1.

Geotehnika i geotehnički radovi

GT je primenjena nauka o zemlji gde se podaci dobijeni istraživanjem koriste prilikom
izgradnje. Geotehnika proučava teren kao prirodnu konstrukciju, proučava tlo ili stene sa
kojima se vrši građenje, proučava objekte izgrađene od tih materijala.
GT ima tri discipline: inženjerska geologija, mehanika tla, mehanika stena.
Svako građenje izaziva narušavanje ravnoteže u terenu, zbog toga se vrše proračuni i
analiza. Neophodni je znati primarne napone ( u terenu ) i dopunske napone ( od objekta )
na osnovu čega se razmatra stanje ravnoteže.
Npr:
Kod izgradnje useka mora se razmotriti Fs i naponi da ne dođe do nestabilnosti.
Svaka saobraćajnica ima gornji i donji stroj. Mi se bavimo izučavanjem donjeg stroja.
Donjim strojem se obezbeđuje da saobraćanica bude pod dozvoljenim nagibom, da
niveleta bude dobra. Opterećenje se preko gornjeg stroja prenosi na donji stroj, a on se
prenosi na podtlo. Donji stroj štiti saobraćanicu od padavina, a zove se trup saobraćajnice
i može da bude u useku, nasipu i zaseku.
Kod izgradnje nasipa: Gornji sloj nasipa se zove posteljica ( 30 do 50cm ), a gornja
površina je planum. Ovaj sloj je bolji jer direktno pada opterećenje na njega, a onda se
prostire.
2. Funkcija donjeg stroja saobraćajnice
Donji stroj predstavlja vezu gornjeg stroja i terena. Donji stroj je građevinska
konstrukcija koja se formira u obliku zbijenog nasipa, zbijenog podtla, useka ili zaseka,
armiranog tla itd. Dimenzionisanje je uslovljeno svojstvima terena, svojstvima gornjeg
stroja i dejstvima koje prenose saobraćajna sredstva, ili koja se javljaju u terenu ( pritisci
tla, dejstvo vode u tlu, vibracije...). Donjim strojem se obezbedjuju uslovi širine i nagiba
saobraćajne površine i dovoljna krutost gornjeg stroja. Glavna funkcija kod saobraćajnica
je da prima saobraćajna opterećenja, prenosi dejstvo na teren, savladava neravnine u
reljefu, osigurava konstrukciju gornjeg stroja od nepovoljnih uticaja podzemne vode...
3. Elementi donjeg stroja saobraćajnice
Osnovne geotehničke konstrukcije donjeg stroja su nasip ( iznad terena), usek i zasek (na
površini terena) i tunel i galerija ( ispod površine terena). Prateće konstrukcije su:
paralelne gradjevine( potporni zidovi, obložni zidovi), drenažne građevine( kanali, cevi),
poprečne građevine( propusti za vodu, podputnjaci, nadputnjaci. U prateće radove donjeg
stroja još spadaju sidrenje, torkretiranje, injektiranje, dreniranje terena, konsolidacija...
Ostali građevinski objekti su mostovi, vijadukti, akvadukti...
4. Principi klasifikacije tla prema građevinskim normama GN200
Klasifikacija je izvršena prema uslovima za iskop, i izdvojeno je 7 kategorija prirodnih
materijala. ZNAM DA JE MALO
5. Definicije I, II, III i IV kategorije tla prema građevinskim normama GN200
I kategorija: Humusno tlo- uklanja se lako, uz pomoć lopate ili grejdera
II kategorija: Sitnozrno kohezivno tlo( zdravica)- uklanja se uz pomoć ašova ili
utovarivača
III kategorija: Krupnozrno kohezivno tlo( pesak, šljunak, žilava zemlja)- uklanja se
pomoću pijuka, ćuskije ili buldozera sa rijačem
IV kategorija: mešovito tlo (drobina, trošna stena)- uklanja se pomoću pijuka, ašova ili
buldozera sa rijačem
6. Definicije IV, V, VI i VII kategorije tla prema građevinskim normama GN200
V kategorija: Polukamenito tlo ( meke stene-lapor, glinac, tuf)- uklanja se pomoću
buldozera sa rijačem, ponekad i eksplozivom
VI kategorija: Čvrsto kamenito tlo ( čvrste stene-krečnjak, dolomit...) – uklanjaju se
pomoću eksploziva do 300 gr/m3
VII kategorija: Čvrsta-žilava stena ( kvarcit...) – uklanjaju se pomoću eksploziva preko
500 gr/m3
7. Geomehaničke karakteristike materijala za izradu nasipa
Dozvoljava se upotreba sledećih materijala:
1) sitnozrnih kohezivnih koji imaju d50>0.06mm, WL<65 ; Ip<30 uz njihovo zbijanje,
tako da proktorov broj bude: Pb<0,2
JUS trazi da min zapreminska težina u suvom stanju bude veća od 15 KN/m3 ( za nasip
manji od 3m), a za nasip veći od 3m- 15,5 KN/m3
U= d60/d10 da bude veće od 9, tj. izbegavati upotrebu uniformnih materijala. Sadržaj
organskih materija treba da bude <6%.
2) za krupnozrni materijal važe uslovi: max d<40 cm za slojeve debljine 60-80 cm i max
d< 10 cm u završnom sloju planuma-posteljice, debljine 15-20 cm. Jako je važno da su
materijali V,VI, VII kategorije po GN200 postojani na delovanje atmosferilija i da ne
menjaju čvrstoću.
IMATE JOŠ NA STRANI 12, JA STVARNO NE ZNAM ŠTA JE ŠTA I ŠTA JE
BITNO, JER JE SVE OVO JEDNO VEEEEELIKO SRANJE!!
8. Geomehaničke karakteristike materijala za izradu posteljice
Materijal za ugradnju u posteljicu – prima najveća opterećenja koja se prenose na donji
stroj
1) γdmin> 16 kN/m3
2) wl < 50%
3) Ip < 20%
4) Bubrenje < 3% (posle 4 dana potapanja – CBR postupak)
5) Cu ≥ 9
6) Wopt –W ≤ 2% , Wopt < 25%
7) CBR > 3%
8) org.materije < 6%
9) dmax < 15 cm
9. Principi klasifikacije tla prema AASHTOS klasifikaciji
10. Definicije grupa A1, A2, A3 prema AASHTOS klasifikaciji
11. Definicije grupa A4, A5, A6, A7 prema AASHTOS klasifikaciji
12. Grupni indeks i njegova primena u AASHTOS klasifikaciji
OVA POSLEDNJA PITANJA, STRANE 13 I 14
13.Delovanje mraza na tlo i zastita saobracajnica od mraza
Delovanje niskih temperatura (ispod 0 C) na vlazno tlo manifestuje se procesom
zaledjivanja vode u porama tla uz povecanje zapremine zaledjene vode za 10% sto pri
optimalnoj vlaznosti ne stvara zapazenu ekspanziju zapremine tla u celini. Kada je proces
zaledjivanja u tlu stigao do NPV nastaje migracija vode u smrznutu zonu a time dolazi do
povecanja sadrzaja leda u tlu i do ekspanzije zapremine tla, a nakon odmrzavanja tlo
postaje zasiceno vodom, manje zbijenosti, manjeg indeksa konsistencije, manje cvrstoce,
vece deformabilnosti.
Za materijale od kojih je izgradjena posteljica bitni su sledeci uslovi:
1. Trajanje i velicina niskih temperatura
2. Polozaj NPV
3. Sklonost tla da poveca vlagu pri zamrzavanju vode u tlu
4. Izolaciona funkcija kolovozne konstrukcije

14.Osetljivost tla na delovanje mraza po srpskim propisima

Maksimalne dubine do kojih se voda mrzne u tlu u SRJ se 90-100cm:Banat, Backa,Raska
oblast, 90-70:Sumadija, Istocna Srbija, Zlatibor, 70-50: Kosovo, Juzna Srbija
Prema JUS tla se prema ponasanju na mrazu razvrzstavaju na:
G1 Neosetljivo tlo na delovanje mraza-sljunak sa 0,02mm<10%
G2 Tlo malo osetljivo na mraz- sljunak sa 0,02mm 10-20% i pesak sa 0,02mm 3-15%
G3 Srednje osetljivo tlo na delovanje mraza- sljunak sa 0,02mm >20%,
pesak sa 0,02mm >15% i glina sa Ip>12%
G4 Vrlo osetljivo tlo- prasina ili prasinast pesak sa 0,02mm >15% i glina sa Ip>12%

15.Osetljivost tla na delovanje mraza po Kasagrande-u

Za dobro graduirana W tla
d60/d10 15% 0,02mm<3% neosetljivo tlo na mraz
Za uniformna U tla
d60/d10 5% 0,02mm<10% neosetljivo tlo na mraz
16.Normativna zbijenost za sitnozrna i krupnozrna tla
Trup saobracajnice pored kriterijuma po JUS-u treba da zadovolji uslove stabilnosti i
male deformabilnosti, sto se postize primenom zbijanja mehanickim sredstvima.
Dovoljna zbijenost se definise pojmom stepena zbijenosti

D=

ϒd- postignuta jedinicna tezina u suvom stanju u nasipu ili posteljici podtla
ϒdn- normativna jedinicna tezina u suvom stanju odredjena laboratorijskim ili terenskim
postupkom

D se krece od 95%-100% u zavisnosti od energije zbijanja pri postizanju normativne

jedinicne tezine
Za gline, prasine i njihove mesavine za odredjivanje normativne jedinicne tezine koristi
se Proctorov opit

17.Standardni i modifikovan Proktorov opit zbijanja i njegova primena

Kod standardnog opita zbijanje se vrsi u metalnom kalupu D=10cm H=12cm+12cm u 3
sloja tla debljine oko 7 cm (u rastresitom stanju) maljem od 2,5 kg sa visinom pada malja
ΔH=30,5 cm (3 sloja×25 udara)
Kod modifikovanog zbijanje se vrsi u 5 slojeva debljine 7cm, maljem od 4,5kg i visinom
pada malja ΔH=45cm (5 slojeva×25 udaraca)
Opiti se rade za 5 razlicitih vlaznosti. Optimalna vlaznost daje najvecu suvu zapreminsku
tezinu. Ako bi isti materijal ispitali i po jednom i po drugom opitu, sa dijagrama bi videli
da se po modifikovanom dobija veca zapreminska tezina i manja vlaznost a kod
standardnog obrnuto(nisam mogla bolje da sklopim recenicu, verujem da razumete)

18.Zbijenost sitnozrnog materijala

Valjak zapremine V=948cm3 G=50N ΔH=45cm 5 slojeva ×25 udara po sloju max d
8mm

19.Zbijenost krupnozrnog tla

Valjak zapremine V=9817 cm3 G=147 N ΔH=60cm 3 sloja×22 udara po sloju max d
50mm

Normativna zbijenost za granularne materijale se definise preko relativne zbijenosti

Dr >70%

kriterijumi zbijenosti su
0<Dr<15% vrlo rastresito tlo
15<Dr<30% umereno rastresito tlo
30<Dr<50% osrednje zbijeno tlo
50<Dr<100% vrlo zbijeno tlo
uobicajan uslov dobro zbijenog tla je Dr>70%

20.Zbijenost mesavine sitnozrnog i krupnozrnog tla

Za mesavine finozrnog i krupnozrnog tla moze se uspostaviti veza njihovih sadrzaja(Pf i
Pk) i jedinicne tezine mesavine u suvom stanju ϒdm na osnovu modela u kome su zrna
krupnosrnog tla obavijena finozrnom masom.
Zapremine Vu=Vk+Vf
Tezine Wdm=Vk∙ϒs+Vf∙ϒd

ϒdm= =

Usvajanjem odnosa = (Pk+Pf=100% ) sledi

ϒdm= =

relacija ϒdm=

Koja se moze primeniti ako je Pk 40% tj. ako se ostvaruje model tla sa krupnijim zrnima
obavijenim finozrnom masom

21.Odredjivanje kalifornjskog indeksa nosivosti (CBR) i njegova primena

Uobicajan kriterijum dovoljne zbijenosti-krutoce podtla i posteljice se izvodi iz opita
CBR
Uzorak zbijen Proktorovim opitom se ubacuje u masinu (valjak visine 12cm, precnika
15cm, zapremine V=2305cm3 za max d , malj za zbijanje G=50N sa padom
Δh=45,7cm)
Formira se uzorak koji se zasicuje 4×24 casa(smatra se da su to najgori uslovi), a zatim se
u uzorak utiskuje valjak d=50mm brzinom 1 i meri otpor utiskivanju.

Aproksimacijom zavisnosti σ,δ pravom linijom odredjuju se vrednosti σ1(2,5mm) i

σ2(5mm) i formiraju odnosi
%CBR1=100× i %CBR2=100× P1n=7000kPa;P2n=10200kPa
Veca vrednost CBR se usvaja kao merodavna za ocenu krutosti tla
Za finozrno podtlo minCBR=5-&%
Za pesak minCBR=8-12%
Za sljunak minCBR
Opit CBR se moze vrsiti i na neporemecenim uzorcima ili na terenu
Sto je CBR vece manja je debljina gornjeg stroja
22.Opit plocom za odredjivanje stisljivosti tla i njegova primena
Drugi nacin odredjivanja dovoljne zbijenosti-krutosti je opit plocom
Za opit se koristi kruto metalna ploca precnika 16,30,75 koja se postavlja na zbijeni sloj
tla cija debljina hsl 1,5D ploce,a maxd ( do ) ×Dploce
Postupak ispitivanja
Predopterecenje od oko 0,02MPa i vracanje na o,oo MPa-postizanje kontakta
Opterecivanje u intervalima ΔP=0,05MPa do konsolidacije (u intervalu 2-3 minuta
pomeranje manje od o,o5mm) dok se ne dostigne Pmax=0,45MPa do 0,55MPa za
kolovozne slojeve i tampon.

Rezultat opita daje modul Ms= ×Dp(cm)

Postupak ispitivanja prema DIN predvidja najmanje dva uzlazno-silazna ciklusa
opterecenje-rasterecenje,a za odredjivanje modula koristi se interval ΔP=(0,7-0,3)Pmax
gde je Pmax=P(5-7mm)
Za posteljicu,nasip,podtlo Pmax=0,25MPa ΔP=0,05-0,10MPa
Za gornji stroj Pmax=0,45MPa ΔP=0,15-0,25MPa
Za kolovoznu konstrukciju Pmax=0,55MPa ΔP=0,25-0,35MPa
Dobijaju se ukupne deformacije i ne mogu da se izdvoje samo elasticne.

23.Opit plocom za odredjivanje modula deformacije tla i njegova primena

Maksimalno opterecenje je kada se dobije sleganje od 5mm ili uzimamo da je
maksimalno opterecenje 500MPa
ΔP se uzima izmedju 0,3 i 0,7 Pmax
modul deformacije Ew1=0,75 ; Ew2=0,75
postoji dijagram koji ja ne mogu da nacrtam u peintu i ovi moduli deformacija su krive
Ew1< Ew2 zato sto Ew2 hvata elasticnu deformaciju
. za gline i prasine

. 2,2 za pesak i sljunak

Precnik ploce D=30-60cm, opit traje duze ali se dobijaju vrednosti i za trajne i za
elasticne deformacije.

24.Opit plocom za odredjivanje koeficijenta posteljice tla (Modul reakcije-

Winklerove konstante) i njihova primena
Odredjuje se postupkom Westergarda

Ista sema kao i za prethodna dva

Koeficijent posteljice tla je odnos izmedju opterecenja i sleganja
Dpl=76cm-kruzna celicna ploca debljine 1-1,5cm
Koja se vrednost prva dobije ta se uzima

K= K=

K m3 je dobra krutost za posteljicu i podtlo

Koeficijent krutosti tla ima normiranu velicinu ploce da bi mogao da se uporedjuje sa
drugim opitima.

26. Kriterijumi zbijenosti prirodnog terena ispod nasipa i u useku

Ako je prirodno tlo ispod nasipa i u useku, taj materijal mora da zadovolji sledece
parametre:
Vrsta podtla Min stepen zbijenosti iz
 Proktora
Rc ( % )
NASIP VISINE < 2M Glinovito prašinasto vezano 97 %
tlo
100 %
Nevezano tlo
NASIP VISINE > 2M 95%
Vezano tlo
95%
Nevezano tlo
USEK 100%
Vezano tlo
100%
Nevezano tlo

27. Kriterijumi zbijenosti materijala od koga se gradi nasip

SRPS UE1 010
Vrsta materijala od Min Ms ( Mpa ) Min Rc ( % )
koga se gradi nasip
Nasip visine < 2m Glina, prašina / 100
Šljunak, pesak 40 100
Nasip visine > 2m Glina, prašina / 95
Šljunak, pesak 35 95

28. Kriterijumi zbijenosti materijala od koga se gradi posteljica

UE8 010
Vrsta materijala Min Rc (%) Min Ms (Mpa) Min Ev2 (Mpa)
Sitnozrni koherentni 100 20 30
materijal
Mešoviti kameni i 100 30 45
zemljani materijal
Kameni materijal, 100 40 60
drobina i šljunak

 AKO NEKO ZNA STA JE OVO Ev2 NEKA NAPISE

29. Kontrola kvaliteta materijala u toku izrade nasipa

SRPS UE1 010

Ispituje se kontrola kvaliteta materijala koji se ugrađuju u posteljicu i u nasip.
ZA NASIP - Na svakih 4000m2 (OVO MI NESTO MNOGO) se ispituje granulometrijski
sastav i vrši se Proktorov opit na svakih 2000 m2 radi određivanja zbijenosti tla.

ZA POSTELJICU- Ispituje se granulometrijski sastav na svakih 2000 m2,. A Prokotorov

opit na svakih 1000m2 i na svakih 200m dužnih puta se vrši opit probnom pločom.

30. Faktori interakcije terena i saobracajnice

A) Reljef terena tj. Njegove morfoloske karakteristike:
ravnicarski predeli, blage dolinske strane, strme klisure i vododelnice.
B) Ovodnjenost terena tj pojavni oblici povrsinskih voda stalni, privremeni tokovi,
uredjena korita, bujice, jezera, pojavni oblici podzemnih voda, izvori, pistevine,
zabarenost i zasticena zona za vodosnabdevanje.
C) Pokretljivost-promenjivost povrsine terena, klizista plazista, erozija povremenim
tokovima pri pljuskovima, pescane dine, odroni u stenama i osipanje- sipari.
D) Posumljenost, obraslost vegetacijom, obradivo zemljiste.
E) Faktori kilme, osuncanost, delovanje mraza, kolicina i raspored atmosferilija, broj
kisnih dana itd.
F) Debljina zemljanog pokrivaca, raspadnute degradirane stene, kvalitet osnovne
stene, (GN200) kategorizacija kompetentnosti (RQD, AASHO DM 145-731),
svojstva cvrstoce, deformabilnosti, vodopropustljivosti.

Navedeni faktori uslovljavaju koncept trupa saobracajnice npr. Pretezno u iskopu ili u
nasipu brojnost vestackih objekata (mostova, propusta, tunela, potpornih zidova) i
geotehnickih objekata (sidrenje, dreniranje, zamena podtla, stabilizacija podtla).

31. Opsti sadrzaj geotehnickih podloga za izgradnju saobracajnica

1. Podloge geoloskih struka (inzinjerska geologija, hidro-geologija, seizmo-

tektonska) u obliku karata, profila, izvestaja i studija).
2. Podloge geofizickih merenja (geoseizmicka, geoelektricna, nuklearni karotaz) i
geoloska busenja, kartiranja i daljinska merenja).
3. Inzinjersko-seizmoloske podloge (za odredjivanje dejstva na konstrukcije) kojima
se definise seizmicki uticaj u funkciji verovatnoce pojave(tkzv.
Mikrorejonizacija).
4. Podloge gradjevinske mehanike tla (utvrdjivanje slojeva u tlu i njihovih svojstva)
i gradjevinske mehanike stena (utvrdjivanje svojstva merodavnih za interakciju
saobracajnice i stenskih masa).
5. Podloge o raspolozivim gradevinskim materijalima(stene,sljunak, pesak, zemljani
materiali i sekundarni materijai).
6. Podloge o interakciji elemenata geotehnickih konstrukcija i terena (probna
injektiranja, sidrenja, opterecenja sipova, crpljenja podzemne vode, probna
ugradjivanja i pilot nasipi)
35. Refrakciona seizmicka merenja i njihoca primena

svojstva tla i stena zasnivaju se na odredjivanju velicina brzina prostiranja fronta

vibracija u tlu tj merenja talasa vrlo visoke frekvencije (ispod 0,1 Hz) i na osnovu tih
merenja utvrdjujemo polozaj i svojstva kvazi-homogene zone-slojeva tla i stena.
Osnovna posebnost kod ovih merenja je:
(1) poznat je polozaj izvorne pobude (vibracija)
(2) poznato je vreme nastanka vibracije (pobude)
(3) registracija vibracija terena se vrsi precizno in a odgovarajucim lokacijama ciji je
` polozaj poznat.
pri rasporedu mesta za detekciju vibracija i pri interpretaciji merenja koriste se
svojstva refrakcije (prelamanja). Za registraciju se koriste poduzni p talasi sa
vibracijama u smeru kretanja fronta koji su najblizi i poprecni s talasi sa vibracijama
upravnim na smer kretanja talasnog fronta, koji su sporiji od p talasa ali imaju
prednost da na njihovu brzinu ne utice zasicenost tla vodom.

Kod analize i interpolacije podataka registruju Vs i Vp talasa koristi se zakon

prelamanja i odbijanja talasa prema kome odbijeni talas mora se vratiti pod istim
uglom dok upadni talas ako ulazi u tlo koje ima vecu brzinu kretanja mora biti veci
36. Geoelektrična merenja i njihova primena
Zasnivaju se na merenju otpora pri prloasku jednosmerne struje kroz tlo. Na određenom
rastojanju se postavljaju elektrode ( A i B ), dok su između merna mesta ( C i D ).
Provodljivost tla je srazmerna sadržaju jona u pornoj vodi i raste sa temperaturom.
Bezvodno tlo ima visok otpor, zasićeno tlo ima nizak otpor. Osnovni zakon glasi : I=
E/R gde je E potencijalna razlika napona, R otpor, I jacina struje. Geoelektričnim
merenjem se na bazi brzine talasa i otpornosti stena određuju dubine slojeva ili nivo
podzemne vode... Primena: kod saobraćanica, mostova i tunela.

37. Geotehnička istraživanja i ispitivanja kao i gt podloge za generalni projekat

saobraćajnica
Gt ispitivanja se po pravilu ne vrše, već se sva saznanja o terenu i materijalima za
nasipanje formiraju na osnovu postojećih podataka. Prikupljeni podaci treba da posluže
za osnovno rangiranje po povoljnosti – nepovoljnosti za izgradnju gt konstrukcija donjeg
stroja saobraćajnice, fundiranje mostova i sl. Takođe se praktikuje i rekognosciranje
terena, obilazak trase.
38. Geotehnička istraživanja i ispitivanja kao i gt podloge za idejni projekat
saobraćajnica
Gt sondiranja i istraživanja se vrše u cilju:
- Uočavanja i def nepovoljnih deonica duž saobraćanije ( klizišta, odroni, stišljivo
tlo, eksplozivno, močvarno tlo...
- Definisanje tipskih gt uslova na pojedinim deonicama kao podloge za izbor
tipskih gt konstrukcija
- Definisanje tipskih građevinskih materijala koji se nalaze na trasi
 - Formiranje gt podužnog profila i tipskih poprečnih profila koristeći kao podlogu
ig kartu i terenska istraživanja
- Obim terenskih sondiranja zavisi od heterogenosti trena, a kao min obim se usvaja
jedan istražni rad ( bušotina, potkop, penetracija... )

39. Geotehnička istraživanja i ispitivanja kao i gt podloge za glavni projekat

saobraćajnica
Postojeća gt sondiranja i istraživanja se dopunjuju i proširuju u cilju:
- Def terenskih uslova za dimenzionisanje svake pojedinačne gt konstrukcije na
trasi
- Def lokacija, količina i uslova ugrađivanja nasipa i zasipa
- Def obima i vrsta gt konstrukcija za očuvanje okoline

Obim terenskih sondiranja zavisi od složenosti terenskih uslova, a kao min se usvaja
jedan istražni rad na 100m rastojanja duž trase. Prateća laboratorijska ispitivanja se vrše u
cilju: dodatno na radove u fazi idejnog projekta, utvrđivanja svojstava merodavnih za
dimenzionisanje svake gt konstrukcije.

40. Geotehnička istraživanja i ispitivanja kao i gt podloge za izvođački projekat

saobraćajnica
Gt sondiranja i israživanja se vrše u cilju definisanja radnih operacija u skladu sa
raspoloživom mehanizacijom. Moguće je da se izvestan obim gt istraživanja prenese iz
faze glavnog u fazu izvođačkog projekta, kada se tek u toj fazi projekta definitivno
dimenzionišu pojedine gt konstrukcije, donji noseći slojevi kolovozne konstrukcije ili
određuju tipove konstrukcija koji su definisani kataloški u Glavnom projektu.
OVA PITANJA NADALJE SU IZ SVESKE, PA NISU LEPO BAS NAPISANA....
41. Uzroci nestabilnosti padina i kosina u području saobraćanica
Padine mogu biti stabilne, uslovno stabilne i nestabilne.
Stabilna - vrši se izgradnja, hoćemo da izgradimo usek ili nasip, radovi se izvode u zoni
ekspropriacije, samo se ta zona obezbeđuje.
Uslovno stabilna – ( najčešće umirena klizišta ), to je kosina koja je u datom trenutku u
stanju mirovanja. Ako se za potencijanu kliznu površ utvrdi da je Fs nedovoljan, onda se
istovremeno moraju raditi i sanacioni radovi.
Nestabilne – ( aktivna klizišta )paralelno sa građenjem se mora sanirati padina
Kod useka kože doći do nestabilnosti ako ima strme kosine, pa dolazi do klizanja.
Kod nasipa može biti problem ako je nagib veliki za vrstoću materijala ili ako je
visok nasip, a dole je slabonosivo tlo. ( ako je visok nasip, mogu biti i velika
pomeranja)
Dešava se i podizanje nivao vode usled dreniranja, pri čemu nastaje podnožični lom.
Enormno povećanje saobraćaja može biti jedan od uzroka nestabilnosti.
 42. Mehanizam nestabilnosti padina i kosina u području saobraćajnica

Najpre se određuje stvarna ili potencijana klizna površ, a onda se određuje

mehanizam.

43. Analiza stabilnosti padina i kosina u području saobraćajnica

Za analizu stabilnosti, vrše se metode granične ravnoteže ili metode naponsko-
deformacijske analize. Koriste se npr Bišopova i Švedska metoda za kružne klizne
površine. Neophodno je najpre definisati mehanizam i čvrstoću.
Naponsko-def. Analiza podrazumeva da se neko klizno telo podeli na elemente pri čemu
svaki treba jednoznačno da bude opisan sa modulom elastičnosti i Poasonovim
koeficijentom. Pod opterećenjem se posmatra da li određena težina može da izazove
guranje. Takođe može da se odredi i Fs i pomeranja. Za određivanje toga se koriste
programi. Najveći problem je definisanje padine. Program PLAXIS.
Metoda granične ravnoteže- određivanje Fs = otporne / gurajuće sile. Za kritičnu kliznu
porš treba da se nađe najmanji Fs, a on mora da bude veći od one zakonom predviđene.
Kada je u pitanju usek, analiza se vrši Kulmanovom metodom.
Parametri sa kojima se vrši analiza su c i ϕ iz opita smicanja. Ako dođe do klizanja, u
proračunu se koriste rezidualne vrednosti.
44. Kriterijumi stabilnosti padina i kosina
- Kriterijumi narušavanja mase ( narušen je kontinuitet u trupu saobraćajnice u kome
dolazi do klizanja ili loma)
- kriterijumi deformacije
NISAM SIGURNA DA L SAM LEPO PREPISALA OVU TABELU, IMA JE VALJDA
U KNJIZI IZ PRORAČUNA

Povratnom analizom se mora potvrditi veličina parametra, a oni moraju biti visoko
pouzdani
U odnosu na lom tla, Fs mora da se kreće od 2 do 3.
Ako su u pitanju sleganja, ona su od 10 do 15cm maksimalno.
*veliki je značaj dobre laboratorije, može se ići sa niskim Fs
45. Stabilizacija padina i kosina
Sanacione mere: promena geometrije kosine, drenažne mere, potporne konstrukcije,
armiranje tla.
 Najbolja i najjeftinija mera za nasip je prva mera.

Za nasip: Ako je veliki nagib kosine, može se ublažiti tako što se naspe materijal, i to
postaje deo koji pridržava.
Za usek: Skidanjem određenog dela se ublažava nagib. Ako je podnožično klizanje, ti
slojevi su slabiji od onog u nasipu. Zbija se materijal, dobija se velika težina koja
onemogućava klizanje. Može se smanjiti i visna, može se vršiti preraspodela materijala
čime se smanjuju gurajuće sile, povećavaju otporne.
 Drenažne mere - Usled velike količine padavina , nivo vode se podigne. Sada su se
povećale filtracione sile, a smanjili su se efektivni naponi i čvrstoća. Najbolje je
napraviti rovove i oboriti nivo vode. Mana je ta što se drenaže moraju održavati i
čistiti.
 Potporne konstrukcije – potporni zid pridržava nestabilnu padinu. Određuje se
kolika je međulameralna sila i to je sila koju zid prima i prenosi na dublje, stabilne
delove. Za dublje, postavljaju se šipovi.

 Armiranje tla – Sidra su gt konstrukcije kojma se vrši stabilizacija kosine, kroz

povoljnu izmenu naponskog stanja. Sastoje se od oslonca, kotve i tela sidra. ankeri se
usidruju u stabilni deo. Ako su pasivni – postavljeni su u stabilnom delu, a ako su
aktivni, oni deluju od prvog trenutka. Pasivni su sidra za povezivanje, a aktivni su
sidra za prednaprezanje

44.Kriterijumi stabilnosti padina i kosina u podruciju saobracajnica

Metode granicne ravnoteze i metode naponsko deformacijske analize
Fs pretstavlja odnos otpornih i gurajucih sila.
Fs= Fs=
Postoji tabela u knjizi iz proracuna na 143.str. koja je bitna za ovo
Povratnom analizom potvrditi velicinu parametra.

45.Stabilizacija padina i kosina u podruciju saobracajnica

Sanacione mere:
 promena geometrije kosine (najbolja i najjeftinija)-skidanjem ili dodavanjem
materijala ublazavamo nagib kosine, preraspodelom materijala (smanjujemo
gurajuce sile a povecavamo otporne i samim tim povecavamo faktor sigurnosti)
 drenazne mere-podizanjem NPV povecavaju se filtracione sile i povecava se porni
pritisak, drenaznim rovovima bi oborili NPV i povecali Fs
 potporne konstrukcije-potporni zid se suprotstavlja medjulamelarnim
silama(plitka potporna konstrukcija), sipovi prenose sile na dublje delove (sipovi
spadaju u duboke potporne konstrukcije,spadaju u nesto skuplju metodu ali i
bolju)
 armiranje tla-pasivni i aktivni ankeri(pritiskajuce sile povecavaju efektivni napon)
Odredi se prvo uzrok klizanja pa se bira sanaciona mera.
Znacaj objekta moze da poveca kriterijume za faktor sigurnosti

46. Nosivost trupa saobraćajnice

Da bi ispunio svoj cilj trup saobraćajnice, između ostalog, mora da ima određenu
nosivost. Kolaps trupa saobraćajnice se najčešće dešava u uslovima kada je tlo zasićeno
vodom, u nedreniranim uslovima. Pri izradi trupa treba odrediti prosječne karakteristike
tla i ako je cu=0 i ρu=0 znači da će doći do klizanja. U toj situaciji najčešće koristimo
metodu Skemptona, pošto je najbolja (a možemo koristiti i druge metode.
*Kako se u budućnosti istiskuje voda javlja se γc. (gama ce) 
47. Sleganje trupa saobraćajnice
Vertikalno pomjeranje trupa saobraćajnice usljed njenog opterećenja naziva se sleganje.
Sleganje se sastoji iz tri dijela: s= si+sc+ss ; odnosno iz inicijalnog (elastičnog),
konsolidacionog i sekundarnog sleganja.

Prilikom izgradnje nasipa došlo je do inicijalnog sleganja. Posle toga naspemo još
materijala (količina koja se slegla) i računamo konsolidaciono sleganje. I onda, ukoliko
procjenimo npr. Da će da se nasip slegne 15cm u naredne dvije godine, preduzmemo
potrebne mjere da bi spriječili štetu koju to može da izazove ukoliko je saobraćajnica
završena i puštena u promet. Iz tog razloga se duž cijelog puta prvo rade zemljani radovi,
za šta je u zavisnosti od dužine puta potreban različit vremenski period (u prosjeku oko
godinu dana), i tek onda, kada se već manifestovalo određeno sleganje, se radi
asfaltiranje.

48. Bubrenje trupa saobraćajnice

U zavisnosti od materijala ugrađenog u trup saobraćajnice mogu se pojaviti deformacije
prouzrokovane bubrenjem. Naime, pri ugradnji materijala u trup saobraćajnice dešava se
da postoji određen procenat glinovitih minerala, poput montmorionita, kaolinita, ilita,
bentonita, koji imaju izraženu sposobnost bubrenja u kontaktu sa vodom. Takođe, u
sastavu terena na kome se gradi saobraćajnica mogu biti i glinoviti minerali. Bubrenje
nema veliki efekat na objekte zbog toga što sile objekta djeluju na tlo, ali može da izrovi
podnu konstrukciju. Potencijal bubrenja- ΔΣs (%) opada sa dubinom, i dubina na kojoj se
osjeća bubrenje je na našim prostorima 2-2,5m.
Uobičajena pojava kod bubrenja u trupu saobraćajnica su vertikalne oscilacije uslovljene
godišnjim dobima, odnosno količinom padavina (trup se diže (bubri) u vlažnom, a spušta
u suvom periodu).

52.Nagibi kosina,nasipa i useka

(orjentaciono u fazi idejnog projekta)
1:n
1:1,25-lomljeni kamen
1:1,5(2)-sljunak i pesak
1:2(3)-glina i prasina
1:5(10)- cvrsta neispucala stena
1:3-cvrsta ispucala stena
1:1,5-sljunkovito peskovit materijal
1:1,5(2)-glinovito prasinast materijal

53.Zastita kosina padina i useka

1:1,5 ili na blazi nagib se postavlja humus 15-20cm i zaseje se trava.
1:1 oblaze se busenovima
U stenskim masama se postavljaju mreze visine stenske mase a sirine 2-3m.Mreza se
zakaci na klinove i na drugi kraj se okaci teg(putarska mreza).Stiti od ispadanja komada
sa kosina(4:1,5:1)
Torketiranje suvim ili mokrim postupkom
55.Principi rasporeda i izravnanja stenskih masa

Vusk=Vnas
Vusk>Vnas-deponija
Vusk<Vnas-pozajmiste
Podizanjem i spustanjem nivelete izjednacuju se Vusk i Vnas.Gleda se da bude sto kraci
transport. Iz useka se odstranjuje humus,ostali materijal ako zadovoljava geotehnicke
karakteristike ugradjuje se u nasip.Ako materijal ne zadovoljava radi se mehanicka ili
hemijska stabilizacija ili ako ni to nije moguce odnosi se na deponiju.
Uravnica-da kolicina materijala iz useka, transport i materijal koji se ugradjuje u nasip
bude optimalna. To se postize pomeranjem nivelete,
Profil masa-kollicina mase koja treba da bude ugradjena ili iskopana.

56. Radni ciklus zemljanih radova

Radni ciklus obuhvata: Iskop zemljane mase, utovar, prevoz, istovar, razastiranje i
zbijanje.
Kopa se materijal koji se ubacuje u kamion kojim se prenosi do određenog mesta gde se
vrsi istovar, a zatim zbijanje valjkom do određene zapreminske težine.

*ovo moze da se kaze za svako pitanje od 57. do 60.

Građevinska mašina ima sledeće karakteristike: UČINAK- koji se definiše kroz količinu
izvršenog poslau jedinici vremena. SNAGA- koja definiše potencijal za izvršenje posla i
potrošnju energije. OBUHVAT RADA- vrste operacija koje može da obavlja, VELIČINA-
visina, širina, gabarit za rad, POKRETLJIVOST- osposobljenost za manervisanje,
KOŠTANJE- nabavna cena, cena eksploatacije, cena održavanja, BROJ RADNIH
ČASOVA- pre generalne opravke, tj.zamene vitalnih delova.
57. Bageri i kiperi
Bageri služe za vertikalni iskop i utovar u prevozno sredstvo (kamion). Osnovni delovi
su: donji stroj, kabina i kašika ( visinska, dubinska) sa nosačima. Radni ciklus obuhvata
iskop, okret za 90 stepeni i istovar u vozilo, pri čemu u materijalu I,II i III kategorije traje
oko 0,35mm, a za VI i VII kategoriju oko 1mm.
Kamion (kiper) služi za prevoz i istovar ( kipovanjem). Osnovni delovi kamiona su
pogonski deo, koš i mehanizam za dizanje i spuštanje koša.
58. Grejderi i valjci
Grejder služi za razastiranje i eventualno iskop u prvoj i drugoj kategoriji. Osnovni
delovi grejdera su : pogonski deo, nož, rijač i češalj za planiranje.
Valjak služi za zbijanje materijala na mestu gde je izvršen istovar. Osnovni delovi valjka
su: pogonski deo i valjak, koji može biti gladak, sa bodljama ili sa prizmama.
59. Utovarivači i skreperi
Utovarivači služe za iskop i utovar rastresitog materijala
Skreper služi za horizontalan iskop i transport sa istovarom, na optimalnoj dužini do
500m. Osnovni delovi su pogonski deo, koš i mehanizam za punjenje i pražnjenje.

60. Buldozeri i bageri

Buldozer služi za horizontalan iskop i kraći transport ( guranjem ) do 100m. Onovni
delovi buldozera su pogonski deo, rijač i nož, koji može biti prav ( dozer ), kos
(engldozer) ili izdignut (tiltdozer).
Bager služi za vertikalan iskop i utovar u prevozno sredstvo ( kamion ). Osnovni delovi
su donji stroj, kabina i kašika ( visinksa, dubinska ) sa nosačima. Radni ciklus obuhvata
iskop, okret za 90 stepeni i istovar u vozilo, pri čemu u materijalu I, II i III kategorije
traje oko 0,35 min, a za VI i VII kategoriju oko 1min.
61. Gravitacioni potporni zidovi u području saobraćajnica
Potporni zidovi su paralelne geotehničke konstrukcije kojima se ostvaruje denivelacija u
terenu ili trupu saobraćajnice, smanjuje se širina putnog zemljišta, redukuju radovi iskopa
i nasipa. Masivni-gravitacioni potporni zidovi sopstvenom težinom odupiru se dejstvu
zemljanog pritiska ( beton, arimirani beton, gabioni, sanduci, ramovi ispunjeni lomljenim
kamenom, sljunkom, armirano tlo)
Geometrijski elementi gravitacionog potpornog zida 1. Vrh zida 2. Lice-prednja strana 3.
Zadnja strana 4.osnova, temelj 5. Zasip.
Za masivne potporne zidove vaze pravila: 1. Fundiranje u cvrstoj steni 2. Dubina
ukopavanja min 0,80m ili 0,25H ( sa prednje strane) 3. Prednja strana u nagibu 3:1 4.
Zadnja strana vertikalna sa drenažnim zasipom 5. Dreniranje zasipa kroz barbakane 6. Sa
prednje strane se postavlja rigol 7. U nivou krune, preko zasipa se postavlja
vodonepropustljiv sloj – tampon.
62. Konzolni potporni zidovi u području saobraćajnica
Oslanjaju se na široke stope ( smanjuje se naprezanje na temeljno tlo ) i koriste težinu
zasipa za odupiranje dejstvu zemljanog pritiska. Visine su veće od 4m. Ovakav zid je
obavezno armirano betonski. Na nekim mestima se ukrućuje tako što se postavi platno
( kontrafor ) da ne bude suviše fleksibilna konstrukcija. U osnovi se izrađuje temeljni zub
koji služi protiv klizanja. I kod ovih zidova se izrađuju barbakane.
63. Montažni – raščlanjeni potporni zidovi u području saobraćajnica
1. ZIDOVI OD BETONSKIH RAMOVA (DRVENI RAMOVI )
Zidovi od ramova formiraju prostornu rešetku, ispunjava se lomljenim kamenom
( krupnim šljunkom ) , dobro se odvodnjavaju, prednost im je u planinskim predelima.

2. ZIDOVI OD GABIONA
Gabionski potporni zidovi se formiraju slaganjem i povezivanjem žičanih korpi koje se
pune lomljenim kamenom ili krupnozrnim šljunkom. Zica se pravi od aluminijuma ili
plastike ( nekorodirajuća zica )
3. ZIDOVI OD ARMIRANOG TLA ( ZASIPA )
Potporni zidovi od armiranog tla se sastoje : a) od montažnih elemenata za formiranje
lica zida – prednje otvorene strane ( od betonskih-mozaik ploča, aluminijumskog lima,
plastičnih ploča... )
b) od armaturnih traka ili mreza koje se ugrađuju u zasip paralelno sa izdizanjem zida

64. Određivanje položaja potpornih zidova u cilju podupiranja kosina nasipa i

useka
Ovo je malo traljavo, al ne moze bolje :D
Potporni zid se kod podupiranja kosina nasipa postavlja u kruni, u nožici ili između. Ako
se nalazi u kruni najveći su bočni pritisci zbog velikih dimenzija zida. Ako se nalazi u
nožici onda je nasuto mnogo tla (KAKO GLUPO REČENO, JBG). Gleda se da se zid
postavi što bliže da se ne bi kupovalo mnogo zemlje ( zona eksproprijacije ).
Za usek: Zidovi se odmah stavljaju uz put, primaju pritiske i obezbeđuju stabilnost. Bitno
je predložiti dobru dubinu fundiranja. Zid se mora postaviti u stabilnom delu tla.
65. Obložni – zaštitni zidovi u području saobraćajnica
Geotehničke konstrukcije za zaštitu od degradacije, erozije, obezbeđenje sigurnosti
saobraćajnica, u naseljima estetska – pejzažna arhitektura. Rade se od nearmiranog
betona. Obložni zidovi služe kao obloga. Kao obložni zid može da se smatra i torkret.
Mogu, ali i ne moraju da se stavljaju ankeri. Putarska mreža se takođe može koristiti, za
zaštitu čvrstih stenskih masa. Zaštita kod nasipa se vrši tako što se stavlja sloj humusa.
66. Održavanje donjeg stroja saobraćajnice
Postoje službe za održavanje koje su podeljene po regionima: 1. Redovno ( stalni
obilazak , pregled, nadzor ) 2. Investicioni . Služba mora da ima i mehanizaciju. Ako su
velika oštećenja na kolovozu, tada služba za održavanje ne reaguje. Velika oštećenja
nastaju usled vitoperenja tla, prodora vode ili dejstva mraza. Investiciono održavanje
podrazumeva utvrđivanje gde je došlo do kvara, predlažu se sanacije, traži se odobrenje
od PUTEVA SRBIJE i raspisuje se tender.

67. Postupak sanacije donjeg stroja saobraćajnice

Uzroci koji dovode do oštećenja su: površinska i podzemna voda, temperaturne promene
( zamrzavanje i odmrzavanje ), povećanje opterećenja u odnosu na projektovane
vrednosti, slab kvalitet ugrađenog materijala, loš kvalitet izgradnje, greška u
projetovanju, neodgovarajuće održavanje.
Karakteristična oštećenja donjeg stroja: Deformacija planuma kao završnog dela
zemljanog trupa, deformacija čitavog trupa.
Deformacija planuma- ti delovi su najbliži kolovozu i zato trpe najveća opterećenja.
Deformacije nastaju jer voda prolazi kroz kolovoz i kvasi planum – smanjuje se modul
elastičnosti, ali i zbog zone zamzavanja ( izdizanje i spuštanje kolovoza što uzrokuje
lom ). Sanacija planuma se vrši tako što se uklanja materijal planuma i to se zamenjuje
nekim šljunkovito peskovitim materijalom ili se stabilizuje postojeći materijal ili se iznad
postavlja tamponski sloj koji štiti ili geosintetici.
Deformacije čitavog trupa se dešavaju usled klizanja kosina nasipa i useka, rasplinjavanja
nasipa ili tonjenja nasipa. Klizanje može biti delimično, nožično i podnožično. Najbolje
je skloniti gornji deo i bočne delove, i zameniti dobrim materijalom. Tonjenje nasipa se
dešava usled toga što materijal ispod nasipa nema dobre karakteristike. Sanacija se vrši
tako što se uklanja nekoliko gornjih metara i stavlja stiropor.