1.Arhitektura 18.

veka
2. Neoklasicizam (u Engleskoj, FrancuskojiNemačkoj)

13.MORRIS, William (1834—96). Engleski dizajner i socijalni reformator, začet-

nik obnavljanja zanatske radinosti I osećanja društvene odgovornosti umetnika i arhitekata.
Morris se najpre inspirisao Buskinom, a za zanate I dizajn počeo se zanimati tokom građenja
svoje kuće (1859). Osnovao je svoje preduzeće 1861, a 1877. je počeo dugu seriju svojih
predavanja o umetnosti i o socijalnim problemima. Vršio je ogroman uticaj. Poslednji od svih
zanata na kojima se okušao bila je oprema knjige (Kelmscott Press,osnovana 1890). V. si. 8,
1 0 -1 2 , 29, 72.

15. Viktor HORTA, Victor (1861—1947). Belgijski

arhitekt. Prve Hortine kuće potiču iz 1886. Tri godine kasnije on počinje da pnm enjuje
gvožđe u svojim arhi-tektonskim konstrukcijama, čime dobija mogućnost da primenjuje krive
linije, kako u unutrašnjosti svojih zgrada, tako i na njihovoj spoljašno-
sti. Njegovi ključni radovi su hotel Tassel iz 1892, hotel Solvay iz 1895.
itd., kao i Maison du Peuple (sedište socijalističke partije) — sve to u Bri-
selu (1896—1899). On kasnije napušta A rt n ouveau, čiju je originalnost prikazao na ovim
zgradama i vraća se klasicizmu. V. si.

19.GROPIUS, Walter (rođen 1883). Studirao arhitekturu u Miinchenu i Berlinu 1903—

1907. Godine 1919. nasleđuje van de Veldea na Umetničkoj školi u Weimaru koju preobraća
u svoj čuveni Bauhaus. Bauhaus, sa nastavnim kadrovima, koji sačinjavaju
Kandinsky,Feininger, Schlemmer i Moholy-Nagy,ubrzo postaje jedan od najvećih središta
internacionalnog modernog pokreta. B auhaus se kasnije seli (1925) u Dessau. Gropius ga
napušta 1928, a na
njegovo mesto dolazi Mies van derRohe. Godine 1933, škola se zatvara a njeni članovi se
rasturaju na sve strane sveta, uoči nacističke oluje. Gropius, kao izbeglica, odlazi najpre u
Englesku, a potom u SAD, gde je predavao na Harvardskom univerzitetu.Gropius je jedan od
tvoraca stila dvadesetog veka, stila, koji je već dovršen i zreo na njegovoj Fagusovoj fabric iz
1911. On je isto tako najimpresivniji zastupnik ideja o društvenim obavezama i
odgovornostima arhitekata.

20.Cikaška škola ima svoj trostruki značaj. Ovde se zadatku projektovanja poslovne,
kancelarijske zgrade pristupilo sa savršeno slobodnim duhom, pa je i nađeno najbolje
funkcionalno rešenje. Prihvaćena je jedna sasvim nova tehnika građenja, koja je savršeno
poslužila postavljenoj svrsi.

18. Nemačka iz prvih godina Werkbunda doista nije bila usamljena u svom traganju za
jednostavnošću i funkcionalnim oblicima stvari za svakodnevnu upotrebu. Holanđani su
počeli davati svoj doprinos od prve dekade našeg veka. Nekako u isto doba spada i početak
danskog doprinosa, a Danska je stalno jačala svoje snage, tako da nekih četrdeset godina
kasnije postaje jedna od vodećih zemalja sveta na polju umetničkih zanata i industrijskog
dizajna (si. 189, 191). Nameštaj i radovi u metalu Johana Rohdea (prvobitno slikar) koji je
poznavao I cenio Gauguina, Van Gogha i Toulouse-Lautreca, kao i holanđske slikare Nabisa
i Tooropa, predstavljaju sintezu velike lepote I zdrave funkcionalnosti. U svojim radovima se
prvo ugledao na grupu iz Pont-Avena, ali je ubrzo shvatio da uvođenje figura opterećenih
simboličnim značenjima nije odgovor na problem dizajna
Najznačajniji potez u Nemačkoj iz tog doba (1907) bilo je osnivanje Deutscher Werkbunda,
udruženja u kome su se susretali arhitekti, zanatlije i manufakturisti gde su razrađ ivane nove
koncepcije industrijskog dizajna, koncepcije ponikle u Engleskoj — uprkos svih sukoba
između Morrisove vere u zanatstvo i nove, isto toliko entuzijastičke vere u mašine — s tim
što je engleski termin dizajn (design) postao opštepriznat jer ga je i Nemačka preuzela, pošto
u nemačkom jeziku nije postojala reč odgovarajućeg značenja. Uvažavanje mogućnosti
koje donosi mašinski rad nije samo po sebi bilo niukoliko novo,a na izvesno estetsko
obožavanje mašine se nailazi sad ovde, sad onde u svim zemljama i u svim dekadama
devetnaestog veka.

8. upotreba gvozdja
Gvožđe je kako dekorativan tako i konstruktivan materijal.Viollet- le-Duc je to uočio i
predložio kako da se oba njegova svojstva iskoriste na istoj građevini (si. 52). Od njega je sve
poteklo. Kasnije, i nezavisno od njega, gvožđe, a docnije čelik, primenjeno na fasadama u
kombinaciji sa staklom, postalo je materijal koji je tehnički najbolje odgovarao za fabrike,
skladišta i poslovne zgrade. Osobina koja mu je davala prednost bila je ta što se od njega
mogla izraditi čvrsta mreža ujednačenih raspona. Ovo preimućstvo samo po sebi nije bilo
estetske prirode, mada je dvadeseti vek u primeni mreže otkrio mogućnos ti estetskog
izražavanja.
U Americi čelik određuje konstrukciju pa samim tim
i izgled, iako je zaklonjen kamenom oblogom fasada; na Maison
du Peuple gvozdeni skelet je vidljiv, a zasluga gvožđa je što oko
ramova i ukrasnih prepleta lebdi muzika na večnu temu Art
nouveaua — temu krive linije koju prati i sama fasada kao
celina

Антони Гауди (кат. Antoni Gaudí i Cornet; Реус 25. јун 1852 — Барселона, 10. јун 1926) био
је шпански и каталонски архитекта, познат по свом јединственом стилу и изузетно
индивидуалистичком дизајну, приказаним у више здања у
престоници Каталоније, Барселони.[1] Саграда Фамилиа (Sargada Familia, 1909), његово ремек-
дело данас је једно од најпосећенијих споменика у Шпанији. Гаудијев рад достигао је велику
распрострањеност и популарност, због чега је дошло до појаве безброј студија посвећених
проучавањем баш његовог стваралаштва. Између 1984. и 2005., седам његових дела је
проглашено светском културном баштином Унеска.[2]

Art nuvoSecesija ili Art nouveau je poslednji umetnički univerzalni pravac koji je uspeo da unese
sopstveni umetnički pečat u sve oblasti modernog života, stvorio je modu i stil života na kraju 19. i
početkom 20. veka iako je u različitim zemljama nastupao pod različitim imenima. Secesija je pravac
koji se odrazio pre svega u visokoj umetnosti arhitekture, slikarstva i skulpture međutim, takođe je
ostavila jasan pečat i u dekorativnoj i primenjenoj umetnosti.
Бечка сецесија позната и као "Синдикат аустријских уметника" био је покрет који је 1897.
године формирала група аустријских уметника који су дали оставку из "Удружења аустријских
уметника", смештеног у бечком Кунстлерхаусу. У овај покрет укључени су сликари, вајари и
архитекти. Њихов званични магазин назван је Ver Sacrum (Свето пролеће) у којем су
представљени високо декоративни радови из тог периода. Бечка сецесија је локална варијација
покрета деветнаестог века међународно званог галицизмом ар нуво (локалне варијације имају
своја имена), а у Србији познатог под именом сецесија за шта је заслужна управо Бечка
сецесија.[1] Једна од главних карактеристика стила бечке сецесије и сецесије уопште је
идеја тоталне уметности

Баухаус или пуним именом Државна школа Баухаус у Вајмару је била државна школа за
архитектуру и примењене уметности, коју је 1919. године у Вајмару у Немачкој основао
архитекта Валтер Гропијус (1883—1970.) а предавачи су били и Кандински и Кле.
Разлог оснивања школе била је идеја о стварању удружења занатлија-уметника под управом
уметника-предавача, у циљу заједничког истраживања професора и студената у примени нових
техника, материјала и облика у архитектури, производњи намештаја и производњи употребних
предмета. Теорија изучавања процеса опажања и боја примењивана су у пракси. Програми по
којима се радило у Баухаусу били су веома напредни за то време.

ARTS AND CRAFT Pokret Umetnost i zanat bio je međunarodni trend u dekorativnoj i likovnoj
umetnosti koji je započeo u Britaniji i procvetao u Evropi i Severnoj Americi između oko 1880. i
1920., a u Japanu se pojavio 1920 -ih kao pokret Mingei. Zalagala se za tradicionalno zanatstvo
koristeći jednostavne oblike , a često se koristila i srednjovekovne, romantične ili narodne stilove
ukrašavanja. Zalagao se za ekonomsku i socijalnu reformu i u suštini je bio anti-industrijski. [1] [2]
[3] Imao je snažan uticaj na umetnost u Evropi sve dok ga modernizam nije istisnuo 1930-ih [4], a
njegov uticaj nastavio se među proizvođačima zanata, dizajnerima i urbanistima dugo nakon toga. [5]

Футуризам је уметнички покрет основан нешто пред Први светски рат у Италији, као
први авангардни покрет. Касније се јавио и у Русији, Енглеској, као и у другим земљама. [1]
Покрет је започео песник Филипо Маринети својим манифестом, објављеним
у Француским дневним новинама Фигаро 1909. године. У манифесту, Маринети је желео да
уздрма учмалу и заосталу Италију и да покуша да је испровоцира да крене у правцу некаквог
напретка, у правцу једне брже индустријализације, бржег техничког развоја, да размишља у
једном садашњем времену и да не буде задовољна својом прошлошћу. „Не желимо део ње,
прошлости", писао је, „ми, млади и снажни, Футуристи". Футуристи су
обожавали брзину, технологију, младост, насиље, аутомобил, авион, индустријски град
итд..Futurizam je jedan od bitnih revolucionarnih pokreta koji su doprineli formiranju novih
estetskih shvatanja u slikarstvu I arhitekturi dvadesetog veka

Кубизам је уметнички правац у модерној уметности у првом реду сликарству, настао

почетком 20. века, који је имао значајан утицај на почетак апстрактног сликарства. Име долази
од речи кубус што значи коцка. Кубизам је поједностављавао облике у интерпретацији
реалности на облике коцке, кугле и ваљка. Настао је 1907. и 1908. године у делима Жоржа
Брака и Пабла Пикаса и свој врхунац је имао 1914. године.Кубизам је била критика класичнога
сликарства, појавио се као реакција на фовизам и потребу за простором у слици и његова
метода је била апстрактна перспектива. Кубизам је поникао из дела и теорије Пола Сезана који
је своја искуства и праксу навео у једном писму 15. априла 1904. године Емилу Бернарду у
коме он пише да се цео реални свет састоји од коцке, кугле и ваљка, односно геометријских
облика на које се сви облици могу раставити да би се насликали. Сезан је умро и после његове
смрти је настао овај правац који је он иницирао у својим делима.
Пуризам је уметнички правац који је настао у Француској 1918. године, а везан је за
сликарство и архитектуру. Идејни творци покрета су француски сликар Амеде Озанфан и
архитекта и сликар Шарл-Едвар Жанере познатији по псеудониму Ле Корбизје Правац је
настао као реакција на кубизам, односно на његову праксу разлагања и деформисања предмета
које покушава да прикаже, за коју је сматрао да као таква ствара уметност која је
превише орнаментична и декоративна. Пуризам се првенствено заснива на неоплатонистичкој
филозофији која у уметничком смислу значи одбацивање реалног представљања предмета и
покушај приказивања „суштине― његовог облика. Овакву естетику покушава да примени на све
облике пластичног израза - сликарство, дизајн и архитектуру.

Де Стајл је назив за групу холандских уметника основану 1917. године у Лајдену (сликари,
вајари и архитекти) око Пита Мондријана и Теа ван Дусбурга. Принципи обликовања слике
(нпр. геометријска јасноћа, хармонија, коришћење примарних боја) преузети су од
Мондријана. Ови принципи су названи неопластицизам, а основе неопластицизма изнесене су
у часопису који је издавао ван Дусбург између 1917. и 1931. Временом су се ти принципи
увели и у архитектуру и примењену уметност, а утицали су и на уметнике Баухауса те
на конструктивистичко сликарство.

Функционализам је стил и теорија у класичној модерној архитектури у којој се у стварању све

подређује функцији. По Луис Саливену „Form follows function‖- форма следи функцију.
Његове основе формулисаао је 1927. године Швајцарски архитекта Ле Корбизије.
Функционализам је утицао на развој савремене архитектуре на развој брутализма и његове
идеје су актуелне и у данашњим данима. Све је подређено функцији и важи ту минимизирање
и поништавање свега што је непотребно. Спада међу авангардну архитектуру заједно са
стиловима као конструктивизам, пуризам, кубизам, рондокубизам .

Paladijanizam (Paladijanski preporod) je stil u arhitekturi 18. i 19. stoljeća koji je inspiriran
djelima talijanskog renesansnog arhitekta Andree Palladija (1508. – 1580.), a usmjeren protiv
razuzdanosti baroknog stila. Obilježava ga oslanjanje na antičke elemente uz moderne inovacije i
monumentalnost.Mnogi arhitekti, poput Inigo Jonesa u Engleskoj, su u potrazi za renesansnim
konceptima oblika pronašli da su Palladijeva djela najreprezentativnija. Njegove jednostavne i
monumentalne građevine su bile snažan primjer na kojemu su gradili neoklasicistički graditeljski
prototipovi. Najvjerniji učenici Andree Palladija bili su engleski arhitekti koji su njegov rad smatrali
mostom između krajnosti klasicizma 16. stoljeća i neoklasicizma njihova doba.Paladijanizam se brzo
proširio, a osobito je bio omiljen kod bogatih patrona kao izraz njihova statusa i moći. Najveći
zaštitnici paladijanizma bili su bogati vigovski zemljoposjednici, naročito grofovi
od Burlingtona, Pembrokea i Leicestera.

Романтизам је културни и политички покрет који је настао у Британији и Немачкој крајем 18.
века, као реакција на рационализам и неокласицизам у ком се потенцирају осећања и слобода
индивидуе у супротности са традицијом неокласицизма који потенцира подвргавање осећања и
слобода стереотипима. Будући да је романтизам посебан начин осећања и схватања природе,
јављају се различите тенденције у свакој од земаља на коју се покрет ширио и у којој се
развијао. Уметнички израз романтизма је обухватао практично све уметности. Јавља се
проблем јединствене дефиниције појма романтичарског феномена - романтизам није настао
истовремено у свим земљама, нити из истих побуда; није био искључиво књижевни или
културни феномен; нити је друштвена, политичка, културна и књижевна ситуација у свим
земљама у време његовог настанка била истоветна. Романтизам је настао из нагомилане
емоционалне и интелектуалне енергије, али није донео готов програм

Кристална палата или Стаклена палата била је зграда направљена од ливеног гвожђа и
стакла која се налазила у Хајд Парку, у предрграђу Лондона. Направљена је за Велику
изложбу 1851. године. Више од 14.000 излагача из целог света су се окупили у Палати од
92.000 m² (7.3 ha) изложбеног простора да прикажу тадашње примере најновије технологије
развијене у индустријској револуцији. Кристална палата у Лондону заједно са Ајфеловом
кулом у Паризу представља основне симболе архитектуре индустријске епохе.
Палата је пројекат Џозефа Пакстона за прву светску изложбу у Лондону 1851. године на више
од 7.3 ha и са потпуно стакленим зидовима и челичном конструкцијом од ливеног гвожђа

Neoklasicizam je naziv za pokret u likovnoj

umjetnosti, književnosti, pozorištu, muzici i arhitekturi u Zapadnom svijetu, koja se crpila inspiraciju
iz "klasične" umjetnosti Antičke Grčke i Starog Rima. Neoklasicizam je rođen u Rimu sredinom
1700-ih, ali njegova je popularnost vrlo brzo rasla diljem Evrope, nakon što je generacija evropskih
studenata likovnih umjetnosti završila svoj Grand Tour u Italiji i vratila se u matične zemlje s ponovo
otkrivenim grčko-rimskim idealima.[2] Pokret neoklasicizma uvelike se preklopio
s prosvjetiteljstvom u 18. vijeku i trajao je do ranog 19. vijeka, te je pri kraju ušao u konkurenciju
s romantizmom. Ovaj se stil u arhitekturi nastavio kroz cijeli 19., 20., sve do 21. vijeka.

Inzenjerska arh.Arhitektura industrijske revolucije je arhitektonski stil koji se samozatajno

razvijao za vrijeme historicizma u 19. stoljeću. Kako je ovaj stil uglavnom bio djelo graditelja-
inžinjera, a ne klasičnih arhitekata, dugo se smatralo kako nije riječ o pravom arhitektonskom stilu.
Također, njegov suvremenik historicizam se držao za puko ponavljanje starijih povijesnih stilova
(„pseudo arhitektura‖), pa se tvrdilo kako je arhitektura 19. stoljeća lišena svakog stila, što je
nepravedno jer su inženjerska dela arhitekture industrijske revolucije izravno utjecala na
razvoj moderne arhitekture , više nego bilo koji drugi stil 19. stoljeća. 19. st. obilježava i istaknuta
podvojenost arhitekture u načinu projektiranja i oblikovanja građevine; tj. kontrast
arhitekture historicizma i novog funkcionalnog industrijskog graditeljstva. Historicističke građevine,
kao u kazališnoj scenografiji, žele dočarati neko prošlo vrijeme. Nasuprot tome, „industrijsko
graditeljstvo‖ je bilo suvremeno i usmjereno budućnosti, te možemo reći da je 19. stoljeće doba
čeličnih konstrukcija i montažne gradnje.

AVANGARDNI POKRETI U ARHITEKTURI20VEK U likovnoj umetnosti izraz ―avangarda‖

tradicionalno se koristi za opisivanje bilo koje nove tehnike i ideje. Neodređena definicija avangarde
u umetnosti bila bi ―stil ili pokret koji u svom izrazu koristi tehnike i nove predmete rada koji se
značajno razlikuju od prethodnih‖, međutim, nikad nismo sigurni da li je definicija konačna i jasna.
Naime, nema jasnog konsenzusa o tome ko odlučuje je li umetnik ispred svog vremena, XX vek

Od 1905. počinje definisanje pravaca u avangardi poput fovizma, analitičkog kubizma, futurizma.
Najkontroverzniji pokret XX veka u umetnosti je bio ―Dada―- pravac koji je pokrenuo rumunsko-
francuski umetnik Tristan Cara (Tristan Tzara) 1916. u Cirihu, kasnije i u Parizu, Berlinu i Njujorku.
Kroz ceo XX vek dominiraju boje, razni materijali, kombinacije nespojivog, Endi Vorhol postaje pop-
ikona, njegov dizajn stvar prestiža, i tako pri kraju veka, tačnije, sedamdesetih godina, počinje
savremena umetnost koja je sama po sebi avangarda.

RANI MODERNIZAM Око 1900. године када је у архитектури цветала сецесија трајала је у
Европи велика дебата о улози архитектуре и архитеката у друштвеном свету. Нарасла је
критика у превеликом украшавању и у вези тога саме примене орнамента у архитектури. Из
различитих перспектива се појављују критике превелике употребе украса у штуку и
осликавањем какво се примењивало у сецесији и трудили су се да успоставе распознавање
особина материјала. У Немачкој је основано удружење уметника и архитеката „Deutscher
Werkbund― 1907. године који се наслања на принципе функционалности у Берлину је од Петер
Бехренса пројектована челично- стаклена хала за „koncern AEG―. 1914. године изложба
Werkbunda била је излог целе једне генерације младих немачких архитеката који ће наступити
после прекида који јемизазвао Први светски рат. Ту је степениште „Стаклене куће― Бруна
Таута које је од новог материјала-стаклених опека.

Модернизам је динамичан и релативан појам који се користи да се означе савремене појаве

у уметности, односно оно што је ново, иновативно у односу на традицију. У том значењу појам
је преузет из француског језика. У немачкој литератури се користио термин модерна. Поред
тога овај израз се користио да означи
и натурализам, декаденцу, импресионизам, симболизам, футуризам, дадаизам, експресионизам,
неоромантизам, надреализам, егзистенцијализам.

ARHITEKTURA 19.VEKA….Na arhitekturu 19. veka uveliko su uticali raniji arhitektonski

pokreti i strani, egzotični stilovi, koji su bili prilagođeni novim tehnologijama ranog modernog doba.
Oživljavanje grčkog, gotskog i renesansnog dizajna spojeno je savremenim inženjerskim metodama i
materijalima. Dve glavne karakteristike razlikuju arhitekturu iz 19. veka; upotreba raznih istorijskih
stilova i razvoj novih materijala i strukturalnih metoda.
Prvi je nastao iz percepcije arhitekta iz 19. veka da mora da nastavi u tradicionalnim stilovima svojih
prethodnika. Elementi ovih ranijih stilova bili su sastavljeni kako bi se pružila atmosfera autoritetima
u gradskim dvoranama (Birmingham), železničkim stanicama (Euston, London), opernim kućama
(Pariska opera) i parlamentima (Parlamentarni domovi, London). Ograničenja ukusa i pažljiva
primena Klasičnih standarda koji su karakterisali 18. vek, ustupili su mesto različitim stilovima koji bi
mogli biti ili čudni, bombastični ili strogi i uopšte modernim očima, koji su radoznali.

Arhitektura 18veka
Od ere renesansne arhitekture do završne faze barokne arhitekture sredinom osamnaestog veka,
većina evropskih arhitekata je na klasične dizajne - naročito zgrade drevnog Rima - gledala kao na
izvor nadahnuća za sopstveni rad. Za primere videti: Neoklasična arhitektura (1640-1850). Ali oko
1750. godine niz značajnih promena doveo je do razvoja novih arhitektonskih ideja. Napredak u
istorijskim i arheološkim saznanjima natjerao je arhitekte da eksperimentišu sa novim stilovima i da
prošire raspon dizajna na različite načine.
Neoklasicizam u Francuskoj pojavio se u ranim do sredinom 18. veka, inspirisan delom i
izveštajima o arheološkim iskopavanjima Herkulaneuma (1738.) i naročito Pompejima (1748.), koja
su iznela klasične dizajne i slike . Vest o ovim otkrićima praćena graviranim ilustracijama široko je
kružila. Francuska antikvarijatkinja, kolekcionarka umjetnosti i amaterska arheologinja Anne Claude
de Cailus putovala je Evropom i Srednjim Istokom i opisala šta je vidio u Recueil d'antikuites,
objavljenom sa ilustracijama 1755. godine. [2]

U 1740-im, stil se počeo polako menjati; dekoracija je postala manje ekstravagantna i diskretnija . Brat
madame de Pompadour, markiz de Marigni , 1754. godine , pratio je dizajnera Nicolasa Cochina i
delegaciju umetnika i naučnika u Italiji , da bi videli nedavna otkrića u Pompejima i Herculaneum u, i
napravio veliki obilazak drugih klasičnih spomenika . Vratili su se puni entuzijazma za novi klasični
stil zasnovan na rimskim i grčkim spomenicima . 1754. godine objavili su manifest protiv stila
Rocaille , pozivajući na povratak klasicizmu . Marigni je, nakon smrti Luja KSV, kasnije postao
direktor zgrada za Luja KSVI. [3]