4.

OBLIK AREALA (TIPOVI AREALA) I VELICINA

Areali se u pogledu oblika medju sobom veoma razlikuju. Neki su u obliku traka, i
pruzaju se duz recnih tokova. Njihova vrsta vezana je za vlazne uslove recnih dolina, uz sam
recni tok (npr. areali topola i vrbe). U nekim zemljama sa manje ili vise suvom klimom, uzan
pojas duz reka zauzimaju galerijske sume, koje su izgradjene upravo od vrsta drveca koje
imaju trakaste areale i ekoloski su adaptirane higrofilnim stanistima, kakva se doline duz reka
zapravo i pruzaju.
Primeri trakastih areala na najbolji nacin pokazuju da oblik areala neke vrste moze gotovo na
savrsen nacin indikovati ekoloske osobine i zahteve date vrste. Postoje dva osnovna tipa
areala, kompaktan i disjunktan.  Kompaktni areali sastavljeni su od jedog dela, a disjunktni
od jednog ili vise delova. Uzroci postanka disjunktnih areala mogu biti veoma razliciti:
1) U okviru jednog jedinstvenog areala moze doci do (Dusica Todorovic – Cigani )
odgovarajucih klimatskih promena koje ne odgovaraju datoj vrsti: one ce u tim mestima sa
novom klimom postepeno izumrti, a ostace u onim delovima areala u kojima se klima nije
promenila.
2) U nekim slucajevima vrsta migrira (ermigiro ) u nova mesta, jedinstvenog areala u
kome iz nekih razloga izumire.
3) Disjunkcija (municija ) moze nastati istiskivanjem u nekim delovima areala jedne
rase od strane drugih, pri tome da se klima uopste ne mora menjati.
4) U izvesnim slucajevima delovi kopna se spustaju ispod nivoa mora, ovaj slucaj cest je
u vezi sa morskim i okeanskim disjunkcijama kontinentalnih areala.
5) Vrlo znacajan slucaj nastajanja disjunkcija razdvajanjem i udaljavanjem razlicitih
kontinenata ili delova kopna.
6) Rasprostranjenje pojedinih biljnih vrsta takodje moze da objasni neke slucajeve
disjunktnih areala, kada se radi o semenima i sporama izuzetnom lakim, pa ih vetar moze
raznositi na velika rastojanja. (zakasala semena, pobresitaaaa )
7) Antropogeno stvaranje disjunktnih areala tkdj. je veoma realna  mogucnost. Uticaj
coveka na rasprostranjenje biljaka i stvaranje disjunktnog areala moze se ilustrovati na
primeru americke Agave, ciji je prirodni areal u Meksiku, a sekundarni (vestacki) u
mediteranskim oblastima.
Disjunkcije koje se odnose na razlicite kontinente:
1) Evroazijsko–severnoamericka disjunkcija – jedan deo areala imaju u Evropi i Aziji, a
drugi u S. Americi; razjedinjeni su okeanima. Primeri: Evroazija i S. Amerika: rodovi Larix,
Picea, Abies.
2) Severoatlantska disjunkcija – jedan deo se nalazi u Evropi a drugi u S. Americi: vrste
(Licopodium inundatum, Carex flava).
3) Severotihookeanska disjunkcija – jedan deo areala nalazi se u Aziji a drugi u S.
Americi; razjedinjeni su Pacifikom. Od rodova prisutni su: Catalpa, Liriodendron.
4) Pantropska disjunkcija – u citavom tropskom pojasu, obuhvatajuci Aziju, Afriku i
Ameriku; razjedinjuje ih pre svega Atlantski i Tihi okean. Primer familija Zamiaceae.
5) Paleotropska disjunkcija – delovi areala su u tropskim granicama Starog sveta
(Krkobabicevo doba ) – Afrika i Azija. Ovde spadaju disjunkcije izmedju istocne Afrike i
Indije, Afrike i Madagaskara. Primer rodovi Anisophylla i Nepenthes.
6) Neotropska disjunkcija – delovi areala nalaze se u tropskim granicama Starog sveta.
7) Juznotihookeanska disjunkcija – delovi areala nalaze se u J. Americi na ostrvima
Tihog okeana, na Novom Zelandu, Australiji. Primer rod Drymis.
8) Juznoatlantska disjunkcija – delovi areala razjedinjeni su juznim delom Atlantskog
okeana i nalaze se u j. Americi, Africi i Madagaskaru. Primer rod Ravenala – drvo putnika na
Madagaskaru i Gvijani.
9) Antarkticka disjunkcija – nalazi se u juznim oblastima J. Amerike, juzne Afrike,
Novog Zelanda, Australije i na Antarktickom kopnu. Primer Notofagus (juzna bukva).
Mediteranska disjunkcija – ona je vrlo raznovrsna i moze se podeliti na:
A) Italija – Balkansko poluostrvo
B) Balkansko poluostrvo – Krim
C) Severni delovi Sredozemlja – ostrva Sredozemnog mora
D) Severni delovi Sredozemlja – severna Afrika
Australijska disjunkcija – jedan deo areala lezi u zapadnoj Australiji a drugi u istocnoj;
disjunktna teritorija je centralni deo Australije.
Sto se tice velicine arela ona moze biti razlicita, od onih koje obuhvataju ogromna
prostranstva, pa do onih koji zauzimaju jedva par kilometara. Pa na osnovu toga biljke delimo
na kosmopolitske vrste cuje je rasprostranjenje jako rasireno (trave na pr) i endemicne sa jako
malim arealom ( picea omorica). Kosmopolitske vrste su istovremeno i eurihorne (siroko
prostranstvo), a endemicne si stenohorne (uzano prostranstvo). Kod kosmopoitskih vrsta
javljas se problem geografske i ekoloske rasprostranjenosti, na primer Phragmites communis
ima jaoko rasprostranjem areal, ali ipak ona je vezana za vodena stanista sto znaci iako je
geografski jako rasprostranjena ekoloski oak nije jer je vezan za vodeno podrucije. Nasuprot
kosmopolitima nalaze se endemicne vrste, i one se mogu javiti u dva oblika kao
poliendemicne ( rasprostrenjeno veoma veliko, ali sporadicno) i endemi ( jako malo
prostranstvo).za endemicne biljke mozemo da kazemo da nisu samo rasprostrenjene u vidu
jedne tacke na planeti zemlji vec i one koje imaju mnaje vise prostorno ogranicen areal kao na
pr endemi balkanskog poluostrva, australije(ceo rod Eukaliptus) i dr. Pored kosmopolita i
endema trenba pomenutu i vikarne vrste tj vrte koje zamnjuju jedna drugu (pr alpi rod
Wilfenia). 