Međunarodno kretanje kapitala i

modeli upravljanja otplatom duga

Međunarodno kretanje kapitala - Pojam i značaj

Transfer realnih i finansijskih sredstava iz zemlje u zemlju bez

kontra transfera

Cilj: visoki profiti, kamate, dividende, širenje tržišta, sirovine,

jeftina radna snaga

Kretanje kapitala - poslednja faza liberalizacije deviznog tržišta

Izvoz kapitala – godišnji BDP

Tržište novca do godinu dana, srednjoročni krediti 1-5 godina,

preko 5 godina dugoročni plasmani
MULTILATERALNI I BILATERALNI SPORAZUMI U
FUNKCIJI STRANIH ULAGANJA

• Međunarodni multilateralni sporazumi u okviru međunarodnih

organizacija (STO - TRIMs Sporazum o zaštiti intelektualne
svojine; MIGA, ICSID...)
• Regionalni sporazumi o regionalnim ekonomskim integracijama
(EU, NAFTA, APEC, OECD)
• Bilateralni sporazumi između 2 države
• Rezolucije organa i međunarodnih organizacija zaokruživanje
pravnog okvira u oblasti stranih ulaganja između različitih država
MODELI BILATERALNIH SPORAZUMA O ZAŠTITI
STRANIH ULAGANJA
Najčešća saradnja kroz bilateralne
sporazume - dva modela:

1) Evropski model - na Nacrtu

Konvencije OECD iz 1962.

2) Severno-američki model - NAFTA

 ODNOS SRBIJE PREMA BILATERALNIM
SPORAZUMIMA
• U primeni oko 30 od zaključenih 40 bilateralnih sporazuma o
uzajamnom podsticanju stranih ulaganja
• Model OECD: pojam stranog ulaganja, stranog ulagača i prihoda
koje donosi ulaganje, zaštita od ekspropriacije i pravo naknade
štete
• Zaštita – ICSID (Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova)
ratifikovala Srbija 2006.
OBLICI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA

Strane Strane Zajmovi i

direktne portfolio krediti
investicije investicije
 STRANE DIREKTNE INVESTICIJE

• Najpoželjniji oblik stranih ulaganja - min. 10% učešća ili

upravljanja
• Komponente: vlasnički kapital; reinvestirane zarade; pozajmice

Dugoročni odnos i održava trajni interes i kontrolu

matičnog preduzeća, rezidenta jedne zemlje, u preduzeću
koje je rezident druge zemlje
 KARAKTERISTIKE I VRSTE STRANIH DIREKTNIH
INVESTICIJA

• Matična kompanija finansira filijalu u inostranstvu

• Uspostavlja se dugoročni odnos matica - filijala
• Matica kontroliše filijalu (preko 10%)
 VRSTE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA

1) ULAGANJE U PUNO VLASNIŠTVO: Greenfield ili Brownfield

investicija

2) ZAJEDNIČKA ULAGANJA, sa partnerom-domaćinom

3) MEĐUNARODNI MERDŽERI - spajanje dve firme - nastaje treća

4) MEĐUNARODNE AKVIZICIJE - Kupovina domaće kompanije -

postaje filijala strane kompanije

5) ULAGANJE U SLOBODNE ZONE - radi obavljanja određenih

delatnosti (Kina...)
TENDENCIJE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA
I. Period: 1870-1914 – ulaganje u vanevropske zemlje 270 mlrd $
- železnice, rudarstvo

II. Period: Posle 1914. - SAD najveći neto izvoznik kapitala,

Nemačka uvoznik kapitala

III. Period: Posle II svetskog rata - rušenje kolonijalnog sistema -

SAD oko 50% SDI

od 2000-2007. rast SDI sa 6.090 na 15.697 mlrd $

posle 2007. opada SDI sa 1.700 mlrd $ u 2008. na 1200 mlrd $ u
2009.
STRANE POTFOLIO INVESTICIJE-TRŽIŠTE KAPITALA

AKCIJE: Kapital na OBVEZNICE: Sigurnije uz

berzama: Institucionalni manju dobit (kamata):
investitori: penzioni i domaće, ino – obveznice,
zdravstveni fond evro - obveznice
MEĐUNARODNO KRETANJE ZAJMOVNOG KAPITALA

Komercijalne • Kreditne linije

banke • Zajmovi sa fiksnim otplatnim programima

Međunarodne
• MMF
finansijske • Svetska banka
institucije

Organizacije za • Export Credit Guarantee Department(V.Britanija)

• US export – import bank
finansiranje • COFACE – Francuska
izvoznih poslova • HERMES - Nemačka
 FAKTORI MEĐUNARODNOG FINANSIRANJA

 Oko 75% u razvijene zemlje;

 22% ide zemlje u razvoju,
 3% u zemlje u tranziciji;

Faktori koji utiču na međunarodno kretanje kapitala:

1) Motivcija: postizanje maksimalnog rezultata – profit, učešće
na tržištu, uvećanje vrednosti kapitala
2) Ponuda kapitala: transnacionalne kompanije
3) Tražnja..
 MERE ZA PRIVLAČENJE STRANOG KAPITALA
1) Otklanjanje barijera za ulaz i osnivanje stranih filijala
2) Poboljšanje tretmana stranih investitora – nacionalni tretman
3) Zaštita SDI
4) Promocija priliva SDI
a) Fiskalni podsticaji
b) Finansijski podsticaji
c) Regulatorni podsticaji
d) Ostali (Sl.zone-Kina, Mex.)
 REGULATORNI OKVIR ZA SDI U SRBIJU
Zakon o stranim ulaganjima

1) Strani ulagač
2) Vrste uloga
3) Delatnosti
4) Registracija
5) Zabrana ulaganja do 1989.
do 49% - ukinuto
 GARANTOVANA PRAVA STRANIH ULAGAČA

 Sloboda stranog ulaganja

 Nacionalni tretman
 Pravna sigurnost
 Konverzija i sloboda plaćanja
 Pravo na vođenje poslovnih knjiga, izrada finansijskih izveštaja
i revizija
 Pravo na transfer dobiti i imovine
 Povoljniji tretman, ukoliko je to propisima dozvoljeno
 PODSTICAJI STRANIH ULAGAČA

 Slobodan uvoz
 Poreske i carinske olakšice
 Carinska oslobođenja
 Sticanje svojine na
nepokretnostima
 Pojednostavljena procedura
registracije
 PREDNOSTI SRBIJE ZA STRANA ULAGANJA

 Strateško mesto
 Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom
 Jeftina i kvalifikovana radna snaga
 Nije članica EU – veća fleksibilnost za investiranje
 RIZIK ZEMLJE ZA STRANA ULAGANJA
Rizik zemlje za strana ulaganja ili country risk predstavlja
rizik ulaganja stranog kapitala u određenu zemlju.

 izazvan je političkim (neizvesnost vraćanja zajma) ili

ekonomskim (nesposobnost vraćanja zajma) događajima u
određenoj zemlji.

 procena političkih i ekonomskih faktora zemlje korisnika

kredita koji mogu da ometaju redovno izmirenje glavnice i
kamate.
 MODELI REŠAVANJA OTPLATE DUGOVA
DRŽAVE

• NOVI KREDITI - odobravanje svežih sredstava za otplatu

dospelih dugova;
• REPROGRAM DOSPELIH KREDITA – rasterećenje duga od
strane poverilaca;
• DUG ZA ULOG - transnacionalne kompanije;
• OTPIS DELA DUGA;
• DUG ZA PROJEKTE