Дубровачка књижевност

 
Дубровник 15. и 16. века процветао је захваљујући трговини и
поморству. Дубровник тада доживљава економски просперитет. Саобраћајним везама и
трговачким односима Дубровник је у то време био у сталном контакту са европским
земљама, а највише са Италијом. На тај начин Дубровник прати  достигнућа у науци и
уметности и брзо их прихвата.
Дубровачка књижевност обухвата књижевност која је настала на тлу Дубровачке
републике. Писана је на народном језику (штокавско наречје) и пре неколико векова
него што је оно постало основица нашег модерног књижевног језика.
У најзначајније представнике дубровачке књижевности убраја се Шишка Менчетића
(1457-1527) Имате његову слику у Читанци и песму „Први поглед“.
Био је дубровачки племић и песник петраркиста (опонашао поезију Франческа
Петрарке).
Његова поезија је сачувана захваљујући Зборнику Никше Рањине.
 

Петраркин сонет  LXI Нека је блажен дан, месец и доба  је песма коју су

петраркисти навише подражавали (опонашали). То ће бити случај и са
дубровачким петраркистом Шишком Менчетићем.

Постављам линк за Манчетићеву песму „Блажени час и хип“. Објашњења непознатих

речи имате у читанци уз текст песме.
https://youtu.be/m7V-5lQWwPk
Ако се присетите Петраркиног сонета у којем опева свој први сусрет са Лауром, лако
ћете уочити сличност између Петрарке и Манчетића, као петраркисте.
 
АНАЛИЗА ПЕСМЕ ПРВИ ПОГЛЕД
 
Сусрет лирског субјекта и лепе девојке у Менчетићевој песми Први поглед  се
одиграо у зору. Опис физичког изгледа (венац на коси, два златна прамена на
лицу, бело грло, велика лепота...) доминира песмом. Њен изглед лирски
субјект пореди са вилом (мотив народне књижевности). Утицај народне
књижевности огледа се на тематско – мотивском и језичком – стилском
(стални епитет – бело грло)  плану.
Опис природе у песми лирски субјект је довео у везу са девојачком
лепотом.  Природа је приказана у пролеће (трава, зелен лист, цвеће...).
Асоцијативно веза буђења природе и његове љубави. Усхићеност лирског
субјекта и љубав на први поглед су одлике које красе ову Менчетићеву песму.
Крај песме приказује одлазак девојке (поређење са лаким ходом јелена), и тугу
лирског субјекта који остаје сам и затечен.
Истоветни мотиви (љубав на први поглед, велика лепота идеалне драге...)
обрађени су код два песника – Петрарке (велики узор) и Шишка Менчетића
(дубровачки петраркиста).