Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu

SEMINARSKI RAD
Iz predmeta: Finansijko računovodstvo
Tema: „Bilans stanja i bilans uspeha“

Profesor: Student:
Dr Tadija Đukić Tamara Đorđević 46908

Niš, 2020.
SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................................................................3
1. BILANS STANJA...................................................................................................................4
2. AKTIVA..................................................................................................................................8
2.1 Realna aktiva.........................................................................................................................8
2.2 Fiktivna aktiva.......................................................................................................................8
3. PASIVA...................................................................................................................................8
4. FINANSIJAKI IZVJEŠTAJI...................................................................................................9
5. BILANS USPEHA................................................................................................................10
5.1 Dobitak................................................................................................................................13
5.2 Gubitak................................................................................................................................13
5.3 Prikazivanje prihoda i rashoda.............................................................................................13
5.4 Sadržaj bilansa uspeha.........................................................................................................14
5.4.1 Poslovni prihod.............................................................................................................14
5.4.2 Rashod..........................................................................................................................14
5.4.3 Finansijski prihodi........................................................................................................15
6. REZULTAT POSLOVANJA................................................................................................15
7. RASPODELA FINANSIJSKOG REZULTATA..................................................................15
ZAKLJUČAK................................................................................................................................16
LITERATURA..............................................................................................................................17

2
UVOD

Bilansi se međusobno razlikuju po formi i sadržini, odnosno dele se u zavisnosti od

vremena kada se sastavljaju, cilja kada se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se
sastavljaju. Bilans može biti sastavljen u odnsu na sledeće kriterijume:
- prema vezi sa knjigovodstvenim računima – bilans stanja i bilans uspeha
- prema svrsi iskazivanja bilansa – imovinski bilans, bilans utvrđivanja uspeha i
bilans kretanja
- prema merodavnosti primene pravnih normi pri bilansiranju – poslovni bilans,
poreski bilans
- prema području informisanja uz pomoć bilansa – interni bilans, eksterni bilans
- prema podacima na osnovu kojih je određen – knjigovodstveni bilans, inventarni
bilens, planski bilans
- prema dužini bilansnog perioda – početni bilans, međubilans, krajnji bilans
- prema tehnici sastavljanja bilansa – bruto bilans, neto bilans
- prema broju uključenih bilansa – individualni bilans, zbirni bilans, konsolidovani
bilans
- prema odnosu sredstava i obaveza – aktivni i pasivni bilans
- prema odnosu prihoda i rashoda – uspešan i neuspešan bilans
- prema redovnosti sastavljanja bilansa – redovni, specijalni

Osnovni bilansi koji se sastavljaju na osnovu knjgosodstvenih računa su bilans stanja i

bilans uspeha. Bilans stanja i bilans uspeha su dvostrani, sintetički prikazi, izveštaji o
poslovanju, sa stanovišta korišćenja, angažovanja i trošenja sredstava proizvodnje . Finansijski
izveštaji moraju da sadrže sledeće podatke:
- podatke o sredstvima preduzeća
- podatke o obavezama preduzeća
- podatke o kapitalu preduzeća
- podatke o prihodima i rashodima
- podatke o gotovinskim tokovima

Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog
primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koje
se razlikuju prema formi i sadržini. Najvažniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi
su: a) veza sa knjigovodstvenim računima i b) pravne norme koje čine osnovu bilansiranja. 
 

3
 1. BILANS STANJA

Bilans stanja pruža informacije koje se tiču likvidnosti i solventnosti preduzeća

određenog dana. Analiza likvidnosti uključuje poređenje kratkoročne sposbnosti kompanije da
zaradi novac i kratkoočnih potraživanja koja ima. Likvidnost pokazuje sposobnost kompanije da
odgovori redovno na potraživanja i obaveze koje moraju biti podmirena u narednih godinu dana.
Likvidnost prvenstveno interesuje kreditore i potencijalne kreditore.
Sredstva sa kojima preduzeće posluje se prikazuju u bilansu stanja. (Bilans potiče od lat.
''bilanx libra'' = vaga sa 2 tasa). Bilansom se polaže račun o pozitivnim i negativnim rezultatima,
uspesima i neuspesima koji prate poslovanje preduzeća. Bilans stanja je složen i sastoji se iz
računa odnosno salda računa aktive i pasive.
Bilansne pozicije predstavljaju u bilansnu vrednost svake kategorije sredstava i izvora
sredstava. Obzirom da svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna karakteristika bilansa stanja je
bilansna ravnoteža, koja se vidi po tome što je vrednost svih pozicija  na levoj strani u aktivi 
jednaka vrednosti svih pozicija na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna
jednačina  može se prikazati odnosom: aktiva = pasiva, što izražava kvantitativnu ravnotežu leve
i desne strane bilansa.
Ukoliko bilans stanja nije u ravnoteži, to znači da bilans i ne postoji. Ukoliko finansijski
rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, čime se uspostavlja ravnoteža između
aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja višak aktive nad pasivom, iskazuje
se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive
prema pasivi.
Bilans može biti prikazan u vidu u vidu jednostranog računa, pri čemu se prvo prikazuje
aktiva a ispod nje pasiva, ili dvostranog računa, pri čemu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva.
Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za preduzeća  raščlanjene su prema principu rastuće
likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu rastuće dospelosti. To znači da manji stepen
likvidnosti imaju pozicije koje čine stalnu imovinu od stavki koje čine obrtnu imovinu, a u
okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najveći stepen likvidnosti. U pasivi, pak,
osnovni kapital ima najduži rok dospelosti, odnosno najkraće su one obaveze koje su dospele, a
nisu izmirene prema poveriocima. Postoji ustaljena ili propisana forma , sadržaj i raspored
pozicija bilansa, koja se naziva bilansna shema. Formom bilansa određuje se broj kolona, njihov
naziv, smeštaj aktive i pasive, kao i razmeštaj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive.

4
 a) Forma jednostranog pregleda ili forma liste

BILANS STANJA
Iznos
Napomena
POZICIJA Tekuća Prethodna
broj
godina godina
AKTIVA      
A. STALNA IMOVINA (I do IV)   328,884 140,800
I. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL   0 0
II. NEMATERIJALNA ULAGANJA 4.2, 8 0 590
III. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I
4.3, 4.4, 9 96,033 90,064
BIOLOŠKA SREDSTVA (1 + 2)
1. Nekretnine, postrojenja i oprema   85,407 67,342
2. Biološka sredstva   10,626 22,722
IV. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI (1+2) 4.5, 10 232,851 50,146
1. Učešće u kapitalu 4.5.1, 10 232,239 49,850
2. Ostali dugoročni plasmani 4.5, 10 612 296
B. OBRTNA IMOVINA (I do III)   672,686 536,826
I. ZALIHE 4.6, 11 139,533 147,934
II. KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA, PLASMANI
533,153 388,892
I GOTOVINA (1 do 4)
1. Potraživanja 4.5.4, 12 382,832 387,683
2. Kratkoročni finansijski plasmani 12 146,572 0
3. Gotovinski ekvivalenti 4.7, 12 1,439 1,209
4. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska
4.8, 13
razgraničenja 2,310 0
III. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA   0 0
V. POSLOVNA IMOVINA (A+B)   1,001,570 677,626
G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA   0 0
D. UKUPNA AKTIVA (V+G)   1,001,570 677,626

Đ. VANBILANSNA AKTIVA   0 0

5
 Iznos
Napomena
POZICIJA Tekuća Prethodna
broj
godina godina
PASIVA      
A. KAPITAL (I+II+III+IV+V-VI-VII) 5.1, 14 192,226 121,515
I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL   16,281 16,281
II. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL   0 0
III. REZERVE   862 862
IV. REVALORIZACIONE REZERVE   0 0
V. NERASPOREĐENA DOBIT   175,083 104,372
VI. GUBITAK   0 0
VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE   0 0
B. DUGOROČNA REZERVISANJA I
  809,344 556,111
OBAVEZE (I do IV)
I. DUGOROČNA REZERVISANJA 5.2, 15 2,621 13,437
II. DUGOROČNE OBAVEZE (1+2) 5.3, 16 265,785 7,346
1. Dugoročni krediti   145,644 0
2. Ostale dugoročne obaveze   120,141 7,346
III. KRATKOROČNE OBAVEZE (1 do 4) 5.3. 540,938 535,329
1. Kratkoročne finansijske obaveze 17 89,009 118,338
2. Obaveze iz poslovanja 18 442,488 378,925
3. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i
5.4, 19
ostalih javnih prihoda 2,965 12,120
4. Ostale kratkoročne obaveze i pasivna vremenska
5.5, 20
razgraničenja 6,476 25,946
IV. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE   0 0
V. UKUPNA PASIVA (A+B)   1,001,570 677,627
G. VANBILANSNA PASIVA   0 0

6
Bilansna aktiva: 1,001,570 677,626
Bilansna pasiva: 1,001,570 677,627
 
Vanbilansna aktiva: 0 0
Vanbilansna pasiva: 0 0

2. Forma dvostranog pregleda ili forma konta

Bilans stanja mora biti u ravnosteži jer se radi o dvostranoj slici sredstava na određeni
dan ili u određenom momentu. Ove dve strane se nazivaju aktiva i pasiva. Aktivu predstavlja
imovina preduzeća, a pasivu kapital i obaveze preduzeća.

7
 2. AKTIVA

Aktiva predstavlja aktivnu masu, odnosno sredstva koja kruže. U aktivi se prikazuje
transformacija sredstava iz jednog oblika u drugi oblik. U aktivi se troše i nastaju efekti, a na
osnovu promena koje nastaju u aktivi izvode se konstatacije o kvantitetu i kvalitetu poslovnih
aktivnosti koje su se zbivale u preduzeću i onima koj treba očekivati u budućnosti. Otuda
zaključak da aktiva predstavlja seriju samostalnih pokazatelja nezavisnih od pasive. Aktivu čine
realne i fiktivne stavke.

2.1 Realna aktiva

Realna aktiva obuhvata poslovna i posebna sredstva.

Svako preduzeće ima svoj osnovni zadatak, a za njegovo izvršenje služe poslovna
sredstva, koja se dalje dele na osnovna i obrtna. Izvršenje osnovnog zadatka potpomažu sredstva
posebne namene koje se formiraju u toku poslovanja (izdvajanjem dela dobitka kao što su
rezerve i po osnovu amortizacije).

2.2 Fiktivna aktiva

Odnosi ili poslovne transakcije između dva preduzeća koje se javljaju u vidu sumnjivih,
spornih i nenaplativih potraživanja imaju karakter fiktivne aktive, i izraz su smanjenja obrtnih
sredstava odnodno nesolidnog poslovanja preduzeća. Smanjenje obrtnih sredstava po ovom
osnovu može biti privremeno (kad je perspektiva naplate evidentna) i trajno (nema perspektive
naplate). Uzroci koji dovode do stvaranje fiktivne aktive mogu biti interni (nesolidnost u
poslovanju, nerentabilnost, neažurnost i sl.) i eksterni (propusti sistema).

3. PASIVA

Pasiva prikazuje ''neaktivnu'' masu. Ona pruža informacije o poreklu sredstava, i podatke
o nameni sredstava i izražava finansijsku konstituciju preduzeća. Finansiranje prestavlja
aktivnost koja se odnosi na obezbeđivanje finansijskih sredstava koja mogu biti sopstvena i
pozajmljena. Posmatrano sa pravne tačke gledišta, pasiva prikazuje dugove ili obaveze
preduzeća. Ukupnost pasive se sastoji iz obaveza preduzeća prema samom sebi što za cilj ima
rentabilno poslovanje koje mora da ostvari i obaveza prema trećim licima.
Prema nameni finansijskih sredstava, razlikujemo finansiranje u užem smislu ili
finansiranje proste reprodukcije, odnosno tekućih poslovnih aktivnosti i finansiranje u širem
smislu ili finansiranje proširene reprodukcije, odnosno novih ulaganja.

8
 Finansiranje se može posmatrati kao vlasničko, vremensko i namensko. Vlasničko
finansiranje se razlikuju kao sopstveno ili samofinansiranje iz poslovnog rezultata i finansiranje
iz tuđih izvora, kao što su banke, poslovni partneri itd.
Sa pozicije ročnosti, razlikuju se dugoročni-trajni izvori, finansiraju se ulaganja u fiksna
sredstva i stalna obrtna sredstva i kratkoročni-povremeni izvori, finasiraju se povremene potrebe
obrtnih sredstava. Sa aspekta namene, svaki izvor finansiranja mora da ima definisanu namenu.

4. FINANSIJAKI IZVJEŠTAJI

Finansijski izveštaji pružaju informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i

promenama u finansijskom položaju preduzeća. Kompletan set finansijskih izveštaja uključuje
sledeće sastavne komponente:

1) bilans stanja,
2) bilans uspeha,
3) izveštaj o tokovima gotovine,
4) izveštaj o promenama na kapitalu i
5) napomene uz finansijske izveštaje.

U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat
neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat
preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih
jedinica kao opšteg svodnog merila.
Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža. Bilans stanja je
finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosno na
dan bilansiranja.
Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital
(pasiva) i način investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj, a pasiva na
desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne oblike
sredstava sa kojima raspolaže preduzeće, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost
sredstava preduzeća.
Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u
kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak.
Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu više
podbilansa i to:

1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat;

2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati;
3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat.

9
 Međusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat preduzeća
kao bruto-dobitak ili kao bruto-gubitak u obračunskom periodu. To znači da preduzeće u bilansu
uspeha može iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se
iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, čime se
ostvaruje bilansna ravnoteža.

5. BILANS USPEHA

Do dvadesetih godina XX veka, dominantan značaj u prikazivanju poslovanja preduzeća

je imao bilans stanja jer je prikazivao sredstva i obaveze preduzeća. Sa razvojem konkurencije,
razvojem novih preduzeća, i porastom značaja rezultata poslovanja za budućnost preduzeća,
raste i značaj bilansa uspeha. Bilans uspeha svoj koren vuče iz bilansa stanja i u stalnoj je
uslovlejnosti i povezanosti sa njim.
Bilans uspeha prikazuje prihode, rashode i rezultat koji su ostvareni u određenom
vremenskom periodu. To je drugi osnovnim finansijskim izveštajem. Bilans stanja i bilans
uspeha su međusobno povezani izveštaji ne samo zbog toga što ostvareni rezultat iskazan u
bilansu uspeha predstavlja promenu neto imovine preduzeća već i zbog toga što nedovršene
poslovne operacije na dan bilansa zahtevaju alokaciju troškova i predviđanje rashoda, s jedne i
odlaganje i predviđanje prihoda s druge strane. Pošto svi rashodi u bilansu uspeha imaju kao
posledicu smanjivanje aktive ili rast obaveza, a svi prihodi povećanje aktive ili smanjenje
obaveza jasno je da je obračun rezultata čvrsto povezan sa procenjivanjem.
Bilans uspeha pokazuje finansijski rezultat poslovanja posmatran iz dve perspektive.
Pozitivan finansijski rezultat, gde su prihodi veći od rashoda, označava povećanje sopstvenih
izvora sredstava dok negativan finansijski rezultat gde su rashodi veći od prihoda, znači
smanjenje izvora sredstava.
Bilans upseha može biti godišnji ili periodičan i može se sastavljati po bruto ili neto
principu, mada je bruto princip danas opšte prihvaćen.
Kao i bilans stanja, bilans uspeha se može iskazati dvostrano, ili u formi konta
jednostrano, u formi liste.
U formi liste, prvo se prikazuju prihodi, ispod njih rashodi i kao treći deo prikaza razliku,
odnosno finansijski rezultat. Bilans uspeha u formi liste gubi na jasnosti ali dobija na jasnsoti
vertikalnog raščlanjavanja rezultata.
U dvostranom pregledu, na levoj strani su prikazani rashodi i pozitivan finansijski
rezultat, dok su na desnoj prikazani prihodi i negativan finansijski rezultat. Ovaj način je
pregledniji i jasniji i u neposrednoj je vezi sa knjigovodstvom. Forma konta više odgovara logici
zaključivanja knjiga i uspostavljanju veze između knjigovodstva sa jedne i bilansa uspeha s
druge strane.

a) Jednostrana forma ili forma liste

10
   Rashodi  

I Poslovni rashodi  

II Finansijski rashodi  

III Neposlovni i vanredni  

rashodi
IV Dobitak  

  Prihodi  

I Poslovni prihodi  

II Finansijski prihodi  

III Neposlovni i vanredni  

prihodi
IV Gubitak  

b) Dvostrana forma, forma konta

Rashodi Prihodi

I Poslovni rashodi   I Poslovni  

prihodi
II Finansijski rashodi   II Finansijski  
prihodi
III Neposlovni i vanredni   III Neposlovni  
rashodi i vanredni
prihodi

IV Dobitak   IV Gubitak  

- Primer jednostrane forme bilansa uspeha

BILANS USPEHA

11
 Iznos
Napomena Prethodna
POZICIJA Tekuća godina
broj
godina
A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG
   
POSLOVANJA
I. POSLOVNI PRIHODI (1+2+3-4+5) 7.1.1 836.241 826.373
1. Prihodi od prodaje 21 795.716 803.223
2. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe   30.780 25.172
3. Povećanje vrednosti zaliha učinaka   9.326 0
4. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka   0 2.222
5. Ostali poslovni prihodi 23 419 200
II. POSLOVNI RASHODI (1 do 5) 7.1.2. 738.327 695.209
1. Nabavna vrednost prodate robe   69.723 178.524
2. Troškovi materijala 22 538.831 433.518
3. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali rashodi 23.564
40.184
4. Troškovi amortizacije i rezervisanja   7.229 15.247
5. Ostali poslovni rashodi 23 82.360 44.357
III. POSLOVNA DOBIT (I - II)   97.914 131.164
IV. POSLOVNI GUBITAK (II - I)   0 0
V. FINANSIJSKI PRIHODI 7.2.1, 24 18.958 1.983
57.0
VI. FINANSIJSKI RASHODI 7.2.2, 25
79 47.571
VII. OSTALI PRIHODI 7.3.1, 26 28.534 43.932
VIII. OSTALI RASHODI 7.3.2, 27 12.407 53.455
IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA (III-
  75.920 76.053
IV+V-VI+VII-VIII)
X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA
  0 0
(IV-III-VI+V-VIII+VII)
B. VANREDNE STAVKE      
I. VANREDNI PRIHODI 36.988 0 0
II. VANREDNI RASHODI   0 0
III. DOBIT PO OSNOVU VANRED. STAVKI (I-II) 0 0
IV. GUBITAK PO OSNOVU VANRED. STAVKI
  0 0
(II-I)
V. DOBIT PRE OPOREZIVANJA (IX+BIII-X-BIV) 75.920 76.053
G. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (X+BIV-IX-
0 0
BIII)
D. POREZ NA DOBIT 7.5. 4.269 4.702
Đ. NETO DOBIT (V-D)   71.651 71.351
E. NETO GUBITAK (D-V) ili (G+D)   0 0

12
 U sastavu bilansa uspeha sa prihodima se suočavaju rashodi nastali u cilju ostvarivanja
prihoda. Ono što je karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat
iskazuju u vidu više podbilansa.
Na ovaj način izdvaja se redovni poslovni rezultat, koji je bitan za ocenu uspešnosti
poslovne delatnosti. Sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto rezultat preduzeća
kao bruto dobitak ili zbir svih dobitaka ili kao bruto gubitak odnosno zbir svih gubitaka.
Preduzeće može u svom bilansu uspeha iskazati bruto dobitak ili bruto gubitak. Ako je bruto
dobitak veći od bruto gubitka, u bilansu uspeha se iskazuje dobitak i obrnuto ako je bruto dobitak
manji od bruto gubitka, iskazuje se gubitak.

5.1 Dobitak

Dobitak čini višak prihoda nad rashodima. Analizom dobitka, najprije treba izvesti
konstatacije o realnosti njegovog obračuna i karakteru, o obimu ostvarenog dobitka u tekućoj
godini, trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu i njegovom učešću u ukupnom
prihodu. Pošto je dobitak složena kategorija, treba vršiti analizu elemenata iz kojih je sastavljen.

5.2 Gubitak

U slučajevima kad je ostvareni prihod manji od rashoda, preduzeće posluje sa gubitkom.

Pojava gubitka može biti uzrokovana internim i eksternim faktorima. Interni faktori su izraz
poremećaja u tokovima reprodukcije preduzeća, a između ostalih tu spadaju neiskorištenost
kapaciteta, pogrešan izbor tehnologije i sredstava rada, neorganizovanost procesa rada,
nedostatak kretivnog kadra, i sl. Eksterni faktori koji uzrokuju pojavu gubitka su inflacija,
povećanje kursa stranih valuta, carinske stope, revalorizacija sredstava, i sl.
Gubitak može imati poslovni (poslovna perspektiva je loša), finansijski i vanredni
karakter, u slučajevima kad su rashodi od navedenih aktivnosti preduzeća veći od prihoda.

5.3 Prikazivanje prihoda i rashoda

Prihodi i rashodi mogu da se prikazuju u bilansu uspeha u nesaldiranim (bruto princip) i

saldiranim iznosima (neto princip). Bruto princip ne kompenzuje pojedine vrste prihoda i
rashoda, svaka vrsta prihoda i rashoda se prikazuje posebno. Ovako iskazan bilans uspeha
prikazuje ostvareni rezultat po izvorima (poslovni i finansijski rezultat). Neto princip može biti
sastavljen na različite načine. Saldiranje prihoda i rashoda može da se vrši potpuno i delimično.

5.4 Sadržaj bilansa uspeha

13
Bilans uspeha sadrži :
- poslovne prihode, rashode i rezultat
- finansijske prihode, rashode i rezultat
- neposlovne i vanredne prihode, rashode i rezultat
- ukupni rezultat pravnog lica.

5.4.1 Poslovni prihod

Poslovni prihodi predstavljaju najsigurnije prihode. Pošto se većina poslovnog prihoda

formira po osnovu fakturisane, odnosno naplaćene realizacije učinaka, faktori poslovnog prihoda
su količine proizvoda i prodajne cene. ( P = Q x C ). Količina proizvoda i usluga (Q) utiče na
poslovni prihod preko faktora proizvodnje (kapacitet, radna snaga) i faktora realizacije (kvalitet
proizvoda, cena i sl.). Cene (C) kao drugi značajan faktor formiranja poslovnog prihoda se mogu
formirati na tržištu i administrativno.
Analiza strukture poslovnih prihoda se svodi na analizu njihovih vrsta, pa se u tom smislu
trebaju izvesti konstatacije o učešću pojedinih vrsta prihoda npr. od prodaje, zakupnina,
subvencija, kompenzacija, itd. u poslovnom prihodu. Takođe, pošto se većina poslovnih prihoda
formira na osnovu realizacije proizvoda, treba analizirati da li ti prihodi dolaze sa domaćeg ili
inostranog tržišta. Analiza poslovnih prihoda se vrši i za preduzeće u celini, po organizacionim
jedinicama i po proizvodima.

5.4.2 Rashod

Pojam rashoda obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduzeća, dele se na
poslovne, finansijske i vanredne. ‘Onaj deo rashoda koji je vezan za proizvodnju proizoda, koji
može biti ukalkulisan u cenu koštanja čini kategoriju troškova. Njih čine poslovni i finansijski
rashodi’.
Analiza obima rashoda se svodi na analizu ukupnih i pojedinačnih vrsta rashoda. Analizu
rashoda treba početi sa izvođenjem konstatacija o obimu i dinamici rashoda tekuće godine sa
rashodima prethodnih godina. Rast stope učešća rashoda u ukupnom prihodu dovodi do
smanjenja poslovnog rezultata i ekonomičnosti poslovanja preduzeća.
Analiza strukture rashoda treba da prikaže učešće pojedinih vrsta rashoda (poslovnih,
finansijskih, vanrednih) u ukupnim rashodima. Procenat učešća poslovnih rashoda u ukupnim
rashodima treba da je približan procentu učešća poslovnih prihoda u ukupnim prihodima. Učešće
finansijskih rashoda u ukupnim rashodima je uslovljeno stepenom zaduženosti i visinom kamate
koja se plaća na pozajmljene kredite. Učešće vanrednih rashoda je indikator vanrednih aktivnosti
preduzeća. Njihovo svođenje na nulu je znak pozitivnih trendova u ekonomiji preduzeća.

14
5.4.3 Finansijski prihodi

Finansijski prihodi obuhvataju: prihode od kamata, realizovanih kursnih razlika i

dividendi, prihode ostvarene iz odnosa sa povezanim pravnim licimasa uzjamnim učešćem i sa
drugim pravnim licima, kao i ostale finansijske prihode.

6. REZULTAT POSLOVANJA

Primarni cilj poslovanja preduzeća je različit za različite oblike preduzeća, tako je kod
inokosnih i ortačkih preduzeća to uvećavanje profita u korist vlasnika kapitala, dok je kod
deoničarskih društava i javnih preduzeća pre svega povećavanje rentabilnosti poslovnih ulaganja.
Rezultat poslovanja preduzeća se može posmatrati sa više aspekata. Sa aspekta vremena u teoriji
se razlikuju totalni (ukupni poslovni vek preduzeća) i periodični (tromesečni, polugodišnji). Sa
aspekta prostora rezultat se može odnositi na preduzeće u celini ili na njegove organizacione
delove. Prema poreklu rezultat može biti poslovni, finansijski i vanredni. Po svom karakteru
može biti uporediv (nastaje pod uticajem internih faktora privređivanja - radnog kolektiva) i
neuporediv (nastaje pod uticajem eksternih faktora - promene cena). Razlikujemo nerealizovan
(proizvedeni a nerealizovani učinci) i realizovan (koji može biti naplaćen i nenaplaćen).
Najinteresantnije analize poslovanja su prema poreklu i uspešnosti poslovanja. Prema
poreklu, rezultat poslovanja se deli na poslovni, finansijski i vanredni. Oni nastaju kao razlike
prihoda i rashoda svakog ponaosob. Segmentiranje rezultata prema poreklu daje informacije iz
kojih grupa prihoda on potiče. U normalnim uslovima, analiza će pokazati da većina rezultata
potiče od poslovnih prihoda. Rezultat od finansiranja je obično negativan iz razloga što se obično
više pozajmljuje sredstava nego što se plasiraju. Vanredni dobitak nastaje vanredno, pa se na
njega ne može duže računati. Prema uspešnosti poslovanja, rezultat može biti pozitivan (prihodi
veći od rashoda) i negativan. U tržišnom sistemu privređivanja, pozitivan rezultat se izražava u
vidu profita (dobitka), a negativan u vidu gubitka.

7. RASPODELA FINANSIJSKOG REZULTATA

Raspodela finansijskog rezultata se vrši u dve faze: u prvoj fazi se utvrđuje deo rezultata
koji uzima država u obliku raznih dažbina, i deo koji ostaje preduzeću gde su rezultati ostvareni.
Iz ovoga se može zaključiti da država partner u raspodeli ostvarene dobiti, tako da preduzeću
ostaje deo dobiti posle raspodele s državom. To je neto dobit.
Preostali deo neto dobiti raspoređuje se kako odluči menadžment preduzeća, npr, na ime
dividendi, stimulaciju zaposlenih, različite fondove i druge namene.

15
ZAKLJUČAK

Kompletan finansijski izveštaj sadrži: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima
gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu, napomene uz finansijske izveštaje.
Bilansi se koriste kada treba izraziti stanje i rezultat preduzeća iskazuju preko novčanih
jedinica. Bilansi su namenjeni kako internim, tako i eksternim korisnicima. Interni korisnik je
sam menadžment preduzeća čiji je zadatak da preduzeće bude likvidno i da posluje rentabilno.
Proučavanjem bilansa stanja, uprava preduzeća donosi odluke o angažovanju sredstava,
mogućnosti zaduživanja itd.
Eksterni korisnici su: potencijalni investitori i investitori koji na ovaj način mogu da npr
procene da li investirani kapital donosi dovoljno profita i da li kapital povući ili dodatno ulagati.
kreditori na ovaj način dobijaju podatak da li je preduzeće već zaduženo, visini kamate,
likvidnosti preduzeća, izvorima gotovine i da li preduzeće svoje obaveze izmiruje na vreme.
Država i državne institucijama su finansijski izveštaji važni zbog poreza, jer na osnovu
ovih informacija procenjuju ekonomsku snagu poreskih obveznika. Finansijski izveštaji su
takođe važni i zbog usklađivanja ekonomske politike sa stanjem u privredi, da bi ekonomska
politika delovala stimulativno na preduzeća.
Zaposlenima u preduzeću, su finansijski izveštaji važni jer ih zanima rentabilnost
preduzeća, odnoisno sigurnost njihovih radnih mesta.
Javnost jer uspešnost gradova i opština zavisi od uspešnosti preduzeća na teritoriji grada
ili opštine.
Zaključak je da da različiti korisnici imaju potrebe za različitim informacijama. Ali, i
pored različitih interesa, jedna određena grupa informacija zadovoljava potrebe svih korisnika, a
to su informacije o prinosnom, imovinskom i finansijskom položaju preduzeća i o promenama u
tim položajima. Najvažniji finansijski izveštaji su bilans stanja i bilans uspeha.

16
LITERATURA

1. Antić Ivan, „Finansijsko računovodstvo kao podsistem računovodstvenog

informacionog sistema“, XIX Simpozijum SRRS, Zlatibor, 1999.
2. Vladan Pavlović „Računovodstvo“, Megatrend univerzitet
3. Dr. Slavko Vukša „Finansijsko računovodstvo“, 2006.
4. Petrović dr Zoran, „Računovodstvo“, Fakultet za menadžment i osiguranje, Beograd,
2005.
5. VUKIĆ, Stanoje: Finansijsko knjigovodstvo i završni račun, Beograd: Viša
ekonomska škola
6. Ranković dr Jovan., „Upravljanje finansijama preduzeća“, Ekonomski fakultet,
Beograd 1992.
7. https://www.paragraf.rs/edokumenti/poreski/sastavljanje-obrazaca-bilans-stanja-
uspeha-2019.html
8. https://kursracunovodstva.casoviposmetkovodstvo.mk/finansijski-izvestaji/bilans-
stanja-i-bilans-uspeha/
9. https://finansijskoposlovanje.files.wordpress.com/2013/09/analiza-finansijskih-
izvestaja.pdf
10. http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat2669.pdf

17