Јулија Башић

Народни музеј Пожаревац

ПРИКАЗ КЊИГЕ
СПОМЕН ЗБИРКА
МИОДРАГА МАРКОВИЋА
(Виолета Томић, Спомен збирка Мио-
драга Марковића, Народни музеј Пожа-
ревац, 2013; 96 страна текста, репро-
дукције, библиографија, регистар умет-
ника и дела)

Монографија посвећена уметни-

чкој збирци коју је родном граду По-
жаревцу поклонио Миодраг Марковић,
утемељена је на десетогодишњем по- Слика 1. Насловна страна монографије
свећеном раду вишег кустоса ове збир-
ке, историчарке уметности Виолете Томић.
На самом почетку треба подвући значај публиковања монографије о
овом Легату, посебно што се о њему писало само у два наврата, и то кроз два
издања каталога: В. Томић, М. Арсић, Спомен збирка Миодрага Марковића,
Народни музеј Пожаревац 2001; као и каталог који је пратио истоимену
изложбу у Великој галерији Дома Војске Србије: В. Томић, Спомен збирка
Миодрага Марковића (из збирке Народног музеја Пожаревац), Медија цен-
тар „Одбрана“, Београд 2012.1
На 96 страна текста ове књиге, брижљиво су проучени, контекстуали-
зовани и презентовани документи, који заједно са фотографијама, репроду-
кованом архивско - документарном грађом представљају аутентично сведо-
чанство и прецизну подршку утемељеним методолошким приступимa којима
се ауторка водила.

1
Аутобиографија Миодрага Марковића (непубликована) која се налази у власништву пото-
мака породице Марковић, била је од изузетне вредности за хронолошко праћење овог даро-
давца. Породица Марковић уступила је већи део документације, архивске грађе и преписке
коју чува у породичној заоставштини а током истраживачког рада аутора. Архивска грађа
коришћена је и из Министарства спољних послова РС и Народног музеја у Пожаревцу. Пи-
сани рад за државни испит за вишег кустоса историчарке уметности Виолете Томић посве-
ћен је такође овој збирци: „Спомен збирка Миодрага Марковића“ (непубликован) одбра-
њен 2012. године пред комисијом Љ. Миљковић и Т. Цвјетићанин у Народном музеју у Бео-
граду.

229
 Кроз прво поглавље ове књиге Даривање вечности, читалац се упо-
знаје са жељама легатора, дипломатског службеника Миодрага Марковића,
да своју збирку поклони Народном музеју у Пожаревцу, процесом извршења
његове жеље коју су спроводили онерати (његове три најмлађе сестре и бра-
танац), садржајем Легата (уметнички предмети- слике, цртежи, скулптура,
затим стилски намештај, ордење, лична библиотека, теписи) и тражењем
адекватног простора за презентацију збирке. Ауторка је посебан део посве-
тила начинима прикупљања уметнина и пријатељским везама М. Марковића
са уметницима, свечаном отварању Галерије у згради бивше Музичке школе,
кључним личностима које су учествовале у формирању и развоју Легата, Л.
Трифуновићу и М. Б. Протићy, ангажовању М. Марковића при отварању Га-
лерије М. П. Барили, уметничким вредностима ове колекције и самих умет-
ника.
Друго поглавље односи се на биографију Миодрага Марковића, њего-
во одрастање, школовање, високо образовање и дипломатску службу. Иста-
кнут је лични сензибилитет легатора, његова љубав према уметности, по-
магање уметника као неформални мецена, интелектуална упоришта дародав-
ца, племенито настојање и завештање једног визионара.2
Треће поглавље ове монографије бави се карактером збирке, форми-
рањем и презентацијом збирке и ликовног индентитета легата. Истакнут је
значај и величина продукције уметности и иманентних уметника из периода
између два Светска рата. Та дела аутентично сведоче и о личности власника
и духу времена у коме их је прикупљао. Ауторка посебно скреће пажњу на
портрете М. Марковића које су израдили В. Поморишац, М. Петров, М. Ми-
луновић и С. Рајковић.
У следећим поглављима В. Томић даје краће биографије уметника чи-
ја су дела заступљена у збирци, а испраћене су брижљиво одабраним репро-
дукцијама Милана Коњовића, Марка Челебоновића, Мила Милуновића, Јо-
вана Бјелића, Зоре Петровић, Пеђе Милосављевића, Недељкa Гвозденовића,
Ивана Табаковића, Ивана Радовића, Васе Поморишца, Љубице Цуце Сокић,
Михајла Петрова, Јелене Ћирковић, Лазара Личеноског, Бранка Миљуша,
Божидара Продановића, Фрање Радочаја, Светислава Страле…
Последње поглавље посвећено је настанку и развоју Народног музеја
у Пожаревцу, при коме је 1982. године Галерија спомен збирке Миодрага
Марковића отворена за јавност.

2
Даривање збирке М. Марковића подразумевало је поштовање жеља дародавца, да се она
презентује у адекватном изложбеном простору као и да се сходно могућностима, једном го-
дишње, организују самосталне изложбе уметника који су својим делима заступљени у збир-
ци.

230
 ***
Кроз ову по много чему вредну публикацију може се оценити једна,
родном граду завештана лична уметничка збирка, културно добро од великог
значаја, која служи као културна меморија једне заједнице.
Монографија одише особеним квалитетом интерпретације и методо-
лошким приступом уметничком материјалу. Овај легат, а самим тим и прва
озбиљнија публикација о којој је овде речи, слика су колективне идентифи-
кације друштва, за који су морални и интелектуални замах неопходни. Како
је збирка слика из легата Миодрага Марковића представљана само два пута
ван своје матице, и то у Ваљеву 1997. године и у Београду 2012. значај при-
казивања, публиковања и конституисања једне такве меморије самим тим је
већи.
„Спомен збирка Миодрага Марковића“ може послужити као своје-
врсни темељ будућим истраживањима у уметности и о уметности, која је на-
стајала у периоду између два Светска рата, као и историје задужбинарства.
Монографија ће допринети спознаји значаја и значења задужбинарства али и
креирања јединственог односа према музеју као симболу културе једне зајед-
нице.
Књига је настала као резултат заокруженог, целокупног рада вишег
кустоса и историчара уметности Виолете Томић, донедавног чувара ове уме-
тничке збирке и успомене на Миодрага Марковића, његов живот, рад и
посвећеност уметности. Заслугом Народног музеја у Пожаревцу, а након ви-
шегодишњих активности у сврху промовисања Легата, озбиљних истражива-
чких подухвата, реорганизовања сталне поставке збирке, организовања запа-
жене изложбе у Галерији Дома војске у Београду, публиковање ове моногра-
фије одговор je који следи из континуираног рада једне образовне установе.

231