pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // maj 2015 // broj 05

163

Mišljenja organa državne uprave

U ovoj rubrici objavljujemo najinteresantnija mišljenja organa državne uprave, u okviru kojih dominiraju
mišljenja Ministarstva finansija. Ne objavljujemo cela mišljenja, već samo rezime u kojem je opredeljen stav
po konkretnom pitanju (ne objavljujemo zakonske odredbe navedene u mišljenju).

Prema članu 80. Zakona o državnoj upravi, na traženje fizičkih ili pravnih lica, organi državne uprave dužni
su da daju mišljenja o primeni odredaba zakona i drugih opštih akata, u roku od 30 dana, s tim da mišljenja
nisu obavezujuća. Izuzetno, prema članu 11. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admi-
nistraciji, u cilju obezbeđenja jedinstvenog sprovođenja propisa iz nadležnosti Ministarstva finansija, akti
(objašnjenja, mišljenja, instrukcije, uputstva i sl.) o primeni tih propisa koje daje ministar nadležan za poslove
finansija, odnosno lice koje on ovlasti, obavezujući su za postupanje Poreske uprave (odnosi se na mi-
šljenja MF doneta od 30. maja 2013. godine).

Postupak za dobijanje stručnog mišljenja Ministarstva finansija

(preuzeto sa sajta Poreske uprave)

Poreski obveznik ima pravo da od Poreske uprave taksu za opomenu i upozoriti ga na posledice ne-
besplatno dobije informacije o poreskim propisima plaćanja takse.
iz kojih proizilazi njegova poreska obaveza, a ako je
Taksa za opomenu kojom se obveznik poziva da pla-
neuk, i osnovnu pravnu pomoć, što omogućuje da
ti taksu iznosi 260,00 dinara. Taksa se uplaćuje na
prijavi i plati porez, obračuna i plati sporedna pore-
propisani uplatni račun javnih prihoda. Broj računa
ska davanja, u skladu sa propisima.
je: 840-742221843-57, model 97, poziv na broj: kon-
Međutim, u skladu sa Zakonom o republičkim ad- trolni broj + šifra (primer: opština Savski venac 50-
ministrativnim taksama i Tarifom republičkih ad- 016), svrha uplate republička administrativna taksa.
ministrativnih taksi kao sastavnim delom Zakona, Primalac sredstava je budžet Republike Srbije.
propisano je plaćanje takse za zahtev za davanje tu-
Za dobijanje stručnog mišljenja Ministarstva finan-
mačenja, objašnjenja, odnosno mišljenja o primeni
sija potrebno je da zahtev za mišljenje u pisanoj for-
republičkih propisa, fizičkom licu u iznosu od 1.430
mi uputite na adresu
dinara, kao i takse za zahtev za davanje tumačenja,
objašnjenja, odnosno mišljenja o primeni republič-
kih propisa pravnom licu, odnosno preduzetniku u
Ministarstvo finansija
iznosu od 11.750,00 dinara.
Kneza Miloša 20
Ako netaksiran ili nedovoljno taksiran zahtev ili
podnesak, odnosno drugi spis stigne poštom, 11000 Beograd
odgovorno lice organa nadležnog za odlučivanje
o zahtevu, odnosno podnesku pozvaće obveznika
pismenom opomenom da, u roku od deset dana Uz zahtev potrebno je dostaviti i fotokopiju uplatnice
od dana prijema opomene, plati propisanu taksu i kao dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi.
164
RAČUNOVODSTVO
1. Razdvajanje vrednosti građevinskog objek-
ta od građevinskog zemljišta
MF, br. 011-00-267/2015-16 od 27. 4. 2015.
Odredbama paragrafa 58. MRS 16: Nekretni-
ne, postrojenja i oprema, propisano je da su
zemljište i objekti zasebna sredstva koja se
obračunavaju zasebno, čak i kada su zajedno
pribavljeni. Uz određene izuzetke, kao što su
kamenolomi i tereni koji se koriste kao depo-
nije, zemljište ima neograničeni korisni vek
i zbog toga se ne amortizuje. Objekti imaju
ograničeni korisni vek i zbog toga su sredstva
koja se amortizuju. Povećanje vrednosti ze-
mljišta na kom se nalazi neki objekat, ne utiče
na utvrđivanje korisnog veka tog objekta.
Ovo pitanje na sličan način uređeno je i u MSFI
za MSP. Naime, prema odredbama paragrafa
17.8. Odeljka 17 – Nekretnine, postrojenja i
oprema, zemljište i objekti su zasebna sred-
stva i entitet treba zasebno da ih računovod-
stveno obuhvata, čak i kada su zajedno ste-
čeni.
Pravilnikom o načinu priznavanja, vrednova-
nja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u
pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i
drugih pravnih lica („Službeni glasnik RS“, br.
118/13 i 95/14) ova pitanja nisu posebno ure-
đena. Međutim, članom 4. stav 1. tačka 5) ovog
pravilnika, propisano je da se komponente
imovine i obaveza vrednuju posebno kao pozi-
cije koje se prikazuju u redovnim finansijskim
izveštajima.
Imajući u vidu gore navedeno, pravna lica su
u obavezi da nabavku objekta sa pripadajućim
zemljištem, na kojem postoji pravo korišće-
nja, evidentiraju u svojim poslovnim knjigama
tako da nabavna vrednost zemljišta bude po-
sebno iskazana od nabavne vrednosti objekta.
Međutim, pomenuto razdvajanje treba eviden-
tirati u poslovnim knjigama isključivo kada
je ispunjen barem jedan od sledećih uslova:
objekat je fizički razdvojiv od zemljišta, mogu-
MIŠLJENJA organa državne uprave
će je utvrditi vrednost zemljišta ili ako je vred-
nost zemljišta materijalno značajna (što se
utvrđuje računovodstvenim politikama svakog
pravnog lica). Ukoliko je površina zemljišta
koja Vama pripada relativno mala (nije ma-
terijalno značajna), mišljenja smo da poda-
tak o njenoj vrednosti, u slučaju iskazivanja u
poslovnim knjigama privrednog društva „AB“
doo, nije od značaja korisnicima Vaših finan-
sijskih izveštaja.
Dakle, u konkretnom slučaju, kada je u pita-
nju stan ili poslovni prostor koji je u vlasništvu
pravnog lica, smatramo da nije potrebno vr-
šiti izdvajanje vrednosti građevinskog objek-
ta od građevinskog zemljišta jer nije moguće
pouzdano utvrditi, odnosno identifikovati, deo
zemljišta koji pripada stanu ili poslovnom pro-
storu u okviru stambene, odnosno poslovne
zgrade.
2. Troškovi putovanja, smeštaja i ishrane po-
slovnih partnera kao izdatak za reprezen-
taciju
MF, br. 430-00-379/2014-08 od 30. 3. 2015.
Odredbama člana 42. stav 7. Pravilnika o
Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom
okviru za privredna društva, zadruge i predu-
zetnike („Službeni glasnik RS”, broj 95/14, u
daljem tekstu: Pravilnik) propisano je da se
na računu 535 – Troškovi reklame i propagan-
de, iskazuju usluge po osnovu izvršene re-
klame i propagande, kao i troškovi po osnovu
reklamnog i propagandnog materijala.
Odredbama člana 44. stav 3. Pravilnika utvr-
đeno je da se na računu 551 – Troškovi repre-
zentacije, iskazuju izdaci za reprezentaciju,
uključujući i vrednost sopstvenih proizvoda,
robe i usluga.
Imajući u vidu navedeno, a u vezi sa pitanjem
pod red. br. 1. iz zahteva, želimo da ukažemo
na sledeće:
1) 
prema našem mišljenju, troškovi puto-
vanja, smeštaja i ishrane učesnika, koji
su poslovni partneri konkretnog pravnog
lica, na određenom događaju, treba da

budu evidentirani kao nematerijalni troš-
kovi na računu 551 – Troškovi reprezenta-
cije, pod uslovom da je ova naknada troš-
kova u funkciji obavljanja posla;
2) ostale troškove koji uključuju: štampanje
reklamnog materijala, brošura i sl. bi,
prema našem mišljenju, trebalo eviden-
tirati na računu 535 – Troškovi reklame i
propagande.
Želimo, posebno, ovom prilikom, da ukažemo
da svako pravno lice treba da, razgraničenje
troškova reklame i propagande s jedne, od-
nosno troškova reprezentacije s druge stra-
ne, uredi u skladu sa svojim opštim aktom.
Evidentiranje poslovnih promena (uključujuči
i gore navedene) vrši se na osnovu verodostoj-
nih računovodstvenih isprava u smislu člana
8. stav 1. Zakona o računovodstvu („Službeni
glasnik RS”, broj 62/13). Dakle, pored faktu-
ra (kako je navedeno u vašem zahtevu) kao
dokaz da je određeni trošak nastao i po tome
izvršeno plaćanje sa tekućeg (poslovnog) ra-
čuna pravnog lica, može se smatrati bilo koja
druga verodostojna računovodstvena isprava
na osnovu koje se nedvosmisleno može sa-
znati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene
(npr. ugovor i sl.).
Davanje proizvoda, čiji je distributer pravno
lice, poslovnim partnerima (pitanje br. 3. iz
zahteva), bi, prema našem mišljenju, tako-
đe trebalo evidentirati u poslovnim knjigama
pravnog lica na računu 551 – Troškovi repre-
zentacije.
Napominjemo da bi svako pravno lice, svo-
jim opštim aktom, trebalo da detaljnije uredi
pitanja odobravanja i visine troškova repre-
zentacije.
Na kraju, želimo da istaknemo da bi, prilikom
utvrđivanja da li određeni trošak treba sma-
trati reklamom i propagandom ili reprezen-
tacijom, trebalo poći od pravila da su usluge
učinjene za reklamu i propagandu namenje-
ne pod istim uslovima većem broju lica (ne-
poznatih), za razliku od usluga učinjenih za
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // maj 2015 // broj 05
165
reprezentaciju koje su namenjene samo una-
pred određenim (poznatim) licima.
3. Društva za osiguranje i druge finansijske
organizacije koje su u likvidaciji ili stečaju
nemaju obavezu revizije finansijskih izve-
štaja
MF, br. 011-00-279/2015-16 od 9. 4. 2015.
Odredbama člana 6. stav 12) Zakona o raču-
novodstvu, propisano je da se Narodna banka
Srbije, banke i druge finansijske instituci-
je nad kojima, saglasno zakonu, nadzor vrši
Narodna banka Srbije, društva za osigura-
nje, davaoci finansijskog lizinga, dobrovolj-
ni penzijski fondovi, društva za upravljanje
dobrovoljnim penzijskim fondovima, otvore-
ni i zatvoreni investicioni fondovi, društva za
upravljanje investicionim fondovima, berze i
brokersko-dilerska društva, kao i faktoring
društva u smislu ovog zakona smatraju veli-
kim pravnim licima.
Saglasno članu 21. Zakona o reviziji („Služ-
beni glasnik RS”, broj 62/13), revizija je oba-
vezna za redovne godišnje finansijske izve-
štaje velikih i srednjih pravnih lica u skladu
sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo,
javnih društava u skladu sa zakonom kojim
se uređuje tržište kapitala nezavisno od nji-
hove veličine, kao i svih pravnih lica, odnosno
preduzetnika čiji poslovni prihod ostvaren u
prethodnoj poslovnoj godini prelazi 4.400.000
EUR u dinarskoj protivvrednosti (zakonska
revizija).
Prema navodima iz Vašeg zahteva, oduzima-
njem dozvole za rad banci, odnosno druš-
tvu za osiguranje, to pravno lice prestaje da
obavlja poslove banke, odnosno osiguranja, u
smislu Zakona o bankama („Sl. glasnik RS”,
br. 107/05, 91/10 i 14/15), odnosno Zakona o
osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 139/14), već
obavlja poslove unovčavanja imovine i isplate
poverilaca, u skladu sa zakonima kojima se
uređuje stečaj, odnosno likvidacija.
U skladu sa odredbama člana 110. stav 3. Za-
kona o stečaju („Sl. glasnik RS”, br. 104/09,
166
99/11 – dr. zakon, 71/12 – odluka US i 83/14),
stečajni sudija može da postavi ovlašćenog
revizora za ocenu završnog računa odnosno
početnog stečajnog bilansa. Prema poda-
cima koje navodite u predmetnom zahtevu,
banke, društva za osiguranje i druge finan-
sijske organizacije u stečaju ili likvidaciji ni
ranijih godina nisu vršile reviziju svojih finan-
sijskih izveštaja.
U Vašem zahtevu je takođe navedeno da je
shodno članu 16. Zakona o stečaju i likvida-
ciji banaka i društava za osiguranje („Službe-
ni glasnik RS”, broj 14/15) propisano da se u
popisu imovine i početnom bilansu vrednosti
imovine iskazuju po knjigovodstvenoj i likvi-
dacionoj vrednosti, a procenu likvidacione
vrednosti imovine vrši ovlašćeni sudski ve-
štak ili licencirani ovlašćeni revizor.
Imajući u vidu sve gore navedeno, a pre svega
prirodu posla koju obavljaju banke, društva
za osiguranje i druge finansijske organizacije
u stečaju ili likvidaciji (prestali da obavljaju
poslove banaka, odnosno društava za osigu-
ranje, u smislu Zakona o bankama, odnosno
Zakona o osiguranju), kao i činjenicu da se
na njih primenjuju posebni zakoni kojima se
uređuje stečaj i likvidacija istih, želimo ovom
prilikom da ukažemo da navodi u Vašem zah-
tevu, koji se odnose na konstataciju da se ova
pravna lica smatraju velikim pravnim licima
u smislu člana 6. Zakona o računovodstvu,
nisu tačni.
Naime, s obzirom da je posebnim zakonima
(Zakon o stečaju i Zakon o stečaju i likvidaciji
banaka i društava za osiguranje) propisano
kada se vrši procena likvidacione vrednosti
imovine od strane ovlašćenog sudskog ve-
štaka ili licenciranog ovlašćenog revizora,
mišljenja smo da banke, društva za osigu-
ranje i druge finansijske organizacije koje
su u stečaju ili likvidaciji ne pripadaju kate-
goriji velikih pravnih lica u smislu Zakona o
računovodstvu, odnosno nemaju obavezu da
izvrše reviziju redovnih godišnjih finansijskih
izveštaja u smislu Zakona o reviziji (osim
MIŠLJENJA organa državne uprave
ukoliko određeni organ u postupku stečaja ili
likvidacije ne odluči da je vršenje revizije po-
trebno), niti treba da sastave godišnji izveštaj
o svom poslovanju. Posebno napominjemo da
je u konkretnom slučaju reč o pravnim licima
koja ne posluju kontiurano u skladu sa op-
štim računovodstvenim načelima definisanim
članom 19. Zakona o računovodstvu, odnosno
nije ispunjena osnovna pretpostavka stalno-
sti poslovanja („going concern”) entiteta, u
smislu Konceptualnog okvira za finansijsko
izveštavanje (paragraf 4.1) i MRS 1: Prezenta-
cija finansijskih izveštaja (paragraf 25).
Želeli bismo, na kraju, da predložimo da se,
eventualno, razmotri potreba za izmenama
postojećih računovodstvenih pravila koja se
odnose na sastavljanje finansijskih izvešta-
ja za banke i društva za osiguranje koja su u
stečaju ili likvidaciji, kroz izmene odgovara-
jućih podzakonskih akata (za banke i društva
za osiguranje), kako bi način evidentiranja
poslovnih promena u poslovnim knjigama
ovih pravnih lica, odnosno finansijski izvešta-
ji koje ona sastavljaju bio dodatno prilagođen
njihovim poslovnim potrebama (poslovi unov-
čavanja imovine i isplate poverilaca i dr.).
4. Obaveza kursiranja stavki u finansijskim
izveštajima na datum bilansa stanja
MF, br. 401-00-3263/2014-16 od 9. 4. 2015.
Odredbama člana 31. stav 2. Zakona propi-
sano je da se iznosi u poslovnim knjigama,
finansijskim izveštajima, odlukama, kao i
druge finansijske informacije iz stava 1. ovog
člana izražavaju u dinarima.
Saglasno članu 41. Zakona o deviznom po-
slovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06,
31/11, 119/12 i 139/14) propisano je da se za
potrebe knjigovodstva i statistike primenjuje
zvanični srednji kurs dinara, koji se formira
na način utvrđen propisom Narodne banke
Srbije.
Prema navodima iz Vašeg zahteva, kompani-
ja „AB” iznose u svojim poslovnim knjigama
iskazuje u dinarima i prilikom izveštavanja

transakcija u stranoj valuti u svojim poslov-
nim knjigama kompanija koristi zvanični
srednji kurs Narodne banke Srbije.
Za potrebe prezentacije konsolidovanih fi-
nansijskih izveštaja grupe kojoj pripada i
kompanija „AB”, prilikom izražavanja tran-
sakcija evidentiranih u poslovnim knjigama
matične kompanije (kao i transakcija eviden-
tiranih u poslovnim knjigama drugih članica
grupe), koristi se devizni kurs koji se objav-
ljuje na internet stranici Reuters-a.
Želeli bismo, ovim putem, da napomene-
mo da se monetarne stavke (potraživanja
i obaveze) koje pravna lica u R. Srbiji imaju
na datum svakog Bilansa stanja, tj. na kraju
poslovne godine, obavezno kursiraju, prime-
nom srednjeg kursa Narodne banke Srbije.
Imajući u vidu navedeno, smatramo da pri-
likom sastavljanja godišnjih finansijskih
izveštaja u R. Srbiji u skladu sa Zakonom o
računovodstvu, odnosno prilikom evidentira-
nja transakcija u stranoj valuti u poslovnim
knjigama kompanije „AB”, treba izvršiti kur-
siranje stavki u finansijskim izveštajima sa
stanjem na dan 31. decembar (odnosno sa
stanjem na poslednji dan poslovne godine
koja je različita od kalendarske) primenjujući
srednji kurs Narodne banke Srbije.
Što se tiče načina izveštavanja na nivou gru-
pe kojoj kompanija „AB” pripada, smatramo
da nema smetnji da ovo privredno društvo
primenjuje devizni kurs koji se objavljuje na
internet stranici Reuters-a, ali isključivo za
potrebe ovakvog izveštavanja.
5. 
(Ne)obaveznost evidentiranja izvršene
procene imovine
MF, br. 011-00-237/2015-16 od 9. 4. 2015.
Odredbama člana 20. Zakona, propisano je
da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju
i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izve-
štajima, velika pravna lica, pravna lica koja
imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih
finansijskih izveštaja (matična pravna lica),
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // maj 2015 // broj 05
167
javna društva, odnosno društva koja se pri-
premaju da postanu javna, u skladu sa zako-
nom kojim se uređuje tržište kapitala, neza-
visno od veličine, primenjuju MSFI.
Prema navodima iz zahteva, privredno druš-
tvo „XY” a.d. nalazi se u postupku privatizacije
i u skladu sa članom 20. stav 1) Zakona o pri-
vatizaciji („Službeni glasnik RS”, broj 83/14)
angažovani su procenitelji koji su utvrdili fer
tržišnu vrednost imovine, obaveza i kapitala
na dan 31. 12. 2013. godine.
U zahtevu je takođe navedeno da ukoliko bi
procena fer tržišne vrednosti na dan 31. 12.
2013. godine, usvojena od strane nadležnih
organa u preduzeću, bila uknjižena u poslov-
nim knjigama kao početno stanje u 2014. go-
dini, obezbedila bi se izrada finansijskih izve-
štaja za 2014. godinu u skladu sa modelom
fer vrednosti.
Imajući u vidu informacije iz predmetnog
zahteva, želimo da istaknemo da se način
vrednovanja elemenata finansijskih izveštaja
bliže uređuje računovodstvenim politikama
svakog pravnog lica.
Kao što je gore navedeno, Zakonom o raču-
novodstvu propisana je obaveza za određena
pravna lica da sastave finansijske izveštaje u
skladu sa MSFI, kao i da ti finansijski izve-
štaji treba istinito (fer) da prikažu finansijsku
poziciju, finansijski uspeh i tokove gotovine
entiteta (paragraf 15. MRS 1: Prezentacija
finansijskih izveštaja), dok je krajnja odgo-
vornost revizora da potvrdi, odnosno izrazi
mišljenje o usklađenosti tih finansijskih izve-
štaja sa MSFI.
S obzirom da je u navedenom slučaju, a radi
sprovođenja postupka privatizacije, izvršena
procena imovine, obaveza i kapitala po fer
vrednosti, ista može ali ne mora biti iskori-
šćena za potrebe sastavljanja finansijskih
izveštaja. Prema podacima iz zahteva pri-
vredno društvo „XY” ad je obveznik primene
MSFI, te stoga smatramo da ovako izvršena
procena može biti iskorišćena za sprovođe-
168
nje određenih evidentiranja u poslovnim knji-
gama društva, ali isključivo za one elemente
finansijskih izveštaja za koje je računovod-
stvenim politikama društva definisano da se
vrednuju po fer vrednosti.
Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da bi
privredno društvo „XY” ad trebalo da, u skla-
du sa svojim računovodstvenim politikama,
opredeli da li, i na koji način, procenu fer
vrednosti imovine, obaveza i kapitala, koja je
izvršena u skladu sa zahtevima člana 20. stav
1. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik
RS”, br. 83/14) treba evidentirati u poslovnim
knjigama ovog društva.
6. Obaveze pravnog lica u slučaju prve prime-
ne MSFI za MSP
MF, br. 011-00-289/2015-16 od 9. 4. 2015.
Odredbama člana 21. Zakona propisano je da
mala i srednja pravna lica obavezno prime-
njuju MSFI za MSP, s tim da srednja pravna
lica mogu da, ukoliko to odluče, primenjuju i
tzv. „pune” MSFI.
Ovim putem posebno ukazujemo na Odeljak
35 MSFI za MSP – Prelazak na MSFI za MSP,
koji se primenjuje na sva pravna lica koja prvi
put primenjuju ovaj standard, bez obzira da
li su prethodno primenjivala „pune” MSFI
ili druga računovodstvena pravila (npr. stari
Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja
imovine, obaveza, prihoda i rashoda malih
pravnih lica i preduzetnika).
Napominjemo da u skladu sa pomenutim
Odeljkom 35, datum prelaska na MSFI za
MSP predstavlja najraniji period za koji enti-
tet prezentuje potpune uporedne informacije
u skladu sa MSFI za MSP u svojim prvim fi-
nansijskim izveštajima koji su usklađeni sa
ovim standardom, kada je to relevantno za
razumevanje finansijskih izveštaja za tekući
period.
Imajući u vidu navedeno, smatramo da je u
ovom, i drugim slučajevima prve primene
MSFI za MSP, neophodno da pravno lice:
MIŠLJENJA organa državne uprave
1) prizna sva sredstva i obaveze čije prizna-
vanje zahteva MSFI za MSP;
2) ne vrši priznavanje stavki kao sredstva ili
obaveze ukoliko MSFI za MSP ne dozvoljava
takva priznavanja;
3) reklasifikuje stavke koje je po prethodno
primenjivanom okviru finansijskog izveštava-
nja priznao kao jednu vrstu sredstava, oba-
veza ili komponenata kapitala ali su one po
MSFI za MSP različita vrsta sredstava, oba-
veza ili komponente kapitala;
4) primeni MSFI za MSP prilikom odmerava-
nja svih priznatih sredstava, obaveza, kom-
ponenti kapitala, prihoda i rashoda.
Želimo, takođe, da naglasimo da je sva ko-
rigovanja koja proisteknu usled promene ra-
čunovodstvene politike, tj. prilikom prelaska
na prvu primenu MSFI za MSP, pravno lice u
obavezi da prizna u okviru određene komppo-
nente kapitala (npr. preko računa 309 – Ostali
osnovni kapital)1.
POREZ NA DODATU VREDNOST
7. Poreski tretman usluga poreskog saveto-
vanja
MF, br. 337-00-172/2015-04 od 21. 4. 2015.
Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost
Mesto prometa usluga poreskog savetovanja,
a samim tim i obaveze obračunavanja PDV za
te usluge, određuje se prema mestu prima-
oca usluga, tj. prema mestu u kojem prima-
lac usluga obavlja delatnost ili ima poslovnu
1
Prema tački 35.8 MSFI za MSP, računovodstvene politike koje
entitet koristi u svom početnom izveštaju o finansijskoj poziciji
sastavljenom u skladu sa ovim IFRS se mogu razlikovati od onih
korišćenih za isti datum, ali u skladu sa prethodnim opštepri-
hvaćenim računovodstvenim principima. Proizašla korigovanja
proizilaze iz transakcija, događaja ili uslova nastalih pre datu-
ma prelaska na ovaj IFRS. Stoga, entitet priznaje iznose tih
korigovanja direktno u okviru neraspoređene dobiti (ili, ako je
pogodno, drugu kategoriju kapitala) na datum prelaska na ovaj
IFRS. U skladu sa tim, osnovno pravilo je da se efekti prelaska na
MSFI za MSP priznaju preko korekcije početnog stanja rezultata, a
ne preko pozicije ostalog kapitala, kako je to u mišljenju MF nave-
deno. Detaljnija objašnjenja o prelasku na MSFI za MSP mogu se
videti u časopisu Porezi i računovodstvo broj 1/2015. .

jedinicu za koju se pružaju usluge, odnosno
mestu u kojem primalac usluga ima sedište
ili prebivalište.
S tim u vezi, kada obveznik PDV pruža usluge
poreskog savetovanja, za koje je mesto pro-
meta Republika Srbija, dužan je da obračuna
PDV po opštoj stopi PDV od 20%. Takođe, PDV
se obračunava i kada strano lice (lice koje na
teritoriji Republike Srbije nema sedište ni
stalnu poslovnu jedinicu, odnosno prebivali-
šte) vrši promet usluga poreskog savetovanja,
za koje je mesto prometa Republika Srbija, pri
čemu obavezu obračunavanja PDV u tom slu-
čaju ima poreski dužnik - poreski punomoć-
nik stranog lica, odnosno primalac usluga ako
strano lice nije odredilo poreskog punomoćni-
ka u Republici Srbiji.
U slučaju kada obveznik PDV vrši promet
usluga poreskog savetovanja, za koje je me-
sto prometa inostranstvo, ne postoji obaveza
obračunavanja PDV.
Sa aspekta Zakona o porezu na dohodak gra-
đana
Saglasno odredbama čl. 1. i 2. Zakona o po-
rezu na dohodak građana („Službeni glasnik
RS“, br. 24/01, ... 48/13 – ispravka, 108/13,
57/14 i 68/14 – dr. zakon – u daljem tekstu:
ZPDG), porez na dohodak građana plaćaju fi-
zička lica koja ostvaruju dohodak, i to na pri-
hode iz svih izvora, osim onih prihoda koji su
posebno izuzeti od oporezivanja. ZPDG nisu
propisane poreske olakšice u odnosu na pore-
skog obveznika koji ostvaruje prihod po osno-
vu pružanja usluga poreskog savetovanja.
Naime, porez na prihode po osnovu pružanja
usluga poreskog savetovanja obračunava se i
plaća na isti način za svako fizičko lice koje je
saglasno ZPDG obveznik poreza na dohodak
građana.
Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih
lica
Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica
(„Službeni glasnik RS”, br. 25/01, … 142/14 – u
daljem tekstu: ZPDPL) primaocu savetodav-
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // maj 2015 // broj 05
169
nih usluga – rezidentnom pravnom licu (kao i
stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog obve-
znika) priznaje se rashod po osnovu tih uslu-
ga, odnosno pružalac usluga iskazuje prihod
po navedenom osnovu koji ulazi u poresku
osnovicu poreza na dobit pravnih lica. Prihod
koji ostvari nerezidentno pravno lice po na-
vedenom osnovu ne oporezuje se na teritoriji
Republike Srbije.
Izuzetno, na usluge koje ostvari nerezidentno
pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim
poreskim sistemom od rezidentnog pravnog
lica, bez obzira na mesto pružanja ili korišće-
nja usluge, obračunava se i plaća porez po od-
bitku po stopi od 25% (član 40. stav 3. ZPDPL).
Sa aspekta Zakona o poreskom postupku i
poreskoj administraciji
Prema članu 17. Zakona o poreskom postup-
ku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik
RS”, br. 80/02, … i 105/14), poreski savetnik je
lice koje obavlja poslove poreskog savetova-
nja poreskog obveznika u poreskom postup-
ku. Ako poreski savetnik nastupa i kao poreski
punomoćnik poreskog obveznika, mora imati
punomoćje za obavljanje poslova iz člana 14.
ovog zakona. Obavljanje delatnosti poreskog
savetovanja uređuje se posebnim zakonom.
Zakon o obavljanju delatnosti poreskog save-
tovanja još uvek nije donet.
8. Smanjenje obračunatog PDV-a u slučaju iz-
mene poreske osnovice
MF, br. 011-00-1190/2014-04 od 14. 4. 2015.
Ako se osnovica za oporezivi promet dobara
i usluga naknadno izmeni – smanji, obveznik
PDV koji je izvršio promet dobara i usluga
može izmeniti iznos PDV samo ako obveznik
PDV kome je izvršen promet dobara i usluga
ispravi odbitak prethodnog PDV i ako o tome
pismeno obavesti obveznika PDV – isporučio-
ca dobara i usluga. Dakle, obveznik PDV koji je
izvršio oporezivi promet dobara i usluga može
da, posle izvršenog prometa, smanji osnovi-
cu za obračunavanje PDV i iznos obračunatog
170 MIŠLJENJA organa državne uprave

PDV, pod uslovom da je obveznik PDV kome je 64/2014-04 od 5. 1. 2015. godine2 dodaje se
izvršen promet dobara i usluga ispravio odbi- treći odeljak, koji glasi:
tak prethodnog poreza i da je o tome pismeno
Ali, ukoliko se kliničko ispitivanje lekova vrši
obavestio obveznika PDV – isporučioca doba-
tako što sponzor kliničkog ispitivanja, kao fi-
ra i usluga. U slučaju smanjenja osnovice za
zičko ili pravno lice koje preuzima odgovor-
obračunavanje PDV, obveznik PDV koji je iz-
nost za započinjanje, sprovođenje, odnosno
vršio oporezivi promet dobara i usluga izdaje
finansiranje kliničkog ispitivanja, prenese
dokument u skladu sa članom 15. Pravilnika
deo ili sve svoje obaveze u vezi sa sprovođe-
o određivanju slučajeva u kojima nema oba-
njem kliničkog ispitivanja lekova na drugo lice
veze izdavanja računa i o računima kod kojih
opredeljeno propisima koji uređuju oblast kli-
se mogu izostaviti pojedini podaci („Službeni
ničkog ispitivanja, primera radi na ugovornu
glasnik RS“, broj 123/12 – u daljem tekstu:
istraživačku organizaciju, to lice (npr. ugo-
Pravilnik) koji treba da sadrži sledeće podat-
vorna istraživačka organizacija), u skladu sa
ke: naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca
mišljenjem Ministarstva zdravlja broj: 011-00-
dokumenta, mesto i datum izdavanja i redni
72/2015-06 od 2. 4. 2015. godine, vrši kliničko
broj dokumenta, naziv, adresu i PIB obveznika
ispitivanje lekova. S tim u vezi, ako obveznik
– primaoca dokumenta, iznos za koji je sma-
PDV – ugovorna istraživačka organizacija (ili
njena osnovica za obračunavanje PDV, pore-
drugo lice na koje je sponzor preneo deo ili
sku stopu koja se primenjuje, iznos za koji je
sve svoje obaveze u vezi sa sprovođenjem kli-
smanjen iznos obračunatog PDV i broj i datum
ničkog ispitivanja lekova) pruža usluge klinič-
izdavanja računa za izvršeni promet dobara i
kog ispitivanja lekova stranom licu, u tom slu-
usluga.
čaju, mesto prometa te usluge je inostranstvo
9. Primalac usluge savetovanja kao poreski (što znači da za predmetnu uslugu ne postoji
dužnik obaveza obračunavanja i plaćanja PDV, a ob-
veznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog
MF, br. 011-00-303/2015-04 od 28. 4. 2015.
poreza po tom osnovu).
Na promet usluga savetovanja u oblasti finan-
11. Promet stavljanja na raspolaganje osoblja
sija koji Međunarodna finansijska korporacija
(kao lice koje u Republici Srbiji nema sedište MF, br. 011-00-1290/2014-04 od 14. 4. 2015.
ni stalnu poslovnu jedinicu) vrši Gradu Beo-
Na promet usluga stavljanja na raspolaganje
gradu, obavezu da obračuna i plati PDV, kao
osoblja koji obveznik PDV vrši domaćem pri-
poreski dužnik, ima primalac usluga – Grad
vrednom društvu, tj. društvu sa sedištem na
Beograd, ako pružalac usluga nije odredio po-
teritoriji Republike Srbije, PDV se obračunava
reskog punomoćnika u Republici Srbiji. S tim
i plaća na propisan način. Osnovicu za obra-
u vezi, primalac usluga – Grad Beograd dužan
čunavanje PDV za promet predmetnih usluga
je da na naknadu za izvršeni promet predmet-
čini ukupan iznos naknade koju obveznik PDV
nih usluga obračuna i plati PDV u skladu sa
prima ili treba da primi po tom osnovu (bez
Zakonom.
PDV), a u koju se uračunavaju i svi sporedni
10. Poreski tretman kliničkog ispitivanja le- troškovi koje obveznik PDV zaračunava usluge
kova – npr. troškovi zarada, prevoza i dr, pri čemu
napominjemo, da propisima kojima se odre-
MF, br. 011-00-64/2014-04 od 23. 4. 2015.
đuje PDV nije regulisano koje troškove obve-
Na osnovu mišljenja Ministarstva zdravlja znik PDV može da zaračuna primaocu usluge,
broj: 011-00-72/2015-06 od 2. 4. 2015. godine,
u okviru dela 1. mišljenja Ministarstva finan- 1
 išljenje je objavljeno u časopisu Porezi i računovodstvo broj 2,
M
sija - Sektora za fiskalni sistem broj: 011-00- str. 193.

već to zavisi od obligacionih odnosa između
ugovornih strana koji su uspostavljeni ugovo-
rom.
12. Veterinarske usluge u sistemu PDV-a
MF, br. 011-00-247/2015-04 od 14. 4. 2015.
Promet usluga koje se vrše u skladu sa Za-
konom o veterinarstvu („Službeni glasnik RS“,
br. 91/05, 30/10 i 93/12), u konkretnom slučaju
usluge po Programu mera zdravstvene zaštite
životinja za 2015. godinu utvrđenog Pravilni-
kom o utvrđivanju programa mera zdravstve-
ne zaštite životinja za 2015. godinu („Službe-
ni glasnik RS“, broj 32/15), koji je donet na
osnovu Zakona o veterinarstvu, oporezuje se
po opštoj stopi PDV od 20%. Osnovicu za obra-
čunavanje PDV čini ukupna naknada koju ob-
veznik PDV – pružalac veterinsarskih usluga
prima ili treba da primi za promet predmet-
nih usluga, bez PDV. Obračunati PDV plaća se
na propisan način, a obveznik PDV – pružalac
veterinsarskih usluga ima pravo na odbitak
prethodnog poreza po osnou nabavke dobara i
usluga koje koristi za pružanje tih usluga.
13. Poreski tretman usluge manipulacije te-
retnim vagonima kod prevoza dobara koja
se uvoze i unose u slobodnu zonu
MF, br. 413-00-192/2014-04 od 14. 4. 2015.
1. Obveznik PDV koji korisniku slobodne zone
vrši promet usluge manipulacije – mane-
vrisanja teretnim vagonima (u konkretnom
slučaju od železničke stanice u Kragujev-
cu do magacina u okrugu Slobodne zone
Kragujevac) kod prevoza dobara koja se
uvoze i unose u slobodnu zonu, a za koju
bi obveznik PDV – primalac usluge (kori-
snik slobodne zone) imao pravo na odbitak
prethodnog poreza kada bi mu predmetna
usluga bila pružena za potrebe obavljanja
delatnosti van slobodne zone, nema oba-
vezu da za promet predmetne usluge obra-
čuna i plati PDV pod uslovom da poseduje
propisanu dokumentaciju, s obzirom da se
radi o prometu usluge koja je neposredno
povezana sa unosom dobara u slobodnu
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // maj 2015 // broj 05
171
zonu. Da bi ostvario predmetno poresko
oslobođenje obveznik PDV – pružalac uslu-
ge treba da poseduje: dokument preduzeća
koje upravlja slobodnom zonom kojim se
potvrđuje da između preduzeća i korisnika
slobodne zone – primaoca dobara postoji
važeći ugovor o korišćenju slobodne zone,
ugovor o pružanju usluga sa korisnikom
slobodne zone – primaocem dobara, račun
pružaoca usluga, izjavu korisnika zone da
se radi o uslugama za koje bi obveznik PDV
– primalac usluga imao pravo na odbitak
prethodnog poreza kada bi te usluge ko-
ristio za potrebe obavljanja delatnosti van
slobodne zone i overenu kopiju deklaracije
kojom se dokazuje da su dobra uneta u slo-
bodnu zonu, u skladu sa carinskim propi-
sima.
2. Obveznik PDV koji korisniku slobodne zone
vrši promet usluge manipulacije – manevri-
sanja teretnim vagonima od utovarne ram-
pe u krugu Slobodne zone Kragujevac do
železničke stanice u Kragujevcu, dužan je
da za promet predmetne usluče obračuna
PDV i da obračunati PDV plati u skladu sa
Zakonom, s obzirom da se predmetna uslu-
ga ne smatra uslugom koja je neposredno
povezana sa izvozom dobara.
POREZ NA DOHODAK GRAĐANA
14. Način utvrđivanja nabavne cene novoiz-
građenog objekta za potrebe oporeziva-
nja porezom na kapitalni dobitak
MF, br. 011-00-545/2013-04 od 23. 4. 2015.
Za utvrđivanje nabavne cene nepokretnosti –
novoizgrađenog objekta, za svrhu određivanja
kapitalnog dobitka priznaju se troškovi koji su
u neposrednoj vezi sa izgradnjom tog objekta,
kao što su npr. troškovi izgradnje novog objek-
ta, cena po kojoj je obveznik stekao zemljište na
kome je sagrađen novi objekat koji je predmet
prodaje, troškovi pripremnih radova – troškovi
rušenja postojećih objekata i dr. S tim u vezi, u
navedene troškove uračunava se i vrednost ze-
mljišta na kome se nalazi novoizgrađeni objekat
172
(sa kojim čini jedinstvenu građevinsku celinu), s
obzirom na to da vrednost zemljišta, odnosno
cena po kojoj je stečeno, predstavlja sastavni
deo cene novoizgrađenog objekta koji se proda-
je. Međutim, vrednost srušenog objekta koji se
nalazio na zemljištu, odnosno cena po kojoj je
stečen, ne priznaje se prilikom utvrđivanja na-
bavne cene novoizgrađenog objekta s obzirom
da njegova vrednost (cena) ni na koji način ne
utiče na vrednost novoizgrađenog objekta (ne
predstavlja sastavni deo prodajne cene novoiz-
građenog objekta).
Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka po
osnovu prodaje novoizgrađenog objekta, na-
bavnom cenom zemljišta na kome je izgrađen
taj objekat smatra se cena po kojoj je obveznik
stekao stvarno pravo na zemljištu, odnosno
cena koju je utvrdio poreski organ u skladu sa
zakonom. S tim u vezi, ako je obveznik stekao
zemljište nasleđem, nabavnom cenom smatra
se cena po kojoj je ostavilac stekao to pravo, a
ako ne može da se utvrdi ta cena onda njegova
tržišna vrednost u momentu sticanja tog prava
od strane ostavioca, utvrđena od strane nadlež-
nog poreskog organa, a izuzetno od toga, ako je
ostavilac stekao to pravo pre 24. januara 1994.
godine, nabavnu cenu utvrdiće nadležni poreski
organ prema tržišnoj vrednosti tog prava na dan
24. januara 1994. godine. Napominjemo, pri
utvrđivanju kapitalnog dobitka po osnovu pro-
daje novoizgrađenog objekta, namena zemljišta
određena urbanističkim planom nije od značaja
za utvrđivanje nabavne vrednosti zemljišta na
kojem je izgrađen novi objekat.
15. Poreski tretman primanja zaposlenih na
ime poboljšanja materijalnog položaja i
uslova rada
MF, br. 430-01-108/2015-04 od 17. 4. 2015.
Primanja koja zaposleni u sudovima i javnim
tužilaštvima, saglasno Posebnom kolektiv-
nom ugovoru za državne organe („Službeni
glasnik RS”, broj 25/15 – u daljem tekstu: Po-
seban kolektivni ugovor), ostvare u vidu ispla-
te na ime poboljšanja materijalnog položaja
i uslova rada, čija se isplata vrši od prihoda
MIŠLJENJA organa državne uprave
ostvarenog naplatom sudskih taksi u skladu
sa Zakonom o sudskim taksama („Službeni
glasnik RS”, br. 28/94, … i 93/14), predstavlja
prihod fizičkog lica po osnovu radnog odnosa
koji podleže oporezivanju porezom na doho-
dak građana i obavezi plaćanja doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje, na zaradu.
16. P
 oreski tretman “team building-a”
MF, br. 430-01-29/2013-04 od 14. 4. 2015.
Kada poslodavac na teret sopstvenih sredstava
zaposlenima obezbeđuje učestvovanje u aktiv-
nostima koje za cilj imaju jačanje timskog duha
(tzv. team building), takvo primanje predstavlja
činjenje pogodnosti zaposlenima koje podleže
oporezivanju porezom na dohodak građana na
zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno soci-
jalno osiguranje po osnovu zarade.
17. Odobravanje popusta zaposlenom u pru-
žanju usluge ima karakter činjenja po-
godnosti
MF, br. 430-01-42/2013-04 od 14. 4. 2015.
Činjenje ili pružanje pogodnosti kao i pokri-
vanje rashoda obveznika (zaposlenog) novča-
nom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem
smatra se zaradom saglasno odredbi člana
14. stav 1. Zakona o porezu na dohodak gra-
đana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, ... i
68/14 – dr. zakon – u daljem tekstu: Zakon).
S tim u vezi, umanjenje za 60% komercijalne
cene izabranog ADSL paketa koju zaposleni
ostvari od poslodavca „Telekom Srbija” a.d.
za korišćenje internet usluge na adresi svog
prebivališta, odnosno boravišta u slučaju kada
internet koristi i za privatne i za službene po-
trebe (radi obavljanja poslova kod kuće nakon
završetka radnog vremena kada to zahteva-
ju potrebe posla u cilju efikasne realizacije
radnih aktivnosti), predstavlja primanje za-
poslenog koje podleže oporezivanju porezom
na dohodak građana na zaradu. S obzirom na
mogućnost istovremenog korišćenje internet
usluge ADSL i u službene i u privatne svrhe,
smatramo da bi korišćenje internet usluge i
visina naknade trebalo da budu uređeni op-

štim aktom poslodavca (kolektivni ugovor,
pravilnik i dr.), odnosno ugovorom o radu iz-
među poslodavca i zaposlenog.
POREZ NA DOBIT
18. Nedobitne organizacije nemaju obavezu
sastavljanja izveštaja o transfernim ce-
nama
MF, br. 011-00-42/2015-04 od 14. 4. 2015.
Prema zakonu koji uređuje pitanja od značaja
za rad Fonda za razvoj Republike Srbije (u da-
ljem tekstu: Fond), Fond svojom delatnošću
ostvaruje ciljeve kao što su: podsticanje ravno-
mernog razvoja, uključujući i razvoj nedovolj-
no razvijenih područja; podsticanje poslovanja
pravnih lica i preduzetnika u Republici Srbiji;
podsticanje konkurentnosti u Republici Srbiji;
podsticanje zapošljavanja i podsticanje izvoza.
Uzimajući u obzir navedeno, sa aspekta Zakona,
Fond je, kao drugo pravno lice koje nije osnova-
no radi ostvarivanja dobiti, obveznik poreza na
dobit pravnih lica za prihode koje ostvaruje pro-
dajom proizvoda na tržištu ili vršenjem uslu-
ga uz naknadu. Poresku osnovicu (kao višak
prihoda ostvarenih na tržištu nad rashodima
povezanim sa ostvarenjem tih prihoda) Fond
utvrđuje u poreskom bilansu (u Obrascu PBN
2) koji sastavlja za poreski period. S tim u vezi,
prilikom utvrđivanja poreske osnovice, Fond
nije dužan da u svom poreskom bilansu poseb-
no iskazuje transakcije po transfernim cenama,
niti je dužan da uz poreski bilans priloži doku-
mentaciju u okviru koje, zajedno sa transakci-
jama po transfernim cenama, posebno iskazuje
vrednost istih transakcija po cenama koje bi se
ostvarile na tržištu takvih ili sličnih transakci-
ja da se nije radilo o povezanim licima (princip
„van dohvata ruke”).
19. Društvo sticalac u postupku statusne pro-
mene pripajanja nema obavezu podnoše-
nja poreskog bilansa i poreske prijave
MF, br. 011-00-408/2014-08 od 27. 1. 2015.
Saglasno odredbama Zakona, obveznik (druš-
tvo prenosilac) koji, u konkretnom slučaju,
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // maj 2015 // broj 05
173
statusnom promenom (pripajanje) prestaje da
postoji u toku godine, dužan je da, u roku od 15
dana od dana isteka roka propisanog za pod-
nošenje finansijskih izveštaja, podnese poreski
bilans i poresku prijavu za isti period za koji
je sastavio vanredne finansijske izveštaje (od
početka perioda do dana koji prethodi datumu
upisa statusne promene, u konkretnom slučaju
za period od 1. januar 2014 – 5. februar 2014.
godine). U tom slučaju obveznik (društvo sti-
calac) podnosi poresku prijavu i poreski bilans
za period od 1. januara do 31. decembra 2014.
godine, osim u slučaju prestanka obavljanja de-
latnosti u toku godine.
20. Nemogućnost korišćenja poreskog kredi-
ta po osnovu ulaganja u osnovna sredstva
iz istog perioda za koja se koristi i pore-
ski podsticaj iz člana 50a Zakona
MF, br. 413-01-119/2013-04 od 14. 4. 2015.
Obveznik može da opredeli period, koji će se
smatrati periodom ulaganja radi sticanja prava
na poreski podsticaj iz člana 50a Zakona o pore-
zu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”,
br. 25/01 ... 142/14 – u daljem tekstu: Zakon).
Navedeni poreski podsticaj obveznik može da
koristi po ispunjenju Zakonom propisanih uslo-
va (da je u obveznikova osnovna sredstva ulo-
ženo više od jedne milijarde dinara i da je ob-
veznik zaposlio na neodređeno vreme najmanje
100 lica više u odnosu na broj zaposlenih koji je
imao na početku perioda ulaganja) i to, počev od
prve godine u kojoj je ostvario oporezivu dobit.
U konkretnom slučaju, obveznik može da, kao
period ulaganja, opredeli period 2009–2012.
godina, i po tom osnovu da, počev od 2013. go-
dine, koristi navedeni poreski podsticaj, kada
je, prema navodima iz dopisa, ispunio Zakonom
propisane uslove u pogledu iznosa ulaganja i
dodatnog broja novozaposlenih lica.
Napominjemo da od prve godine u kojoj za-
počne sa korišćenjem poreskog podsticaja po
članu 50a Zakona obveznik nema pravo na ko-
rišćenje neiskorišćenog dela poreskog kredita
iz člana 48. Zakona o porezu na dobit pravnih
lica („Službeni glasnik RS”, br. 25/01, ... i 47/13
174
- u daljem tekstu: Zakon o porezu na dobit), u
konkretnom slučaju za ulaganja izvršena počev
od 2009. godine, a zaključno sa 2012. godinom,
imajući u vidu da je obveznik isti period opre-
delio kao period ulaganja po osnovu koga će
koristiti poreski podsticaj iz člana 50a Zakona.
Međutim, neiskorišćeni iznos poreskog kredita
po osnovu ulaganja koja su izvršena počev od
2003. godine, a zaključno sa 2008. godinom,
obveznik može da prenosi na račun poreza na
dobit iz budućih obračunskih perioda, u skladu
sa članom 48. Zakona o porezu na dobit.
POREZI NA IMOVINU
21. Nastanak poreske obaveze po osnovu po-
reza na imovinu nastaje danom zaključe-
nja ugovora
MF, br. 430-00-00062/2015-04 od 30. 3. 2015.
Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najra-
nijim od sledećih dana: danom sticanja prava, danom
početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom
izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omo-
gućavanja korišćenja imovine na drugi način.
Kada je predmet oporezivanja porezom na imo-
vinu pravo svojine na nepokretnosti koje je ste-
čeno po osnovu ugovora o kupoprodaji, danom
sticanja prava u smislu navedene odredbe sma-
tra se dan zaključenja ugovora u skladu sa za-
konom kojim se uređuje promet nepokretnosti.
22. Maloletno lice kao poreski obveznik po-
reza na imovinu
MF, br. 011-00-00073/2015-04 od 14. 4. 2015.
1. 
Kada se porez na imovinu plaća na pravo
svojine na nepokretnosti obveznik poreza
na imovinu je imalac tog prava. S tim u vezi,
kada je sopstvenik te nepokretnosti malolet-
no fizičko lice kome je rešenjem nadležnog
organa određen staralac, obaveza po osnovu
poreza na imovinu utvrđuje se maloletnom
fizičkom licu – kao obvezniku poreza na imo-
vinu, a ne njegovom staraocu.
2. 
Neizmirenu obavezu preminulog lica po
osnovu poreza na imovinu ispunjava nasled-
MIŠLJENJA organa državne uprave
nik (što znači i kada je naslednik maloletno
lice), u okviru vrednosti nasleđene imovine i u
srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u
momentu prihvatanja nasledstva. Ako imovi-
na preminulog lica nije dovoljna da se namiri
dug po osnovu neplaćene obaveze poreza na
imovinu, nenamireni deo duga se otpisuje.
3. 
Pravo na umanjenje utvrđenog poreza na
imovinu ostvaruje obveznik poreza na imovi-
nu na prava na zgradi ili stanu u kojem stanu-
je što podrazumeva da, prema evidencijama
koje (saglasno propisima o ličnoj karti, odno-
sno prebivalištu) vode nadležni organi, nema
prebivalište na drugoj adresi.
Ako se na istoj adresi nalazi više stambenih
objekata za koje je obveznik poreza na imovinu
isto fizičko lice, to lice pravo na poreski kredit –
umanjenje utvrđenog poreza može ostvariti za
jedan od tih objekata i to onaj u kome obveznik
stanuje.
23. Utvrđivanje poreske osnovice za objekte
u kojima su smešteni proizvodni pogoni
MF, br. 011-00-00351/2015-04 od 14. 4. 2015.
Kod utvrđivanja vrednosti nepokretnosti kao
osnovice poreza na imovinu obveznika koji vodi
poslovne knjige, objekti iz člana 7. stav 4. Zakona
o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS”, br.
26/01, … i 68/14 – dr. zakon – u daljem tekstu:
Zakon) opredeljuju se prema njihovoj nameni u
skladu sa propisima kojima se uređuje klasifika-
cija delatnosti. S tim u vezi, objektima u kojima
su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke in-
dustrije koji se koriste za obavljanje delatnosti
iz člana 7. stav 4. tačka 2) Zakona smatraju se
objekti koji su investiciono-tehničkom dokumen-
tacijom, odnosno drugom dokumentacijom (do-
kument o promeni namene objekta) opredeljeni
za tu namenu, u delu u kome se faktički koriste
kao proizvodni pogoni prerađivačke industrije,
nezavisno od toga da li ih za tu namenu koristi
obveznik poreza na imovinu ili zakupac.
Osnovica poreza na imovinu za predmetne
objekte obveznika koji nepokretnosti u svojim
poslovnim knjigama ne iskazuje po metodu fer

vrednosti u skladu sa međunarodnim računo-
vodstvenim standardima (MRS), odnosno među-
narodnim standardima finansijskog izveštavanja
(MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama,
čini vrednost objekata uvećana za vrednost pri-
padajućeg zemljišta, pri čemu se navedene vred-
nosti (a samim tim i osnovica poreza na imovinu)
utvrđuju u zavisnosti od načina njihovog iskaziva-
nja u poslovnim knjigama obveznika. Naime, ako
obveznik u svojim poslovnim knjigama:
• iskazuje posebno vrednost objekata od
vrednosti pripadajućeg zemljišta, osnovicu
poreza na imovinu čini zbir vrednosti obje-
kata koja je iskazana u poslovnim knjigama
na poslednji dan poslovne godine obvezni-
ka u godini koja prethodi godini za koju se
utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu:
tekuća godina) i vrednosti pripadajućeg ze-
mljišta koje je procenjeno primenom ele-
menata korisne površine i prosečne cene
kvadratnog metra odgovarajućeg zemljišta
u zoni u kojoj se nalazi to zemljište (koja je
utvrđena aktom jedinice lokalne samoupra-
ve koji je objavljen do 30. novembra tekuće
godine u skladu sa Zakonom);
• n
 e iskazuje posebno vrednost objekata od vred-
nosti pripadajućeg zemljišta, osnovicu poreza
na imovinu čini zbir vrednosti zemljišta utvr-
đena procenom (primenom elemenata korisne
površine i prosečne cene kvadratnog metra
odgovarajućeg zemljišta u zoni u kojoj se nalazi
to zemljište – koja je utvrđena aktom jedinice
lokalne samouprave koji je objavljen do 30. no-
vembra tekuće godine u skladu sa Zakonom) i
građevinske vrednosti objekata procenjene od
strane ovlašćenog veštaka građevinske struke
sa stanjem na poslednji dan poslovne godine
obveznika u tekućoj godini.
24. Nepokretnosti stranog pravnog lica u Sr-
biji oporezuju se porezom po rešenju, a
ne samooporezivanjem
MF, br. 413-00-00010/2015-04 od 14. 4. 2015.
Obveznik poreza na imovinu koji ne vodi po-
slovne knjige u skladu sa propisima Republike
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // maj 2015 // broj 05
175
Srbije, poresku prijavu za utvrđivanje poreza na
imovinu podnosi na Obrascu PPI-2 – Poreska
prijava za utvrđivanje poreza na imovinu, koji je
odštampan uz Pravilnik o obrascima poreskih
prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Služ-
beni glasnik RS”, br. 108/13 i 118/13 – u daljem
tekstu: Pravilnik) i čini njegov sastavni deo.
S tim u vezi, strano pravno lice sa sedištem u
inostranstvu koje je obveznik poreza na imo-
vinu u Republici Srbiji na pravo svojine na ne-
pokretnosti, a koje u Republici Srbiji ne obavlja
privrednu delatnost i nema ogranak ili drugi
organizacioni deo, pa poslovne knjige ne vodi u
skladu sa propisima Republike Srbije, poresku
prijavu podnosi na Obrascu PPI-2.
Napominjemo da se porez na imovinu obvezni-
ku koji ne vodi poslovne knjige utvrđuje reše-
njem organa jedinice lokalne samouprave.
25. Poreska obaveza za porez na imovinu ne
prestaje ni u slučaju oštećenja nepokret-
nosti u poplavama
MF, br. 401-00-01096/2015-04 od 23. 4. 2015.
Zakon o porezima na imovinu („Službeni glasnik
RS”, br. 26/01, ... i 68/14 – dr. zakon) ne sadrži
osnov da se rešenjem organa jedinice lokalne
samouprave nadležnog za utvrđivanje, kontrolu
i naplatu poreza na imovinu, obvezniku čija je
nepokretnost oštećena u poplavama 2014. go-
dine utvrdi prestanak obaveze plaćanja utvrđe-
nog poreza na imovinu koji nije plaćen i poreza
na imovinu koji će biti utvrđen za naredne go-
dine – u iznosu procenjene štete od poplave za
konkretnu nepokretnost tog obveznika.
26. Ruiniranost objekta nije razlog za presta-
nak poreske obaveze za porez na imovinu
MF, br. 413-00-00045/2015-04 od 14. 4. 2015.
Prema Zakonu o porezima na imovinu („Službe-
ni glasnik RS”, br. 26/01, … i 68/14 – dr. zakon
– u daljem tekstu: Zakon), za objekat za koji je
nastala obaveza po osnovu poreza na imovinu,
poreska obaveza nije prestala iz razloga što je
taj objekat ruiniran, pa ga poreski obveznik ne
koristi. Naime, pravo je poreskog obveznika da
176
se opredeli da li će svoj objekat koristiti ili ne,
odnosno da li će ga rekonstruisati kako bi ga
učinio funkcionalnim za određenu namenu.
Napominjemo, Zakonom je uređeno poresko
oslobođenje kad za sve nepokretnosti poreskog
obveznika na teritoriji iste jedinice lokalne sa-
mouprave ukupna osnovica poreza na imovinu
ne prelazi iznos od 400.000 dinara.
27. Poreska obaveza za porez na imovinu pre-
staje isključivo u slučaju rušenja objekta
MF, br. 011-00-00374/2015-04 od 14. 4. 2015.
Zakonom o porezima na imovinu („Službeni
glasnik RS”, br. 26/01, … i 68/14 – dr. zakon) nije
propisano oslobođenje od poreza na imovinu za
objekte koji se nalaze na klizištu, a koji su zbog
pokretanja klizišta oštećeni.
Međutim, ako zbog pokretanja klizišta dođe do
rušenja objekta, od dana prestanka postojanja
objekta prestaje i poreska obaveza po osnovu
poreza na imovinu za taj objekat.
28. Oslobođenje od poreza na imovinu prime-
njuje se za nepokretnosti koje su progla-
šene kulturnim ili istorijskim spomenikom
MF, br. 011-00-00369/2015-04 od 22. 4. 2015.
Zakonom o porezima na imovinu („Službeni
glasnik RS”, br. 26/01, … i 68/14 – dr. zakon) nije
propisano oslobođenje od poreza na imovinu za
objekte koji se nalaze na klizištu, a koji su zbog
pokretanja klizišta oštećeni.
Međutim, ako zbog pokretanja klizišta dođe do
rušenja objekta, od dana prestanka postojanja
objekta prestaje i poreska obaveza po osnovu
poreza na imovinu za taj objekat.
29. 
Poreski tretman prenosa dela imovine
kod finansijskog lizinga
MF, br. 413-00-333/2014-04 od 23. 4. 2015.
1. Sa aspekta oporezivanja porezom na dodatu
vrednost
Kada obveznik PDV vrši prenos dela imovine
uz naknadu (prodajom), smatra se da promet
dobara i usluga nije izvršen ako predmetni
MIŠLJENJA organa državne uprave
deo imovine predstavlja poslovnu celinu čijim
prenosom se sticaocu omogućava samostal-
no obavljanje delatnosti, a prenosiocu je, u
momentu prenosa, onemogućeno da obavlja
tu delatnost, uz ispunjenje ostalih propisanih
uslova: da je sticalac predmetnog dela imovine
obveznik PDV, odnosno da tim prenosom posta-
je obveznik PDV i da sticalac imovine nastavlja
da obavlja istu delatnost koju je obavljao preno-
silac. S tim u vezi, kada obveznik PDV – lizing
kompanija koja obavlja poslove finansijskog li-
zinga čiji su predmet pokretne stvari u skladu
sa zakonom kojim se uređuje finansijski lizing,
izvrši uz naknadu prenos dela imovine koju čine
prava i obaveze po osnovu zaključenih ugovora
o finansijskom lizingu pokretnih stvari (za koje
je ocenjeno da nisu sporni u naplati), a samim
tim i prenos prava svojine na predmetima lizin-
ga iz tih ugovora, reč je o prenosu dela imovine
kod kojeg se smatra da promet dobara i usluga
nije izvršen, pod sledećim uslovima: da je stica-
lac predmetnog dela imovine obveznik PDV, od-
nosno da tim prenosom postaje obveznik PDV,
da sticalac imovine nastavlja da obavlja istu
delatnost koju je obavljao prenosilac, kao i da
prenosilac lizinga u momentu (na dan) prenosa
dela imovine nema faktičku mogućnost davanja
pokretnih stvari u finansijski lizing – što znači
da nema na stanju pokretne stvari koje mogu
biti predmet ugovora o finansijskom lizingu (ne-
zavisno od toga da li je reč o pokretnim stvari-
ma koje su već bile predmet ugovora o finansij-
skom lizingu ili o stvarima koje nikada nisu ni
date u finansijski lizing).
2. Sa aspekta oporezivanja porezom na prenos
apsolutnih prava
Kada davalac finansijskog lizinga (u daljem
tekstu: lizing kompanija) po davanju pokretnih
stvari u finansijski lizing primaocu lizinga, izvr-
ši prenos uz naknadu prava svojine na tim po-
kretnim stvarima – predmetima lizinga trećem
licu (čime između trećeg lica i primaoca lizinga
nastaju prava i obaveze iz ugovora o lizingu),
pri čemu se na taj prenos ne plaća PDV, pre-
nos prava svojine na motornim vozilima (osim
na mopedu, motokultivatoru, traktoru i radnoj

mašini), prenos prava svojine na plovilu i prenos
prava svojine na vazduhoplovu sa sopstvenim
pogonom (osim državnog), predmet je opore-
zivanja porezom na prenos apsolutnih prava. U
tom slučaju lizing kompanija, kao obveznik po-
reza na prenos apsolutnih prava podnosi pore-
sku prijavu nadležnom poreskom organu, a taj
organ rešenjem (čiji je sastavni deo i poreska
osnovica) utvrđuje poresku obavezu.
Kada je predmet prenosa uz naknadu pravo
svojine na pokretnim stvarima koje nisu pred-
met oporezivanja porezom na prenos apsolut-
nih prava (npr. na kompjuterima, štampačima
i sl.), poreska prijava za utvrđivanje poreza na
prenos apsolutnih prava se ne podnosi niti se
porez po tom osnovu utvrđuje i plaća.
30. Prenos uz naknadu prava svojine na ne-
pokretnostima kao predmet oporezivanja
porezom na prenos apsolutnih prava
MF, br. 430-00-00059/2015-04 od 30. 3. 2015.
1. Sa aspekta oporezivanja porezom na dodatu
vrednost
Prenos uz naknadu prava svojine na nepokret-
nosti po ugovoru zaključenom 1998. godine
predmet je oporezivanja porezom na prenos
apsolutnih prava, što znači da se porez po tom
osnovu plaća prilikom svakog prenosa uz na-
knadu prava svojine na nepokretnosti – osim u
slučajevima za koje je propisano poresko oslo-
bođenje.
Prema tome, ako je Fond solidarne stambe-
ne izgradnje 1998. godine izvršio prenos pra-
va svojine na stanu zdravstvenoj ustanovi, a ta
zdravstvena ustanova predmetni stan dodelila
u zakup fizičkom licu – zaposlenom, a potom
(kao nominalni i suštinski vlasnik stana) sa za-
kupcem zaključila ugovor kojim mu je prenela
pravo svojine na tom stanu, postoje dva preno-
sa uz naknadu prava svojine na predmetnom
stanu koji su predmet oporezivanja porezom na
prenos apsolutnih prava. S tim u vezi, na posto-
janje predmeta oporezivanja nisu od uticaja vaši
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // maj 2015 // broj 05
177
navodi da je konkretno fizičko lice izvršilo izmi-
renje novčane obaveze zdravstvene ustanove
prema Fondu solidarne stambene izgradnje, a
da je tako plaćeni iznos zdravstvena ustanova
fizičkom licu priznala na ime dela otkupne cene
stana.
PORESKI POSTUPAK
31. Rok zastarelosti prava na utvrđivanje i
naplatu doprinosa
MF, br. 401-00-2413/2014-04 od 14. 4. 2015.
Rok zastarelosti prava Poreske uprave na utvr-
đivanje i naplatu doprinosa za obavezno socijal-
no osiguranje zastareva za pet godina od dana
kada je zastarelost počela da teče, tj. od prvog
dana naredne godine od godine u kojoj je treba-
lo utvrditi tu obavezu, odnosno od prvog dana
naredne godine od godine u kojoj je ta obaveza
poreskog dužnika dospela za plaćanje.
Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu
doprinosa za obavezno socijalno osiguranje,
nezavisno od toga da li je bilo prekida ili zastoja
roka zastarelosti, uvek zastareva u roku od de-
set godina od isteka godine u kojoj je tu obavezu
trebalo utvrditi ili naplatiti.
32. 
Ponavljanje poreskog postupka usled
apsolutne ništavosti pravnog posla na
osnovu koga je nastala poreska obaveza
MF, br. 430-00-00597/2014-04 od 30. 3. 2015.
Kada nadležni sud pravosnažnom presudom
utvrdi da je ugovor koji je prestavljao pravni
osnov za utvrđivanje poreskih obaveza ništav
(apsolutna ništavost), poreski obveznik ima
pravo da nadležnom poreskom organu podnese
zahtev za ponavljanje postupka u skladu sa čla-
nom 239. tačka 1) Zakona o opštem upravnom
postupku („Službeni list SRJ”, br. 33/97 i 31/01
i „Službeni glasnik RS”, broj 30/10 – u daljem
tekstu: ZUP). Na osnovu podnetog zahteva nad-
ležni poreski organ poništava rešenje o utvrđi-
vanju poreskih obaveza, čime se poništavaju i
pravne posledice koje je to rešenje proizvelo.