УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФАКУЛТЕТ ЗА СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

Тема: Разношка на прескоку

Семинарски рад из предмета : Спортска гимнастика

Предметни наставник: Студент:

Проф. др Хаџи Саша Илић Душан Раичевић 6569

Лепосавић, 2015. године

 Разношка на прескоку

Садржај:
1 УВОД......................................................................................................................................3
2 ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА..................................................................................4
3 ОСНОВНЕ ТЕХНИКЕ ПРЕСКОКА...................................................................................5
3.1 Залет................................................................................................................................5
3.2 Наскок на одразну даску и одраз са даске...................................................................5
3.3 Лет од одраза ногама до дохвата рукама.....................................................................5
3.4 Одраз рукама..................................................................................................................6
3.5 Лет после одраза рукама................................................................................................6
3.6 Доскок.............................................................................................................................6
4 САДРЖАЈ И МЕТОДИКА РАДА.......................................................................................7
5 РАЗНОШКА НА ПРЕСКОКУ...........................................................................................10
5.1 Разношка без заножења...............................................................................................10
5.2 Разношка са заножењем ............................................................................................11
6 ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................................14
7 ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................................15

Спортска гимнастика 2
 Разношка на прескоку
1 УВОД

Гимнастика је спорт, чије име потиче од грчке речи која означава вежбање (грч.
γυμναστική). Она укључује извођење вежби које захтевају физичку снагу, спретност и
координацију. Модерна гимнастика укључује вежбе на разбоју, греди, партеру,
карикама, коњу са хватаљакама и без њих (прескок). U старој Грчкој телесна
способност је била високо цењена. Места на којима се вежбало називала су се
Gymnazium-и. Римљани су прихватили ове активности од Грка и користили су их за
припрему својих легија за рат. Падом римске империје нестао је интерес за гимнастику
и постала је више облик забаве.

Гимнастика се јавља већ у старом Египту, али је тада више наликовала на акробацију.
У старој Грчкој гимнастика се упражњавала за одржавање добре телесне кондиције и
увежбавање спортиста, али и као део војне обуке. У старој Грчкој телесна способност
је била високо цењена. Места на којима се вежбало називала су се Гyмназиум-и.
Римљани су прихватили ове активности од Грка и користили су их за припрему својих
легија за рат. Падом римске империје нестао је интерес за гимнастику и постала је
више облик забаве.

Почетак модерне гимнастике

Прус Јохан Бернард Базедов је 1774. године увео телесне вежбе као облик наставе у
школи у којој је радио у Саксонији. Од тог момента почиње модернизација гимнастике.
Германске земље су прве које су увиделе значај гимнастике и почеле да развијају ту
активност. Каснијих година тог века Фридрих Лудвиг Јан из Немачке је развио неке
гимнастичке справе и посебне технике (вратило, разбој, греда, скокови) па га сматрају
оцем модерне гимнастике. Грациознију форму овог спорта која наглашава ритмичке
покрете је развио Швеђанин Гуц Мут. Други Швеђанин, гимнастичар Пер Хенрик
Линг, уводи и вежбе са обручима, чуњевима и малим лоптама, где су важни ритам и
координација. У Европи почевши од 1881. када је отворен први клуб у Берлину,
почињу да се отварају многи клубови.

Ја ћу у овом раду покушати да објасним основне технике разношке на прескоку и

садржај и методе рада.

Гимнастичари прескачу коња постављеног по дужини, висина 135 цм, док

гимнастичарке скачу преко коња висине 120 цм постављеног по ширини. Залет за
прескок и код жена и код мушкараца износи 30 цм. За прескок преко коња, као и
наскоке на греду и разбој, користи се одскочна даска дужине 1.20 м, ширине 0.60 м и
висине 0.21 м. Дрвене је конструкције и прекривена неклизајућим тепихом. У
последње вријеме у употреби су и челичне даске са опругамакоје морају имати исте
димензије.

Спортска гимнастика 3
 Разношка на прескоку
2 ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА

Циљ овог рада је указати на важност учења технике извођења разношка на прескоку. У
раду сам приказао припремне,базичне вежбе како би ученици што брже и лакше
савладали вежбу разношка на прескоску. Такође сам желео приказати како се помаже
ученику који ради задату вежбу, зато што је чување и помагање неизбежно за
савладавање сваке нове вежбе, при чему умење даљим усавршавањем постепено
прелази у навику.

Ефикасност обучавање, трајање преласка од умења у навику зависи од моторичког

искуства и моторичке надарености, узраста обучаване особе (ученика), координационе
сложености кретања посвећености и мајсторству предавача (наставник), нивоа
мотивације ученика.

Основни задатак рада је да припремним и базичним вежбама ученици савладају

технику кретања ( вежбе – разношка на прескоску ) као једна од основних вежби у
гимнастици.

Спортска гимнастика 4
 Разношка на прескоку
3 ОСНОВНЕ ТЕХНИКЕ ПРЕСКОКА

Основе технике гимнастичке дисциплине прескок карактеришу следеће фазе без

обзира о којој се структури прескока ради: Залет, наскок на даску, одскок, лет до
одраза рукама, одраз рукама, лет после одраза рукама и доскок.

3.1 Залет
Залет је важан елемент сваког прескока и од квалитета његове реализације умногоме
зависи ниво репрезентовања технике скока. Дужина залета је најчешће 20 м и на њој
гимнастичари направе 14 до 18 корака зависно од висине, односно дужине корака. При
правилном залету дужина корака се постепено повећава. Последњи корак пред наскок
на даску је по правилу нешто краћи од пртходног што има велики значај у усмеравању
кретања тела у припреми за наскок на даску. Прескоци као што су са та имају већу
брзину и она достиже вредност од 8 м/ сек.У методици рада на обучавању залета веома
је важно уважавања поступности повећања броја корака. Број корака треба да се
повећава увек за два више (3,5,7,9 12 итд) .

3.2 Наскок на одразну даску и одраз са даске

Наскок на даску се реализује у моменту постизања највеће хоризонталне брзине и
веома је битно да се стечено убрзање у наскоку не губи. У моменту наскока на даску,
тело се усмерава напред као резултат скраћивања задњег корака. У току лета, ноге
престижу труп при чему одразна нога сустиже замашну и заједно се истурају напред у
припреми за одскок. Руке се из положаја заручења крећу доле и напред и у моменту
додиривања ногама на место одскока, оне се налазе нешто испред тела.

3.3 Лет од одраза ногама до дохвата рукама

Као и сваки други одскок и одраз ногама се реализује интезивно и са замахом рукама.
Сматра се да правовремени замах рукама повећава ефикасност одраза за 25%. Одраз
ногама и замах рукама код координисаног одскока се завршавају истовремено. Ноге се
на даску постављају паралелно и са одстојањем једног стопала од другог за његову
ширину. Одраз се изводи са предњег дела стопала при чему се колена незнатно
савијају. Место одскока је 2/3 даске односно њен најеластичнији део.

Висина и дужина лета зависи од брзине залета и интезивности одраза ногама. Путања
лета зависи од врсте прескока и његових захтева. Код скокова мање сложености као
што су премети, премети странце, потребна је већа путања лета а код скокова веће
сложености покрета, после одраза рукама путања лета треба да је нижа. У смислу
обезбеђивања веће висине и дужине лета најчешће се повећава растојање између
одскочне даске и справе. По правилу свака гимнастичарка треба тражити дужину
растојања справе од места одскока која је специфична само за њу.

Спортска гимнастика 5
 Разношка на прескоку
3.4 Одраз рукама
Значајна фаза сваког прескока је одраз рукама. Руке се на справу постављају у ширини
рамена. У моменту одраза, глава је нешто повијена напред а тело опружено. Одраз се
реализује пре него што тело прође вертикалу ослонца рукама. Тако реализован одраз
рукама ће допринети повећању висине лета па и успешности извођења технике
прескока.

3.5 Лет после одраза рукама

Лет после одраза рукама представља фазу у којој се реализује техника сваког прескока.
Ова фаза је само резултат ефикасности свих досадашњих фаза и она се оцењује на
основу квалитета њиховог репрезентовања.

3.6 Доскок
Правилним и уравнотеженим се најчешће процењује исправност технике сваког скока
и зато је он важан део процене обучавања. Доскок је увек на предњи део стопала у
растојању од 15-20 цм. Труп је раван, глава усправна а руке у узручењу.

Спортска гимнастика 6
 Разношка на прескоку
4 САДРЖАЈ И МЕТОДИКА РАДА

ОДСКОК

Успостављена координациона усаглашеност опружања ногу и замаха рукама чини

претпоставку добре овладаности технике одскока. Правовремен замах рукама повећава
ефикасност одраза до 25% . Одскок треба да је брз-енергичан и његово трајање је
отприлике 0.10-0.20 сек. Одскок се изводи са предњег дијела стопала и у положају
нешто савијених ногу (угао грчења је 160-170°)

Одскок се завршава проласком центра тежишта тела кроз вертикалу ослонца. Труп је
сво време раван. Руке из задњег положаја пролазе напред и доле савијајући се у зглобу
лакта и унапред, не прелазе висину главе.

У методици рада пракса са најмлађим категоријама гимнастичарки показује да не треба

посебно инсистирати на тачности појединих техничких захтева (руку). Пажњу треба
усмеравати на битне, опште основе а препуштати полазницима слободније кретање
које ће само произвести најрационалнију реализацију.

Са овладаношћу елемената одскока, придржавајући се рукама прелази се поступно на

вежбе повезаности рада ногу и руку.

Корисно средство овладавања одскоком је дуга и кратка вијача. Оно носи у себи и
елементе емоционалности- игре, па је отуда потребно често упражњавање.

Спортска гимнастика 7
 Разношка на прескоку
НАСКОК НА ДАСКУ

Наскок на даску се реализује у моменту постизања највеће хоризонталне брзине.

Смањење брзине пред наскок што је веома чест случај код деце, негативно утиче на
извођење ефикасног одскока.

У моменту наскока труп се нагиње нешто напред (5-20°). Ноге у току лета престижу
труп. Одразна нога сустиже замашну и заједно се постављају на даску.
Руке из крајњег задњег положаја се опружају кретањем доле и напред. У моменту
спуштања ногу на даску руке се налазе у приручењу и спремне су за потпомагање
интезивнијег одскока. У успешности одскока велики значај има висина наскока на
даску. Високи наскок смањује хоризонталну брзину кретања, а сувише низак доводи до
прелетања тела места одскока што умањује ефикасност одскока.

У методици обучавања почети са искораком одразне ноге и руку у заручењу. Затим

повећањем броја корака с обучености одскока са 3 корака залета прећи на изучавање
увек за 2 корака више.

Висина медицинке (15-20 цм) постављена на средини између даске и задњег корака
доприноси стварању осећаја висине наскока.

Место одскока на дасци за прескок је најеластичнији дњо даске (испред тамне

површине врха даске). Стопала у одскоку су размакнута за ширину стопала.

Спортска гимнастика 8
 Разношка на прескоку
ДОСКОК

Правилан и стабилан доскок је значајан показатељ квалитета технике реализације

прескока у целини. Овом елементу се не поклања пуно пажње што не би требало да је
пракса с обзиром да се ради о крајњем ефекту који умногоме одређује висину оцене.
У доскоку ноге су мало раширене (стопала су размакнута 5-10 цм) а колена благо
савијена. Први контакт са тлом је предњим делом стопала.

После амортизације доскока стопала се спуштају на целу површину а пете

састављају.Прсти и колена су растављени у страну. Труп је усправан (значајније
напрезање мишићних група раменог појаса), глава погнута а поглед право. Руке су у
одручењу.
С обзиром да је у доскоку веома значајно држање трупа и главе, методика обучавања
почиње са фиксирањем правилног положаја тела. Затим следе вежбе доскока из
искорака, скока у дубину са обуком амортизације и стабилности, из залета прескоком
малих висина.

На одређеном нивоу обучености приземљења елементарним вежбама прићи поступно

усложњавању задатака путем појачавања захтева: у фази лета ухватити лопту и извести
правилно приземљење, повећавањем висине за скок у дубину и у фази лета реализација
одређеног задатка, доскок са окретом за 90 и 180°, приземљење са реализацијом два
задатка, хватање лопте у лету и приземљење у тачно одређеном простору.
Одржавање равнотеже треба да је фиксирано на одређено време 2-3 секунде.

Спортска гимнастика 9
 Разношка на прескоку
5 РАЗНОШКА НА ПРЕСКОКУ

У структури прескока разношка се сматра најелементарнијом. Са њеним обучавањем је

могуће започети и пре него што се усвоји техника појединих фаза прескока (залета,
одскока и сл) и у недостатку снажних способности.

Коришћењем одскочишта са више платформе могуће је изводити и обучавати технику

разношке у целини.

Залет за разношку изводи се умереном брзином. Одразна даска треба да буде што више
удаљена испред коња. Наскок на одразну даску изводи се нормалном висином
полукруђжне параболе. После одраза са даске, и одговарајуће параболе слободног лета
вежбач дохвата обема рукама испред тела средњи део коња или хватаљке. Потом брзо
подиже кукове у правцу горе изнад коња, тако да му кукови достигну висину нешто
изнад водоравног положаја и изнад положаја раменог појаса. Истовремено мора
снажно и брзо пруженим ногама разножити до максималних могућности. Руке после
одраа ногама са даске морају се пружити према коњу и напетих мишића дохватити
упориште на справи. При дохвату рукама на справу рамена вежбача морају бити што
више удаљена исред вертикалне линије упоришта.

5.1 Разношка без заножења

У тренутку када тело избочено и раширених ногу достигне највишу тачку, а стопала се
приближе рукама и справи, вежбач се мора снажно одвити рукама од справе у правцу
према горе и истовремено замахнути главом назад. Са одразом руку од справе морају
се кукови веома брзо потиснути напред, а ноге енергичним и брзим покретом сножити.
Рукама после одраза од справе замахнути у смеру напред до одручења горе. Такав
одраз целим телом мора се извести због тога да ви се вежвач што пре и на максимално
могућој висини иза коња могао пружити и доћи у вертикалан положај са умереним
увинућем тела ради сигурнијег сокока у почучањ и одручења и одручења иза справа.

Разношка без заножења

Спортска гимнастика 10
 Разношка на прескоку
5.2 Разношка са заножењем
После брзог залета и снажног одраза са што више удаљеном одразном даском испред
коња, вежбач истовремено брзим замахом пружа обе руке снажно напетих мишића у
правцу напред до узручења. Смер одраза ногама са даске мора бити такав да кружна
парабола лета, после одраза, буде у свом почетку усмерена на постизање оптималне
висине и да се кукови вежбача подигну високо изнад справе и изнад водоравног
положаја тела, односно да буду виши од положаја рамена. Непосредно пред дохватом
руку на коња, тело мора бити истегнуто и пружено испред коња, а ноге састављене и
пружене, крећу се у смеру превртања до заножења тако да ви се у тренутку дохвата
рукама на коњама вежбач могао у карличном појасу потпуно пружити и истегнути са
кратким нагласком ногу у бич, тј.заножење. Тело се у том тренутку мора налазити
изнад коња под углом од 40-50 степени у односу на хоризонталу и правац лета. Ноге су
састављене у заножењу изнад горе. При дохвату – судару рукама на коња рамена
вежбача морају бити што више испред вертикалне линије упоришта руку на коњу. У
тренутк када се тело налази у положају увинућа испред коња после завршеног бича,
вежбач мора веома брзо и снажно пружене ноге што више разножити и незнатно их
притезати у смеру предножења, и истовремено се снажно одразити рукама од коња.

Остали део прескока изводи се као код разношке без заножења.

Разношка са заножењем

Спортска гимнастика 11
 Разношка на прескоку
1. Приказ технике

– без заножења

– са заножењем

3. Базична вежба – Повезивање залета са одразом – скок пружено преко ниског

сандука.
Спортска гимнастика 12
 Разношка на прескоку

4. Припремне вежбе

а ) На одскочној дасци – упором на Козлић суножни одскоци пруженим коленима.

б ) Из умапора лежећег за рукама на тлу, в ) Из упора лежећег за рукама на

зибом и одизањем кукова суручни поскоци; тру, зибом и одизањем кукова упор

упор стојећи раскорачно.

5.Помагање и чување – Став дијагонални лицем према коњу и залету, дохватом за

надлактице и кораком искорачне ноге уназад пренети вежбача у доскок.

Спортска гимнастика 13
 Разношка на прескоку
6 ЗАКЉУЧАК

У овом раду сам покушао приказати важност учења разношка на прескоку. Ово је једна
од основних вежби у гимнастици. Разношка на прескоку је свакако једна од најчешће
примењиваних вежби у оквиру наставе физичког васпитања. Вежба представља и тест
којим се могу проверавати психомоторне способности ученика као и и њихово кретно
искуство. У олакшаној форми разношка на прескоку је доступан девојчицама и
дечацима.

Већина данашњих врхунских гимнастичара почела је да тренира још у детињству, што

је у вези са развојем људског тела, посебно кичменог стуба. Дечаци изводе вежбе на
шест справа, а девојчице на четири. Међутим, пре него што пређу на справе, морају да
стекну телесну снагу, издржљивост и гипкост. За све то су им потребне године
напорног вежбања уз помоћ искусних тренера.

Спортска гимнастика 14
 Разношка на прескоку
7 ЛИТЕРАТУРА

1. Петковић, Д., Величковић, С., Петковић, Е., Илић, Х.С., Мекић, Х. (2010).
Спортска гимнастика + I. Ниш: Факултет спорта и физичког васпитања у
Нишу – Центар за мултидисциплинарна истраживања.
2. Величковић, С., Петковић, Е., Илић, Х.С. (2010). Спортска гимнастика – II.
Ниш: Факултет спорта и физичког васпитања у Нишу – Центар за
мултидисциплинарна истраживања.
3. Петровић, Ј., Буђа, П., Радојевић, Ј., Седић, П., Грбовић, М., Пелексић,
Владимир., Мекић, М., Коши, Н. (1985). Спортска гимнастика. Београд: ИГРО
–Спортска књига–.

Спортска гимнастика 15