Zavisnost procesorskog takta od dužine pipeline-a zvršavanje instrukcija se obavlja u

nekoliko faza.

Osnovne faze kroz koje prolazi instrukcija da bi bila izvršena su:

1. Instruction Fetch – dohvatanje instrukcije,

2. Instruction Decode – dekodovanje instrukcije,
3. Operand Fetch – dohvatanje operanada,
4. Instruction Execution – izvršenje instrukcije,
5. Store Result – smeštanje rezultata.

U svom radu procesor ne čeka da jedna instrukcija prodje svih pet faza da bi otpočeo
izvršavanje nove instrukcije. Čim prva instrukcija udje u fazu dekodovanja odmah sledi
dohvatanje sledeće instrukcije. To zapravo znači da procesor u istom momentu vrši
obradu pet instrukcija, koje se nalaze u različitim fazama izvršenja (izuzetak je kada se
doĎe do instrukcij skoka).

Ovih pet faza, odnosno stepena protočne obrade, se može podeliti na veći broj
specifičnijih faza.

U sledećem slučaju recimo da imamo pet i deset stepeni protočne obrade:

1) Instruction Fetch                   1) Instruction Fetch 1

2) Instruction Decode               2) Instruction Fetch 2
3) Operand Fetch                       3) Decode 1
4) Instruction Execution            4) Decode 2
5) Store Result                           5) Operand Fetch
6) Dispatch
7) Schedule
8) Execute
9) Store to Cache 1
10) Store to Cache 2

Mikroprocesori sa više jezgara (Multi-core)

Број језгара Уобичајено име

1 single-core

2 dual-core
 tri-core
3
triple-core

4 quad-core

5 penta-core

6 hexa-core

7 hepta-core

octa-core,
8
octo-core

9 nona-core

10 deca-core

11 hendeca-core

12 dodeca-core

13 trideca-core

14 tetradeca-core

15 pentadeca-core

16 hexadeca-core

17 heptadeca-core

18 octadeca-core

19 enneadeca-core

20 icosa-core

Вишејезгарни процесор је једна рачунарска компоненета са две или више независних

стварних централних процесорских јединица (названих “језгра”), а те јединице читају и
извршавају програмске инструкције. [1] Инструкције су обичне CPU инструкције као сабирање,
покретање података и гранање, али вишејезгарни процесори могу да извршавају више
инструкција у исто време, повећањем укупне брзине за програме који подлежу паралелном
рачунању.[2] Произвођачи обично интегришу језгра на једно интегрисано коло (познато као
вишепроцесорски чип или CMP), или на више чипова унутар једног паковања чипа.
Процесори су се првобитно развили само са једним језгром. Двојезгарни (Dual-core) процесор
има два језгра (нпр. AMD Phenom II X2, Intel Core Duo), quad-core процесор садржи четири
језгра (нпр. AMD Phenom II X4, Intel-ов quad-core процесор, види i5 и i7 на Intel Core), 6- core
 процесор садржи шест језгара (нпр. AMD Phenom II X6, Intel Core i7 Extreme Edition 980X), 8-
core процесор садржи осам језгара (нпр. Intel Xeon E7-2820, AMD FX-8350), 10-core садржи
десет језгара (нпр. Intel Xeon E7-2850), 12-core процесор садржи дванаест језгара.
Вишејезгарни процесор имплементира мултипроцесовање на једном физичком паковању.
Дизајнери могу упарити језгра у вишејезгарни уређај чврсто или лабаво. На пример, језгра
могу или не могу делити кеш, и они могу да имплементирају преношење поруке или дељење
меморије унутар језгара комуникационих метода. Заједничка мрежа топологије која повезује
језгара укључује магистралу, прстен, дводимензионалну мрежу и crossbar. Хомогени
вишејезгарни системи укључују само идентична језгра, хетерогени вишејезгарни системи
имају језгра која нису идентична. Као и код јено-процесорског система, језгра у вишејезгарним
системима могу имплементирати архитектуру такву као суперскаларну, VLIW, векторску
обраду, SIMD или вишенитно.
Вишејезгарни процесори имају широку употребу у многим областима примене, укључујући
општу намену, уграђеност, мреже, дигиталну обрада сигнала (DSP) и графику.
Побољшање перформанси добијено коришћењем вишејезгарног процесора доста зависи од
коришћених алгоритама софтвера и њихове имплементације. Посебно, могући добици су
ограничени од делова софтвера који се могу извршавати паралелно истовремено на више
језгара; овај ефекат се описује помоћу Amdahl-овог закона. У најбољем случају, такозвани
паралелни неометани проблеми могу реализовати факторе убрзања близу бројних језгара,
али још више ако је проблем довољно подељен да може стати у сваки кешов кеш, чиме се
избегава коришћење много спорије главне меморије. Већина апликација, мађутим, неће се
значајно убрзати сем ако програмер уложи довољну количину напора у поновно
рефакторисање проблема. [1] Паралелизација софтвера је значајна тема у току истраживања.

Izaberi kategoriju

 E-ŠKOLA

 I->

 II->

 
 III->

 IV->