Главни чланак: Помоћне историјске науке

У циљу прикупљања, сређивања, објашњавања и критичке анализе извора развио се читав

низ помоћних историјских наука. Сврха помоћних историјских наука је да служе знању о
историји. Оне помажу историјској науци да испуни свој методолошки задатак. Нарочито су
значајне за херуистику, осносно прикупљање извора, као и за критику извора.
У помоћне историјске науке у ужем смислу убрајају се:

 Палеографија – проучава стара писма

 Дипломатика – проучава повеље и акта
 Епиграфика – проучава натписе на тврдом материјалу
 Папирологија - проучава папир као материјал за писање
 Филигранологија – проучава филигране, тј. водене жигове
 Хронологија – наука о времену
 Архивистика – бави се проналажењем, прикупљањем, сређивањем, чувањем архивске
грађе
 Генеалогија - наука о постанку имена
 Текстологија - проучава историју текста
 Сфрагистика – наука о печатима
 Хералдика – наука о грбовима
 Нумизматика – наука о старом новцу
 Метрологија – наука о мерама
 Историјска географија – бави се проучавањем ретроспективне географије
У помоћне историјске науке спадају и самосталне науке које имају свој предмет истраживања,
методологију и терминологију. Историјска наука користи се њиховим резултатима као
најопштина, свеобухватна наука. То су:

 Археологија
 Антропологија
 Етнологија и етнографија
 Филозофија историје
 Ономастика
 Лингвистика
 Историја језика
 Историја књижевности
 Топографија
 Географија
 Политичка економија
 Политикологија
 Психологија народа