Универзитет у Бањој Луци

Природно – математички факултет

Студијски програм: Биологија

Наставна припрема за час

Име и презиме студента: Ментор:

Мирјана Гајић доц. др. Нина Јањић

Асистент: Тања Гостић

Бања Лука, јул 2019. године

Кандидат: Мирјана Гајић

Школа: Гимназија Бања Лука

Датум: 9.7.2020

Вријеме: 10:00 - 10:45h

Ментор: доц. др. Нина Јањић

Асистент: Тања Гостић

Разред и одјељење: I-1

Мјесто извођења: Учионица

Наставна тема: Разноврсност живог

свијета

Наставна јединица: Еукариотске алге

Тип часа: Обрада новог градива

Облик рада: Фронтални облик рада

Наставна метода: Вербално –

текстуална (монолог, дијалог) и
демонстративно – илустративна
(демонстрирање у учионици)

Наставна средства: Вербална наставна

средства – дидактички оформљена –
уџбеник; Визуелна наставна средства –
вјештачка – дводимензионална
(пројекције слајдова, фотографије)
Циљ часа

а) образовни: стицање основних знања о

еукариотским алгама, њиховој грађи и
особинама сваког раздјела појединачно.

б) функционални: оспособљавање
ученика за посматрање и уочавање
карактеристика везаних за еукариотске
алге и самим тим разликовање група.
Такође ученици развијају многе
интелектуалне способности
(закључивање, упоређивање, мишљење,
уочавање, посматрање, апстраховање).

ц) васпитни: развијање знатижеље код

ученика као и развијање свијести
ученика о значају алги као дијела
биосфере као и њиховом значају за
човјека.

Артикулација часа

- Уводни дио: 5 минута

- Главни дио: 35 минута

- Завршни дио: 5 минута

Очекивани исходи часа:

Ученици ће моћи да: наброје и

разликују основне представнике
силикатних, еугленоидних, зелених,
црвених, смеђих/мрких и хара, упореде
главне особине и значај појединих
раздјела еукариотских алги, повежу
појаву цвјетања мора са бројношћу
аутотрофног планктона, уоче привредни
значај еукариотских алги (исхрана,
козметика, лијекови, агар).
Уводни дио часа

У уводном дијелу часа циљ је са

ученицима поновити претходно градиво
(класификација биљака и уопштено о
алгама), које се надовезује на ново које
се треба обрадити.

Питања:

1. Како се биљке дијеле према

традиционалној подјели?

Према традиционалној подјели биљке се Слајд 2

дијеле на: ниже биљке (талофите) и
више биљке (кормофите).

2. Која је разлика између алги и

биљака?

Разликују се по томе што без обзира на

то колико изгледом подсјећале на више
биљке, немају права ткива ни проводни Слајд 3
систем за воду и нутријенте, не образују
коријен, стабло и лист и никада не
формирају репродуктивне органе
шишарку ни цвијет.

3. Које групе се убрајају у

талофите, а које у кормофите?

У талофите се убрајају: алге, гљиве и Слајд 4

лишајеви, а у кормофите: маховине,
раставићи, папрати, голосјеменице и
скривеносјеменице.

4. Набројте групе (раздјеле) алги.

То су: Cyanophyta (модрозелене алге),

Rhodophyta (црвене алге), Phaeophyta
Слајд 5
(мрке алге), Xanthophyta (жутозелене
алге), Chrysophyta (златне алге),
Pyrrophyta (ватрене алге), Euglenophyta
(еуглене), Bacillariophyta (силикатне
алге), Chlorophyta (зелене алге),
Charophyta (харе).
 5. Како се назива тијело алги?

Назива се талус.

6. Како талус може бити грађен?

Талус алги може бити на различитом Слајд 6

степену морфолошке диференцијације.
Он може бити: једноћелијски,
колонијални, сифонални, вишећелијски,
псеудопаренхимски, паренхимски.

7. Како су грађене једноћелијске и

колонијалне алге?

Једноћелијске алге могу бити покретне

или непокретне. Колонијалне могу бити
отвореног типа – са промјењивим
бројем ћелија које задржавају своју Слајд 7
самосталност и колоније затвореног
типа или ценобије, које имају сталан
број ћелија до наредне репродуктивне
фазе.

8. Какве су сифоналне и
вишећелијске алге?

Сифоналне алге имају једноћелијски

талус са великим бројем једара, без
обзира на његову величину. Слајд 8
Вишећелијске алге могу бити кончасте
или трихалне, псеудопаренхимске и
паренхимске.

9. Какав је псеудопаренхимски, а
какав паренхимски талус?

Псеудопаренхимски талус је крупан и

настаје преплитањем кончића који су
обично уроњени у слузаву масу.
Паренхимски талус је најсложенији и
овако грађене алге изгледом подсјећају Слајд 9
на више биљке. Имају дијелове који
личе на коријен – ризоиде, стабаоце или
каулоид и листолике творевине
филоиде. Будући да личе на тијело, тј.
кормус виших биљака за њих кажемо да
су кормоидне грађе.

10. Које пигменте садрже алге?

Све алге садрже хлорофил а, још један

хлорофил (b, c, d или e), као и додатне Слајд 10
пигменте из групе каротеноида, неке
имају и фикобилине.

11. Како се алге могу

размножавати?

Алге се могу размножавати бесполно и Слајд 11

полно, при чему бесполно може бити
вегетативно и спорулативно.

12. Који је значај алги у природи и

за човјека?

Користе се у исхрани, могу се

користити као ђубриво. Користе се у
фармацеутској, прехрамбеној и Слајд 12
козметичкој индустрији. Основни су
продуценти органске материје и
кисеоника.
Главни дио часа

Циљ главног дијела часа је да се

ученици упознају са главним особинама
и значају појединих раздјела
еукариотских алги.

Које групе алги спадају у еукариотске?

Сем модрозелених алги или
цијанобактерија, све алге имају
еукариотску грађу, али и међу њима
налазимо различите представнике, од
једноћелијских до оних чији талус у
потпуности подсјећа на више биљке.

Преглед раздјела:

- Bacillariophyta (силикатне алге,

дијатомеје) су микроскопске,
једноћелијске или колонијалне алге.
Обухватају око 10 000 врста које
насељавају слане и слатке воде и
влажна земљишта, а могу се наћи и на
стијенама и зидовима. Код ових алги
свака ћелија садржи силикатни омотач
теку. Тека изгледа као кутија са
поклопцем и њено дно се назива
хипотека, а поклопац епитека. На
сваком од њих се разликују валва
(епивалва, хиповалва), тј. љуска и
плеура (појас) које су чврсто срасле.
Валве појединих врста се разликују Слајд 13,14,15
по изгледу (могу бити округле,
елиптичне, јајасте, ромбичне,
троугласте…). Уопште, структура им је
специфична за поједине врсте, па се
користи при детерминацији силикатних
алги. Вегетативно се размножавају
диобом, тако што се осим ћелије и
панцир дијели у зони појаса (по
валвалној равни). Једна новонастала
ћелија добија епитеку, а друга хипотеку.
Међутим, код обје тај дио панцира
постаје епитека и оне морају да створе
хипотеку. То значи да двије новонастале
ћелије међусобно неће бити једнаке.
Она која је добила хипотеку од мајке
ћелије биће мања. Сљедећа која од ње
добија биће још мања и све тако док
ћелија не достигне критично малу масу
када више није способна да живи.
Након што ћелија достигне минималну
величину почиње се размножавати
полно. Силикатне алге су диплоидни
организми. Одликују се гаметском
смјеном једрових фаза, што значи да
редукционим диобама једра настају
гамети. Након оплођења настаје зигот
који се увећава и прелази у ауксоспору
која се јавља само код силикатних алги.
Ауксоспора нема силифициран панцир
(теку) већ на својој површини
ствара перизонијум од пектина који јој
дозвољава да расте (отуда и назив
споре, gr. Aukso значи растем). Када
довољно израсте у њој се ствара нова
ћелија алге. Силикатне алге чине знатан
удио планктона мора и океана и њихове
љуштурице таложењем учествују у
формирању седиментних стијена. У
грађевини је нарочито цијењен
дијатомејски муљ. Представници:
Cymbella sp, Fragillaria sp.

- Euglenophyta (еугленоидне алге)

обухватају око 1000 врста које најчешће
насељавају слатке воде богате
органском материјом, док мали број
представника насељава морске
екосистеме. То су једноћелијске алге
које на предњем крају имају бич помоћу
ког се крећу кроз воду и стигму или Слајд 16,17,18
очну мрљу која реагује на свјетлосне
надражаје. Због ових карактеристика
често се сврставају и у праживотиње.
Међутим, будући да садрже хлорофиле
а и b и врше фотосинтезу, неки
научници ипак сматрају да је ријеч о
алгама. Оне немају ћелијски зид, већ се
на површини налази еластични омотач
пеликула, а код неких представника и
чврсти омотач тека. Врсте које садрже
пеликулу имају промјенљив облик
тијела, али онолико колико еластичност
пеликуле то дозвољава. Хране се
миксотрофно, а резервна материја је
парамилон. Размножавају се уздужном
диобом ћелије. Због специфичности
начина исхране еуглене су значајне у
процесу самопречишћавања вода.
Представници: Euglena sp.,
Trachelomonas sp.

- Chlorophyta (зелене алге)

представљају разноврсну групу алги са
око 10 000 представника који
насељавају слатке и слане воде, влажно
земљиште, а улазе и у састав лишајева.
Јављају се и у планктону и као бентоски
организми. Међу њима има
једноћелијских, колонијалних,
кончастих и кормоидних представника.
У хлоропластима садрже хлорофил а и
b, ћелијски зид је од целулозе, а
резервна материја је скроб, као и код
виших биљака, па се претпоставља да су
се кормофите развиле из кормоидних
зелених алги. Размножавају се
беесполно диобом, фрагментацијом
талуса и бесполним спорама и полно
помоћу гамета или коњугацијом. Полно
размножавање је у виду гаметогамије.
Гамете се развијају у једноћелијсим Слајд 19
гаметангијама. Посљедица копулације
је диплоидни зигот, који обично постаје
трајна ћелија или цистозигот, а проклије
након одређене фазе мировања. Постоји
и облик полног размножавања при
којем хаплоидна ћелија алге, са само
једном копијом своје ДНК може се
спојити с другом хаплоидном ћелијом,
када настаје диплоидни зигот. У таквим
случајевима, код нитастих алги настају
међућелијски мостови, у процесу
званом коњугација. Користе се у
исхрани људи и стоке, за ђубрење, у
козметичкој индустрији и за
производњу лијекова. Представници:
Scenedesmus sp, Zygnema sp,
Chlamidomonas sp, Ulva sp.

- Rhodophyta (црвене алге) су стара

група организама која обухвата око
4000 врста. Ријеч је углавном о крупним
представницима без покретних
стадијума који насељавају топла мора и
океане, а само мали број представника
се може наћи у слатким водама. Талус
им је обавијен слузавом масом или
садрже кречњак, који им даје чврстину.
То су бентоске алге које расту
причвршћене за стијене. Садрже
хлорофиле а и d, као и фикоеритрин,
који им даје црвену боју. Резервна Слајд 20
супстанца је флоридеаскроб. У
животном циклусу се смјењују
спорофит и гаметофит. Спорофит
представља бесполну фазу која има
диплоидну гарнитуру хромозома, док је
гаметофит полни стадијум који
карактерише хаплоидан број хромозома.
Из алге Gelidium sp. добија се агар-агар,
желатинозна супстанца која се додаје
мармеладама, пудинзима и
сладоледима, а користи се и у
микробиолошким лабораторијама. Ту је
и представник Corallina sp.

- Phaeophyta (мрке или смеђе алге)

представљају као и црвене, стару групу
организама сложене морфолошке грађе.
Обухватају око 2000 представника који
насељавају углавном дно умјерених и
хладних мора. Садрже хлорофиле а и c, Слајд 21
ксантофиле и фукоксантин који им даје
мрку боју. Резервну супстанцу
представљају зрнца ламинарина. Талус
садржи ризоид, листолике филоиде и
каулоид, тј. кормоидне је грађе. Крупни
представници имају мјехурове за
пливање испуњене гасом који држе алгу
усправно у воденом стубу. Као и код
црвених алги и код њих је присутна
смјена спорофита и гаметофита. Мрке
алге граде праве подводне шуме чинећи
станишта за бројне животиње. Неки
представници се користе у исхрани, за
ђубрење, у производњи лијекова и у
производњи козметике.

Charophyta (харе) су блиске зеленим

алгама и представљају слијепу грану у
еволутивном развоју. Обухватају око
300 врста, а насељавају углавном
чистије споротекуће слатке воде.
Садрже комплексно грађен кормоидан
талус, који изгледом највише подсјећа
на више биљке из групе раставића. У Слајд 22
хлоропластима се налазе хлорофили а и
b, а резервна материја им је скроб.
Бесполно се размножавају кртолицама,
које се формирају на ризоидалном
дијелу, а полни процес је оогамија.
Представници: Chara sp.,
Lamprothamnium sp.

У слатководним и морским
екосистемима често долази до
пренамножавања алги или
цијанобактерија и та појава се назива
цвјетање воде. Вода се притом, у
зависности од тога која се алга развила,
потпуно обоји у зелену или црвену боју. Слајд 23
Неке алге ослобађају токсине у воду и
могу изазвати помор рибе. Будући да се
кисеоник у процесу фотосинтезе
ослобађа само преко дана, а ноћу се
троши у процесу дисања, цвјетање воде
је често праћено потпуном потрошњом
кисеоника у води, што доводи до
помора водених организама.
Завршни дио часа

Циљ завршног дијела часа је да се

наставна јединица понови и утврди
научено на часу.

Питања:

1. Које групе алги спадају у

еукариотске?

Сем модрозелених алги или

цијанобактерија, све алге имају
еукариотску грађу, али и међу њима
налазимо различите представнике, од
једноћелијских до оних чији талус у
потпуности подсјећа на више биљке.

2. Из којих дијелова се састоји тека

силикатних алги?

Тека изгледа као кутија са поклопцем и

њено дно се назива хипотека, а
поклопац епитека.

3. У ком типу вода живе еуглене?

Најчешће насељавају слатке воде богате

органском материјом, док мали број
представника насељава морске
екосистеме.

4. Од којих алги се добија агар-агар

и гдје се користи?

Из алге Gelidium sp. (Rhodophyta) добија

се агар-агар, желатинозна супстанца
која се додаје мармеладама, пудинзима
и сладоледима, а користи се и у
микробиолошким лабораторијама.

5. Које алге имају мјехурове за

пливање и која им је функција?

Крупни представници Phaeophyta имају

мјехурове за пливање испуњене гасом
који држе алгу усправно у воденом
стубу.
 6. Како се размножавају силикатне
алге?

Размножавају се ћелијском диобом, при

чему свака кћерка ћелија добије пола
циликатног омотача, а другу половину
надогради. Надограђени дио ће увијек
бити дно, тако да једна линија ћелија
увијек има исту величину, а друга
линија се смањује до минималне могуће
величине, након чега ће се
размножавати полно.

7. Који је значај силикатних алги?

Чине знатан удио планктона мора и

океана и њихове љуштурице таложењем
учествују у формирању седиментних
стијена. У грађевини је нарочито
цијењен дијатомејски муљ.

8. Како се хране еуглене и која им је

резервна материја?

Хране се миксотрофно, резервна

материја је парамилон.

9. Како су грађене еуглене?

Једноћелијске алге које на предњем

крају имају бич помоћу ког се крећу
кроз воду и стигму или очну мрљу каоја
реагује на свјетлосне надражаје. Немају
ћелијски зид, већ елсатични омотач
пеликулу, а код неких и чврст омотач
теку.

10. Који је значај еуглена?

Због специфичности начина исхране,

еуглене су значајне у процесу
самопречишћавања вода.
 11. Гдје живе зелене алге и који им
је начин живота?

Насељавају слане и слатке воде, влажно

земљиште, а улазе и у састав лишајева.
Воде планктонски, али и бентоски
начин живота.

12. Од чега је изграђен ћелијски зид

код зелених алги и која им је
резервна материја?

Ћелијски зид им је од целулозе, а

резрвна материја је скроб.

13. Како се размножавају зелене

алге?

Размножавају се бесполно диобом,

фрагментацијом талуса и бесполним
спорама и полно помоћу гамета или
коњугацијом.

14. Који је значај зелених алги?

Користе се у исхрани људи и стоке, за

ђубрење, у козметичкој индустрији и за
производњу лијекова.

15. Опишите начин живота и грађу

црвених алги?

Насељавају топла мора и океане, а само

мали број представника се може наћи у
слатким водама. Талус им је обавијен
слузавом масом или садрже кречњак,
који им даје чврстину. Бентоске су алге,
живе причвршћене за стијене.

16. Шта представља спорофит, а

шта гаметофит у животном циклусу
црвених алги?

Спорофит представља бесполну фазу

која има 2n гарнитуру хромозома, док
је гаметофит полни стадијум који
карактерише n број хромозома.
 17. Који је значај алге Gelidium sp.?

Из алге Gelidium sp. добија се агар-

агар, желатинозна супстанца која се
додаје мармеладама, пудинзима и
сладоледима, а користи се и у
микробиолошким лабораторијама.

18. Какве су грађе мрке алге?

Кормоидне су грађе, односно талус им

садржи ризоид, листолике филоиде и
каулоид.

19. Шта је карактеристично за

крупне представнике мрких алги?

За њих је карактеристично да имају

мјехурове за пливање испуњене гасом
који држе алгу усправно у воденом
стубу.

20. Како се размножавају харе?

Бесполно се размножавају кртолицама

које се формирају на ризоидалном
дијелу, а полни процес је оогамија.

21. Kako изгледају харе?

Садрже комплексно грађен кормоидан

талус, који изгледом највише подсјећа
на више биљке из групе раставића.

22. Шта је то „цвјетање воде“ и

какве посљедице може имати?

То је појава пренамножавања алги или

цијанобактерија у слатководним и
морским екосистемима. Неке алге
ослобађају токсине у воду и могу
изазвати помор рибе. Будући да се
кисеоник у процесу фотосинтезе
ослобађа само преко дана, а ноћу се
троши у процесу дисања, цвјетање воде
је често праћено потпуном потрошњом
кисеоника у води, што доводи до
помора водених организама.
ЛИТЕРАТУРА

Смиљана Параш, Свјетлана Лолић,

Синиша Шкондрић, Бранка Билбија,
Драгојла Голуб; БИОЛОГИЈА ЗА 1.
РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ ЈП „Завод за
уџбенике и наставна средства“ а.д.
Источно Ново Сарајево, 2017.
 Bacillariophyta Euglenophyta Chlorophyta Rhodophyta Phaeophyt Charophyta
a
- око 10 000 врста - око 1000 врста - око 10 000 врста - Око 4000 - око 2000 - око 300 врста
врста врста
- насељавају слане и - насељавају слатке - насељавају слатке - насељавају
слатке воде и влажна воде, мали број и слане воде, - насељавају - насељавају углавном
земљишта, могу се наћи морске екосистеме влажно земљиште, топла мора и углавном чистије
и на стијенама и а улазе и у састав океане, а само дно споротекуће
зидовима - изглед: лишајева мали број умјерених и слатке воде.
једноћелијске алге, представника хладних
- једноћелијске или бич на предњем - планктонски и се може наћи мора - кормоидан
колонијалне крају, стигма бентоски у слатким талус
организми водама. - Садрже
- омотач тека код којег - садрже хлорофиле а - хлорофили а
је дно хипотека, а хлорофиле а и b и - једноћелијске, - талус им је и c, и b, а резервна
поклопац епитека. врше фотосинтезу колонијалне, обавијен ксантофиле материја им је
кончасте, слузавом и скроб
- садрже хлорофиле а и - немају ћелијски кормоидне. масом или фукоксанти
с, пигмент дијатомин зид, имају садрже н који им - Бесполно се
пеликулу - садрже кречњак, који даје мрку размножавају
- резервна супстанца: хлорофиле а и b, им даје боју. кртолицама,
хризоламинарин, - хране се ћелијски зид од чврстину. које се
волутин и капљице уља. миксотрофно, целулозе, резервна - Резервна формирају на
резервна материја материја је скроб - бентоске супстанца ризоидалном
- размножавање: парамилон алге, расту зрнца дијелу, а полни
ћелијска диоба и полно - размножавају се причвршћене ламинарина. процес је
-размножавање: бесполно диобом, за стијене. оогамија.
- значај: учествују у уздужна диоба фрагментацијом - Талус
формирању ћелије талуса и - садрже садржи
седиментних стијена, у бесполним хлорофиле а и представници:
ризоид, Chara sp.,
грађевини – -значај: спорама, полно d, као и листолике
дијатомејски муљ. самопречишћавање помоћу гамета или фикоеритрин, Lamprothamniu
филоиде и m sp.
вода коњугацијом који им даје каулоид, тј.
-представници: црвену боју. кормоидне
Cymbella sp, Fragillaria - представници: - значај: исхрана Резервна је грађе.
sp. Euglena sp., људи и стоке, супстанца је
Trachelomonas sp. ђубрење, флоридеаскро
козметичка б - Крупни
индустрија, представниц
производња - смјена и имају
лијекова. спорофита и мјехурове
гаметофита. испуњене
-представници: гасом
Scenedesmus sp, - Gelidium sp.
Zygnema sp, : добија се - присутна
Chlamidomonas sp, агар-агар, смјена
Ulva sp. желатинозна спорофита и
супстанца гаметофита.
која се додаје
мармеладама, -
пудинзима и представниц
сладоледима, и: Fucus sp.
а користи се и
у
микробиолош
ким
лабораторија
ма.

- „цвјетање воде“