po potrebi, grupa se može podeliti na prethodnicu
i glavninu. U prethodnici idu vodiči sa lavinskim psom,
lekar, komandir odeljenja kao vođa akcije i očevici,
ako su još pri snazi. Opremljeni su sondama i sa ne-
koliko lakih lopata. Ako helikopter sudeluje u akciji,
on do mesta nesreće prebacuje vodiče sa lavinskim
psom, lekara i očevica. U glavnini se određuje ko će os-
matrati helikopter dvogledom i ko će biti zadnji i pred-
zadnji u koloni.
Kada se dođe do mesta nesreće (lavine), prvo se
na 10-20 m dalje od nje odlažu oprema koju vetar za-
hvata tek pošto pređe preko lavine i odnosi miris u
stranu od lavinskih pasa. (Psi koji se nalaze na lavini
ne smeju da osećaju ni jedan drugi miris sem onoga iz
lavine). Pošto se spasioci malo odmore, vođa akcije, na
osnovu dobijenih podataka, uz pomoć iskusnih drugo-
va i na osnovu svog ličnog iskustva, skicira plan rada,
u koji unosi sve važne podatke o lavini, kao što su: staj-
na tačka, mesto nestanka zatrpanih, mesto gde se na-
jveći deo lavine zaustavio (odlagalište) i približnu oko-
licu na kojoj bi se mogli pronaći zatrpani.
Na mestu traženja zatrpanih postavlja se osmatrač,
priprema se oprema i postavlja šator. Nakon toga,
vođa akcije naređuje početak spašavanja, pri čemu od-
ređuje mesto sklanjanja u slučaju da dođe do novih la-
vina. Tri spasioca obeleže lavinu. stajnu tačku i mesto
nestanka ljudi markiranim zastavicama ili usput ubra-
nim grančicama.
Kad se to završi, vođa akcije naređuje površinski
I
pregled lavine. Pri tome veoma su značajni psi (kojima
359
se daje prednost u traženju). Ako se sa površinskirn
pregled om nije uspelo, odmah p o činj e grubo sondi ra-
nje. U slučaju neuspeha grubo sondiranje se ponavlja,
a svaki pregledani deo lavine se obeležava, Ako ne
uspe grubo, prelazi se na fino sond iranje . Svako mesto
na kom e se pronađe neki predmet mora se označiti.
Vođa akcije s vreme na na vreme smenjuje spasio-
ce. U toku sondiranja pri ruci mora stalno biti lopata
i rezervna sonda, jer u slučaj u da se ne što oseti po d
sandom, o na se ostavlja II snegu, a uzima se druga.
Ako se sondama ne d olazi do tla, moraju se ko pati uz-
d užni kanali (nikako popre čni), da bi se sprečil o kliza-
nje ili nastajanje nove lavine .
Ako je pozvan helikopter, vođa akcije m or a u bli-
zini da odredi i naredi uređenje me sta pristajanja.
Ako se i pored svih radnji zatrpani ne pronađu,
spašta vanje se nastavlja sve dok se ne pronađe te lo i
posled nje žrtve. Pri svim rad njama treba bespogovorno
izvršavati naređenja vođe akcije i biti disciplinovan do
zadnjeg trenutka akcije.
Grubo sondiranje vrši se tako što se vojnici po-
stroje u vrstu i p okažu im se mesta sklanjanja u slu čaju
da naiđe lavina Odredi se koji vojn ici ostavljaju sond e
za obeležavanje (srednji i zadnji), a koji ih nose sa so-
bom. Odred i se srednji vojnik i o d njega se levo i des-
no raspoređuju ostali vojnici, tako da rastojanje od sto-
pala jednog do stopala drugog vojnika bude 25 cm, a
između vlastitih nogu 50 cm. Tada vođa akcije dolazi
ispred sre dnjeg vojnika i n ekoliko korak a imad, ta ko
da može sve da vidi ikomanduje . PRIPREMI SON·
OlJe. Na tu komandu vojnici zavrću potreban b roj čla­
naka (ako to nisu uč inili) i donose sondu isp red sre-
dine tela. Na komandu »U SREDINU SONDU POBO-
DI. , vojnici pobijaju sondu do određene d ub ine i ako
osete da se nešto nalazi ispod vrha sonde, izveštavaju
. ,
360
vođu akcije. Ne poimeraju ći Je, sonda se ostavlja na
tom mestu, uzima druga i nastavlja dalje tra ganje, a
druga grupa o tkopava duž sonde i izveštava vođu ak-
cije o rezultatu.
Da b i se kren ulo napred, vođa akcije komanduje
»SONDU VADI., »KORAK NAPRE D« (korak je 75 cm).
Kada su vojnici iskoračili jedan korak, komanduje se
. SONDU POBODI«. Vojnici pobijaju s mdu ponovo isp-
red sred ine tela i sve d ok se so nd ira sred nji vojnik od-
ržava pravac. .
Fino sondiranje razlikuje se u načinu pobadanja,
odnosno po tome što se sond a pobada tri puta iz jed-
nog položaja. Nako n svih pripremnih radnji koje su
iste kao i kod grubog s ond ir anja, vođa akcije za po če­
tak sondiranja ko manduje »PORED LEVE NOGE,
SONDU POBO DI«, d ok će u sledećem koraku ta ko-
manda glasiti »LEVO POBODI«. Vojnici pobadaju son-
d u po red leve noge iznad prstiju stopala. Da bi se pre-
šlo na sledeće pobadanje, komanduj e se . SONDU
VADI. na što vojnici vade sond u iz snega. Kada svi iz-
vade sondu komanduje se . SREDINA., na što vojnici
moraju pob iti sondu ispred sredine tela, II visin i v rha
stopala. Ponovo se ko mand uje . SONDU VADI., na što
vojnici pon ovo vade sondu iz snega Kada to svi napra-
ve, komanduje se . DESNO., na što vojn ici pobadaju
sondu pored desne noge, iznad pr stiju stopala. I tu je
postu pak isti ako se nešto pronađe kao i kod grubog
sond iranja Da bi se cela vrsta pomerila napred, ko-
manduje se . SONDU VADI• • ZA STOPU NAPRED. na
što vojnici isk ora čuju za sto pu napred, to jest za 25 cm .
Tada se ponavljaju komande »LEVO POBODI. i sve
tako dok se son dira. I tu srednji vojnik održava pravac,
Finim sondiranjem vojnik ' pobija sondu svakih 25
cm, što iznosi 25 ubo da na jedan kva dratni metar (dok
sam vojnik ima 15 ubod a na jedan dužinski m etar). To
obezbe đuj e skor o 99% ta čno st i u traženju.
36 1
, Lavinski pas zbog svojih p rirodnih osobina im a
prednost pri spašavanju. On je za sad a n aju spe šniji spa-
silac . Po brzini u pretraživanju zam enjuje 20--30 vojni-
ka. Njuh mu je m ilion puta razvijeniji nego kod čoveka.
Pod rukovodstvom dobrog vodiča, pas veoma sigu rno
pr etražuje, pa zat o im a prednost u traganju. Grupa o d
20 vojnika za grubo so ndiranje jednog hektara lavine
utroši 4 sa ta, a pas to završi za 20 minuta. Pri finom
so ndiranju jednog hektara vojnici utroše 20 sa ti, a pas
samo 1-2 sata.
Povređeno zatrpano lice otko pava se pažljivo radi
čuvanja od povreda U p oč etku se to rad i a šo v č i ćem,
a kada se dođe u blizinu tela rukam a. Prvo se u tvrdi
gde mu je glava, pa se otkop ava pr ema njoj. Kada se
dođe d o glave, oslobađaju se disajni organi i, ako je po-
trebn o daje se ve šta č ko d isanje, d ok je vojnik ·još u
snegu ~ primenjuje se samo usta na usta ili usta na
nos.
Pošto mu se o slobo de glava i ramena, zatrpan i se
ne srne vući iz s nega, jer to može im ati teže posledice,
naročito ako m u je kičma povređena. Zato zatrpanog
treba celog os lobod iti od snega i p ostaviti ga u nosila
ili II ItA KI. -čam ac. Dalje spašavanje i transport te če po
uputstvima leka ra.
U slučaj u da se zatrpani ne pronađu na opisane
načine, prokopavaju se kanali širine jedan m etar. Za taj
rad vojnici se postavljaju II vrstu, na rastojanju 3 ID je-
dan o d drugog. Kanal se kopa kroz sneg d o dn a ili do
visine koja se naredi. Pri tome treba imati II vidu da
sneg m ože da bude toliko nabijen , da će se, pored lo·
pate, morati upotrebljavati i kramp. Treba voditi raču­
na da se zatrpanom ne nanesu povrede.
Pored uzdužnih, mogu se, u krajnjoj nuždi, kopati
i poprečni rovovi. Njihovim kopanjem stvara se ve ća
mogućnost za ponovno pokretanje lavine i novo zatr-
362
pavanje ljudi. Kada se iskop a nek oliko ka nala, pristupa
se ~ ajpre grubom, a ako nem a uspeha, i finom sondi-
ranju,
2. SPASAVANJE POMOCU PRIRUCNIH SR EDSTAVA
za spašavanje u planini, u nedostatku formacijskih,
upotrebljavaće se i priručna sredstva. Ona se de le na
sredstva za spašavanje i sredstva za transport.
l ) Sredstva za s pašavanje
U sre dstva za spašavanje spadaju sreds tva koja slu-
že za izvlačenje povređenog iz stene. Izrađuju se od
glavnih i pomoćnih užad i i garabina. za izvlačenje se
koriste razne vrste škripaca, a za spuštanje obična ili
dupla garabinska kočn ica, a može se u potrebiti rogat-
ka ili os mica
Posle ukazivanja prve pom oći komandir odlučuje
da li će se povređeni spuštati ili izvlačiti . Povređeni se
spušta i diže na isti način kao pali suverač. Dok deo
grupe rad i sidrište, drugi deo od sp uštenog užeta izra-
đuje improvizovano sedište - to se radi samo ako se
poseduj e ver-a č ki pojas (sl. 201).
Ako je samo jedno uže sp ušteno, tada se na 8 m
od njegovog kraja napravi os mica, a zatim se ostavi
oko tri metra užeta i uz pomoć bičevog čvora i gara.
bina pričvrsti se za pojas spasioca. Po sle toga ostavi se
oko 2,5 m užeta i napravi osmica koja se zakači u ga.
rabin u prvoj osmici. Od 2,20 m preo stalog užeta u poja s
povređenog uplete se os mica. Na taj način su i povre-
đeni i spasilac privezani za noseće uže, što nije dovolj -
no, jer se prilikom i zvlačenja može desiti da se povre-
đeni vojnik počne ljuljati. Zbog toga se povređeni
363
 mora privezati za telo spasioca (izvršiti fiksiranje po-
vređenog). Privezuje se pomoćno m vrpcom o d koje se
l , p ravi b esk onačn a zamka i zasuče se da se na sred ini
1·' - redosled Izra de fvorov a
<!) - OSrrko
uk rs ti. Zatim se uk rš teni d eo p reba ci preko glave i r a-
mena . povređenog, a II zamke koje idu sa leve i desne
l. , @- bIte'l Mr strane provlači ruka povređenog i spasioca, da II toku
transporta ne bi skliznule. Sa pred nje strane spasioca
lm
privežu se zamke jed na za drugu . Kad a se sve to n a-
pravi, a grupa koja radi na sidrištu obavesti o sprem-
nos ti za izvlačenje ili sp ušta nje, tada se o dvežu sva osi-
guranja u sidr išt u kod p ovre đ en og (koje je služilo za
samoosigura nje) i uzima oprema iz njega.

U poj as
""jo>
spasioco
povređeflog

leđo poneđenog

® - csmicc
2m 2,5m
@ -upletena osmice
® -bičev čvor
® -no.JlonskJ bor
®-osmlco fiksiranj e mesto poj asa
vezanje u poja s
IXN redjenog

mesh> pojoSQ
Sl. 201. - l mprovizovono spasila čka sedište napravljeno od vera čkog spasioca
pojasa
Sl. 202. - l mp rovizovano sedište od dva uieta

364 365

® - oemcc
@ -dcctc osm ica
2,5m
28
4.
Sl. 203. - Improvizovano sedište
A,ko se radi s~ dva užeta, jedno od njih se pusti 2,5
f i du zm e za sp asioca, a drugo 2 f i za povređenog i na
to m. ~estu napravi se osmica sa oba užeta (sl. 202).
Kraj uzeta od '2,5 f i veže se II pojas spasioca pletenom
osm icom, a nešto iznad nje pravi se bičev čvor koji se
kači II gara bin, a on II po jas. U visini glave sp asioca na
uže~u pravi se Prusikov čvor od pomoćne vrpce, čiji se
kraj pleten om osmicom pričvrsti II pojas. B ičev čvor i
Pru sikov čvor služe za regulisanje visine spasioca II od-
n?su na povređen og i on dođe na sredinu leđa. Na kraju
uzeta od ~ ID povređenom se upliće osmica II pojas. I II
tom slučaju povređeni se mora privezati za spasioca.
Ako se ne raspolaže veračkim pojasom (sl. 203), a
raspolaže čeličn im užet om i vitlom, onda se na oko 10
366
f i od kraja užeta pravi osm ica, zatim se na 2,5 m pravi
dupla osmica (gaće) , pa ponovo na 2,5 m osmica - te
dve os m ice spajaju se garabinom koji se kači u vr tlj ivi
garabin na če lič nom užetu. Posl e toga na delu užeta
koji je os tao (dužine ok o 3,5 m) napravi se dupla os-
mica koja treba da bude udaljena od osm ice oko 2 m .
Pošto se napravi donji deo pojasa, pravi se i gornji
i
deo - prsno vezivanje (sl. 204). Radi se o d pomoćne vr-
pce dužine 5 m. Vrpca se uzima u levu ruku, a slobod-
ni kraći kraj od oko 0,5 m ostavi slobodan, dok se duži
kraj uzima desnom rukom i obavija dva puta oko grud-
nog koša. Zatim se na onom kraju od koga se počelo
obavijati oko grudi pravi najlonski č vo r, tako da gornja
zamka ostaj e slobo d na, jer se pravi sam o sa jednim
pramenom. Duži kraj vrpce pr en osi se prek o desnog
ramena. Na sredini leđa provuče se ispod oba kraja vr-
pce i vrati napred preko levog ramena. Na l e đi m a se
vrpca može zasukati i provući ispod oba kraja vrpce.
Kraj vrpce koj i se prevlači preko levog r amena provla-
č i se kroz najlonski čvor na prsima i završava se sigu r-
nosnim čvo ro m koji obuhvata oba kraja vrpce. Mogu
se napraviti jedan, d va ili tri sigurnos na č vo ra, što za-
visi od ostatka vrpce. Slobodan kraj dužine oko 0,5 m
priveže se za gać e uz p omo ć pletene osmice ili pro đu­
žavajućeg č vo ra.
Pomoćna vrp ca za re gulisanje visine u sedištu na-
vezuje se za glavno uže pomoću Prusikovog čvora, a II
prsno vezivanje uve zuje se pomo ću pletene osmice.
Prusikov čvo r se kod povređenog postavlja toliko viso-
ko da ga on ne može dohvatiti rukom, dok čvo r kod
spas ioca mora biti na dohvat ruke - da bi se mogla re-
gulisati visina II odnosu na p ovređenog.
Pored improvizovanog Gramingerovog sedišta,
može se praviti improvizovani »Mari ne r«, koj i može za-
roeniti pr avi »Marine r«, samo ako se ne radi o težim
367
[
 povredama kičme, (ka da se mora izvlačiti isključivo
»Marinerorn« ili kanadkama (nosila slična »Marineru« ),
Improvizirani »Ma r ine r« izr ađuje se od p omo ć ­
nog ili glavnog užeta dužine 40 m (sl. 205). Na kraju
užeta napravi se osm ica, pa se zmijasto položi na zem-
lju. Na mestu gde će se nalaziti noge zamke su uže, a

alPoietak prsnogvUMm;a
I sve što se ide bliže ramenima, one su šire. Uvezivanje
po činje od stopala, pošto se prethodno povređeni po-
legne na uže i to tak o što se kraj sa osmicom stavlja
I prek o stopala na prednju str anu, zatim se uzima prva
zamka sa leve strane i provuče' kroz zam ku osm ice. Na
kraju se uzme zamka sa desne strane, provuče kroz
1. levu i tako nastavi d o ramen a. Tu se kraj užeta provu-
če kroz zadnju zamk u i pletenom osmicom u njoj uč­
vr sti oba ramena . Oko glave se stavlja trouglasta m a-
prednji rama, k apuljača od pelerine ili neki drugi deo o deče
d" kojim se mo že pri čvrs titi glava .
/ zadnji deo
f Ovak o pripremljen, povređeni se navezuje na uže
dolazak vrpce ili če lično uže tak o što mu se zajed no sa pomoćnom
re ,,," o \
vrpco m vežu prsti noge i p ojas, kolena i prsa i na kraju
glava sama za sebe. Te tri zamk e pomoću bičevih čvo­
prednji deo rova i sa glave osmicom mogu se spojiti u jed an gara-
blPoCetak izrade najlonskog evora bin, za uže kojim se izvlači ili za če ličn o uže. Zbog pre-
velikog broja čvoro va (tri o d »Mariner a« i jedno g od
nosećeg u žeta) oni se mogu raspo deliti u tri garab in a,
ako ih im amo d ovoljno. Spaj anje u tri garabin a vrši se
tak o što se na pomoćnu vrpcu od prstiju noge i pojasa
postavi jedan garabin, a na p omoćnu vrpcu od kole na,
prsa i glave drugi garabin. Kasnije se ta dva gara bina
sp oje sa tre ćim, u koji je vezano noseć e uže ili čelično
uže. Posle n avezivanja drugovi sa vrha stene, u z pomo ć
škripca, garda čvora ili garabinske kočnic e izvlače -
c) lzgled gotovog prsnog navez iva~ a,
a ujedno i improvizovanog verackog pojasa sp uštaju p o vr eđen og.
U slučaju d a se povređeni i spasilac sp uštaju sa vi-
Sl. 204. - Prsno vezivanje sine veće o d 40 m, u žad se moraju na staviti, a to se

368 369
 Oo

radi tako što se zaustavi spuštanje i sa rasterećenim

krajem, ispod garabina, napravi se polu č vo r i sigurnos -
ni čvor (sL 206). To se napr avi tako da je mesto budu-
ćeg spajanja udaljeno oko 5 m od gara bins ke kočnice.
Posle toga na o pte rećenom užetu napravi se Prusikov
čvor. od pomoćne vrpce. a u prečku ukači gara bin od
kojeg poče ti praviti pletenicu . Kad a se ustan ovi da ple-
al Pravljenje zam ki tenica drži no se će uže, prod užavaju ći m čvorom spaja
se novo uže, zatim se razvežu sigurno sni čvor i poluč­
vor i postep enim propuštanjem kroz Prusikov čvor na-
stavljeni deo užeta treb a da dođe na oko 15 cm od ga-
rabinske k o č n ic e.

bl Uvezivanje ' povređenog

cl Navezivanje pavređenog za a) Zaustavljanje spuštanja i pravljenje bl Rastere ćenje kočnice

uže il i čelič no uže polučvora i sigurnosnog čvo ra pomoću pletenice

Sl. 205. - Improv isovoni . Mariner« Sl. 206. - Produia vanie ui eta

; 370 371

SL 207. - Prebacivanj e nastavljenog užeta preko garabinsk.e kočnic e
Posle toga p usti se da Prusikov čvor uhvati uže a
spoj ~žadi pre"baci se kroz garabine i ponovo nap~vi
garab mska ko čnica, s tim da je čvor što bliži garabini-
ma (sl. 207). Kad se proveri da kočnica drži, uže se pro-
pušta kro~ Prusikov čvor, dok se ne optereti garabin-
ska ko č n ica, a zatim se ras pliće pletenica, Priliko m
r asp litanja, . pomoćna vrpca polako se popušta da bi se
lZb~h trzaJI.' Pornočna vrpca m ora biti d ovoljno duga
d a, l ~ad se garabinska k očnica optereti u potpunosti
u ru ci otane njen deo koji ide pr ema pre čki, Nako n
toga razyeže ~e Prusiko v čvor i skida pomoćna vrpca
sa nosec eg uzeta.
2) S redstva za transpo rt
Posle izvlačenja (spuštanja), povređenog treba
transpo rtovati. To se, uz formacijska, može obaviti uz
pomoć improvizovanih sred stava, koja se izrađuju na
terenu. Radi toga unapr ed se odredi da jedna gru pa
bude uz povređen og, druga ga izvlači, a treća priprema
372
alSmatana uže blUvijeno ćebe i opasač
c)Ranac i cepin d)Ranac i smuča rsk i štapovi
Sl. 208. - l mprovixovana nosila
nosila: smo tano uže, uprta č od platna sa o motanim šta-
povima, ranac sa ce pino m i ranac sa smučarsk im šta-
povim a (sl. 208). Od m otke dužine 2,5--3 .m i šatorskog
krila, čaršava ili ćebeta mogu se napraviti no sila. Po-
stoje i no sila od pomoćnih vrpci i motki, te improvi-
zovana nosila - vlake.
Vojniku spasiocu nije potreb na pomoć da bi po-
vre đenog postavio sebi na l eđa i preneo na odre đen o
m esto (sl. 209).
Nosila od vojničke bluze ili košulje prave se tako '
što se rukavi uvuku unutra, kroz njih se p ro vuče mot-
ka dužine 2,5 ID i na odgovarajućoj širini se pričvrste
po pre čn e motke.
373
 Nosila od pomoćnih vrpci i motki izrađuju se tako
što se prvo pričvrste p op rečn e mo tke, prema slici 210,
a zatim se plete unutrašnja mreža (sl. 211). Kad je isp-
leten a mreža, II zavisnosti o d pov rede, po d g lavu se
može pričv rstiti ranac, a isto tako pod kolena
zavisno od ra spoloživog materijala mogu se praviti
i drugačija nosila. U zimskim uslov ima nosila se prave al Vezivanje bičevog čvora na poprečnu motku
od smučki sa mrežom ili bez nje.
Da bi se napravila improvizovana no sila - vlake od
dva para smuč aka bez m reže , po treban je garabin, če­
tiri pomoćne vrpce (dve od 5 m i dve ne kraće od 3
m), dva para smučki i štapova. Prvo se postave vanjske
smučke i na vrhu spoje u jednu tačku, zatim srednje,
koje se, takođe, spajaju u istoj ta čki (sl. 212). Smučke
se spajaju po moću garabina koji se na vrhli smučki po - bl Početak IJZdužnog vezivanja poprečne motke
stavlja sa maticom okrenutom nagore. Za garabin se sa

c) Nočin zatezanja uzduŽnog vezivanja

o - osmica

® -bičev čvor
dl završetak u:zduinog veziYar1a
a)Uže nameštena spasiocu na leđa blA:wređeni postavljen u uže
Sl. 21Oa, b. e, d. - Način h it nog vezivanja za improvizovana nosila
Sl. 209. - Način nameštania povređenog na savije no uže

374 375
 Treća prečko postavlja se
samo koda su UZCkJŽnt motke
slobe. po bi ;" ...;010--
plpa mrda

ej Počet ak poprečnog vezivanja

Prvi oplet nveže rodi se:

lavinskim užetom ill
porno6w:lmvrpeom

fl Zatezanje križnog veza

@ w križni vez
(V - osmica
@> - uPletena osmica
® -osiguravajući čvor
g) Način završavanja križnog vezivanja ~Početak izrode ~OYQnih nosio -prvog oplet~ mreie

SI. 2 IOe, f g. - Način križnog vezivanja za improvizovana nosila Sl. 211a. - ti rada improvizovanih nosila

. 376 377
 I
bll'lXelok I l Cl\ll'Šetok drugog oplelo ""tle

.0 -osmica

Uzd,# ni treč I oplet

mreu l ovr,ioVQ $e
uplf.tenim bičev im
čvorom no pre&:i

@l - up\t ten biUY evor

DijQgonale se zategnu istovremeno lkripcom I zavrll
cllh:dutni t reB oplet mrtie sa dvo. oslgulUYQjoćQ l:tora.
Na nosila se postavi zamko.lcoja se stavlja preka rumena
l VfQta, Q iza vrata I p3drnetac da ne tuljci pri noJenju.

SI. 211b e. - Izrada improvizovanih nosila dllzgted donje strQne nosila

SL 211d. - ti rada improvizovanih nosila

378
379
j
 se pričvrste i ostali vezovi. Sa svih vezova preC?stali kraj
vrpce spaja se n a sred ini - da bi smućke bl~: st~~o
iste šir ine. Na garabin se bičevim čvorom pri ćvrš ćuju
štapovi sa krajem užeta koji je ostao od pletene

Garabin sa ,
....... vrpee

Garabln

el b:gled rnpn,viz:OV'CIIlih nosila od jednog paru SfTlUČki

Swka smueka zateže se posebno

oko outomDta $ ~ l so
dva ~ Mfa. zavriaYCI.

o \l bl Zatezanje pomoćnih vrpcl

--
Sl. 211e i f. - Ierada improvizovanih nosila

desne strane pletenom osm ico m pričvrsti druga po-

moćna vrpca Ona se dalj e vodi ka glavi veza ok o koje
se pravi krug, pa zateže uz pomoć škripca i na kraju
pričvrsti sigurnosnim čvorom. Posle toga na isti način Sl. 212. _ l mprovaovona nosila - vlake sa dva para smučki

380 381
osmice, a ako je m ogu će, još je bo lje da se štapovi pro-
vuku kroz zamku osmice, pa pričvr st e bičevim čvoro m .
Nak on toga se krstastim (ambula ntnim) č vo ro m zateg-
nu ta d va šta pa jeda n ka drugom - oni nam služe kao
ograda, a uz njih privežu d ruga d va šta pa koji će služiti
-
za vuč u nosila. Na kraju štapova koji idu preko sm u č k i
postavi se ranac i priveže za štapove p om o ćnom vr-

I (] [)
pcom. Tom vrpcom napravljena je ograda i naslon za
povređenog.
za izradu improvizovanih nosila - vlake od jednog
para s mučaka sa mrežom II sredini potrebno je jedno
lavinsko uže, šest kraćih i jedna duža pom oćna vrpca,
par srnu č ki i par štapova. Mreža se izrađuje isto kao i
kod nosila, s tim što se tu spajaju smučke i štapovi. Po-
sle toga o d duže pom o ćn e vrpce napravi se zamka,
koja se zakači za štapo ve na repu smu č ki, a služi za
lak še vuče nje povređen o g. Zam ka se postavlja na telo
spasioca tako što on u đe u taj po lukrug i prebacuje
sredinu zamke pr eko glave na vrat, tako da up rtači id u
od štapa ispod pazuha, preko grud i, prema vratu i pre- Sl. 213. - Komplet za spašavanie rolg1is
ko vrata (desni kraj sa desne, a levi sa leve strane). U
rukama se drži slobodni deo štapa kojim se reguliše vi-
sina glave p ovređen og na nosilima prilikom nošenja - Vitlo za spašavanj e (sl. 214) jeste najsigurniji spa-
vu čenja povređe nog. silački uređaj. Ne traži pose bno održavanje, jer su
unutrašnji delovi zatvoreni i trajno po dmazani. Delovi
su mu pričvršćeni sigurnos nim maticama i dodatno
3. KOMPLET ZA SPASAVANJE osigurani hemijskim o siguračima. Radi na principu
užeta omotanog oko bubnja. koji se okreće II jednom
U kompletu za spašavanje (sl. 213) postoji vitlo, ga- sme ru. Uže prolazi kroz zatvo rene vodilice koje spre č a­
rabini, u že dužine 65 m , čelično uže, blok er i kotur od . vaju ukrštanje ili spadanje užeta sa bubnja. Vitlo se
kojih se m ogu napraviti razne vrste škripaca, kao što m ože opte retiti silom od 2.000 kg, a sta ndard na dužina
su: škripac za izvlačenje pa log verača ili tereta; škri pac užeta omo guć ava razne manevre.
Spasavanje povređenog pomoću vit la (sl. 215)
za d izanje lakšeg ter eta i škripac za izvlače nje tereta na
izvodi se tako što se ono pričvrsti pomoću garabi-
polovini užeta. '
383
382
I

7 1---1'
SL 214. - Komplet vitla za spaša-
vanje
I - čelično uže , 2 - sidreni garabin, 3 - f U·
čica za dizanje, 4 - vođice za uže, 5 - nose ča
p loča, 6 - g ara-bin, 7 - po liami d na uže, 8 -
ko lotur , 9 - ovaln i garabin
8 ;----
9 ;---- -1.1 ~IVEZW E
384
na i čeličnog užeta za čvrsto i sigurno sidr ište. Osobu
koja se spašava treba zakač iti za verački pojas u z po-
moć garab ina. Priliko m spašavanja, spasilac d odatn o
osigurava, tako što propušta uže kroz sigurnosnu spuš-
talicu ili nožnu penjalicu, jednom rukom, a drugom re-
guliše brzinu spuštanja . Osiguranje je neophodno u slu-
čaju da se spasiocu d ogodi ne što nepredviđeno, jer u
to m sl učaju spušta lica ili penj alica automatski zaustav-
lja sp uš tanje. Pri osiguranju nožnom penjalicom bloki-
rana čeljust odmakne se samo toliko da osigurač d o-
dirn e telo penj alice . Postu pak je potpuno isti kad je
vojnik-spasilac na zem lji ili n a steni (spasavanje od oz-
do ili odozgo).
Pomoću duplog užeta (moguća visina spuštanja
je polovina dužine užeta) povređeni se spašava tako
što spasilac namesti vitlo u sidrište i zakači uže za ve-
rački pojas, a na slobo dnom delu užeta nam esti sigur-
nosn u spuštalicu ili no žnu penjalicu, koja je vezana po-
moćnom vrpcom na njegov verački pojas (sl. 216). Jed-
nom rukom reguliše b rzinu spuštanja na slobodnom
užetu, a drugom drži ručku sp u štalice ili palcem odm i-
če blokiranu č eljust na no žnoj penjalici .
Sp aš avanje j ednim užetom omogućava korište-
nje cele d užine užeta (sl. 217). Pri spa šavanju na ovaj
način vitlo ide sa spas ioc em, zbog če ga se mora okre-
nuti za 180', kraj užeta pričvrstiti pomoću velikog ga-
rabina (150 x 20 cm) za sidrište, a vitlo garabinom za
ve ra č k i pojas. Rukom se drži slobodni deo u žeta. Nož-
-11.O na p enjalica ne koristi se kao osiguranje, jer bi se mog-
la zaplesti u vitlo, pa se ne bi mogla otpustiti. Obavez-
no je osiguranje sp uš talico m, koja je povezana vrpcom
MESTO GOE SE za verački pojas, s tim što je uže namotano na spušta-
POVREĐENI
licu na poseban n ač in, samo oko pomoćnog vretena.
385
 slobodni
deo užetc
slobodni deo
-užeta ---
-,-stobodni deo
,r.:;;~M uzeta

I
I
Sl. 215. - Spašavanje po vređen og Sl. 216. - Spuštanje do povrede. \, Sl. 217. - Spašavanje
jedn im užetom
Sa
Sl. 218. - Podizanje samog
spuštanjem nog pomoću duplog užeta sebe po mo ću vitla
386
387
Bolje je ako se osigurava odozgo , odnosno ako ga os i- Dizanje pomoću ručice vitla (sl. 219) olakšav a
gu rava druga osoba, koja drži slo bodni deo užeta i r e- spaša vanje. Ručica se pričvrsti za vitlo tako što se ok-
guliše brzinu spu štanja. rene osigurač na ručici, a ona postavi na vitlo i otpusti
osigurač. Pri tom načinu dizanja za teret se kači kotur
Podizanje samog sebe
mo ću vitla najlakše je uz
koji smanjuje trenje, a ujedno i snagu koja je potrebna
upotrebu nose ć e ploče (sl. da se izvuče teret. U spašavanju sudeluju dva spasioc a:
o prvi vuč e za slo bod ni deo užeta, drugi pomaže okreta-
218). Za ve rački pojas pričv­ njem ručice koja se pomiče u ob a smer a (deluje na pri.
rsti se kotur . Na slo bodni ncipu č ek r ka) .
deo užeta namesti se nožna Osim navedenih tehnik a za spašavanje i izvlače nje
penjalica koj a je vrpcom po- tereta, mogu se koristiti razne kombinacije, naročito
vezana sa veračkim pojasom . ta mo gd e se radi sa užadima, bilo da su to žičare ili
Diže se na taj n ačin što se razni škripci. Korištenje improvizovanih sredstava
jedn om rukom gura nožna mora se stalno uvežbavati.
penj alica nagore, dok se dru-
gom rukom vuče slobo d ni
deo užeta . (tu se savlađuje
trećina vlastite mase). Diza-
nje se olakšava tako što se u
noŽDU penjalicu učvrsti po-
moćna vrpca i pusti zamka
na nogu kojom se diže .
Na isti način moguće je
dizanje povređenih ili tereta.
Oni se dižu do visine jedn e
trećin e užeta. Spasil ac koji
•
stoji na tlu jednom rukom
gura p enjalicu na gor e, a dru-
gom vuče slo bodni deo uže-
ta. Penjalica je vezana vr-
pcom za verački pojas. Isto
kao i pri di zanju samog se-
be, dizanje se može o lakšati
Sl. 219. - Dizanje pomoću
p omo ćnom vrpcom na no zi. ručice v itla

388 389

Glava V
Sanitetsko obezbeđenje U znavanja prirodnih uslova određenog planinskog rejo-
planini
I. POZNAVANJE NAJKARAKTERISUCNIllH
PRIRODNIH FAKTORA PLANINE
Planinsko zemljište sa svojim klimatskim karakte-
ristikama zahteva posebno znanje o higijeni i prvoj po-
moći II planini. Zbog većih nadmorskih visina, ispre; e-
canosti reljefa, mnogobrojnih prepreka, čestih atmos-
ferskih promena i drugih prirodnih pojava, te zbog ve-
ćeg ličnog opterećenja, ljudstvo je izloženo mnogo ve-
ćem psihičkom i fizičkom naprezanju. Zbog toga ono
mora biti dobro pripremljeno za izvršavanje raznovr-
snih i složenih zadataka u planini, a naročito onih koji
se izvršavaju pod najnepovoljnijim uslovima.
Zbog veće samostalnosti jedinica, otežanog kreta-
nja i oskudnih komunikacija, sanitetsko obezbeđenje u
celini, a posebno pružanje lekarske pomoći i pri najbo-
ljoj organizaciji sanitetske službe vrlo je složeno i ote-
žano se sprovodi. Zbog toga svaki vojnik i starešina
mora da poznaje mere za očuvanje i unapređenje
390
zdravlja, a posebno mere za održavanje lične higijene,
način pružanja prve pomoći i evakuacije II planini.
Na ljudski organizam II planini utiču uglavnom sve
geografsko-meteorološke karakteristike i specifičnosti
određenog planinskog rejona, zavisno, prvenstveno, od
nadmorske visine (temperatura, vlažnost i stanje vaz-
duha, oblik i karakteristike zemljišta, hidrografija, po-
šumljenost, trajanje godišnjih doba, atmosferske pada-
vine).
Koliko i na koji način će se planinski uslovi od-
ražavati na zdravstveno stanje umnogome zavisi od po-
na, sprovođenja preventivno-medicinskih i drugih
mera za očuvanje i unapređenje zdravlja (lična higije-
na, ishrana, vodosnabdevanje, smeštaj, režim rada i od- (
mora), a posebno od psihofizičke pripremljenosti ljud-
stva za život i rad u planini.
Na život i rad aklimatizovanog i psihofizički dobro
pripremljenog ljudstva II planinama, nadmorska visina,
naročito od 1.000 do 2.000 metara, deluje pozitivno na
I
organizam. Pozitivno dejstvo ispoljava se u poboljša-
nom radu dišnog i srčano-žilnog sistema, povećanom I
stvaranju krvnih elemenata (eritrocita), poboljšanoj
razmeni hranljivih materijala i boljem psihičkom ras-
položenju.
Osim pozitivnog dejstva, planinski prirodni faktori
prouzrokuju kod nedovoljno aklimatizovanog (prilago-
đenog) i obučenog ljudstva za planinu karakteristična
oboljenja, kao što su: prehlade, planinska bolest
(1.000-2.000 m), visinska bolest (preko 3.000 m), snežno
slepilo, smrzotine, sunčeve opekotine, sunčanicu, top-
lotne grčeve, oboljenja koja prenose glodari, životinje,
insekti, krpelji, trovanja biljem, gljivama i upotrebom
mesa zaraženih životinja, te druga oboljenja koja nasta-
ju upotrebom neispravne hrane i vode (zarazna obolje-
391
 nja, gu šavos t), Pored mogućnosti pojave karakt eristič­
nih oboljenja, II planini su povećani rizici od raznovr-
snih povred a i ujed a zmija .
Radi preuzimanja pre ventivnomedicinskih i drugih
mera za očuvanje zdravlja treba poznavati najznačajnije
prirodne eleme n te pl anine i os posob ljenosti ljuds tva,
koji nep osredno utiču na zdravstveno stanje o rganiz-
ma, a to su: nadmorska visina, vazduh, Sunčeva svet-
lost, oblik zemljišta, temperatura, at mosferske pojave i
psihofizička p riprema.
Sa većom nadmorskom visinom vazduh postaje
sve razređeniji, a sadržaj kiseonika se sve više smanju-
je. Istovremeno se barometarski pritisak vazduha i ga-
sova II njem u. a time i kiseonika, smanjuje, što utiče na
fiziološke funkcije organizma
Svaki ljudski organizam specifično reaguje na tak-
va stanja vazduha i, zavisno od određene nadmorske
visine, uglavnom na visinama od 1.000 do 2.000 metara,
kod većine neaklimatizovanog ljudstva javljaju se ma-
nifestacije, kao znak odbrane organizma na novonasta-
le uslove II vezi sa smanjenje m količin e kiseonika i ba-
rametarskog pritiska. To se očitava: ub rza nim i pojača­
nim disanjem. ubrzanim radom srca, ubrzanjem pulsa,
lakim bled ilom i plavilom sluzo ko že, zamaranjem, ne-
sanciom, gubitkom apetita i razdražljivošću.
Ad aptacija organizma u toku 1-2 nedelje uzrokuje
gu bitak sim ptoma i o rganizam se prilagođava poveća­
njem k oličine crvenih krvn ih zrnaca, povećanjem koli -
čine crvenog pigmenta (hemoglobina) i većom sposob-
nošću vezivanja ki seonika iz vazduha II novim uslovi-
m a.
Na visinama preko 3.000 m javljaju se teži znaci
neprilagođen osti organizma koji karakterišu visinsku
bolest, a ispoljavaju se u vidu ned ostatka kise onika u
organizmu, lupanja srca, glavobolje, bezrazložnog srne-
392
ha, o pš te slabosti i p sih ičk ih promena. Ta bolest je ka-
rak teris tična za avija tičare, alpiniste , planinske vodič e
i ljude koji stalno ne borave na tim visinama. Ukoliko
se na visinama obav ljaju teži fizički radov i, simptomi
uzrokovani nesta šicom kiseo nika javljaju se mnogo
brže i jače su naglašeni. .
Mere zaštite sastoje se II postepenom p sihofizi č­
kom prilagođavanju na pojedine nadmo rske visine i
ko n troli ljud stva sa teže ispoljenim man ifestacijama.
Vazduh u planinama je hladniji i suvlji nego u rav-
ničarksim predelima i ko tlinama i stalno je u op štem
i lokalnom strujanju, što povoljno d eluje na ljudski or-
ganizam. Međutim, telesna tečnost sa površine kože
mnogo brže se isparava. naročito pri težim fizičk im na-
porima, što n eupu ćenog pojedinca dovodi na pogre šan
zaključak da se pri fizičkim naporima manje ili uopšte
ne znoje,
Ubrzano isparavanje znoja pri težim fizičkim napo-
rima uzrokuj e gubljenje tečnosti, soli i drugih minerala
iz organizma, što izaziva žeđ, gubitak toplote i grčeve
II mišićima. Kao mere zaštite od preteranog isparava-
nja znoja bitan je pravilan režim fizičkog naprezanja i
odmora, pravilna nadoknada tečnosti i so li u organiz-
mu, prilago đavanje težine rada konkretnim uslovima.
Sunčevi zraci na većim visinama, usled nep osred.
nog dejstva ultraljubičastih zraka i njihovog manj eg
upijanja i prelamanja u č istom i razre đenom vazduhu,
deluju jače na ljudski organizam. Dejst vo Sunčevih zra-
ka pojačava se i zbog njihovog odbijanja od kamenitog
reljeva planine i snežnog pokrivača. Pojačano dejstvo
Sun če vih zraka na neza štićen o ljudstvo izaziva s un č ani­
cu, opek otine, zapaljenje rožnjače i mre žnja če, slablje-
nje vida i sne žno sle pilo.
Mere zaštite sastoje se od: nošenja sunčanih naoča­
ra ili improvizovanih na očara od tkanine ili hartije, no-
393
 šenja kape, šlema sa maskiranom mrežom, rukavica i
pravilne upotrebe druge formacijske odeće i upotrebe
zaštitnih krema, ulja i masti.
Strmi nagibi, teško prolazne komunikacije i savla-
I koje se preduaimaju protiv nepovoljnog dejstva tempe-
đivanje raznovrsnih planinskih prepreka izazivaju poja-
čano psihofizičko naprezanje organizma, a naprezanju
je posebno izložen koštano-mišićni i srčano-žilni sis-
tem, te kod netreniranog i neaklimatizovanog ljudstva
veoma brzo dolazi do zamora i klonulosti. Mere zaštite
jesu specijalno obučavanje, treniranje, aklimatizacija i
upotreba formacijske opreme za savlađivanje određe­
nih prepreka.
Temperatura vazduha u planinama ne zavisi di-
rektno od Sunčevog zračenja već od zračenja zagrejane
zemljine površine. Zemlja neprekidno, naročito noću, a
zimi i u toku dana, gubi toplotu izračivanjem. Deo top-
lote zemlja gubi i isparavanjem.
Planinsku klimu karakterišu brze i velike promene
u temperaturi vazduha. Posebno su velike razlike dnev-
nih i noćnih temperatura (lO-I2'C). Česte, nagle i ve-
like promene temperatura uslovljavaju pojavu prehlad-
nih oboljenja. Temperatura vazduha smanjuje se na
svakih 150-170 m visine za oko jedan stepen Celzijuso-
ve skale.
Mere zaštite sastoje se od pravilne upotrebe isp-
ravne i čiste odeće i obuće, pravilnog režima ishrane,
zavisno od visine letnjih i zimskih temperatura, pravil-
nog režima upotrebe higijenski ispravne vode za piće,
lične higijene i odgovarajućeg smeštaja ljudstva i reži-
ma psihofizičkog naprezanja i odmora.
Atmosferske pojave u vidu vetrova i raznih pada-
vina (kiša, sneg, grad) mogu veoma nepovoljno da de-
luju na ljudski organizam, izazivajući rashlađivanje,
promrzline i prehladna oboljenja, a vlažan i topao ve-
tar - toplotni udar. Mere zaštite identične su merama
\
394
l 395
rature.
Psihološko prilagođavanje vojnika posebno je
važno pogotovo za ljude koji nisu živeli na planinskom
zemljištu. Oni mogu imati predubeđenje o štetnom de-
lovanju velikih visina na ljudski organizam, pa zbog
toga svako oboljenje prog lasiti planinskom bolešću.
Ljudstvo iz ravničarskih predela neugodno se oseća na
oštrim grebenima i iznad okomitih visokih stena, pri
čemu se kod nekih javlja nesvestica i vrtoglavica, što
može prouzrokovati nesreću. Zato vojnike treba poste-
peno upoznavati sa osobinama planinskog zemljišta, a
njihovo poverenje razvijati sve dok ne budu II stanju
da prelaz preko prepreka izvedu sa sigurnošću i lako-
ćom.
Fizička sposobnost postići će se svakodnvnim te-
lesnim vežbanjem, čestim marševima i veranjem, čime
se povećava izdržljivost, a uporedo s tim stiče se i sa~
mopouzdanje vojnika (verača) u vlastite sposobnosti.
2. ISHRANA IODEVANJE LJUDSTVA
Prilikom kretanja i većih naprezanja u planini ish-
rani treba posvetiti punu pažnju. Artikli hrane treba da
budu higijenski ispravni i da zadovoljavaju energetske
i biološke potrebe organizma. S obzirom na to da se
veći deo hrane nosi sa sobom i da će jedinice često
dejstvovati samostalno, treba obezbediti hranu koja se
delimično može nositi u rancu i tako uzimati u više
manjih obroka.
Kada predstoje napomi zadaci, želudac se ne srne
preopterećivati. U obroke zimi treba uvrstiti artikle
hrane sa povećanim sadržajem masti, a leti, naročito u
predelima koji su oskudni vodom, mora se u potre b-
 ljavati hrana sa više ugljenih hidrata i vode, koja ne iz-
aziva veliku žeđ. Za održavanje stalne toplote tela
neophodnija je pravilna ishrana nego odeća. Izvor top-
lote je samo telo, a zadatak je odeće da čuva toplotu.
Nepravilna ishrana ili nedostatak hrane može da pro-
uzrokuje rashlađivanje tela, malaksalost, smrzavanje
pojedinih delova tela, a pri vrlo niskim temperatura-
ma, usled opšteg rashlađivanja organizma, može da na-
stupi i smrt.
Prilikom marševanja ljudstvu se ne srne dozvoliti
da odjednom pije velike količine vode, jer to optereću­
je želudac i srce. Najbolje je da se na zastancima popije
po nekoliko gutljaja vode, tako da je za čitav dan u
srednjim meteorološkim uslovima i pri srednjem fizič­
kom radu dovoljna jedna i po čuturica vode za piće, a
-ako su dani veoma topli, dve i po čuturice.
Na taj način zado VD ljava se polovina potreba orga-
nizma za vodom (druga polovina unosi se hranom), a
ujedno se sprečava prejako znojenje i suvišno optere-
ćenjf srca. Izvori određeni za snabdevanje vodom mo-
<, raju se kontrolisati, a pri upotrebi vode za piće strogo
, se pridržavati propisanog postupka. Voda za piće mora
~~ biti hlorisana. za vreme marševa i veranja, naročito
zimi, ljudstvo ne srne piti alkoholna pića.
Ljudstvo planinskih jedinica treba da poznaje do-
punske izvore hrane (divlje životinje i divlje bilje). Na-
čin raspoznavanja i pripremanja dopunskih izvora ish-
o rane određen je u Sanitetskom priručniku za vojnike,
izdatom 1967. godine.
Odeća vojnika planinskih jedinica sastoji se od vu-
nenih predmeta, a za rublje se koristi pamučni i ple-
teni materijal. Mokra i vlažna odeća prilikom isparava-
nja troši telesnu toplotu. Zato vojnici (naročito zimi),
treba da nose rezervne odećne predmete, da bi se u
slučaju da se preznoje ili pokisnu mogli presvući,
396
Više pari čarapa na nogama može sprečiti cirkula-
ciju krvi i time prouzrokovati smrzavanje. Na golu
nogu ne smeju se obuvati čarape od grube vune, već
se prvo obuvaju tanke i mekane čarape koje potpuno
naležu na noge, a preko njih deblje vunene čarape.
Radi zaštite od vetra i vlage upotrebljavaju se ša-
torska krila, pelerine, vetrovke, vetrene pantalone. Gor-
nja odeća treba da bude lagana i nepromočiva i da
·i omogućava pravilno isparavanje tela.
..!,
\
3. HIGIJENA PRI RAZMEŠTAJU JEDINICA ZA
i ODMOR
I U planini, a naročito zimi na velikim visinama, ne-
I moguće je obezbediti razmeštaj jedinica po naseljima,
pa se pri dužem boravku izrađuju logori i druga sklo-
I, ništa za odmor ljudstva i stoke. Kolibe, šupe i štale tre-
ba pre korišćenja dobro očistiti i pripremiti za smeštaj
(po potrebi izvršiti dezinfekciju i dezinsekciju).
Ako se zimi boravi pod šatorima ili bivacima od
snega, pre ulaska II njih treba dobro očistiti sneg sa ci-
pela, kako se te prostorije ne bi ovlažile. Ukoliko je
moguće, treba predvideti i zasebne zaklone, gde će se
ljudstvo' čistiti od snega i uz vatru sušiti mokre delove
opreme.
Ukoliko se jedinica razmešta u zgradama, treba od-
rediti zasebnu prostoriju za sušenje odela i obuće ili za
to ostaviti odgovarajući prostor II blizini peći ili ognjiš-
ta.
Nužnici se izrađuju na pogodnom mestu, na pro-
pisnom rastojanju od prostorije za stanovanje - bivako-
vanje, pri čemu se vodi računa da u blizini ne budu
opasnih mesta - stena, da se nečistoća pod uticajem
atmosferskih taloga ne sliva u prostorije i da, po mo-
397
Ii
 gućnosti,
vetra,
budu na suprotnoj strani od pravca duvanja
I pored teških prilika, u planini treba redovno od-
ržavati higijenu tela (umivati se, prati ruke i noge i po-
vremeno se kupati).
Naročita pažnja obraća se na čistoću nogu. Pre cl u-
gih marševa noge treba tanko namazati neutralnom
kremom (borogal, pantenoi) ili mašću, jer to sprečava
nastajanje žuljeva. Nokte na nogama treba redovno
podrezivati.
Čistoći rublja i odeće, takođe, treba posvetiti paž-
nju. Pri kraćem zadržavanju u planini treba zameniti
veš, a pri dužem zadržavanju organizuje se njegovo
pranje (zimi, u nedostatku vode, koristi se rastopljeni
sneg).
Smeštaj jedinica po higijenskim principima zna tno
je teži na planinskom krasu, koji karakteriše izrazita
nestašica vode. Samo kraško zemljište svojim sastavom
onemogućava zadržavanje vode na površini, tako da
. voda prodire kroz kraške slojeve u dubine i formira
reke ponornice i dubinska vrela. Zbog povećane pro-
pustljivosti vode na kraškom terenu, vode krasa su ob-
ično zagađene, te se hlorisanju tih voda pre upotrebe
mora posvetiti posebna pažnja.
4. PRUžANJE PRVE POMOĆI POVREĐENIM
IOBOLELIM
Zbog brojnih opasnosti kojima je ljudstvo izloženo
u planini raste i broj oboljenja i povreda. Pored toga,
postoje i posebna planinska oboljenja. često i male oz-
lede mogu postati takve da je za pružanje prve pomoći
potrebna stručna lekarska pomoć.
Prva pomoć je veoma važna za obolelog ili povre-
đenog. pa ljudstvo treba da bude obučeno da je pruži.
398
I Priručna apoteka sa svim potrebnim sredstvima uvek
se nosi sa sobom.
Pružiti prvu pomoć znači povređenom zaustaviti
krvarenje, olakšati bolove, smanjiti opasnost od infek-
cije, sprečiti teže komplikacije i pripremiti povređenog
i obolelog za evakuaciju do zdravstvene ustanove.
Opšti znaci oboljenja
Bledilo se najbolje primećuje na sluznici, koja je,
l. inače, ružičasta (unutrašnja strana očnih kapaka, usana
i nosa). Javlja se usled krvarenja, slabosti, trovanja i sl.
I Pomodrelost se primećuje na boji usana, ušiju,
nosa, lica, prstiju, noktiju, a nastaje usled otežanog
ulaska vazduha u pluća ili slabljenja rada srca, što iz-
aziva gušenje.
Ubrzani puls je znak oboljenja ili povrede, a pro-
verava se tako što se arterija sa jagodicama tri prsta
napipa s unutrašnje strane donjeg dela podlaktice. Od-
rasle osobe imaju od 60 do 80 otkucaja pulsa u minuti.
i Usled napora i razređenosti vazduha u visokim plani-
nama puls je redovno ubrzaniji. Kod obolelog puls je
\ najčešće povišen i raste sa povećanjem temperature.
Jedva opipljiv i jako ubrzan puls (preko 140 otkucaja
u minuti) znak je veoma lošeg stanja.
Poteškoće u disanju nastaju često usled povreda.
Isprekidano disanje posledica je velikog gubitka krvi ili
trovanja, a teško disanje karakteristično je za ozlede
glave, grudnog koša, prelom rebara, oboljenja srca i sl.
Povišena temperatura ukazuje na oboljenje, a snižena
upućuje na trovanje, krvarenje i sl.
Povraćanje može biti izazvano oboljenjem proba v-
.
I nih organa, težih povreda mozga, trovanja i sl. Ako
povraćanje ne prestaje, stanje bolesnika je veoma oz- .
biljno.
399
 Sok je posledica te ške povrede. trovanja ili alergi-
je (teži lom kostiju, jaki bolovi, teška trovanja, alergij- -
e
~

ske reakcije). Znaci šoka jesu jako bledilo, niska tem- 'o
N
per atu ra (oko 3S' C), hlad na i znojn a koža, pro širen e ze-
nice, brz i slab pul s, p ovišen o i ubrzano disanj e i po-
vraćanje . Unesreće ni je pri svesti, ali mu je pogled tup,
apatičan. Sok mo že trajati nekoliko sati, a ako potraje
čitav dan, stanje p ovre đen o g je veoma opasno i može
da nastupi smrt
Nesvesticu n ajčešće izazivaju teže povrede, a ,
•
predznaci su: sla bost , vrtoglavica, mu ka i hladan znoj.
Unesrećen i je bled, usn e su mu blede, disanje poviše-
na, a puls jedva opipljiv. Onesve š ć enog treba po ložiti
I ':x:•L"•
•
"'-' a -~2 .
u horizontalni položaj ili s glavom naniže, otkapčati ~
~ ':';::

mu odelo i poprska li ga vodom po grudima i iza vrata.

'o
'"8.
.."
N
8.
Zab raniti davanj e napitaka. Ako p ovređeni (oboleli) ... .
prestane da di še, treba po četi ve š ta č ko disa nje i tek
kad se osv esti dati mu osvežavaj u ć i napitak.
.-
a
~
.-e"o"
o

a
."-eoo

Veštaćkim disanjem mo že se spasiti i prividno '6 ~

~
:tl :tl
mrtav čovek . Izvodi ga jedan ili dva vojnika i to toliko ~
'o
~ s
vreme na dok se ne pojave znaci života (nejednako di- ~ ~
sanje, promen a boje kože, primetan puls), odnosno I I
ci ..;
znaci sm rti. Prije nego što se pristupi ve š tačkom disa-
nju treba očistiti usnu šupljinu. a jezik izvu ći i pričv­ '"
'" '"'"
rstiti ga izvan usta Tempo ve šta čkog disanja mora biti vi vi
takav da se dobije 12 udisaja i izdisaja u jednoj minu ti,
što znači da pojedini udisaji i izdisaji traju pet se kund i.
Osnovni princip ve š tač kog disanja jeste sužavanje i ši-
renje grudnog koša, pri č em u se izbacuje i ub acuje vaz-
d uh u plu ća. Veštačko disanje se često primenjuje is-
tovremeno sa spoljašnjom masažom srca.
Po Hogler-Hlelsovo] metodi (sl. 220) povređeni l ,
leži na stomaku. Klekne se pored njegove glave i pri-
tiska na donju polovicu lopatice, što izaziva izdisanje.
Zatim se p olako prenesu ruke na donji deo na dlak tice

400
401
i povuče lakat povređenog k .seb~ da, mu se rame~a
pod ignu, a time se prou zrokuju širenje grudn og kosa
i udisanje vazd uha. Pokreti se pona,:ljaju svaki.h pet se-
kundi tako d a se u minuti napravi 12 udi saja,
silvestrova metoda vešta čkog disanja (sl. 221 na-
jpoznatija je i naj č e š ć e se p rimenjuje, a izvode je jedna
ili dve osobe, naizmeni č nim dizanjem. i spuštanjC;ffi
ruku. Pod leda se obično podmetne neki predmet, sto
je naročito važn o kod davljenika.
Veštač ko disanje us ta na usta i usta n a nos jesu
najefikasnije me tode ve šta čkog disanja. Izvode se na
sledeći način: spasilac klekne pore d glave povreden og,
jednom rukom pridržava čelo zabačene glave unazad,
a drugom p ritiskuj e i pod iže donju vilicu nap red: .o d.
nosno prema go re, pri čemu palcem .iste ruke prIlj~b­
ljuje jedn u usnu povredenog uz drugu. Od ma h ';"tlm
spasilac ud ahne , sagne se, svojim us!'ama obuhvati r;aos
povre đenog i ud uvava vazduh u njegova pluča (slika
222). . Uduvavanje vazduha kroz nos ponavlja se onoliko
Pri tome spasilac p osmatra grud ni ko š povr~de:
nog, koji se za vreme udu vavanja mora primetn o šir iti
i ukoli ko se on ne širi nego trbuh, glavu povredenog
t~eba jo š zabaciti unazad, zatim spasilac odmakne usta
Sl. 222. - Vešta čko disanje usta na usta
402
.
Sl. 223. - Veštačk o disanje usta na usta
lod nosa povređenog, okrene se II stranu i ponovo
'udahne, pa zatim opet uduva vazduh povredenom, i to
ponavlja sve dok je potrebno.
p uta u minuti ukoliko spasilac prirod no diše (oko 12
puta ). Ako se pri likom ud uvavanja i po red jakog zaba.
civan~a. glave ne širi grudni koš ne go trbuh, moraju se
?tVO~tl usta povređen og, izvući jezik što više i p ridr-
zavati ga u tom polo žaju p ritis ko m d onje vilice dokle
go d se vazduh oduvava kro z nos.
Oživljavati se može uspešno i veštačk im disanjem
~sta na usta: .Razlika je u tom e što spas ilac kažiprstom
I palcem pritiska obe nozdrve, podupire čelo povrede.
nog dok svojim ustima uduvava vazduh kroz njegova
usta. za to vreme drugom rukom pridržava donju vi-
licu povučenu natrag (sl. 223).
. Povred eni (bolesni), koji je povraće n veštačk im di.
sanjem ne srne ostati sam jer disanje može ope t da
prestane. U tom slučaju treba nastaviti ve šta čko disa.
nje.
Znaci prividne smrti (nesvest, bledil o široke zen i-
ce, mlit avost i hladn oća udova) ne smeju' biti znak za
403
 Šok je posledica teške povrede, trovanja ili alergi-
je (teži lom kostiju, jaki bolovi, teška trovanja, alergij- -
o
~

ske reakcije). Znaci šoka jesu jako bledilo, niska tem- 'o
N
peratura (oko 3S' C), hladna i znojna koža, proširene ze-
nice, brz i slab puls, povišeno i ub rzano di sanje i po-
vraćanje. Unesrećeni je pri svesti, ali mu je pogled tup,
apatičan. Sok mo že trajati nekoliko sati, a ako pot raj e
čitav dan, stanje povređenog je veoma opasno i može
da nastu pi smrt.
Nesvestlcu najčešće izazivaju teže povrede, a ,
•
predznaci su: slabost, vrtoglavica, muka i h ladan znoj .
Un esreće n i je bled, usne su mu blede, disanje po više-
no, il puls jedva opipljiv. Onesve š ćenog treba položiti
I i
'•L"
.>!
2
~

~
u horizontalni po ložaj ili s glavom naniže, otkopčati

I ~
,," ,

m u o delo i popr skali ga vodom po grudima i iza vrata. '2-"

Zabranili davanje napitaka Ako povređe ni (oboleli)
pre stane da d iše, tre ba p očeti ve šta č ko d isanje i tek
...2- ..•
.e
kad se osvesti dati mu osvežaveju ći napitak. '0 •••" ••
Veštačkim disanjem može se spasiti i pri vidn o
~
'č
~
"
~
o
~ "o
~
m rtav čo vek. Izvodi ga je dan ili dva vojnika i to toliko II 'o
~ II
vremena dok se ne pojave znaci života (nejed nako di- ~ ~
sanje, promena boje kože, primetan puls), odnosno , I
znaci sm rti. Prije nego što se pristupi veštačkom disa- oN ...;
N
N N
nju treba očistiti usnu šupljinu, a jezik izvući i pri čv­
rstiti ga izvan usta. Tem po ve š ta čkog disanja mora biti oi oi
ta ka v da se dobije 12 udisaja i izdisaja u jednoj minuti,
što zna či da pojedini ud isaji i izdisaji traju pet sekundi.
Osnovni princip veštačkog disanja jeste sužavanje i ši-
renje grudnog koša, pri čemu se izbacuje i ubacuje vaz-
duh u pluća Ve š ta č k o disanje se često prim enjuje is-
tovrem eno sa spo ljašnjom masažom srca.
Po Hogler-Htelsovoj metodi (sl. 220) povređeni
\ r
leži n a sto maku. Klekn e se po red njegove glave i pri-
tiska na donju pol ovicu lopatice, što izaziva izdisanje.
Zatim se polako pre nesu ruke na donji deo nadlaktice

400
401
i povuče lakat povređenog k .seb~ da. mu se rame na
podignu, a time se prou~okuJu šlre~Je grudnog ko ša
i udisanje vazd uha. Pok reti se pona,:lpJu sv~klh pet se-
kundi tako da se u minuti n ap ravi 12 udisaja,
Silvestrova metoda veš ta čkog disanja (sl. 221 na-
jpoznatija je i najčešće sc: p~me~juje: a iz~ode je je~na
ili dve osobe, naizm eni čnim dIzanJem. I spuštanJ:ID
ruku. Pod leda se ob ično podme tne neki predm et, sto
je naročito važn o kod davljenika.
Ve šta č ko d isanj e usta n a u sta I us ta n a n os Jesu
najefikasnije metode ve šta čkog disanja. Izvode se na
sledeći način: spasilac klekne pored glave povre đen og,
jed nom ruko~ pridržava ~,:,lo zabače~e glave u nazad,
a drugom pritiskuj e l podiže d on ju ,?ltcu napred: .o d-
nosno prema gore, pri čemu palcem Iste ruke pnlJ~b­
ljuje jedn u usn u povredenog uz drugu. Odmah ~lIm
spasilac udahne, sagne se, svojim uS!1ama obu~vatI ~os
povre đenog i uduvava vazd u h u njegova pluca (sitka
222). . Uduvavanje vazduha kroz nos po navlja se onoliko
Pri tome spa silac posmat,:, grudm k.oš povrede:
nog, koji se za vreme uduvavanja mora pnmetno ŠIriti
i ukoliko se on ne širi nego trbuh, glavu povre đen og
treba još zabaciti unazad, zatim spasilac odmakne usta
Sl. 222. - Veštačko disanje usta na usta
402
.
Sl. 223. - Veštačko disanje usta na usta
! od nosa povređenog, okrene se u stranu i ponovo
ludahn,;" pa zatim opet uduva vazduh povređenom, i to
ponavlja sve d ok je potrebno.
puta u minuti uko liko spasilac p ri rodno diše (oko 12
puta). Ako se p rilik om uduvavanj a i pored jakog zaba.
civan~a. glave ne širi grudni ko š ne go trbuh, moraju se
otvO~lh usta povređen~g, izvući jezik što više i pridr-
žavati ga u tom položaju pritiskom d onj e vilice dokle
god se vazduh oduvav a kroz nos.
Oživljavati se mo že uspešno i ve š tać k im disanjem
~sta na usta;..Razlika je II tome što spasilac kažiprstom
1 palcem pritiska obe nozdr ve, podupire čelo p ovred e-
nog dok svojim ustima uduvava vazduh kroz njegova
usta. za to vreme drugom rukom pridržava donju vi-
licu povu čenu natrag (sl. 223).
. Povre đeni (bolesni), koji je povraće n ve šta č kirn d i.
sanje rn ne srne ostati sam jer disanje može opet da
prestane. U to m slučaju treb a nasta viti veštačko disa-
nje,
Znaci prividne smrti (nesves t, bled ilo široke zeni-
ce , mlit avost i hladnoća udova) ne smeju' biti znak za
403
 prestanak rada na oživljavanju (veštačkom disanju).
Tek kada nastupe sigurni znaci smrti (kad disanje i rad
srca potpuno prestanu), odustaje se od pokušaja oživ-
njavanja.
Mehaničke povrede mogu biti otvorene (rane) ili
zatvorene (prelomi kostiju i dr). Rane mogu da budu
površinske, duboke i prodorne. Prva pomoć kod meha-
ničkih otvorenih povreda sastoji se u zaustavljanju kr-
vavijenja i sprečavanju naknadne infekcije. Ranu na-
jpre treba otkriti, odstraniti sa nje. odeću (~vlačenjem
ili rezanjem po. šavovima), a ako Je krvavljenje Jako,
treba ga zaustaviti. Rana se ne srne dodirivati i ispirati
niti se na nju sipaju dezinfekciona sredstva God, alko-
hol). Sme se samo pošpricati sprejom koji sprečava in-
fekcije. Prljavu kožu oko rane treba očistiti sterilnom
gazom ili vatom namočenom u čist benzin ili alkohol,
ili je premazati jodom. Tek nakon toga rana se može
pokriti sterilnom gazom II više slojeva ili prvim zavo-
jem. U nuždi se može upotrebiti dobro ispeglana ma-
ramica ili neka druga tkanina. Na gazu se prethodno
stavi sterilizirana vata, a zatim se sve povije zavojem.
Na ranu se ne srne stavljati vata ili leukoplast. Ako se
veća rana, koja je jače krvavila, nalazi na ruci ili nozi,
mora se imobilizirati (povređeni deo tela učiniti ne-
pokretnim). Povređenog sa većim ranama treba što pre
. uputiti lekaru,
Površinske rane (ogrebotine) čiste se vatom ili ga-
zom namočenom u benzin, alkohol ili se poprskaju
sprejem. Dozvoljeno je ispiranje samo jako nečistih og- .
rebotina, a kao sredstvo za ispiranje služi prokuvana
voda s blagom rastopinom hipermangana. Velike ogre-
botine prekrivaju se gazom premazanom sulfamid-
skom mašću. Grubi predmeti (drvca, delovi odeće,
zemlja, pesak) iz dubokih rana vade se samo sterilizo-
vanim instrumentom i pomoću sterilizirane gaze.
404
Kad je. rana poprskana sprejom i prekrivena ga-
z~m na k?Ju se može staviti vata, pristupa se previja-
nju, Zavoj pre previjanja mora biti uredno namotan.
Na početku previjanja treba uvek napraviti jedan kruž-
ni uvoj, a zatim previjati u željenom pravcu. Namotani
deo zavoja ~ora. biti uvek sa gornje strane i najčešće
u desnoj ruci, POjedinačni uvoji obično se prekrivaju za
dve trećine širine. Povijanje se završava najčešće pomo-
~u d:a k:aka koj~ se načine uzdužnim rezanjem zavoja
l vezrvanjem, Iepljenjem flasterom ili fiksiranjem sigur-
nosnom iglom (sl. 224).
<. Osno~ni oblici previjanja jesu kružni zavoj koji slu-
ZI k~o početak l završet~k svakog previjanja i spiralni
za~Oj kOJI se .može uvijati naviše ili naniže. Spiralni za-
vOJ upotrebljava se pri previjanju nejednako debelih
delova tela (nogu, ruku), koji se samo na taj način
mogu zaviti (povezati), a da zavoj ne spadne.
Krvavljenje nastaje pri potpunom ili delimičnom
prek!danju zidova krvnih sudova. Od njihovog broja,
debljine i namene - da li su žile za odvod (arterije) ili
z.a dovod krvi (vene) zavisi i jačina krvavijenja. Krvav-
ljenje I~ rana u spoljnu sredinu naziva se spoljašnje kr-
va~IJenJe, dok tupe povrede, naročito glave, grudnog
kosa (prelom rebara), trbuha (pukla jetra, slezina i dr.)
Ih zatvoreni prelomi većih kostiju (naročito butne kos-
ti) uzrokuje unutrašnje krvavijenje. Prva su očita i od-
mah upozoravaju, a druga se otkriju tek kada se pojave
I,
prvi znaci vehkog gubitka krvi. Ti znaci su jako bledilo
kože, usnica, desni i padanje temperature tela. Povre-
đeni je nemiran i prevrće se, žali se da se loše oseća
i da ima vrtoglavicu. Pri promeni položaja vrti mu se
I
pred očima i šumi mu u ušima. Žedan je i umoran. Di- j
I sanje je brzo i lako se onesvesti.
I
i
. Mala krvavijenja zaustavljaju se i obično postavlja,
mm zavojem, Ako je krvavljenje jače, napravi se kom-
I
I
405
l
 ,

po četa k
l
I d)Spifalnl:avoj pete elSpiralnl 2llYIlj kolena

1 ,
#
. ' .(,
.. - - ::

l
\
-
I
završeta k

a)Postavljanje elasti č nog zavoja gJ Pmćka lO nos ~I bradu'

/

.,
SL 224a. - Upotreba yaz.nih vrsta zavoja Sl. 224b, e, d. e f g. - Upotreba raznih vrsta zavoja

406 407
 bude očuvana cirkulacija krvi, odnosno da se pipa
pul s.
Upotreba (pos tavljanj e) Esmarhove poveske oprav-
dana je samo za zaustavljanje krvavIjenja usled povre-
da kod kojih je noga ili ruka razmrskana, zgnječena ili
odse č ena (sl. 227).

Sl. 225. - Kompresiia po moću za-

voja na ranu

presioni zavoj, koji jače pritiska samo na prede o povre-

đenog krvnog suda u ra ni (sl. 225), il ne podjed nako na
ceo obim ekstremiteta. S njima je moguć e zaustaviti
veoma jak a krvavIjenj a. Kad a krv špric a ili teče u ve-
likim količinama i ima svetlocrvenu boju, oštećena je
ve ća arterija. Tada je život p ovređen og neposredno ug-
rožen, pa je neophodno što pre reagovati. Krvavljenje , .'-' -\
se smanjuje ili zaustavlja tako što se prstima jako pri-
',1""" .~
-I •.
\, 'c, ', ~'
tisne na prese č enu žilu nekoliko centimetara iznad .. , ".",\"v\ \\
rane, u pravcu srca. Zbog toga se mora poznavati kuda
se kreću krvni sudovi (sl. 226). SI. 227. - Postavljanje Emarkove '
poveste
Na ranu tre ba pritisnuti jastučić prvog zavoja, ste-
rilnu gazu napravljenu u više slojeva ili je zaviti steril- J
nim zavojem. Ako se time ne raspolaže, stavlja se bilo
koja druga tkanina koja se nađe pri ruci. Posle toga,
jastuči ć se prstima jače pritisne, a povređena ruka ili Sl. 226. - Mesta na kojima se za-
noga podigne. Pritisak prstim a smanjuje se uz pomoć ustavlja krvarenie pritiskom arteri-
Je Ut kost
kompresivnog zavoja. Mora se paziti da se kompresioni
zavoj ne postavi pretesno jer bi se time krvni tok sko-
ro potpuno zaustavio, a taj deo tela bi nakon d va sata Ruku ili nogu iz koje rana ja če krvari treba pos le
mogao da odum re. zato se, kada se stavlja kompresio- zaustavljanja krvavijenja imobilisati.
ni zavoj, mora češće kontrolisati, jer u delu tela (na- Od infekcija najop asniji je teta nus, čiji se bacili n a-
jčešće ekstremiteta) isp od mesta povrede mora da laze u konjskom izme tu, zemlji i zarđalim železnim

408 409
predmetima. zato uvek kada je hrana sumnjiva povre-
đenog treba uputiti lekaru.
Prilikom padova u planini često nastaju prelomi i
i š č aš enja, Prelomi su naj češći na nogama i rukama. Po-
stoje zatvoreni prelomi, kod kojih ko ža ostaje nepovre-
đe na, i otvoreni prelomi, kod kojih je koža razderana,
pa se često može vide ti i kost.
Znaci preloma jesu: izn enadan i jak bol, nesposob-
nost slomljenog uda za rad, promena oblika i po ložaja,
neprirodna pokretljivost, škri panje kostiju pri pomica-
nju, ote kline i promene boje kože. Kod težih i kompli-
kovanih lom ova povređeni se često nalazi u stanju
šo ka, a na mestu preloma iz rane vire delovi kostiju.
Prva se pomoć sastoji u tome što se slom ljeni ud
odma h imobilizira, bez uravnjavanja ili nameštanja .
Brza imobili zacija smanjuje bolov e i sprečava povredu
krvnih sud ova . Prelo me name šta isključivo lekar, pošto
se prelom prethodno rentgenski pregleda. Im obilizaci- .
ja se izvodi na taj način što se zglobovi ispod i iznad
preloma učine nepok retnim. prvu pomoć u slučaju lo-
mova redo vno treba da pružaju dve osobe, a u nuždi
i jedna, uz pomoć povređenog. Imobiliše se tako što se
slomlje ni d eo tela prethodno oslobodi odeće i obuće:
odeća se prvo skida sa zdrave strane tela, pa tek onda,
sa najvećom opreznošću, sa ozleđenog dela (ako je to
moguće i ako nije hladno). Ukoliko prelom nije otvo-
ren, svlačenj e odeće nije potrebno. Posle toga slo mljen i
d eo tela uhvati se za go rnji i donji kraj i drži zategnut.
Oslonac (sredstvo) za imobilizaciju može se naći na
licu me sta (srnučarsk i šta p, cepin, s rnu č ke, običan šta p)
ili od sanitetskog materijala koji se no si sa so bom
(standard na sredstva za im obilizaciju).
Sredstva za imobilizaciju ne smeju se direktno
stavljati na slomljeni deo tela, već se prethodno mora-
ju uviti (vatom, šalom, ili nekom drugom mekom tka-
410
ninom ) da ne bi oštetila izbočine imobilisanog dela
tel a. Kod svake imobili zacije najvažnije je da o na ob-
uhvati oba zgloba (ispod i iznad povrede). Takav način
imobilizacije istovremen o smanjuje bo love, ne prouzro-
kuje žuljeve i omogućava pravilnu ci rkulaciju krvi. Za
imob ilizaciju najpogod nije su Kremerove upom ice
(šine). Načini imobiliziranja ruke i noge prikazani su
na slici 228, a u svako m slučaj u treba težiti d a se po-
vređeni što pre transportuje u zdravstvenu ustanovu.
Razn e vrste irno bilizacija trouglastom maramom
prikazane su na slici 229.
U planini su č esta i š ča šenja pojedinih zglobova, što
se manifestuje velikim bolom , o te č e no š ć u, promenom
spoljnjeg izgleda i n espo sobn o šć u za pokret. I š č a š e ni
zglob se ne srne nameštati, ve ć se povređen i što pre
u puć uj e lekaru,
Ugan uća izazivaju veliki bol i m ogu potrajati duže.
Ako je uganut gležanj, ne srne se izuvati cipela (naro-
čito ako je č ovek sam), već treba nastojati da što pre
dođe do prve planinske kuće , stanice službe spasavanja
ili lekara. I neznatno uganu ć e, ako se dogodi dalek o iz-
van lekarske pomoći i zim i, na niskim temperaturama,
može imati teške posled ice, Zbog toga treba zabraniti
samovo ljno i poj edina čno od laženje na pojedine vrho -
ve ili s m uča nje .
Prevelike ili neudobne cipele (grub šav, upa o pe-
sak, poderana podloga) m ogu na nozi prouzro kovati
žuljeve. Zbog toga se na duge marševe i naporne uspo-
ne ne srne odlaziti u novim, nelznošenim, niti II suviše
starim cipelama.
Žulj se ne srne bušiti iglom ili drugim nečistim
predm etima. Ako on sam pukne, ne srne se od stranji-
411
 I
a}\lezM:lnje ramena, l'll1đaI<tiCe l
pođoktlce l rougbstom ml::Hamom
alImo billzacija r uke

,,
\,
I
povređene
bl Hvo t an je I podizanje noge
,,
- ,
3

d~je stopalo t rouglO$tom

mara mom

•
~lltnprClYizo.clla Imobil fza c i)e odećom

e)Yezivanje grudnog koio

Sl. 228. - Način i imobilisaciie tr ouglO$tom maramom

Sl. 229. - Upotreba trouglaste marame

4 12 413
J
vati koža nego se žulj uvija (sterilizovana gaza, sulfa-
midska ma st, borvazelin) i os tavi d a se potp uno osuši
i zace li.
Mesto u tel u u koje je zaboden trn , kame n ili sli-
čan pred m et treba dezinfikovati (alko ho l, benzin) i na-
mazati jedom,' Ako pre dme t viri iz kože, t reba ga izvuć i
pomoću prokuvane pincete. II težim slučajevi ma po -
treb na je p omoć leka ra , jer postoji opasnost infek cije
od tetanusa.
Krp elj se čes to zabode u ko žu. On se ne sme izvla-
čit i živ, jer mu se tada otkine te lo, a glava ostaje u ko ži
i prou rokuje upalu. Ukoliko se prethodno umrtvi pet-
ro lejom, jodom ili terpentinom, lako ga je izvući.
Ako u oko upadnu sitni insekti ili čestice prašine.
ne srne se trljati rukom niti maramicom. Najbolje je
pustiti da oko suzi, a prstom ili čistom maramic om la-
gano p relaziti preko spoljne strane kapka u pravcu
nosa Dobro je gornji kapak povući preko do njeg, pri
čemu trun os tane na donjem kapku. Ako se pretražuje
donji d eo oka, o nd a se donji kapak p ovuče nazad, a
pogled u pravi nagore. Ukoliko se trun tr aži u gornjem
d elu o ka , gornji kapak se izokrene preko nokta kažipr-
sta leve ruke ili drvca šibice. a pogled mora biti usm e-
ren na dole. Strano telo iz oka vadi se čist om tkani-
no m.
Insekt iz uha ne srne se vaditi tvrdim predmetom
(šibicom, grančicom), već se u uho nalije malo vode ili
u lja, nakon čega će insekt, kad se glava nagne prema
dole, sam izaći.
Su n čanica je če s ta pojava u planini. Ona nas taje
direktni m dejs tvorn Sunčevih zraka na nezaštićenu gla-
vu. Najbolja zaštita od nj e je prikla dna kapa. m aci sun-
čanice jesu: jaka glavobolja, vrtoglavica, povišen a teles-
na temperatura i nesvestica koja mo že potrajati i du že.
Nastradalog od su nčanice treba o dmah smestiti II se n-
4 14
ku na hladnom i vetrov itom me stu, oslobod iti ga o de-
će koja steže, po ložiti ga s uzdignutom glavom, a na
nju stavljati i hl adne o bloge. Kada se stanje popra vi ob-
01elom se daj e hlad an čaj, limunada, i sl. Obo lelog tr e-
ba politi h ladnom vodom, a ukoliko j e oboljenje te že,
treba ga uputiti lekaru. U težim slučajevima sunčan ica
može ostaviti posledice ili, ređe, mo že se završiti smrću
čiji je uzrok otok mozga Kada ozdravi, bolesnik mora
još nekoliko dana da leži.
Snežno slepllo u planini nastaje dejstvom sun če­
vih zraka na neza šti ć en o o ko. Na golim i snegom po-
krivenim delo vima zemljišta i pri jakom suncu dejstvo
ultraljubičastih zrak a je još jače, jer se odbijaju od
I snež ne površine.
l Na nezaštiće ni m oči ma najpre se pojavi oteklina i
crvenilo, oči počinju suziti, a zbog otoka često se ne
mogu otvori ti. Snežno slep ilo prestaj e posle nekoliko
dana Ako je o ko bil o više časova izloženu dejstvu sun-
čevih zraka, nastaju trajne posled ice na mrežnjači koje
mogu biti uzrok slepila. Prilikom pružanja prve pomo-
ći povređene pren eti u tamnu prostoriju j n a oči im
stavljati hladne obloge od prokuvane vode ili čaja od
kamilice, dok ne spad ne o to k i ne prestanu bolovi . Po-
sle ozdravljenja od snežnog slepila povređeni neko vre-
me mora no siti tamne neo čare,
Snežno slepil o će se i zbeći, ako se po snegu i sun-
cu no se zaštitne nao čare. Umesto njih, mogu se od kar-
ton a napraviti naočare sa malim otvorom za oči.
Kad je vazduh prezasićen vodenom parom , to pao
i ustajao može doći do toplo tnog udara (pregrejavanja
organizma) zbog po remeće nog o davanja toplote . Do
toga d oiazi pred oluju i usled nep ravilnog oblačenja i
marševanja u zakopča nom ode lu, a na ro čito k ada se sa
većih visina dolazi u niže prede le. Znaci topl otnog uda-
ra jesu: glavobo lja, šum u ušim a, zamor, žeđ, drhtanje
415
i opšta slabost. Nekada može doći do pojave grčeva i
gubitka svesti, jakog znojenja i vrtoglavice. Nastradalog
treba odmah preneti na hladno mesto, skinuti mu ode-
ču i polivati ga hladnom 'vodom ili mu stavljati hladne
obloge na prsa i glavu. Ako je nastradali pri svesti, daju
mu se velike količine hladne vode ili slabo zaslađeni
čaj. U težim slučajevima treba pozvati lekara.
Termičke povrede (opekotine) nastaju dejstvom:
plamena, termičkog zračenja, vruće pare i vrelih teć­
nosti. Dele se na tri stepena: prvi stepen (crvenilo
kože), drugi stepen (plikovi) i treći stepen (rane). Kad
opekotine zahvate više od trećine tela najčešće nastupi
smrt.
U planini često nastaju opekotine od sunca, naro-
čito u proleće, prvenstveno kod neupućenog ljudstva i
na nezaštićenim delovima tela. Da bi se izblegle sunča­
ne opekotine. treba se sunčati postepeno, a lice i izlo-
žene delove tela redovno maziti zaštitnom kremom.
Ako je sunce prejako, lice treba zaštiti maskom od
gaze ili maramicom. U slučaju da vojnika zahvati vatra
treba ugasiti plamen šatorskim krilom, ćebetom i sl.
Odelo ne skidati, sem kada je natopljeno hemijskim
sredstvima. Izvući povređenog iz zadimljenog prostora,
staviti ga II ležeći položaj, zaštititi opečenu površinu pr-
vim zavojem ili specijalnim zavojem za opekotine. Ne
stavljati nikakve masti. Skinuti sve što steže (ručni sat,
prsten, kaiš i sl.) Opečene ekstremitete postaviti u uz-
dignuti položaj. Dobar zavoj je najbolje sredstvo protiv
bolova od opekotina. Ne davati alkoholna pića. Opeče­
nom treba davati tečnosti da pije. (voda, čaj). Iz paketića
prve pomoći napraviti slani rastvor i dati mu da pije
(3,0 g soli i 1,5 gr sode bikarbone na 1 litar vode):
Tečnost davati češće, ali u malim količinama da ne bl
izazivala povraćanje. Hemijske opekotine treba 0-
416
bilno isprati vodom. To naročito važi za oči. Opekotine
fosforom treba stalno održavati vlažnim pod dobro na-
topljenom gazom i ispirati 2% rastvaram sode bikarbo-
ne, te odmah skinuti odeću (zadržava fosfor).
Udar groma prouzrokuje opekotine i deluje na
srce i živčani sistem. Ukoliko povređeni nakon udara
groma zamre, treba nastojati da se dovede svesti. Prva
pomoć je izuzetno važna i sastoji se od spasavanja po-
vređenog iz područja zahvaćenog elektikom, oživljava-
nja i saniranja povrede (veštačko disanje i masaža
srca).
Visinska bolest nastaje na nadmorskim visinama
većim iznad 3.000 m, jer je vazduh u tom području sve
ređi i siromašniji kiseonikom, zbog čega raste broj udi-
sanja i povećava se rad srca. Dobra fizička kondicija,
zdravo telo i lagano penjanje omogućavaju uspon na
planine visoke i preko 8.000 m bez upotrebe kiseonika.
Izvesne promene kod ljudi pojavljuju se na visina-
ma preko 2.000 m, kada se organizam prilagođava na
nove uslove.
Znaci visinske bolesti jesu: glavobolja, povraćanje,
slabost, vrtoglavica, netrpeljivost i poteškoće u disanju.
U planini se mora obratiti pažnja na puls, pa ako
je jutarnji za 20% veći od normalnog, ne srne se nasta-
viti veranje.
Pri nepoštovanju pravila prilagođavanja na druga-
čije visinske okolnosti može doći do akutne visinske
?ol~sti čiji. su znaci veliki zamor, slabosti i povraćanje,
jaki bolovi u glavi, neobićno ponašanje (spoticanje pri
hodanju), koža postaje siva, a usne poplave. Čovek do-
nosi neodgovarajuće odluke, neodgovoran je i u sva-
kom trenutku može da padne). Takvu osobu treba od-
mah transportovati u dolinu, pri čemu je treba vezivati
za nosilo. .
ij 417
I
 p~'rted~ :o d dejstva niske temperature
, .' ':' 30'C i ~ anje), zagrevanje treba po četi još na terenu. To
pov~d~ z~;;g de lovanja niskih tempera~ura n~ č o­
večije telo rede su od povreda zbog d elovanja povišene
temperature. : Kod nepravilno. ob~čen og I o~uven~g
ljudstva kojeje. duže vremena izloženo hladnoći, moze
doći d o d ve .vrste povreda - opšte poihla đivanja te la I
lokalnog (smrzotina).
Opšta pothlađivanja nastaju pri dejstvu niskih tem-
peratura na 'o rganizam , tako da pad a ~emperatura.
Opšta p othlađivanja obično idu sa smrzotmama na ru-
kama i nogama. . .'
Covek koji je izložen hladno ći počne se tresti, oseu
zamor, apatičan je i ima neodoljivu želju d a .spa."a, ~to
je kobno za njega. Ima bledu i hladnu sl~znlc u I kozu,
di še je dva p rimetno i polak o, a p uls n;'~.Je spor I slabo
osetljiv. Zamor i pospanost su sve .veCI 1 kad tempera-
tura tela padne do 30' C gubi se svest. Kad te~peratu....a
'?
u unutrašnjosti tela (jedro tela) I'a~e na 2~ I mze,
o tkazuju termoregulacioni m.e ?amzml, a p~~mJe da ~t­
ka zuje i srce. Pri temperatun Jed ra tela (S~I) oko 24 C
potpuno prestaje di sanje. Ako temperatura Jedra padn e
ispod 18' C p re staje život i oživljava nje Je beskonsn o.
Pri pružanju prve pomoći u slučaj.u. opš teg r~shla.
đenja organ izma treba što pre. zagrejan Jedro - ~ tel a
(podići te !TIperaturu. unutrašnJl?stl tel a - unu~rasnJe za-
gre vanj e). Da bi se Jedro zagre!a;J0' povre đeni treb a d a
bude pri svesti. Ako povređem im a tempera~u.ru Izme-
du 35 i 30' C i još je pri svesti, treba ga zavItI. u su hu
toplu ode ć u i omogućiti unutrašnje zagrevanje: Daju
. mu se velike količin e toplih napitaka. Pothlađem se n e
. srne kretati. ne srne se m asirati. piti alkoholna pi ća l
oblagati vrućim rermcformima. Kad se povre.~ eno~
temperatura pod igne na 3,s'C, može se sm atran d a Je
spašen, ali ga treba poslati II s:;lIutetsku .usta:~ovu radi
praćenja i lečenja zbog mogućih komplikacija.
418
<: '. ' Ako je povređeni u nesvesti (temperatura tela ima
. se radi tako što se na prsni. koš i trbu h (preko donjeg
veša, ne na golu kožu) stavlja pet puta previjen č arš av
natop ljen vrućom vodo m d o -+40' C. ako je veo ma hlad:
no ~ do..+50' Co Prek o toga se zakopča odelo, a povre-
dem uVIJe u šators ko krilo i plastičnu foliju, vetrovku
zaštitni ogrtač. Tel o se zavije tako da napolju o staju
ruke I noge, pa se zatim cel o te lo (i r u ke i noge) ć e­
badima zavije i transportuje u bolnicu. Ako transport
traje duže, tada se omo t menja svaki sat, s tim što se
čaršav ponovo natopi toplom vodom iz term os-posude.
Sve vreme povređeni treba da bude čvrsto pokri ven
oko vrata, kako bi se sprečilo isparavanje i hlađenje i
vode.
Ako dode d o zastoj a životnih funkc ija povre đenog,
od nosno do zastoja disanja i rada srca, pristupa se
oživljavanju - d aje se ve š ta č ko di sanje 5-8 puta u mi - '
nuti, a srce se mas ira 30-40 puta u minuti.
Smrzotina je lokalna, hl adnoć om prouzrokovana,
povreda tela. Povredama su najviše ugroženi delovi
tela koji su najudaljeniji od srca: prsti na rukama i no-
gama, uši i nos, brada, o brazi, retko šake i udovi.
Prema dubin i oštećenja tkiva razlikuju se četiri
step ena smrzotina. stepen smrzo tine može se odrediti
tek kada se povređeni del ovi tela polako zagreju. Kod
smrzotma prvog stepena smrznuti deo tela je modar,
hladan i otečen i' u njemu se osećaj u bolovi. Kod sm-
rzotina drugog stepena, koža je otečenija, po vrhu je
odvojena i u njoj se pojavljuje bistra tekućina. Koža
je modrikasto-bela, a smrznuti deo je veom a bo lan.
Smrzotine . prvog i drugog stepena potpuno se sa-
niraju i ne os tavljaju tragov e. U treć em stepenu du-
boki slojevi kože su ošteć eni. Koža je sivo-modre boje,
pokrivena velikim mehurovima, punih sukri čave teku-
4 19
ćine. Koža kroz nekoliko dana pocrni, pojavi s~ gangre- Slabost srca javlja se kod osoba sa srčanom ma-
na i koža otpada. Dublja tkiva su neoštećena 1 zdrava. nom i kod onih koje su preležale neku težu bolest.
U četvrtom stepenu uništena su i dublja tkiva po~ ko- Lice postane bledo i nekad modro, bolesnik teško diše,
žom (mišići, žile, živci kosti) i na d~lu uda razvija se često pati od vrtoglavice, puls mu je sve brži i slabiji,
gangrena, koja prouzrokuje amputaciju. . a gubi i svest. Bolesniku je potrebno mirovanje II po-·
Pri pružanju prve pomoći na terenu sm~ot1ne tr~: lusedećem stavu, na predeo oko srca stavljaju mu se
ba polako zagrevati, po mogućnosti u toploj prostonJI hladni oblozi i daju osvežavajuća pića (crna kafa, čaj s
i uz tople napitke. Smrznute delov~ treba odJ?ah sta- rumom ili rakijom).
viti u hladnu vodu (oko IO'C), u kOJU se dodaje velika Ujed zmije otrovnice prouzrokuje jaka trovanja,
količina nekog sredstva za dezinfekciju. U tu vodu po- pa čak i smrt. Na mestu ujeda pojavljuju se tačkaste
stepeno se dosipa topla voda, tako da se za 1-2 sata za- rane širine 6 do 10 mm, koje malo ili uopšte ne krvare.
greje do temperature đ'd -t40'C, a ona će postepeno za- Oko rane stvara se otok koji se širi i prelazi u mod-
rikasto crvenu :fleku. Pored toga, mogu se pojaviti: sla-
grejati i povređeni deo tela do normalne temperature.
bosti, hladan znoj, vrtoglavica, pojačano disanje, ubrza-
Kada je pothlađeni deo tela zagrejan do normalne tem- ni puls i povraćanje, a u težim slučajevima dolazi do
perature tela, on se. pažljivo osuši, st~riliše i zavije. Sm; šoka.
rzotine se ne smeju brzo zagrevatl, masirati, mazati Jačina otrova zavisi od starosti (starije zmije imaju
mastima i posipati praškom ili trljati snegorn, jer bi se više otrova), vrste zmije i od toga da li je pre toga ne-
time još više povredilo oštećeno tkivo i povećala mo- kog ugrizla i ispraznila otrovnu kesicu (žlezdu). Za oso-
gućnost infekcije. bu težine 75 kg smrtne doze su sledeće:
Povređenom se ne srne davati alkohol, nego veće
količine toplog napitka. Ako se ustanovi da su smrzo-
KOLIClNA OTROVA
tine duboke, povređenog treba prevesti u bolnicu. . VRSTA ZMIJE SMRTNA DOZA U UJEDU
Ljudstvu zahvaćenom lavinom veoJ?? če"sto ?retl
opasnost od gušenja. Kada je povređeni izvucen IZ la- Kobra 15 mg 310 mg
vine treba mu najpre očistiti nos i usta od snega, pa- Mamba 120 mg 1000 mg
.. ložiti ga na tlo i ustanoviti da li postoje neke ~zle~e, Zvečarka 5 mg 12 mg
kako bi se mogao odrediti način veštačkog dl~anja. $arka 75 mg 10 mg
Veštačko disanje se ne primenjuje kada je. grudm koš
povređen ili se primenjuje samo ~a. zdravo) str~nl t.ela: Poskok 75 mg 20 mg
Samozagušenje može nastupIti kada su zaćepljeni
organi za disanje ili kada je pritešnjen .grudni' koš, što Prva pomoć. Kad čoveka ujede otrovnica, on
je obično vezan o s drugim ozl~dama 1 pr;lomlJ?a. U , mora odmah leći i mirovati, jer se tako smanjuje do-
tom slučaju se ne srne pnmenJIvau veštacko disanje, : !' lazak otrova u krvotok. Mesta iznad ujeda, treba pod-
jer bi to moglo izazvati teže posledice. vezati da bi se sprečio odlazak otrova ka srcu i povre-

420 421

_.-
.
đenog što pre evak.uisati u najbližu zdravstvenu ustano- ~lan e vode. Probavne smetnje u viduproliva leče se di- _
vu radi davanja se ruma pro tiv zrnijskog otrova. jetalnom ishranom mirovanjem i upotrebom živo tinj- .
Mesto podveza mora se više puta kontrolisati, jer skog uglja.
zbog oticanja može postati pretesno, Ud ne srne biti ve- U uslovima jake zime, preobil no pije nje hl adne
zan više od 2 časa. Mesto ujeda ne treba krst asto za- vode - naročito snežn ice, a pri dužem zadržavanju u
sccati. niti ranu isisavati . ili paliti. Ne srne se piti alko - planini, može izazvati i zatvor.
hol, jer on širi krvne sudove i pove ćava širenje otrova.
Davanje seruma može da izazove alergiju, što nije zna-
čajno. s obzirom na to da serum onemogućava smrt od
SADRZAJ PRIRUCNE APOTEKE ZA PLANI NU
zmijskog otrova
Ujedi škorpiona manje su opasno, Znaci trovanja i
om ot sterilne gaze . l
postupak u slučaju tro vanja slični su kao posle ujeda
zmije. prvi zavoj . I
Trovanje jelom najč ešć e prouzrokuje pok vareno prvi zavoj za opekotine ". . I
meso, mesne prerađevine, jela od jaja, ml ek a i ml ečnih š ' k' hid fil
- Iro l l ro m zavoj . . . l
proizvoda, razna peciva, obično u letnjim me secima. k' hid fil
us l l ro ru zavoj. . . l
Znaci trovanja poja vljuju se pola sata, pa i nek oliko zavoj raznih veličina . više
sati posle uzimanja pokvarene hrane, a ispoljavaju se omo t sterilne vate . l
jednim ili sa više znakova - s labo šću, p o vrać anj em , gr- omot leukoplasta . l
čev ima u stomaku, prolivom, bolovima u mišićima. br- bo č Ica
' . d ove tm . k ture
JO . l
zim, ubrzanim ili teško osetljivim pulsom , povišenom
temp eraturom, itd. bočica benzina ili medicinskog alkoho la . l
Kao prvu pomoć treba izazivati povrać anj e , uzima- tuba sterilnog borvazelina . l
ti životinjs ki ugalj, piti hladan nezašećeren čaj ili vod u. tabl et a protiv bo lova . 10
Ako postoji mogućnost u roku od po la časa popiti 10 pincepta . l
ka psula od po 250 mg antibiotika širo kog spe ktra (sin- makaze . . . . . . .. . . .. . .. . . . . .. . . . . . . ... . . . .. . . l
gl-doza). sponke (zihernice) . 3-4
Trovanje mogu izazvati i otrovne biljke i gljive.
Znaci trovanja ispo ljavaj u se posle pola sata, a ko d ne- Ako je planirano duže zadržavanje u planini,
može se poneti i: .
kih vrsta gljiva i 24 sata nakon uzimanja.
Loša i neuredna ishrana može izazvati probavne platneni zavoj . l
s metnje (zatvor, grčeve i bolove u sto maku) , koje se hidrofiln i zavoj . 2
mogu reguli sati ve šta čkim izazivanjem p ovraćanja. Ono omot sterilne gaze . l
se može izazvati nadraživanjem grla ili pijenjem mlake

422
I om ot sterilne vate . l

423
 kramerova udlaga (šina)
bočica ricinusovog ulja
paketić životinjskog uglja (Carbo animalis)
pakovanje nekog antibiotika
-tablete protiv bolova
tablete protiv kašlja
tablete protiv glavobolje i temperature
tablete protiv proljeva
špric od 10 cm' za serum
ampule seruma protiv zmijskog otrova
fiole tableta za dezinfekciju vode
424
2
1
I
2
10
10
10
10
I Glava VI
2
20
Organizacija planinske
nastave
za izvođenje planinske nastave naročito je važno
da se izabere dobro mesto za obuku II veranju i kre-
tanju na planinskom zemljištu. Za to se, u blizini kasar-
ne, izrađuju alpinističke prepreke:
kamenjar dužine 10 ID i sa najvišom tačkom do
1,5 m. Na toj prepreci izvode se početne radnje kreta-
, nja po kamenitom terenu i obučava II 'načinu korište-
nja raznih vrsta oslonaca za noge na kamenjaru;
stubovi dužine do 5 mj a sa najvišom tačkom do
1,5 m, na kojim se izvodi početna radnja II načinu ko-
rištenju oslonaca na različitim visinama i promeni os-
lonca za nage;
poprečni prelaz (sl. 230), dužine 6, a visine 3,5 m,
sa jedne strane je ravan, a sa druge ispupčen. Služi za
uvežbavanje vojnika II poprećnom kretanju i korištenju
oslonaca sa pothvatom i nathvatom. Sa strane na kojoj
je ispupčen vojnici uvežbavaju pravilno kretanje na is-
pupčenim stenama i korištenje oslonaca II takvim si-
(
tuacijama;
425
 horizo nta lno uže (sl, 231) dužine 7,6 i visine 5,1 m
(k uri rski pre laz) služi za uvežbavanje načina pre las ka
na ta kvoj prepreci. M ogući načini prelaska jesu: bočno,
prehvatima, zavesom - to su nači ni prelaska prilikom
ko rištenja samo jed nog uže ta i korištenja dva užeta u
oblik u brvna. Vojnici se osiguravaju pomoćnom vr-
pcom;
v is eći m ost o d uža di izrađuje se samostlano ili u
kombinaciji sa osta lim preprek ama. Izrađen je u d va
dela - ravni, du žine 15 i visine 8.2 m i kosi, dužine 10
ill i visine 12 m . Na njima se izvodi obuka u kr etanju
". preko visećih mostića, pri čemu se vojnici postepeno
navikavaju na visin u i održavanje ravnoteže. Svi vojnici
koji prelaze preko m osta m oraju biti osigurani pomoć­
nom vr pcom na osiguravaj uće uže ili čelično uže;
alpinistična ta r ab a (sl. 232) d užine d va puta po 4
Sl 230. - Poprečni prelaz. i hamon/alno uže
i visine 10 m. sa razmakom izm e đu taraba u podnožju
0,5 i na vrhu 1,5 m . Izrađ ena ograda je visine 1,2 m , a
služi za osiguranje vojnika prili kom os iguranja ili raz-
nih drugih manevara na tarab i. Na toj pr epreci izvod e
se po čet ne radnje (na vezivanje ve ra-čki h grupa i stica-
nje osnovnih znanja iz tehnike veranja i spuštanja na
uže tu, a isto tak o i osnovne r adnje u radu sa sajlom).
Razm ak između taraba služi za uvežbavanje radnji u
odžaku širi ne do 1,5 m ;
alp inistič ka prepreka m eđus ob no p ovezan ih
b al vana , visine 12, širi ne 6 m i nagiba 80·, na kojoj se
usavršavaju znanja iz osiguranja i veranja Na a l pinlsti č­
noj tarabi i na međusobno povezanim balvanima treba
utvrditi ili u drvo urezati - zaseć i oslonc e za noge i
ruke. a u pod nožju iskopati ru pu d ubine 30 cm i nasuti
je piljevinom . Na preprekam a su obavezna formacijska
sredstva za osiguranje vojnika - od ozgo i odozdo . Kada
vojnici ovladaju tehnikom slobod nog veranja, prep r eke
Sl. 231. - Viseći most od UŽadi se sav la đuju bez pomo ć nog osiguranja odozgo;

426 427
 ži čara dužine 22,5 i sa najvišom ta čkom 12 m. Na
najvišoj tački spojena je sa visećim mostom, gde je na-
pravljena ograda visine 1,2 m za osiguranje vojnika koji
rade na žičano Na toj prepreci vojnici se uvažbavaju da
pravilno postavljaju vitla kočionog doboša i »Marine-
ra«, a ujedno da pravilno rukuju tim sredstvima prili-
kom dizanja. odnosno spuštanja tereta
Nastavni filmovi I dijapozitivi o veranju re dovno
se prikazuju radi upoznavanja sa pojed inim vežbama i
novinama u planinarstvu.
Za sticanje veračk ih osobina i usav ršavanje obuke
., u veranju mogu poslužiti verački poligoni. To su lake,
bogato raš č lanjene stene, visine H}-30 m, ili manji d e-
lovi ste na visine 6- 10 m.
Početnike treba vaspitavati tako da steknu pravi-
lan odnos prema veranju i da odmah ne upotrebljavaju
klinove i uže, već da poč inju slobo d nim veranjem, bez
ikakvih pomoćnih tehničkih sredstava.
Pr ilikom uvežbavanja razl i č iti h n ačina pobijanja
klinova II sten u i pravilnog zapinjanja garabina za klin,
nastavnik prethodno treba vojnicima da pokaže na čin
pobijanja klinova (prema obliku pukotin e u steni), na
taj način što Će klin pobiti u stenu (10 m iznad pod-
nožja), a zatim pravilno zakačiti garabin za klin i kroz
garabin provući glavno planinarsko uže. Da bi vojnike
uverio II izdržljivost pobijenog klina, nastavnik o d re đu ­
je 8 vojnika koji vuku za glavno planinarsko u že, pri
čem u se klin ne srne izvući iz stene. Prilikom veranja
uže treba da služi samo kao sredstvo osiguranja, pri
čemu se p očetnik osigurava užetom odozgo. da se pri
eventualnom padu ne bi ozledio. za pravilan razvoj ve-
rač a važno je da p oč etnik u slobodnom veranju najpre
stekn e samopouzdanje, a ne da se oslanja na gusto po-
bijene klinove ili zatgnuto uže.
Kada početnik b ez greške savlada određe ni d eo
Sl. 232. - Aplinisdlna taraba stene, visine 8 ili više me tara, osiguran odozgo , treba
a) Veranje ua os iguranje odozgo b) spul lanje užetom el mes to ulasb u od!ak

429
428
to ponovo da uradi slobod nim veranjem, bez užeta
od ozgo, u ul ozi vođe grupe. Pri takvom veranju treba
(nešto iznad polovine visine ste ne) pobiti klin za osigu-
ranje i u njega ubaciti uže sa garabinom zbog even tual-
ne opasnosti. Ako je stena viša od &-8 m, pobija se više
klinova, ka ko bi pad ovi bili što krać i.
Vežbe treba poč injati najlakšim p ravcima. a po ste-
peno prelaziti na teže pravce (teške pukotine, p revi se).
Treb a težiti slobo dnom penjanju, bez pobijanja klinova
za izvlače nj e u žetom. .pri č em u uže treba da klizi kroz ·
ruke nastavnika, koji naročitu pažnju posvećuje osigu-
ranju.
Kada p očetnik dobro savlada slobod no veranje,
postepeno se uvodi na lakše, ali ne suvi še visoke sten e.
On prvo treba d a prođe određenim pravcem kao drugi
verač u navezi, a vo đa grupe ga za to vreme ispituje
kuda bi on išao d a je sam i kako bi birao pravac, pri
čemu mu ukazuje na greške. Kad a početnik bez teško-
ća i gr ešaka savlada određen i pravac kao drugi u na-
vezi, treba to da po novi sa istim vodi č em kao vođa .
grupe. Na taj n ačin stiče se osećanje za o rijentaciju i
pravilno biranje pravca.
za izvođenje vera čke obuke, tj. za vera č e određiva­
ti vojnike posle lekarskog pr egled a i dobrovoljce. Je-
dan nastavnik, po mogućnos ti, treba da rukovo di sa
3-4 ve ra čke grupe, kako bi ih mogao stalno kontroli-
sati.
Nastavnik je odgovoran za bezbednost i obuku
svoje grupe. Kada se na veračkom poligonu nalazi veći
broj jedinica, kao p o moćnici nastavnika mogu se odre-
diti nadzornici koji proveravaju izvo đenje obuke. Oni
ispravljaju greške vojnika . praktično pokazuju radnje
koje nastavnik objašnjava i vrše pom oćna osiguranja
odozgo. za nadzornike se određuju vojnici koji su od -
ličn o završili obuku u veranju.
430
Privremena os iguranja po stavljaju se kao polustal-
na na lakšim de lovima stena i vojnike treba uvc žbavati
u . kretanju preko njih. Svaki vojnik u planinskim jedi-
ni cama treba da bude uvežban u kretanju preko pri-
vremenih osiguranja. Na veračkom po ligonu mogu se :
u ra ? iti i ma rkira ti poje d ine p lan inske peša č ke sta ze.
dužine do 200 m, na kojima vojnici uvežbavaju pravil-
no kretanje, upotrebu os lonaca za noge, prelaženje ka-
men e drob ine, brzinu kretanja i slično . Deo vreme na
treba upo trebiti za obuku u noćnom kretanju.
Padovi se uvežbavaju na alpi nističkim preprekama
ili na pogodnim stenama i snežnim pa dinama (na be-
zop asnom terenu). Na strmoj padini pokrivenoj sne-
?om potraži se mesto gde se on a skoro vertikalno spa-
Ja sa ste nom. U stenu se pobije klin za osiguranje, a na
njenom rubu uradi dobar oslonac za noge. U početku
uvežbavanja vojnika treba pustiti da samo klizi po
snežnoj padini, pri č emu ga gornji vojnik koji osigura-
va zaustavlja užetom . Posle toga treba otpočeti uvežba-
vanje malih sko kova niz strm u padinu, a zatim skaka-
nje sa stene (jedan, dva, pa i više metara) iznad klina
ili verača koji osigurava. Vojnik se osigurava polubi če­
vim čvorom ili oko pojasa i sa klinom u steni.
Pravila i me re bezbednosti pri veranju:
- postupno st u radu;
- prove ra opreme pre i posle upotrebe;
- pregled ljudstva pre početka rad a, a u toku rada
kontrola;
- početak veranja na planinskim preprekama i na
lak šim sten ama do III stepena;
- obavezno do datno os iguranje odozgo ili sa stra.
ne, uz stalno osiguranje od ozdo;
- pri radu na alpinističkim preprekama i II steni
obavezn i su šlemovi;
- koristiti samo ispravnu o premu;
431
 - prilikom veranja i spašavanja koristiti garabine
sa maticom, a na mestima na kojima ne preti opasnost
po život ljudsva, na kojima nema velikih opterećenja i
,, l'\'ilQg I
TEHNICKI KARTON PLANINARSKOG UŽETA
gde ne preti opasnost od otvaranja garabina, mogu se
koristiti garabini bez matice; l. Oznaka užeta
- svaki vojnik prilikom veranja treba da ima kod
sebe najmanje tri pomoćne vrpce; 2. Vrsta užeta

- prilikom veranja koristiti glavno planinarska uže 3. Materijal iz kojeg je uže

debljine 11 mm; ,i "
izrađeno

- svaki klin koji se pobije u stenu pre upotrebe 4. Dimenzije užeta

mora se prekon trolisati. Isto tako treba prekontrolisati 5. Godina izrade užeta
da li svi nađeni klinovi dobro drže ili su već oslabili;
- prilikom veranja i osiguravanja zabranjeno je vi~ 6. Datum kada je uže dato
na upotrebu
kati, pušiti, pevati, odnosno sve ono što bi moglo
omesti pravovremeno intervencije u slučaju pada; .i
- svaki vojnik koji kreće uz stenu mora poznavati 7. Vreme upotrebe užeta
sve čvorove, znati načine spašavanja i ukazivanja prve
pomoći.

Uspon Silaženje

8. Usponi i silaženja užetom

I
9. Zapažanja prilikom upotre?e
I
•
I
užeta (pad i razna oštećenja .
Datum Overa Datum Overa
i 10. Datum tehničkih pregleda
i'
i overa
,I
.
I,
i
NAPOMENA! Za svako planinarska uže ust~java se I vodi TE!!-
NICK! KARTON. Na jednom kraju už 7 . ~ora bl.t.l obeleženo tankim
Iime~~:i~~~k~u\~ij:s~~~ d~~~~~~~eo::%~C~k~~k~~ijeobele-
ženo i nema ustrojen tehnički karton. . k
Rubrike 7 i 8 mogu se išpartan sa zadnje strane art.ona.

432
433
 Teh nički urednik
Branko Vuko ičić . d ip l. graf. In g.

Korek tor
Rajko Vu kota

. !

Stam panje završeno februara 1990.

Sta mpa: Vojna štamparija - Beograd