ANKETNO ISTRAŽ IVANJE

Definicija: Anketno istraživanje je metod prikupljanja podataka kojim se informacije

prikupljaju direktno od pojedinaca koji su izabrani po određnim jasnim kriterijumima, koji
nam kao reprezentativne jedinice neke populacije omogućavaju izvođenje zaključaka o
samoj populaciji. Kvantitativni metod. Pojedinci koji odgovaraju na pitanja u anketama
zovu se ispitanici ili respodenti. Obezbeđujuje 5 kategorija informacija o respodentima:
Činjenice, percepcije, mišljenja, stavove i bihejvioralne izveštaje. To je istraživanje u kome
su pojmovi operacionalizovani u obliku pitanja upitnika koji predstavlja instrument
(upitnik)za prikupljanje odgovora. Pojedinci su analitičke jedinice. Skup metod. Faze
anketnog istraživanja:

1) koncepualizacija
2) dizajn istraživanja
3) instrumentalizacija
4) planiranje
5) uzorkovanje
6) trening i obuka anketara
7) pilot istraživanje
8) istraživanje
9) monitornig
10)verifikacija
11)kodiranje
12)procesuiranje podataka
13)analiziranje podataka
14)izveštavanje

Konceptualizacija: Operacionalizacija predstavlja prevođenje apstraktnih ideja na jezik

pitanja u upitniku, na realnu ravan. Anketa metod kvantifikacije, merenje pojmova.
Operacionalizacija ajtema. Proces istraživanja poznatih fenomena se svodi na praćenje
novina u naučnoj zajednici.

Dizajn istraživanja : Prvo: da li je naše istaživanje deskriptivno, eksplorativno ili

eksplanatorno. Drugo: način prikupljanja podataka: intervjuisanje licem- u –lice, slanje
upitnika preko pošte ili e-maila, telefonsko intervjuisanje, samostalni administrativni
upitnici. Treće: da li je kros-sekcija(podaci s uzimaju samo jednom) ili longitudinalno(u
kontinuitetu dugotrajno). Longitudinalno može biti: studije trenda (ne ispituju se isti ,ali je
uzorak reprezentativan), strudije kohorti(fokus samo na specifičnu populaciju), panel
istraživanja(podaci od istih ispitanika, ali periodično-praćenje stavova populacije;
nedostaci: skupa, daju iskrivljene odgovore, ne žele da nastave istraživanje)

Instrumentalizacija : instrument-upitnik(anketa), poslednja faza operacionalizacije

koncepata koji obezbeđuje da dobijemo odgovore koji su predmet našeg istraživanja.

1.Sadržaj upitnika:

 izbor pitanja zavisi od istraživačkih pitanja i/ili hipoteza

 moramo voditi računa da nezavisne varijable budu iscrpne
 da zavisne iscrpljuju ispitiuvani fenomen
 pitanja ne smeju biti rudimentalna(isto pitanje ne sme se postaviti na više načina)
 pitanja postavljati pre svega u vidu intervalne skale, pa ordinalne najmanje u vidu
nominalne
 pitanja moramo da uskladimo sa ciljevima istraživanja(ona su samo
operacionalizacija aspekata koje merimo)

2.Trajanje:

 licem u lice – ne duže od 45minuta

 telefonski ne duže od 20 minuta
 poštom ili e-mailom-ne duži od 4 strane

3.Tip pitanja:

 pitanja o demografskim karakteristikama (pol, godine starosti, nacionalna

pripadnost, obrazovanje, zanimanje, vera itd.)
 otvorena pitanja
 zatvoren apitanja (merljivija, lakša za obradu, klasifikaciju i kategorizovanje)

4.Skale-predstavljau numeričku reprezentaciju vrednosti varijabli, postoje 4 tipa skale:

nominalne, ordinarne, intervalne i racio (podgrupa ove skale je skala učestalosti)

5.Format pitanja:

 izbor jedne od ponuđenih opcija

 pitanja u formi matrice
  izbor u parovima
 semantički diferencijal

6.Pitanja u upitniku-važan aspekt, od pravilnog razumevanja zavise odgovori, ko je

ispitanik?, kompetentan i nekompetentan respodent, upitnik mora da sadrži
instrukcije(pojašnjenja).

Voditi računa da pitanja ne budu:preduga, dvosmislena, pitanja sa dva odgovora,

sugestivna pitanja, pristrasnost rasporeda, argumentacija, mimikrija, forsiranje odgovora.

7.srtruktura upitnika treba da ima sledeće elemente: objašnjenje, pitanja za zagrevanje,

substancionalna pitanja, demografska pitanja

Tipovi istraživanja: vrste:

 Intervjuisanje licem-u-lice
 ostavljanje upitnika
 slanje poštom (niski troškovi, uticaj anketara na ispitanike ne postoji, anonimnost
veća, manji broj u istraživačkom timu. Problem: mali broj vraćenih pitanja usled
nepismenosti, netačnih adresa prijavljenih, mrzovolje)
 Internet istraživanja
 telefonsko istraživanje

Trening i obuka anketara : ima dva (2) aspekta: formiranje vodiča za anketare i obuka
anketara na osnovu vodiča koji ima za cilj da im da sledeća uputstva:

 koristite neformalnu terminologiju

 upoznajte se sa upitnikom
 ne izražavajte vlastito mišljenje
 neka ispitanik odredi brzinu i dužinu razgovora
 ne menjajte red reči ili redosled pitanja
 ne oslanjajte se na memoriju pri intervjuisanju
 pažljivo pratite odgovore ispitanika
 ukoliko priča naširoko neutralno definišite njegov odgovor
 ne prihvatajte odgovore „ne zna“ ili „nemam stav“, a da ne dobijete odgovore na
pitanje
 ne dozvolite ispitaniku menjanje redosleda pitanja
 ne govorite kako su drugi odgovorili
  budite spremeni da date informacije o cilju istraživanja, ko ga sprovodi itd.

Pilot istraživanja: obuhvata mali broj ispitanika (50-100). Cilj nije da analizira odgovore i
izvodi zaključke, već preispita instrument istraživanja. Pilot istraživanje obuhvata sledeće:

 primena nekoliko verzija upitnika sa drugačijim redosledom pitanja

 identifikovanje problematičnih pitanja i mogućnost alternative
 kroz analizu odgovora pokušati da otvorena preformulišemo u zatvorena
 procena trajanja intervjua, procena teresnkih problema
 čuti mišljenja i sugestije anketara kako poboljšati upitnik i terenski rad
 formiranje finalnog upitnika

Monitoring: sistem praćenja terenskog rada, da steknemo uvid kakvi su problemi na

terenu i šta treba menjati. Podrazumeva:

 Proveru da li su izabrani respodenti predviđeni uzorkom

 Proveru prikupljenih podataka u pogledu kvaliteta podataka, potpunosti i logičke
kontrole
 Proveru propratnih informacija: datum, vreme, trajanje intervjua...
 Provera identifikacionog broja svakog intervjua
 Objašnjenje zašto je odbio da učestvuje u anketi ili odgovori na određena pitanja

Verifikacija: provera da li su anketari valjano uradili zadatak. Tri (3) ključna aspekta:

 Da li je zaista obavio razgovor?

 Da li je korektno objasnio o kakvom ispitivanju se radi?
 Da li je postavio sva pitanja i pravilno zabeležio odgovore?

Proverava se:

 slučajnim telefonskim pozivom

 direktnim odlaskom
 korišćenjem CAPI – kompjuterska analiza rada anketara (ukoliko je anketar pri
anketi koristio računar)