UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

ODSEK ZA GRAĐEVINARSTVO
Doktorske studije, smer Građevinarstvo

ODABRANA POGLAVLJA
IZ FUNDIRANJA
SEMINARSKI RAD

Kandidat

Lidija Đurđevac Ignjatović

Bor, novembar 2011.

1
 USLOVI FUNDIRANJA DROBILIČNIH POSTROJENJA
NA POVRŠINSKIM KOPOVIMA

SADRŽAJ
2
UVOD......................................................................................................................................4

IZBOR DROBILICE U PRETOVARNOM POSTROJENJU..............................................5

Čeljusne drobilice........................................................................................................5
Stacionarna i polustacionarna drobilična postrojenja..............................................7

FIZIČKO-MEHANIČKE I DEFORMACIONE KARAKTERISTIKE SREDINE..............8

Teoretski aspekti određivanja modula stišljivosti u poluvezanim
i nevezanim stenama....................................................................................................10
Sleganje temelja u krečnjacima...................................................................................13
Određivanje ugla unutrašnjeg trenja ϕ i kohezije c..................................................13

DOZVOLJENO OPTEREĆENJE TLA (NOSIVOST)..........................................................15

Dozvoljena nosivost tla za poluvezana
i nevezana tla σzdozv.......................................................................................................15
Dozvoljena nosivost za temeljnu podlogu od krečnjaka.............................................16

IZBOR I PRORAČUN ODGOVARAJUĆEG TEMELJA

DROBILIČNOG POSTROJENJA.........................................................................................17

ZAKLJUČAK..........................................................................................................................19

LITERATURA........................................................................................................................19

3
UVOD

Za konkretni površinski kop, oblasti racionalne primene različitih oblika transporta i kote
prelaska sa jednog na drugi, mogu se utvrditi samo modeliranjem odnosno tehničko-
ekonomskom analizom.
Jednu grupu transporta čine kombinovani kamionsko-tračni transport sa drobiličnim
postrojenjem u površinskom kopu, kamion-skip i transport trakama sa samohodnim drobiličnim
agregatom uz bager.
Kombinacija kamionskog i tračnog transporta otkrivke i mineralne sirovine primenjuje
se: za transport mekših stena i ruda, za transport čvrstih stena i ruda koje se od otkopa odvoze
kamionom i u pretovarnom uređaju drobe na potrebnu granulaciju (s obzirom da su dimenzije
komada za transport trakama limitirane na 300-400 mm), a zatim se odvoze na površinu na
tračnim transporterima. Ovakav način transporta je najrasprostranjeniji i za transport mineralne
sirovine koju zbog dalje prerade treba drobiti nezavisno od primenjenog transporta.
U drobiličnim pretovarnim postrojenjima (agregatima) upotrebljavaju se: čeljusne,
konusne, valjkaste ili udarne drobilice, takođe najčešće u kombinaciji sa dodavačima.
Kao što se iz teksta vidi, ova vrsta kombinovanog transporta nije moguća bez primene
drobilice. Iz tog razloga će, u daljem tekstu, biti dat kratak opis ovih postrojenja i njihovih
karakteristika, sa posebnim osvrtom na stacionarna drobilična postrojenja.
Stacionarna drobilična postrojenja se rade na površini i za celi vek rada površinskog
kopa, najčešće monolitnom, armirano-betonskom konstrukcijom i temeljima. No, prethodno,
treba ispitati fizičko-mehaničke i deformacione karakteristike sredine, u kojoj će se izvršiti
temeljenje drobiličnog postrojenja, i na osnovu dobijenih podataka izvršiti izbor i proračun
odgovarajućeg temelja.

IZBOR DROBILICE U PRETOVARNOM POSTROJENJU

Izbor drobilice u pretovarnom postrojenju je najvažnija faza istraživanja i projektovanja,

a vrši se na osnovu fizičko-mehaničkih osobina stena, granulometrijskog sastava minirane
stenske mase i kapaciteta površinskog kopa. Kod ovoga uvek treba imati u vidu da čeljusne
4
drobilice budu jednostavnije konstrukcije i manjih gabarita, naročito po visini, što znatno
uprošćuje izgradnju i prenošenje pretovarnih postrojenja. Najčešće se primenju čeljusne drobilice
na drobiličnim postrojenjima zbog manje težine i gabarita. Za drobljenje abrazivnih stena
najčešće se primenjuju čeljusne drobilice sa složenim kretanjem čeljusti (vibroudarne čeljusne
drobilice).
Za izbor tipa drobilice važni su i: veličina ulaznog i izlaznog komada, čvrstoća i
abrazivnost, sadržaj vlage i kapacitet, ali i faktori, kao što su: visina, masa, održavanje, rezervni
delovi i td. Od vrste drobilice zavisi i granulometrijski sastav drobljenog stenskog materijala.
Najširu upotrebu u pretovarnim postrojenjima imaju čeljusne, konusne i rotorne
(udarne) drobilice.
Čeljusne drobilice su najčešće u polustacionarno-pretovarnim postrojenjimai za vrlo
čvrste stene u svim postrojenjima. U odnosu na konusne drobilice imaju znatno manju visinu,
manji kapacitet i ne mogu raditi zatrpane (bez dodavača).
Konusne drobilice su skoro dva puta manje mase za isti kapacitet u odnosu na čeljusne, a
mogu raditi bez dodavača. Najčešća primena im je u stacionarnim i polustacionarnim
pretovarnim postrojenjima, a u novije vreme i u pokretnim (samohodnim) postrojenjima.
Udarne drobilice imaju najširu primenu u pokretnim i samohodnim pretovarnim
postrojenjima zbog njihovih malih gabarita i mase, a posebno su pogodne za čvrste i polučvrste
stene.

Čeljusne drobilice

Čeljusne drobilice su predviđene u glavnom za krupno drobljenje stena i ruda sa

koeficijentom čvrstoće po Protođakonovu f20. Klasične čeljusne drobilice rade sporohodno i
teško. Konstruktivne karakteristike ovih drobilica su koso postavljene pokretne i nepokretne
čeljusti, pod znatnim uglom. U drugom delu ove čeljusti postaju paralelne. Ovo uslovljava manju
visinu i njihovu primenu u samohodnim drobiličnim postrojenjima. Najveći nedostatak ovih
drobilica je znatna neravnomernost njihove konstrukcije, što pri primeni u pokretnim drobiličnim
postrojenjima zahteva veću težinu, čime im je smanjena mobilnost. U suštini, sve čeljusne
drobilice imaju neuravnoteženu konstrukciju, a sila drobljenja se prenosi na ram drobiličnog
postrojenja, što povećava njihovu težinu.
Čeljusne drobilice sa dve pokretne čeljusti osiguravaju uravnoteženu konstrukciju u
horizontalnom smislu. Međutim, neuravnoteženost konstrukcije u vertikalnom smislu, ne samo
da smanjuje, nego dvostruko povećava instalisanu snagu u poređenju sa čeljusnim drobilicama sa
jednom pokretnom čeljusti.

5
 Slika 1. Čeljusna drobilica sa jednostavnim kretanjem čeljusti

Šema dejstva procesa drobljenja u vibracionim čeljusnim drobilicama su iste kao i kod
klasičnih čeljusnih drobilica. U vibracionim drobilicama sa jednom pokretnom čeljusti i u
drobilicama sa jednom pokretnom čeljusti, koja je postavljena između dve nepokretne čeljusti,
sve sile drobljenja se prenose na temelj drobilice. Pri tome su sile koje deluju na temelj drobilice
znatno veće kod vibracionih nego kod klasičnih drobilica.
Jedan od novih principa drobljenja je princip sinhronog antifaznog pomeranja drobiličnog
organa. Na ovaj način se poništavaju sile koje se javljaju pri drobljenju stenske mase. Ovaj
princip drobljenja je pokušaj da se izvrši uravnoteženje vibracionih drobilica sa jednom
pokretnom čeljusti. Pokretna čeljust je sistem opruga vezana za ram drobilice. Pod dejstvom sile
čeljust se kreće sinhrono i antifazno duž horizontalne ose. Pri ovome, u momentu udara čeljusti u
komad stenske mase, sila drobljenja se spaja sa narednom i međusobno se poništavaju a da se ne
prenese na postolje drobilice.

6
 Slika 2. Vibroudarna čeljusna drobilica

Stacionarna i polustacionarna drobilična postrojenja

Stacionarna i polustacionarna drobilična postrojenja lociraju se na površini (slika 3a), na

sredini (slika 3b) ili na dnu površinskog kopa (slika 3c i 3d).

Slika 3. Šeme lokacije drobiličnog postrojenja

Stacionarna postrojenja su danas veoma retka, jer su površinski kopovi postali veoma
duboki, a samim tim i transportni put je duži. Iz tog razloga su u češćoj upotrebi polustacionarna
drobilična postrojenja, koja se premeštaju, približno, svakih 100m po dubini.

7
 Stacionarna drobilična postrojenja su karakteristična za brdske površinske kopove za
pretovar mineralne sirovine, kao i za njihovu lokaciju na površini.
U tim postrojenjima su najčešće ugrađene čeljusne ili konusne drobilice.

Slika 4. Stacionarno pretovarno postrojenje na površinskom kopu sa čeljusnom drobilicom

FIZIČKO-MEHANIČKE I DEFORMACIONE KARAKTERISTIKE SREDINE

Da bi se obezbedio siguran i nesmetan rad drobiličnog postrojenja na površinskom kopu,

treba izvršiti njegovo temeljenje. Međutim, pre bilo kog proračuna temelja, treba izvršiti
geomehanička ispitivanja tla. Ovde će biti navedeno koji podaci iz geomehanike su potrebni za
projekat i proračun fundiranja objekta.
Pre svega, projektant dostavlja geomehaničaru osnovu objekta na situacionom planu, u
ovom slučaju izgled i dimenzije drobiličnog postrojenja, potrebne preseke kroz objekat gde je
definisana kota planiranog fundiranja i opterećenje od objekta.
Na osnovu datih podataka vrši se ispitivanje tla na kome će se obaviti fundiranje objekta.
Na licu mesta se rade istražne bušotine i jame. Tom prilikom se uzimaju uzorci tla. Na osnovu
uzoraka tla određuju se dubine pojedinih slojeva tla, njihov međusobni položaj, geomehaničke
karakteristike svakog sloja tla i novo podzemnih voda.
Na slici 5 je dat primer profila bušotine sa geološkim i inženjersko-geološkim podacima.

8
 Slika 5. Profil bušotine sa geološkim i inženjersko-geološkim podacima

Dubina ispitivanja tla određuje se sledećim izrazom:

D=(pB)/100,
gde je D dubina ispitivanja izražena u metrima, p prosečno specifično opterećenje u temeljnoj
spojnici izraženo u kN/m2 i B širina objekta pri dnu temelja izražena u metrima.

9
 U geomehaničkom elaboratu se za svaku bušotinu daju navedeni podaci sa opisom
svakog sloja tla (slika 5).
U okviru geomehaničkog elaborata projektant konstrukcije objekta dobija sledeće
rezultate:
1. Saglasnost geomehaničara da se fundiranje obavi u predviđenom sloju ili sugestiju da
se fundiranje izvrši u nekom drugom sloju ako je to neophodno.
2. Sugestiju geomehaničara za način fundiranja i eventualne intervencije u tlu ako se za
njih ukaže potreba, kao što je zamena tla.
3. Geomehanićke karakteristike tla kao što su: modul stišljivosti Ms, ugao unutrašnjeg
trenja ϕ, vrednost kohezije c, jedinična zapreminska težina tla γ, dozvoljena
nosivost tla σzdozv., predviđeno ukupno sleganje objekta s i razliku sleganja pojedinih
tačaka temelja po dužini objekta, odnosno diferencijalna sleganja Δs.

Svi navedeni podaci predstavljaju podlogu za projektovanje i dimenzionisanje temelja

predmetnog objekta.

Teorijski aspekti određivanja modula stišljivosti u poluvezanim i nevezanim stenama

Modul stišljivosti je veličina koja izražava meru sleganja (zbijanja) ispitivanog materijala
pod dejstvom pritiska pod određenim uslovima, i predstavlja odnos priraštaja opterećenja Δσ i
odgovarajućeg priraštaja relativnog sleganja Δh/h,

Ms= Δσ/(Δh/h).
Na osnovu stišljivosti i dijagrama vremenskog toka konsolidacije predviđa se veličina i
vremenski tok sleganja objekta na terenu.
Modul stišljivosti se može odrediti na dva načina: direktno na terenu, metodom kružne
ploče i u laboratoriji Edometarskim opitom kompresije sa sprečenim bočnim širenjem.
Modul stišljivosti, određen metodom kružne ploče, služi za ocenu nosivosti prirodnog ili
naročitim postupkom poboljšanog tla (posteljice), za kontrolu kvaliteta sabijanja nosećih slojeva
puteva i aerodromskih pisti, i za proveravanje nosivosti gotovih puteva i aerodromskih pisti (bez
zastora).
Modul stišljivosti nije konstantan za jedan isti materijal tla, već je promenljiv i raste sa
opterećenjem. Ukoliko je njegova vrednost veća, utoliko je stišljivost manja i obrnuto.
Uobičajena je klasifikacija tla od vanredno stišljivog tla do vrlo malo stišljivog tla, u
zavisnosti od veličine modula stišljivosti.

10
 Slika 6. Edometar Slika 7. Izgled kružne ploče u radu na terenu

Rezultati ispitivanja Edometarskim opitom kompresije prikazuju se sledećim graficima:

- Dijagramom relativnog sleganja (slika 8.)
- Dijagramom promene koeficijenta poroznosti
- Dijagramom vremenskog toka sleganja do konsolidacije.

Slika 8. Dijagram relativnog sleganja

11
 Slika 9. Dijagram vremenskog toka sleganja do konsolidacije

Rezultati ispitivanja kružnom pločom se prikazuju grafički, dijagramom (slika 10) u

kome se na apscisu nanosi opterećenje ploče p, u kN/m2, a na ordinati sleganje podloge, s, u mm,
i brojčano, izračunavanjem modula stišljivosti Ms, po obrascu:

Ms= (Δp/Δs)d,
gde je: Δp razlika dva određena opterećenja, Δs odgovarajuća razlika sleganja i d prečnik kružne
ploče.

Slika 10. Dijagram u kome se unose rezultati opterećenje-sleganje

12
 Pri ispitivanju gotovog puta ili aerodromske piste, bez zastora, koristi se dijagram
prikazan na slici 11.

Slika 11. Dijagram opterećenje-sleganje za ispitivanje gotovog puta ili aerodromske piste

Sleganje temelja u krečnjacima

Proračun temelja, opisan u daljem tekstu, je rađen za krečnjak i krečnjak impregniran

kalcitom. Krečnjak pripada čvrstim stenama, sa pritisnom čvrstoćom od 20 do 70 [MPa]. Za
razliku od poluvezanih i nevezanih stena, gde se sleganje proračunava prema opisanim
metodama i jednačinama, kod čvrstih stena se sleganje ne proračunava, već se za kasniji
proračun nosivosti uzima u razmatranje pritisna čvrstoća.

Određivanje ugla unutrašnjeg trenja ϕ i kohezije c

Kohezija je posledica veza među česticama, značajna u glinama. Kohezija je osobina vrlo
sitnozrnog tla, pa se naročito dobro uočava kod glina, dok je kod peskovitih materijala približno
jednaka nuli. Razlika između koherentnog i nekoherentnog tla jasno je vidljiva kada su materijali
suvi. Nekoherentni materijal je tada rasut, bez određenog oblika i može se slobodno mešati, dok
je koherentni materijal u tvrdim grudvama koje se ne mogu menjati bez veće upotrebe sile.
Ugao unutrašnjeg trenja je posledica trenja među česticama. Vrednost ugla unutrašnjeg
trenja je veća što je materijal nekoherentniji.
Ove dve osobine materijala koji se ispituje mogu se odrediti pomoću nekoliko ogleda,
koji se mogu izvršiti kako na terenu tako i u laboratoriji.
Dve metode su naročito zastupljene za određivanje ova dva parametra, a to su opit
direktnog smicanja i triaksijalni opit. U oba slučaja se rezultati ispitivanja se prikazuju grafički.
U aparaturi za direktno smicanje uzorak se opterećuje normalnom silom P, uzorak se
konsoliduje pri datom opterećenju, i nakon završenog procesa konsolidacije nanosi se
horizontalna sila H na uzorak i tako izazove napon smicanja. Kad naponi dostignu granični
intenzitet loma, izazovu klizanje gornjeg okvira i dela uzorka koji je u njem.
13
 U uređaju za smicanje klizanje nastaje približno po unapred određenoj ravni između
gornjeg i donjeg okvira koji drže uzorak. Rezultat opita se interpretira tako da se izračuna
normalni napon i prosečni tangenti napon koji je delovao na površinu u uzorku između dva
okvira uređaja u početku stanja loma. Potrebna su najmanje dva opita za isti uzorak da bi se
nacrtala anvelopa loma.
U triaksijalnom uređaju je cilindričan uzorak između dve krute ploče obavijen
nepropusnom membranom. Oko njega je voda koja mu prenosi hidrostatički pritisak i time je on
sferično opterećen. Dodatnom vertikalnom silom izaziva se aksijalno opterećenje Δ1, pa je veći
glavni napon jednak 1= 3+ Δ1. Postepenim povećanjem aksijalne sile nastaju u uzorku
tangencijalni naponi, a kad veći glavni napon postigne graničnu vrednost, tangencijalni naponi
na ravni loma dostižu čvrstoću smicanja. Takođe je potrebno najmanje dva opita za isti uzorak da
bi se nacrtala anvelopa loma.

Slika 12. Primer grafičkog prikaza rezultata triaksijanog ispitivanja uzorka tla
Kod čvrstih stena, kakav je krečnjak, takođe se može raditi triaksijalni opit, samo što se
umesto vode, koristi ulje za prenos hidrostatičkog pritiska. Na osnovu dobijenih rezultata iz

14
triaksijalnog opita takođe se mogu odrediti kohezija i ugao unutrašnjeg trenja prema prikazanim
graficima.
Kohezija i ugao unutrašnjeg trenja se, takođe, za stene mogu odrediti i preko pritisne
čvrstoće i dvostrukog ugla loma, što je prikazano na slici 13.

Slika 13. Parametri otpora smicanju na bazi pritisne čvrstoće i dvostrukog ugla loma

DOZVOLJENO OPTEREĆENJE TLA (NOSIVOST)

Dozvoljena nosivost tla za poluvezana i nevezana tla σzdozv.

Dozvoljen pritisak na tlo, odnosno dozvoljeni napon u tlu, određuje se iz odnosa
graničnog pritiska na tlo i koeficijenta sigurnosti:

σzdozv.= Pgr/Fs
Granični pritisak na tlo je maksimalni pritisak temelja na tlo pri kome dolazi do proloma
u tlu. Vrednost graničnog pritiska na tlo može se odrediti prema empirijskom obrascu (Terzaghi):
Pgr=(1+0,3B/L)cNc+DfNq+0,4BN

gde su:
B – širina osnove stope temelja,
L – dužina osnove stope temelja,
c – kohezija tla,
Df – dubina fundiranja,
Nc, Nq, N - faktori nosivosti u funkciji ugla unutrašnjeg trenja, koji se mogu odrediti na osnovu
grafikona (slika 13).
15
 Slika 14. Grafički prikaz faktora Nc, Nq i N prema Terzaghiju

Koeficijent sigurnosti, prema Pravilniku o tehničkim normativima za temeljenje

građevinskih objekata, kreće se u granicama od 2 do 3, zavisno od vrste objekta i pouzdanosti
podataka.

Dozvoljena nosivost za temeljnu podlogu od krečnjaka

Obzirom na fizičko-mehanikčke i deformacione karakteristike krečnjaka, tj. na vrednost

pritisne čvrstoće, može se uzeti da je dozvoljena nosivost tla 1/10 -1/12 od pritisne čvrstoće, tj.:

σzdozv.= (1/10-1/12) σp

IZBOR I PRORAČUN ODGOVARAJUĆEG TEMELJA DROBILIČNOG

POSTROJENJA

16
 Temelj je jedan od najvažnijih elemenata konstrukcije objekta. Preko temelja se
opterećenje od objekta prenosi na tlo, pri čemu se mora obezbediti stabilnost tla, a deformacija
temelja treba da bude u dozvoljenim granicama u zavisnosti od naponskog stanja u konstrukciji
objekta i njegovim eksploatacionim potrebama.
Osnovna podela vrste fundiranja je na plitke i duboke temelje.
Plitki temelji prenose opterećenje od objekta na tlo preko kontaktne površine između
temelja i tla. U ovu grupu temelja spadaju:

- trakasti temelji,
- temelji kontra grede,
- temelji kontra ploče,
- temelji samci.

Duboki temelji prenose opterećenje objekta na tlo preko kontaktne površine između
temelja i tla, ako i preko bočnih strana temelja. Kod ovih temelja odnos visine H prema širini B
je jednak ili veći od četiri.
U primeru koji sledi biće prikazan odabir i proračun temelja za drobilično postrojenje,
nakon podataka koji su dobijeni iz geomehaničke laboratorije.
Proračun je rađen za drobilično postrojenje, koje je locirano na Površinskom kopu
„Veliki Krivelj“ u Boru.

PRORAČUN TEMELJA PRIMARNE DROBILICE

Analiza opterećenja
 s.težina drobilice Gd=240 kN
 s.težina motora Gm=6 kN
 težina materijala g=10 kN
 dopunsko opterecenje:
P1= 120 kN= Ph
P2=600 kN=Pv
NAPOMENA: Sva opterećenja od opreme preuzeta su iz mašinskog dela projekta.
Dejstvo vetra i seizmike nije merodavno te nije obuhvaceno proračunom.
ARMIRANO-BETONSKI TEMELJ DROBILICE:
Opterećenje:
 stalno opterećenje
G=(240+6+10)∙1,6=410 kN
 dopunsko opterećenje od pogona drobilice
P1=120 kN=Ph
P2=600 kN=Pv
Dimenzionisanje

17
MB 20, GA 240/360
Mmax=120∙4,0∙1,6=768.0 kNm
Hodg.=120∙1,6=±192 kN
Vodg.=410+(600+2∙6∙3,4∙25+2∙2∙1∙6∙25)∙1.6=3098.0 kN

σp=30 MPa, pa se može usvojiti za σzdozv=3 MPa

Dubina fundiranja: Df=200 cm

Visina temelja: Ht=400 cm

k=30.395→

AB temelj armirati konstruktivno mrežom ø12/15 cm, osim gornje zone na koju se
oslanjaju mašinski uredjaji ø12/10 cm.

ZAKLJUČAK

18
 Drobilična postrojenja predstavljaju jedan od važnih karika u kombinovanom kamionsko-
tračnom transportu na površinskim kopovima. Da bi se obezbedio opimalan i siguran rad
stacionarnih drobiličnih postrojenja, potrebno je uraditi proračun i odabir odgovarajućeg temelja.
Međutim, treba imati u vidu da je, pre bilo kakvog proračuna temelja, neophodno ispitati
teren na kome će biti locirano drobilično postrojenje. Ispitivanje terena se sastoji iz geološkog
određivanja vrste tla, kao i njegovih fizičko-mehaničkih i deformacionih svojstava.
Nakon dobijenih rezultata ispitivanja tla na terenu i u geomehaničkoj laboratoriji,
pristupa se izboru i proračunu odgovarajućeg temelja za odabrano drobilično postrojenje.

LITERATURA

[1] Nemanja Popović, NAUČNE OSNOVE PROJEKTOVANJAPOVRŠINSKIH KOPOVA,

Sarajevo, 1984.
[2] Milan Glišić, FUNDIRANJE ARHITEKTONSKIH OBJEKATA, betonske konstrukcije –
prvo poglavlje, Beograd, 2004.
[3] Ervin Nonveiller, MEHANIKA TLA I TEMELJENJE GRAĐEVINA, Zagreb, 1981.
[4] Standardi: SRPS U.B1.032: 1969, Određivanje stišljivosti tla (Edometarski opit);
SRPS U.B1.046: 1968, Određivanje modula stišljivosti metodom kružne ploče
[5] Građevinski projekat izvedenog objekta primarnog drobljenja u fabric kreča u Zagrađu, Bor
2011.

19