Друга недеља наставе

СТАТИЧКИ НЕОДРЕЂЕНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

УВОД У МЕТОДУ СИЛА

У оквиру предмета Основи отпорности конструкција, доминантно се разматрају

гредне конструкције линијских, раванских и просторних конфигурација.

Појам статичке неодређености

На слици 2.1а приказане су пресечне величине у зглобној вези две греде оптерећене
просторно; на слици 2.1б приказане су пресечне величине у греди оптерећеној просторно;
на сликама 2.1в,г приказане су пресечне величине у зглобној вези две греде равански
оптерећене и на сликама 2.1д,ђ приказане су пресечне величине у греди оптерећеној у
равни.

Слика 2.1 Пресечне величине у гредном носачу

Конструкција је статички одређена ако се све статички непознате величине могу

одредити из расположивих статичких услова (једначина) равнотеже.
Конструкција је статички неодређена, ако је укупан број непознатих величина
већи од броја расположивих статичких услова равнотеже.

11
 На левом делу слике 2.2 је приказано неколико статички одређених, а на десном
делу и одговарајућих статички неодређених случајева конструкција напрегнутих на
савијање (Сл. 2.2в, г, д).

Слика 2.2 Примери за статички одређене и статички неодређене конструкције

Решавање статички неодређених конструкција

Две најзначајније методе за решавање статички неодређених проблема су Метода

сила и Метода померања.
У овом поглављу је решавање статички неодређених конструкција применом
Методе сила објашњено у случају линијских статички неодређених гредних носача.

Метода сила
При примени Методе сила користе се следећи кораци у решавању статички
неодређених конструкција:
1. Одредити број статичке неодређености конструкције: k = n – s.

2. Уклонити „сувишне“ везе.

12
3. На местима фиктивно уклоњених „сувишних“ веза треба додати одговарајуће
статичке еквиваленте који замењују уклоњене везе.

4. Дефинисати и исписати допунске услове – једначине по померањима.

i = 0i (i = 0), i = 1,2, …, k. (2.1)

Коначним решавањем оваквог система допунских једначина написаног по

померањима, одређују се све „сувишне“ статички непознате величине. Тек тада је могућа
анализа статички неодређене конструкције по питањима напона и померања.

За разлику од примене Методе сила, при примени Методе померања за „сувишне“

непознате величине се узимају фиктивна линијска и угаона померања (транслације и
ротације), која се појављују на местима уклоњених веза.

Статички неодређене линијске конструкције

Претходна тумачења примениће се на решавање статички неодређених линијских

конструкција (конструкције са једним или више распона дуж једне линије).

Гредни носачи са једним распоном и допуштеним подужним померањем

Разматра се гредни носач АB (Сл. 2.3).

Слика 2.3 Статички неодређен гредни носач

Уклањањем једне сувишне везе допушта се померање (линијско–транслација, или
угаоно–ротација). Претварање овог гредног носача у еквивалентни, фиктивни, статички
одређен и стабилан носач може се обавити на више начина, што ће у наставку бити
показано.

13
  Замишљено уклањање једног ослонца

Слика 2.4 Замишљено уклањање једног ослонца

Слика 2.5 Увођење допунског услова при замишљеном уклањању ослонца

Допунска једначина гласи да је угиб на крају конзоле једнак нули fB = 0, или

1 = 0. (2.2)

 Замишљено убацивање зглоба

Слика 2.6 Замишљено убацивање зглоба и увођење одговарајућег допунског услова

Допунска једначина по померању у овом случају је:

 1 лево = -  1 десно,
 1 лево +  1 десно = 0,
 1 = 0. (2.3)

 Замишљена трансформација ослонца

Следећи начин за претварање овог гредног носача (Сл. 2.3) у еквивалентни
статички одређен носач је фиктивна трансформација уклештења (замишљеним
уметањем зглоба) у зглобни непокретни ослонац (Сл. 2.7), чиме ће се он претворити у
статички одређену просту греду.

14
 Слика 2.7 Замишљена трансформација ослонца

Допунска једначина у овом случају је да је нагиб над левим ослонцем А једнак нули
(на месту дејства сувишне непознате МА = S1):
 А = 0, то јест,  1 = 0. (2.4)

Гредни носачи са једним распоном и спреченим подужним померањем

 Једанпут статички неодређен носач

Разматра се гредни носач АB (Сл. 2.8), ослоњен у пресецима А и B непокретним
ослонцима, оптерећен по свом распону неким оптерећењем

Слика 2.8 Гредни носач са једним распоном и спреченим подужним померањем

15
  Два пута статички неодређен носач

Слика 2.9 Гредни носач са једним распоном и спреченим подужним померањем уклештен на
једном крају

 Три пута статички неодређен носач

Слика 2.10 Реални гредни носач са једним распоном и спреченим

подужним померањем уклештен на оба краја

16
 Слика 2.11 Неки начини решавања два пута статички неодређеног носача

Уколико је носач који је уклештен на оба краја три пута статички неодређен (Сл.
2.12а), осим уклањања сувишног ослонца (Сл. 2.12б), уклањање три сувишне везе може се
извршити и фиктивним пресецањем носача на произвољном месту распона (Сл. 2.12в).

Слика 2.12 Неки начини решавања три пута статички неодређеног носача

Непрекидни (континуални) гредни носачи са два и више распона

Непрекидним (континуалним) гредним носачима називају се гредни носачи са више

од два ослонца, односно гредни носачи који имају више од једног распона.

17
  Гредни носачи са два распона
Разматра се уопштено један гредни носач са два распона, приказан на слици 2.13 :

а) замишљено уклањање једног ослонца (једне „везе“ са околином)

б) замишљено убацивање зглоба

Слика 2.13 Гредни носач са два распона и могући начини његовог решавања

 Гредни носачи са више распона

Овај непрекидни носач (Сл. 2.14) има N ослонаца, N–1 распон и N+1 компоненту
отпора ослонаца, па је због тога N–2 пута статички неодређен, односно:
n = N + 1, s = 3, k = n – s = N – 2,

Слика 2.14 Непрекидни (континуални) гредни носач и апроксимација ослонца

18
 а) Уклањање „сувишних“ ослонаца
У посматраном случају се фиктивни статички одређени систем може добити
уклањањем N–2 сувишна ослонца, при чему је најпогодније задржати први и последњи.

Слика 2.15 Уклањање сувишних ослонаца

Сувишне непознате (Сл. 2.15) биће отпори уклоњених ослонаца: S1, S2, ..., Si,..., Sk,
односно, Si (i = 1, 2, ..., k = N – 2). Допунски услови произилазе из чињенице да су
вертикална померања нападних тачака на местима сувишних непознатих сила (угиби на
местима уклоњених ослонаца) једнака нули:
f 1 = 0, f 2 = 0, ..., fi = 0, то јест,
 1 = 0,  2 = 0, ...,  i = 0, ...,  k = 0, (2.5)
односно у краћем облику  i = 0 (i = 1, ..., k). (2.6)
На овај начин добијен је систем од k једначинa са исто толико непознатих.
 i = i (S1, S2, ..., Si,..., Sk, q) = 0, (i = 1, ..., k). (2.7)

б) Убацивање зглобова и растављање

Уместо уклањања k = N – 2 ослонца, статички одређени систем се може добити и
фиктивним убацивањем (уметањем) исто толико зглобова, што је могуће учинити на
произвољном месту сваког распона (Сл. 2.16).

Слика 2.16 Убацивање зглобова

Допунски услови по померањима произилазе из чињенице да је греда континуална,

па је и њена еластична линија тиме континуална крива. У складу са ознакама нагиба
савијене греде, допунске једначине имају облик:

i  i , (i 1,...,k) . (2.8)

Слика 2.17 Услов континуалности еластичне линије

19
 Уметањем зглобова непрекидни носач може замишљено да се растави и на низ
самосталних простих греда, а овакав приступ решавању проблема зове се метода
растављања.

в) Метода растављања и образац трију момената (Клапејронов образац)

На посматраном непрекидном носачу са уметнутим зглобовима уочавају се (Сл.
2.18) два произвољна међусобно суседна распона (Сл. 2.18а), са заједничким ослонцем i.

Слика 2.18 Растављање непрекидног гредног носача

Ако се на основу претходно реченог, ова два распона раставе (Сл. 2.18б) над
заједничким ослонцем i, на ослонац i је могуће применити услов

i  i , (2.8)

где су

i  i Mi1, Mi   i q (од задатих оптерећења),

i1

i  i Мi , Mi1  i q (од задатих оптерећења).

i
(2.9)

Подраспони са слике 2.18а, због прегледности се раздвајају на две слике: на једној

слици су приказани само непознати фиктивни моменти над ослонцима (Сл. 2.19а), а на
другој само спољашња оптерећења (Сл. 2.19б).

Слика 2.19 Фиктивни моменти и спољашња оптерећења

20
 Мi 1  li 1 Мi  li 1 М l Мi 1  li
i  
6 E Ii 1 3 E Ii 1
 i qi1 i   3 Ei Ii  6 E Ii
 i qi (2.10)
i

што изједначавањем постаје

Мi 1  li 1 Мi  li 1 l  М l
   i   i 1 i  i qi  i qi1 (2.11)
6 E Ii 1 3  E Ii 1 E Ii  6 E Ii
(i = 1, 2, …, k = N-2 )

Израз (2.11) представља образац трију момената (Клапејронов образац).

После одређивања непознатих момената над ослонцима (Мi-1, Мi, Мi+1) могу се
одредити и одговарајући отпори ослонаца (Yi-1, Yi, Yi+1) применом статичких једначина
равнотеже.
На слици 2.18 је приказано како се реакција Yi у ослонцу i замишљено расподељује
на леву и десну компоненту Yi и Yi .

Yi  Yi Yi .

Гредни носачи са еластичним ослонцима

Разне машинске конструкције, или само неки њихови делови, често су ослоњени на
опруге. Овакве везе конструкције са околином, називају се еластични ослонци.
Задате вредности померања (односно угиба) у овом случају нису једнаке нули, већ
су једнаке скраћењима или издужењима опруга: 0i  ci  Si (i = 1,2).

Слика 2.22 Непрекидни носач са еластичним ослонцима

Укрштени гредни носачи

Слика 2.23 Укрштене греде

21