NAZIV UNIVERZITETA

SEMINARSKI RAD
PREDMET:

TEMA:

MENTOR: STUDENT:

Jun 2020 god.

 SADRŽAJ

1. Teoretski temelji.......................................................................................................................3
2. Atributi sledbenika...................................................................................................................4
3. Samopouzdanje........................................................................................................................5
4. Metode......................................................................................................................................5
5. Rezultati....................................................................................................................................5
6. Organizacija..............................................................................................................................6
7. Izjava o problemu.....................................................................................................................6
8. Zaključak..................................................................................................................................6
9. Literatura..................................................................................................................................7
 1. Teoretski temelji
Bass (1985), produžujući rad Burns (1978), opisao je vođe transakcija kao oni koji se bave
podređenima na osnovu procesa razmene. Transakcijske vođe prikažite sledbenicima vrste
nagrade / kazne povezane sa usaglašavanjem / nepoštovanjem zakona.

S druge strane, uzbudljivije transformaciono vođstvo to uzdiže pojedinačne motive svojih

sledbenika nadahnjujući ih na više nivoe performance. Revizije transformacijskih vođstva je
dovelo do razvoja nekoliko komponenti. Oni uključuju atributirane harizme, idealizovani uticaj,
inspiracija (ili inspirativna motivacija), individualizovano razmatranje i intelektualna stimulacija.

Harizma se odnosi na vođe vizionara na koje se divno gleda kako prikazuju ponašanje žrtvovanja
i grupne koristi. Idealizovani uticaj uključuje lidere sa kojima sledbenici identifikuju i koji su u
stanju da razgovaraju sa sledbenicima u privrženosti svojim verovanjima.

Inspiracija je rezultat sposobnosti podizanja entuzijazma pratilaca pružanjem značenje i izazov.

Individualno razmatranje odnosi se na sposobnost prepoznavanja potrebe sledbenika - briga o
njima pojedinačno. Konačno, intelektualac stimulacija se odnosi na slučajeve u kojima
sledbenici percipiraju svoje vođe kao sposobne za razvoj njihovog kapaciteta da gledaju stare
probleme na nove načine.

Veliki deo istraživanja koje sledi bavilo se čitavim konceptom transformacije liderstva umesto da
se fokusira samo na harizmu. Jedno pitanje za istraživače postalo je koliko efikasnosti možemo
pripisati samo harizmi ili drugima komponente transformacionog liderstva? Drugim rečima,
može li harizmatični vođa, kome nedostaju druge transformacijske kvalitete, dovode organizaciju
do višeg stepena efikasnosti i performansi? Ostala srodna pitanja vrte se oko utiska koje takvi
lideri neguju među svojim sledbenicima i njihovu ulogu utisci o ponašanju sledbenika u
njihovim organizacijama.

2. Atributi sledbenika
Klein i House (1995) i Conger i Kanungo (1998) su konstatovali kako karakteristike sledbenika
su uglavnom zanemareni u empirijskim istraživanjima. Ipak, neke studije obratili su se ulogama
sedbenika u oblikovanju harizmatične veze. Veierter (1997), na primer, analizirao je efekat
pratilaca na uokvirivanje fenomen liderstva. Gardner i Avolio (1998) su predložili samo-sisteme
sledbenici igraju glavnu ulogu u izgradnji takvih efekata. Lord et al. (1999) to sugeriše da
sledbenici utiču na samu shemu lidera. Jung i Avolio (1999) našli su sledbenike sa određenim
kulturnim orijentacijama (kolektivisti) generirala je više ideja sa transformacionog vođa za
razliku od vođe transakcije. Conger et al. (2000) pronašao je jaku vezu između poštovanja
sledbenika i harizmatičnog vođstva.

Ehrhart i Klein (2001) sproveli su laboratorijsku studiju u kojoj su procenili vrednosti učesnika i
dimenzije ličnosti koristile su se za predviđanje određenih sklonosti stilovi vođstva. Vofford i dr.
(2001) utvrdili su da su neki sledbenici više podložan naporima transformacionih vođa u
poređenju s drugim sledbenicima.

Vong i zakon (2002) otkrili su da emocionalna inteligencija sledbenika utiče na posao

performanse i zadovoljstvo poslom. Dvir i Shamir (2003) testirani pratioci razvojne osobine kao
prediktori transformacijskog liderstva. Ove studije, iako svedoči o rastućem interesovanju za deo
pratilaca sledbenika, negiraju činjenicu da je proučavanje transformacijskog vođstva i dalje
usredsređeno atributima lidera. Stoga je ključni zadatak istraživača proučavanje atributa
sledbenika koji doprinose unapređenju ili slabljenju transformacionog odnosa.
 3. Samopouzdanje
Vells i Marvell (1976) su naveli da se samopouzdanje koristi u društvenim naukama područja
kao što su saglasnost, odgovori na pretnje ili stres, nepošteno ponašanje, socijalna participacija,
takmičarsko ponašanje, međuljudska privlačnost, grupna privlačnost, kognitivna disonanca,
održavanje jednakosti, pomoć i ponašanje koje traži pomoć I uzročne atribucije. Predlaže se
samopoštovanje kao jedna varijabla koja utiče odnos između sledbenika i harizmatičnih vođa.
Gardner i Avolio (1998) spekuliše da su sledbenici personalizovanih vođa (samostojeći
karizmatični vođe) skloni da budu osobe sa niskim poštovanjem koje su psihološki ugrožene.
Nisko samopoštovanje otkriveno je da su pojedinci veoma skloni pridruživanju verskim
kultovima (Galanter, 1982).

4. Metode
Učesnici i dizajn istraživanja Ispitanici su studenti (mlađi i stariji) koji su se upisali na
preddiplomske studije kurseve na severnoameričkom univerzitetu sa upisom većim od 10 000
studenata. U istraživanju je učestvovalo ukupno 340 subjekata: 73 procenta Ispitanici su bili
između 18 i 22 godine, a 65 procenata bili su muškarci. The ratersima su bile dostavljene neke
osnovne informacije koje se odnose na određeno performanse kompanije Njima je dat opšti
portret organizacije sa kojom su učestvovali neki finansijski podaci koji prikazuju blagu krizu u
toku. Ispitanici su tada bili podeljeni u četiri grupe i svaka grupa je bila izložena različitom
tretmanu. As 27 odgovori nisu bili upotrebljivi, konačni broj odgovora je bio 313 od original
340.

5. Rezultati
Provedena je multivarijantna analiza kovarijancije (MANCOVA) sa Sadržaj govora i stil vođenja
koji služe kao faktori i pod-skali MLK-a (Pripisana harizma, idealizovani uticaj, inspiracija,
intelektualna stimulacija, individualna naknada, uslovna nagrada, upravljanje izuzetkom -
aktivno, upravljanje izuzetkom - pasivno, laissez faire) koje deluju kao zavisne promenljive I
samopoštovanje kao kovarijanta. Mere pouzdanosti izračunate su za sve pod-skalom korišćeni u
ovoj studiji i rezultati su bili prihvatljivi
 6. Organizacija
Nesigurnost na globalnom tržištu učinila je organizacije sve svesnijima i sklonijima da
kontinuirano usvajaju promene. Složenost poslovanja zahteva da mora postojati efikasno učešće
na svim nivoima organizacija. Pored zemlje, radne snage i kapitala, ljudski resurs je takođe
važno sredstvo organizacije. To igra ključnu ulogu u nesmetanom toku organizacije i postizanju
njenih ciljeva. U ovom stalno promenljivom I konkurentno globalno tržište, ljudski resursi mogu
postati konkurentska prednost organizacije, ako se njima upravlja efikasno. Iz literature je
vidljivo da vođe imaju značajan uticaj na podređene. Značaj stil upravljanja se povećava u
sektoru usluga, jer ima direktan uticaj na ekonomski razvoj. Stoga razvoj i rast u sektoru usluga
obezbeđuje opšti rast nacionalne ekonomije, posebno u zemlja u razvoju.

7. Izjava o problemu
Bankarski sektor Pakistana je poslovni sektor u Pakistanu koji se brzo razvija. Prema izveštaju
studije Svetske banke, pakistanski bankarski sektor našao se na drugom mestu među jugom.

Azijske zemlje za svoje performanse (Rehman & Raoof, 2010). Konkurencija u bankarskom
sektoru je sve veća iz dana u dan. Danas je visok pritisak na ekonomiju Pakistana i promena
monetarne politike povećala važnost i izazovi ovog sektora. Pored toga, dugo radno vreme, stres,
nedostatak posvećenosti, nezadovoljstvo poslom i visok promet u bankama pojačali su potrebu
za efikasnim vođstvom. Da bi se održali rast i postizanje viših ciljeva, top menadžment u
bankama mora da razume probleme I napraviti strategije kako bi zadovoljili, zadržali i motivisali
zaposlene da ulože dodatne napore. Drugim rečima, takvi su joj potrebni liderstvo u svojim
granama koje mogu efikasno i efektivno postići organizacione ciljeve. Vođe bi trebalo da imaju
sposobnost motivisanja svojih zaposlenih da ulože dodatne napore za postizanje viših ciljeva.

8. Zaključak

Uticaj stilova rukovođenja na rezultate rada zaposlenih teoretski je istražen i empirijski testiran u
Pakistanski bankarski sektor. Uzorak studije sastojao se od 224 stalno zaposlenih u bankarskom
sektoru Pakistana. Nalazi ove studije otkrivaju da postoji značajna veza između
transformacionog liderstva i performansi zaposlenih ishodi. Međutim, stil vodstva laissez-faire
pokazao je negativan odnos prema rezultatima zaposlenika u pogledu efikasnost i zadovoljstvo
radnika.

9. Literatura

1. Impact of leadership styles on employees’ attitude towards their leader and performance:
Empirical evidence from Pakistani banks
2. Perceptions of leader transformational ability