PSIHOLOGIJA STVARALAŠTVA

1.Vrste kreativnosti
Prema nivou kreativnosti razlikujemo:
1) Ekspresivnu-manifestuje se kroz slobodno i spontano variranje u igri, muziciranju,
crtanju...To je direktan izraz potreba i nagona. Originalnost, veština i kvalitet su nebitni.
2) Produktivna-viši nivo u kome dolazi do ovladavanja određenim veštinama i tehnikama
koje dovode do stvaranja proizvoda, a to znači kontrolu i usmeravanje slobodne igre.
Veština i tehnika ne znače originalnost (zavisi od pojedinca do pojedinca)
3) Inovativna-dosetljivost u rukovanju i kombinovanju materijala, tehnika, metoda.
4) Inventivna-vrhunski domet kontinuiranog razvoja, umetnik ostaje u okvirima
postojećeg pravca koji uvažava određene principe, ali ipak dodaje nešto novo.
5) Emergentna(lat. Emergere-izroniti)-revolucionarni i epohalni pronalazak koji
prevazilazi stari pravac i započinje novi, novu epohu u nauci ili umetnosti. Ovaj oblik
kreativnosti može sadržati prethodne oblike nadarenosti, ali kada nije tako, to se zove
vizionarstvo ili genijalna intuicija.
2. Inteligencija i stvaralaštvo
Inteligencija je sposobnost snalaženja u novoj situaciji gde se staro znanje mora
upotrebiti na nov način i dopuniti novim znanjem. Najinteresantniji je problem odnosa
između inteligencije i stvaralaštva. Značaj inteligencije je veći ako se radi o višem nivou
kreativnosti. Sva istraživanja pokazuju da su svi veliki stvaraoci na testu inteligencije
imali veoma visoke rezultate, dakle, visoka inteligencija je uslov za bilo kakav
stvaralački rad, ali se ovde radi o stvaraocima najvišeg nivoa kreativnosti. Istraživanja u
osnovnim školama pokazuju da je veza između nivoa inteligencije i kreativnih
sposobnosti mala, jer se ovde radi o ekspresivnoj kreativnosti kao dominantnoj. Postoje i
slučajevi ljudi sa visokim nivoom inteligencije, a da su veoma nekreativni.
3. Razvoj stvaralačkih sposobnosti dece.
Sve sposobnosti se razvijaju sa uzrastom, ali postoje i sumnje da nije tako. Utvrđeno je da
su deca od 1. do 3. razreda maštovitija od dece od 4. do 5. razreda. Takođe je utvrđeno da
kod dece 7. i 8. razreda ponovo dolazi do uspona sposobnosti, ali ne kod svih. Pubertet
podstiče razvoj kreativnih potencijala. Sa polaskom u školu dolazi do povećane upotrebe
memorije, pa se spontanost i kreativnost zapostavljaju. Ovaj zastoj u razvoju kreativnih
sposobnosti je veći ako se kod deteta jave izrazitija osećanja nesigurnosti. Kod deteta još
nije odvojeno mišljenje od drugih funkcija, i tako dobija u spontanosti i dinamici.
4. Osnovne karakteristike kreativnog mišljenja.
1) Originalnost-svojstvo kreativnog mišljenja, nešto sasvim novo i značajno. Originalna
misao prevazilazi uobičajene tokove, ali na konstruktivan način.
2) Bogatstvo ideja-ogleda se u broju ponuđenih ideja koje rešavaju neki problem. Ako se
problemu prilazi na više načina, ali u okviru samo jedne strategije, to je fluentnost. Ako
se jednom problemu prilazi na više načina, sa različitih, često suprotnih pozicija, to je
fleksibilnost.
3) Otkrivanje i formulisanje problema-tamo gde običan čovek ne vidi problem, istraživač,
poput deteta postavlja mnogo pitanja. Ali za razliku od deteta on traži i nudi rešenja.
4) Otvorenost za novo i nepoznato-otvoren misaoni sistem kreativne ličnosti nije samo
sklon novim iskustvima, već je sposoban da ih formuliše u nov misaoni sistem.
5) Stvaralačka maštovitost-slikovit oblik mišljenja.
6) Kreativna generalizacija-sposobnost povezivanja i spajanja udaljenih elemenata koji se
ranije nisu povezali-specifična aktivnost uma koja se naziva sinteza.
7) Kreativna diferencijacija-analitička sposobnost da se u jednom tj. istom pronađu
razlike, suprotnosti, da se u ljubavi nađe mržnja, u ružnoći lepota, u sigurnosti
nesigurnost.
8) Kreativna percepcija-specifičan, kreativan način viđenja sveta oko sebe, kreativna
percepcija čini taj svet interesantnim. Suprotan pristup spoljašnjoj realnosti je čisto
prilagođavanje.
5. Značaj umetničke kritike i masmedija.
Naši stavovi i opredeljenja koji se formiraju pod dejstvom stručne kritike i stručnih
interpretacija utiču na naša čula, emocije i mišljenje. Kritikom treba da se bave osobe
koje su nadarene isto toliko kao i sami autori. To treba da budu ljudi sa visokom
inteligencijom i velikim životnim iskustvom. Masmediji su radio, televizija, štampa.
Ljubitelji umetnosti danas smatraju da je u eri masmedija došlo do zloupotrebe i
korupcije. Masmedijima je kritika dobila mogućnost da neprestano deluje na veći deo
publike.
6. Psihološka klasifikacija publike
1) Eksperti-deo publike koji vidi, čuje , oseća i shvata sve što je bitno u delu. Ekspert
shvata umetničko delo kao homogeno jedinstvo u kojem se ceo sadržaj pretvara u oblik.
2) Ljubitelj umetnosti-oni spontano primaju umetničko delo i spontano ga ocenjuju, ali
nisu uvek svesni tehničkih sredstava sa kojima se postižu neki efekti. Ovih ljubitelja ima
sve manje.
3) Obrazovana kategorija (snobovi)-dosta obavešteni, ali nemaju potrebne sposobnosti i
senzibilitet za doživljaj. Oni skupljaju umetničke vrednosti vodeći računa o prestižu
autora.
4) Histerična publika-njima umetnost služi samo kao izgovor i okidač za neke svoje
potisnute nagone i strasti.
5) Publika kojoj umetnost zabava-umetnošću se spašavaju od praznine i dosade. Oni čine
najveći deo publike.
6) Antipublika-ljudi koji su neprijateljski raspoloženi prema umetnosti, oni su protiv
umetnosti.
7. Predmet psihologije stvaralaštva.
Psihologija stvaralaštva pre svega proučava specifičnosti stvaralačke ličnosti. Posebno se
proučava stvaralački proces: neke grane psihologije proučavaju umetnikovo nesvesno i
njegovu latentnu i svesnu umetničku misao. Ova analiza omogućuje bolji uvid u razliku
između centralnih i perifernih značenja umetničkih simbola. Za mnoge psihološke škole
pravi predmet psihologije umetnosti kao dela psihologije stvaralaštva jeste umetničko
delo.
9. Ekspresivna kreativnost.
Manifestuje se kroz slobodno i spontano variranje u igri, muziciranju, crtanju...To je
direktan izraz potreba i nagona. Originalnost, veština i kvalitet su nebitni.
11. Originanost.
Svojstvo kreativnog mišljenja, nešto sasvim novo i značajno. Originalna misao
prevazilazi uobičajene tokove, ali na konstruktivan način.
12. Misaoni dogmatizam.
Zatvoren misaoni sistem ne prihvata informacije koje ne idu u prilog već usvojenom
sistemu. To je misaoni dogmatizam koji je nespojiv sa kreativnošću. Dogmatičan um ne
prihvata informaciju ili je iskrivljuje i tako uklapa u svoj sistem.

PSIHOLOGIJA MUZIKE

3.Zabeleženi su pojedinačni slučajevi izuzetnih muzičkih sposobnosti kod dece

ometene u intelektualnom razvoju. Međutim, kada se uporede muzičke sposobnosti
mentalno ometene dece i muzički darovite normalne dece, uočljive su ogromne
razlike. Ukratko objasni razlike.
Kod zaostalog deteta se pre može govoriti o očuvanju nekih najjednostavnijih vidova
muzičkih sposobnosti (muzička memorija, ritmičke sposobnosti, mehaničko
reprodukovanje), ali nikako se ne može govoriti o visokoj opštoj muzikalnosti.
4. Trema u muzičkom izvođenju.
Svako javno nastupanje izaziva tenziju koja je pozitivna, ali česta su i trajna neprijatna
stanja napetosti, čak i anksiozna reagovanja darovitih i dobro pripremljenih izvođača.
Trema ima tri komponente: fiziološka (ubrzan rad srca, znojenje, drhtanje ruku, nogu),
psihološku (opažanje izvođenja kao ugrožavajuće situacije) i komponentu koja se
izražava u ponašanju (izbegavanje nastupa).
5. Dopuni:
Utvrđeno je da su kod mlađe dece muzičke sposobnosti više povezane sa verbalnim
oblicima inteligencije, a u adolescenciji, i to pre svega kod dečaka, sa spe(a)cijalnim
sposobnostima, tj. sa sposobnostima uviđanja odnosa u prostoru. Ustanovljena je, takođe,
značajna povezanost stvaralačkih vidova muzičkih sposobnosti (komponovanje i
improvizacija) i vizuelno-specijalnih sposobnosti.
6. Navedi najvažnije psihološke testove muzičkih sposobnosti.
Gordonov test elementarnog muzičkog čuvenja, Bentlijev test, Vingov test muzičke
inteligencije
Sišor-precizno merenje osnovnih sposobnosti pri čemu se svaka merena sposobnost mora
izolovati dok ostale kontrolišu. Zaključak se mora odnositi isključivo na sposobnost koja
je predmet merenja.
Menering-svoje testove zasnovao na koncepciji o nezavisnosti 4 osnovna atributa zvuka,
ali ističe da rastavljanje muzičkih sposobnosti na neki broj elemenata bez nastojanja da se
oni povežu, teško da bi se moglo smatrati zadovoljavajućim ishodom psihološkog
istraživanja.
8. Objasni povezanost između intelektualnih i muzičkih sposobnosti.
Između muzičkih sposobnosti i opšte inteligencije postoji pozitivna i značajna, ali niska
povezanost (korelacije u proseku iznose oko 0,30). Visok stepen slaganja ove dve
funkcije ustanovljen je kod izuzetno muzički obdarenih-viskoa muzikalnost je praćena
najvišim stepenom inteligencije. Često se sreću i slučajevi veoma inteligentnih a
nemuzikalnih osoba.
9. Objasni dva shvatanja o strukturi muzičkih sposobnosti.
Atomističko (elementarističko)-muzičke sposobnosti su zbir izvesnog broja nezavisnih
svojstava od kojih svako može da bude prisutno u različitom stepenu kod jedne osobe.
Pod muzičkim sposobnostima se smatraju osnovne, elementarne, senzorne i akustičke
sposobnosti: razlikovanje visine, glasnosti, trajanja i tembra(boje). Predstavnik: Karl
Sišor
Unitarističko (holističko)-muzička sposobnost je opšta sposobnost kompozitnog tipa.
Sposobnost da se doživi i razume muzika, kao i sposobnost estetske procene dela i
izvođenja. Predstavnici: Geza Reveš, Džejms Marsel.
10 Navedi najvažnije rezultate istraživanja E. Kempa (o osobinama ličnosti
muzičara).
U ovom istraživanju su učestvovali profesionalni muzičari različitih profila: izvođači,
kompozitori, dirigenti, profesori, studenti i učenici muzike. Rezultati su ukazali da postoji
centralni profil crta karakterističan za sve ispitane grupe muzičara. Ovaj sklop crta
uključuje introverziju, senzitivnost i inteligenciju.