Professional Documents
Culture Documents
Slobodne Yone
Slobodne Yone
поступања, уступити у корист државе или уништити. Сви наведени поступци једнако се
одвијају као да се спроводе у другом делу царинског подручја. У погледу усаглашености
законодавства који уређује ову област са правним тековинама ЕУ, потребно је навести да
су присутна одређена одступања, у погледу (не) настајања „царинског дуга за робу која се
употребљава или конзумира у овој зони“.1
У пракси, слободне зоне су се показале као развојне и профитабилне институције
из разлога што корисницима омогућавају уштеде које се огледају у неплаћању или
одложеном плаћању царина, такси, пореза и слично, што у значајној мери подстиче страна
улагања у привреду једне земље. Будући да пословање у зонама значајно утиче на
привлачење домаћих и страних инвестиција, као и бржем регионалном развоју, разуме се
да и локалне самоуправе сходно својим овлашћењима, могу доносити одлуке о
погодностима при изградњи објеката и инфраструктуре на подручју зона. У том смислу,
локалне самоуправе могу доносити одлуке о ослобођењу од плаћања локалних пореза,
накнада и такси које су у надлежности истих. Из наведеног може се закључити да развој
слободних зона превасходно зависи од циљева и инструмената економске политике
земље, односно улоге државе у њиховом обликовању и развоју.
Слободне зоне од свог настанка представљају правно-економски институт.
Сматрало се да је будућност светске трговине у слободним зонама. Слободне зоне имају
два облика и то оних које су потпуно слободне и оне које су ограничене. Прве дозвољавају
све дозвољене поступке са робом, складиштење, обраду, прераду, оплемењавање,
производњу. Друге искључују производњу и у њима је дозвољен смештај и чување робе
које врше царински органи. Често представљају царински искључак (Јеринић, 2012). Код
нас слободне царинске зоне постоје још од њиховог увођења у царински систем 1963.
године и чиниле су део царинског подручја тадашње државе. Било је предвиђено да
слободну зону могу основати домаћа и страна физичка и правна лица. Страна лица
учествују са улогом од највише 49% у оснивању зоне, што њима није одговарало јер нису
могли управљати капиталом. Овај проблем је решио нови Закон о слободним зонама
(Јеринић, 2012). Према новом закону, слободна зона се дефинише као део територије
Републике Србије који је посебно ограђен и означен, на коме се обављају делатности под
условима утврђеним законом. Подручје зоне је земљиште које је одређено катастарским
парцелама и површином исказаном у члану 2 Закона о слободним зонама. Зона мора бити
ограђена, видљиво обележена и означена као слободна зона, на улазима и излазима из
зоне, као и с речне стране ( чл. 13 Закона о слободним зонама). Сагласност Владе је акт
којим Влада одређује подручје зоне. Министарство финансија доноси одлуку о економској
оправданости оређеног подручја зоне.
Економски је оправдано ако се на основу приложеног елабората и других
приложених доказа може оценити да ће се постићи позитивни ефекти у погледу
1
Izveštaj o skriningu za Srbiju iz 2014 godine (2018, Avgust 05), Poglavlje 29- Carinska unija, Preuzeto sa:
http://eukonvent.org/wp-content/uploads/2016/04/Izve%C5%A1taj-sa-skrininga-poglavlje-291.pdf
привлачења страног капитала, производње робе и пружања услуга, запошљавања,
трансфера савремених технологија, привредног реструктурирања, и ако ће пословање у
зони допринети остварењу стратегије развоја и мера економске политике Владе ( чл. 7
Закона о слободним зонама). Увоз у слободну зону и извоз из ње је слободан. Не подлеже
мерама трговинске политике и квотама. Сва роба која се налази у слободној зони, или се у
њу увози или из ње извози, назива се царинском робом. Уколико се роба из царинске зоне
стави у промет на територији Србије, подлеже царињењу. Роба из зоне може се изнети у
било који део Републике Србије, али исто тако и унети у зону, под условом да постоји
потреба за испитивањем, атестирањем, поправком или презетовањем потенцијалним
купцима (Јеринић, 2012). Да не би дошло до злоупотреба, роба произведена у слободној
зони добија уверење од надлежне царинарнице која гарантује њено порекло. Приликом
увоза робе која је неопходна за обављање делатности зоне, не наплаћује се царина.
Корисник зоне не сме онемогућити царинске органе да врше царински надзор и контролу
робе у зони. У слободној зони није забрањено оснивање банака и осигуравајућих
друштава (Јеринић, 2012). Члан 27 Закона о слободним зонама прописује да сагласност
којом се одређује подручје зоне престаје да важи актом Владе :
1) ако се у току рада зоне утврди да су трајно престали технички услови
прописани овим законом за њено оснивање;
2) ако је одговорно лице привредног друштва за управљање зоном, као и
одговорно лице у правном лицу, чији је правни следбеник привредно друштво
за управљање зоном правоснажно осуђено за кривично дело против привреде,
имовине, недозвољене трговине и против службене дужности;
3) на предлог министарства надлежног за послове финансија;
4) на захтев привредног друштва за управљање зоном. Зона престаје са радом по
истеку рока од 90 дана од дана доношења акта Владе о престанку важења
сагласности за одређивање подручја зоне. На опрему која је ради обављања
делатности у зони била увезена у зону најмање три године пре престанка рада
зоне, не плаћа се царина. Корисник зоне задржава право својине на изграђеним
објектима, стварима и правима које је увезао, односно унео у зону и има право
да настави са радом у складу са прописима који важе за пословање на
територији ван зоне (чл. 28, 29 и 30 Закона о слободним зонама). 2
4.3 Одобравање евиденције залиха у слободној зони
25
https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:17078/bdef:Content/get
6
https://pdfslide.net/documents/diplomski-rad-carinski-sistem-srbije.html
Ако надзорни царински орган, у претходној провери, утврди да предложени облик
и начин вођења евиденције од стране корисника зоне, омогућава спровођење царинског
надзора над уношењем у и изношењем робе из слободне зоне и пословањем корисника у
зони, о томе у писаном облику доставља мишљење надлежном царинском органу којем је
поднет захтев, који, након тога, доноси решење којим одобрава облик и садржај
евиденције у слободној зони.
Пример решења дат је у прилозима овог Упутства и то:
a) у Прилогу 3. - за одобравање облика и садржаја евиденције за страну робу;
b) у Прилогу 4. - за одобравање облика и садржаја евиденције за домаћу робу.
Ако је корисник зоне страно лице, у решењу којим се одобрава облик и садржај
евиденције о роби у слободној зони, обавезно се наводе и подаци о његовом посредном
заступнику и врсти заступања.
Царински орган ће одобрити вођење евиденције само оним лицима која нуде све
потребне гаранције за пословање у слободној зони у складу са царинским прописима.