Ogist Kont – Opsti kurs pozitivne filozofije

Razlog za pisanje ovog dela je da se sve nauke „pozitivisu“, uvodjenje socijalne fizike i
pronalazenje specificnog metoda. Glavni cilj (ovo su samo sredstva) je reformisanje drustva!
Citav svoj projekat stvara sa namerom da poboljsa drustvo kroz ove pojedinacne zadatke
(osmisljavanje socijologije..). Kont misli da je filozofija osnova morala, politike i religije - jer
„Svima je jasno da ideje pokrecu svet“. Ako hocemo da reorganizujemo svet, drzavu, drustvo mi
moramo da reorganizujemo samo misljenje! Treba da postavimo neku drugu paradigmu
misljenja, neki drugi obrazac misljenja iz kojih bi u prakticnom svetu izvodili posledice. On zeli
da umesto religije otkrovenja (nekog istinitog stava iz otkrovenja) uvede religiju demonstracije
(naucni postupak, matematicki ili eksperimentalni). Ova religija (kao skup neproverenih
verovanja) demonstracije moze da se izjednaci sa naukom na taj nacin sto mi cvrsto verujemo
nekom naucniku van naseg domena, ali je to verovanje demonstrativno pa ako ne verujemo u to
mozemo da proverimo na neki nacin. Religija demonstracije je nuzno pozitivna filozofija. Kont
zeli da resi problem vere u nauku (problem imanja znanja koje nije potkrepljeno) tako sto bi
postavio racionalni sistem prihvacenih istina o svetu (pozitivnih znanja).
Postavlja zakon razvitka ljudskog duha (nacina misljenja, onoga sto se nalazi u glavama) u 3
etape: (1. i 3. su medjusobno nepomirljive zato postooji 2. Koja je prelaz – odvajanje coveka od
religije)

1.Teoloska etapa – specificno je da tezi apsolutnom znanju i da odgovore trazi u nadprirodnim

silama

2.Metafizicka etapa – gde se apstrakcijom dolazi do konacnih resenja

3.Pozitivna etapa – (Zadovoljava se opstim deskripcijama prirode)

U postizanju rezultata (naucnog) je progres (u pragmatickom smislu), a u postavljanju svrhe je

regres. Ovim je samo pokazana nemogucnost ljudskog duha da dodje do apsolutnog znanja
(pesimizam kod Konta). Religioznost se razvija od primitivnih religija do konacne religije
(pozitivisticka filozofija).Pozitivnu filozofiju definise realitet kao odnos prema stvarima, prirodi i
karakterise je pesimizam prema saznanju.

Ove tri faze su opsta istorija nauke. Kljucni dokaz za postavljanje ovog razvoja ljudskog duha je
dokaz (1.zakon) iz „same prirode kretanja“ (koji su iz nuznog njegovog opazanja). 2. Zakon je
zakon podele intelektualnog rada!Svaka pojedinacna nauka krece kao deo ili specificna oblast
neke druge nauke i onda se vremenom osamostaljuje i postaje posebna nauka. (fil i nauka)
Takodje imamo naucnike koji se specijalizuju na jedno specificno polje. Ovo je bitan zakon kod
Konta zato sto (imamo razvoj ljudskog misljenja i razvoj pojedinacnih nauka pa ne mozemo da
tvrdimo da ce sve nauke u isto vreme i u istom tempu napreduju) se specificni karakter prenosi iz
opstije nauke u pojedinacniju koja se iz nje razvila. Ova intelektualna podela rada je spontana
stvar, i ona sluzi umnozavanju sveg covekovog znanja, to je nacin uredjenja drustva koji se
pokazao korisnim! (ne moramo da zavrsimo studije hemije da bi upisali biologiju, ili filozofiju da
bi upisali fiziku..)
Tek nakon uspostavljanja ovog pozitivnog sistema mi mozemo ocekivati neki drustveni red,
uredjenje itd.. (sere)

Imamo istovremeno pozitivne nauke i metafizickoteoloske. (klasifikacija nauka) 3 mogucnosti

za pomirenje da ih izmirimo (kont kaze nemoguce) mozemo da imamo regres na metafizicki
stadijum (po kontu nemoguce) jedini preostali izlaz je pozitivizacija sto kont zastuplja
Kod konta postoji jedna vrsta istorizma (o progresu ljudske istorije). Kont istice znacaj istorije ali
ga ne apsolutizuje, - bismo nesto dobro spoznali moramo da se upoznamo sa njegovom istorijom!
On pretpostavlja progres istorije. Progres se nikad ne vraca na prethodne stadiume.

Klasifikacija nauka:Deli na 6 (5 + 1) najbitnijih: Astronomija, fizika, hemija, fiziologija,

socijalna fizika + matematika. Opsti karakter klasifikacija:

Na samom pocetku se osvrce da nece da se oslanja na prethodnike (Bekona koji predlaze podelu
na 1priroda 2bog 3covek, pa onda ljudske spoznajnih sposobnosti 1. Pamcenje – istorija 2. Masta
– poezija 3.razum - filozofija)On se ne slaze sa ovim podelama po prirodi coveka (na osnovu
covekovih spoznajnih sposobnosti jer ih sve koristimo) Ima smisla deliti nauke jedino, po kontu,
prema predmetu! On smatra da je Bekonova podela vestacka, jer se na predmet primenjuje vise
nauka, fenomeni u prirodi nisu tako podeljeni kao nase spoznajne sposobnosti. Ovo postavlja u
odnosu na njegov sadasnji pristup naukama ne za buducnost. Smatra da je ova Bekonova podela
proizvoljna (deli na prirodni i vestacki.. itd.. ) Kont ne zeli da pretpostavljamo cinjenice, vec hoce
da pusti prirodu da mu to izdiktira!

On smatra da je dosao do izvesnog broja nauka za koje smatra da su fundamentalne i koje su

osnova za razvoj specificnijih disciplina. On do toga ne sme da dolazi na osnovu predmeta (zbog
nasih ogranicenosti) ne sme na osnovu nasih spoznajnih sposobnosti pa mu preostaje samo
podela prema nacinu na koji mi percipiramo ono objektivno, tj koliko smo ograniceni ili nismo u
odnosu na znanje onog objektivnog. Stoga nauke, po Kontu mozemo da podelimo po
KOMPLEKSNOSTI. Odnosno koliko nam je tesko da nesto spoznamo!!

On smatra da se ove nauke razlikuju po hijerarhiji opstosti i slozenosti.Dakle, one koje su opstije
imaju sire znacenje ali su manje slozene, ove slozenije podrazumevaju veci sadrzaj u sebi one
sumanje opste. Zato treba krenuti od matematike jer se ta saznanja mogu iskoristiti u svim
drugim naukama u 2. Po kompleksnosti npr. Fizici.Najkomplikovanija je “socijalna fizika” kao
proucavanje coveka koji je najkomplikovaniji.Preko hemije dolazimo do fiziologije sa
pretpostavkom da se u osnovisvih zivotnih procesa zivih bica nalaze I svesni hemijski procesi…
itd..U pojedinacnim naukama vaze sledeca pravila: Za fenomen kazemo da je komplikovan
ako:1.sto je komplikovaniji to je tezi za proucavanje. 2. Sto su fenomeni komplikovaniji to su
manje savrseni. (Za konta logika je losa nauka jer a priori pokusava da normira razmisljanje)
Ovaj tekstnije metodoloski, on smatra da je metodologija isto kao I logika da ne mozemo unapred
da razmisaljamo o nacinu vec tek an osnovui storijskih cinjenica mozemo da pretpostavimo neku
metodu ali nista unapred!!! (matematicku metodu ne postavlja kao univerzalnu)