Мерења у електроници

Тачност мерења дигиталним мултиметрима

Као и код осталих мерних инструмената, тако и код

дигиталних мултиметара постоје грешке. Грешке се могу
поделити на грешке у основном мерном колу и грешке у
осталим елементима дигиталних мултиметара.
Код А/Д конвертора се појављује грешка квантизације која се
састоји од два дела (основна грешка квантизације и грешка
подешавања), а укупно може да буде до +-1 јединица
мерења. Ова грешка се смањује правилним избором мерног
опсега и резултат мерења треба да се налази у распону од
10% до 100% мерног опсега. Овај услов није могуће увек
постићи на најнижем мерном опсегу. Грешка се може
појавити услед разних напонских сметњи које долазе на улаз
А/Д конвертора. Сметње потичу најчешће од шумова и од
градске мреже од 50 херца. Сметње од шумова углавном
елиминише нискофреквенцијски филтар на улазу основног
мерног кола, док се сметње од градске мреже углавном
елиминишу избором времена интеграције.
Грешка због сметњи из градске мреже може се појавити због
тога што је свуда присутна. Сметње из градске мреже имају
учестаност 50 херца и обично имају облик изобличене
синусоиде. У позитивној полупериоди ова сметња се сабере
са напоном који меримо, а у негативној се од њега одузима.
Ако се одабере да време првог дела интеграције буде једнако
целом броју периода сметње учестаности од 50 херца
(периода је 20 мс), позитивни и негативни доприноси напону
на кондензатору ће се поништити.
Тачност А/Д конвертора који мери мали једносмерни напон
обично је 0,1% или је боља. Главна грешка код мерења вишег
једносмерног напона потиче од ослабљивача. Ако се користе
појединачни отпорници у ослабљивачу, његова грешка је
обично 0,2% или већа. Ако се користи отпорна мрежа сечена
ласером, тачност је око 0,1%. Уколико је потребна боља
тачност, треба применити аутоматску калибрацију
ослабљивача.
Приликом мерења наизменичног напона или струје, грешци
ослабљивача (или отоке) додају се грешке прецизног
усмерача или претварача ефективне вредности у
једносмерну. Код мерења наизменичних величина постоје
додатни отпорници, потенциометри за подешавање, итд. па је
тачност мерења обично неколико пута мања од тачности
мерења једносмерних величина.
Тачност мерења дигиталним мултиметрима- сама чињеница,
да су дигитални мултиметри, у принципу веома тачни
инструменти није довољна да се и сва мерења са њима
аутоматски сматрају веома тачним. На тачност утиче избор
опсега мерења, улазна отпорност, примена погодних
критеријума, итд. Овде ће бити изведени најважнији фактори
који утичу на тачност мерења дигиталним мултиметрима.
Први фактор је правилан избор опсега мерења. У принципу,
мерење почиње од највишег мерног опсега. Опсези се
смањују док је то могуће, тако да се резултат приказује са
највећим бројем цифара. Тада је најмања грешка која потиче
од +-1 јединице мерења. Други фактор је избор и
урачунавање коначне улазне отпорности дигиталног
мултиметра, која је у већини случајева 10 мега ома.
Дигитални мултиметар је директно прикључен на извор Е са
занемарљивом унутрашњом отпорношћу. У овом случају на
тачност мерења не утиче унутрашња отпорност дигиталног
мултиметра и прочитани напон је практично једнак напону
извора Е, уз напомене из претходног излагања о тачности
дигиталних мултиметара.
Трећи фактор који утиче на тачност мерења је облик
наизменичног напона. Ако се мери наизменични напон
помоћу прецизног усмерача, неопходно је да напон буде
чисти синусни или евентуално мало изобличен. Ако напон
није синусни, тада мерење треба у принципу обавити
мултиметрима који мере тачну ефективну вредност без
обзира на таласни облик; код оваквог мерења је такође битно
да врхови несинусног напона не пређу максималну
дозвољену вредност.
Четврти фактор који утиче на тачност мерења односи се на
мерење струје. Видели смо раније да се струја мери тако што
се пропушта кроз посебан отпорник (отоку) и мери напон на
њему. Основно мерно коло мери напон обично у опсегу од 0
до 200 мили волти. Ако се у коло укључи дигитални
мултиметар, у колу се појављује грешка због напона на отоци,
који није постојао пре мерења. Ова грешка у пракси је мала,
ако се мерење изводи у колу, које ради са довољно високим
напоном (нпр. 100 волти). Ако је у колу напон низак (нпр. 1
волт), тада је грешка од 0,2 волти заиста велика.
Пети фактор који може битно утицати на тачност мерења је
већ обрађен, па ће овде бити само напоменут; иако сам
инструмент може бити веома тачан, код двожичног мерења
отпорности испод 100 ома, тачност мерења је релативно
слаба. На тачност мерења може утицати и промена
температуре, промена влажности или притиска ваздуха, као и
низ других узрока, али у знатно мањој мери од наведених
фактора.
Немања Мијатовић III-3