<-----

,~--.... '·
~
......:,
 II- )01G1j,l //):: 2SoPJ:J0?

UNIVERZITET U NOVOM SADU

NAUKA UNIVERZITET

Oipl. inz. Ilija Pantelic

redovni profesor univerzi-teta

TEH~OLOGIJA
TERMICKE OBRADE
CELIKA
2. k n j i g a
POVRSINSKE TERMICKE OBRADE

.a
Recenzenti
P·rof. dr DANILO DANCEVIC
Prof. iiiZ. DUSANKA PETROVIC-CIKARA
Mr inZ. VLADO VUJOVIC

.. ..
~
.

Urednik
MILETA PAVLOV
.. .
Radnicki univerz:itet
Komisija za nastavu Univerziteta u Novom Sadiu na svojoj sednici 15. no- »RADIVOJ CIRPANOV«
vembra 1973. godine saJg!asila se sa zakljul:kom Veca Masinskog fakulteta
u Novom Sadu da se ova knjiga stampa ,kao stalni univerzitetski uc!Z!ben1k. Novi Sad 1974
:.~~~~::~.~.;.~~:::_~:,=
~- r~._ ~-- S8. f':fO
Glava D.l.

POVRSINSKO OJACA V ANJE

I NJEGOV A PRIMENA

. )c'
D.l.l. UVOD
Metode povrsinskog ojacavanja pril!lei1j!lliJ.~~-1HL.Y.~.£ ..obraqenim
d~loy!.I!l<t pripremljenim za prillleiiti {iruzetna, mala na_knadna obr11,Cla
tr(!lJa samo da obezbedi postizanje odred:ene tacnosti). Cilj OVQK ojaca-
n~a se osobine povr_S.!!!slcog._§.Loia do _gmden.!u~@~rr~..J.a.kQ....IITQ:.
~ne a -~~-.RQ..t:J.~§~!!j~---~1_~- u _r~~l)-}I_Il __y~!ov~a___!!lke!li~-- l1__ Pc:>:t:!!b~!!Q..ITI..
smiS11CNeposredni ciljevi ovak\rJb_pr.omena-J,2.<rn:Sin_.s_Qg_sloja su:
--·······.:...:. ~~oJj~a.Y.~lJi~L.m~hapi~kih_o_s.ohina._cklova, .. a nar..o.llio dinamick~-
cvrstoce;
- po-Vecimje o;pC?rnostina abanje .Hi
- povecanje nemijske postojanost~ Iliyatrostalnosti.
Za masinstvo je od posebnog znacaja poveciivanje dinamicke cvr-
stoce. Ono se postize razliCitim postupcima, ciji je pregled dat u tab.
D.l.l.
Tablica D.l.l
Glava u kojoj
Grupa postupaka Postupak je postupak
obrallen
Obrada celog komada Prva knjiga
pobolj5avanje c.s
IGasiana termiolm obrada
disperziono ojaeava111je C.6
Druga knjiga
Termomehaniaka obrada termomehamcka obrada F
Povr5inska obrada
Naslovna strana Na:ldetP 'llrelliranje saemom, valjanje D.l
Slobodan Nedeljkovic . ce~acija 02
. Hem'Djsko-teJ.11!11iOka. obi:!)$ nitriranje 0.3
Js:wl:JIOinitrli~~ie 0.4
Tehnicki urednik
UVIOdenje ru povrsinski sloj raznih
Vladimir Nikolic Oirliuziona metalizadja, elemenata: Cr, Si, ,B._...Al, Nb-illxi. 0.5
ili -njffiuvih kom)Jinacija
, Powsinsko kailjenje ~ndukciono ka~jenje E.l
stampa'llija PROSVETA u Novom Sadu kai~enje g<mionikom E.2

5
 Dinamicka cvrstoca, otpornost na abanje i hemijska postojanost radova koji se odnose najcesce na laboratorijska istrazivanja (na epru-
bitni su faktori sigurnosti i veka mnogih konstrukcija. Mnogobrojni su vetama za dinamicku cvrstocu ili uzorcima za univerzalne masine za
delovi masina i raznih konstrukcija koje pojedinacno ili u kombinaci- ispitivanjc na abanje) od kojih se ponasanje delova u stvamom pogonu
jama treba da poseduju navedene osobine. Ovde se kao primeri navode moze jako razlikovati. U resavanju novih problema treba polaziti od
samo neki. · takvih iskustava ali treba imati u vidu da tek u pogonskim istraiiva-
Klizne povrsine vodica na alatnim masinama obicno su krute kon- njima pocinje pravo resavanje problema.
strukcije i kod njih sigurnost ne predstavlja problem. Krutost kontakta
izmedu vodice i dela koji klizi doprinosi tacnosti masine, ali ab.anje_ovih
,povrti,.na, koje se cesto ne mogu dobro podmazivati, mesudn() ..ie za 0.1.2. POVECAVANJE DINAMICKE CVRSTOCE
tGral_u /<l~J:l.~st R£I~S~JJ-a .{PJWniJ Stoga je potrebno da-·ove povrsine
u s o otpormJe na aoanJe. Proracunavanje delova za dinamicku evrstocu znatno je slo:lenije
ffiokoyi zubaca na ZJJ~Etl1ifiW..e.J1.Q.dl9bli S1L al;>g_t:tj!!_k9i<e~ _l1~§E\~ nego za staticka apterecenja. Proracun cvrstoce delova ·kod promenji-
zbog kotdj~J:J.i~,.. l:! __ ~()[ei1.. ::Z_I:!Q~ _Qp!er~c~;o." k i dinamicki na savijaujJ;. vog opterecenja cesto se ne moze izvesti tako da se moze proceniti
Stoga je neop.ba:a:no:__q_~_ill!'l.!~rti<i!Ls>sLk9g;:,J,, _su naqin.Jfi!1L::Z_l!E£anis_:jj_s.!9...: sigurnost konstrukcije ili njen vek. Bitne teskoce pri ov·ome su dvojake.
vremeno imaJ!l.,lafye_ 9.§<?Q.~n~.•.~()j~"~e~'?!~j~_sv~s~i na__ ~!9.__ ID~!J.j]J, lll(!JU Pve svega, kod statickog opterecenja je polazni podatak jedna
uz zaaovoljaVaJU~ll ...CI1narp._r0(u c;,vrstocii. SIIcan Je slucaj KOQ gotovo vrednost opterecenja ili napona. Kod dinamickog opterecenja, a naro-
SVlll poKretniJi aelova opterecenih promenjivim silama kao StO SU yra- cito kod opterecenja sa nesimetricnim ciklusima (ciklusi i nisu nikad
-~i,l.a.__Q,~gyjne itd. Ovakvi slucajevi predstavljaju najveCi problem prili- samo simetricni) postoje dva podatka: srednji napon i amplituda. Oba
kom izbora postupaka u obradi jer je popravljanje jedne od osobina ova napona zahtevaju vrlo strogu analizu, pri cemu treba imati u vidu
cesto praceno smanjenjem druge. Da bi se povecavala otpornost na da se u stvarnosti retko desava da funkcija nekog dela protiee samo
abanje potrebno je povecavati tvrdocu, dok je za povecavanje dinami- u jednoobraznim uslovima. Neki visi naponi koji se mogu javljati sa-
cke cvrstoce potrebno, pored poveeavanja cvrstoce celika, i poveca- svim retko ne mogu se zanemariti ako padaju u oblast ostecenja (sl.
vanje zilavosti. D.l.l).
Ovakav dvojni zahtev moze biti ispunjen na taj naCin sto se kao
materijal za izradu takvih delova bira celik dovoljne cvrstoce i zila-
vosti (celik za cementaciju, nitriranje ili poboljsavanje u poboljsanom
0
stanju), a da se samo sloj na povrsini komada koji ostvaruje kontakt
ojaca nekom od metoda povrsinskog ojacavanja, kao sto su cementa-
cija i kaljenje, nitriranje ili povrsinsko kaljenje. U najvecem broju
slucajeva ovakvo povrsinsko povecavanje otpornosti na abanje dopri-
nosi istovremeno i povisenju staticke i dinamicke cvrstoce. 6;,
I deja za J.20vecanje hemijske JZ!!.§_tojanQ~JLJDLO.d~m .u..pma:Sins_ki
~l()j_odg_oy?raitJ..¢ihJ.!!g!!:ajuCih_eleme_n<!ta :rJastg,l~ je u.tcinji da s~stedi
l1 _~l1QIDLYis.Q$Q_j~i_r:aniro ?eUcil!l~PQg_ITIJci koj ima -~ O...Y.?l<_y_q_ Q~~
_vanj~o_?_!g~___!!gse opsti na?:iv difuziona....metalizacija..J U ovim postup-
cijllla, koji su jos uvek u razvoju, obavlja se uvodenjem elemenata u
povrsinski sloj kao sto je to slucaj kod inhromiranja, alitriranja, sili-
ciranja, boriranja itd. Postoji teznja da se prosirivanjem liste eleme-
nata koji se uvode u povrsinski sloj, osim hemijske postojanosti, utice
i na druge povrsinske osobine, kao sto su otpornost na abanje (bori-
ranje) ili smanjenje koeficijenta trenja klizanja (fosfatiranje) itd.
Izbor materijala i postupka povrsinskog ojacavanja za neki kon-
kretan deo je slozen problem, a u svakom slucaju ima opsti cilj da se No N
postigne poboljsanje, direktno ili kompromisno, onih osobina koje limi- Sl. D.l.l. Ob'last ooteeeii!ja na Velerovom ditjagramu.
tiraju vek trajanja dela. Jednoznacna uputstva u ovom smislu hi hila
od velike vainosti za konstruktora, ali na zalost u sistematskom obliku Prisustvo takvog napona rro smanjuje dinamicku cvrstocu, pa je
takvih uputstava nema. 0 ovim problemima je objavljeno vrlo mnogo u ovom slucaju besmisleno govoriti o sigurnosti ili veku dela.

6 7
 Drugi razlog je najozbiljnijeg karaktera, a odnosi se na lokalna
naponska stanja (koncentracije naprezanja) koja ne moraju biti samo
posledica oblika dela vee i posledica osobina materijala (ukljucci, gra-
nice zrnaca itd.). Prema tome, za razliku od proracunavanja delova kod
statickih optereeenja, u ovom slucaju se mora poznavati, pored svega
ostalog, i cela istorija materijala, ukljucujuei tu i uslove onih vidova
abrade i manipulacije sa delovima koji imaju uticaja na osobine.
0 fenomenu zamora, pona.Sanju metalnih materijala pri promenji-
vom optereeenju, o toku procesa nastajanja lorna i o prateeim poja-
vama nakupljeno je mnogo podataka, ali pravi mehanizam ove pojave
nije jos naden i potvrden. Do sada je opisano vise modela nastajanja
zamornog preloma, ali ni jedan od njih nije potpun tako, da cak postoji
verovanje da se ova pojava odigrava na viSe razliCitih nacina. Glavni
problem istra.Zivanja iz ove oblasti je naCin nastajanja inicijalne puko-
tine i za njega je vee predlozeno viSe modela:
- prve pukotine nastaju kada lokalni napon dostigne cvrstocu, i
to kao rezultat uzajamnog dejstva dislokacija, ostalih gresaka
i prepreka:
- pukotina nastaje sjedinjavanjem vakansija, uz istovremeno nji·
hovo umnozavanje dejstvom dislokacija i
- pukotine nastaju u povrsinskim trakama klizanja obrazovanjem
izbocina (ekstruzija) i udubljenja (intruzija).
Ovaj treCi model, koji su posmatranjem pod elektronskim mikro-
skopom prvi uocili J. Forsyth i C. Stubbington, najuniverzalniji je i u
najveeoj meri prihvaeen (Cottrell, Petch, Orowan, Oding i dr.). Na poli-
ranoj cilindricnoj epruveti optereeenoj statickim silama iznad granice
razvlacenja iii pod dinamickim optereeenjem nastaee na povrsini trake
klizanja koje se mogu videti mikroskopom. Ove trake klizanja kod sta-
tickog i dinamickog optereeenja su razliCite (sl. D.l.2).
·- ----
T T
T T
T T
T T
l
-?
- l
1 T
b.
a
Sl. D.1.2. Traike lclizanja k:od statickog (a) diinamiOlrog optereeenja (b).
8 9
Trake klizanja su kod dinamickog optereeenja mnogo grublje zbog
pojave ekstruzija i intruzija u njima (sl. D.l.3).
~ /1\ ekstruzija
~:1 \ . /
Sl. D.1.3.
Sematski prilkaz ek!stnu.·
zija <i :i.ntruzija na <traci
klizanja.
Trake klizanja nastale na poliranoj povrsini koje poticu od dina·
mickog optereeenja mogu se ukloniti poliranjem tek posle skidanja
sloja debljine od oko 0,03 mm, dok kod statickog optereeenja ove trake
nestaju posle skidanja poliranjem sloja vee od 0,002 mm. Ako se, dalje,
materijal optereti u oblasti osteeenja (sl. D.l.l), smanjuje mu se dina-
micka cvrstoea; ali ako se posle takvog optereCivanja poliranjem skinu
trake klizanja, ne dolazi do smanjenja cvrstoee.
Ovakvo tretiranje nastajanja inicijalne pukotine moze u sadasnjem
trenutku da da najprihvatljivije objasnjenje dejstva povrsinskog ojaca·
vanja na dinamicku cvrstoeu.'\Znacaj povrsinskog sloja potvrduje i
_zna_J:.~ Cinjenica_<!_a _?,!:lrl1o.rn~ p_u_J{otine___l!:.'l!~~fta.§.tfl.il4. rzaJ.Jl.re...u._p_ol!rSin.!ik.C!P.2...
SfoJU iuy~1r}i-·tniKarn,a. .. klizanj.<,~,."Stogaje sigurno da ee postojati manja
opasfio'st oct zq'ffioriiog lorna akci]e povrsiriski sloj ojacan, a to se_J).Q-
stife sprecavanjem reakci.@._ d!slok~QI}i~Ckretaii.Je .... umnoi_ay.anje)____ilL.L_
__!:~_!(ciJ(! OS!!ihh ~e~~ka_krist,alnih ~~.£!1ki.
~ j'' i'. '~ ,·,,.:,' ..
1 )Jllf)::'
l D.l.2.1. Dejstvo zaostalih napona u povrsinskom sloju
l
l ~-~_Q_povrsinsko Qj~ca~<!nj~ ~a._ za __<j!.i_ _po_y(!~~'!nj~_g_ip_(l._:grKke cvr-
~t()¢e, zaostali naponi mogu u povrsinS'Kom sloju imati va.Znu ulogu,_~9-
stali_Q:rjtisninaponi, na primer, ~:~manjivati zat(;!zn~_napg_ne__ J<_Qji
poticu od sg_()]ii!.9Z.optereeenja, I1.Ll!9- !c!.Lnacil!..§_I_Il~jti i ~upan__n'!­
pgn_u-:p6vrsi!lsk:9m sloju. 0 poreklu zaostalih napona je vise receno u
odeljku B.l.
Efekat ojacavanja zaostalim naponima zavisan je od niza uslova
koje treba da ispuni ovaj napon, 0 cemu ee u daljem izlaganju upravo
biti govora.
 Trajna stabilnost napona zavisi od sklonosti celika ka relaksaciji. Na
sobnoj temperaturi ova sklonost je vrlo mala. Prema nekim podacima
zaostali naponi u povrsinskom sloju od naklepa smanjice se na sobnoj
temperaturi za 5 do 8% tek posle duzeg vremena, dok ce na tempera-
turi od Iso·c u istom vremenu opasti za 15 do 20%. VeCi efekat relak-
sacije nastaje tek na temperaturama iznad temperature plave krtosti
(oko 300T). Do bde relaksacije moze doci i dejstvom spoljnog optere-
cenja, nacocito promenjivog ako je dovoljno visoko (iznad 80% dina-
micke cvrstoce).
Vek opruga maze se povecati gotovo svim metodama povrsinskog
ojacavanja, pri cemu se obicno misli na povecavanje dinamicke cvr-
stoce. Medutim, novija ispitivanja pokazuju da se, na primer, nitrira-
njem povecava i postojanost opruge ad relaksacije. Tako su N. Suma-
rokov i saradnici (Himiko-termiceskaja abrabotka stali i splavov, Vip.
VI, 1969) ispitivanjem relaksacije na torzionoj opruzi od celika 50 HFA
(C 4830) dosli do sledeCih rezultata: na sobnoj temperaturi posle 500
casova opterecenja u nitriranoj opruzi relaksacija nije nadena, dok je
u opruzi koja nije nitrirana nadeno da je obavljena relaksacija napona
za 0,3%; na temperaturi 1so·c i trajanju od 500 casova nadena je relak-
sacija napona na nitriranoj opruzi 0,3% a nenitriranoj 1,9%, i na 2so·c
i trajanju 2.000 casova na nitriranoj 12% u odnosu na nenitriranu kod
koje je bilo 20%.
IR.avnomerna raspodela zaostalih n~pona ~~gi j~E.~J~_y,.~oJ~~av~nja.1
\Neravnomerni stepen plast.icnog deformisanja £rr-neravnomern~ {fumn~
Ofci"cancig- -~oj~ mogu. pod- optereeenjem od -.spoljnog dejstva_ dovesJ:i
do lokalnih plasticnih deformacija koje smanjuju zaostale .napone iii
ih u potpunosti uklanjaju. Ako se plasticnim deformisanjem smanje
iii sasvim rasterete zaosfaH naponi, smanjice se ili nestati i efekat pove-
canja dinamicke cvrstoce. Stoga, kada je povecanje dinamicke cvrstoce
zasnovano na za0 st~liro nap_onima, ~rinc~j~_Q<l__§e __pQ_yrsinshlm.__ Qj;:t_fa-
vanjem upravo spreci __ plasticno de ormisan.k,_ Ovo otezavanje plasti-
cnog deformisanJamoze se obaviti na vise naCina:
- kod naklepa se plasticnim deformisanjem u hladnom stanju
aktiviraju izvori dislokacija koji, umnozavanjem dislokacija,
smanjuju mogucnost njihovog kretanja. Pri tome dolazi i do
izvesnih efekata zbog promena u strukturi;
kod hemijsko-termickih obrada sa kaljenjem (cementacija, kar-
bonitriranje na viSim temperaturama) martenzitnom transfor-
macijom se umnozavaju dislokacije, a izdvajanjem karbida za
vreme niskog otpustanja obavlja ·se blokada i
- kod nitriranja, karbonitriranja na niskim temperaturama i difu-
zione metalizacije blokiranje dislokacija vrsi se izdvajanjem no-
vih faza.
Povecanj_c, -~t_qtitk.e.cllr.stace...putem-povrsinskog ojacavanja kodglat-
kihepruveta je neznatno, dok.se kod epruveta koje imaju efekat zareza
moze postici povecarije samo akg_je._znak. zaostalog n.apona suprotan
znaku napona koji ima naponski vrh na mestu zareza a potice od spolj-
nog opterecenja.
10
Na dinamicku cvrstocu zaostali naponi imaju povoljno dejstvo, a
u prvom redu oni sto dejstvuju u istim ravnima u kojima i promenjivi
naponi od spO'ljnog opterecenja. Kod zatezno-pritisnog opterecenja glat-
kog stapa najvazniju ulogu imaju zaostali naponi u jezgru komada, dok
je uticaj zaostalih napona u povrsinskom sloju znatno manji. Kod
naizmenicnog savojnog opterecenja, naprotiv, najvecu ulogu igraju na-
poni u povrsinskom sloju, ali samo kod celika sa velikom razlikom
izmedu pritisne i zatezne cvrstoce, sto je slucaj sa celikom vece cvr-
stoce. Najmanji efekat povrsinskog ojacavanja je kod uvojne dinamicke
cvrstoce.
Povecavanje dinamicke cvrstoce preko pogodnih zaostalih napona
manje je kod glatkih delova, a znatno vece kod delova koji imaju efekat
zareza. Prema misljenju nekih autora, do ovoga dolazi zbog toga sto se
i zaostali naponi koncentriSu na mestima sa efektom zareza sa napon-
skim vrhom na istom mestu na kome je i naponski vrh od spoljnog
opterecenja.
Slicno kao kod glatke i zarezane epruvete, povecanje dinamicke cvr-
stoce povrsinskim ojacavanjem vece je kod komada sa vecom povrsin-
skom hrapavoscu nego kod komada fino obradenih. Ukoliko je hrapavost
veca, i efekat povecanja dinamicke cvrstoce je veci. Ova okolnost omo-
gucuje da se u masovnoj proizvodnji ponekad izbegne skupa fina obra-
da rezanjem na otkovcima ili odlivcima pod uslovom da se nekom od
metoda izvrsi povrsinsko ojacavanje. Na primer, otkovak zadnje polu-
osovine vozila obradivan je fino po celoj povrsini zbog vece dinamicke
cvrstoce. Ova skupa obrada moze se izbeCi pod uslovom da se obavi
povrsinsko kaljenje te povrsinc.
Sve sto je receno o povecavanju dinamicke cvrstoce prisustvom
zaostalih napona odnosi se iskljuCivo na pritisne za-ostale napone. Za-
tezni zaostali naponi u povrsinskom sloju uvek smanjuju dinamigq;-_
cvrstQkU.._,paf(j~ITo·roa--crerova: sa zarezima :trod kojin;· u ovom slueaju,
crrnamicka cvrstoca moze opasti i za dva puta. Zatezni zaostali naponi
s{! ~mogu )aviti kod celika~_k_q_§e _JJ_'!_ll_O'-:r_sinu _llll,iJ._OSi,.Jifl:f}'anski_~.t.ihzi
sloj ill a1Co--i~---ot1o-1C6jTh ra,,zloga_. nasta11!'!. razugljen_zc_~rye _pq_v_r:_s~rl!kog
iJ.nja.:-· - . . -
Iz iznetog se moze zakljuCiti da uticaj zaostalih napona na dina-
micku cvrstoeu zavisi od veliCi~tldk.a.._n(JJJ.Qna, vrste dinamic§g
~G_enrarfiostojanja _ry;_f}sta-~.f! __ko.!J£.~;!:!!.rJ:~i_if!-!!l.f!.J1!1Piganja ~~fekiit
zareza) 0 Pored_ ovoga, b1tm utJCaJ moze .tma,t11 raspore.d __ zao.s..tfi!ilL na:__
ponapo ·preseK.u komada, naToeito u povr5inskom -sioju_-O:vo se moze
ilustrovati prihvatanjeri:J. klasifikacije rasporeda zaosta:lih napona koju
su naCinili G. Karpenko i saradnici (Vlijanije difuzionij pakritij na proc-
nost stalnih izdelij, 1971), prikazanoj na sl. D.l.4.
Tip I raspodele napona okarakterisan je pritisnim naponom u po-
vrsinskom sloju sa maksimumom na samoj povrsini. Ovakvu raspodelu
za-ostalih napona u povrsinskom sloju mogu imati delovi posle svih
postupaka hemijsko-termicke abrade, povrsinskog kaljenja i naklepa.
ll
 Sl. D.J.4.
Klasi'filkacija raznih ra-
sporeda za'OSta!lih napo-
na prema G. Kai']Jenlru.
Tip II ima u povrsinskom sloju isti raspored napona kao tip I,
ali se u ovom slucaju na granici izmedu jezgra i ojacanog sloja javlja
vrh zateznog napona. Ovaj slucaj moze nastati kod difuzione metaliza-
cije kada se u povrsinski sloj uvodi elemenat sa velikim afinitetom
prema ugljeniku. Tada ugljenik iz dubljih slojeva difuzijom prelazi u
povrsinsk: sloj, gde se obrazuju karbidi. Na taj naCin ce ispod ojacanog
sloja nastati razugljeniceni sloj koji ima manju cvrstocu nego jezgro.
Ovaj tip maze nastati i ako se difuziona metalizacija obavlja na vee
razugljenicenom celiku do vece dubine nego sto je dubina ojacavanja.
Kod cementacije i karbonitriranja na visim temperaturama ovakav ras-
pored maze nastati ako u dubljim slojevima ojacanog povrsinskog sloja
posle kaljenja nastane veca kolicina preostalog austenita.
Tip III ima u povrsinskom sloju pritisni napon sa maksimumom
na granici ojacanog sloja. Ovaj slucaj moze nastati kod difuzione me-
talizacije celika sa nizim saddajem ugljenika, ako se ona obavlja sa
elementima koji ne obrazuju karbide. Tako se potiskuje ugljenik iz
12
ojacane zone na vecu dubinu, pa na odredenoj dubini ispod povrsine
moze nastati tolika koncentracija ugljenika da ta zona postaje kaljiva.
Tip IV ima u povrsinskom sloju zatezni n::~pon sa maksimumom na
povrsini. Ovo je najcesCi slucaj raspodele napona u povrsinskom sloju
celika na koju je galvanskim putem naneta metalna presvlaka. Isti
raspored maze nastati i pri jakom razugljenicenju povrsinskog sloja
ako se posle toga vrsi povrsinsko kaljenje.
Tip V je sHcan tipu II sa obrnutim znacima napona, taka da na
granici jezgra i ojacanog sloja pritisni napon ima svoj maksimum. I
ovaj slucaj se javlja kod galvanisanih delova.
Tip VI je analogan tipu III sa obrnutim znacima napona. Ovakav
raspored napona moze nastati kod cementacije i karbonitriranja na
viSim temperaturama ako iz bilo kojih razloga pre kaljenja dade do
razugljenicenja povrsinskog sloja, a maze nastati i ako nije bilo raz-
uljenjicenja ukoliko posle kaljenja ostane nepovoljno rasporedena veca
kolicina preostalog austenita.
Tipovi Ia i lla nastaju iz tipova I i II pod uslovom da iz nekog
razloga dode do relaksacije napona u povrsinskom sloju.
Visina, vrsta i raspored_~~()S!~Uh.!!.a_I?on~_z.avi~!U!.<iJI2lQ..Yt;L.PQY_t:~i}l..:
.ske :6lJrade . f. <::!!hR<! .I1a. J..{Qm~. s~_ ~I1.'1: J>I.eQlJZ.iml!._l'.u....se._\ddLiL<?.P.!~~-.Q.Q­
J~i:linih tipova raspodele, o cemlJ.. c.e dalje biti- dat{) j_.detaljn..ij~LQ]:>ja­
§:q.jenje. lL.gQ!o.vo s1iiin slucajerima ove napone odreduje fazni sastav
ojacanog sloja, ()c:l!!.9~:Q'Q__I.lBQY..a strglgm:.l!._Losolline poJeiffillb-lrom_]_Q-
fienh strukture: Strogo uzevsi, i kod naklepa dolazi do promena struk-
ture.razaraii]errizrnaca i promenama orijentacije. Kakve ce strukturne
promene nastati posle naklepa zavisi od polazne strukture (martenzit,
trustit, sorbit, beinit, perlit). Kod neravnoteznih struktura (martenzit,
trustit) dolazi do mehanickog drobljenja plocastih kristala ili globu-
lita, kao i do promene orijentacije, sto je normalna posledica plasti-
cnog deformisanja. Ove pojave ce pored aktiviranja izvora dislokacija
i njihovog umnozavanja, dovesti i do povecavanja broja prepreka za
kretanje dislokacija. Ispitivanja elektronskim mikroskopom pok~?:ala
~!!. c:l!!: pri naklepu neravnoteznih struktura martenzita, a nesto manje . L
tr!!_~_!?J __cl.<tla:Zi- do izdvajanj_a karbidriih cesfka...::-:- slicn() kao kod pro:
cesa niskog _otpustanja - pa na taj :Uacin n::tstaju dalje prepreke za
K"retanje·. dislokacija. Prema tome, ojacavanje povrsinskog sloja riale}e:·
rom.-:-·a.ko" je. pohizna struktura martenzitna ili trustitna, ima slican me-
hanizam ojacavanja kao u slucaju cementacije ili povrsinskog kaljenja.
Dugo vremena je povecavanje dinamicke cvrstoce pripisivano isklju-
Civo prisustvu pogodnih zaostalih napona (sto se jos uvek moze pro-
Citati u mnogim radovima iz ove oblasti) dok, naprotiv, ispitivanja
poslednjih godina pokazuju da je ovaj uticaj samo delimican. Razvije-
na savremena tehnika merenja zaostalih napona pokazala je da vrsta,
veliCina i raspodela zaostalih napona (naroCito kod postupaka ojaca-
vanja kaljenjem) veoma variraju u zavisnosti od mnogih uslova. Taka
su, na primer, Campbell i Mcintire (Iron Age, 1953) pokazali da kod
istog celika pri raznim dubinama cementacije i kod raznih postupaka
13
 nastaju potpuno razlicite raspodele i velicine zaostalih napona, kao sto Sl. D.1.6. 21
se to za cementirani i kaljeni uzorak od istog celika, precnika 38 mm GraniCni slruca!jevi nus-
podele na.poilla ru ce-
14:

--
moze videti na sl. D.l.S. mentiranmn i ka:ljenom
sloju kod 40 slucajrno
1,, 28.--.--.--.--.--,--.--,--, izabran•ih :z;upean:ilka. 77
.-
/ '-,
1,2 14 ~----"- ---
0
, /1 " .......

~
1,0 "'E
~~ 1'.....
I• ..
'~' /I I ;:c I r' I· V I 1: :~
-7
" '"
l/ r,
11 0,8 ~-
~ -11,~~
:igo 06.
..:::- ' !-28cr,·lJ ~
a -2 I
I 1/ I
"\,

'
~ 0.'
c:~.
::::: -/,2 I A I I ~-28 ,~ J
{;
li!D.2
-.....)
.&
~-56
1:: .E -35
g
I
__v
v
0,5' ~5 2 2,5 -70 - 3 I, "'-t.2 Jr
d11btla mm dubina n:tm
-49I
0,5 1;5 2
Sl. D.l.S. Ra51p<0dela zaosta!l:ih napona i ·sadrlaja ugljend•ka po dubiln.i cemetlJtiil"a- mm
nog sloja za .raz.ne 1pos:uuplk:e cemElll!tacije i .kaljenja: 1. cementacija u
cvrSJtom sred:sr1Nu 1i kaljenje u vodi, 2. cementadja u c\'1rstom sred.stvu "'E 30 M
i kaljenje u ulju, 3. gasna cementacMja i kaljenje ru ulju i 4. cementaoija
u sonom k'llJ[Jatilu (ka1.1bonitrilranje) i .kaljenje u ulju.
]. 120 I I 1--'"·1 -- ;-.. ·-·,···· --~-,- I I
Navedeno ispitivanje je pokazalo da samo kod malih dubina ce-
mentiranog sloja raspodela napona ima izgled kao kod tipa I i da je
sa povecavanjem dubine maksimalna vrednost pritisnog zaostalog na-
pona na sve vecoj dubini ojacanog sloja a moze biti i ispod njega.
Dalji razlog koji umanjuje znacaj zaostalih napona, prema pome-
nutim autorima, jeste nemogucnost da se u dorbo uhodanom pogonu, ~E
cak i u masovnoj proizvodnji, obezbedi stalnost zaostalih napona. Ovo Sl. D.1.7.
potvrduju i rezultati pogonskih ispitivanja raspodele zaostalih napona Poredernje diinarnickc g t.O
savojne cvr,.;toce C:eli.ka ~
na 40 slucajnih uzoraka zupcanika uzetih iz ustaljene masovne proiz- za pob_qljsavanje_ i ce: g
vodnje. Rezultati ovih ispitivanja prikazani su na sl. D.1.6. mentacryu u zaVJJsnostt ·0'
Jos preciznije rezultate o znacaju zaostalih napona dobili su H. od tVIrdoee pobolj5ava- i;
Wiegand i G. Tolasch (HTM, 1967, sv. 3 i 4, str. 213 i 330) koji su pri- nja, odinosno oementi- "'
ranog sloja. 100 300 500 1100
kazani na sl. D.1.7.
Iz rezultata na sl. D.1.7 vidi se da kod glatkih epruveta efekat ce-
mentacije nije velik, a da zbog prisustva pritisnih zaostalih napona iskazuje tvrdocom poboljsavanja. Kod epruveta sa zarezom zaostali
prvog reda savojna dinamicka cvrstoca moze porasti najviSe za 25%. pritisni naponi imaju znatnu ulogu u pogledu povecavanja dinamicke
Naprotiv, kod epruveta sa zarezom moze se videti da sa porastom tvr- cvrstoce. Detaljnija analiza dejstva zaostalih napona u slucaju posto-
doce cementiranog sloja stalno raste dinamicka cvrstoca. Autori u ovom janja efekta zareza nije za sada moguca jer nema tehnickih mogucnosti
slucaju smatraju da kod glatke epruvete preovladava mehanizam dina- za merenje napona na mestu njegove koncentracije.
mickog ojacavanja putem povecavanja staticke cvrstoce. To je iskaza- Preciznija merenja pokazuju i vecu nestabilnost zaostalih napona
no tvrdocom cementiranog sloja, slicno kao sto se kod poboljsavanja zbog dejstva spoljnog opterecenja, narocito promenjivog. Tako je M.

14 15
Koch (HTM, 1968, sv. 1, str. 22) rendgenografskim metodama merio zao- Tablica D.l.2.
stale napone u nitriranom sloju pre opterecivanja spoljnim silama i
posle opterecenja naponom koji je blizak dinamickoj cvrstoci. Izmereni Tvrdaca
naponi posle nitriranja hili su: tangencijalni - 50 kp/mm 2 i aksijalni Vrsta Rei.im pavrsine- jezgra Dub ina Odnas
- 38 kp/mm 2• Posle jednog opterecivanja naponom bliskim dinamickoj termicke terrnicke HRC ili HV HRC ajacavanja s h=sfR
abrade abrade kpfrnrn2 rnrn
cvrstoCi, ovi su naponi pali na- 25, odnosno- 18 kp/mm 2•
Iz svega sto je reeeno o sad:rsnjem poznavanju ovog problema kaljenje, niska
Cementacija otpustanj_e 57 do 58 46 0,55 do 0,6 0,16
moze se pouzdano zakljuCiti ·da je mehanizam povecavanja dinamicke u cvrstom
evrstoce razliCit kod glatkih delova i kod delova sa efektom zareza. dvostruko medu-
sredstvu zarenje, kaljenje,
Stoga je celishodno odvojeno posmatranje dejstva povrsinskog ojaca- nisko {:)tpu~ta~je 59 do 60 46 0,55 do 0,6 0,16
vanja na dinamicku cvrstocu glatkih i delova sa efektima zareza.
kaljenje, rusko
otpustanje 55 do 58 46 0,55 do 0,6 0,16
--~- ....
Gasno karbo- dvostruko medu-
p.1.2.2. ~ovecavanje dinamicke cvrstoce kod delova mtriranje zarenje, kaljenje,
--- .· bez efekta zareza nisko otpustanje 59 do 60 46 0,55 do 0,6 0,16
730--750 41 0,3 do 0,4 0,09
Za povecavanje dinamicke cvrstoce mogu se koristiti svi postupci Ni<triran:je 730-750 31 0,3 do 0,4 0,09
hemijsko-termicke obrade i naklep, kombinovani postupci hemijsko-ter- na 500'C
poboljsavanje 730--750 25 0,3 do 0,4 0,09
micke obrade sa naklepom i povrsinsko kaljenje.
Nitriranje 730-750 31 0,5 0,13
Orijentacija za izbor nekog od postupaka mogla bi se dobiti na na 560'C
osnovu uporedivanja uticaja povr8inskog ojacavanja raznim postup- 730-750 25 0,5 0,13
cima na porast dinamicke cvrstoce. Neposredno poredenje raznih po-
stupaka povrsinskog ojacavanja u pogledu povecavanja dinamicke cvr- Ispitivanje strukture ojacanog povrsinskog sloja pokazuje kod raz-
stoce sa trazenjem opstih zakljucaka nije moguce iz sledeCih razloga: nih postupaka termicke obrade prvenstveno veliku razliku u koliCini
- pomenuti postupci ojacavanja se ne obavljaju na celicima iste preostalog austenita, sto se moze videti na sl. D.l.8.
vrste (celici za cementaciju, nitriranje, poboljsavanje itd.), a Ax.--.~--.-.-~~
izbor celika je jedan od najznacajnijih zadataka pri konstrui-
sanju jer se na osnovu toga vrsi proracunavanje; Sl. D.I.B. Raspored preostalog aus-
tenita po dubi:ni ojaca-
- velicina i oblik dela cesto odlucuju pri izboru postupka, sto je nog sloja: 1. karbonitri-
detaljnije objasnjeno u poglavljima D i E; ranje, kaljenje; 2. karbo-
- isto tako, cesto intenzitet povrsinskog ojacavanja (tvrdoca, du- nitriranje, medmarenje,
kaljenje; 3. cementacija,
bina ojacanog sloja, osobine jezgra komada itd.) vee unapred kaljenje; 4. cementacija,
utvrduju jedan odredeni postupak i medmarenje, kaljenje i
- na izbor mogu uticati i tehnoloske mogucnosti ili sposobnosti 5. cementacija, kaljenje,
duboko hladenje. 0 0,2
radionice koja ce deo izradivati.
Problem se javlja tek onda kada je za posebne uslove jednog istog
dela moguca primena vise postupaka. Za ovakve slucajeve kao polazna Kolicina i raspored preostalog austenita ima odlucujuci uticaj na
orijentacija mogu da sluze rezultati ispitivanja koja je obavio M. Balter, raspodelu zaostalih napona u ojacanom sloju. Za ispitivane slucajeve
a koja se odnose na isti deo (epruvetu za savojno dinamicko ispitivanje to se moze videti na sl. D.l.9.
bez efekta zareza Ciji je precnik 7,52 mm), isti celik (18H2N4VA, koji Uticaji koje imaju pojedini oblici termicke obrade prikazani su
se moze primeniti i za nitriranje i cementaciju a ima sledeCi sastav: Velerovim linijama na sl. D.l.lO.
0,14-0,20% C ... 0,25-0,55% Mn ... 1,35-1,65% Cr ... 4-4,4% Ni i Iz rezultata ispitivanja ,savojnc dinamicke cvrstose u ovom kon-
0,8-1,2% W), a za takve parametre procesa koji daju najvece pove- kretnom slucaju (sl. D.l.lO) vidi se da je najveca cvrstoca _kod ~em~!l:~
canje dinamicke cvrstoce. tacije, zatim kod karbonitriranja, a najmanja je kod nitriranja.. Lako-
Rezultati termicke obrade utvrdeni merenjem na epruvetama dati je-uocifiaa je·kod nitriranja vazan faktor tvrdoca poboljsavanja jezgra
su u tab. D.l.2. komada (sl. D.l.lO), koja je ovde niska zbog malog saddaja ugljenika
16 2 Pantelic: Tehnalagija ... 17
 6' 2 Sl. D.1.9. Zaosta:li naponi posle od- sa povrsinskim kaljenjem ill naklepom pogodnije. Pogodnih rezultata
kp/mm redene termiOk:e obrade:
10 1. cementacija, ka:ljenje, takvih poredenja, na zalost, nema.
! ~ 6J nisko otpustanje; 2. ce-
~~
3
0 k::: mentacija, medruiarenje,
D.l.2.2.1. Povecanje dinamicke cvrstoce cementacijom
4~ l/ ~ v kaljenje, nis·ko otpusta-
nje; 3. karborotrirranje,
I!! l/ j_
.,v Vf
meduzarenje, kaijenJje, ni- Kao sto se vidi iz sl. D.l.lO, cementacijom se moze veoma uticati
-10 I.-. sko otpustatnje Q 4. nitri-
~ .l ralll.je. I.liL1!9.Ve.~ll..Y~.!lis:.Jiin'!,.IJlicke f.xt:stace glat-k:i:h-4elmra. Ako se tome dodaju

-20
v
c
:~
us. v I i povoljne tehnoloske karakteristike ovog postupka (glava D.2), razum-
ljivo je zasto je to najrasprostranjeniji postupak povecavanja dinami-
'1 I cke cvrstoce. Ovome doprinosi to sto Q..V.gL.J2illi1uPak..is.tma:.em.enQ..JlQ~e­
-30 li J ! ~-!?.!E..~mostna ..aba.oje.
~
!1 1- Uobicajeni faktori kojima se kontroliSe--l.l~­
lo ! micke cvrstoce cementa,c.liqm...je.su: ..tvr_d.cH;~po;v.r.SinskQg,.:Sloja cvrstora
-40 0 i'IItVra.oca:··jeigra-'kom·aaa i dubina ojacanog sloja. Kod jednog odrede-
I
nog dela od odredenog celika ovi faktori su zavisni od vrste termicke
-50 lQf - abrade, odnosno strukture povrsinskog sloja i jezgra koji nastaje ovom
'""""'
~ u~ n~
)/5 obradom.
Tvrdoca cementiranog__2,gja ima veliki uticaj nAkpoveCan$_ dina-
({
~ E!.~?]<:e cvrstoce samo do jedne_~_vre:an:os.ti:-· .. o se ..()na pr~!~­
racL...Qyaj ·ce . iiticaj opadati. Do t()g "()pacianja dolazi zatQ stQ. §U9.t:f:l~
~
':1/rrm·

98 1\ stom .ty_n1PG~:9j:ili,<la... zil.avost povrSinsk.og_§Jgj_a._.

\ \ Tvrdoca cementiranog sloja posle dobra izvedene termicke abrade
94 ,\ iskljuCivo zavisi od sadriaja ugljenika u cementiranom sloju. Tako se
\\ l\ maze govoriti i o zavisnosti povecanja dinamicke cvrstoce od najveceg
~l'i sadriaja ugljenika u povdinskom sloju. Na primer, kod jednog legira-
90 nog celika za cementaciju sa 0,16 do 0,24% C ... 0,17 do 0,37% Si ... 0,9
\i'. do 1,2% Mn ... 0,9 do 1,2% Cr i 0,2 do 0,3% Mo, koji se cesto koristi
86 za zupcanike, dobijaju se, u zavisnosti od najveceg sadriaja ugljenika u
1\ 1 Sl. D.l.JO. Dinamioka savojna evr- povrsinskom sloju, sledece vrednosti savojnih dinamickih cvrstoca:
? stvca za razne vrste ter-
82
i miCke obrade: 1. cemen- %C kp/mm 2
\ tacija, ·kalljenje i duboko
hladenje; 2. cementacija, 0,82 86
78 tr"- meduzarenje, kaljenje;
0,93 94
1\ 3. cementacija, kaljenje;
\ 4. karbonitriranje, medu- 1,15 84
74 zarenje, kaljenje; 5. ni- 1,42 87.
\ triranje na dubinu s =
5 = 0,35 mm sa tvrdocom Slican rezultat je dobijen i kod celika legiranih sa niklom i pri
70 poboljsavanja jezgra HB
= 380 kpmm2; 6. nitrirra- sadriaju ugljenika od 0,15 i 0,30%:
nje na s = 0,5 mm i
66 HB = 255 kpfmm2 i 7. sa 0,15% C sa 0,30% C
!='- ni:triranje na s = 0,35 mm % C kp/mm 2 % C kp/mm 2
7-
62 1)6
r- i HB = 285 kpfmm2.
'lF 0,9 108 0,9 100 do 110
log N 1,1 73 1,1 73.
u celiku. Nitriranje se normalno obavlja na celicima sa viSim saddajem Ista se zakonitost pokazuje i kod celika legiranog sa niklom i hro-
ugljenika (slicnim celicima za poboljsavanje), pa je poredenje nitriranja mom (0,17% C ... 0,48% Mn ... 1,33% Cr i 3,29% Ni:

18 2* 19
 Pri isto· termickoj obra · "ez ~
%C kp/mm 2 zavisitlJe moo sa rzaJa ugljenika u celiku, a iz sl. D.1.11. se vidi da
0,58 103 povecavanje saC:liiaja ugljenika u celiku moze iCi u jednom konkret-
0,83 108 nom slucaju koji za odredenu termicku obradu daje najpovoljniju cvr-
1,02 105, stocu (na sl. D.1.11, 43 HRC). Preko ave vrednosti dinamicka cvrstoca
opada.
ili kod celika sa hromom i molibdenom (0,2% C ... 0,95% Mn ... 1,8% Obicno se za tvrdocu preporucuju vrednosti od L3.1 do 43 HRCJ a
Cr ... 0,28% Mo: posebno kod zupcanika od 29 do 42 HRC. Postizanje ove tvrdoce posle
%C kp/mm 2 termicke obrade zavisi i od debljine komada, odnosno od prokaljivosti
celika. Kao primer moze da posluzi preporuka za prokaljivost celika za
0,82 86 zupcanike (Metalls Handbook, 1961). Ova je preporuka nastala iz zahte-
0,93 94 va da u jezgru zuba na osnovnom krugu bude tvrdoca najmanje 30 do
1,10 99. 35 HRC, a data je u tc:b. D.l.3.
Iz najveceg broja objavljenih rezultata proizlazi da je za dina- Tablica D.l.3.
micku cvrstocu najpovoljniji maksimalni sadrtaj ugljenika u povrsin-
skom sloju posle definitivne obrade (posle brusenja)j 0,8 do 1o/~ Stoga JJebljina zuba Najmanja Najmanja tvrdoca
se za povecavanje din~micke cvrstoce preporucuju tvrdoce cementira- na osnovnom debljina Prokaljivost na mestu sa
krugu zuba po Jominyju 50% martenzita
nog i kaljenog sloja odi59 _AQ_Q~ pri cemu se vise tvrdoce biraju mm mm mm HRC
ako je istovremeno potreona i otpomost na abanje.
Tvrdoca jezgra posle celokupnc termicke obrade moze imati veliki do 5,5 4,5 27
uticaj na povecavanje dinamicke cvrstoce. Kod celika sa strukturom 5,5 do 10,5 4,5 35
poboljsavanja utvrdena je lineama zavisnost dinamicke cvrstoce od
iznad 10,5 4,5 39
tvrdoce poboljsavanja (glava C.S):
6,2 4,5 41
11'D = Hp + 20 12,5 4,5 49
koja za oblast tvrdoca poboljsavanja 20 do 46 HRC vazi i za celike za
cementaciju. Medutim, kako termicka obrada posle cementacije, u stva- Prema nekim ispitivanjima u SSSR-u, ako se zupcanici kale direkt-
ri, nije poboljsavanje (kaljenje na niskougljenicni martenzit ili donji no posle cementacije, uz prethodno rashladivanje na pravilnu tempera-
beinit sa niskim otpustanjem), to ni zavisnost dinamicke cvrstoce od turu, brzina hladenja ce u ovom slucaju u sredini zuba na osnovnom
tvrdoce ovakve strukture nije lineama. Na sl. D.l.ll prikazana je dina- krugu odgovarati brzini hladenja koja se ostvaruje na sledeCim rasto-
micka savojna cvrstoca zupcanika sa modulom 3 u zavisnosti od oso- janjima od cela Jominyjeve probe:
bina jezgra.
kod modula 3,5 do 4 ...... 9 mm od cela probe,
6 do 8 12 mm od cela probe.
6..160
Veliclne iz tab. D.l.3 visinom tvrdoce za strukturu od SO% marten-
kp/mm 2 zita odreduju sadrzaj ugljenika u celiku (sl. C.l62), a preko prokalji-
vosti se odreduju legirajuCi elementi u celiku. Stoga se u najvecoj meri
izborom celika za jedan odredeni cleo i izabranim postupkom termicke
. wl A'll iII I II ¥1 ="~.J:TFl\: I obrade posle cementacije odreduju osobine jezgra.
Dubinu ojacanog sloja propisuje konstruktor na osnovu uslova op-
terecenja za odredeni deo i izabrani celik. Pri tome je pogresno sma-
trati da je povecanje dinamicke cvrstoce prosta funkcija dubine oja-
Sl. D.J.JJ. cavanja i da se sa povecavanjem dubine povecava uvek i dinamicka
Zavisnost savojne dina- cvrstoca. Ovo se moze videti iz mnogih eksperimentalnih rezultata i
150 200 -250 kplmm 2 micke cvrstoce zupca-
6m nika sa modulom m = teoretskog objasnjenja B. Avcinikova (MiTOM, 1965, sv. 11) koji je,
= 3 od zatezne cvrsto- polazeCi od pretpostavke da je povecanje dinamicke cvrstoce posledica
32 44 53 HRC ce i tvrdoce jezgra.
21
20
samo povecanja cvrstoce jezgra komada i povrsinskog sloja (sto je kod Slicno ce za slucaj kada postoji efekat zareza optimaina dubina biti
cementacije za glatke stapove dovoljno tacno), za cilindricne glatke definisana sa:
stapove opterecene na naizmenicno savojno opterecenje sracunao odnos
ojacavanja: h = 1_ m · K, · K, . 1 + C + (1 -C) · ~z _
J~ m·dl
K2·l 3 ·K,.-1
It+
KJ·Ka . gde je Kz - faktar zareza, a C neka konstanta.
n = 1-h I
Nayf3ci_ell,_i rezultati, koji s_e mogu__ lJQp_~tW _za.5Jle-,\ddove-.povciinskog
za dubine ojacavanja manje od optimalne i: ojacavanja, pokaZuju- da 11 svakom_konkretnom_slucajupostojLnajpD.-
vOlfnzJa _duliina _ojacavanja, sto najcesce i potvrduju merene vrednosti.
Kz·l It+ J~1 m·dl ·--rspitivaii}a iia epruvetama i gotovim delovima pokazuju da odnos
h ima optimalnu vrednost izmedu 0,2 i 0,3. Ovo, na primer, potvrduju
n=--· rezultati ispitivanja koje je objavio A. Minkevic (Himiko-termiceskaja
m I
abrabotka splavov, 1965) za epruvetu 6 mm precnika, sto je prikazano
za dubine ojacavanja vece od optima:lne. U ovim jednacinama je: m - na sl. D.l.l3.
odnos modula elasticnosti povrsinskog sloja i jezgra komada, n - od-
nos savojne dinamicke cvrstoce cele ojacane povrsine preseka prema
1

~~1 I ffi\:l
dinamickoj cvrstoCi istog preseka bez ojacavanja, l - odnos dinamicke
cvrstoce ojacanog povrsinskog sloja prema dinamickoj cvrstoCi jezgra,
I, - moment inercije jezgra komada, I - moment inercije celog pre-
seka, h = s: R - je relativna dubina ojacavanja, R - radijus celog kpAnm 2
preseka, s - dubina ojacanog sloja, K, i Kz - koeficijenti uticaja unu- 801 ;r ~1£ i ....... l
trasnjih napona i KJ - koeficijent uticaja kvaliteta obradivanja povr-
sine. Ako se velicina n prikaze u oba s'lucaja graficki u zavisnosti od h,
dobiCe se dve linije, prikazane na sl. D.1.12. Sl. D.l.l3. U~icaj odnosa h :na di- 60 -
namicku cvrsto6u cemen- 0,4 0,8 dubina
n tirarnog uzorka: 1. od ce- mm
\2 lika 12HN3A (C 5425) i

"" 2. od celika 18 HGT (C 0 0,07 0,13 0,20 0,27 Q,33

/ /
.x---
/~--- / -
" ' / ;><: 'J
/1
4321).

Slicni su rezultati dobijeni pri ispitivanju najpovoljnije dubine

odnosh

/ - cementacije kod zupcanika sa modulom m = 3 od celika C 4320. Objavio

Sl. D.l.l2. Zavisnost odnosa ojaca-
varnja od relabivne dubi- ih je H. Klein (Deutsche Kraftfahrtforschung, 1944, sv. 129), a prikazani
ne ojacavarnja: linija 1. su na sl. D.1.14.
prema formuli za manju
dubinru od optimalrne, 2.
za ve6u dubilnru od opti- 70
malne i 3. uobicajeni tok
linija kod merenih vred-
0..1
kplmm 2
/ r-.. ~
nosti. ...........
hopt odnos h
50 I r---
Navedene funkcije, kao sto se to na slici vidi, imaju jednu zajedni-
cku tacku, istovremeno maksimalnu teorijsku vrednost koja se moze
postiCi a nastaje za:
Sl. D.1.14.
Uticaj dubine cementi-
1/
ranog sloja na dina:mi-
Cku evrstocu 2!UJPCanika 30
m·K,·K, modula 3. 0,18 0,36 0,54 0,70
h=1
K2 ·l odnos h

22 23
 Na slicnim iskustvima pocivaju i uputstva preduzeca »Gleason« za Tablica D.l.S.
dubinu cementacije zupcanika, sto je prikazano tab. D.l.4.
Hemijski sastav u %
Tablica D.l.4. Celik
c Mn Si Ni Cr Mo
Preporucena dubina Odnos -
0,19 0,81 0,29 0,24 0,47 0,14
Modul s h =s:R
mm 2 0,29 0,52 0,26 0,90 0,10 0,19
-···---------------
1,5 0,4 0,34
3 0,8 0,34
3 0,18 0,54 0,24 1,69 0,15
.. _____
0,23
4 0,18 0,49 0,28 3,38 0,06 0,24
4 0,95 0,32 5 0,18 0,44 0,22 5,02 0,13.. _____
0,26
5 1,1 0,30 0,20 1,22 0,36 0,14 0,97 0,06
6
7 1,4 0,26
10 1,8 0,24 Posto je cilj istrazivanja bio nalazenje pogodnog niklovog celika
i
za zupcanike, izabran je i prigodan oblik uzorka za ispitivanje dina-
- R je polovina debljine zuba llla osnovnom krugu. micke savojne cvrstoce, prikazan na sl. D.l.l6.
.,;
Medutim, detaljnija ispitivanja ogranicavaju opste vaZenje posto-
janja optimalne dubine cementacije ili detaljnije preciziraju ovaj uti-
caj. Tako, prema ispitivanjima H. Wiegnada i G. Tolascha (HTM, 1967,
sv. 4, str. 331), kod glatke epruvete od ugljenicnog eelika za cementa-
ciju nije uoceno postojanje optimuma (sl. D.l.lS).

1o!-'
kpAnm
,_28.6 ?.

Sl. D.1.16. Uzorak za savojno dina- ~-~,/~--~....,.~~~:

60 micko ispiti<vanje optere-
Civanjem na cetiri taCke 1.. . r , '·
oznacene sa L. t-· ·50,8· ..,..- t.9.2 - 19,o.~
~ -- -100

Pre mehanicke abrade uzorak je normalizovan (isto kao kada bi

20 se izradivali zupcanici), pa su mu zatim sve povrsine obradene rezanjem
i brusenjem. Gasna cementacija uzoraka obavljena je u atmosferi sa
00 ugljenicnim potencijalom od 0,95% na temperaturi 925'C. Posle cemen-
0,20 0,1,0 0 0.20 0,1,0 tacije, kaljenje je obavljeno direktno sa temperature 925'C, a onda otpu-
a odnos h b odno5 h
stanje u trajanju od tri casa na 150'C. Postignuti rezultati su prikazani
SZ. D.1.15. Zavisnost savojne dinamicke cvrstoce od dubine cementacije i precnika u tab. D.l.6.
epruvete za razne celike: 1. C 1221, 2. C 4320, 3. C 5421, a za precnike Iz navedenih rezultata vidi se da dubina cementacije (DC) kod ce-
epruvete 6 mm (a) i 12 mm (b). lika pod 1, 2, 4 i 5 sve do dubine 1,18 nema bitnog uticaja na dina-
Na sl. D.l.15. vidi se da na gubljenje optimuma kod dubine cemen- micku cvrstocu. Isto taka, nije jednoznacan ni uticaj tvrdoce jezgra na
tacije utice i velicina epruvete, sto zahteva sistematsku potvrdu. dinamicku cvrstocu.
Slicno odstupanje od opstih pravila pokazuju i noviji kvaliteti Verovatno bi se opstije zakonitosti mogle utvrditi putem mikro-
niklovih celika za cementaciju, kako u pogledu uticaja dubine cemen- struktura cementiranog sloja i jezgra, ali se ovakvo ispitivanje, na
tacije tako isto i u vezi sa tvrdocom jezgra. 0 ovome saopstava R. Paul zalost, ne maze obaviti bez razaranja. Pri osvajanju postupka ojacava-
(HTM, 1971, sv. 2, str. 98) za ispitivane celike prema tab. D.l.S. nja nekog dela cementacijom preporucljiva je pored provera tvrdoce i

24 25
 Tabllca D.l.6. austenita posle kaljenja a martenzit je krupnoiglicast. Nakon dubokog
hladenja ovaj martenzit prelazi u bezilglicasti. Ta struktura je karakte-
Dub ina Savojna risticna za legirane celike za cementaciju.
Tvrdoca cementacije Tvrdoca dinamicka Problem preostalog austenita, kao sto je receno, vazan je kod legi-
Celik jezgra DC povrsine cvrstoca
HRC mm HRC kp/mm 2
ranih celika za cementaciju, a narocito ako legirajuCi elementi stabili-
zuju austenit kao Ni iii Mn. Za vee pomenuti celik 18H2N4VA na sl.
39,5 ___
O,lO 69 77,3 D.l.17 moze se videti kolicina i raspodela preostalog austenita za razne
0,33 63 78,7 termicke abrade.
2 43,5 1,16 63 86,5
0,30 62 82,3
3 38 0,94 64 92,1
.0,38 63 87,9 Sl. D.l.J7. Kolicine i raspodela pre-
4 43 0,10 62 92.8 ostalog austenHa za raz-
0,45 62 90,7
ne termicke obrade: 1.
ka'ljenje sa 900"C; 2. ka-
5 42,5 0,15 62 94,2 Jjenje sa 800"C; 3. medu-
zarenje, ikaljenje sa 800"C
0,40 59 93,5 i 4. kalje!l'je sa 800"C i
6 41 duboko hladenje.

ostalih osobina, stalna kontrola mikrostrukture. I u toku uhodane pro-

izvodnje potrebna je povremena provera mikrostrukture, jer tvrdoca
povrsinskog sloja i jezgra ne moraju uvek pokazivati prisustvo neke
greske u strukturi.
,Jezgro komada treba da ima strukt1J.IJJ.__ 1:1iskouglirni&11_Qg_JJJarteiJ._~ijg_
ili dftri_f~ __qeiiJf-_tq. Pn ovome u strukturi ne sme biti ferita u obliku
kompaktnih, okruglastih ukljucaka, a pogotovo su nepovoljni ukljucci
ferita po granicama zrnaca, sto jako umanjuje dinamicku cvrstocu i
zilavost. Do pojave slobodnog ferita u jezgru komada moze doCi ako se
kaljenje obavlja sa suviSe niske temperature (iz prelazne oblasti auste-
nita i ferita) ili zbog nedovoljne brzine hladenja. Prisustvo ferita ne
mora bitno da smanji tvrdocu, sto umanjuje vrednost tvrdoce kao kri-
terijuma osobina jezgra.
l_Struktura cementiranog sloja saddi: martenzit karbide i preostali
\austeniU
nica~~~L~ z~;k;~~~J:.~f~tl:oll,b-{f~:~;~fli~iii~f~a.g~~
Sif~ari nii~in je nepovoljan i krupan kompaktni cem"entit koji bi bio
vidljiv uz povecanje 100 puta.
\Martenzit i preostali austenit bitno zavise od vrste ter.m@!e ob~<!_ck___
posle cementacije. Struktura se u pogledu ove dve komponente cemen-
tiranog i kaljenog sloja moze podeliti na tri tipa.
Prvi tip bi bio kada struktura sadrii iglicasti martenzit sa srednjom
krupnocom i:glica i izdvojenim preostalim austenitom takve krupnoce
da se moze videti optickim mikroskopom na povecanjima 100 do 300
puta. ~ugi tip im_il...l!!.lli (»beziglicastU<~Lrv.Mtenzitnu struktury, __a.,__g~­
nit j~J.!!.Q __ Qi?.P-.~I'Z9Y_il..l!.l!!ko da se, kada ga ima a:o-4lJ%:Illoze videti
}edina povecanjem 1.000 puta. Struktura treceg tipa ima vecu koHCinu
Iz sl. D.l.17 vidi se da je najveca koliCina preostalog austenita na
dubini izmedu 0,2 i 0,4 mm.
Obicno se smatra da kolicina preostalog austenita do 15% nema ne-
gativan uticaj na dinamicku cvrstocu, ali da svako povecanje koliCine
preostalog austenita za 1% dovodi pribliZno do pada dinamicke cvrstoee
za oko 1%. Drugo iskustvo pokazuje da prisustvo 20 do 60% preostalog
austenita smanjuje dinamicku cvrstocu za 15 do 20%. Trece iskustvo
ukazuje na manje smanjenje dinamicke cvrstoce zbog preostalog auste-
nita kod manjih dubina cementacije od 0,5 do 0,6 mm, a ako ·su dubine
vece, onda je i uticaj veci.
Visak preostalog austenita se moze uklonjti__pQgod.nim izharom
~~~~ie-%[:~~-:~lii~~Jr·fl(~l~&l.*l:ti1~a~~1ct~~~~~flk!ff~~ja~ 0 stupka
Utica,i koji na dinamicku cvrstocu imaju pojedini postupci termi-
cke abrade preduzeti i zbog smanjenja kolicine preostalog austenita
prikazuje tab. D.l.7.
Iz svega navedenog more se zakljuCiti da je za dinamicku cvrstoeu
najpovoljniji -<l.ru~i tia ;.!.,1}1~~~-.,fl-~stao_gr~,£2~ Iile9.!:!~'!renja,.._jer
se na temperatun me uzaren_1a vrsr IStQVTemeno 1 :Izvesna homogeruza-
~~t-ir-ftftOg--~ Ukoli'ko se primenjuje samo duboko hladenje
bez meduzarenja, nastaje struktura treceg tipa, i to izrazitije sto je
temperatura dubokog hladenja niza. Ovakva struktura ima povecanu
krtost i znatno smanjen-u dinamicku cvrstocu.
I Mesto_nastairull;L.iuidialne zamarue pukotillC.. kQd cementl!.anog
~-el!l z<l:y!si ~~~!!!.~.?.d dub in~ o,pcan?g sloja i cvrsFoCe.. jezgra, _a n~ ;._avisi
od kohcme preostalog "austemta ni tada ako ga rma do 90%. !mcr;alna
~uko:i~~_2l!~taj e ispo_d,, -~jas~IJ2E-§LQj_g.~nij.e.~.na.,.melg,~y_:m:iJi_sD_Qg_ zao-

26 TT
~log napona u zatezni) uvek ako je odnos h umerene vrednosti {ispod da pri istim uslovima (tvrdoCi jezgra i dubini ojacavanja) cementacija
0,20) i manja tvrdoca jezgra od oko 43,5 HRC. Naprotiv, ako je h vece daje nesto bolji efekat. To ne treba smatrati za pravilo, jer pri najpo-
od 0,25 i tvrdoca jezgra veca od 43 HRC, pukotina nastaje u cementi- voljnijim uslovima za karbonitriranje, odnosno cementaciju, i na celi-
ranom sloju. cima drugih vrsta moze se pokazati da karbonitriranje daje bolje rezul-
Tablica D.1.7. tate nego cementacija (tab. D.l.8).
Na sl. D.l.8 vidi se da karbonitrirani sloj ima vecu kolicinu preo-
Tvrdoca Uvojna stalog austenita, ali je njegov uticaj na dinamicku cvrstocu manji nego
povrsinskog dinamicka
Vrsta termicke abrade sloja cvrstoca kod cementacije. I pored velike kolicine preostalog austenita, zaostali
HRC kpjmm2 naponi u karbonitriranom sloju su visi nego u cementiranom, a i ka-
medu.Zarenje, kaljenje, ni&ko o!pustanje 60 57 rakter njihove raspodele je blizi slucaju nitriranja (sl. D.l.9).
Dalji podaci o uticaju karbonitriranja na dinamicku cvrstocu dati
meduzarenje, kaljenje, dubolro hladenje,
?ilsko otpustanje 63 do 64 55 su u uvodu glave D.4.
kaljenje, duboko hladenje,* ni:sko otpustanje 64 do 65 53
D.l.2.2.3. Nitriranje
kaljenje, nisko otpustanje 56 52
kaljenje, duboko hladenje,** nisko otpustanje 63 do 64 49 Prema rezultatima prikazanim na sl. D.l.lO za prikazani celik i
opisani postupak obrade, nitrgan·e ima najmanji efekat ovecava!lia
* na- llO"C din_~ C!:'£~Q.ce, Ako se, me utlm, 1za o Jan ce ik ilSpravan
** na- 196"C
postupak nitriranja i kod delova bez zareza, postiZe se znatno veCi efe-
kat povecanja dinamicke cvrstoce nego sto je prikazan na pomenutoj
D.1.2.2.2. Karbonitriranje slici. Detaljniji podaci su dati u glavi D.3.
Posto su i celici za ~ _i p~~k l}itriranja ~
Od postupaka karbonitriranja, opisanih u glavi D.4 pod zajednickim dolazi__u obziLJ>I}!.llena ni triran j a-raUa __s_vant~-__sarriQ._p.mo:ecavanJe
nazivom karbonitr~'!!!t~L..,ka--DQY.~anie__AillalD.it~_i;y.rstGGe.....J2I~ ""CIIilainiffi6Vrstoce oeleiVa oez-efektaiareza.
--~--------~-------··--·-"-.:;,;;;;;;~=~=~=
.erimenjuJepostupak ~--~~!:!1J.~J.:m>~.raturam_a__ k_oj_L_~_e O~q-~
_c1ma ___ ~~-c~~1~..Qni~__:;}~_.k?.rbn.u.itri:r.9:!.1l~ -~~-L..2!J?l1staJ1.!:. D.l.2.2.4. Povrsinsko kaljenje
Pos·to se ovi' postupci primenjuju na istim teilcima l<ao i kodcemen-
tacije, to je moguce direktno poredenje efekta povecavanja dinamicke ~d povrsinskQ_g_kaljenja_u_tankom..povr5inskom-sloJu.nastaj_e__mar-
cvrstoce. Ovakvo poredenje je vee prikazano na sl. D.l.lO, gde se vidi ten~i tna struktura _k,oja ..stvara...zao_sta1e _pritis:qe__ :n_ap.QU.e
_Lm..enja. meha-
niCKe· _:osbl)Tij~ :pO.v.rsins~()g__sJgja, sto povolJne> l!!~te na. dinamicku __ ¢YJ;;_
Tablica D.1.8. stocu.__ ~QQg__l_liza prednosti l<oje_ imRi!l--p.o_~tl!PCi povrsinskQg kaljenJa
(~_rl'ltJo vreme abrade, dobr~ _QQpovljiv.os.t---..Qo~Jgpka;Ki)riSte.n_k celik<L
Srednji Dub ina Dinamicka vece c_yi"~lQfj~_jtd.).-EQ..~Qsk_q_lcal~nje
v. k . v • -
ie cesto primenjivan postl!pak__
.... ----- ------ - • - - -- -. . -- - -

sastav Termicka obrada ojacanog cvrstoca :P9YI.1i_Ins og _qJacavanJa. '

celika sloja Prost i lako ponovljiv postupak povrsinskog kaljenja, narocito
mm kpjmm 2
indukcionog, vrlo je pogodan za povoljno uoblicene povrsine komada,
0,25% c laina cementaoija, kaljenje, nisko kao sto su vratila i osovine. Ovi se postupci koriste i kod komplikova-
otpustanje 55
nijih delova, kao sto su radilice motora, zupcanici itd.
0,95% Mn ~a,s~a-~m~~dja, kaljenje, otpu8tanje 0,7 65 Kao primer mogucnosti povecavanja dinamicke cvrstoce indukcio-
1,15% Cr gasna cementacija, kaljenje, otpustanje 1 95 nim kaljenjem mogu se navesti rezultati ispitivanja na dve vrste celika
0,2% Mo karboni•triranje, stepenasto kaljenje, za pobolJsavanje (celik sa 0,5% C i 0,95% Cr, i celik sa 0,4% C ... 1,75%
_______________o_t~pustanj~e_________ 0,7 115 Ni i 0,25= Mo), kod kojih je dinamicka cvrstoca glatkih epruveta pove-
0,28% c laina cementacija, kaljenje, otpustanje 58
--
cana posle kaljenja za 30 do 70%.
0,95% Mn gasn:a cementacija, kaljenje, otpustanje 0,9 82 _ Ako je u pitanju samo povecavanje diuamjcke cvrstoce _glatkih
1,15% Cr 1,2 87 _delovaJ velika c~oljsavanji:_jezgra komada ima -~ativan
0,09% T4 karbonitriranje, stepenasto kaljenje,
irticaJ. Tako je kod ugljenicnog celika sa 0,4tr'Ar-e--povr-siiisiGKa'I]elli)g-
nisko otpustanje 0,7 103 u normalizovanom stanju zabelezen porast dinamicke cvrstoce za 42%,
a kaljen posle poboljsavanja za 8%.
28 29
 Slican ~PQXQ~_uili;ai.jma i nedovo · a dubina kat·en ·a. Suvise
mala dubina kaiJeii.Ja (na primer, kada )'en 0,05 ca negatlvno utice = precnika 0,2 do 4 mm koje udaraju povrsinu komada brzinom 3 do
na dmam1cku cv:r_:stocldt$!:.J:!.. qvo~!udu~i:tJE.,A2!az.! _gc:um~_l!_~ta:~q!iqij­
~e st!]!~!u!~.Y~ _:z_on_i .. !212J..£.t..~C?&. _.l!!tc:~j a_,!§_poO:Jiifl~119S....SJ2J.<;..__s>.LUe
?,~}:f.§1!1~..:o· Posiea:ica ~--ctiiu~~Y~.k.L~t.£<;zni,_I!~.R2.UL..Y.
fa~n]iTI~~~!£¢fi~~~to'i~~~¥i~a~!~~f:t!~~~~if.slij§k9~~~~t\~~:~~
§iidi.i g ppl?,.p]i~fl,!t<;!ill)~.e.G..l.l..t:!.Qr.mg.fj~91lgf.l.9.'??: ~tg~Lt:t,:.... -- ·
Pored cvrstoce Jezgra 1 stabilnosti stru:Kture Jezgra prema otpu-
stanju i dubine kaljenja, na dinamicku cvrstocu utice i prokaljivost
celika. Taka se u proizvodnji zupcanika tezi da se zbog mogucnosti
primene indukcionog kaljenja, koriste celici manje prokaljivosti. A. As-
sonov, na primer, preporucuje za ugljenicne celike male prokaljivosti
veliCine kriticnog precnika prema Grossmannu, u zavisnosti od modula
zupcanika;
za m 3 do 5 = De = 6,5 do 9 mm
5 do 7 9 do 13 mm
preko 7 viSe od 13 mm.
OpstevaieCih podataka iii orijentacije za izbor celika i parametara
postupka u ovom slucaju nema, jer je primena postupka povrsinskog
kaljenja ispitivanjima utvrdivana ad slucaja do slucaja. Za novu kon-
strukciju se celishodnost primene povrsinskog kaljenja mora utvrditi
ispitivanjem. Kao polazni podaci mogu posluziti oni iz objavljenih
primera izvedenih delova, sto je prikazano izborom primera u odelj-
cima o indukcionom kaljenju i kaljenju gorionikom.
D.l.2.2.5. Povrsinsko plasticno deformisanje
Povrsirrsko plasticno deformisanje -ili, kako se pogodno kod nas
moze nazvati, povrsinski naklep je stara metoda povrsinskog ojacava-
nja. Ova metoda, strogo uzevsi, ne spada u domen termicke abrade,
posto efekat ojacavanja nastaje samo ako je plasticno deformisanje
obavljeno »na hladno« (ispod temperature rekristalizacije). Kako povr-
sinski naklep ima vrlo slican efekat ojacavanja kao vee opisane metode
i, sem toga, cesto se koristi u kombinacijama sa termickom obradom,
to su ovde ukratko dati podaci o povrsinskom naklepu.
osledice plast.i.Coog defarroisallia._p..Qy_rffii_ru;kog_§]Qi~- su nastajanje
Z/!-!3§.17ilili pr_ztzs_!J:ih naporza _i rneharlj~~o q~itnjaval1j(! s~r_tt'k1ure koje se
manifestuje kao· povrsinsko ojacavanje. Na gotovim de!ovima ovaj po-
. stupak se prakticno iZvodi valjanfem 'aetalja na povrsini pogodno pro-
filisanim kotur1ma ili naklepavanjem cele povrsine, »hombardovanjem«
povrsine celicnim lopticama. Treba imati u vidu da se ovaj proces
obavlja u izvesnoj meri i pri svakoj obradi metala skidanjem strugo-
tine, naroCito pri rezanju.
Tehnoloski parametri povrsinskog naklepa koturom su: profil ko-
tura, tvrdoca kotura, sila pritiska i relativno kretanje kotura i komada.
Ovaj se postupak moze izvesti na obicnom strugu ako se na suportu
nalazi pribor sa koturom i aka je omoguceno merenje sile utiskivanja.
30
Za p0vrsinski naklep lopticama koriste se kaljene celicne loptice
6 m/ sek. Dubine ojacanog sloja pla'Stienim deformisanjem mogu se
regulisati .i:zJborom velicine loptice i njene brz-ine, a one se najcesce
krecu izmedu 0,02 i 0,25 mm. Tehnoloski parametar koji definiSe inten-
zitet ove vrste na'klepa je broj po Olmenu (Almen). lspod mlaza loptica
koji se .ispituje .stavlja se tanki lim od celika tvrdoce 47 ± 3 HRC.
Unutrasnji napon koji nastane ovim -dejstvom izazvace savijanje lima,
ciji ugib izrazen u colovima na luku duzine 31,8 mm daje Olmenov
broj. Mlaz sa istim Olmenovim brojem ima i priblizno i•sti efekat povr-
sinskog naklepa, a taj se broj obicno krece od 0,012 do 0,016 cola.
Uticaj plasticnog deformisanja na strukturu zavisi od stepena pla-
sticnog deformisanja (Olmenovog broja) i od stabilnosti strukture. Uko-
liko je nestabilnost strukture veca (martenzit, donji beinit), moze se sa
istim stepenom deformisanja postiCi veCi efekat ojacavanja.
Mehanickim dejstvom pri naklepu, na primer martenzita, dolazi
do razaranja iglica martenzita. U kolikoj ce se meri obaviti ovo raza-
ranje zavisi od intenziteta plasticnog deformisanja (sile na koturu iii
Olmenovog broja). Kod malih sila prekinute iglice martenzita zadrZa-
vaju isti pravac, dok se kod velikih menja i njihov pravac tako da je
novonastala struktura bez vidljive orijentacije - beziglicasta. Najveca
izmena strukture pri naklepu lopticama javlja se na dubini 0,05 do
0,1 mm, a te promene opadaju sa dubinom tako da na dubini 1,0 mm
struktura ostaje prakticno neizmenjena.
Istovremeno sa mehanickim razaranjem vidljive strukture kod ne-
stabilnih struktura (donji beinit i, jos vise, martenzit) dolazi do izdva-
janja karbida, slicno kao kod niskog otpustanja. Ovo izdvajanje karbida
je utoliko intenzivnije ukoliko je stepen deformisanja veCi i ukoliko je
veca nestabilnost strukture (nedovoljno otpusteni martenzit posle ka-
ljenja iii ako je otpustanje potpuno izostalo). Prisustvo karbida moze
se utvrditi samo rendgenskom analizom fine strukture zbog toga sto
su cestice karbida izlucene na ovaj nacin vrlo sitne.
Najprostije objasnjenje uzorka ojacavanja posle povrsinskog na-
klepa daje teorija dislokacija. Plasticnim deformisanjem aktiviraju se
izvori dislokacija i na taj nacin se poveca gustina dislokacione mreze.
Procesom izdvajanja nastaju nekoherentne cestice karbida koje ote-
zavaju kretanje dislokacija, pa stoga raste otpor plasticnom deformi-
sanju i cvrstoca. ~
Plasticnim deformisanjem povrsinskog sloja nastaju zaostali pri-
tisni naponi u povrsinskom sloju koji u najvecoj meri zavise od stepena
deformisanja. Karakter raspodele ovih napona u povrsinskom sloju
prikazan je na sl. D.l.18.
U slucaju naklepa povrsinskog sloja lopticama, zavisnost zaostalih
napona i dubina ojacanog sloja slozenija je i na nju uticu sledeCi fak-
tori: trajanje obrade, veliCina loptica, njihova tvrdoca i brzina, sto se
sve ne moze izraziti samo Olmenovim brojem.
31
 U prvim sekundama dejstva loptica ugib na Olmenovoj probi raste
proporcionalno s porastom vremena, sve dok se ne dostigne granica
preko koje ugib viSe ne raste, pa je u datom slucaju ojacavanje »za-
siceno«.
Kod abrade povrsine lopticama, a isto tako i pri odredivanju Olme-
novog broja, uvek se pretpostavlja da je obrada trajala do zasicenja.
Spoljni znak po kome se priblizno moze vizuelno zakljuciti o zasicenju
ojacavanja jeste trenutak kada je povrsina komada potpuno prekri-
vena otiscima loptica, sto se iskazuje terminom »potpuno prekrivanje«.
0
,k~p~/~m~m~~-r--.--.--.--.---r--r--r--r--.--,
2
VeliCina loptica i njihova brzina odreduju kineticku energiju lop-
tica u trenutku sudara sa povrsinom. S porastom kineticke energije
raste i efekat ojacavanja. Na sl. D.1.19 prikazan je uticaj veliCine lop-
tice na raspodelu i velicinu zaostalih napona kod celika sa 0,48% C ...
0,82% Mn ... 1% Cr.
Iz slike je ocigledno da ce napon biti veCi kod manjih precnika
loptice, a da ce se sa vecim precnicima postiCi veca dubina ojacavanja.
Ukoliko je brzina loptica veca, utoliko ce dubina ojacanog sloja
biti manja, uz neznatno manji iznos napona, kao sto se to vidi na sl.
D.1.20.

25r- 28
6

"0

l-1~
ole .-28
-751 \I / I .,~ I ,...~ I
I~
-ro 1'\l"W' I 4 4
~-56

0,4 0,6 0,8 1,0 1,2mm

Sl. D.l.20. Uticaj brzine loptica na
i-70
Sl. D.l.JB. Raspored zaostalih napona posle naklepa koturom u zavisnosti od sile
na kotur: 1. 200 kp, 2. 300 kp, 3. 350 kp, 4. 400 kp, 5. 450 kp i 6. bez raspored i velicinu zao- 0,2 0,4 0,6
stalih napona. .s mm
naklepa.
2 i
Veliki uticaj na visinu napona i raspodelu ima tvrdoca povrsine
koja se obraduje lopticama, kao sto se vidi iz primera prikazanog na

"f( __
0 1
bez .nakll!fXJ
___ ..... ~ 1.
sl. :D.l.21. Ukoliko je tvrdoca ove povrsine veca, bice viSi naponi a
manja dubina ojacavanja. Kod celika vece tvrdoce VaZi iskustveno pra-
vilo da najveca vrednost zaostalih napona moze dostiCi 60% od gra-
"'e
E -14
';&
1/ j_ nice razvlacenja.

ole -28
~0,33mm
/ Dalji uticaj na velicinu zaostalih napona ima i Cinjenica u kakvom
se naponskom stanju nalazila povrsina komada pre dejstva loptica.
a 1'
V;t,65mm Vrlo cesto se pri ojacavanju listastih opruga za vozila obrada lopticama
&-42 _j_ vrsi na opruzi koja je u prinudnom naponskom stanju (savijena). Ta-
c: kav jedan primer je objavio R. Mettson na medunarodnoj konferenciji
1//
::::-56 1\.. I o zamoru 1956. godine. Traka opruge za vozilo sirine oko 38 mm deblji-
.,.
.2 ; _ _./ ne 4,87 mm od celika sa oko 0,48% C ... 0,82% Mn i 1% Cr posle ter-
g -70 Ll I micke abrade na tvrdocu 48 HRC obradivana je lopticama u opterece-
"' IV
L_.._ Sl. D.l.19. Zaostali naponi posle nom i neopterecenom stanju. Rezultate ispitivanja prikazuje sl. D.1.22.
tretiranja lopticama raz· Tvrdoca loptica malo utice na velicinu i raspodelu napona. Mogu
0,2 ~4 0,6 ne krupnoce pod istim
s mm ostalim uslovima. se cak koristiti loptice manje tvrdoce nego sto je tvrdoca povrsine, sto
32 3 Pantelic: Tehnologija ... 33
 "
0
rt- r--
...- ...-
Sl. D.J.21. Uticaj tvrdoce povrsine
kornada na veHC1nu i
raspode1u zaostalih na-
pona .
Sl. D.1.23. Zaostali naponi posle
tretiranja cernentkane i
kaljene pov.rsine (60 HRC)
lopticarna od <tvroog lriva
"0 ._ ,
__ ~-- ...~
j,....,
, ___ - / - ..,--
1.-/- 1--
.............
--

-" I
(HRC veee od 60) i sec- 1--
L" kanorn zicorn t'V'rdoce 45 -u
~'r. -
2 do 50 HRC.
V_,L H8:130kp/mm
-28 t- - ..ee _,2
-28
I
_,2 i
1: -56 ..I~ '~-56
HRC='6

~
~ -70 1 -70
I./
---
-
b•z nakl•pa.

naklep sa 60HRC
2.c: -8, :::
.s -8'..
g -- nakl•p sa '5HlC
.2"'
-
0
., -98
:§
I -98IV I
., 'rfRC=62
-112
~-112 [ 0,5 1,5 2 45
s mm
-126 i ··-
Sl. D.l.22. Vek do zamora, raspode-
la i velicina zaostalih na- se moze videti na primeru tretiranja lopticama cementirane i kaljene
-uo 0,25 0,5 0,75 7,0 pona pri ,raznim obrada- povrsine sa tvrdocom 60 HRC, prikazanom na sl. D.1.23.
s mm rna listaste opvuge. Poredenjem postupaka obrade povrsine koturovima i lopticam.a
dolazi se do zakljucka da oba postupka daju gotovo isti efekat, a u nji-
hovoj primeni javljaju se slicne tehnoloske teskoce. Na izbor jednog
merac site
-gE
Q.O
c:
~ &.
7
10 -.0
-lC c:
g
.E
1(/ ~
~
g
0
"'
~
c:
~
:::-ad 1I ~
'
I I I I I I Sl. D.l.24.
Uredaj za ojacavanje
~ deformisanjern kO'I:urorn
·rukavca lokornotivs!kog
vratila. oslonac

s mm
35
34 3*
od ova dva postupka moze uticati jedino to sto je postupak sa koturom
povoljniji za lokalna ojacavanja (na mestima koncetracija naprezanja),
a obrada lopticama je pogodna za vece povrsine. Postoje i druge slicne
metode, kao sto je obrada pneumatskim cekiCima oblikovanim tako da
budu sto bolje podeseni povrsini koja se obraduje. Takvi pneumatski
cekiCi se koriste na primer za ojacavanje naklepom podnozja zuba kod
veCih zupcanika.
Primer jednog uredaja za obradu koturovima prikazan je na sl.
D.1.24.
-------., ,--·
Za ojacavanje lopticama se koriste slicne komore kao peskirnice
za povrsinsko Ciscenje, pri cemu se loptice ubrzavaju bilo mlazom vaz-
duha bilo specijalnim rotorom (»Vilebratorom«), uz dovoljno tacno
doziranje loptica.
Pored vee prikazanog primera listaste opruge za vozila, mogu se
navesti i drugi primeri uspele primene povrsinskog naklepa. Na sl.
D.1.25 prikazani su rezultati postignuti kod klipnjace motora.
Glavna prednost povrsinskog ojacavanja naklepom je upravo mo-
gucnost primene za dinamicko opterecenje i celika vece cvrstoce. Kao
~,

I
sto je poznato, dinamicka cvrstoca celika raste sa statickom cvrstocom
\1 (tvrdocom) samo do jedne optimalne vrednosti. Ako se ona prede, dina-
bez naklepa micka cvrstoca opet opada. Medutim, dinamicka cvrstoca i dalje raste
ako je obavljeno povrsinsko ojacavanje lopti~ama, sto se vidi na sl.
D.1.26.

(,....___
D.1.2.2.
___
./
~vecanje dinamicke cvrstoce pri efektu zareza
Uticaj koji ima naklep na dinamicku cvrstocu prikazan na sl. D.1.26
.. sa nak/epom w-·' moze se uopstiti za sve vidove povrsinskog ojacavanja. Medutim, drugi,
mnogo efikasniji uticaj metoda ojacavanja je u slucaju postojanja efek-
_ ____.,___,\I i ta zareza. Svi do sada prikazani postupci povrsinskog ojacavanja su sa
znatno veCim efektom na delovima koji imaju i efekte zareza i preko
0 500,000 1,000,000 C!.ooo.sno ?.500,000
mehanizma ojacavanja povrsinskog sloja, a takode i efektom zaostalih
cik/.us"o· pritisnih napona sa svojim vrhovima bas u mestima zareza. Isto tako,
Sl. D.l.25. Produ.Zenje veka do zamora ovkoV'ka klipnjace. p.QMQje pojava zamora povrsinski efekat, moze_.se. z~_!.!jy_ re~L_i_d.aje
100 efekat zatemi.liii@Qn~_li:QJL_og spoJ.i!J.og opterecenja imaj!:l_s_yQje vrhqye
na mestima sa zarezom. Stoga kod efekta zareza pritisni zaostali napon
6:.1
v
v V!
upravorn-. srriis1u ·reci rasterecuje najugrozenije mesto. Tome mozda
kp/mm
2
__, k nakl pom
doprinosi i mogucnost da i zaostali pritisni naponi dobijaju svoje kon-
cetracije bas na istim mestima na kojima i naponi od spoljnih dejstava,
_v v·
80
kako to veruju neki istrazivaci.
~kod_gl~tkih _c15!!ov:;l,_i_ ov_de ce osetljivost na zareze r"!stL.s~
oV P.QI~stom cvrstoce celiK:a, pa. kompenziranje dejstva zareza nekom od
metoda povrsinskog ojacavanfazl:i.acr istovremeno i mogucnost primene
60 celika veCih cvrstoca za dinamicki opterecene delove.

40

0"
v
/ - .ooo-
r-- r-- f-._
be2 nak ~a

r-- I"-
Dalje ce biti izneti najcesCi slucajevi oblika zareza (koncetratora)
i prikazani uporedni uticaji koji imaju pojedine metode povrsinskog
ojacavanja na dinamicku cvrstocu.

D.1.2.3.1. Koncetrator u obliku zareza

20
80 100 120 11.0 160 180 Na epruveti precnrka 40 mm nacinjen je zarez sa faktorom zareza
0, kp/mm 2 2,3, pa je vrseno odredivanje dinamicke cvrstoce u poboljsanom, a za-
Sl. D.l.26. Zavi-snost d1nam[cke cv11stoce od staticke, sa primenom i bez pr1mene tim u ojacanom stanju raznim metodama ojacavanja, pri cemu je naden
ojacavanja lopticama. odnos ojacavanja n. Rezultati ispitivanja su prikazani u tab. D.1.9.
36 37
 Tablica D.l.9. U ovom slucaju efekat ojacavanja koji imaju hemijsko-termicki
postupci je mali. Najpovoljnije dejstvo, oCigledno, ima naklep koturom.
Relativna dub,ina Odnos
Vrsta ojacavanja Celik ojacavanja ojacavanja
h n D.l.2.3.3. Koncentrator u obliku zleba za klin
naklep lopticlli!11_a_ __ 1,35
Uporedno ispitivanje je obavljeno na istom celiku kao i u prethod-
lllalklep koturorn 0,05 2,08 nom slucaju na epruveti precnika 12 mm sa sracunatim faktorom dej-
ikarboni,triranje l8H2N4VA* O,D35 1,58 stva zareza 3,5. Rezultati sru prikazani u tab. D.l.ll.
cemantaoij a _ _0,055 1,46
Tablica D.l.ll.
ni,triranje 0,03 1,~
ilildukciono kaljenje 40HNMA** 0,25 2,32 Uvojna dinamicka
Tvrdoca HRC Relativna evrstoca kpjmml
* celilk defini,san IU odelj~u D.l.2.2. Postupak ojacavanja dub ina
** celilk sa 0,40% C ... 1,75% Ni d 0,25% Mo. povrsine jezgra ojacavanja glatke epruvetesa
h epruvete zarezom
U navedenom slucaju najpovoljniji postupci su indukciono kaljenje ka<rboo.irt:riranje 58--60 38-39 0,185 54 23
i naklep koturom. Medutim, kada se prede sa laboratorijskih ispitiva-
nja na pogonska, mogu nastati veee razlike u efektu povrsinskog oja- ni rniran:j e 57-58 28-29 0,114 48 17
cavanja u ovom slucaju. Tako, kod radilice brzohodog motora redo- naJk!ep lopticama 36-38 0,066 8,8
sled ojacavanja za istu vrstu koncetratora je sledeCi:
poboljsavanje 37-39 37-39 27 9
ni-triranje poveeava dinamickru cvrstoeu za 50 do 70%,
naklep lopticama 20 do 40%, a
indukciono kaljenje za svega 20 do 30%. D.l.2.3.4. Koncentrator u obliku nazlebljenog kraja vratila
Kod zupcanika je zabelezeno i opadanje dinamicke cvrstoee posle
naklepa lopticama za 40%, dok je posle cementacije ona porasla za 50 U ovom slucaju uporedno je ispitivana epruveta od istog, vee pome-
do 100%. nutog uporednog celika precnika 20 mm, s racunskim faktorom dejstva
zareza 2,4, visinom grebena 2,1 mm i radijusom zaobljenja u podnozju
0,75 mm. Rezultati su prikazani u tab. D.l.12.
D.1.2.3.2. Koncetrator u obliku prstenastih zareza
Tablica D.l.l2.
U ovom slucaju je uporedno ispitivanje vrseno na vee pomenutom
celiku 18H2N4VA ina epruveti precnika 12 mm. Odredivana je dinamic- Uvojna dinamicka evrstoca Efektivni koeficijent
ka uvojna cvrstoea pri faktoru zareza 2,4. Rezultati su dat·i u tab. Postupak ojacavanja kpjmm 2 koncentracije
D.l.lO. uzorka sa nai.lebljenim
Tablica D.l.IO. glatke epruvete sa krajem
epruvete i.lebovima
Uvojna dinamicka poboljsan 27 9 3
Tvrdoca HRC Relativna cvrstoca ----
Vrsta ojacavanja dub ina karborui triran 54 23 2,3
povrsine jezgra ojaeavanja glatke epruvete sa nitri.ran 48 17 2,8
h epruvete zarezom
kpjmm2 kpjmm 2
cementacija 58-60 38-40 0,22 51 17 U ovom slucaju se ipak najbolji rezultati mogu postiCi naklepom
koturom, pri cemu uvojna dinamicka cvrstoea moze iCi do 57 kp/mml.
kaTbonitr>iraarje 58--60 39-40 0,14 54 15
nillrinmje 58-59 30-31 0,08 48 10,5 D.l.2.3.5. Koncentrator u obliku zavojnice
naklep koturom 37-40 36 36
Uticaj koncentracije naprezanja koji ima zavojnica kod zavrtanja
pobolj savan je 37-40 37-40 27 17 odavno se vee kompenzira postupkom valjanja zavojnice. Pri rezanju

38 39
zavojnice preseca se celijasta struktura, uz minimalni efekat naklepa, Najvece povecanje dinamicke cvrstoce kod naglavljenog spoja za-
koji je posledica plasticnog deformisanja pri rezanju. Pri valjanju za- belezeno je kod povrsinskog kaljenja (250 do 400%), a nitriranje i na-
vojnice dolazi do velikog plasticnog deformisanja upravo dna zleba klep koturom povecavaju je za 200 do 260%, dok je naklep lopticama
gde je i koncentracija naprezanja najveca. Ojacavanje dna zleba i stva- povecava za oko 180%. Vazno je, dalje, napomenuti da kod indukcio-
ranje u njemu zaostalih pritisnih napona u velikoj meri povecava dina- nog kaljenja dolazi istovremeno do smanjenja mogucnosti labavljenja
micku nosivost. Postoji mogucnost da se zavojnica rezanjem obradi spoja tokom upotrebe.
nesto plica (za oko 0,1 mm), pa da se zatim valja profilisanim koturom.
Na taj nacin moze se postiCi dinamicka cvrstoca kao kod valjane zavoj-
nice. Kao ilustracija ovakvog postupka moze posluziti ispitivanje dina-
micke cvrstoce zavojnice M12 kojoj je povecana dubina valjanjem za . D.l.3. JOVECAVANJE OTPORNOSTI NA ABANJE
0,2 mm. Pri ovome je na koturu hila sila pritiska 100 kp. Rezultate . ·---~ POVRSINSKIM OJACAVANJEM
ispitivanja daje tab. D.1.13.
Tablica D.l.l3.
Ako se imaju u vidu tri najva:lnije osobine jedne odredene kon-
strukcije u masinstvu na koje konstruktor direktno utice oblikovanjem,
izborom materijala i izborom tehnologije:
Dinamicka
Postupak izrade Materijal cvrstoca - radna sposobnost (na primer proizvodnost),
kpjmm2 - vek i
obrada rezanjem 38HS 10,5 - sigurnost,
vaJ:jana i naklepana -koturom sa 0,38%! C, 11 maze se lako zakljuCiti koji znacaj ima problem abanja, pre svega zbog
limitiranja veka, kao i zbog ostalih osobina masine. Vek masine je od-
valjana 1,15% Si, ~~~ reden -~te9~C..LJP..fc:!kt.g.:rinla:
rezana i naikle,pana Lk:oturom
narezana
vaijana
i 1,45% Or.
18H2N4VA
14,8
_ _ 8,5 _ _
11
= ~~~~~~:krfffi~ff~x~=ti.h~mu§k~-deJ~tv~~r-~!!il}~A­
- ~rn9ialni« £akioi:-
narezana 7;2 Ahanje je prisutno kod svih pokretnih delova masina (iii delova u
valjana i naklepana ugljeniooi 11,3 relativnom kretanju), a kod nekih masina - poljoprivrednih, rudar-
valjana sa 0,40% C 14,3 skih, gradevinskih itd. - vek pojedinih delova zbog abanja moze biti
valjana i na:klepana vrlo kratak. Ako su osnovno i radno telo u nekom sklopu sa pocetnim
17
zazorom So, pri cemu ovaj sklop gubi sposobnost za funkciju ili sigur-
nost kada ovaj zazor poraste na vrednost s > So i ako je abanje radnog
D.1.2.3.6. Koncetrator u obliku poprecne rupe tela izrazeno promenom zazora u jedinici vremena (a) bice vek radnog
tela:
Dinamicku cvrstocu kod ove vrste efekta zareza mogu ogramceno S-So
popraviti samo neki postupci povrsinskog ojacavanja. Veliki efekat ima 't'=----. (1)
povrsinski naklep, ako se pogodnim alatom (konusnim cepom i1i lop- a
ticom) obavi plasticno deformisanje ivica rupe. Na ovaj nacin se maze Aka pri ovome dolazi do abanja i osnovnog tela, koje je manje, a izra-
povecati dinamicka cvrstoca i do 60%. zava se faktorom k, onda ce fizicki vek ovakvog sklopa biti:
Metodama nitriranja i cementacije dinamicka cvrstoca se, prema
raznim izvorima, maze povecati za 45 do 87%. S-So
't'= (la)
D.1.2.3.7. Koncetrator u obliku naglavljenog spoja
a (1 + k)
Fizicki vek dela maze biti vrlo kratak (nekoliko casova, 150 do 200
Delovi naglavljeni pod pritiskom izazivaju na krajevima ovog spoja cas. itd.), a na istoj ma·sini kao celini i razlicit kod raznih delova, kao
vrlo visoke koncetracije naprezanja, taka da se dinamicka cvrstoca sto se to na nekim primerima maze videti ru tab. D.l.14.
smanjuje za 2 do 3 puta. Prema nekim podacima, za svako povecanje Ekonomski vek masine ogranicavaju troskovi remonta i cena re-
napona u naglavljenom spoju pri naglavljivanju za 2 do 4 kp/mm 2 dina- zervnih delova, ali ovome cesto treba dodati i veliki gubitak koji na-
micka cvrstoca smanjuje se za oko 15%. staje usled prekida proizvodnog rada masine za vreme zamene rezerv-
40 41
 Tabllca D.l.14.

MaJina Deo Vek casova

Q = Om
T
+ Oconst + Q,,
osov:ine lamca gusenice 650 do 750 gde je Om cena masine, -. - uobicajeni vek, Oconst - konstantni troskovi
eksploatacije (materijali, gorivo, mazivo, plate radnika itd.) i Q, - tro-
ekskavator papuca gusenice 5.000 skovi remonta po jedinici proizvoda. Troskovi remonta Q, rastu sa po-
pogonska zvezda 7.500 rastom vremena upotrebe:
toelllk za OSII:an:janje gusenice 5.000 Q, = Q. + k. "t,
- - - - - - - - - rubi na .ka.S~ki 250 do 300
gde su Q. - pocetni troskovi oddavanja (dok je masina jos nova)
_ __::k::..·ra,j~ji odvalirui noz 200 do 400
buldozer k - faktor porasta troskova sa vremenom. Prema tome je:
srednji odivala:ri noz 350 do 700

grejder
!llOZ 200 do 450 Q =Om + Oconst + Q. + k •"t,
podizaci 111oza 3.500 do 9.000 T

a odavde je:
dQ _ k- Om=
-- 2
0,
dr r
odnosno:

T= v~m. (2)

Qg
:Q Iz ovog izraza za ekonomski vek masine vidi se da je on upravno
.6;
"tl srazmeran konstantnoj ceni masine, a obrnuto srazmeran brzini pora-
~c: sta troskova remonta koja je direktna funkcija abanja. Stoga je i
ekonomski vek ma5ine u najvecoj meri funkcija abanja.
Q Pod moralnim faktorom se podrazumeva zastarevanje konstrukcije
masine. Neka su posle "t1 casova upotrebe stare masine troskovi po
Qa jedinici proizvoda iznosili 01, a masina nove konstrukcije maze da
ostvari troskove Qz < 01. Ako se stara masina zameni novom u toku
njenog celog uobicajenog veka -., troskovi po jedinici proizvoda bice:

EKONOMSKI f" Sl. D.1.27.

Odrediovanje ekonom- Q = 01 • T1 + Qz ("t-"t!).
vek ma5ine skog veka masine. Ili, sa odgovarajucom vrednoscu za Q1:

nih delova, sto se najcesce ne maze izbeCi. Ako se ovakvi ukupni gubici
0 = (~m + Ocanr· + Oa + k • rr} -rl + Qz (-.- -.1},
Qg posmatraju tokom vremena rada masine, videce se da ovi troskovi odakle je:
rastu sa starenjem masine (sl. D.l.27) jer, kao sto je receno, na istoj
masini ima delova sa duzim i kracim vekom. dQ = 2 · k · "t1 + Oconst + Oo- Qz = 0,
dr1
Ako se porast ovih troskova tokom vremena uporedi sa smanjiva-
njem amortizacije, iz ~birne linije ovih troskova maze se zakljucivati pa je
o ekonomskom veku masine (QR). Kad od minimuma nadalje ovi tro-
=
Qz- (Qcanst + Q.) . (3)
skovi pocnu da rastu, rad ove masine viSe se ne isplati. Ova se lako "t)
maze utvrditi i racunom. Ako su ukupni troskovi po jedinici proizvoda: 2·k

42 43
 Moralni vek masine je takode obrnuto proporcionalan brzini pora- - dejstvom odvaljenih cestica oksida, vrhova neravnina na povr-
sta troskova remonta, odnosno - intenziteta abanja. Otuda se uopsteno sini metala iii cestica istrgnutih iz povrsine metala u dodiru
moze zakljuciti da abanje prema jednacinama (1), (Ja), (2) i (3) ima dvaju tela koja su u medusobnom kretanju.
bitni uticaj ne samo na fizicki vek masine vee i na ekonomski i moralni Velicina abanja abrazivnim sredstvom moze se izrafavati velicinom
(fa:ktori a i k). l - debljinom skinutog metalnog sloja uzetog po jedinici puta abanja
Abanje delova ima za posledicu skraCivanje ve_ka masine, ali i S. Intenzitet takvog linearnog abanja je proporcionalan povrsinskom
druge pm,ledice: pritisku: ·
- smanjenje proizvodnosti masine, snage motora, vucne sile vozila dl
ili traktora, obrtnog momenta itd.,
dS = c·p.
- povecanje utroska pogonskih materijala (goriva, maziva itd.) i
- smanjenje sigurnosti i bezopasnosti rada. Intenzitet abanja zavisi od tvrdoce metalne povrsine Hm i tvrdoce
abrazionog sredstva H., sto je sematski prikazano na sl. D.1.28.
I kod ovih posledica mogu nastajati znatni izdaci za pogon. Abanje
klipnih karika i kosuljice motora, na primer, moze dovesti do pove-
canja utroska goriva za 25 do 40%, a ulja u karteru za dva do tri puta Ar· c
u odnosu na normalnu potrosnju. Abanje noza grejdera ima za posle- zona I II III
dicu povecavanje sile rezanja tla. Posle abanja noza za 14 do 15 mm
otpor kopanju raste za 50% itd.
U daljem izlaganju bice razmotreni samo najvazniji slucajevi aba-
nja u kojima se ono moze metodama povrsinskog ojacavanja smanjiti.
kao sto su: abraziono abanje, abanje pri kliznom kretanju i abanje
pri kretanju kotrljanjem.
--~--
Abraziono abanje
Naziv abraziono abanje potice od latinske reci abrasio - grebati, Sl. D.l.28.
guliti, a uobicajena mu je primena za abanje koje nastaje dejstvom
mineralnih materija (zemlja, pesak, sljunak, kamen, ruda itd.). Ovak-
Zavisnost relativnog a-
banja i otpornosti na
I
vom abanju izlozeni su mnogi delovi poljoprivrednih, gradevinskih i abanje od tvrdoce me- I
tala i abrazivnog sred-
rudarskih masina, uredaji za busenje tla, za obradu kamena itd. Sve stva. 1-
su to uglavnom slucajevi sa najkraCim vekom delova jer je abraziono Hm k·Hm Ha
abanje obicno veliko zbog velike tvrdoce mineralnih materija.
Abraziono abanje predstavlja mikro rezanje, pri cemu ostre cestice Relativno abanje A, jeste odnos lineamog abanja metala i lineamog
tvrdih zrnaca, pod dejstvom opterecenja, prodiru u povrsinski sloj me- abanja etalona pod istim uslovima abanja:
tala i, zbog relativnog kretanja u odnosu na povrsinu, skidaju tanku
strugotinu sa metalne povrsine. Ovo ce abanje nastati na sledece nacine: A,= IJ.lm
/J.Ie '
- uzajamnim dejstvom abraziva u kompaktnom stanju sa delom
od celika (glava busilice sa kamenom u tlu), a reciprocna vrednost relativnog abanja je otpornost na abanje:
- uzajamnim dejstvom dela sa metalnom povrsinom koja sadrzi
E =!J.-'·-
u sebi utisnute abrazione cestice mineralnih materija (defektna
/J./m '
povrsina metala sa abrazionim cesticama),
- uzajamnim dejstvom dela sa slobodnim cesticama abraziva (pe- Abraziono abanje nastaje ako je tvrdoca abrazionog sredstva veca
sak, glina, zemlja), od tvrdoce metala. Ako je Hm >H., abanja nema. Porastom tvrdoce
- dejstvom struje nekog fluida (vode, vazduha) koji sadrli abra- abraziva od Hm do neke vrednosti k · Hm abanje raste do maksimuma.
zione cestice, Za konstrukcione celike u neojacanom stanju relativna otpomost
- dejstvom abraziva koji dospe izmedu dva metalna dela u rela- na abanje proporcionalna je tvrdoCi:
tivnom kretanju i
E = k!·H.
44 45
 Posto se ovde radi o celiku kome nije termickom obradom pove- Na istoj slid se vidi da je zakonitost promene otpornosti na aba-
cana tvrdoca (nije kaljen), otpornost na abanje je zavisna uglavnom nje od tvrdoce prikazana prelomljenom linijom, pri cemu je mesto pre-
od sadri.aja ugljenika u celiku, a u manjoj meri od legirajuCih eleme- lorna na razlicitim tvrdocama kod raznih celika. Za istu tvrdocu 500
nata. Za ugljenicne celike ova zavisnost je prikazana na sl. D.1.29. kp/mm 2 je, na primer, kod celika 3 otpornost na abanje 1,56, dok je
relativna otpornost na abanje kod celika 2 pri istoj tvrdoCi 1,67.
o{l ol 0 <l> Ova zavisnost se menja i kod razlicitih vrsta abrazionih sredstava
......
!§ 0 ~'
"'( i;.-ul
0
.§[ '0
"'$! "'~
0
iste krupnoce ~sl. D.l.31). Inaee, abanje celika raste sa povecanjem krup-
noce zrnaca, ali samo do velicine od 100 IJ.m.
c 300

H c
kpAnm 2
20 ~1---H-- ... j ... ·· --t-+J---t""'"'= 1200 2,8
Sl. D.J.29.
Zav1SIIlost xelabivne ot-
pornosti 111a abanje i
tvrdoce ugl~enicnih ce-
100 llka od sadrlaja uglje-
100 0.3 0.6 0.9 mka.
%C
?·"
Kod kaljenih celika ova zavisnost je sasvim drukcija i, prema
M. Hruscovu, iznosi:
E =Eo+ k2 · (H -Ho),
2,0
gde je Eo - relativna otpornost na abanje u nekaljenom stanju, Ho -
tvrdoca celika u nekaljenom stanju, H - tvrdoca celika u kaljenom
stanju i kz - faktor zavisan od vrste celika. Povecanje otpornosti na
abanje sa kaljenom tvrdocom i u ovom slucaju je linearno, ali je ono
manje nego kod celika u termicki neobradenom stanju. Tvrdoca da- 1,6
leko sigurnije pokazuje ponasanje celika pri abrazionom abanju u ter- Sl. D.l.31. Uticaj vrste a:brazionog
micki neobradenom stanju nego u kaljenom, u kome znatan uticaj sredstva na liniju otpor-
imaju i drugi faktori, kao sto su sastav celika i njegova struktura. Sto- nosti na abanje: 1. elek- 200 1,00 600 H
ga se celici u kaljenom stanju mogu veoma razlikovati po otpornosti trokorund :i 2. kremen.
kp/mm 2
na abanje i pri istoj tvrdoci. Ovo su, ocigledno, prikazali J. Bogacev
i R. :l:uravljev na sl. D.1.30.
Abraziono abanje je proporcionaino povrsinskom prmsku, ali ni
c ova zavisnost nije prosta, linearna, kako to navedena funkcija prika-
zuje. Kod celika u mekom stanju abanje, sa porastom pritiska, brzo
2,0 raste do jedne najvece vrednosti, posle cega opet opada, dok je kod
celika u kaljenom stanju porast abanja sa porastom pritiska nesto
manji, ali je stalan. Ovo se moze videti na sl. D.1.32 za dva celika pre-
rna Ju. Volkovu i saradnicima (Dolgovecnost masin rabotaju5Cih v abra-
1,6 zivnoj srede, 1964). Iz ovih podataka je oCigledno da se celici ne pona-
Sl. D.1.30. Zavisnost O•tpornosti na saju .isto u zavisnosti od stanja u kome se nalaze.
abanje od twdoee kod Pomenuta zakonitost za zavisnost abanja od pritiska vafi samo za
celiika: 1. celiik za cemen-
__ ) taciju sa 2% Ni, 2. celik ugljenicne celike, dok je kod legiranih obrnut slucaj. U ovom slucaju
1,2
200
-- 1,00 600
za poboljsavanje sa 0,33
o/o C i 2% Ni i 3. celik za
poboljsavanje sa 0,43% C
u poboljsanom (mekom) stanju intenzitet abanja raste stalno sa pora-
stom pritiska, a kod ovih celika u kaljenom stanju postoji maksimum
tvrdoca kp/mm 2 i 2% Ni. posle koga intenzitet abanja opada.

46 47
 300 r---r---r--r--r-,---,-,-,,, Sl. D.l.33. mg
Uticaj brzine .kretanja
na mtenzitet abanja
kod ugljeni~ih; celi~a 130
.250 ----J.,.L-j za razne .sadrza]e .ug!Je-
nika. Celitk je ru nor-ma-
1izova:nom sta.njru.
.0

~200
E ', I 110
I / I - J.. I
v I
~ ~A=>k
I
.
.§g, tsol . 1 I X
_j.l__:__t--~ J '?go
a
.Q
.Q tl

...
a
~
'j:;j 100 ~
]
.s
50
50 I I l/1 I I . A I I I I 50 100 150 200 o/mm

E
c
c
0 20 40 60 80 kp ~
sit a 'E 150 1----c--- I ~"""' ll.~... I I
~
Sl. D.1.32. Uticaj opterecenja na intemzitet abanja: 1. ugljenieni ceLik sa 0,45% C,
normaloizova.n; 2. isti celitk :kao pod 1, kal:jen; celik sa 0,35% C ... 1,25% ·!:!.
§ 100 ~-~--+---+-------1--l
Si ... 0,95% Min i 0,95% Cr, 1kaljem i otpustan na 200"C i 4. i:stJi celik ikao .Q
pod 3, ka:ljem .i otpustan na 550%"C (poboljsan). tl

Brzina relativnog kretanja abrazionog sredstva preko povrsine me- .~50

_ I I r=-:- J.,......... I I
tala takode utice na intenzitet abanja. Zakonitost ovog uticaja poka-
zuje sl. D.l.33, na lmjoj se vidi da ce pri istom pritisku intenzitet aba- ~
.!:
nja najpre rasti sa pora:stom brzine do najvece vrednosti, posle cega
opada. Sl. D.l.34. Uticaj brzine i opterece- 0 o,44 0,88 P2 1,76
Ove rezultate dobio je G. Kiseljev ispitivanjem uzoraka u obliku nja na intenzHet abanja. m/sek
caure i rukavca. Medutim, Ju. Volkov i njegovi saradnici pokazali su
na uzorcima u obliku dva kotura (za univerzalnu masinu za ispitivanje U slucaju abrazionog abanja dve metalne povrsine izmedu kojih
abanja) da je ponasanje celika pri raznim brzinama bitno zavisno i od je sloj abrazionog sredstva, intenzitet abanja jednog i drugog tela zavi-
velicine napona, sto je za ugljenicni celik sa 0,45% C u normalizovanom sice i od odnosa tvrdoce oba tela. Primer ovakve zavisnosti za cauru
stanju pri.kazano na sl. D.l.34. i rukavac daje sl. D 1..35.
. Temperatura, takode, ima veliki uticaj na intenzitet abanja celika. Iz navedenih i1--stracija zavisnosti abrazionog abanja od vrste ce-
Intenzitet abanja raste sa porastom temperature priblizno jednake tem- lika, vrste i krupnoce obrazionog materijala, stanja celika, pritiska,
peraturi plave krtosti (230 do 270"C), kada i dostize maksimum, posle brzine, temperature i tvrdoce vidi se da svi ovi mnogobrojni faktori
cega opada. Ovaj je porast utoliko manji ukoliko je veCi saddaj uglje- mogu uticati bitno na abanje, a da su, sem toga, i u medusobnoj kore-
nika u celiku. Opadanje posle maksimuma ide do oko 450"C, posle cega laciji. Ovo ne samo da cini ponasanje celika u uslovima abrazionog
intenzitet abanja opet brzo raste. abanja vrlo razlicitim, cesto i iznenadujuCim, vee i vrlo otezava izbor
48 4 Pantelic: Tehnologija ... 49
 Sl. D.1.35. Ruda Ruda Ruda
g lie............. ~-- Zavisnost abali!ja od od- Celik sa: gvozila bakra molibdena
!l.'Qo.pr nosa tvrdoce caure i
1,6

£/ ~ /
/,. -- mkavca. - 0,8% C ... 0,5% Mo, HRC 62
- 1,15% C ... 1% Cr i 0,5% Mo, HRC 61
- 1,5% C ... 12% Cr i 1% Mo, HRC 60
100
88
100
98
100
99
98
1,2

~ ~
v /
- 2,12% C ... 12% Cr i 1% Mo, HRC 64 55 92
·~ 0,8 Resetka na vibracionom situ za rudu
.o "f~~,..- 'i...
~ '-~f:-_... I --4:~~Si-.....-
0,, Relativan
/ Celik Tvrdoca HRC gubitak
--r-
~aiJra

0,,
-- _,/
0,6 0,8 . 1 2 3
tezine
- sa 0,3% C i 13% Cr 55 65
odnos tvrdoca H~ : HR - ugljenicni sa 0,96% C 52 75
- ugljenicni sa 0,96% C 44 82
- sa 0,8% C i 0,75% Mn 57 75
celika i stanja koji bi zadovoljili neki konkretan slucaj abrazionog - sa 0,8% C i 0,75% Mn 37 108
abanja. Sve navedene ilustracije poticu iz laboratorijskih rezultata, na- - sa 0,7% C i 0,75% Mn 54 87
stalih pod razlicitim uslovima (na primer, na uzorcima caure i rukavca - sa 0,7% C i 0,75% Mn 53 90
ili uzorcima koturova itd.), tako da se u pogonskim uslovima mogu do- - sa 0,7% C i 0,75% Mn 44 100
biti sasvim drukciji rezultati. Stoga se na osnovu ovih rezultata ne mo-
gu donos:ti opstiji zakljucci, a to cesto nije moguce ni na osnovu re- Lopatice mesalice za asfalt
zultata ispitivanja u eksploataciji. Nadalje, navedeno je nekoliko pri-
mera iz poznatog prirucnika Metalls Handbook. Materijal i stanje Tvrdoca HRC Vek, dana
- liveni celik sa 0,2% C ... 5% Cr
Mlin sa loptama i 0,5% Mo, cementiran 100 casova
na dubinu 6,4 mm i kaljen 55 do 60 60
U mlinu precnika 915 mm vrsena su ispitivanja abanja lopti od - odlivak od ugljenicnog celika sa
razliCitih celika, pri cemu je velicina abanja izraiavana u g/100 cm 2 za 0,25% C, sa navarenim radnim
24 casa rada. Ispitivanja su vrsena mlevenjem: kvarca tvl'doce 750 slojem celika: 0,8 do 1,4% c i 10
kp/mm 2, feldspata tvrdoce 550 kp/mm2 i kalcita tvl'doce 140 kp/mm 2• do 25% Cr debljine 9,5 do 12,7
Rezultati su sledeei: mm, pa kaljen 58 do 61 190
- isto kao prethodno, sa navarenim
Loptice od ugljenicnog celikom sastava: 2,25 do 2,75% c
celika sa 0,8% C i Kvarc Feldspat Kalcit i 20 do 27% Cr, kaljen 60 do 63 270
raznih struktura:
I iz navedenih primera se vidi da i u eksploatacionim uslovima do-
- martenzit, HV = 760 kpfmm 2 8 3,5 0,2 lazi do iznenadujuCih ponasanja nekih celika.
- perlit HV = 400 kp/mm 2 8,6 7 0,8 PolazeCi od mehanickog modela mikrorezanja sa dosta grubim od-
stupanjima, P. Ljvov je dao (Iznosostojikost strajiteljnih i daroznih rna-
- perlit HV = 270 kp/mm2 10 8,5 1 sin, 1962) pribliznu metodu za izbor celika i stanja celika u raznim slu-
cajevima. Prema pomenutom autoru, do mikrorezanja nece doci ako
Kod ist;g mlina sa drugim celicima za loptice i druge materije za je cvrstoca materijala (celika) crm pet puta veca od smicajne cvrstoce
mlevenje postignuta su sledeca abanja izrazena relativnim brojem u crk abrazionog sredstva:
odnosu na prvi prikazani celik kod kojeg je relativno abanje uzeto
za 100. CJm = 5 'C1"ko

50 4* 51
 Pri ovome je cvrstoca celika izrazena pribliZno svojom mikro- Ovoj mikrotvrdoCi odgovara manganski celik, ali je interesantno videti
tvrdocom: i podatak naveden iz Metalls Handbooka.
O'm ""0,2 ·Hm• Pd izboru celika za rad u sredini sa abrazionim abanjem treba
imati u vidu jos neke cinjenice koje ce biti iznete.
Odavde se dobija da srednja mikrotvrdoca celika treba da bude: Nije uvek celishodna primena skupih legiranih celika iii Hadfieldo-
Hm ""25 · O'k. vog celika koji je vrlo nepogodan za obradu. Ako se tezi da, pored vi-
sake tvrdoce, bude i zadovoljavajuca zilavost, primenice se legirani ce-
Smicajne cvrstoce nekih abrazionih sredstava mogu se uzeti prema lici, i to obicno slozeno legirani.
sledecem: Ima slucajeva u kojima se Hadfieldov celik moze zameniti celikom
za poboljsavanje, povrsinski kaljenim na dubinu 5 do 6 mm i tvrdocu
kamen granit 15 do 25 kp/mm 2 HRC 40 do 50. Na ovaj nacin su ostvarene uspele zamene manganskog
kamen bazalt 30 do 40 kp/mm 2 celika kod gusenica traktora i pogonskih zvezdi tih traktora.
kvarcit 40 kp/mm 2 Kod loptica za mlinove za rudu pokazali su dobre rezultate !optic~
-smrzla zemlja (na oko -30"C) 40 do 50 kp/mm 2 od celika za cementaciju sa hromom i niklom i 0,3 do 0,35% C, umesto
vee navedenih materijala.
Srednje mikrotvrdoce celika mogu se uzimati prema sledeeem: !'Qr:~g__t_vr:goce celika, na njegovu otpornost na abanje i,rn(!. uticaja
i struktura. Stoga pri izboru termicke abrade treba .imati u vidu sledece:
Mikrotvrdoca
kp/mm2 :..._ najvf!¢u otpornost na abanje imaju celici sa martenzitnom strz.l:k-
turom posle kaljenja i niskog otpust<!-nja,
- ugljenicni celik sa 0,44% C, kaljen 480 do 500 - poveciivanje sadrzaja ugljenika u. martenzitu povecava otpornost
- sa 0,65% C i 1,05% Mn, kaljen 285 do 400 l_la-·iil:iraziono abanje,
- Hadfieldov celik (12% Mn), nekaljen 400 - povecavanje kolicine karbida u celiku povecava otpornost na
- Hadfieldov celik, kaljen 700 do 800 abanje i
- tvrdi liv, kokilni sa 3% C 470 - ~11k__(1()Q_dg_200"C) posle kaljenja ne pove.c~~ll.- ot-
- navareni sloj elektrodom sa: 3 do 3,5% ______JJ_()J:1:J,QsLna abanje. ---- --·----- --- ---- ··- ·--- --- ···
C .. 1,5 do 2% Mn ... 20 do 22% Cr ... u proucavanju abrazionog abanja uzimani su uglavnom faktori ciji
1,2 do 1,5% B i 1,4 do 1,6% Ti 880 do 1.030 je uticaj mogao biti lako kontrolisan. U stvarnim radnim uslovima de-
- navareni sloj elektrodom: 2,5% C ... 1,5% lava utice znatno veCi broj faktora koji se obicno ne mogu kontroli-
Mn ... 4,3% Cr i 0,37% B 980 do 1.150 sati. Otuda ce se, i pored slicnog ponasanja laboratorijskih uzoraka,
- navareni sloj elektrodom sa 2,6% C ... u pogonskim uslovima pojaviti veliko rasipanje rezultata. Zbog toga je
25% Cr i 2,4% B (HRC 60 do 66) 500 do 1.700 za trazenje optimalnog resenja u nekom odredenom slucaju najpovolj-
nija primena metoda planiranog eksperimenta i statistickog metoda ab-
Primer 1. Lopatice mesalice za asfalt mesaju masu peska i sitnog rade rezultata eksploatacionih ispitivanja. B. Bogoljubov je ispitivao
kamena C:ija cvrstoca moze biti 8 do 15 kp/mm 2 • Izabrati materijal za <l!banje sirine noza buldozera na 50 nozeva u stvarnom pogonu i nasao
lopaticu i njegovo stanje.
Potrebna mikrotvrdoca je: x
srednju vrednost abanja = 0,123 mm/cas sa standardnim odstupa-
njem rezultata s = 0,02 mm/cas. Raspodela ovih rezultata je pokazala
Hm = 15 · 25 = 375 kp/mm 2 • da ima karakter normalne raspodele (sl. D.l.36). Za ispitivane uslove
(odredeno zemljiSte, materijal noza, uobicajene manipulacije sa masi-
Ovome odgovara manganski celik (Hadfie1dov) ili tvrdi liv. Taj pri- nom itd.) iz pomenutih 50 rezultata metodom najmanjih kvadrata ma-
mer je uzet iz rada P. Ljvova, prema kome, vek lopatice raste za dva ze se dobiti analiticka zavisnost sirine noza od vremena upotrebe:
do tri puta ako se primeni navarivanje tvrdog sloja vece tvrdoce od
800 kpfmm 2• Interesantno je uporediti ova resenja sa iznetim podaci- b = 101-0,146 ·'t",
ma iz Metalls Handbooka.
Pomenuti autor ovu zavisnost uopstava i za druge vrste zemljiSta
Primer 2. Lopta za mlin za granit cvrstoce 20 kp/mm 2• Potrebna i za druge materijale noza, dajuCi nesto drukCiji oblik ove funkcije:
mikrotvrdoca iznosi: k2
b = - . (101-0,146 ·'t"),
Hm = 20 · 25 = 500 kp/mm 2• kl

52 53
 u kojoj navedeni faktor k1 zavisi od vrste tla (maze imati vednost od zadate materijale i podmazivanje, b - sirina zuba mm, d - osnovni
1 do 2,1), a faktor k2 zavisi od vrste materijala noza. precnik zupcanika mm, a. - ugao ozubljenja, Z1 i Z2 - brojevi zuba i
k. - koeficijent abanja koji iznosi:
- za niklov celik za cementaciju, cementiran i kaljen
'25 na 36 do 40 HRC 0,013
- niklov eelik za poboljsavanje poboljsan
na 30 do 36 HRC O,Q18
20 - ugljenicni celik normalizovan (HRC manje od 20) 0,037
- celicni liv HB = 150 do 170 kp/mm 2 0,052
-;; 15
Abanje pri klizanju podmazanih povrsina
0
c:
J:!
Jedan od najva:lnijih slucajeva u ma~instvu je abanje podmazanih
·~::J"' 10 povrsina pri relativnom kliznom kretanju jer se, po pravilu, u takvim
slucajevima vee pri konstruisanju mora predvidati podmazivanje. U
Sl. D.1.36. ovom slucaju velicina abanja bice zavisna i od nacina podmazivanja,
5
Poredenje ra,spodele a- kao i od vrste sredstva za podmazivanje. Abanje podmazanih povrsina
banja SO 111ozeva buldo- je znatno manje nego abanje suvih povriiina (sl. D.1.37), ali ono ipak
zera (1ini!ja 1) sa tecr postoji.
rij5kom normalnom ra-
100 720 ·"0 160 .]Jm/cas spode1om (linija 2).

Slicni izrazi su dobijeni i za druge delove izloz·ene abanju:

za zub ekskavatora:
A2
1= - (224,2- 2,36. 't'),
ht

gde je 1 duzina zuba; za po1uzvezdu ekskavatora:

s = k . 35 ,5 . 0 ,997 't' ,
gde je s - debljina zuba na 19,5 mm visine od vrha zuba, k - koefi- tee no
Sl. D.J.37.
cijent relativne otpornosti na abanje. U posmatranim uslovima zvezda Zavi:snost abanja od
je od hrcmnog celika za poboljsavanje sa 0,4% C, povrsinski kaljena puta trenja za raz111e
na 45 do 55 HRC. •1ucajeve podmazivanja. pu tzanJa
U reduktorima gradevinskih masina koje rade u teskim uslovima
pri zameni ulja maze se u starom ulju naCi 3 do 5% abrazionog sredstva,
sto znaci da je u njima vek zupcanika uslovljen abrazionim abanjem Prema M. Hruscovu, u slucaju kada nema podmazivanja zavisnost
bez obzira. na podmazivanje. Za ovaj slucaj je data formula za veliCinu abanja je eksponencijalna funkcija pritiska povrsina:
abanja zupcanika:
:; =c. p~,
U=k.· p.·N·t (1 1)
-+-,
h · d ·sin 2a. z2 Zt
gde je u - lineamo abanje, S - put trenja, p - povrsinski pritisak,
gde je U - smanjenje debljine zuba po osnovnom krugu u mm, 't' - c i m - konstante zavisne od materijala frikcionog para i uslova aba-
vreme u casovima, N - srednja snaga u W, IJ. - koeficijent trenja za nja. U slucaju podmazivanja ova funkcija ima drugi izgled:

54 55
 mg
V·I]·L)
-du = c·p · ( 1-k· - -, 1. zrnasti per/it
dS 2
h •p 60 --' 2. prugasti per/it -
3. sorbit
gde je v - brzina klizanja, 'Il - dinamicka viskoznost ulja, L - ka- ..:. trustit
rakteristicna dimenzija povrsine, k - koeficijent koji karakterise uslo- js. martenzit
ve nastajanja hidrodinamickog pritiska u sloju maziva i h - minimalni ..:o
zazor izmedu povrsine u kontaktu. Ako je velicina: ·~
V•IJ•L
0
..Q --
k·-- 0
h2·p 20
bliska jedinici, abanja prakticno nece biti (tecno podmazivanje), a ako
je manja -od jedan - postojace abanje. Ipak, i kod podmazanih povr-
sina abanje ce postojati u trenutku zapoCinjanja kretanja, dok se ne
0
uspostavi film maziva. 0,2 o,..: 0,6 0,8 1,2 %C
Abanje pri trenju klizanja podmazanih povrsina zavisi u najvecoj
meri od rapavosti povrsina, tvrdoce osnovnog i radnog tela, brzine kre- Sl. D.J.39. Zav•is.nost abamja ·radm.og tela od njegove 1vrdoee (sadriaja ugljeni'ka i
tanja i sredstva za podmazivanje. Rapavost povrsine ima drukciji uti- s tmkiture).
caj na abanje osnovnog tela (na pr. leziSne caure), a drukciji na abanje
radnog tela (rukavca), sto se vidi na sl. D.1.38. Iskustvo, medutim, pokazuje da intenzitet abanja u najvecoj meri
zavisi od odnosa tvrdoce radnog i osnovnog tela. U interesu smanjivanja
dimenzija delova tezi se da osnovno telo ima sto vecu nosivost na pri-
tisak. To se postize povecavanjem tvrdoce osnovnog tela (kao slabijeg),
a povlaCi za sobom i povecavanje tvrdoce radnog tela da bi se dobio
povoljan odnos tvrdoce. Razvijanjem tehnike povrsinskog ojacavanja

~·~'
(povrsinsko kaljenje, cementacija, karbonitriranje, nitriranje) omoguce-
na je primena i tvrdih materijala za osnovna tela, na primer leziSne
IIJ
·~ caure od olovne bronze, sinterovane bronze, sinterovanih metala sa gra-
..Q fitom, sivog liva itd. U ovom smislu treba shvatiti preporuke za izbor
0
I materijala i njegovog stanja kod kliznih lezajeva za caure leziSta i ru-
kavce oscvina ili vratila. Ovakve preporuke daje tab. D.l.lS prema
I Metalls Handbooku.
Znak + u tablici pokazuje do koje se minimalne tvrdoce rukavca
I moze koristiti odgovarajuca leziSna caura ako je dovoljna finoca ob-
rade rukavca. Podaci u tablici vaze za finocu obrade rukavca 10.10--.;
Sl. D.J.38.
Zav~snost intenziteta a- cola (u SAD se hrapavost drukCije iskazuje nego prema nasim stan-
rapavost jlm banja od .rapavOSoti ru- dardima:
kavca i caure.
Na sl. D.1.38 vidi se, pre svega, da je abanje rukavca vece nego
abanje caure iako je, po pravilu, rukavac uvek vece tvrdoce. Ali, karak-
hrms = V~ J>2. dL,

ter linije za abanje rukavca pokazuje da postoji optimalna rapavost
povrsine rukavca kada je abanje najmanje za jedan konkretan slucaj
frikcionog para.
Posto je u frikcionom paru sa povoljno izabranim materijalima
za radno i osnovno telo uvek kriticno abanje radnog tela (rukavca),
to je povoljno da ono ima sto vecu otpornost na abanje, a to ce biti
slucaj ukoliko mu je veca tvrdoca (sl. D.l.39).
o cemu je detaljnije rec u knjizi P. Stankovica, (Ma5inska obrada I,
1967, str. 34).
Tvrdoee ru :zaglaJVlju tab. D.l.lS =ace:
- 70 do 56 HRC celi:k za nitriranje .sa :nitriramom radnom povrsirnom;
- 63 do 56 HRC ce1ik za cementacijru, cementira:n Hi karboniran i kaljen;
- 52 do 41 HRC celik za poboljsavanje, povdinski ka1jen pl'i -sadriaju uglje-
Jllioka 0,4 do 0,5%.

56 57
 Tabllca D.l.IS. Tabllca D.1.16.

Tvrdoca rukavca Tvrdoca caure Najmanja Najvi.Sa

HB kpjmm2 tvrdoca radna
HRC Materijal caure rukavca temperatura
Lezisna caura 70-56 63-S6 S2--41 41-30 na 20'C na JSO'C HRC 'C
HB belli metal na bazi kalaja 20 do 30 6 do 12 25 do 35 150
500--400 400-300 300-200 200-165 165--130 beli metal na ba:z;i olova 15 do 20 6 do 12 25 do 35 150
va:Ijana bronza sa 4% beli metal na bazi kadmijruma 30 do 40 15 30 do 40 250
Sn, 4% Pb i 2,5% Zin + + + +
legtJJra AI sa: 6,S do 7,5% oloVilla bronza 40 do 70 40 do 60 45 do 50 300
Sin .•. 0,7 do 1,3% Cu ... srebro 25 do 35 25 do 30 45 do 50 400
1,3 do 1,8% Ni ... 0,3S do
0,85% Si i 0,7S do 1,25% kalajne brooze 60 do 80 60 do 70 50 do 55 400
Mg. Twdoea 95-100 HRH + + + + + leii§ne legnre aLuminijuma 35 do 40 32 do 46 45 do 50 300
si!llrterovana oJOV[Ja bron-
za sa grafioom i 10% sivi liv 160-250 - 55
Sn ... 10% Pb ,j 0,75% Zin + + + + + Fe i grafit, sinterovani
livema olovna bronza sa mater.i:jal so so
3,5% Sin .•. 21 do 25%
+ drvo so 60
Pb i najvi.Se 3% Zin + + + + +
isto kao gore, olovna
------------------------------------ siJntetiOk:e materije 5 do 20 so -SO do 250
broruza si!llterovana sa
doda1ikom graf.ita, pa Kod,_!otrljanja nastaje abanje u dva razliCita oblika: utrljavanje
valjana + + + + + + _Rovr}irze) eupanje delica(ljuskanje i:li »piling«). Prvi od oblika_=- titr-
bell metal na bazi kala- ljava_:gk_Ro_yrHna -- mo~e__ se izbeCi davanjem dovoljriili-dlmenzl.ja kon-
ja HB 17 do 22 kpfmm2 + + + + + + + taktnoj povrsinli izborom mai:ei'ijaiaaovoljtie-Rbhtaktne cvrsto6e: kod
bell metaJJ. na bazi olo- k-6ntakta krivih povrsina (tackasti iii liriijski k6ntakt), sto je redovan
va sa 10 do 15% Pb 1 slucaj kod kotrljanja elasticnih tela, umesto tackastog dodira, zbog de-
do 10% Sn, 1Nrdoce HB formacije tela, nastaje dodir po krugu poluprecnika a ili po elipsi sa
21 kpfmm2 + + + + + + + poluosama a i b. Kod linijskog dodira dodirna linija se deformise u
traku polusirine a. Ova pojava nastaje zbog deformacije koja moze biti
Napomena: Ako je finoca povrsinske obrade rukavca kspod SJ0-6 cola, granicne elasticna ili plasticna.
tvrdoee n.tkavaca mogu biti pomerene za jedno mes-to udesno, a ako Zbog krivine povrsine u kontaktu (cilindar ili lopta) stepen defor-
je funoca losrja od 20.Io-6 co'la - za jedno mes·ro ulevo.
misanja nece biti ravnomeran po sirini kontaktne povrsine, pa se ne
mogu izbeCi takva mesta na kojima nastaje i plasticno deformisanje.
Slicne preporuke daje P. Orlov (Osnovi konstruirovanija, 1972), pri- Racunom se ne moze utvrditi takva spoljna sila koja ce dati samo kon-
kazane u tab. D.l.16. taktne napone ispod granice elasticnosti, tj. potpuno bez plasticne de-
formacije ako se ima, pored ostalog, u vidu i rapavost stvarnih povr-
sina. Stoga se kao polazno merilo za efekat kontaktnog opterecenja
Abanje pri kotrljanju na odredeni nacin uzima njegov ucinak, kao sto je to uradio A. Palm-
gren u svojoj doktorskoj disertaciji 1930. godine. Prema Palmgrenu,
Od davnina postoji teznja da se, zbog manjeg trenja i abanja, kliz- taj kriticni napon je onaj koji daje tek jedva vidljivu deformaciju po-
no kretanje zameni kotrljanjem. U savremenoj tehnici ovome, zahvalju- smatranu golim okom. Do ovakvog slucaja nece doci ako je povrsin-
juCi prvenstveno radovima Hertza i Foppla, doprinosi i okolnost da su ska tvrdoca po Vickersu.
zbivanja kod abanja kotrljanjem dobro poznata i da se ono u velikoj ----ko
meri moze suzbijati pravilnom konstrukcijom, izborom povoljnog ma-
terijala i postupka povrsinskog ojacavanja. HV ~ 750
Vi,s.- Cflp

58 59
 U ovoj fonnuli je ko - povrsinski pritisak koji je uslovno racunat iz Dozvoljena kontaktna opterecenja k zavise od nacina ojacavanja
dimenzija tela u sprezi kotrljanja: povrsine:
F Dozvoljena vrednost za k kp/cm 2 za
za linijski dadir ko = loptu kratak valjak dugi valjak
0 ·B' - potpuno kaljen celik ili
cementiran i kaljen 6 200 150
F
za tackasti dodir ko = D2'
- indukciono kaljen
- nitriran
5
4
180
150
130
100
gde je F - sila pritiska (kp), D - precnik lopte ili cilindra u mm, B - !Ti izboru. celika_ili celikqj_p_g~tupk~~vrsinskog ojacavanja Palm-
duiina cilindra i cpp - faktor kantakta prema Palmgrenu koji kod raz- greno\'a ilj .L~vjnoy~_fQ__l'I!!u'le mogu dati pofaziii(_9D)5!_:!J,.!_~gj:l,1_ ~~-!'!§..Q12-
nih obiika tela u katrljanju iznosi: hodnu tvrdocu povr5inskogs[oja J.n--za.-saarzaj ugljenika u celik.~t.Jkod
- lopta po_ lopti (D1 = D2) povrsmskogl{a1]eiija). ·- - - · · ·· · ·· · ··
0,5
- lopta po ravni D2 = oo 1 Primer. Odrediti potrebnu tvrdocu valjka precnika 10 mm i duzine
- lopta po supljoj lapti (D2 = - 2 · D1) 2 20 mm opterecenog sHorn F = 200 kp, za katrljanje po ravnoj povrsini.
- lopta po supljem zlebu kao kod kotrljajuceg lezaja Prema Palmgrenu:
sa lopticama (radijalnog) za D4 = - 4/3 D1 2
- is to kao gore za D4 = - 9/8 D1 3 F 200 = 1oo kp/cm 2,
ko=d·B=2·1
- lopta kod aksijalnog lezaja (D4 = - 1,08 · D1) 3,68
- lopta kod samoudesivog lezaja D4 = D2 = - 7 · D1 1,16 -1

V-1,8-l = 615 kp/mm iii oko 55 HRC.

2
- valjak pa ravnoj povrsini (D2 = oo) HV = 750
1 °
- kotrljajuCi lezaj sa valjcima (D2 = 7 · D1) 0,935 Prema Levinu:
Palmgrenova formula ima najvecu primenu kod kotrljajucih leza- HRC = 18,6. F + 41,4 = 18,6. 200 + 41,4 = 55,7,
jeva, gde je obrada delova visoke tacnosti, kao i Cistoca abrade povr- k ·d ·B 130 · 1 · 2
sina. U svim ostalim slucajevima je pogodnija metoda koju SJU prika-
zali E. Levin i D. Resetov (Kontaktnaja zest/cost masin, 1971) koji pred- pod pretpostavkom da ce ojacavanje biti indukcionim kaljenjem. Moze
lazu fonnule: se zakljuciti da se rezultati i po jednom i po drugom metodu dobro
slazu.
za linijski dodir F = k d B TJH
0 0 0
(kp), U slu,caju [juskanja ili pitinga do_l(!Zj__ do od_valjblani~ _povrSinskih
za tackasti dodir F = k·d 2
T}H (kp), slojeva-k~g__ j>o_sledica 2':~m.c;>r:a mat~XJi<!la,. Prema Fopplu, pod dejstvom
promenjivog konraktnog opterecenja dolazi do pajave promenjivog na-
u kojima je P - dazvoljena sila na tela koje se kotrlja, d - precnik pona smicanja u povrsinskom sloju, kaji ima maksimalnu vrednost na
valjka ili laptice, B - duzina valjka i TJH - faktor zavisan od tvrdoce odredenoj dubini ispod rpovrsine. Na avoj dubini dolazi najpre do za-
kontaktne povrsine. Iz podataka koji •su pomenuti auto:r;i objavili a morne pojave i prve pukotine paralelne povr5ini koja se postepeno
ovom faktoru, ·sa davoljnom tacnoscu se maze uzeti kod eelika u kalje- razvija u ljuskanje povrsinskog sloja. Velioina napona smicanja, kao
nom stanju linearna zavisnost od tvrdoce prema: i dubina ispod povrsine, maze se izracunati iz Hercovih (Hertz) jed-
I nacina.
TJu =- (0,7 · HRC- 29,1), Prema oznakama na sl. D.1.40 bice, u s1ucaju 1inijskog dodira, po-
13

v
lovina sirine kontaktne povrsine:
pa se moze dobiti kod linijskog dodira:
HRC ~ 18,6. F + 41,4, a = 1,075 · D1 • cp ~ (mm),
k·d·B
a za tackasti dodir: gde je:
HRC ~ 18,65 . F I E = _2·_E_r_E_z
cp= i K= F
k dl 0
+ 41,4. ' E1+fz cp. Dr B
60 61
Pri ovome su D, i Dz - precnici radnog i asnovnog tela, a E, i Ez - Sl. D.1.40. Vll'ste dod~ra.
njihovi moduli elasticnosti.
U slrucaju tackastog dodira je:
3

a = 0,88 · D, V~ (mm),

gde je k = F/D/ (kp/mm 2). Maksimalni naponi smicanja iznose u oba

slucaja: 8
linijski dodir ... 'tmax = 0,18 K· E, V "
o"''
3
tackasti dodir ... 'tmax = 0,17 VK .£2 ·

~
Dubina na kojoj dolazi do maksimalnog napona smicanja iskazuje
se velicinom polusirine iii poluprecnikom povrsine dodira:
kod linijskog dodira 0,78 ·a,
kod tackastag dodira 0,47 ·a.
Postupak povrsinskog ajacavanja treba:lo hi da sa sigurnoscu abu·
hvati dubinu na kojoj je maksimalni napon smicanja, a to ce biti ako
je dubina ojacavanja:
kod Unijskog dodira s =a,
kod tac'kastog dodira s = 0,6 ·a.
Ova povrsinska ojacavanje obicno se izvodi povrsinskim kaljenjem iii
hemijsko-termickim postupcima, pri cemu navedeni teoretski rezultati
odreduju dva najva.Znija parametra ovih obrada: najmanju povrsinsku
tvrdocu (odredivanje po Palmgrenu iii Levinu) i dubinu ojacavanja (pa
Hertzu i Fopplu).
Prema no vi jim istra.Zivanjima, ot ornost na aban ·e x!JwJrlja)]j.J,J...
koja se cesto, zbog svoje prirode, naziva i inamzc a ontaktna cvr-
s~ zayisi u najvecoj meri o.d_gsobina ojacanog soja i promena ovih
osobina u toku_Q_rocesa trenja. Tokom du.Zeg traJanJa procesa trenja
menjaju se osobine ojacanog povrsinskog sloja (struktura, tvrdoca,
2b
hrapavost, zaostali naponi itd.).
Ovakvim objasnjenjem obuhvataju se slucajevi abanja pri cistom
kotrljanju, !kao i abanja pri kotrljanju uz istovremeno klizanje. Aka
pri kretanju kotrljanjem postoji istovremeno i klizanje (zupcanici) u
prvom periodu kretanja doCi ce do plasticnog deformisanja neravnina pa je i abanje povrsinskog sloja manje, tako da tada ima uslova za
na povrsini koje su posledica hrapavosti posle zavrsne mehanicke dalje razvijanje inicijalnih pukotina u dubinu sa porastom broja ciklu-
obrad.e. Promenjivi napon koji nastaje tom prilikom moze u povrsin- sa optereCivanja. Dalji porast pukotine teCi ce pod uglom trenja u od-
skom sloju dovesti do pojave prvih pukotina upravnih na povrsinu nosu na spoljnu povrsinu sve dotle dok ne dovede do pojave ljuskanja.
klizanja. Pri znatnom relativnom klizanju avaj proces plasticnog defor- Stoga se dinamika razvijanja pitinga kod povrsinski ojacanog celika
misanja bice vrlo intenzivan, tako da prve pukotine kaje imaju dubinu moze posmatrati kao rezultat dva istovremena procesa: plasticrzog de-
1 do 2 [J.m ne napredujru dalje jer bivaju abanjem uklonjene. U slucaju formisanja u povrsinskom slaju, uz nastajanje pocetnih pukotina i
manjeg relativnog klizanja smanjen je proces plasticnog deformisanja, abanja povrsinskog sloja sa uklanjanjem ovih pukotina. Ovim se moze

62 63
 objasniti pojava kod zupcanika da se piting najpre javlja na onim me- posle niskog otpustanja) merene su promene zaostalih napona tokom
stima na bokovima zuba gde je najmanje relativno klizanje, a na me- procesa abanja kotrljanjem bez klizanja i sa klizanjem. Rezultati me-
stima sa najveCim relativnim klizanjem se ne javlja ili javlja znatno renja prikazani su na sl. D.1.41.
kasnije. Kod slucaja abanja kotrljanjem kombinovanog sa klizanjem zao-
Merenjem promene mikrotvrdoce kod raznih polaznih struktura stali naponi se menjaju, ali pri tome ne menjaju znak. U ovom slucaju
ojacanog sloja u slucajevima cistog kotrljanja ili kotrljanja kombino- je zabelezen i izvestan minimalni porast zaostalih napona. Kod Cistog
vanog sa klizanjem utvrdeno je da tvrdoca uopste ne opada od svoje kotrljanja ove su izmene vece, uz promenu znaka napona i izvesno opa-
pocetne vrednosti ako pocetna struktura sadrii znatnu koliCinu pre- danje napona.
ostalog austenita, i to bez obzira da li se radi o Cistom kotrljanju ili
kombinovanom sa klizanjem. Ako je struktura ojacanog sloja marten- - - - vkl =0,755m/sek
zitna, tvrdoca utoliko vise raste ukoliko je vece klizanje, a opadace od ---vk, =O
pocetne ako je u pitanju cisto kotrljanje. Ako su pri termickoj obradi 40
preduzimane mere za smanjenje koliCine preostalog austenita (na pri-
mer, duboko hladenje kod cementacije posle kaljenja) opadanje mikro- zo
tvrdoce biCe znatno vece. Iz ovoga hi se moglo zakljuciti da u toku
klizanja dolazi do ojacavanja preostalog austenita plasticnim deformi- 0
sanjem (a on je vrlo sklon ovom ojacavanju), uz istovremeno slabljenje
zbog raspadanja martenzita dejstvom povisenih temperatura nastalih -20
kao posledica klizanja sa efektom otpustanja. ImajuCi ovo u vidu, vee
navedenim slozenim zbivanjima u povrsinskom sloju mogu se dodati
jos dva paralelna procesa: ojacavanje plasticnim deformisanjem i slab-
ljenje efektom otpustanja martenzita. Ovaj drugi proces je narocito 20
inten;zivan ako su preduzimane mere za smanjenje koliCine preostalog
austenita, sto znaci kod struktura sa vecom tvrdocom. Kod struktura 0
sa manjom tvrdocom, koja sadrii vecu koliCinu preostalog austenita, "'E
bice pretezan mehanizam ojacavanja. E -20
Ako se ima u vidu pretpostavljeno zbivanje u povrsinskom sloju
u pocetnom stadijumu abanja kotrljanjem ojacanog sloja, mogu se " -40
~
Q.

objasniti i promene ponasanja povrsinskog sloja tokom procesa abanja

kotrljanjem. Nastajanje promena tokom abanja dokazano je rezulta-
tima ispitivanja, a jedno od njih, koje je objavio M. Balter, prikazano
je dalje. Za relativno malo kontaktno opterecenje od 96 kpjmm2 na
celiku povrsinski ojacanom cementacijom i kaljenjem (bez brusenja

6'
kpjmd V~-~175m;sek ~~~~
0 '"'~"~~~~ 40 1
cz-=9oo min
""T"""""""1

lH llliFJif !if
20
___,
2

•
-20
o8m,_,
O =3mm
I Sl. D.l.42. Promerne zaostalih napo-
0

-20
rc:: <..:::
- ...:~ ~
p
t-

na po dubini cemen.tira-
41 42 430 (JJ 0,2 0,3 0 0,1 42 0,3 0 0,1 0,2 0,30 41 0,2 smm nog sloja u procesu tre-
nja. Povrsina je posle -40 ~~~I 1 j l
termioke obrade bruse- 0 0,2 0 74 0,6 mm
Sl. D.l.41. Promene zaostalih l!la.pona u totkiu. trajanja procesa trenja sa iostovre-
menim kliza'll!jem i bez <k1izanja {,pr.likazarno ve1icinom brzine klizanja). na. rastoj'anje od povrSine

64 5 Pante1ic: Tehnologija .. . 65
 Kod veceg kontaktnog naprezanja (140 kp/mm2) zaostali naponi se Opterecenje pri ovom ispitivanju bilo je 180 do 190 kp/mm2, a rezultati
vrlo intenzivno menjaju, kako po velicini taka isto i po znaku. Aka se su prikazani na s'l D.1.44.
povrsina posle kaljenja brusi u neposrednoj blizini povrsine, umesto Iz rezultata ispitivanja vidi se da su najpovoljniji rezultati u slu-
pritisnih, javice se zatezni naponi. Za ovakav slucaj menjanje napona caju karbonitriranja, a najslabiji posle nitriranja. Ovakav redosled re-
tokom vremena se maze videti na sl. D.1.42.
Promene hrapavosti povdine tokom procesa trenja prikazane su na zultata potvrdila su i druga laboratorijska ispitivanja na raznim celi-
sl. D.1.43. cima, a i eksploataciona ispitivanja na zupcanicima. Ipak ave rezultate
treba smatrati kao orijentacione, jer na pojavu pitinga imaju uticaja i
Ra drugi faktori, koji ovde nisu varirani (na primer, dubina ojacavanja,
veliCina promenjivog opterecenja, struktura, osobine jezgra itd.).
~m Povrsinsko kaljenje (indukciono) ima jos manji efekat u pogledu
0,22 1;;;;; smalljenja opasnosti od pitinga. Ispitivanja pokazuju da je ovaj postu-
Sl. D.1.43. P.rornene hrapaNQsti za
/' vrerne procesa {renja: I. - pak povoljan samo kod manjih kontaktnih opterecenja.
0,18
~
"
~ ci:sto kotrljooje, 2. kliza- Rezultati ispitivanja obavljenih na hromno-niklovom celiku za po-
\ Jj:J nje u ·suprotnom -srneru boljsavanje (sa oko 0,45% C ... 0,60% Cr i 1,25% Ni), koji je poboljsan
0,14 od kotrljanja v = - 0,712
1'\ ..... v mjsek i 3. klizanje u na 40 do 42 HRC, pa indukciono kaljen na dubinu 2,5 do 2,7 mm na
o,1o smeru kotrljanja v = tvrdocu 55 HRC, prikazani su na sl. D.1.45.
1J 100 1XXJ t min = 0,756 mjsek.

Ociglcdno je najmanja promena povdinske hrapavosti aka nema

klizanja.
Od oostuoka za
eke kontaktne cvrstoce da~e hemijsko termicka obra-c:Ia:e posle ~
@!fuiJ1 dnlfm povrsinsko ~aljenje. Poredenjem raznih postupaka e-
mijsko-termicke abrade po azano je da najvecu otpornost prema na-
stajanju pitinga ima karbonitrirani sloj (na celiku za cementaciju, uz
Sl. D.1.45. Linija Tazvoja pitinga pri
kaljenje i nisko otpustanje sa medufarenjem ili bez njega). Do ovoga opterecenjirna: 1. 136,0
zakljucka je dosao M. Balter na osnovu ispitivanja celika 18H2N4VA kpjmmz; 2. 146,5; 3. 157;
(sastav ovog celika dat je u odeljku D.1.2.2.). Ispitivanje je izvrseno u 4. 166 i 5. 200. 6 8 10"ciklu~
laboratorijskim uslovima sa kombinovanim kotrljanjem i klizanjem u
tolikoj meri koliko to odgovara kod zupcanika. Za prikazivanje rezul-
tata koriScena je podela razvijanja pitinga u cetiri stadijuma koji su Mogucnost primene indukcionog kaljenja samo kod malih kontakt-
iskazivani brojem ciklusa promena opterecenja do pojave odgovaraju- nih opterecenja objasnjava se malom tvrdocom. Ova je ocigledno kod
ceg stadijuma. Ovi stadijumi su odredeni na sledeCi naCin: celika 20H2N4A (C 5426) koji, bez opasnosti od pitinga, maze da primi
I - prva pojava tackastog pitinga, kontaktno opterecenje u zavisnosti od tvrdoce povrsinskog kaljenja
II - povecavanje dimenzija pojedinih tackastih pitinga, prema sledecem:
III - slivanje tackastih pitinga u lanac i
IV - pocetak obrazovanja ljuskanja. HRC 55 dozvoljeno kontaktno opterecenje 166 kpjmm2
so 140
Sl. D.1.44. Rarzvitaik pitial!ga po sta-
w: dijwnirna: 1. karbonitri- 45 127
II ranje, rnedruiaTenje, ka- 40 98.
ljenje, nis.ko otpustan1e,
dubina -ka1:1bonitdranja
n 0,6 mm; 2. cernentacija, Najpovoljniji rezultati ojacavanja povrsinskim kaljenjem mogu se
rnedruiarenje, kaljenje, postiCi aka je tvrdoca povrsinskog kaljenja veca od 55 HRC i dubina
nisko otpu5tanje, drubina kaljenja 3 do 3,5 mm, pri cemu se pretpostavlja prethodno poboljsanje
ojacavanja 0,6 mm i 3.
ni:triranje na dubinu 0,35 jezgra.
o 2 4· 6 a 10 N-1o·· ciktusa mm.
66 5* 67
 D.1.4. ISTOVREMENI ZAHTEV ZA POVECANJE DINAMICKE
CVRSTOCE I OTPORNOSTI NA ABANJE
Vrlo cesto povrsinsko ojacavanje treba da poveca dinamicku cvr-
stocu uz istovremeno povecanje otpornosti na abanje na odredenim
povrsinama. Kao jedan od vaznih primera maze se navesti zupcanik.
Na sl. D.1.46 prikazan je raspored koncetracija napona kod zuba
zupeanika, snimljen metodom optike napona (uzorak zuba naoinjen od
pleksiglasa koji je opterecen .sEcno kao zub, pa snimljen propustenom
polarizov.:..nom ·svetloscu). Ovde se jasno vide dva mesta koncetracija
naprezanja: na mestu dodira sa drugim zubom, od kontaktnog optere-
cenja, i u podnozju zuba, od savojnog dinamickog opterecenja. Napon-
sko stanje na ovoj slici potvrctuje glavne uzroke nastajanja defekata
kod zupcanika. Bez obzira na tip mas.ine u koju je zupcanik ugraden
(avionski, automobilski, brodski motor, reduktor, menjac brzina na
vozilima iii u alatnim masinama itd.), uzroci defekata su uvek isti:
- lorn zuba koji je posledica zamora od savijanja,
- pitinga koji je posledica zamora od kontanktnog opterecenja iii
- abanja povrsina zbog prisustva kiizanja.
Sl. D.l.46. Mesta koncentracija naprezanja na 2!Ubu snirnljena metodom optike
napona.
Lorn zuba zbog gresaka materijala sasvim je redak u odnosu na
lomove koji su posledica pogresno izabranog materijala iii postupka
68
ojacavanja. Najveci problem kod zupcanika ipak predstavlja problem
abanja za koji, i pored mnogih istraZivanja, nisu data objasnjenja na
bazi uobicajenih parametara materijala iii tehnologije. Postoje cak i ne-
slaganja koja pokazuju da uobicajena provera osobina (tvrdoce, mikro-
strukture itd.) ne prognozira dovoljno sigurno ponasanje i, prema to-
me, i nije dovoljna kao tehnicki uslov za proizvodnju. U poslednje
vreme se sve vise govori o potrebi ispitivanja i kontrole i substrukture
primenom elektronskog mikroskopa i rendgenskih ispitivanja. Pri istoj
tvrdoci, pri istom faznom sastavu strukture i u istim uslovima, maze
se celik razliCito ponasati u zavisnosti od uslova formiranja strukture.
Dalja komplikacija problema je u tome sto u toku abanja dolazi
do promena strukture i osobina ojacanog sloja, a to jos vise otezava
ispitivanje. Obicno se sva tretiranja procesa abanja i ponasanja delova
vrse u odnosu na pocetno stanje osobina ojacanog sloja. Medu uobica-
jenim indikatorima jos nema sigurnog, koji bi ukazivao i na promene
u povrsinskom sloju tokom upotrebe (slabljenje iii ojacavanje). U po-
kusaju da se jedan od uobicajenih kontrolisanih parametara upotrebi
kao parametar koji predskazuje mogucnost nastajanja promena tokom
procesa abanja, doveo je do predloga pojma »kratkovremene« i »kriti-
cne" tvrdoce za odredene uslove abanja i radnu temperaturu. Aka je
pocetna tvrdoca veca od kriticne tvrdoce, stanje ojacane povrsine u
istim uslovima rada se ne menja. Ovakvo ponasanje bi moglo biti logi-
cna posledica promena u ojacanom sloju u toku procesa abanja: razne
vrste ojacavanja (plasticnom deformacijom, martenzitnom transforma-
cijom preostalog austenita, deformacionim starenjem, disperzionim oja-
cavanjem) iii slabljenja (raspadanje martenzita efektom otpustanja, re-
laksacijom napona, koagulacijom faza itd.). Sva ova materija je u pro-
ucavanju, ali jos nema takvih rezultata koji bi se mogli primenjivati u
inzenjerskoj praksi.
Za kombinovane slucajeve dinamickog opterecenja i abanja za sada
se kao jedina polazna orijentacija maze koristiti odgovarajuca prepo-
ruka za dinamicku cvrstocu, uz brizljivu proveru uslova trenja i abanja
koje treba zadovoljiti do moguceg maksimuma. U svakom slucaju, sve
iznete preporuke imaju orijentacioni karakter i mogu posluiiti u ozbilj-
nim slucajevima samo kao polazna baza za sistematska eksploataciona
ispitivanja odredenog slucaja.
D.l.S. KOMBINOVANO POVRSINSKO OJACAVANJE
TERMICKOM OBRADOM I NAKLEPOM
Cementacija i karbonitriranje (postupak sa kaljenjem) najcesce su
primenjivani postupci povrsinskog ojacavanja, ali im je osnovni nedo-
statak sto posle zavrsne operacije brusenja dolazi do velikog smanjenja
uticaja ojacavanja. Ova dolazi otuda sto usled skidanja povrsinskog
sloja debljine uobicajene kao dodatak za brusenje dolazi do smanjenja
69
unutrasnjih napona I vrste koji je vazan faktor ojacavanja. Drugi bitni St. D.1.48. Promena za:ostalih napo- b
na u zaviJsnosti od vre- 20kplrrrnz
faktor ojacavanja je hrapavost povrsine. Svi ostali tehnoloski parame- mena dejstva loptica.
--

tri pri cementaciji imaju rnanji uticaj, odredujuCi samo napone I vrste
(tvrdoca povr8inskog sloja i je2lgra, dubina ojacavanja, struktura oja- 0
\
canog sloja i jezgra itd.). Stoga se ojacavanjem povr8inskog sloja ce- \
mentacijom ili karbonitriranjem sa povrsinskim naklepom moze po- -20 \
\
stici najveci efekat ojacavanja dostignut do danas u tehnici, ako se pri
tome, umesto zavrsnog brusenja, obavi elektrolitsko poliranje. -40
Sva zbivanja u ojacanom sloju za vreme ovog kombinovanog po- 1\
stupka nisu istrazena, vee je utvrdeno da pri naklepu kaljene strukture -50
dolazi, pre svega, do delimicnog raspadanja preostalog austenita u mar-
tenzit, uz povecavanja zaostalih napona I vrste. Ovim postupkom se -80
samo umanjuje kolicina preostalog austenita, ali se on nikada ne ukla-
nja u potpunosti. Pored povecavanja zaostalog napona, pri naklepu se -100
i njegov raspored menja u pozitivnom smislu. Posle zavrsnog brusenja
dolazi do smanjenja zaostalog napona u sloju najblizem povrsini, gde
moze cak da nastane i zatezni napon, sto veoma smanjuje efekat po-
-120
"'
stupka. -140
L•.
Dejstvo naklepa ojacane povrsine termickom obradom raste s po- 0 10 v 1 sek
rastom stepena deformisanja samo do jedne optimalne vrednosti, posle
koje ponovo opada. U stvari, povrsinskim naklepom neprekidno raste
intenzitet zaostalih napona, ali kada se prekoraCi optimalni stepen de- Iz ovih podataka vidi se da povecavanjem stepena deformisanja
formisanja, mesto na kome pritisni napon prelazi u zatezni pocinje da nece samo prilaziti povrsini mesto na kome je zaostali napon nula, vee
se priblizava povrsini, pa se zbog toga smanjuje dejstvo naklepa. Pri- ce posle neke optimalne deformacije opadati i velicina napona. Autor
mer rasporeda zaostalih napona za celik 20H2N4A (celik za cementaciju ovih ispitivanja M. Balter ne kazuje da li se ovaj optimum deformisanja
sa 0,2% C; 1,5% Cr i 3,5% Ni) daje sl. D.l.47. poklapa sa optimumom deformisanja posle koga pocinje prila:lenje me-
sta sa naponom nula povrsini. Slicni su rezultati dobijeni i pri naklepu
5 2 koturom (sl. D.1.49) na istom celiku (linija 1) i na celiku 18H2N4VA
'!PRrm
20 (C 5426) koji je prikazan linijom 2.
0
[Yo.'t a1 brwn 6
.la.
..... .. z
20
ll!,i:: lblt.
, :""'J
96
~

- .............
'/
40

60
St. D.1.47. Raspored i velicirna zaos-
talih rnapona posle ce-
mentirarnja i kaljenja
(drubirna cemelll1:acije 1,3
88

80

72
I ""
r-1'\
~

80

100
do 1,4 mm): 1. bez bru-
senja, 2. posle brusenja
i 3. posle narklepa lopti- St. D.1.49. Zavisnost dirnamicke cvr- 64
6
3-- v
50 100 150 200 250 kp
cama. sroce od s11e pritiSJka ko- 2
turom. 446 560 644 709f}, kp/mm
Uticaj koji ima naklep lopticama na isti celik prikazan je na sl.
D.1.48. Pri ovome je intenzitet naklepa definisan vremenom dejstva
loptica precnika 0,8 do 1,2 mm, a naklep je vrsen mlazom sabijenog Veliki uticaj na dinamiek:u cvrstocu ima i hrapavost povrsine posle
vazduha pritiska 5,5 atm, pod ugLom mlaza od 90" i rastojanjem od celokupne abrade, a ona ce u najvecoj meri zavisiti od poslednje ope-
povrS.ine komada do mlaziice 200 do 250 mm. racije obrade, kao sto se to za nekoliko .slucajeva vidi u tab. D.1.17.

70 71
 Tablica D.1.17. rade: umnozavanje dislokacija plasticnim deformisanjem, pa zatim nji-
hovim blokiranjem fino disperzovanim karbidima.
Vrsta abrade Hrapavast Ovi kombinovani postupci abrade imaju uticaja i na kontaktnu
(J.m nosivost. Rezultate jednog ispitivanja u ovom smislu na pomenutom
brusenje 0,254 celiku 20H2N4A, cementiranom na dubinu 1,3 do 1,5 mm pri promenji-
vom konLaktnom optereeenju 220 kp/mm 2, daje tab. D.l.19.
bru5enje pa elektropoliranje 0,056
natklep lopticama !.46___ _ Tablica D.1.19.
peskkanje metadn.im peskom 0,98
Braj Relativni
brusenje pa naikJep koturom 0,124 Vrsta abrade ciklusa vek
elektropo1irmje pa naklep lopticama 0,94 103 %
naklep lqpticama rpa elektropoHranje 0,44 brusenje 1.359 100
pesk:.iranje metal!nim_yeskom ::non
____ _ 169
Rezultat uticaja zavrsne abrade na savojnu naizmenicnu dinami- bruSenje pa elei](tropolilranje:.._____________ 2.234 164
cku cvrstoeu pokazuje tab. D.1.18. brusenje pa naklep lrotrurom 3.026 222--
brusenje, naklep lopticama pa elektropoliranje_ _ _ __ 1.249 92
-
bru5enje pa na:klep lopticama 945 69,5
Tablica D.l.l8.
bru5enje, elektropoliranje, naiklep lopticama 964 70,9
Naizmenicna savajna
Vrsta abrade dinamicka cvrstaca Najpovoljniju kontaktnu cvrstoeu imaju epruvete kod koj.ih je oba-
kpfmm 2 vljen naklep koturom, sto je, izmedu ostalog, posledica smanjenja po-
brusenje posle t=iCke obrade 64 vrsinske hrapavosti.
brusenje pa elektropoliranje 76
brusenje pre termicke obrade 90
brusenje, naklep lopticama, elektropoliranje 98 D.l.6. POVRS!NSKO OJACAVANJE PROTIV AGRESIVNOG
brusenje, naklep lopticama 100 DEJSTVA SREDINE

Hemi j sko ill_ elekJn>hemij sko- dej.s.tllo_sredine_.na___m~t;:~l__js:_s_te_pkvr-

Uticaj naklepa cementirane povrsine proveravan je i na zupcani-
cima modula 5 od vee pomenutog celika c 5426. Podnozja zubaca su
brusena pre termicke abrade. Dinamicka cvrstoea hila je posle cemen-
tacije 53 kp/mm 2, a posle cementacije i naklepa lopticama 78 kp/mm'.
Isto taka, kod zupcanika od vee pomenutog celika 20H2N4A modula 7,
cije je podnozje zuba bruseno posle cementacije i kaljenja, dinamicka
savojna evrstoea hila je 50 kp/mm 2• A aka je posle svih navedenih ope-
racija obavljen naklep lopticama, dinamicka cvrstoea je iznosila 66
kp/mm 2•
Ovi postupci poveeavanja dinamicke cvrstoee kombinovanim povr-
sinskim ojacavanjem jos su u razvoju, pa za sada nema takvih podataka
koji bi St; mogli direktno primeniti. Rendgenografska ispitivanja fine
strukture, kao i ispitivanja elektronskim mikroskopom, pokazuju da
naklepom, pored razaranja strukture martenzita, dolazi i do izdvajanja
fino dispcrzovanog karbida. Ova navodi na pretpostavku da ojacavanje
nastaje, osim poveeanja vee pomenutih zaostalih napona prve vrste, i
jednim mehanizmom vrlo slicnim mehanizmu kod termo-mehanicke ob-
72
sins.Ki proces(ili je to bar u ~Y9_111 pocetku), pa je prir()cino dase _ao
}eaaii-cfd vidov:io6rbe protiv korozije maze smatrati_i povrsinsko oja-
cavanif! protiv agresionog dejstva sredine. .... - - .
·---------Pod korozionom sredinom treba podrazumevati gasovitu sredinu
(»suvi gasovi«), rastvorene ili rastopljene elektrolite, tecne metale, ali i
povrsinski aktivna maziva. Dejstvo sredine napQYJsiPu komada obicno
se_ kar-akteriSe kao hemijska iii elektt:ofzemijs~_q _korqz.ijq,. no za uticaj
povrsinskog ojacavanja pogodnije je posmatranje tri moguea elemen-
tarna zbivanja koja se mogu odigravati u agresivnoj sredini:
- koroziono,
- adsorpciono i
- difuziono.
~Od metoda povrsinsk_Qg_.Q_@_~~l!J!~otiv deistva sredine koriste
_se uglavno~_ z:_~~ni postupci difuzione 111_e~l!:Uzficije;~--~ iziiietiio--nitr~.f~r!fe
(~-~~-t~'!- afriiosferskog- vazduha ili).·e<;!e i kavitacije, sto je na j-
cesce uzgredni efe"kat nitriranja). Detaljniji podaci o zastifi ave vrste
73
 povrsinskim ojacavanjem nalaze se u odeljcima o difuzionoj metali- St. D.l.Sl. Dejstvo adsorbovanili a-
roma u vrhu pukotine.
zaciji, a ovde je posvecena pa.Znja problemu mehanicki opterecenih
delova u korozionoj sredini, posebno problemu r,korozione« dimJtniQM
cvrstoce.)
------oiiavno je pr1meceno da se eelicni delovi optereceni u teenoj sre-
._din_i,_ JJ,i;ll;9Si!Q __!!_ vo_cil,_¢~stqJo.:m~--~~--kar.akt~I~S !IE!!i!!!.__[irtin:!:Jlr.~lQIJ1om_._
Detaljna i~__p!tivanja su pokaza!a da t~cngst_aiti:vno _yce.s.tv.uje_u ..na~s.t~k-­
ElnJ:!Lloma. Ovo Oemv<r.tefuns:ttoi¢~ __ u.toliko ... vece .. ukoliko_ se__tcnj.oj. _
nalazi vi~e p{ivrsfn~i a:ktivne .. materije, tj. takve materije koja_ se .moze
·a_d_~qbOyati u po:vr,s.inski ~LQj ... Dejstvo ovakve adsorbovane materije sma-
njuje cvrstocu. Klasicno objasnjenje ove pojave je da adsorbovana ma-
terija migrira u vrhove pukotine na povrsini komada, pri cemu nastaje
veliki pritisak slican pritisku od kapilarnog dejstva. Prema dislokacio-
nom modelu ove pojave, adsorpcija olaksava izlazak disi-okacija na
povrsinu, a povrsinski aktivna sredina aktivira i izvore dislokacija. Ova Slabljenje povezanih sila u povrsinskom nizu atoma olaksava izla-
ce se pojava odigravati bez obzira na vrstu opterecenja na komad (sta- zenje dislokacija na povrsinu. Posledice ovoga mogu se pratiti sematski
ticko iii dinamiOko). A:li, imajuCi u vidu da kod dinamickog opterece- na sl. D.l.S2.
nja brie teku procesi umnozavanja dislokacija, njihovo kretanje, nasta-
janje novih vakansija i njihova koagulacija iii ponistavanje, to se moze
lako uvideti da teena sredina ima veCi uticaj na sn:_anjenj~~.E_in~'g!i£_ls_e
cvrstoce.
----;rtomi u povrsinskom sloju, koji obrazuju granicnu povrSinu, imaju
vece medusobno dejstvo, sto dovodi do obrazovanja povrSinskog na- oE --
pona. Adsorbovani atomi u granienom sloju mogu, vezivanjem za atome §: cr
iz povrsinskog sloja metala, da potpuno uk-lone povrsinski napon, sto ~E-
o .o
/~~
ce bitno izmeniti osobine celika (si. D.l.SO). ·==-
~ ~-------
- tl
~s
>
L
~ E--- ~<.."'Gt

• ••
.
·S
- --- /

• Sl. D.J.52. Nastajaillje pukotine ad-

sorpciono.dislokacionim
mehanizmom .
•• Ako se u tacki S u unutrasnjosti zrnca kristala zamisli Frank-Rea-

• • dov izvor dislokacija, on moze biti aktiviran dejstvom napona od spolj-

~tiVIIle marterije na sile u kri·
Sl. D./.50. DejstJvo adsorbovaJilih atoma ;povrSi[]IS1Jci
stalnoj re5etki {dvostruk:e li.nije oznacavaju povecal!le &le u povrsin-
slkom sloju koje su u.zrok postojanja .povrMnskog napona).
Povrsina metala nije nikada bez pukotina, u kojima se moze zami-
sliti jos vece dejstvo adsorbovanih atoma {sl. D.l.Sl).
74
nog promenjivog opterecenja. Adsorpcijom oslabljena veza u povrsin-
skom nizu atoma smanjuje efekat spoljne povrsine kao barijere za
dislokacije i one mogu izlaziti na povrsinu, sto ima za posledicu manje
nagomilavanje dislokacija na toj strani pod dejstvom promenjivog na-
pona. Naprotiv, granica zrnca u tacki A predstavlja barijeru za dislo-
kacije i tU ce doCi do efekta nagomilavanja (stvaranja »SUper«-disloka-
cije), uz odgovarajuci napon cr kojim super-dislokacija dejstvuje na
susedno zrno, aktivirajuCi izvore dis•lokacija u njemu, sto u granicnom
slucaju moze dovesti do pojave pukotine. Povecavanje gustine disloka-
75
 cija u aktivnoj sredini dokazano je elektronskim mikroskopom. Pri-
mera radi, mofe se navesti da je pri jednom ispitivanju din3JIIlicke
cvrstoce u vazelinu (bez aktivne materije u njemu) hila gustina dislo-
kacija 8 · 109 cm---2, a u istom slucaju, ako je u ulje dodata povr5inski
aktivna materija (0,2% masne kiseline), gustina dislokacija je porasla
za 5 puta, a dinamicka cvrstoca opala za dva puta.
Difuzioni procesi mogu nastati u jednom, takode, tehnicki vaznom
slucaju opterecenih delova od celika koji se nalazi u kontaktu sa rastop-
ljenim, lako topljivim metalima ili legurama za Cije atome postoje usia-
vi za difuziju. Ovi se procesi obavljaju obicno na poviSenim tempera-
turama, sto je takode jedan od faktora slabljenja. u ovakvom kontaktu
cvrstog i tecnog metala javljaju se dva procesa okarakterisana svojim
brzinama: rastvaranje cvrstog metala u tecnom i difuzija atoma cvrstog
metala kroz tecni metal (sl. 0.1.53).
Sl. D.l.53. Serna rastvaranja cvrstog
meta1a u tecnom.
U sistemu Fe-Hg brzina Vt kretanja atoma Fe je veca od brzine v2
Granicni sloj se brzo zasicuje atomima Fe i proces rastvaranja se smi-
ruje (regularan proces rastvaranja). U nekom drugom slucaju, na pri-
mer, u sistemu Fe-Na brzinu rastvaranja odreduje Vt jer je manja od
brzine v2. U ovom je siucaju proces rastvaranja neregularan i tece ne-
prekidno, a narocito velikom brzinom na mestima koncentracije napre-
zanja. Eksperimenti pokazuju da se u ovom slucaju pukotine razvijaju
vecom brzinom nego sto je brzina smanjenja preseka rastvaranjem.
Brzine rasprostiranja pukotine u ovakvim s1ucajevima iznose i do 420
cm/sek.
Slicno dejstvo ima i difuzija tecnog metala u cvrsti. Ova ce se di-
fuzija odvijati u najvecoj meri na mestima sa koncetracijama napre-
zanja, a posledica im je razvijanje krtog lorna uz znatno slabljenje cvr-
stog metala.
76
Povrsinsko ojacavanje moze u ovom slucaju na slican naCin po-
moCi, kao sto je to bilo u slucaju dinamicke cvrstoce ili abanja bez
korozione sredine. Od postupaka povrsinskog ojacavanja, koji u ovom
slucaju dolaze u obzir, prvenstveno su to postupci difuzione metaliza-
cije, te procesi povrsinske zastite od korozije koji ne spadaju u postup-
ke termicke obrade (galvanizacija, metalizacija bez difuzije i zastitno
premazivanje nemetalima).
Ojaca!!L._~l~j _!l.;:tst_?:_o _difuzionom _metaliz<tcijom moze dati dobru
zastitu ocf agresivne sreaine aktnma sledece osobine:
:__ difuzijom uvedeni elemenat u povriiinski sloj mora ojacavati
ni_~i!LI.Cltomske veze, sto usporava difuziju i koci sve povrsinske
Clislokacione reakcije; ·
--: obrazuje pritisne napone u povrsinskom sloju, sto povecava
dinamicku evrstocu;
- ojacani sloj treba da pasivizira pukotine od hemijskog ili elek-
trohemijskog dejstva u agresivnoj sredini;
- eventualno se zalece vee postojece pukotine na povrsini i
- pogodni pritisni naponi mogu smanjiti naponski vrh na.mestima
koncetracije naprezanja.
~entacij.om._se ne postize zastita povrsine od agresivnog dejstva
sredine, niti se povecava koroziona dinamicka cvrstoca. Isto vaii i za
procese karbonitriranja na povisenim temperaturama (iznad 850"C).._Iz:.
medu hemi · - rmickih ostu aka ·edina se nitriran 'em moz ostici
izvesna zastita, a, takode_,__pgy~-~~!L _H__r_Q~_~_Qna__ jp.amic a cvrstoca. Re-
zultati koji se na ovaj nacin mogu postici pokazuju slooeci primer:
Relativna dinamicka cvrstoca
bez nitriranja sa nitriranjem
Glatka epruveta
- na vaz;duhu 1 1,4
- u rastvoru NaCl (0,004%) 0,67 1,44
- u rastvoru NaCl (3%) 0,4 0,79
Epruveta sa zarezom
- u vazduhu 1 1,4
- u rastvoru NaCl (3%) 0,37 1,3.
Povecanje korozione dinamicke cvrstoce narocito je uocljivo kod
epruveta sa zarezom. Karakteristika ove zastite nitriranjem ogleda se
u tome sto je ona postojana i na poviSenim temperaturama, sve do
temperature na kojoj je stabilna struktura celika (dok ne pocne izdva-
janje ferita) ili rasterecenja zaostalih napona, a to je do oko sso·c.
Najrasprostranjeniji postupci za korozionu zastitu, naroCito od dej-
stva gasovite atmosfere, jesu postupci difuzione metalizacije (Cr, AI, Si).
Za ovu svrhu delovi su izradeni od obicnih konstrukcionih celika, a
samo povrsine izlozene dejstvu agresivne sredine tretiraju se difuzio-
nom metalizacijom. Ovo ima za cilj prvenstveno da zameni skupi viso-
kolegirani celik, ali pri ovome treba imati u vidu da je vek ovako zasti-
cenih delova kraCi nego delova od visokolegiranih celika.
77
 Postojanost alitriranih delova na temperaturi od soo·c dvadeset
puta je veca nego ako su nacinjeni od istog celika bez alitriranja, na
temperaturi od 9oo·c deset puta je veca, a na temperaturi od 950T
sedam puta je veca. Alitriranjem se kod konstrukcionih (obicnih) celika
mogu postiCi dva cilja:
- povecanje postojanosti delova prema oksidaciji u gasovitoj sre-
dini (vatrostalnosti) obrazovanjem difuzionog sloja od Fe i AI i
- povecavanje postojanosti protiv korozije u morskoj vodi Hi vla-
inoj atmosferi takvom difuzijom aluminijuma da se na povr-
sini komada nalazi cist aluminijum.
Alitriranje je do sada primenjivano uglavnom na neopterecenim
delovima. Mogucnost primene alitriranja zbog povecanja cvrstoee u
agresivnoj sredini nije mnogo istra.Zivana, a rezultati su cesto proth··
recni. Glavni problem u povecavanju mehanickih osobina delova podvr-
gnutih difuzionoj metalizaciji prouzrokovan je visokim temperaturamn
ovih procesa i njihovim dugim trajanjem, sto je krajnje nepovoljno za
strukturu celika (grubo zrno).
Slicno je i sa drugim postupcima difuzione metalizacije, o cemu
se viSe govori u odeljcima koji obraduju pojedine postupke.
78
G lava D.2.
CEMENTACIJA
Cementacija -je najstariji i najrasprostranjeniji postupak povr8in-
skog povecavanja tvrdoce. Sasto"i se u nau ljenicen·u ovrsinskog slo-
ja mekQgj ~ilavog celika, s rna iii)._ sa_ rlaj_~m _u_g J!'!ni a naJ(;§ce_x_s.poa
~Posle_lcalj_e!lj_a__ P_Cl_v~¢ace ~e___~vrd.Qtu_ -- amo_]J__I!_~t1-glj_e_n_ic_ enom mr-
sinskom sloju, dok ce jezgro koro_g_dg~)o:b_o_g_malog_s_l!._<;b::zaja uglje . a,
osti!iUllavo. ·· · · ·- - ·
Cementacija je najstariji poznati proces povrsinskog povecavanja
tvrdoce. U pocetku je koriscena samo za povecanje otpornosti na aba-
nje kod oruda koja su inace morala biti zilava. Taka je proces cemen-
tacije u Kini bio poznat od davnina, a obavljan je zarenjem delova od
mekog celika cajem koji je sluiio kao sredstvo za cementaciju. U sta-
rom Egiptu je kao sredstvo za cementaciju sluiila ugljenisana koza
mumija, sto odgovara i danasnjem postupku sa ugljem od koze (ili
ugljem organskog porekla). Ne mnogo savrseniji postupak cementacije
dospeo je i do novog veka tehnike, jer je tek pocetkom ovog stoleea
prvi put preduzeto istra.Zivanje cementacije i zapoceta prime!_!l!_ __ ~!"e­
nog uglja (cumura),_ uz sredstva za aktiviranje proces_a, Cementacija
uiecnom sredstvu za cementaciju jos je novijeg datuma, a cementa-
cija u gasovitom sredstvu je najnovija i nalazi se u velikom razvoju.
Delov\ p~edvideni za cementaciju obradeni su gotovo definitivno,
LJl.Q olJilku i meri, jer se tvrdi sloj posle cementacije i kaljenja ne moze
obradl.vati uobicajenim metodom abrade - rezanjem. Deformacije ko-
maaa_) _promen~ .clill:!~:n,ilia koje se javljaju posle kaljenja__D,1_Qg!! _se
i~_!"av!ti jedi!l() brusenje_m. Zil !~h.IJ-_ologij_~_c~~~-l!ti_ra_nib__Q.~l_o:va je, me-
autim, va.Zno da se komad moze obraaivati mehanickom obradom, i to
f~i:an,je:rn p_osle.cementadje~a~pr:e]<aljen}a~- -- ------- ---
un
Na izbor cementacije kao metode povrsinskog povecavanja tvrdoce
maze uticati poredenje sa drugim postupcima kojima se postiZe isti cilj.
Prednosti cementacije u odnosu na obitno kaljenje su:
1. J:ezgro ceme:gj!_r_anog Llc~fu!_Q_()_g__]!:Qrna~_a_jm~__y~!iku zi!avos_! zbog
niskog sadrlaja ugljenika,__§!Cl__kog__~~li:[(_a_za kaljenje nije nikadi! sl:!-!~_aj.
Primena cementirai:llh i kaljenih delova zbogkog_~_ima prednostt1_ slu-
cajevima kada delovi primaju dinamicka ili udarna opterecenja. Zbog
Zihwog jezgra_ manja j_e 9pasno!_t:__o~--I~astajanja pukotina__ P!"i. __!caljenju,
79
 ~k primena c~~entac*_pogq!J!?-il. kq_g__d~lova cijLoblik_llije pogodag
za kaljenje, Na__krajl!. zbog zilavo__g_j_ezgr:a_.Lr.e.latiY-IlQ_1ank9i marten-
zlinog .sloj a det()_r_l!!i~gnj~__ kQIJJf{dfJ . pQsle..._kalje.olf!_ r~.l!H.YJ!()_jLmalo a·
-tiveR..1T ri':lij_ge_gg .I.!. .s.hJ~aj!! P9.!P:t!!?-_<?g__ l<~lj_~J1j<J,, Stoga je postupak
cementacije pogodan za one delove koji se ne mogu brusiti iii je bru-
senje jako otezano {puz, kalibri itd.).
2. Delovi komada kgjL~.1Ua$J.it~.nLqg ~ement~c:U~mgg_t!__s~ _i p_Qsle
kaljenja. oP.radivati rezanjem,_jto je narocitQ y~~IlQ za. obradu.Billh.. de~
ta1ja ita komadu{p,a_ygja, mpa itdJ.
-··· · i Nis):s:ougljenicnUelik.j~__hksi . za. ohradu ..i.jeftinijLnd...telika_za_
Jcal j enj_e_,
4. Postupkom obicnog kaljenja, koji ima za cilj povecanje povr-
sinske tvrdoce, ne moze se postiCi nikakav Siguran rezultat u pogledu
uvecavanja diriamicke cvrstoce.
Prednosti cementacije u odnosu na nitriranje vise su ekonomske
prirode, ali ipak imaju znacajne posledice:
1. Zbog sporog i skupog procesa nitriranje je primenjivano samo
za tanke ojacane slojeve pa, u slucaju kada je potrebna uvecana otpor-
nost na abanje, primenjiv je samo kod malih kontaktnih opterecenja.
Dubina nitriranog sloja je obicno do 0,3 mm, a izuzetno do 0,5 mm,
dok se kod cementacije dubina ojacanog sloja maze postiCi i do 5 mm.
2. Nitrirana povrsina se dalje ne obraduje termicki, a posto je ve-
like tvrdoce to je iskljucena i obrada rezanjem a ponekad cak i bru-
senjem.
Ni u odnosu na povr5insko kaljenje· prednosti cementacije nisu
brojne, ali su veoma znacajne:
1. Za cementaciju uopste nema znacaja kakav oblik ima povrsina
kojoj treua povecati tvrdocu, dok se povrsinski mogu kaliti samo povr-
sine uoblicene na sprecijalan naCin.
2. Posta se posle procesa cementacije primenjuje jos zavrsna ter-
micka obrada, opasnost od povecanja krupnoce zrnaca za vreme cemen-
tacije bezopasna je kada se u naknadnoj termickoj obradi maze ispra-
viti krupnoca strukture. Povrsinsko kaljenje je, medutim, poslednja
termicka obrada, tako da se uticaj pregrevanja ili otpusne krtosti vise
ne maze ispraviti.
3. ~ementacijom Lkaljenjem moZe...se...postiCi mnogo. ..ri.fu.....p0l1riin-
ska tvr oca, P<i i Qtporno!>t n..a ab~nje, zbog .:visokog sadr:laja ugljenika.
Kod povrsinskog kaljenja tvrdoca povrsinskog sloja je manja i odgo-
vara tvrdoCi koja se maze postiCi kod celika za poboljsavanje.
4. Postrojenje za povrsinsko kaljenje je skuplje i manja mu je uni-
verzalnost u pogledu mogucnosti primene za razlicite delove nego sto
je to slucaj kod cementacije.
5. Za razliku od cementacije, povrsinsko kaljenje zahteva posebnu
i ne jeftinu pripremu za svaki novi komad (izrada gorionika, hladilice,
induktora itd.).
80
Najvainiji nedostaci cementacije u odnosu na postupke sa kojima
je vrseno poredenje su:
1. Tvrdoca cementiranog i kaljenog s_loja_z_a,~!!()Y~l!ai~..!!.~_prisustvu
mart~nzita_ u stmk,t~ri, p~ __ie_ <:~~11~ir:~i cleo .priroenjiv _:!>(liDO za nize
radn~i§P1P.~r.:qtid,.f~..~.(ispod t~u}peraw.r~ otpust.Mia), sto !Cod--riitrini.nJa
nije siucaj.
2. Cementirani sloj je nehomogena legura u pogledu sadriaja uglje-
nika koji opada od povrsine (od 0,8 do 1 o/o) ka unutrasnjosti na sadriaj
ugljenika jezgra (reda velicina 0,2%) pri cemu tok linije rasporeda
ugljenika na koji se tesko utice parametrima termicke obrade ima ve-
liki znacaj.
3. Zbog veceg sadr:laja ugljenika, u povrsinskom sloju ce u slucaju
cementacije uvek biti prisutna veca koliCina preostalog austenita nego
kod povrsinskog kaljenja, sto je u osnovi stetno a pozeljno je samo
u izvesnim slucajevima.
4. Kako celici za cementaciju imaju nizak sadriaj ugljenika, pa
i manju cvrstocu u poboljsanom stanju, dimenzije komada za isto op-
terecenje bice u slucaju cementacije uvek vece nego kod nitriranja
i povrsinskog kaljenja.
5. Postupak termicke obrade posle cementacije (kaljenje, pobolj-
savanje itd.) ~- k9_II_1p}i~~ya11 -~ ...~<?liJ~at<~,g~ tako d~ ~ahteva iskustvo
i stroge tehnoloske us1ove ifa 01 se ostvarili ponovlJem rezultati.
6. Zbog dugotrajnog zagrevanja, pri cementaciji na visokim tem-
peraturama (preko 900"C) na kojima je cvrstoca celika vrlo mala, ako
oblik komada nije pogodan iii je pogresno postavljen za vreme cementa-
cije dolazi do deformisanja komada vee pod dejstvom sopstvene tezine.
Stoga je normalno da se posle cementacije a pre kaljenja obavi isprav-
ljanje komada, cega kod drugih postupaka nema.
7. Prednosti cementacije se mogu iskoristiti samo kod relativno
manjih komada jer se za vreme procesa zagreva ceo komad. Kod ko-
mada velikih i izuzetno velikih dimenzija prednost ima povrsinsko
kaljenje.
Iznete prednosti i nedostaci samo su rekapitulacija najopstijih po-
redenja i ovde se mora primetiti da cesto i manje opste karakteristike
tehnoloskog procesa ili njegovog uticaja na osobine mogu biti presudne
za odluku o izboru iii cak stvaraju tipicnu oblast primene. Stoga je
za odluku o izboru tehnoloskog postupka povrsinskog ojacavanja ne-
ophodno detaljnije izucavanje karakteristika pojedinih procesa i nji-
hovog uticaja na zeljene osobine.
D.2.1. UVOD
Delovi za cementaciju stavljaju se u sredinu koja sadrzi aktivno
sredstvo-i.a cementadjii sa iigllenikom. Ona mora biti zagreJ.~11a~z;riag
temperature AJ, taka da se preko os61Jina r:esetke gvoZda y omoguCi__
6 Pantelic: Tehnologija ... 81
lako rastvaranje ug~knika. Iz dijagrama Fe-C (sl. D.2.1) vidi se da kod ~atranom sluc~!l_t.{) ce biti 1.16%. lmajuCi u vidu karakter uspona
niskougljenicnog ce i a ova temperatura ima red velicina oko 900"C, linije SE, IaiWie vi.deti da ce za_yeCi sadriaj ugljenik~J>!!L:RQtrebna
a njena tacna vrednost se bira na osnovu preteznog uvazavanja nekog i vga tem_per~.lll.I.~_C(;!~tacije.
od razloga koji ce biti navedeni. ~ 900 -_jso_:__;
1. Povisenje_ temperatyre_ub_ri~~roces_gifuzije, c!!!_:!~se ~kra6ui~
vrem~~!!._11!~rzlf!:fije..__ alj _j~.!_ov:r:~JA~.9. ~~l,:o_y~i_ do._pgyg{jallOJ2.ja-.krupno6e
?J:.IJ.f!:.G_f!.._Cl:ustert.itg. u_ jezgr11 komada, sto .. kyari mell;;tni~k:~ . .9.$0bine. lma-
juci ovo u vidu, kao i potrebu za ubrzavanjem procesa cementacije,
preporucuju se temperature samo od\2Q_Q do j)SO"C.)
Medutim, u poslednje vreme se osporava da je krupnoca zrnaca
nedostatak. Tako H. Ipsen (Metallurgia, 1956, sv. 4, str. 176) pokazuje
da ce najpovoljniji raspored ugljenika u cementiranom sloju biti pri
temperaturi cementacije od 927 do 1.093"C. B. Finner (HTM, 1962, sv. 1,
str. 12) pokazuje da se postize dobra staticka i dinamicka cvrstoca
primenom temperature cementacije u sonom kupatilu na temperaturi
980"C, a da deformisanje dela nije vece nego pri cementaciji na 930"C.
J. Coczal (HTM, 1964. sv. 3, str. 154) na celicima sa Cr i Cr•Mo poka-
zao je da su moguce temperature cementacije cak do 1.250"C. Ubrzanje
cementacije u tvrstom sredstvu cumur 20% Ba~Oj~ za istu duibinu
cementiranog sloja (1,2 do 1,4 mm ius rovano je s e eCim vremenima
za pojedine temperature:
·c minuta
920 510 Sl. D.2.1.
1.000 135 Zavisnoot maksimalnog
1.050 70 sadriaja ugljenika u ce- I
mentiranom slojru od
1.100 so temperature cementa- I
~ ~~A
1.---'----~---=!-7~
1 Cm=1,36% 2 2/4
1.200 40 cije.
--

1.250 30.
Na osnovu ispitivanja mehanickih osobina u ovome slucaju zaklju-
cak je autora da treba koristiti temperature cementacije do l.OSO"C pa
i vise ako se delovi posle cementacije bruse.
Ovakvo ekstremno povecavanje temperature cementacije sa ciljem
ubrzavanja procesa, ali bez sigurnijih i brojnijih podataka o njenom
uticaju na osobine celika, treba smatrati samo kao savremenu tenden-
ciju a ne kao opstepriznatu preporuku.
2. ~momenat koji moze uticati na visinu temperature cemen-
~ij~. Jav.J~ ~eKarlal-~·: ro¥@an _l!Isak
sa:art.aLi!-iJJenika. u cementira-
nom slo)u, pri cemu se ne sme prekoraciti koncentracij.a zasicenja
austeriita iia. tempei-aturi cementaC!je. Na sl. D.2.1. je za temperaturu
ceriientacije 93Q"C koncenti:aiija zasicenja austenita Cm = _1 ,36%. pa l:!i
se sa sigurnoscufzbeglo stvai:iiiJe-mrcia:stog cementiia,- na" posmatra-
noj temperaturi se u povrsinskom- sloju moze dopustiii ma:ksima'lna
~riceniracija ugljenika ~a oko 0,2% manja od kriticne vrednosti, a u
82
Prikazani primer na sl. D.2.1. i preporuceno smanjenje od 0,2%
zbog sigurnosti odnosi se na ugljenicne celike. Kod legiranih celika tre-
ba imati u vidu afinitet koji imaju legirajuCi elementi prema ugljeniku,
sto ima za posledicu pomeranje linije SE u dijagramu Fe-C. Primera
radi, na sl. D.2.1. prikazane su i linije SE za razlicite sadriaje hroma
koje se javljaju obicno u celicima za cementaciju.
3. Na temperaturu cementacije mogu imati uticaja i neki drugi
tehnoloski razlozi. Tako se u slucaju direktnog kaljenja sa tempera-
ture cementacije ova temperatura bira tako da se obezbedi efekat ka-
ljenja, pri cemu treba imati u vidu presudan uticaj visine temperature
kaljenja na kolicinu preostalog austenita u povrsinskom sloju. Ilustra-
cija ovog efekta je data na sl. D.2.2 za nekoliko celika za cementaciju
posle direktnog kaljenja a na dubini 0,05 mm ispod povrsine komada.
N.Qsilac qgl$.nika_.prLprocesu_cemen..tac;ij~_moze biti cvrst, tecan ili
gG.!_o_yit, pa je :rrema nF!ll£o_ uQbjc;aj§_Il:O. da. -~e:j~~~EJ!]yostup~
cementacije: .
1. cementacija cvrsti~~:eds_~SJ_rp.;
6* 83
 Sl. D.2.2. 4. za cementaciju cvrstim sredstvom nije patrebna specijalna apre-
celik Uticaj temperatJUre ce·
% mentacije na sadrlaj ma (proces se moze obaviti u svakoj kalionickoj peCi koja ima dovoljan
trajanje naugljenicenja c.s,2t prostor i moze da obezbedi dovoljno visoku temperaturu), kao ni spe-
preostalog austenita u
3 t!asa nekoliko legiranih ce· cijalni pribor, izuzev celicnih sanduka za pakovanje delova sa sredstvom
80 I j l.iJka za cementaoiju za cementaciju.
(HTM, 1964, sv. 3. str.
152).
Nedastaci. 1. Vrlo spar i dugatrajan praces zbog dugog vremena
zagrevanja (progrevanje upakovanih kutija) i malog potencijala na-
,.. 60 ---1 ugljenicenja;
] 2. veliki ulazeni rad na pripremi za cementaciju (pa:kovanje, pri-
prema srcdstva) i veliki radovi posle cementacije (raspakivanje, cisce-
~
0 nje komada);
·~ '0 1----+----/--li---J'-----,Ii 3. nedavaljna izucenast pracesa onemogucuje primenu regulacije i
l! I ~
~
. 1 ./ 0,17%C.... 0,61%Cr
asutomatizacije;
4. duga vreme raspakivanja posle cementacije i potreba za ciSce-
}t / 0,5%Mo ... .1,58%Ni njem komada onemogucuju direktno kaljenje sa temperature cemen-
20 .
tacije;
1/ . . . -. .- __.- 0,19%C.... 0,39%Cr
5. kod velikih dubina cementacije lako moze nastati prezasicenje
'h·......- ---
--~/~ 0,,8%Mo austenita jer se potencijal naugljenicenja ne moze kontrolisati za vreme
procesa i
0 M~ 950 1000 OC
6. iz istih razloga nije moguce tacna adrzavanje dubine cementa-
temperaturp kaljenja
cije ispod 0,5 mm, tako ·da je postupak neprimenjiv kod manjih dubina.
Na razvoju cementacije cvrstim sredstvom relativno malo se radi,
2. <;<~mentacija tecnim sredstvom ili cementacija u sonim kup<J..- a, koliko se iz objavljenih radova moze zakljuciti, cilj razvoja ovog
tilima i , postupka je uglavnom usmeren na povecavanje produktivnosti pri ova-
3. cementacija gasovitim sredstvom iii, kako se U()Qj~aj(!]]O Il.aZiVa, me se ukazuje na dva moguca smera: povecavanje kolicine delova po
>>gasna. cementacijii<<; iako ovaj haziv nije ba~ sasv{m korektan. jedinici povrsine peCi i primenjivanje visih temperatura procesa.
·· · Najstaiijf"oi:r poslupaka cementacije je postupak sa cvrstim sred-
stvom koji sve viSe ustupa mesto gasnoj cementaciji, ali u nekim slu- Cementacija tecnim sredstvam
cajevima ga ne moze zameniti, na primer, kada je potrebno postiCi
vecu dublnu cementiranog sloja, kada su komadi veliki ili je u pitanju Prednasti. 1. Relativno kratka trajanje pracesa zbog velike brzine
pojedinacna i maloserijska proizvodnja. Cementacija tecnim sredstvom zagrevanja komada do temperature cementacije i visokog potencijala
(u sonim kupatilima bez cijanovih soli, dakle, cista cementacija bez naugljenicenja ·sonog kupatila;
nitriranja) gotovo se i ne primenjuje. 2. mogucnost odriavanja tacnasti dubine cementiranag slaja cini
U daljem izlaganju dat je pregled prednosti i nedostataka pojedinih da je postupak pogodan za cementaciju tankih delova kod kojih ne sme
postupaka cementacije, sto moze posluziti i kao orijentacija pri izboru biti cementirano jezgro komada;
postupka. 3. pogodnim vesanjem komada moguca je delimicna cementacija
(povrsina komada koja ne treba da bude cementirana nalazi se iznad
Cementacija cvrstim sredstvam ogledala kupatila);
Prednasti. 1. Proces je univerzalan, primenjiv za komade raznih 4. postoji mogucnost za direktna kaljenje jer je pre kaljenja po-
oblika i velicina; trebno samo malo Ciscenje komada;
2. sam tehnoloski postupak je vrla prast i pored komplikovanih 5. manja je opasnost od defarmisanja komada za vreme cementa-
zbivanja koja nisu dovoljno ni izucena; cije jer sc kod delikatnih komada pogodnim vesanjem ono maze izbeci,
3. zbog relativno malog potencijala naugljenicenja moguce je ostva- a i uticaj tezine potopljenog komada u rastopljenoj soli je manji;
riti i velike dubine cementacije (do 5 mm) a da pri tome ne dode do 6. traskavi cementacije u sonim kupatilima (bez cijanovih soli) su
prezasicenja, 3 do 4 puta manji nego kod cvrstog sredstva, 2 do 3 puta manji nego
84 85
kod gasne cementacije i 2 puta manji nego pri primeni cijanovih soli
(V. Rajces, Tehnologija himiko-termiceskoj obrabotki, 1965).
Nedostaci. 1. Velicina komada je ogranicena velicinom sonog kupa-
tila koje iz termotehnickih razloga ne moze imati velike dimenzije tako
da je postupak primenjiv samo za manje komade;
2. odrzavanje kupatila je skupo;
3. brza promena potencijala naugljenicenja i njegovo oddavanje je
otezano;
3. ovaj postupak je pogodan samo za male dubine cementacije
(uobicajene dubine su od 0,2 do 0,5 mm, a ekstremne 0,1 do 2 mm) i
5. potrebne su mere zastite od isparenja soli iz kupatila.
Usavrsavanje ovog procesa zasniva se na istrafivanju sto pogodni-
jih soli i na teznji da se primene viSe temperature procesa (posebna
mogucnost je primena indukcionog zagrevanja komada koji se zajedno
sa induktorom potapa u sono kupatilo).
Gasna cementacija
Prednosti. 1. Ovaj proces je teoretski najbolje izucen i ostvarena
je velika mogucnost automatskog upravljanja;
2. najmanji je utrosak rada na pripremama za cementaciju;
3. lako je moguce regulisati dubinu cementiranog sloja, kao i ra-
spored saddaja ugljenika u cementiranom sloju;
4. manji su toplotni naponi u komadima, a, zbog ravnomernog za-
grevanja atmasferom koja je u prinudnoj cir:kulaciji, manje je i njihova
deformisanje;
5. najpovoljnija je moguenost direktnog kaljenja;
6. moguca je mehanizacija i automatizacija procesa i resenje kon-
tinualnog linijskog procesa za koji postoji mogucnost uklapanja u pro-
izvodnu liniju celog ciklusa proizvodnje dela.
Nedostaci. 1. Skupo i komplikovano postrojenje koje se isplati sa-
mo u serijskoj proizvodnji;
2. osoblje treba da ima viSe kvalifikacije;
3. teze je odrzavanje postrojenja, narocito hermetienasti, i
4. komplikovani su zahtevi za tehnicku zastitu.
Kako se je kretao odnos primene pojedinih od navedenih postu-
paka u jednoj industrijski razvijenoj zemlji (Svedska) moze se zaklju-
citi iz sl. D.2.3, date prema B. Linebergu (HTM, 1968, sv. 2, str. 121).
Dubina cementiranog sloja
Za merenje dubine cementiranog sloja postoje razne metode, kao
sto su merenje pada tvrdoce na preseku kaljenog komada, kontrola
mikrostrukture, makropregled preloma itd. Ni jedna od ovih metoda
86
Sl. D.2.3.
RazV'Oj proizvodnje ter-
micke abrade od 1952.
do 1%7. godine prerna
vrstarna peci, a !rod ce·
rnentadje i p11ib1iino 16
prerna vJ"starna postu- 0
paka za Ui]Qlllpnu proiz- 0
vodnju od 22.000 tjgod. ~ 1.2
1952 .1967
godina·
1. iarenje u komornim pecima::
2.iarenje u kontinua/nim pe6ima
J:iarenje · u sonim kupatilima
4.Cementiranje u J<omornim pecima
5. Cementiranje u sonim kupatiliina
6.f?ementiranje ·U protocnim pedima
nije u potpunosti upotrebljiva i redovno daju razliCite rezultate, pri.
cemu se kod nekih i veoma rasipaju rezultati. Ova okolnost je toliko
znacajna da se ni jedan podatak o dubini cementiranog sloja ne more
ozbiljno tretirati ako nije tacno navedena i metoda kojom je merena,
sto vrlo otezava poredenje rezultata raznih istrafivaca. Pre svega, treba
razlikovati dva razlicita pojma: dubinu prodiranja cementacije (skr:a-
ceno DP) i dubinu cementacije u uzem smislu reei (skraceno DC). Ove
velicine su sematski prikazane na sl. 0.2.4.
Dubina prodiranja cementacije (DP) je rastojanje mereno u mm
od povrsine komada do mesta u unutrasnjosti komada sa saddajem
ugljenika jednakim polaznom saddaju iii saddaju u jezgru komada ci
koje nije cementirano. Odredivanje ove dubine je moguce jedino he-
mijskom analizom, ali uz veliko rasipanje rezultata jer linija rasporeda
ugljenika na mestu merenja ima asimptotski karakter u odnosu na
pravu C = Ci· Neki autori aproksimiraju ovu dubinu velicinom ADP
sa sl. 0.2.4. koja predstavlja fiktivnu dubinu prodiranja, a dobija se
ako se priblizno pravolinijski tok linije rasporeda saddaja ugljenika
produti do preseka sa linijom C = Ci. Fiktivna dubina prodiranja ce-
mentacije ima vrednost utoli:ko sto se priblizno moze izracunati, a nje-
na razlika do stvarne dubine prodiranja nema znacaja za praksu.
PolazeCi od lake metode merenja pada tvrdoce u prese1u cemen-
tiranog i kaljenog komada, dubina cementacije (DC) moze se definisati
rastojanjem od povrsine kQmada ({o.JtleSta_p.a Kome J?OCinj~ osefai!.J!.g-
ras·t tvrdoce u odn6su-·n.'a ty;rciocu j~ZgJ:'a: lmaji.icf u vidu linJ:_jlliaspo-
reaa-saddaja ugljeiiikii, OVO mesto se moze priblizno definisati i sadr-
zajem ugljenika kod kojeg za dati celik dolazi do osetnog efekta kalje-
87
 Sl. D.2.4. Za anaiiticko i graficko resavanje zadataka u vezi sa linijom raspo-
%C ~ematski pri<kaz d!ubine reda sadrlaja ugljenika maze se, u priblifuom racunu, usvojiti kao _I}£_
cementacije i d'llJbine
prodh-anja. ~Q_!!!?.!~I!i~!la-~~m_!:_j_(! _s_agrla.iJJ!ili~nika Q,J.S.%~

D.2.2. TEORIJA PROCESA

I 1socijaciju gasovitih jedinj~nj;;t_ JJglJ~nik_a_.. pa ce na _:t.a.j__naciiL na~!~.t!
----~
I ,_
dodatak za DC mm
J?rul~je ADP
DP
nja kame razni autori pripisuju razlicite vrednosti - od 0,3 do 0,4% C.
Prema nemackom standardu DIN 50 190, dubina cementacije definisana
je ovako: »Dubina cementacije jednog komada posle cementacije ili
kombinovane cementacije i nitriranja je rastojanje u mm od povrsine
do one tacke u unutrasnjosti komada u kojoj se nalazi jos osetna (mi-
nimalna) tvrdoca nazvana granicna tvrdoca H.«. Ovde je, dakle, usvo-
jena metoda provere DC merenjem tvrdoce. Drugi svetski standardi
daju druge definicije i propisuju druge metode merenja (francuski, ita-
lijanski i svedski propisuju prelomnu probu, polirani i nagrizeni presek
komada, odnosno proveru mikrostrukture). Metoda merenja tvrdoce
je dugotrajna, ali je i najtacnija, taka da se maze smatrati arbiterskom
u odnosu na druge metode. Poredenje tacnosti metoda odredivanja DC
maze se videti iz rezultata masovne provere izvrsene u Nemackoj (HTM,
1968, st. 1, str. 35) koji su dati u tab. D.2.1.
Tablica D.2.1.
LZa vreme naugljenicavanja odvijaju se tri fizicko-hemijska zbiva-
1nja: _!Q~cijacija sredst~ za nau~ljenic~_!!j~L adsorp~ij_~__!:l_g~ll5~.1H!..--RQ­
\.§Q.l,!__kqm~:~:da i .d.iliKI..I.fL~·gJj~n..LA_.c.>_c!_~_vr§i.n!! . kl'I.JJ.nu.t.r.a.s.nJo.sti.. koma.:_
'· da. Bez obz!_r:!!_na vrstu sredstva za cerp.entaciju, naugljenicavanje se
Obavlj~ preko gas.ovite faze. :-rmaJiiC.C!!~vj_(:[lj~_y}§.ql{tT temp~raturu na
~? j o j ·- sfj~·1>i!ylja___ .Q[Qf_te~.·-:fr~d_<l ..Ye:li&.imL 90Q"(;)..__ ..P.Qsto jace uslovi za
':!_glJeniK--i.i"atomskom stanju (in statu nascendi), __ku;a.m.QJJ ovorn stanju
1o!ilienik if!._gi_"' _biti adsoroovan na povrsini koma.P.a. Od kolicine ova-
kvog__~gl]en~ka, -~Qg.~J~q<;l__~yih po!itMll.~.k~.Jnoze l~kse. ili te~e.re@li­
sati, ~a.Yi~L.a"'EIYno.sJ. ~rt!.dstva .za nm.t_gljenic.eDie, Aktivn«;~st srec!.stva za
nauglfenicenje ima odlucujuCi uticaj_ n.a __brzinu~~-P.r9cesa, ,mt xispor~g
~~Cl!Ial[":"@Ijenik~J~~-a::_9.libinu ·cemep!acije. UveC@.l!.~J&tinvost sr_f!9-stva..
~<l- naugljeni<:~gje ~l:)r_zll,ya pmces cemef11~~]e_, __ ~~()~--~.!'!ga s.~ t1 __:kracem
vr_em_enu post1ze maksimalni saddaj ugljeni:Ka _l1_ PQY.J:'.~ins~_()_9). _sfoj~)
najveca dopustena vrednost na samoj povrsi11i. (..,.(sl. D.2.5.), ,taka da ce
se, zbOgJ,(r;.iceg trajanja procesa difuzije, ppst~¢j m.a._nj;'l. dubina c~mell=-
\#i<iije.
%C
CA1
1. velika aktivnost
2. mala aktivnast
CA2

DC odreiteno na prelomu DC odreiteno na poliranom

DC i nagrizenom uzorku
odreiteno Sl. D.2.5.
merenjem ugljenicni legirani ugljenicni legirani ~ematslci prika:z uticaja
tvrdoce celik celik celik celik aMivnosti sredstva na
tok Iinije rasporeda ug-
0,3 0,2 do 0,8 0,2 do 0,8 0,2 do 0,8 0,1 do 0,7 ljenika pri istom mak-
0,6 0,4 do 1,0 0,3 do 1,1 0,3 do 1,1 0,3 do 1,1 simalnom sadriaju ug- mm
ljenika na povrSin.i ko- /
0,9 0,5 do 1,4 0,4 do 1,5 0,5 do 1,6 0,5 do 1,6 mada C,. OCz /i/

88 89
 Aktivnost sredstva za cementaciju je uplivisana medusobnim odno- bezdimenzionalnu velicinu koja zamenjuje ugljenik u reakciji sa gaso-
sima tri pomenuta procesa: disocijacije, adsorpcije i difuzije. Stepen vima. Vrednost aktivnosti ugljenika zavisna je od sadriaja ugljenika
disocijacije je odnos disocirane zapremine gasovitog jedinjenja prema u celiku i temperature procesa. Ova zavisnost je za ciste legure Fe-C
njegovoj ukupnoj zapremini i kod gasne cementacije moze se reguli- data na sl. D.2.6.
sati. 1Ako je stepen disocija~voljno visok, tarJ.~-~~-.QQQ__ uslovQ_!!}~ <..J
)e adsorpcija intenzivna, doCi do nag_grpil~!Y;:J,J:'!ic:J, ..!Jglj€:!.!lil<a__ _ll QJ!¢f!J!LP..Q.- o·
~ 0

rI~~Ill"~ g
0· 0
._vr~tnsk_om -sloJii~---f!.~_·:~~ga.·_za'KJji;t_~~I~~()___q_~-Je .. sr~_4.~~9 ~g .uauglj~a!~~- Oc c;:) ~ ~ 0 ~

~wa~~~U.~t,~~~~:~~6~~vd t~~lk.~~~lcii:Eitt~Ei~~~?: !5:1:1:Y!n!1.6~~Kv~iii I I 1

slucaju pmc~ __tece sporije, a sredstlro.~enje je man]e 0,8
aktivno.
~ sto je vee receno, reakcija naugljenicavanja se obavlja uvek
preko gasovite faze. Tako se reakcija kod primene cvrstog sredstva 0,6
moze predstaviti na sledeCi naCin:
C + Cz ~ COz . (1) 0,1,
~
COz + C ~ 2CO (2)
_1__
Sl. D.2.6. Zav.isnost aJktivnosti uglje- 0,2
0C:o ~ Cp. +-~. (3) nioka od sadciaja ugljeni-
ka u austenitu za ciste
Reakcije (3) ce teci u smeru naugljenicenja (sleva nadesno) sve legure Fe-C na raz.nim
dok se na posmatranoj temperaturi i pritisku (u hermeticki zatvorenoj temperaturarna.
.o. ~' 0,8 1,2 %C
kutiji) ne uspostavi hemijska ravnoteza. Pri tome ce austenit dobiti
jednu granicnu koliCinu ugljenika koja, pored fizicko-hemijskih uslova,
zavisi i od hemijskog sastava celika. Ovakva granicna koncentracija na- Kada se cementacija vrsi tecnim sredstvom, bice, na primer, kod
stace pod uslovom da je za uravnotezenje reakcije bilo dovoljno vre- primene natrijevog cijanida:
mena. Konstantna ravnoteza za date uslove je u ovom slucaju:
2NaCN + 20z ~ NazC03 + CO + 2N (4)
K _ Pco2' ac ~
3- p2co , 2CO ~ CFe + COz (5)
gde su sa P oznaceni odgovarajuCi parcijalni pritisci gasovitih faza, a ili ako se pretpostavi nastajanje cijanimida natrija:
vrednost ac predstavlja termodinamicku aktivnost ugljenika atmosfere.
Parcijalm pritisci gasnih komponenti mogu se sracunati iz zapremin- 2NaCN + Oz ~ 2NaCNO . . . . . . . . . . . (6)
skih udela pojedinih komponenti. U slucaju kada je ukupni pritisak ~
od 1 at, sto je gotovo redovno slucaj kod cementacije, odnos parcijalnih 4NaCNO ~ 2NaCN + NazC03 + CO + 2N (7)
pritisaka i zapreminskih procenata je prost. Ako se, na primer, atmo- ~
sfera sastoji od 70% COz i 30% CO, a ukupni pritisak atmosfere je 1 at, 2CO ~ CFe + COz (8)
odgovarajuCi parcijanli pritisci ce iznositi:
\
70 Reakcije (5) i (8) su iste kao i reakcija (3). kod primene cvrstog
Pcoz = ---
100
· 1 = 0 '7 at
'
sredstva. · _j
U slucaju gasne cementacije, ako je aktivna osnova atmosfere CO,
proces je isti kao u jednacini (3). Kod primene ugljovodonika, reakcija
Pea = _2Q_ · 1 = 0 3 at. je prikazana na primeru propana sledecim jednacipama:
100 '
C3Hs ~ 2CH4 +C (9)
Aktivnost ugljenika atmosfere (ne ulazeCi u slozene definicije iz ~
fizicke hcmije) treba u ovome slucaju shvatiti kao uslovno uvedenu, ~4£~~: ~- 2~~j (10)

90 91
 Da bi se obuhvatile sve najvaznije elementarne reakcije kod gasne
cementacije navedenim jednacinama treba dodati i sledecu:
CO+ Hz ~CFe + HzO (11)
Konstante ravnoteze reakcije reakcija (10 i (11) su:
2
P H2" Oc
KIO=- - -
PcH4 '
PH20"0c
K 11=
Pco·PH2
Sve navedene konstante ravnoteze su, za odredenu atmosferu i
aktivnost ugljenika, funkcije apsolutne temperature na kojoj se obavlja
proces:
log K3 = 8 790 · 11 - 9,00,
log K10 = - 4 800 · 11 + 5,816,
log K11 = 7 080 · 1 1 -7,14.
Na ravnotezni sadrlaj ugljenika u celiku na odredenoj temperaturi
i pritisku, a za odredenu aktivnost ugljenika ima, zbog prisustva raz-
liCitih legirajucih elemenata, veliki uticaj i vrsta celika. Podaci na sl.
D.2.6. odnose se na ravnotezni sadriaj ugljenika (oznaCimo ga sa Cc) u
leguri Fe-C od Cistih komponenti. Postoji pokusaj da se uzrrne u obzir
pri odredivanju ravnoteznog sadriaja ugljenika i dejstva legirajuCih
elemenata (obelezimo ga sa CL), kao sto je to, na primer, cinila T. Vi-
lenskaja sa saradnicima (Metallovedenije i termiceskaja abrabotka,
1968, sv. 12, str. 7). Za praksu su od interesa rezultati koje je dobio
na vecem broju ispitivanja S. Gunnarson (HTM, 1987, sv. 4, str. 293)
na temperaturama uobicajenim za cementaciju. Prema njemu je:
log (Cc) =0,055(%Si)-0,013{%Mn)-0,040(%Cr) +0,014(%Ni)-Q,013(%Mo).
CL r c =canst·
Ako se desna strana jednaCine obelezi sa M, bice:
log CL =log Cc-M.
Osnovni uslov da se postigne saddaj ugljenika u austenitu koji
odgovara ravnoteznom (CL) jeste da proces cementacije traje dovoljno
dugo kako bi reakcija mogla da dostigne ravnotezno stanje. Pri ovome
treba imati u vidu da ce se brzina reakcije veoma smanjivati pribliza-
vanjem sadrlaja ugljenika u povrsinskom sloju celika ravnoteznom
sadriaju. Kada se ovo postigne, raspored sadriaja ugljenika u povrsin-
skom sloju ima karakteristican izgled prikazan sematski na sl. D.2.7.
92
Sl. D.2.7. %C
Serna rasporeda sadrla-
ja ugljenika u slucaju
kada je proces nauglje-
nicenja V'Oden do rav-
notemog s-ta'lllja.
l}
Jdubina mm
Zbog male brzine procesa u blizini ravnoteznog stanja, u praksi
se proces cementacije najcesce vodi van ravnoteznog stanja. Izuzetak
cini proces gasne cementacije kada se on obavlja sa programski menja-
no,m aktivnoscu atmosfere, pri cemu se obicno zavrsni deo procesa
obavlja nizom aktivnoscu atmosfere koja dovodi sistem skoro do rav-
noteze. ,~
Prikazana metoda odredivanja odnosa izmedu hemijskog sastava
atmosfen: i ravnoteznog sadriaja ug~enika u povrsinskom sloju ne
moze se direktno primeniti za reguhsanje procesa, jer se aktivnost
ugljenika ne moze meriti direktno i, kao sto je receno, proces se obicno
ne vodi do ranvoteznog stanja. U inienjerskoj praksi je uveden pojaw
u.r;Jienicni po~~-~~ij~~~;,~ds~~~~.E~~nWniceit~-CL{sl. J?.2.7). <?n-ycre-
fmisarCtfao ravnofe.zm s:iillrzaJ :ugijj · - a:..:.u__<;ts:tom __g:•{_<g~!l __ .{(gJe.Je do-
VOljno dugo podvrgnut() l1<l:I,IW<eP.Kepj_tuJ _~cla.Jom_ sn~<fs:tvu__ @. Qqr.e.<kn_<;>j_
temperatuTI.R"aspored- sadrlaja ugljenika, uzimajuCi u obzir ugljenicni
pofenciJaT;sematski je prikazan na sl. D.2.8, na kojoj su odredeni i
ostali pojmovi.
Za merenje ugljenicnog potencijala jednog sredstva za cementaciju
koriste se tanke folije (0,05 mm) od celika sa niskim sadriajem uglje-
nika (oko 0,1 %). Folija se stavlja u sredstvo i zadrlava u njemu do-
voljno dugo na temperaturi 93o·c 15 minuta, a na temperaturi 9oo·c
30 minuta), da se pri datoj aktivnosti sredstva zasiti ugljenikom. Tada
se hemijskom analizom utvrduje sadrlaj CA. Ovaj postupak je, u prin-
cipu, prirnenjiv kod svih vidova cementacije.
Kod gasne cementacije postoje i drugi pokusaji brleg merenja
ugljenicnog potencijala atmosfere (na primer promenom elektricnog ot-
pora Zice od mekog celika). U mnogo s·Lucajeva, gde je vee uvedeno
automatsko regulisanje atmosfere, koristi se indirektni uticaj sadrzaja
vodene pare u atmosferi na ugljenicni potencijal.
93
 %C SI. D.2.8. SI. D.2.9. Odnos tacke rose i poten- 101 •u·"nl I I I I
Sematsk.i prikaz linije cijala naugljenicenja od-
naJUg!jenieenja i uglje- reden hemij-sikim anal.iza- izopropan-
ni6nog potencijada pre ma na celilku Ck 10. Ispre- - vazduh
dosHzanja za-siCen.osti. kidanom lirujom je pri<ka-
CA-r--r- zana graiD.ica zasicenja.
9s ...., I
~
~:
...II ol
0 )\. '"f'.... P"
0

~I
]"""' -51 I I'' 1=:,---=:::l " -
tang~nta u tacci ·Cp
.o
"ij
-10 -~---=-'=---:-'=---:'-::----:L:--~
t -0,-' 0,6 0.8 1,0 - 1,2 '·"
0
ugl~iCni potMCijal

;~I I\ gde je m - koliCina adsorbovanog ugljenika po jedinici povrsine i u

:::1
I Cj ,---+t-~---- jedil1_i_ci yremeiia, p _-_o._k<,>cllcUent (ldsoipciJt::. i_s,_::=_qA__-=:-_~L~ p~t~I!ci­
jal naugljeni~enja sr~d.tn~.. Koeficijent adsorpCIJe P je zavisan _'?~ ener-
1 I gije aktiviranja procesa ads-~ii~ i temperature prema Arhenijusovom
zakonu: -· --- ----~~- - ----~-=:.:::=-=-~ - --
P= Pa·exp (-Q(3)!
DC mm
- '\
ADP
--- -------
R·T
___
_:_}
·
DP gde je Po- konstanta zavisna od vrste celika i atoma koji se adsorbuje
(ovde ugljemka)-;-alzrazava se i.i-cmtse"k;·-~ =~~P.~_r:gilli__!!ktiy_iJ:"l!I1i'!__~4-
_s_wbcij.~ (cal/mol), R-:-:-::-. univerz(llna gasQa_ konstanta i T - aps~lutna
Posta se sadrfaj vodene pare lako maze meriti preko merenja tacke _!e!I}peratura ("K). Velicine ~0_Qft_{):~.!:.f!!'!l.lj~_~e ?.:a jeuaiiO.cfreq(!ni celik
rose atmosfere, to se za odredeni tip atmosfere, odredene uslove cemen- eksperimentalno. Primera radi, u ta!b. D.2.2 navodimo takve podatke
tacije i odredeni celik maze lako empiricki naCi odnos ugljenicnog za nekoli.ko francuskih celika koje je objavio P. Kaczala sa saradnicima
potencijala i tacke rose, kao sto je to uradio, na primer, J. Bello (HTM, (Revue de Metallurgie, 1970, sv. 11, str. 931).
1967, sv. 1, str. 37). On je ispitivanja obavio na uzorcima od celika Tablica D.2.2.
Ck 10 ((; 1121), taka da je, u stvari, odredio potencijal naugljenicenja
eN = CA- ci za atmosferu koja se sastoji iz izopropana i vazduha. Velicina Afnor: 18CD4 Afno1·: 16NC6 Afnor: 20MCS .4.fnor: 16MCS
Rezultati ispitivanja dati su na sl. D.2.9. (C 4721) (C 5420) (C 4321) (C 4320)
AdsorpciJ.E. atoma ugljenika na povrsini posledica je dejstva medu- ~. cmfsek 0,0113 0,019 0,0057 0,007
atomskih s1la, :eri cemu atom ugljenika ulazJ..JL.mstvor 11 austenit (vero- D. cm 2fsek 2,97 7,92 0,60 1
vatno najpre u vakansi]e kristafrie- resetke). Qvo dovodi do nagomil(l- Q~ calfmol 19.100 20.900 17.600 18.300
vanja ug!j~nika _u_pQyrsinskom_ sloju. -~oj~y~ ove vrste adsorpcije nije
Qo calfrrwl 38.100 41.800 35.400 36.600
aovoljno izucena, a neosporno je da·-~ayisi__ ~g._ yrs_te celika, od koncetr~­
cije rastvorenih atoma u povrsinskom s1oju, temperature, stanja p()VX:- a 1,827 2,391 1,909
sine komada itd. Uobicajeno je da se kolicina adsorbovanih atoma u n 0,252 0,318 0,163
povrsinu celika izr~va zakonom !s"fogOlillkaKao Njutnov zakOii ___o
im!rl6senju toplote konvekcijom: Nesta drukcije rezultate merenja saopstava J. Wiinning (HTM, 1968,
sv. 2, str. 101), koji je merio koeficijent adsorpcije naugljenieenjem
,m = p (CA-C;) =peN, j vrlo tanke folije (0,068 mm) kod koje se, zbog vrlo kratkog puta atoma,
', ' --· ,,...... --

94 95
moze zanemariti difuzija. Za foliju sa 0,11% C nasao je da je: ~ = vrednosti. I. Kozlovski, (Himiko-termif:eskaja abrabotka sesteren, 1970)
(1,0 do 1,3) ·10-5 cm/sek. Ali, verovatno zbog netacnosti metode mere- predlaie da se u proraounima koristi kao srednja vrednost sledeCi izraz
nja, dosao je do iznenadujuceg zakljucka da ovaj koeficijent ne zavisi za koeficijent difuzije:
od temperature.
Proces difuzije se kvantitativno opisuje koeficijentom difuzije: D = (0,04 + 0,08% C) · exp 31 350) ,
(- R·T

EPCR~ 2
cm /sek, pri cemu je:
c = Cp + ci
~U~~i:::-a:k~W~~o~~~fii~:{~:tA~~a~~%i·1~~!!J~~p~~~I!Ai~·i~. 2
j~g~:n .. U navedenom izrazu je: QD __ energija aktiviranja procesa difu, NajveCi broj legirajuCih elemenata malo utice na tok difuzije (Cr,
zije u cal/mol, T - apsolutna temper:atura "K i R_~univerzalna __gfl~.!N· Mn, W, Mo). Naprotiv, veliki uticaj imaju Ni i Si. Ako silicijuma ima
konstimta (R ~ t;98Tcalf•Kmol). KoeficU~nt .Po ~ uzima u-obz1i-.. .:vrs.tu.... vise od 2,5%, cementacija sene maze obaviti (sl. D.2.11).
celika i v:rstu ato111a, koJL§~ __ kX~f-~,_
Koefi~ij~r1t_ g~f:Mzije uye'likoj meri zavisi od vrste celika. Koefi<::,!i~IlJ
mm
~~j~l!:ZiJ~-~-~xi~i_ kako od sa,dciaja ug1Jen1K~ilal(o To(:fJegfr~juCiq_~l~ru~­ Mn
nata.. _.Brz.:LI:!.a._.gifuzij(;! ra,_ste s<~, p0ra,stom sadrzaja uglJe.!lika (u sta- .......--
rijoj literaturi se maze naCi obrnuto tvrdenje), jer se smanjuje neop-
hodna energija aktiviranja zbog toga sto su poremecaji resetke auste-
2/o
2,0 ~
- ......
·rr

w
Mo

·~
~~
nita utoliko veCi ukoliko je viSi sadriaj ugljenika. Ova zavisnost je,
prema A. Guljajevu, data na sl. D.2.10. .g, 1,6
.,
~
----
..!:!
10-5 0 1,2
-- f-· .!;; I
I -Ni
.Q
\
\Si
-
~0,8

Sl. D.2.11. O,t.

Q 10~ ~~ t.,-0,7%(
Uticaj legirajucih ele-
menata na dubi,nu ce-
mentacije. 0
\ 3 5 6
2
"
~
- ----
-·7......;

v,...llo-e-
....
/ - ~--
;.
Sto su poremecaji kristalne resetke veCi, difuzija je brla. Ako je
povrsinski sloj pre cementacije plasticno deformisan, difuzija je ubr-
zana. Isto tako, na granici zrnaca gde je energetski nivo visi, difuzija
% LE

-7 0,2%C je bria nego kroz zrnce. Ovo je razlog sto se difuzija brie odvija kod
-'-
10 6,'5 7 7,5 sitnozrnog austenita nego kod krupnozrnog, pa ce stoga u istom smislu
8
1 '
delovati i oni legirajuCi elementi koji stabilizuju krupnocu zrnaca
T(OJ<). 10 austenita (V, Ti, Zr).

Sl. D.2.10. Uticaj temperature na koefudjent di~ije u zavisnosti od saddaja Analiticka metoda odredivanja linije rasporeda ugljenika
ugljeniika.
PolazeCi od povrsinske reakcije fiksiranja atoma ugljenika - ad-
Posta se sadr2:aj ugljenika menja polazeCi od povrsine ka unutras- sorpcije, mozemo uzeti da ce kolicina ugljenika koja prodre u jedinicu
njosti komada, kao i u toku procesa cementacije, i sa vremenom, to se povrsine komada i u jedinici vremena biti:
zbog komplikovanosti racunanja moze racunati samo sa srednjom vred-
noscu. Vrednosti koje su date u tab. D.2.2 upravo su takve srednje m=~(CA-Cp), . . . . . . . . . (1)

96 7 Pantelic: Tehnologija .. . 97
gde je ~ - koeficijent adsorpcije, a CA i Cp su ugljenicni potencijal bice:
atmosfere, odnosno sadrzaj ugljenika u povrsinskom sloju. Adsorbo-
vana koliCina ugljenika ce se difuzijom prenositi u dubinu komada,
taka da ce za avo vaziti: !::..Mx+!J.x = -[o(ac) -~(o ~) 6x]-!::.. >t.
ax x ax ax x
D je konstanta, pa.se moze pisati:
D (!_!__) = - m. (2)
ax x=o 6 Mx + !J.x = - D [(ac) - !_ (ac) ·
ax x ox ax x
1::!. x] -A 't, . - - (S)
Da bi se moglo doCi do analitickog resenja, neophodno je da se
u daljem racunanju velicine D (koeficijent difuzije), CA i ~ za dati si- odnosno:
stem i za odredenu temperaturu smatraju kao konstante. 2
Ako sa AM, oznacimo koliCinu ugljenika koja prolazi kroz jedi-
nicu povrsine (I, na sl. D.2.12) bice:
I::!.Mx+!J.x= -n[(~)
. ax x
-(a c2) ·i:lx]
ax x
·A>t. . . - (6)

Razlika AM, + Ax -AM, predstavlja izmenu koliCine ugljenika unu-

AM.= -D G:);A't, (3) tar difuzionog pro.stora, tj. u elementarnoj zapremini sa protocnom
povrsinom velicine jedan a duzine t::..x:
gde je A 't - elementarno vreme. a~ '
AM,+!::..x-AM.=D- ·t::..x-A>t. . . . (1)
<Jx2
Leva strana jednacine uzeta po jedinici zapremine difuzionog pro-
stora predstavlja vremensku promenu koncentracije ugljenika, pa se
X ..dx moze pisati:
ac a2c
-=D . . (8)
ar ax2
If+ I -H--It-- - - - IWmA----
x Jednacine (2) i (8) nazivaju se prvi i drugi Fickov zakon. Za difu-
ziju u trodimenzionalnom prostoru opsti oblik drugog Fikovog zakona
glasi: ·
ac a c a c a c)
( -+-+-. 2 2 2
-=D
ar ax2 ay2 az2
Diferencijalna jednaCina (8) je ista kao i Furijeva jednacina za pre-
Sl. D.2.12. Sema protoka atoma ugljen~ka kroz jedim:ieruu pov:rsi!I1JU u unrutrasnjosti nos toplote za koju ima vise resenja. U· jednom od takvih resenja
komada na ras•tojanju x od povrsime. zamenom:
X
Kroz povrsinu II prolazi: "-=v:r
A Mx + !J.x = -D (;~c)· A>t. (4) prevodi se parcijalna diferencijalna jedi:J.aCiml. (8) u obicnu. Zamena
ax x + !J.x daje:
ac de a). de 1
Posta je: -=--·-=-·-xr
ar d'A ar d), 2

ae de a'A de
f (x + Ax) = f (x) + at Ax, ~==-·-=-,---·!
_I_
2
ax ex d'A ax a'A

98 7* 99
 Zamenom u jednacinu (8) dobija se: Na ovaj nacin je re5enje diferencijalne jednacine (8) izrazeno Gau-
sovim integralom verovatnoce koji se cesto naziva funkcija gre5ke (er-
tiC) rection function) i obelezava sa:
dD-
~=
""
.!_(o
ax <~x d/..
(
<Je) =--"_x_ . <1/..
<JX ' erf X=
2
Yrr
X
Je-y' dy

I) .,--, -o "'-' -1
0

-2
d (o ••
tiC de r I d2e . r ,
lntegracione konstante zavise od krajnjih uslova koji su kod ce-
ilt' d/.. mentacije najcesce:
za " = 0 za sve vrednosti x > 0 ... C = C1,
de
-
I 3 d2e
· -xr-2 = D - · r
- 1
za " = 0 za sve vrednosti x < 0 ... C = CA.
d/.. 2 dJ..2 ,
Ako se u jednacinu (11) stavi x = ± oo dobice se:
de d2e
a/.. . ). =- 2 D dJ..2 • . . . . . . . . (9)
C1 = B +A'V1C
- 2- .
Ova se jednaCina re8ava zamenom:
de -ai:.n CA = B-A' Vlt
2 .
d/.. =A·e
Iz ovih jednacina se mogu izracunati integracione konstante:
A·e-a>.n·A.=2D e -a>.n ·a·n·A..-1• ••••• (10)
A'- CA-CI 2

JednaCina (10) je zadovoljena za n = 2 i a = 4.0

I
·
--
2 · v;r·
B = C; + CA
).2
de 2
Resenje za d/.. =A ·e 4D
Sa ovim vrednostima jednacina (11) glasi:
ima oblik: cA + c1 cA- c1 ( x )
). ).2
C = 2 2 · erf 2 vD · " ·
C =A Je
0
4D
a/... Posto postoji odnos:
00
Ako se uvede nova promenjiva:
}. X
erfc x = 1 - erf x =
J" e
-y'
· dy ,

y= 2Vl)= 2VD·r'
bice:
dobicemo:
X C-C; ( x )
y 2 ~DT
2 . CA-C; = erfc 2 viJ.,. ·
C = 2A vD j e- Y2 dy +8 = A' j e-Y' · dy + 8. . . . . . (11) Vrednosti funkcije greske mogu se naCi u prirucnicima, a za pri-
0 bliZno racunanje mogu se uzimati iz dijagrama na sl. D.2.13.
100 101
 1.p _p_ =1.-5
11

""'·
0,8 J
i CA=1,0 T

m 0,, """
·~ 0,6
I I 0~
1.]
0,8
,._.·
""" .........
0,2

0 0,'
"""
0,8
r-- r--
·. 1,2 1,6 1,8 ~
7
C'p=0,6
)(

·f""
0
0,5
\ -
2 V2D .,.....
-2... 0,4
\
Sl. D.2.13. Vrednosti fiunikoije greske.
Primer. Za celik za cementaciju sa O,io/o C i srednjom vrednoscu
-g
"' 0,3 ' ~

\" r- ....._
koeficijenta difuzije D = 2,9 · 10-7 cm 2/sek. Cementacija se obavlja u at· ......, '
mosferi sa ugljenicnim potencijalom CA = 1%. Odrediti raspored sadr- Ci =0,2
zaja ugljenika po dubini komada posle cementacije u trajanju od 6 ca-
sova ('! = 6 · 3 600 = 21 600 sek). o;r
Za 2 · v D · i' = 2 v2~9:-To4 -:-:fC6oo. = 0,16 proracun je izvrs.en u tab- I
lid: 0,6 1,2 '1,8 2,8 3,0 3,6 4, 2
DC dubino mm
X X C-C· c
2. } A.bP
em %
2VD·t CA-Cj
0,00 0 1 0,6 Sl. D.2.14. Raspored sadriaja ugljeni:ka posle sest ca:sova cementacije.
0.03 0,19 0,78 0,51
0,06 0,38 0,60 0,44_ _ Ovo se moze napisati i u obliku:
0,09 0,56 0,42 0,37 CA-Cp
0,12
0,15
0,75
0,94
0,28
0,16
0,31
0,26
(:;)x=o =
T
D

0,18 1,12 0,11 0,24 a to je, kao sto se sa slike vi.di, koeficijent pravca tangente u tacki
0,21 1,31 0,06 0,22 linije rasporeda ugljenika za x = 0. Stoga duz ST na sl. D.2.14 pred-
0,24 . 1,50 0,04 0,216 stavlja velicinu:
0,27 1,69 O,D3 0,212
D
0,30 1,87 0 oko 0,20 j =ST.

Rezultat je prikazan na sl. D.2.14. Diferencijalna jednaCina (8) koja izraiava drugi Fikov zakon iden-
Ako se iz jednacine (1) vrednost za m stavi u jednacinu (2), do- ticna je sa poznatom diferencijalnom jednacinom iz elektrotehnike:
bice se:
a2u au a2c 1 ac

(;~)x=o = -~ (Ct-Cp).
-=R·C·-
D ax2 ar iJ 2
X D ar '
103
102
 gde je u - napon, R - otpor provodnika i C - kapacitet kondenza-
tora. Ova analogija omogucuje da se nacini analogni racunar kojim se
mogu resavati zadaci iz naugljenicenja. Serna takvog racunara data je
na sl. D.2.15.
I .
.<IX· 1
Sl. D.2.15. Serna ama:Iognog •raoooara za resarvamje diferencrjalne jednaCi.ne dirtiuzije.
U ovoj analogiji elektricni potencijal provodnika sastavljenog od
otpornika i kondenzatora odgovara »ugljenicnom potencijalU<<, pa iz-
mereni napon na pojedinim mestima tog provodnika daje vrednost
za saddaj ugljenika za istu vrednost x. Ovakav izvedeni racunar je pri-
kazao K. Bokmeier (HTM, 1967, sv. 2, str. 141).
D.2.3. OBRAZOVANJE STRUKTURE DIFUZIONOG SLOJA
I STRUKTURA POSLE KALJENJA
Kod obrazovanja strukture posle cementacije i posle kaljenja druk-
cije se ponasaju ugljenicni celici a drukcije legirani celici za cemen-
taciju. Obican postupak je da se komadi posle cementacije polako
ohlade do sobne temperature, pa se zatim dalje preduzima termicka
obrada (redovni slucaj, na primer, kod cementacije u cvrstom sred-
stvu). Ali, u primeni je sve cesce postupak direktnog kaljenja sa tem-
perature cementacije. Primena jednog iii drugog postupka u velikoj
meri utice na zavrsnu strukturu ·i osobine cementiranih delova. Kada
je rec o strukturi i osobinama cementiranih i kaljenih delova, obicno
se odvojeno analizira cementirani povrsinski sloj i necementirano jezgro
komada jer su im i zahtevi za osobinama razliCiti.
Obrazovanje strukture na temperaturi cementacije. Kod pravilno
vo<,lenog procesa cementacije na t~mper!!!Y.D cementacij.e...s.trukttJJJJ...iie-
IIka ce. __ .~ivW -~f!.f!I_Q_~t?..IJ~L§a__ s~drz(lj~:rp- _ugljenika u ra.,stvoru __ ":rg~m
_o~~!~!!~~-I}!!:'i.9je~~si~e~j;:t __:_~cf.<~:t!!. t~!)}Q~r,a~j!r:ui A~liiL.O? s_t~Ktur~
eementiranog siOJa tia temperatun cementaCIJe zavisi, u naJvecoJ men,
tok linije rasporeda sadr.Zaja ugljenika po dubini, kao sto se to lako
moze videti na sl. D.2.16.
104
%c+cA %C %C
CA=Cp
mm mm
cementita
OJ b)
Sa sl. D.2.16 je oCigledno da je najpovoljniji raspored saddaja
ugljenika prikazan na slici b), jer je najravnomerniji. Ali, u praksi se
zbog skracenja procesa najcesce moze sresti raspored a). Najneravno-
merniji raspored je u slucaju c), kada se u strukturi, pored zasicenog
austenita. jaY1ia i karbid. Q.v~ ce.2!uc;U_nastg_tL;'I...k~ui.e plce~.s~m~ta­
~- v9dL_~u\T~ u sre stvu velike aktivnosti. ili a o s~
~]ac"f:lifi-sa!eglriifut!ffi ele~iliTI!la]i91[§~_ayajiL.i!!~.!enitm!
ODrast, oCJnosno· pomerajll1i~u:Ievo. Cementit iii dru a vrsta ar-
b!oa 'oorazovace-iV'Jezu·~~~"Ca"""llliSieiii ta I i _S~- se g,yi ti u -
nom obhK:u. Ullajvecein lJrojus!uCirf'eva·ovaK'Va struktura na tempera-
fun cementacije nije pozeljna, jer se pravilnim kaljenjem cementiranog
sloja ova mreza cementita viSe ne moze ukloniti.
Obrazovanje strukture pri direktnom kaljenju sa temperature ce-
mentacije. Ako se struktura na temperaturi cementacije sastoji po ~~
setku f~p:I_ent~0j~ samo 1z nezasicenog austellffii, to ce se ka!,j~je_m...s.a
teiiiPerature _<;,I'!JUepJi!,gJfjia_~ s'i:)om>rtemperatun struK:.fur.fl:Jr.l!!!§f9.rmi~
sati i.i"marte.q,?:lL.L.I!!.~~tali atisteniC-Stcrje·vecrsailrzaj uglienika. bict<
veca rK"olicina preostalog~atisteruTh: ~a:::ce .njegolr.~j-hiti._naj.,.
-veCi na sanloj_p_oyf§Ln.CE:O_iriaoa:~~~~~}.=~llut_E~pj_Q§tis~.QP-~-d.atLsa.opada­
njem saddaja ugljenika, .Zbog toga malCSimatn:a.::.iv.r:doea.-kaLjenog"sloja.
vrlo malo op(lda, polazeCi od p_oyr:sine J?e _<!o . mesta .u. _unutra.Snjosti. na
kome_j~ okO 0,6% ugljenika. Ako po1ain'iL~!I1Il<11J.ra k()g_gygg_naCina-
.kal]enja sa~~J! pof{!d zasice~o_g alJ.stenita, i cementit (iii druge karbide),
105
 bilo u obliku mreze bilo kompaktan, posle kaljenja ~!.l:lie.. ce, 0~
ma~_tenzita, sadrzavati i karl?._!g_~_,_ U slucaju mrezastog cement"ffii:-oso-
mne povrsfiiSKog-Sl:Ofa--Sj! n_~.QYQ!i.I!..~~.Qog krtQ.S.tL...ruu:o.ilio u si;Jcajli
kada se cemen taCfJ o.ll.l...-c.pre.tenduje....na.... pmr.et.an,ie...dinamic.ke. . ...C.YJ:S!o.C,e..
~i<mi~.. ?;IJ19~1.Qg.~ementi ta .{ilLkarhida) m oZe...se..ja.Ltoleri sati ~s.am.&l
u slu_caj u __?ko_~JJ..~mca..s.itna.Lfin.o Q.isp.erZ.9Y'liJ.E;,_.?:l.L.. I'<l~!:!:J.I.l~ .. .§~_,___~.ill.Q.
_~:~_:;l_~~-~j,.:t_p_!.~~£-~~~':.~-~~~?tp~f,~<?_~~--~~.<:banj~.
Obrazovanje strukture sporim hladenjem posle cementacije pa ka-
ljenjem. U___ilil~il1__4_o_.mpgepg_g__~u~!el!ita_na kraju procesa cementacije
!lgl j eni(;nog ..C.elika...p.os.le....sporog-hTaaeilja._dQcrre..do_ abraz.Qvanj a perlita
-k~~~f~fii·~f~~~~'1~--;!~r~a1~£~~i1J;~ik~t:oa o.~~l~~~)~~~:rli~/ 9
l_!_tn~_o.l)la!)t px:_iQ.U~J:lQ __ _p,r_ost_trati
6 od 0,()_ qo J lo::~.G~=~A~ma'Ksil_ll~~!!i_
s~'_(I_r_Z_l3,j_ u~if!!l:!~.li,. 11. ce1llent}r~n~!ll sloju. isp()d }_0:.~. (prem~ nekim ·_auto-
nma 1,1%), sponm hladenJem ce nastati stri.iktura praktrcno bez mre-
zastog cemen11fiC.Naknadni.m __ k?ljerijerii· ovakii.e_stnikbirii''doli!fe-·se-
k~.!J~ni ·s1§i:J0J!,..QQI't!4 Ipartenzg~.i~t:l· jos__sall1.0 J>reos!;:tlog austenita.
J(od legiraf!.ih.. ~f!E~~--.?.~. leg~r_~Jl19.!!1._~~!!1-~:I).J!:l:n<;t. k9ir__ Qb..!.J!;m ju kar-
bide, ako je pri ce~~!!.t!lc:ijL:z!l_Si_c~IJ,- atls~~nit i ako je doslo do __9jJrazo~
vanjal<<ir'6lua;gos1e R:aljenja u strukturi ce se~·osim mafterizita, nala-
\!:_~l ~ karbld.j)vCie.lako riioze doCi do·greske ako pri cementaciji nasta-
n rupm kOmpaktni ukljicci karbida. Jer, pri sporom hladenju, po-
red ovakvih ukljucaka nastace prostrane feritne zone. Zagrevanjem za
kaljenje ovakvo stanje se tesko moze izmeniti, pa ce posle kaljenja
ostati na komadu meke zone.
Prema nekim autorima (na primer A. Guljajevu), kod sporog hla-
denja celika posle cementacije se moze tolerisati i vrlo tanki mrezasti
cementit.
Iz recenog se vidi da na kaljenu strukturu cementiranog celika
imaju uticaja i polazna struktura i naCin kaljenja. Pri ovome treba
imati na umu i veliki znacaj koji u pogledu nosivosti deJa imaju i
struktura i osobine jezgra komada. Osnovne teskoce kod termicke abra-
de cementiranib delava_pasle_cememacije .jesu~....L..r.aznorodnost celika
u-pogled~~~drtaja JJg]j~@ka koji je najveci na povrsi.!);[~IQKO.::.L%}_.:1.
opaaana yrednost u jezgrUlWii:!ada"(o;r::ao~~:s.ta~otezava--izbor­
pra:vTine·j~mp:e;atlir€~JciiiJeDJii I:::z~ 'li:V:ecanaJaupnuea. z.maca_,(nam!;ito
1.f j'ezg'i1:; koiJ:la,da)_l<qja. treha da se.ispra.vi.pogodnom..ter.mickom obra-
dom;-nar~i::ggJco<f vi~o_~(), ()P!~r::ef~nih.delova.
____ ..fermicka obrada posle cementacije moze biti vrlo komplikovana,
zavisno od zahteva koji se postavljaju za cementirani sloj ·i jezgro ko-
mada kod raznih kvaliteta celika za cementaciju.
{!] ~~c!-!l_~tay!.@.i.1Lt!~j~trg~fui _Z2ll~~~~.. O.!:i9.b!n~ i~:zgra kamaq.fb
~red cf()~~gf!_ otpQ.J:"l1C!~_ti na __a.ba~J!QYJ:".§.~n.e . .k..9marl!tJ~to je red_oya.n
slu~aLko.d- inamickLopterecep,jh lla),_ mora se primeniti relativno
komplikovana termicka obrada prikazana grafikonom na sl. D.2.17.
106
cementacija
0J
~
Sl. D.2.17. Graflkvn termicke obrade sporo h!adenih kvmada posle cementacije
sa d'Vostnllk!im kaljenjem.
U ovo j vari jan ti --~I!!'l:~-~~ brll_g~_ pQ~l~. s:..e.m.entacij.e....delo.v.i. se hla de
.!!!1.. ~~~~Eliu _ili ~ -~ap._c!_l!cJr:r:a_ za..P.!1.!5:9V.<t.nie . kod..cemen.tacij.e... C.:v:rs~
~~- :f_atii:ri sleai prvo k.iiTJenje sa pra'l!«ne_.Jf!1J:JI£;.1:!!:.fY:.r.~~J.g,_~k.al~­
~qJ_Q.m~Q'~;::ro""Kairenj't!'1ma··:za·:cnr:p.rOTinjavariji..strukture j(!z_gx:a
I, eventualno, uk'laiijanje cementitnc mreze u cementirano_Il! .sloju. Ume-
"s1o ovakVog kaljerija,·m.aze ·se·prirrten:rtrTspoiije.1iTa.Cfenje, kao kod
normalizacije, ali brzina hladenja mora u svakom slucaju biti takva
da se onemoguCi ponovno stvaranje cementitne mreze u povrsinskom
sloju. Posle ovoga se obavlja kaljenje povrsinskog .sloja.c.:PJ:LCemu ~
i jezgro komada lJiti ponovo kaifeno .. AlCn~.9tRHD..Q,_je:cje ..temp.eratura
I<a1Je.rija~'ka_ f_~~p~t~t~!'I(iZ:·iJ~~fuc:!_.!?l?.!e§JLAt.;;;;:..&...Kod ugliw.irnih
S~~i-~~
J g , s~o~~!!!lo1f~~J{tgg~~f~n~
P P
9
..· P __g __ ".,.-..L!l....,~~J.,!~~~Ini~i~i--lfn~h~m~l~o~fe~:
__ ] ____g,, •. --·-~-., ..1 .. -----~~-
Sfruktura koja __E()~J~ QXEgc;>_gJsH~nje_QQ§.!~j~.9.Ret . E.D!_Q.g__zrn~ Kod ~­
r::a~rJi"cei!_~_a. za~cementaciju (J<oji imaju v~c~_pr_<:iE9ljiwst}:;."..pcsle pn; g
kalje'E]a. u .i~-~I!l:~~~s~faJ.~- ~nTIJS:QugLjeriicnLmart-enzit, .a posle drugog
k:aijerija koJe je za jezgro nepotpuno, R.oreP. pomenutog martenzita,
~ niiliizi'ce"se' l.ferit. - - .. ·-- ··-····- - - -
f3~lli.llga varijanta ovog procesa termicke abrade nastaje ak.Q se k~­
Jjenje je~ra obavi sa temperature cementacije (direktno). Grafikon ove
ivarijante je prikazan na sl. D.2.18.
Direktno kal'en'e sa tern erature cementacije u ovakvoj varijanti,
kada s~ t!_"~Ze vi so...10.. -.!!:~ ..33-nic e o~o _!!!.f! 1~zgra _...QID.l!Q~. moguee je
samo koo procesa cementacije"K.Od 'Koga se 101(naugljenicenja moze
strogo kontrolisati i regulisati. Pored racionalnosti, ovom postupku se
pripisuje jos i smanjena kolicina preostalog austenita u tvrdom sloju
kod legiranih celika.
•.£;A]fQ_~e ~ostavljaju__ ED.:~!ili--~-<~:.h1~YLod_tYTclPg cementiranog...sloja..i
pretezno traZe dobre menanicke osobine jezgra komada, moz~_§SLQ!Javi.!i
samo jedno kaljenje, koje ti. najvecoj mer-i. ~odgo.vai'a~'Jeigru ll:_gm~i!a.-<,
~rna ovakvog postupka je data na sl. D.2.19.
107
 ,...,930°
kaljenje
,...820°

cemerltacija cementacija

150-180°C
otpustanje 'l f"
f" duboko kaljenje
Sl. D.2.18. Dvostruko kailjenje posile cementacije, pri cerruu je pl'V'O kaljenje sa a b·"
temperature cemen1acije.
Sl. D.2.20. Grafikon direktnog kaljenja sa teiiiiPerature cementacije (.puala lialija)
i Uil .prethodno hladenje u peci do temperature kaljenja (Jsprekidana
t Iinija): a) obican postupak J b) posUupak sa dubokim hladenjem.

850°-900°C
nema najpovoljnije osobine. Ipak, ovaj postupak ima velika preimucstva
(pored ekonomskog, zbog kratkoce procesa) jer dovodi do minimalnog
deformisanja komada, pa se tezi da se nedostaci ovog procesa otklone.
Glavni nedostaci struktura ·ez ra i veca kolicina re-
£Sta og austenita u tvrdom sloju. Umanjenje povecan)a rupnoce zrna-
cementacija
ca moze se P,_?Sf~:_~ iz6..9!~!!:1. t<:t.,.kvih legiran.m..~1!hl9l!, nis!:!.Jklon~ obr~~
zovanJu Tfrupno~~}"I1_~- :pri ~uz_£_1!1-~~~W..Y.®.J..1L!:!_~te~!!.12-.9.l oblasti ..Teza
~aciVanJu vr~mena zag~an)a u austemtnoJ-o'61asfi: 1 to
skracivanJem vremena cementaCIJe, sto se naj~
menom_g_~~ne cementacij~:--uasrranrrvank uvecane koliCine preostalog
austeiifta moze se postW_ rashlaalvanjem na temperatum ispad tempe-
'l" rature zavrsett~__mar~~i.toe transfprmacij.e_(dub.okim b]~gjem1._rui.
Ceiiiu dolazi do znatnog povecanja tvrdoc~ .J!Qyrsim!illg_slpia. balje se
Sl. D.2.19. Proces terrnicke obrade sa jednim .kaljenjem sa temperature koja od~ preporucuJe--aa·se'""KoJ:iiai]lpre"'KaiJellja u peCi za cementaciju rashlade
govara za jezgro komada. prvo do povg!i_l_!!~ temperature, sto ce d<:JE_rineti smanjen_ju unutras-
D]ih napona, naroCito kod delova ]ciwplixovanijeg. O:bLka. -

~reo~~!~~~£I:;.l~~f~~j!;}J}Ze_c{~ij~i:~al~~(~~\T~u5~0Mi~f:·
U ovom slucaju jezgro komada postaje sitnozrno, a povrsinski sloj
koji je kaljen sa temperature iznad SE u izvesnoj meri je pregrejan.
® U masovnoj proizvodn "i ostoji teznja da se uprosti postupak ter-
micke o ra e os cementaci·e rimenom samo "edna kal"en·a i to
~ktno sa tern erature cementac1 .. IAaJQ__ );!retbodno rashlade-
nie u pec1 za cemen~~- Grafikone za dve varijante ovog procesa
Pri:KazuJe ·srD":T:Lo·:--
Ovaj postupak se, uopste, maze primeniti samo ako se pretefuo
zah!eV'!__Q~redena otpornost ng_ abanje 3ovrsinskog sloja, bez strogih
zanteva za osobinama jezgra, koje ce pos e oval<vog kaljenja biti krup-
nozrno. Isto tako je i martenzit u povrsinskom sloju gruboiglicast, pa
108
U ovoqL.sluc~ se, uniesto dubokog hladenja sa vecom sigurnoscu,
p~j_1,1je meduzarenje (izmedu_cement~cije i kaljenja) koje se oba'::
lfa na temperaturi izmedu 600 i 6so·c u traJanJu oilava~d<nestcasova.
GllfJe_ izdvijanje fino dispeciovailifl:KaroRtcnzrastvora:;·-ame"ce-·rastvo:t
osiromaslti ·u saddajii"Ugljepi:lca·J::teg_!rJ(J:otili:::elemenaTii:::NalQliig!inu:~
iagrevanjem za kaljerije riastaje manje legir~~i ~11stenit, pa je dejstvo_
legifiijuCih elemenata· ~a stabilizadju auiit!!ilita irian]§~, "'Oval<vo---rrreau-
z~_tei1le:~-s~ obavlja cesto dva_E_Ut'!. Grafikoni tri varijante ovog postupka-
prikazani su-mi. sl. n.2:21~
109
 D.2.4. CEMENTACIJA CVRSTIM SREDSTVOM

Celicni delovi za cementaciju se pakuju sa ugljem u sanduke za

cementaciju koji se zatvoreni stavljaju u peei i zagrevaju na tempera-
turn iznad AJ. Fizicko-hemijski proces naugljenicenja je dovoljno ob-
jasnjen. Atomi ugljenika se ne dovode direktno u Fe kao cvrsta faza,
nego se to obavlja preko gasovite faze co, kao sto je vee receno:

C + 02 ~ COz,
~
COz + C +:! 2CO,
Fe + 2CO ~ CFe + C02,

pa se proces dalje nastavlja disocijacijom ugljen-dioksida.

Prema navedenim formulama za odvijanje ovog procesa dovoljno
cementacija mectu- je, pored gvoZda i ugljenika, prisustvo i izvesne kolicine vazduha koga
iarenje u hermeticki zatvorenoj kutiji uvek ima u dovoljnoj kolicini. U stvari,
za aktiviranje procesa dodaje se, osim uglja, i neki od karbonata kojih
vee ima u manjoj kolicini u ugljenu organskog porekla. Karbonati ubr-
~
zavaju obrazovanje ugljen-monoksida:

BaCOl ~ BaO + C02,

C02 + C ~ 2CO.
cementacija
Jedan primer sastava atmosfere u sanduku za vreme cementacije
dat je u tab. D.2.4, gde razliku do 100% cini azot.
y Tablica D.2.4.

Sl. D.2.21. Varijante termioke obra!de cementiranih delova sa medl!Zarenjem. Sastav sredstava Komponente atmosfere zapreminski %

Poslednja operacija termicke obrade cementiranih delova jeste, ne-

za naugljenicenje 0, co, co CH, H,
izostavno, nisko otpustanje.
70% eumrura
Kao rezime moze se dati pregledna sema uticaja vrste termicke 20% BaCO,
obrade na osobine cementiranih delova koju je nacinio A. Guljajev, 7% Na,CO,
a reprodukovana je u tab. D.2.3. 3% mazuta 0,18 0,2 26,6 0,3 17,1
80 6umm
20% BaCO, 0,97 32,8 16
Tablica D.2.3.

Vrsta Direktno kaljenje kaljenje sa temperature ispod A, Priprema za cementaciju

celika
povrsinski sloj jezgro povrsinski sloj jezgro
Priprema komada za cementaciju je gotovo ista kod svih vidova
ugljeniCni martenzit ferit i perlit martenzit ferit i perlit cementacije.
celik HRC 58 do 64 HRC 10 i karbidi HRC 10
HRC 58 do 64
Povrsinsko Ciseenje komada pre cementacije (uklanjanje ulja, oksi-
da itd.), iako uveeava troskove proizvodnje, ima smisla. Obicno se tvrdi
.Iegirani martenzit nrskougljenicni martenzi.t martenziot da prisustvo uobicajene prljavstine na povrisni komada nema uticaja
celik i karbidi martenzit i karbidi i ferit na dubinu cemenHranog sloja i liniju rasporeda ugljenika, ali je sasvim
HRC 58 do 64 HRC 25 do 35 HRC 58 do 64 HRC 25 do 35 sigurno da prljavstina moze izazvati rapavost povrsine ili njenu oksi-
110 lll
daciju. Stoga je ciScenje povrsine komada pre cementacije znak visoke
tehnoloske kulture proizvodnje.
Pre pakovanja u sanduke za cementaciju moraju se nekom od me-
toda zastititi one povrsine komada koje nece biti cementirane. Zastita
od cementacije moze se sprovesti na vise naCina od kojih ce najvazniji
biti ovde izneti. Neki od ovih postupaka su primenjivani i kod drugih
vidova cementacije.
1. Zastita mehanickom obradom. Mesta na komadu koja ne treba
da budu tvrda posle kaijenja ne obraduju se na ·definitivnu meru pre
cementacije, vee se na njima predvida dodatak za obradu koja se mora
obaviti izmedu cementacije i kaljenja. Tako se za vreme cementacije
naugljeniCi cela povrsina komada i pre kaljenja se obradom skida na-
ugljeniceni sloj sa onih povrsina koje nece biti tvrde posle kaljenja.
Dodatak na obradu u tom slucaju treba da bude 1,5 do 2 puta veCi
nego sto je dubina prodiranja cementacije. Slucaj ovakve zastite kon-
struktor bi trebalo da ima u vidu pri uoblicavanju komada, cime ce
znatno doprineti racionalnosti ovog postupka.
Taj postupak je prost i sasvim siguran ali, zbog prekidanja pro-
cesa obrade i prekidanja procesa termicke obrade, nije pogodan u ma-
sovnoj ili serijskoj proizvodnji.
2. Bakarisanje. Ovaj je postupak, kao i prethodni, primenjiv kod
svih vidova cementacije. Zastita povrsine od cementacije se obavlja
galvanskim nanosenjem bakra sa debljinom sloja 20 do 60 mikrome-
tara. Pri ovome se veca debljina zastitnog sloja uzima za vece dubine
cementacije. Dejstvo zastite zavisi u vecoj meri od gustine i kompakt-
nosti sloja nego od njegove debljine. U nekim slucajevima se preko
bakarisanog sloja nanosi jos jedan sloj olova u cilju uvecanja gustine
sloja.
Posto ovaj postupak zastite zahteva specijalnu opremu i odvojeno
odelenje, primenjiv je samo u velikoj proizvodnji.
Posle zavrsenog procesa cementacije bakarni sloj se moze ukloniN
galvanskim putem ili mehanicki (brusenjem ili peskiranjem).
Bakarisanje gubi efekat ako se u sredstvu za cementaciju nalazi
sumpor.
3. Prekrivanje aluminijumom. Metaliziranjem se nanosi aluminijum
na povr5inu komada koja se zasticuje debljinom sloja 0,3 do 0,5 mm.
Za vreme cementacije na povrsini komada nastaje sloj tvrdog alumi-
nijevog oksoida koji stiti povrsinu, ali se sa nje tesko moze ukloniti.
4. Metalni oklopi. Pogodno uoblicena povrsina moze se od cemen-
tacije zastititi oklopom nacinjenom od celicnog lima kojim se povrsina
pokriva, a hermetienost zastite se postize oblepljivanjem oklopa gli-
nom. Lim koji se koristi za ovu svrhu je debljine 0,5 do 1 mm. Primer
ovakve zastite je prikazan na sl. D.2.22.
112
b'
_11t-ffFFFRffl
c·1P11Jl1Jrr c
... . .
Sl. D.2.22. Za5ti1a od cementacije Sl. D.2.23. Za.Stita u,pa.k.ivanjem.
oklopom.
Ovaj postupak je pogodan u maloserijskoj proizvodnji.
5. Zastita navoja. Unutrasnji navoj se moze zastititi pogodnim vij-
kom koji se uvrne u rupu sa navojem a spoljni, ako nije mnogo duga-
cak, pogodnom navrtkom.
6. Azbestna zastita. Pogodan oblik povrsine omogucuje da se zastiti
namotavanjem azbestne trake prethodno okvasene vodom, a od odmo-
tavanja osigurane zicom.
7. Specijalnim postupkom upakivanja. U sredstvo za naugljenice-
nje se upakuje samo cleo komada koji treba da bude cementiran, a
drugi cleo komada se upakuje u samotno brasno kome je dodata mala
kolicina ugljenog praha, sto ce umanjiti oksidaciju povrsine. Samot se
u sanduku za cementaciju odvaja limenom pregradom od aktivnog
sredstva (sl. D.2.23).
Ovaj postupak nije povoljan za masovnu proizvodnju ne samo zbog
toga sto zahteva viSe rada, nego i zbog toga sto se ne moze spreciti
mesanje aktivnog sredstva i samota.
8. Zastitni premazi. Zastitno premazivanje povrsina koje ne treba
cementirati veoma je prost postupak. Na povrsinu komada se nanose
razne vrste premaza u tecnom stanju ili u obliku paste, pa se posle
toga suse. Nedostatak ovog postupka je u tome sto postoji opasnost
da premazana kora za vreme susenja ili kasnije, za vreme cementacije,
pukne, pa ce u tom slucaju gas prodirati kroz pukotinu do povr>isne
komada.
Prema nacinu zastitnog dejstva, mogu se premazi podeliti na tri
grupe: 1. premazi koji na povrsini komada pri visokim temperaturama
obrazuju staklastu koru nepropustljivu za gasove; 2. premazi koji sa-
8 Panteiic: Tehnologija ... 113
drie okside ciji je zadatak sagorevanje ugljenika koji prodire u C02 ~ 840
i 3. premazi koji na visokim temperaturama izdvajaju metal ili leguru
koja stiti povrsinu od cementacije.
Primer premaza prve vrste je:
II-
~~
~
fT I
I
---
/Y' - - - - j '
...

I
I
I
·1-~8,~MJ hl~~~--1
.
il!
'-245--j

.
~

12,5
~
t--0350

I ~. 12,5
50% talka, I !
I
I , 1(.5
25% kaolina, L -~ _)

25% vade i vodenog stakla koji se dodaje u koliCini koja ostvaruje - ;_?!!Li I
620 - - - ;

e
neophodnu konzistenciju. Slican efekat ima i premaz: t--660~ ~m~
90% samotnog brasna i .
10% praha od azbesta ~
koji se mesa sa vodom i koji je pogodan za zastitu rupa. .

Primer premaza druge vrste je: vo .

- 60% kvarcnog peska,
35% gline,
3% oksida gvoZda, Sl. D.2.24. Sandruci za cementacijru: a) normalan oblik, b) Olk!nugao i c) za vence
0,25% oksida titana i sa centrallinom SUIPljmom.
1,75% oksida magnezijuma.
Ovaj premaz se rastvara u vodenom staklu (tri dela smese i jedan Praksa je pokazala da je za normalan tok procesa neophodno da
deo vodenog stakla). se u sanduku nalazi:
Primer premaza trece vrste je: 10 do 20% sredstva za naugljenicenje i
70% hlorida bakra i 80 do 90% delova koji se cementiraju.
30% minijuma. lmajuCi u vidu specificne tezine (7,8 i 0,5) delova i sredstva delova,
treba da bude 20 do 30% od zapremine sanduka. Delovi se obicno tako
Rastvaranje ovog premaza do potrebne konzistencije vrsi se kalo- pakuju da zauzimaju 10 do 15% zapremine sanduka a sredstvo za na-
fonskim lakom. Na visokim temperaturama cementacije nastaju Cu i ugljenicenje 85 do 90%. Pri pakovanju delovi se postavljaju na dovoljno
Ph, koji u obliku legure formiraju zastitnu koru. medusobno rastojanje i rastojanje od zidova sanduka ili izmedu re-
Premazi se nanose na komad cetkom u sloju debljine 2 do 3 mm. dova, kao sto to prikazuje sl. D.2.25.
Premazivanje se maze vrsiti na sobnoj temperaturi ili u susari, a stav-
lja se jedan ili dva sloja.
Mali otvori mogu se zastititi bakarnim cepovima a veCi masom na-
Cinjenom od gline i azbestnog brasna. f . ~- ... '----=--=-:• ..:....;': ~ . :' ~.. ,.
Pakovanje delova
Delovi se pakuju najcesce u sanduke malih dimenzija (sl. D.2.24):
I:fS·il:J:j . :··}
400 · 350 · 250 mm.
Krupniji delovi okruglog oblika zahtevaju okrugle sanduke, dok
·-D~b~b:
-:-· : '' ......
' ,. :-- ' ... :,.,
') : - "";"

prstenasti delovi (na primer venae zupcanika) zahtevaju supalj cilin-

dricni sanduk sastavljen od dve koaksijalne cevi. Ovakvo prilagodavanje
sanduka obliku komada omogucuje da se 3 do 10 puta smanji kolicina
sredstva za cementaciju. Delovi koji su skloni krivljenju treba da se
pakuju u vertikalnom polozaju, ali, zbog otezanog pakovanja i neravno-
mernog zagrevanja, treba izbegavati sanduke velike visine.
Pri izboru oblika sanduka treba teziti da se smanji nepotrebna
zapremina, ali i da se obezbedi sto ravnomernije zagrevanje. Zbog ovo-
ga ce se oblik i dimenzije sanduka podesavati obliku i velicini zagrev-
nog prostora pe6i.
51. D.2.25. Raspored delova u .sandll!kiu.
Poredak upakivanja je sledeci. Na dno kutije se naspe sloj sredstva
za cementaciju 20 do 30 mm, pa se lako nabije i na njega se slaiu ko-
madi. Zatim ponovo dolazi sloj sredstva na dovoljnu visinu, uz lako
nabijanje, pa ponovo komadi itd. Poslednji gornji sloj sredstva treba
da bude deblji i da iznosi 35 do 40 mm jer on treba da kompenzira
sirenje delova za vreme zagrevanja. Zbog toga se cesto gornji sloj i ne
nabija, vee samo stresa udaranjem cekica po zidovima sanduka.

114 8* 115
 Za vreme procesa cementacije pozeljno je povremeno vr~~ci kon- cementacije, a koji se obicno ne navode. Pri izboru temperature treba
trolu naugljenicenja vadenjem za tu svrhu predvidenih probnih uzora- imati u vidu sledece elemente:
ka, naCinjenih od istog celika od kojeg su i komadi. Oni se stavljaju dubinu naugljenicenog sloja,
u sanduk za cementaciju tako da se mogu lako vaditi bez prekidanja maksimalni saddaj ugljenika u povrsinskom sloju,
procesa (sl. D.2.26). vrstu celika i
aktivnost sredstva za cementaciju.
Na osnovu navedenih elemenata izbor temperature vrsi se po is-
kustvu, po preporukama proizvodaca sredstva za cementaciju iii se od-
reduje probanjem. Postoji teznja da se temperature cementacije pove-
cavaju zbog ubrzanja procesa. Tako, ako se temperatura poveca od 910
na 950"C, brzina cementacije se uvecava za 20 do 25%. U ovom slucaju
postoji opasnost od suviSe velikog maksimalnog sadrlaja ugljenika u
povrsinskom sloju. Otuda se mora predvideti smanjivanje aktivnosti
sredstva za naugljenicenje, na primer, na taj nacin sto ce se regene-
racija upotrebljenog sredstva obaviti ne sa 25 do 30o/o novog sredstva,
vee ce se upotrebljenom sredstvu dodati samo 10o/o svezeg. Mada pove-
canje temperature ima za posledicu povecanje troskova za oddavanje
peCi i kraCi vek sanduka za pakovanje, ipak se ubrzani proces isplati.
Kod rada sa poviSenim temperaturama mora se obratiti veca painja
Sl. D.2.26. Postavljanje uzoraka za naCinu pakovanja jer postoji veca opasnost od deformisanja delova.
kontrolu l!laugljenicenja. PoviSene temperature mogu se koristiti samo za celike koji su manje
skloni obrazovanju krupnog zrna austenita.
Uzorak je obicno cilindricnog oblika precnika 10 do 15 mm i du- Kod temperatura cementacije nizih od 880"C trajanje cementacije
zine 100 do 250 mm. Uzorak se posle vadenja kali ina prelomu jednom je suviSe dugo, a pri jos nizim temperaturama moze doCi cak do raz-
od metoda meri dubina naugljenicenog sloja. U svakom slucaju, u san- ugljenicenja.
duku za cementaciju se mora nalaziti i jedan uzorak koji sluii za za-
vrsnu kontrolu posle obavljenog procesa cementacije. Poseban temperaturni rezim ima stepenasta cementacija koja sluii
za regulisanje najveceg saddaja ugljenika u cementiranom sloju uz ubr-
Parametri tehnoloskog procesa zavanje samog procesa. Prvi stupanj ove cementacije se vrsi na viSoj
temperaturi (950"C) a drugi na nizoj (850"C). Za maksimalni sadrzaj
Cementacija cvrstim sredstvom nije izucena u dovoljnoj meri, tako
da su glavni parametri procesa (temperatura, aktivnost sredstva i vre- mm/cas
me cementacije) velicine koje se utvrduju empirijski. a.~ ,_...........-----r------,-------...
Principi odredivanja temperature procesa izneti su u uvodu, a stvar-
ne preporuke su vrlo razlicite kod raznih autora, sto je vidljivo iz sle- .......
u
deceg pregleda: ~ 0,3 F// J "-
.,
I. Jenkins 850 do 950"C E 1//~
~ 0,2 ~~--P-...:;;::-----1------..J
A. Guljajev 900 do 95o·c
0
W. Ordinanz 880 do 900"C
~ r/?k"~~/7//571::: ~
.t:: (/ /
A. Samohocki 900 do 95o·c a,1
B. Zaharov 860 do 92o·c
V. Rajces 910 do 93o·c
I. Kamenicnim 900 do 950"C itd. trajanje cementacije pos/e
progrevanja sanduka
Ovakve razlike u preporucenim temperaturama sasvim su prirod-
ne, ako se ima u vidu koji sve elementi odreduju visinu temperature Sl. D.2.27. Zav.isnost srednjih brzina cemen·tacije od vremena.

116 117
ugljenika u povrsinskom sloju 0,8 do 1,1 %, ne racunajuCi vreme zagre- Ovako nastali Na2Si03 i Na20 isplivavaju na povrsinu kupatila u
vanja i progrevanja sanduka, bice potrebna sledeca vremena: obliku sljake koja se skida, tako da ostaje uvek tanak sloj koji stiti
sono kupatilo od oksidacije. Da bi se pojavila sljaka, mora se gornji
I stupanj II stupanj cleo kupatila dovoljno zagrevati, jer lako moze ocvrsnuti i na taj nacin
(950"C) (BSO"C) izazvati teskoce.
za dubinu cementacije 0,7 do 1 mm 1 cas 2 casa i'- Priprema kupatila se vrsi u dva maha. Prvo se u lonac stavlja sa-
za dubinu cementacije 1,1 do 1,5 mm 2 casa 3 casa. mo polovina neophodne kolicine sode i kuhinjske soli, pa se kupatilo
zagreva na 700 do 750"C. Zatim se stavlja ostatak ovih soli i zagreva
Brzina cementaoije od koje zavisi vreme u toku procesa je promen- na 850 do 920"C, pa se tek tada dodaje silicijum-karbid. Ako pri ovome
ljiva. Najveca je u pocetku i opada sa porastom saddaja ugljenika dode do penusanja kupatila, mora se smanjiti temperatura, kupatilo
u povrsinskom sloju. Kako se, prema V. Rajcesu, menja brzina cemen- promesati pa ponovo zagrevati. Silicijum-karbid se dodaje posle svaka
tacije posle potpunog progrevanja sanduka prikazuje sl. D.2.27. tri casa rada kupatila, a njegova koliCina se mora kontrolisati pre uba-
Orijentacione vrednosti vremena cementacije u cvrstom sredstvu za civanja svake sade celicnih delova za cementaciju. Utrosak sode i ku-
radne temperature od 910 do 930"C su, prema V. Rajcesu, date u tab. hinjske soli se kompenzira svakih 7 do 8 casova.
D.2.5. Delovi za cementaciju se pripremaju kao sto je receno kod cemen-
Tablica D.2.5. tacije cvrstim sredstvom. Sitni komadi se unose u celicnim korpama
u kupatilo, a krupniji komadi, kada je to moguce, vesaju se zicom.
Minimalna Ukupno trajanje procesa (casova) za dubinu sloja u mm Kod ovog postupka komadi se pre potapanja u kupatilo moraju pred-
dimenzija
st1JY!duka grevati na 300 do 400"C, sto ce sa sigurnoscu ukloniti vlagu sa komada
0,5 do 0,7 0,7 do 0,9 0,9 do 1,2 1,2 do 1,5
mm (voda neutralise kupatilo) i onemoguciti veliko hladenje kupatila.
100 4 do 5 5 do 6 6 do 7,5 7,5 do 9 Primer izvedenog postrojenja za ovaj postupak u fabrici Stanko-
150 4,5 do 5,5 5,5 do 6,5 6,5 do 8,5 9 do 11 normal u Moskvi prikazan je na sl. D.2.28.
200 5,5 do 6,5 6,5 do 7,5 7;5 do 9,5 10 do 12
250 6,5 do 7,5 7,5 do 8,5 8,5 do 10,5 11 do 14

D.2.5. CEMENTACIJA TECNIM SREDSTVOM

U ovom odeljku rec je o cementaciji (bez istovremenog nitriranja)

u toplim kupatilima bez cijanovih soli. Taj postupak nema veliku pri-
menu, a pogodan je za sitne komade i za male dubine naugljenicenog
sloja (0,2 do 0,5 mm).
U ovom slucaju nosilac ugljenika u toplom kupatilu nisu cijanove
soli vee jedinjenja koja ne sadde azot, kao na primer silicijum-karbid
(SiC). Sastav jednog takvog kupatila je sledeCi:
83 do 84% kalcinisane sode,
8 do 10% kuhinjske soli i
7 do 8% silicijum-karbida (SiC).
Aktivnost kupatila odreduje kolicina SiC, ali ona ne sme biti veca
od 8 do 9% jer ce se na ogledalu kupatila hvatati tvrda kora koja veoma
otezava rad. Kuhinjska so koci proces difuzije i stoga je ne sme biti
vise od 10%. Ona se dodaje u kupatilo zbog snizenja tacke topljenja.
Reakcija u OVOID kupatilu tece na sledeCi nacin:
2Na2C03 + SiC <! Na2Si03 + Na20 + 2CO + C.
Sl. D.2.28. Automansko postrojenje za cemen1aciju teenim sred:stvom: 1. pogon
Jmnvejera, 2. celiiooa ik:onpa za Jromalde, 3. trasa lk.a!l!Vejera, 4. lk.orpa za
izrucivanje 'lroma!da, 5. kada sa vodom za kaljenje, 6. vibJ:ator za ci.S-
cenje komada od soli, 7. kupathlo za cementacijiU i 8. kupatiio za pred-
grevanje.
Korak vesaljki za korpe na konvejeru je 2 m, a nosivost korpe je
70 kg komada za cementaciju. Konvejer se ne jrrece kontinualno vee
se, posle obavljenog procesa cementacije, pomera za jedan korak (na-
Cin rada konvejera »stop-start«). Za vreme cementacije od 20 do 26 mi-
nuta postize se dubina naugljenicenog sloja od 0,15 do 0,20 mm. Vibra-
tor slliZi za Ciscenje povrsine komada od zaostale soli, pri cemu se ko-

118. 119
 madi rashladuju do temperature kaljenja, posle cega padaju u korpu
potopljenu u kadi za kaljenje. Prevrtanjem ove korpe komadi se izba-
cuju iz kade za hladenje.
Zbog komplikovanog odriavanja sonog kupatila i neravnomerne
dubine cementiranog sloja opisani postupak cementacije ustupio je me-
sto postupku sa cijanovim solima.
D.2.6. CEMENTACIJA GASOVITIM SREDSTVOM
Cementacija gasovitim sredstvom ili, kako se kraee naziva, gasna
cementacija ima sve veei znacaj i postoji teznja da zameni sve ostale
vidove cementacije. Krace vreme !ripreme i cementacije (nema pako-
vanja delova, rad sa opt1malmm a tivitetom sredine za naugljenicenje)
niiU jedini razlozi za sve ceseu primenu ovog postupka. Glavn!!___Q!~­
no~LM~ne cem@J:~£~.Jsu.t_.t9.me_~t.o_ _pzu?JL.NQ.ill!.Cllost regulisanja
_iliiljenicnog potencijala atmosfere za vreme samo,g _Ef.g~~i~:-·ovaT-po­
teii.Ci]aTCa"Kza-vfeme-proces·a·-ne·-m.oraolil"K.onstli"ntan, vee se moze
menjati po zeljenom programu, sa ciljem da se proces naugljenicenja
skrati i dobije najpovoljniji raspored sadrzaja ugljenika u cementira-
nom sloju. Kod ostalih vidova cementacije ovo nije moguee. Tome treba
dodati i opstu mogucnost regulisanja procesa naugljenicenja variranjem
temperature procesa, sto se takode primenjuje kod gasne cementacije .
..liM U pogledu automatizacije procesa gasna cementacija je mnogo
bolje ispitana nego ostali vidovi cementacije. Gotovo celokupno teoret-
sko razmatranje procesa cementacije prikazano u odeljku D.2.2 odnosi.
se prvenstveno na gasnu cementaciju. Razlog za intenzivno istraiivanje
procesa cementacije lezi u temji da se stvori matematicki model cemen-
tacije, sto hi omogueilo primenu racunara za automatizaciju procesa.
Za matematicki model se mora poznavati analiticka veza izmedu fak-
tora koji uticu na rezultate naugljenicenja, bez obzira na to da li je
dobijena analitickim resenjem ili statistickim metodama za odredenu
oblast variranja parametara, pri cemu se regresionim polinomom aprok-
simira nepoznata funkcija sa unapred poznatom greskom.
kontrola sastava
atmosfer~
brzina difuzije
kontrola
vreme vremena
Sl. D.2.29. Serna mediusobnog dejstJva frukirora i II"e:ru1tata procesa cernentaclje.
120
Drugi je vaian Cinilac za uvodenje automatizacije moguenost me·
renja i regulisanja pojedinih faktora. U ovom pogledu postoje jos uvek
lutanja, ali i resenja koja se vee mogu primenjivati.
Na sl. D.2.29 prikazana je sema dejstva pojedinih faktora i rezul-
tata procesa. Strelice izmedu njih pokazuju matematicke veze.
Iz sastava atmosfere i za odredenu temperaturu moze se dobiti po-
datak o aktivnosti i ugljenicnom potencijalu atmosfere. Temperatura
za odredenu vrstu celika odreduje brzinu difuzije. Ugljenicni potencijal
je merilo aktivnosti atmosfere za jedan odredeni celik, pa stoga odre-
duje brzinu naugljenicenja koja je istovremeno funkcija dubine cemen-
tacije (odnosno maksimalno dozvoljenog sadriaja ugljenika u povrsin-
skom sloju). Brzina naugljenicenja koja se kontroliSe sastavom gasa,
brzina difl!zije i vreme koje se kontrolise utvrduju osnovne velicine
koje, preko matematickog modela difuzije, odreduju raspored sadriaja
ugljenika u povrsinskom sloju. Prema tome, memoriji racunske masine
se daju kao polazni podaci: difuziona sposobnost, sastav gasa i vreme,
a masina odreduje raspored saddaja ugljenika.
Kod matematickog modeliranja difuzije mora se imati u vidu njena
zavisnost od temperature i vremena. Matematicke zavisnosti se uprosea-
vaju odriavanjem konstantne temperature procesa i konstantnog sa-
stava atmosfere, sto je i najcesei slucaj.
Gasna atmosfera za naugljenicenje
Razne vrste atmosfera koje se koriste za naugljenicenje mogu se
podeliti na cetiri grupe: a) zemni gas, b) endogeni generatorski gas -
endogas, c) egzogeni generatorski gas - egzogas i d) gas - nosac, akti-
viran nekim tecnim sredstvom. Ova podela nije nacinjena po jedinstve-
nom kriterijumu, ali je povoljna za razmatranje gasnih atmosfera za
cementaciju.
Teorijsko razmatranje gasnih atmosfera preko jednacine elemen-
tarnih reakcija pojedinih komponenti koje cine posmatrani hemijski
sistem, kao sto je to ucinjeno za ravnotezna stanja u odeljku D.2.2,
retko se moze direktno primeniti kada se traii odnos sastava atmosfere
i zakonitosti naugljenicenja odredene vrste celika. Prvi razlog za ovo je
komplikovani sastav atmosfere cije se sve elementarne reakcije ne mo-
gu obuhvatiti, a, pored toga, i nemaju isti znacaj. Pomenute jednacine
ne daju sud o kinetici procesa naugljenicenja vee opisuju ravnotezna
stanja pri kojima je brzina reakcija jednaka nuli. Stvarni odnos sa-
stava atmosfere mora biti van ravnoteznog polozaja da hi reakcija
naugljenicenja tekla konacnom brzinom, kao sto je to vee receno u
odeljku D.2.2.
Primena zemnog gasa
Vrlo pogodno sredstvo za cementaciju je zemni gas koji saddi veCi
procenat metana (80%). Izucavanje primene zemnog gasa je od poseb-
121
 nog interesa za nasu industriju zbog ekspanzije primene zemnog gasa. odredenoj temperaturi - sadr:laja vodene pare u atmosferi sto, u kraj-
Zemni gas je pogodan ne samo zbog ekonomskih razloga vee i zbog kon- njoj liniji, oznacava odredeni odnos zemnog gasa i vazduha za sagore-
stantnosti hemijskog sastava, ako je iz istog izvora. vanje kojim se reguliSe sadr:laj pare u atmosferi. Primer ovakvog empi-
Dejstvo naugljenicenja zemnog gasa zasnovano je na reakciji meta- rijskog odnosa prikazan je na sl. D.2.30.
na sa kiseonikom iz vazduha u procesu sagorevanja koje se mo:le obaviti
u raznim odnosima gasa i vazduha:
°C I c;;;;;:: I • I I I I i I

CH4 + 0,5 · (Oz + 3,8 · Nz) ~CO+ 2Hz+ 1,9 · Nz,

CH4 + 1 · (Oz + 3,8 · Nz) ~CO + HzO + Hz + 3,8 · Nz,
CH4 + 2 · (Oz + 3,8 · Nz) ~ C02 + 2H20 + 7,6 · N2 itd.

Prve dve napisane reakcije predstavljaju nepotpuno sagorevanje

zbog male koliCine kiseonika. Produkti poslednje napisane jednacine
(koja predstavlja reakciju potpunog sagorevanja sa teorijski potrebnom
koliCinom kiseonika), kao sto su C02 i H20, obrazuju reakciju razuglje-
nicenja:
H20 + CFe+!CO + Hz ili
C02 + Cp.~2CO,
pa stoga koce dejstvo naugljenicenja ako se nalaze u atmosferi. Sarno
kada postoji manjak vazduha u odnosu na kolicinu koja je potrebna,
moze - zbog nepotpunog sagorevanja - nastati CO preko kojeg se
obavlja naugljenicenje. Stvarni proces nepotpunog sagorevanja se raz-
likuje od opisanog jednacinama utoliko sto i pri nepotpunom sagore-
vanju, pored CO i H2 kojih je znatno vise, nastaje izvesna mala koliCina
C02 i HzO.
Ukoliko je veca koliCina vazduha za sagorevanje, bice u produkti-
ma sagorevanja veca koliCina vodene pare i ugljen-dioksida, tako da se
regulacijom koliCine vazduha za sagorevanje moze regulisati kolicina
ovih gasova, a preko njih i kocenje ili aktiviranje procesa naugljeni-
cenja. Ako se proces sagorevanja obavlja sa toliko malom koliCinom
vazduha da je neophodno dovodenje toplote spolja da bi se proces oba-
vio (endotermna reakcija), nastace velika kolicina CO u odnosu na C02
i H20, pa se takav gas, zbog prirode procesa, naziva endotermni gas ili
skraceno endogas. Posto se kocece dejstvo vodene pare i ugljen-dioksida
moze izraziti njihovom kolicinom, to se merenjem njihovog sadr:laja u
atmosferi mo:le dobiti slika o aktivnosti atmosfere za naugljenicenje.
Kako kod endogasa zbog nepotpunog sagorevanja jednom odredenom
sadriaju C02 odgovara uvek ista koliCina HzO utvrdena reakcijom:
C02 + Hz+!HzO + CO,
to je dovoljna kontrola samo jedne od komponenti, sto se obicno Cini
odredivanjem kolicine HzO preko merenja tacke rose. Ova tacka pred-
stavlja temperaturu na kojoj pocinje kondenzacija vodene pare u datom
sistemu. Tako se empiricki moze odrediti ravnotezni odnos izmedu
sadr:laja ugljenika u celiku - ugljenicnog potencijala i tacke rose na
122
".,
0
....
Sl. D.2.30. ~
~
BmpirijiSik.i. odnos rav-
note2mih sa!driaja ug!je-
llliika u ce1ilkn.t u za'Vis-
nosti od taoke rose i
temperature •!rod endo- -20~~~~~--~-L~~~~
gasa. 0,4 . 0,6 0,8 %C
Ako se kolicina vazduha za sagorevanje poveca toliko da je nastala
toplota reakcije dovoljna za odrfavanje potrebne temperature za sago-
revanje (tj. ako je proces egzotermni), nastace egzotermni gas ili egzo-
gas. Karakteristika ovog gasa je vece prisustvo vodene pare i ugljen-
-dioksida, sto jako smanjuje aktivnost atmosfere, pa je neophodno nji-
hovo odstranjivanje iz atmosfere.
Zemni gas se moze primeniti za obrazovanje atmosfere za nauglje-
nicenje na tri nacina: nepripremljen - direktno pustan iz cevovoda u
zatvorenu komoru peci, kao endogas i kao egzogas.
Primena nepripremljenog zemnog gasa direktnim dodavanjem u
pee ne moze se smatrati racionalnim procesom zbog viSka metana u
odnosu na vazduh. To dovodi do cadenja povrsina komada, sto moze
izazvati potpuno prekidanje procesa cementacije. Ovo je redovan slueaj
ako se cementacija obavlja u komornim ili mufolnim pecima sa preki-
dnim radom. U slucaju cementacije u peCima sa kontinualnim radom,
kod kojih se u odredenom ritmu otvaraju i zatvaraju vrata, sto omogu-
cuje ulaz odredene koliCine vazduha, ovakav proces se moze voditi raci-
onalno.
Primer primene ovakvog prostupka opisao je M. Brachaczek (Der
Maschienenbau, 1963, sv. 7), koji je istra:livao optimalan odnos kolicine
gasa i zapremine prostora peCi za cementaciju kontinualnog dejstva
(tab. D.2.6).
Kolicina zemnog gasa odredivana je srazmerno veliCini mufole peei,
pa je na taj nacin odredivan odnos gasa i vazduha. Brahacek je u ovom
slucaju nasao da je najpovoljniji odnos gasa i vazduha 2: 1, pri kome
se postize njveca dubina zone sa eutektoidnom strukturom. Pri veeem
123
 Tablica D.2.6. trebne za potpuno sagorevanje). Reakcija nepotpunog sagorevanja se
obavlja u prisustvu katalizatora i uz dodatno zagrevanje na potrebnu
Odnos Utrosak temperaturu. Pre uvodenja u pee za cementaciju ovakav gas se hladi.
gasa lfcas po Sastav gasa u %
zemnog U ovakvom stanju endogas ima nizak ugljenicni potencijal i ne koristi
gasai jednom Utru co, co CH, H, H,O N, 'e za cementaciju. ImajuCi u vidu reakcije:
vazduha zapremine peci
0,5 10 0,4 14,7 5,8 38,2 1,2 39,7 CH4 + H20 ~ CO + 3H2 i
20 0,4 15,2 6,0 38,0 1,3 39,1 CH4 + C02 ~ 2CO + 2H2,
--···
10 0,2 16,2 7,8 41,6 1,7 32,5 iz generatora endogasu pre uvodenja u pee dodaje se izvesna mala ko-
20 0,3 15,8 8,2 40,5 1,5 33,8 licina zemnog gasa, sto treba da aktivira atmosferu. U tom slucaju se
variranjem kolicine zemnog gasa reguliSe tacka rose a time i ugljenicni
2 10 0,2 17,1 8,1 42,5 1,8 30,5 potencijal atmosfere. Postrojenje za razvijanje endogasa prikazano je
20 0,2 16,8 8,6 41,8 2 30,6 na sl. D.2.32.
3 10 0,1 18,4 9,2 48,8 1,7 21,8 IV

20 0,2 18,2 9,8 48,4 1,9 21,5

4 10 0,1 19,2 10 49,8 1,9 19
20 0,1 19,1 10,4 49,7 2 18,7
Sl. D.2.31.
Sema!tski prilkaz peCi za
cementacirju: 1. spoljna
vrata, 2. ~U~IDVJ-asnja
vrata, 3. grejni elemen-
ti, 4. oz,~d peei, 5. mu-
fola od vatrostal<nog ce-
lika, 6. termoelement,
7. gasna zavesa, 8. zleb
za .jstresanje, 9. diza!.ica
za vadenje •komada iz
kade za :ka!Ijenje, 10.
mlazmica za -razbrizga-
vanje ulja, 11. -kada
s uljem, 12. elektromo-
tor, 13. ventilator, 14.
hlad:njak za ulje, 15.
pu.mpa za 1\l'l.:je i 16. fil-
tar za ulje.
(
t
J: ' t i
~
·13 . f-x..i..x...J.._-;-
9 -·-
/
Sl. D.2.32. Serna generatora za endogas uz mesa.nje sa zemnirm gasom: 1. reduk-
cioni ventil, 2. pov.ratni ventrl, 3. elektrormagnetni ventil, 4. redukcioni
ventil, 5. vazdusni .mtar, 6. prolazmi ventil, 7. merac protoka, 8. vakuum-
na pumpa, 9. uljni fHtar za izjednacenje -pritiska, 10. hvatae plamena,
11. retorta sa katalizatorom, 12. ele:ktro-pec, 13. grejni elementi, 14. pri-
bor za merenje iempera~ure, 15. hidirostaticki manometar, 16. ·trohodi
ventil, 17. hladnja:k, 18. prelilv vode, 19. oovajac vode i 20. ga!Sni plamen;
I zemni gas, II vazdruh, III zemni gas i vazduh, IV gotova atmosfera
i V voda.

odnosu nastaje cadenje koje smanjuje brzinu cementacije. Na sl. D.2.31 Mesavina endogasa sa metanom omogueuje tri vee navedene ele-
prikazano je ispitivano postrojenje (retortna pee sa direktnim kalje- mentarne reakcije koje dejstvuju u smeru naugljenicenja:
njem).
Direktno dodavanje nepripremljenog zemnog gasa u pee za cemen- ~~~+~ (1)
taciju pogodno je jedino zbog toga sto nije potreban specijalan genera- ~+M~OO+~i (2)
tor za pripremu gasa. Inace, regulacija procesa je relativno teska. ~+m~~+a (3)
Kod primene zemnog gasa u obliku endogasa priprema se vrsi u
specijalnom generatoru u kome se obavlja nepotpuno sagorevanje me- Aka bi se zelela procena verovatnoee kojom ee po svakoj od nave-
savine gasa i vazduha (kolicina vazduha je obicno 25%. od teorijski po- denih reakcija teCi proces, treba uporediti termicki potencijal svake od
124 125
njih. Vecu verovatnocu ima reakcija sa nizim termickim potencijalom. co COz Hz CH4
Velicina termodinamickog potencijala reakcije odreduje se jednacinom: 10 do 12% 5 do 6% 13 do 15% manje od 1o/o
A.G = -lg Kp · 4,575 · T (Kcal/mol), Ovakav gas se ne moze koristiti zbog velikog saddaja pare i ugljen-
-dioksida, te se pre uvodenja u pee mora preCistiti od ovih gasova. Po-
gde je KP - konstanta ravnoteze reakcije, a T - temperatura u "K. sle ovakvog preciScavanja sastav gasa bice sledeCi:
Zavisnost termodinamickog potencijala tri pomenute reakcije od tem-
perature data je na sl. D.2.33. co COz Hz Nz
10 do 12% 0,5°/o 13 do 15°/ ostalo
kcai/Mol
Primer generatora za proizvodnju egzogasa prikazuje sl. C.92.

Ostali gasovi i goriva

]. 20
u Produkti nepotpunog sagorevanja u generatorima i drugih gorivih
c:
~ gasova mogu obrazovati atmosferu za naugljenicenje. Takvu primenu
0
Q,
i imaju, na primer, svetleCi gas, propan, pa i tecna goriva - alkohol itd.
Kod goriva koja, pored ugljenika i vodonika, sadde jos i kiseonik, za
:.i 0
'U nepotpuno sagorevanje je potrebna jos manja koliCina vazduha:
·e
IJ n x·n n
.~
CnHxnOyn + 2(1- y) (02 + 3,8 N2)_.. n CU + 2 · H2 + 2 (1-y) ·3,8·N2
"8-zo
~ a kod ugljovodonika:
~

n x·n n
-1.0 Sl. D.2.33.
V•rednosti termoclina- CnHxn+2·(02+3,8·N2) -+nCO+ 2 · H2+ 2 ·3,8·N2.
mick;ih potencijala za
0 '00 800 1200°C reakcije (1), (2) i (3). Gasovita atmosfera se i u ovom slucaju moze obrazovati na ista tri
naCina kao u slucaju zemnog gasa, sto se vidi na semi u tab. D.2.7.
Iz slike se vidi da u oblasti radnih temperatura cementacije postoji Tablica D.2.7.
najveca verovatnoca da ce se proces odvijati po jednacini (3), zatim po
jednaCini (2) i znatno manje po jednaCini (1). Stoga je dodatak metana Bez pripreme Egzogas Endogas
u endogas od odlucujuceg uticaja na aktivnost, a regulacija ugljenicnog
potencijala variranjem koliCine dodatnog zemnog gasa najpovoljnija. sagorevanje u generatoru u generatoru
Pri ovome je dodavanje ograniceno samo na koliCine koje zadovoljavaju Priprema naknadna ourada uklanjanje hla4enje
reakcije (2) i (3), jer ce dodavanje vece kolicine dovesti do cadenja. gas a H,O i CO,
Industrijski generator za proizvodnju endogasa prikazan je na -ravnotezno stam.je ilspod
sl. C.91. pre dodira ikomada temperatu~e
,iznad temperatlllre
:naugljenicenja
Ako se kolicina vazduha za sagorevanje u generatoru poveca na za cementaciju naugljeni.cenja
60 do 90% od potrebne teorijske kolicine za potpuno sagorevanje zem- osobine naugljenicerrje pr.i CH, i CO co co
nog gasa, postize se egzotermno sagorevanje, pa ce se temperatura raspadam.ju
procesa postiCi samo od razvijene toplote pri sagorevanju. Produkti
merenje na ulazu H,O i CO, H,O .i'Ji CO,
ovog sagorevanja Cine egzotermni gas iii, krace, egzogas. akt.ivnost.i u pee
Za koeficijenat koliCine vazduha za sagorevanje 0,6 (tj. 60% od --~--------------------~-----=~~~
teorijski potrebne kolicine za potpuno sagorevanje) nastace produkti atmosfere u samoj H,O ill CO, H,O ill CO,
peCi
sagorevanja sledeceg sastava:

126 127
 Nakapavanje tecnog goriva Konstante ravnoteze za reakcije (1), (2) i (3) su:

U do sada opisanim slucajevima gasne atmosfere za njeno nasta- Pco2·a,

janje u obliku i na nacin pri kome se moze vrsiti regulacija procesa Kt = p2
co
neophodan je generator. Izuzetak je direktna primena gasa bez pripre-
me, ali u ovom slucaju nema mogucnosti za regulaciju. Visoka cena P2H2•0c
generatora, njegovo delikatno oddavanje (hermeticnost), kao i potreba
Kz = p
CH4
,
za strucnijom radnom snagom uslovili su trazenje resenja za obrazo-
vanje gasne atmosfere direktno u peCi bez generatora. Kod takvog re- PcorPH2
K3=
senja je neophodno da postoji moguenost regulacije. Pco·PH2o
Nakapavanje tecnih ugljovodonika - terpen, benzen, alkohol, gli- Iz vrednosti za Kt i K3 dobija se:
kol, keton, benzin itd. specijalnim kapalicama koje se mogu regulisati
jedno je od vee ostvarenih resenja. Ovo nakapavanje vrsi se direktno IG Pea· PH2
u pee za vreme procesa cementacije koja se pri tome ne otvara. Uglje-
a,=--. .
K3 PH2o
nicni potencijal atmosfere u ovom slucaju reguliSe se brzinom kapanja
i lako se moze izbeei suvise aktivna atmosfera i nastajanje cadi. Protiv Iz izraza za a, vidi se da se kontrolom sadriaja HzO iii tacke rose
nastajanja cadi dejstvuje i cirkulacija atmosfere u peCima sa prekidnim moze meriti ugljenicni aktivitet, odnosno ugljenicni potencijal atmo-
radom, koja se izvodi pomoeu ventilatora. Kod peei sa kontinualnim sfere. Kao sto je vee receno, na tok reakcije utice se regulisanjem ko-
radom, kod kojih se u odredenom ritmu otvaraju i zatvaraju vrata iii liCine vazduha, tako da je tacka rose na jednoj odredenoj temperaturi
koje imaju pretkomoru, mora se dodavati visak goriva, zbog cega se zavisna od odnosa vazduh: gorivo (sl. D.2.34).
u nekim zonama peCi ne maze izbeCi cadenje. Kod ovih peCi se raspr-
sivanje tecnog goriva i njegovo mesanje sa atmosferom obavlja gorio- oc
nikom kojim se gorivo uvodi u pee.
Drugi postupak direktnog nakapavanja tecnog goriva kod peei sa 20
kontinualnim radom je koriseenje gasa-nosaca u koji se dozira tecno
gorivo (na primer azot iii svetleCi gas). Umesto ovakvog gasa-nosaca,
moze se koristiti postupak sa dva tecna goriva. Jedno od njih obrazuje 10
gas-nosac (na primer metana!) koji se kapanjem izopropil-alkohola ak-
tivira. U ovom slucaju je tacka rose, takode, merilo ugljenicenog poten- ".,
cijala atmosfere. eo
Kao primer koji ee ilustrovati teoretsko tretiranje i ispitivanje 0
;5
atmosfere nastale nakapavanjem tecnog goriva izopropanola direktno 0
u pee prikazani su rezultati ispitivanja koje su objavili J. Bello i sarad- .... -10
nici (HTM, 1967, sv. 1, str. 37). Oni su u pee dodavali izopropanol u Sl. D.2.34.
mesavini sa vazduhom. Kolicinom vazduha regulisana je atmosfera. Re- Tacka rose u zavisnosti
akcija nepotpunog sagorevanja tekla je po sledeeoj jednaCini: -200,-' 0,6 0,8 1,0 1,2 od odnosa vazduh : go-
t~:ivo na temperal!Uri od
Mota 0 2 u vazduhu 92S"C.
CJ!10H + x · (0,21 Oz + 0,79 Nz) ~a C + b CO + c COz + d CH4 + e Hz + ·odno s
Mota C3 H 7 OH
+ f HzO + 0,79 · x · Nz. U ovaj odnos, za mogucnost rukovanja procesom potreban je jos
Izmedu produkata nepotpunog sagorevanja mogu nastati sledeee podatak o odnosu tacke rose i ugljenicnog potencijala za odredenu
reakcije: vrstu celika (sl. D.2.9).
U jednom drugom primeru, koji su objavili P. Kaczala i saradnici
~~m+~ (1) (Revue de Metallurgie, 1970, sv. 11, str. 931), prikazan je nacin pripreme
empirijskih podataka u slucaju komplikovane hemijske reakcije u gas-
~~~+mi (2)
noj atmosferi, sa ciljem ostvarenja regulacije atmosfere. Ovde je gas-
m+~~m+~ (3) -nosac imao sastav:
128 9 Pan:telic: TehiWlogija ... 129
Nz = 46%, CO= 21%, Hz= 31%, COz = 0,6%, HzO = 0,6%, CH4 = 0,6%. 901). Cementacija je obavljana na 900"C za potrebnu dubinu cementa-
cije DC= 0,8 mm pri Coc = 0,35%. Cementacija je izvedena sa dva razli-
Aktiviranje je obavljeno propanom (CJHs). Reakcija je u ovom slucaju cita ugljenicna potencijala atmosfere. u prvoj fazi ugljenicni potencijal
tekla po jednacinama: atmosfere iznosio je CAl = 1,15%, koji je neposredno ispod granice cade-
nja. Zavrsna faza cementacije je obavljena sa potencijalom CAZ = 0,8%.
2C3Hs-+ 2CzH4 + 2CH4, Autor je varirao vreme difuzione faze u odnosu na celokupno vreme
2CH4 ~ CzH4 + 2Hz. cementacije i rezultati su prikazani na sl. D.2.35.

Pri ovome treba imati u vidu kocecu reakciju vodenog gasa:

adsorbciona faza ... .". :..' ~asa
COz +Hz~ CO+ HzO,
ifuziona faza ... - ...... 0,2 casa
Cije su komponente uvek prisutne u atmosferi. Imajuci u vidu znacaj cA,= 1,1s
rifuztona faza . . -- ....... 0,, lasa
etilena za aktivnost i kocece dejstvo COz i HzO, autori su za empirijsko
odredivanje ugljenicnog potencijala usvojili argument: ifuziona faza .. .. _...... 0,8 casa
ifuziona· fazo. _. _...... .. 1,2 t!osa
C2H4
adsorpciona faza._. - ... . 5 cas·
COz HzO
difuziona faza: ·-. _ ......2,5 la5a
koji karakteriSe sastav atmosfere. Za ovakav argument su postavili
funkciju sledeceg oblika:
C2H4 ]n
CA = a [ COz · HzO '
gde su a i n konstante koje zavise od vrste celika (za neke vrste celika
za cementacije date su u tab. D.2.2).
Programirana izmena ugljenicnog potencijala
Lako regulisanje gasne atmosfere za vreme procesa cementacije
omogucuje menjanje njene aktivnosti da bi se postizali optimalni uslovi
cementacije u pogledu trajanja procesa. Jos vainije je to sto se prome-
nom aktivnosti moze uticati na oblik krive raspodele sadrfaja uglje-
nika i na taj nacin postiCi najpovoljniji oblik. Obicno se prva faza ce-
mentacije vodi maksimalnim ugljenicnim potencijalom kod kojega jos 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 7,2 mm
ne dolazi do cadenja. u prvoj fazi preovladava proces adsorpcije, tako da
se jako ubrzava naugljenicenje i ugljenik se nagomilava u povrsinskom Sl. D.2.35. Narugljenicenje .sa dva ugljeniooa potenci:jala prema J. Wi.innirngu.
sloju i iznad zeljene kolicine.
Druga, zavrsna faza procesa vodi se pri ni:lem potencijalu, koji je Iz rezultata na slici vidi se da je u ovom slucaju bilo najpovoljnije
upravo jednak zeljenom sadrzaju ugljenika u povrsinskom sloju. U ovoj trajanje difuzionog perioda, kada je iznosilo 5 do 15% od ukupnog
fazi, koja moze da nosi naziv difuziona faza, odvija se prenosenje uglje- vremena.
nika u dublje slojeve. u tankom povrsinskom sloju doCi ce cak do Kombinovanje najpovoljnijih uslova cementacije moze se vrsiti i
razugljenicenja do zeljenog sadrzaja, koji predstavlja ravnotezni sadr- variranjem temperature procesa, jer se njom moze regulisati i difuzija
zaj u odnosu na aktivnost atmosfere, tako da ce tangenta na liniju i adsorpcija. Ovo je narocito povoljno ako se resenje podesi tako da
rasporeda sadrfaja ugljenika na samoj povrsini biti horizontalna (sl. zavrsna temperatura procesa odgovara temperaturi kaljenja u slucaju
D.2.7), sto je najpovoljniji raspored. Princip ovoga postupka moze se direktnog kaljenja. Tako se u navedenom primeru moze prva faza pro-
pratiti na primeru koji je obradio J. Wtinning (HTM, 1968, sv. 2, str. cesa voditi na 900"C a difuziona faza na temperaturi od 860"C. Ako u

130 9* 131
ovom slucaju prva faza traje 3,6 casa a druga 0,8 casova, postize se isti
rezultat kao pri samom variranju atmosfere. 2(CA- CJ) lfr;
Postoji razumljiva teznja da se teorijskim putem nadu najpovolj- c1 = )'[ yr;·
niji rezimi cementacije u slucaju menjanja ugljenicnog potencijala at- a odavde je:
mosfere. J. Wiinning je nasao u svom slucaju da se pri promeni poten- 2
cijala atmosfere postizu optimalni uslovi ako je vreme difuzione faze 't2 = 4(CA-CJ} . ft. (3)
oko 10% od ukupnog, ali to nema opstu vainost. rc2C2t
Ako se sa 'tt obelezi vreme trajanja prve faze a sa -r2 trajanje dru- Posto je za 't2 = 0 raspored sadriaja ugljenika definisan sa C =
ge faze, bice ukupno vreme: = f(x,-rl),
to je u toku prvog perioda vee nastao raspored ugljenika po
dubini, pa ce zbog toga stvarno vreme biti krace za neko vreme 't"J.
r'u = 't( +-r2. Prema tome, ukupno vreme bice:
Za odredivanje vremena prve faze moze se koristiti resenje Fickove 't"u = 't! + 't"2- 't"J.
diferencijalne jednaCine za najprostiji slucaj krajnjih uslova i za una- Kozlovski je probanjem nasa-ada vreme razlike iznosi:
pred zadati maksimalni sadriaj ugljenika u povrsinskom sloju:
C-CJ ( x ). 't"J = 0,6. 't(
2· = erfc (1)
CAt-CJ 2· v:Dr; pa je: -r. = 0,4 · "1 + "2, gde se "'' i 't2 racunaju iz formula (1) i (3). Pri-
U drugoj fazi naugljenicenja menjaju se pocetni uslovi koji su sada: kazani rezultati se odnose na jedan definisan slucaj sa CA- Ci = 1,3%
-r1 = 10 casova, D = 1 · 10--'~ cm / sek i 93o·c. Ova metoda se moze kori-
2
za 't2 = 0 ... C = f(x) (ovu funkciju definise resenje diferencijalne
jednacine (1), a za -r2 > 0 ... C = f(x,-r2). Ako se ovome dodaju i uslovi stiti pod uslovom da se za svaki konkretan slucaj odredi posebno vreme
da je -r'u minimum, kao i uslov da je: razlike 'tJ.

[-dC]
dx
-0
x=O-
1
Za.Stita povrsine

sto je uslov ·da je tangenta na liniju raspodele ugljenika za x = 0 hori-
zontalna, oCigledno je da nema analitickog resenja problema.
I. Kozlovski (Metallovedenije 1 termiceskaja abrabotka, 1965, sv.
10, str. 7) predlozio je nacin odredivanja optimalnog vremena cemen-
tacije sa dva razlicita ugljenicna potencijala. Za ovu svrhu je posao od
pretpostavke da je koliCina ugljenika uneta u prvoj fazi cementacije
koncentrisana u samom povrsinskom sloju. Ova koliCina ugljenika
Kod gasne atmosfere zastita povrsina koje nece biti cementirane
teza je nego kod ostalih postupaka zbog vece aktivnosti atmosfere za
naugljenicenje, a i zbog hemijskog dejstva uvek prisutnog vodonika go-
tovo na sve premaze koji se koriste kod cementacije cvrstim sredstvom.
Najsigurniji postupak zastite je nanosenje sloja bakra elektrolit-
skim putem ako je naneti sloj dovoljno kompaktan, sto se moze postiCi
jedino brizljivim ciScenjem povrsine pre galvanizacije i primenom poseb-
nih postupaka galvanizacije (protocni elektrolit). Ovaj postupak ima

v
iznosi:
nedostataka kod zastite malih povrsina na veCim komadima, iii ako
Q. = 2(CA- Cj) . D~ ft . se povrsina koju treba zastititi nalazi na sredini komada, iii ako je to
neka unutrasnja povr8ina.
Umesto bakarisanja, mogu se primenjivati i razliCiti premazi od
Dalje se koristio resenjem diferencijale jednacine Ficka iskazanim pre- kojih je nekoliko dato u tab. D.2.8.
ko kolicne ugljenika: Dobra zastita moze se postiCi pravilnim nanosenjem premaza, a
x• u tezim slucajevima moze se izvesti i dvostruka zastita: bakarisanjem
Qo -4D·-r"· (2) pa zatim premazivanjem.
C-Ci = V rr·D·r2 e · · · · · · Komadi se stavljaju u peCi za cementaciju pomocu specijalnih pri-
bora cija konstrukcija, u zavisnosti od oblika komada, treba da zado-

vt;" ---
Zamenom se dobija:
x• volji sledece uslove:
2(CA-CJ) da se maksimalno koristi radna zapremina peCi;
C-C·1 = - · e 4D·Tz
n r2 - da bude lako i brzo postavljanje i vadenje delova sa pribora;
Na kraju drugog perioda sadriaj ugljenika u povrsini za x =0 - da se priborom obezbedi dovoljan meduprostor izmedu komada
iznosi: i delova pribora, sto omogucuje neometano strujanje gasova;

132 133
 - da bude sto je moguce manje deformisanje komada;
- da se pribor posle vise uzastopnih zagrevanja ne deformiSe;
- da se omoguCi sarfiranje komada odjednom i
- da se omoguCi kaljenje neposredno posle vadenja iz peCi zajedno
sa priborom.
Tablica D.2.8.

Komponente premaza Sadrzaj Primedba

o/o
tal'k 70 rastvoreno u vodenom
kaolin ----------,;3,.;.0-- ·sta,Jdu
---· -----------------------· ---- --------
II wbestlrti prah 65 sme da stoji na:jviSe 2 casa
vodeno staJklo 3 5 - od momenta pri.preme
oklsid bakra 30
III ta-lk io-- nanosi se u dva sloda
vodeno staklo
-----·--- so
olovni oksrd 4 nanosi se u dva s.Joja a
IV oklsid alurninrjurna
-------8-- pogodan je za cementaciju
talk --------- na v-isok'im temperatura-rna
16___
-- ------72
vodeno sta•klo

Univerzalni pribor ove vrste su celicne korpe u koje se ubacuju

komadi, ali ovakav postupak ima dosta mana:
strujanje gasova je otezano i neravnomerno,
- delovi se u slucajnim polozajima lako deformiSu i
- otezano je kaljenje sa korpom. .1 - (~
..---
Upotreba korpi dolazi u obzir samo kod sitnih komada ili u poje-
dinacnoj proizvodnji. U serijskoj proizvodnji se koriste specijalni pri- .I: b.
bori pripremljeni za jedan odredeni komad za cementaciju. Pribori i
korpe se izraduju od specijalnog vatrostalnog celika. Primer ovakvog
celika iz proizvodnje SSSR-a je:
I
C = 0,3 do 0,4%,
Si = 2 do 3%,
Mn = vise od 1,5%,
Pmax = 0,035%, I
Smax = 0,025%,
Cr = 17 do 20%,
Ni = 23 do 26%,
~
koji prema standardima nosi oznaku H18N25S2. Moze se koristiti i pri-
bor od ugljenicnog mekog celika koji nije za kaljenje, ali je njegov I
~~~
vek kratak (do deset zagrevanja).
Primere nekoliko pribora daje sl. D.2.36.
U teznji ka univerzalnim priborima doslo se do takvih resenja kon-
strukcija vesaljki koje se sastavljaju iz standardnih elemenata, a mogu 4
se primeniti kod klase slicnih delova i razlicitih veliC:ina. Primer jednog Sl. D.2.36. P.dmer nekoliko pribora za gasnu cementaciju: 1. .pribor za veee zupCa-
takvog pribora za prstenove prikazan je na sl. D.2.37. nike, 2. pribor za manje :rupcanike, 3. pribor za vesanje malih rupea-
nika i 4. pribor za osovine i vratila.
134 135
 Sl. D.2.37. Viseclana vesa!Jka za ka·
rike: odstojna caura (l)
i konzola (2)
Sl. D.2.38.
Viseclana vesaljka za
ZJUpcan~ke .i koturove.
Slicnu konstrukciju prikazuje sl. D.2.38, na kojoj je prikazan pri-
bor za koturove ili zupcanike raznih velicina.
D.2.7. CELICI ZA CEMENTACIJU
Razvoj celika predvidenih za cementaciju poceo od osnovnog za-
hteva · da cementirani i kaljeni povrsinski sloj ima veliku tvrdocu a
jezgro posle takvog kaljenja da ostane zilavo, sto navodi na konstruk-
cioni celik sa niskim saddajem ugljenika, kod kojeg kaljenje ne dovodi
do efekta povecanja tvrdoce. U razvoju celika za cementaciju diferen-
ciraju se dve dalje grupe zahteva: za potrebne mehanicke i druge upo-
trebne osobine i za neophodne tehnoloske osobine. Slicno kao kod ce-
lika za poboljsavanje, najveCi broj upotrebnih osobina je regulisan
ostvarivanjem odredenih tehnoloskih osobina.
Jedna od bitnih tehnoloskih osobina je sposobnost naugljenicenja.
Ovde se, pre svega, misli na brzinu difuzije i vrstu strukture koja na-
staje na temperaturi cementacije, kao i na zavrsnu strukturu koja na-
staje posle termicke abrade.
136
Uticaj koji ima saddaj ugljenika i legirajuCih elemenata na proces
difuzije iznet je u odeljku D.2.2 preko izraza za termodinamicki poten-
cijal ugljenika u legiranom celiku, uticaja saddaja ugljenika na koefi-
cijent difuzije i uticaja saddaja legirajuCih elemenata na dubinu ce-
mentacije (sl. D.2.11).
Sa • · ·enika u celiku za cementaciju krece se o~
a najcesci ·e izme . 0 • rugljei1ika ima presudan uti·
c J na o razovanje strukture jezgra komada. Postoji teznja da se sadr-
zaj ugljenika u celiku za cementaciju poveca zbog poviSenja mehanickih
osobina jezgra, jer ova okolnost bitno utice na smanjivanje dimenzija
komada. Povecavanje sadrzaja ugljenika ima i druge povoljne uticaje,
na primer, maze se propisivati manja dubina cementacije jer je kon-
taktna cvrstoca veca zbog vece cvrstoce jezgra. Pri vecem saddaju
ugljenika potrebno je manje naogljenicenje za postizanje propisane
tvrdoce, pa je i vreme cementacije krace. Kod celika sa veCim sadda-
jem ugljenika uocena je i veca dinamicka cvrstoca, sto se objasnjava
manjim plasticnim deformacijama prelaznog sloja izmedu jezgra ko-
mada i cementiranog sloja ili uopste boljim osobinama prelaznog sloja.
Dalje, poviSenje sadr:laja ugljenika smanjuje razliku izmedu tempera-
ture kaljenja cementiranog sloja i jezgra komada, povecava prokalji-
vost i poboljsava uslove mehanicke abrade rezanjem. Znacajno je, ta-
kode, i to da su, zbog nizih temperatura kaljenja jezgra komada, defor-
macije koje se javljaju pri kaljenju manje.
S druge strane, povecanje saddaja ugljenika neizbezno dovodi do
pada zilavosti jezgra komada. Ovo je razlog zbog kojeg se celik sa po-
vecanim saddajem ugljenika ne maze primeniti kada su delovi opte-
receni udarnim silama ili trpe dinamicko opterecenje promenljivim
silama. Celici za cementaciju sa velikim saddajem ugljenika koriste
se stoga za mirna opterecenja, kada se od komada pretezno zahteva ot-
pornost na abanje i malo deformisanje komada pri kaljenju. Najpovolj-
nija zilavost jezgra postize se ako je sadr:laj ugljenika u ugljenicnim ce-
licima za cementaciju do 0,3%, a kod legiranih celika 0,18 do 0,22%. Sto-
ga ce se, kada je u pitanju dinamicko opterecenje ili opterecenje udar-
nim silama, saddaj ugljenika birati u navedenim granicama.
Ugljenicni celici za cementaciju imaju malu prokaljivost, pa se
mogu primenjivati kod delova malih dimenzija. Zbog velike kriticne
brzine hladenja ovde su deformisanja pri kaljenju najveca. Kod ovih
komada jezgro ima malu cvrstocu, te se ugljenicni celici za cementa-
ciju mogu primenjivati samo kod manjih opterecenja.
Nasim standardom JUS C.B9.020 utvrdena su cetiri ugljenicna ce-
lika za cementaciju:
%C %Si %Mn %Pmax. %Smax.
c 1120 0,06--0,12 0,15--0,35 0,25--0,50 0,045 0,045
c 1121 0,06--0,12 0,15--0,35 0,25--0,50 O,D35 O,D35
c 1220 0,12--0,18 0,15-0,35 0,25--0,50 0,045 0,045
c 1221 0,12--0,18 0,15--0,35 0,25--0,50 0,035 0,035
137
 Tvrdoca koja se kod ovih celika maze postiCi posle cementacije Tabllca D.2.10.
i kaljenja dostize 60 do 65 HRC, ali je prekoracenje tvrdoce od 60 HRC
necelishodno jer se na viSim tvrdocama smanjuje otpornost na abanje. Savojna Zat ezno-pritisna Uvojna
Najvainija osobina ovih celika je otpornost na abanje, dok su meha- celik Precnik dinamicka (naizmenicna) dina- di'I'Ulmicka
nicke osobine jezgra komada posle cementacije i kaljenja relativno mm cvrstoca namicka evrstoca cvrstoca
kpfmm 2 kpfmm 2 kpfmm 2
niske, a zbog male prokaljivosti celika veoma zavisne od dimenzija
komada. c 1120 do 10 45 25 25
Pomenuti standard predvida garantovanje mehanickih osobina u
10--30 25 22 18
takozvanom »slepo kaljenom« stanju (kaljeno bez prethodne cementa- ----- ----·
cije), koje priblizno odgovaraju mehanickim osobinama jezgra posle c ll21 do 10 45 25 25
cementacije i kaljenja. Sve ove osobine su garantovane za komade prec- 10-30 25 22 18
nika do 30 mm (tab. D.2.9). --· ---. ---·-··--
c 1220 do 10 60 42 35
Tabllca D.2.9. 10--30 40 30 25
-------
Tvrdoca HB kpfmm2 Slepo kaljeno stanje do 0 30 c 1221 do 10 60 42 35
·---------
granica zatezna 10--30 40 30 25
celik tneko normalizo- razvlacenja cvrstoca izdutenje suzenje
Zl!reno vano* (f, (j'm li, ljJ
kpfmm2 kpfmm2 % % obradu rezanjem povoljno je normalizovano stanje ili cak poboljsano.
c---- 1120 131 140 25 42-52 19 so Za obradu provlacenjem i na dubilici najpovoljniji su ovi celici u po-
(; 1121
boljsanom stanju. Obrada povrsine brusenjem maze se izvesti bez tes-
131 140 25 42-52 19 55 koca samo ako je tvrdoca manja od 62 HRC, dok iznad ove tvrdoce
c 1220 140 150 30 50---65 16 45 postoji opasnost od nastajanja povrsinskih pukotina.
c 1221 140 150 30 50---65 16 so Ugljenicni celici za cementaciju primenjuju se prvenstveno za ma-
nje opterecene delove koji treba da budu otporni na abanje. Najpo-
* Orijentacione v.rednos-ti lroje .ne propi:suje JUS. voljnija otpornost na abanje je do 60 HRC, a ove tvrdoce su postojane
do oko 200'C. Kod delova sa veCim opterecenjem nije pozeljno da naj-
Kod manjih preseka se mogu ocekivati bolje mehanicke osobine. veCi precnik, odnosno najveca debljina predu 10 mm.
Taka su kod celika (; 1120 i (; 1121 na komadima manjeg preseka od Ugljenicai celici za cementaciju primenjuju se u proizvodnji apa-
10 mm ili manjeg precnika od 10 mm orijentacione vrednosti meha- rata i masina za manje opterecene delove koji treba da budu otporni
nickih osobina sledece: na abanje, ali su, pre svega, malih dimenzija (delovi pisaCih i sivaCih
O'v= 30 kp/mm 2
,
masina, racunskih masina, manje poluge ili viljuske raznih mehani-
O'm= 50 do 70 kp/mm 2
,
zama, osovinice, cepovi, caure itd.).
Os = 15% i Cistiji kvaliteti celika (oni cija se standardna oznaka zavrsava sa
l)i = 40%. 1) skuplji su, a osnovna im je prednost da su finije i ravnomernije
rasporedeni nemetalni ukljucci, sto daje bolje mehanicke osobine, po-
Slicno stoji i sa dinamickom cvrstocom, cije su orijentacione vred- sebno bolju povrsinu posle abrade. Stoga se na ove kvalitete odlucuje
nosti date u tab. D.2.10. kod visih mehanickih osobina i zahteva da povr5ine komada budu dobre
Navedene vrednosti u tab. D.2.10 mogu se postiCi kod cementira- (bregaste osovine, osovinica klipa, zavojna vretena brusilica itd.).
nih i kaljenih delova samo u slucaju besprekorno cementiranog i kalje- Dodavanje legirajucih elemenata ima prvenstveno za cilj promenu
nog povrsinskog sloja. Dinamicka cvrstoca se smanjuje kod viseosnih tehnoloskih osobina jezgra komada, ali ima uticaja i na osobine povr-
naprezanja (savijanje i uvijanje), sto se vidi iz tablice, a smanjuje se sinskog cementiranog sloja. Glavni razlog dodavanja legirajuCih eleme-
u jos vecoj meri u slucaju udarnih opterecenja. Iz tab. D.2.10 vidi se nata celiku za cementaciju jeste povecanje prokaljivosti, sto omogucuje:
oCigledna prednost primene ugljenicnih celika za cementaciju kod ma- 1. koriScenje blaieg sredstva za hladenje pri kaljenju (ulje ili vaz-
njih preseka od 10 mm. duh umesto vode), cime se smanjuje opasnost od deformisanja
Obradivost rezanjem ovih celika u meko zarenom stanju je losa i pojava pukotina, sto omogucuje primenu postupka i kod kom-
jer dolazi do klizanja noza i nastaju lose obradene povrsine. Za dobru plikovanih komada i komada nepogodnih oblika i
138 139
 2. omogucuje primenu cementacije i kod komada sa vecim prese-
cima, uz zahtev za visokim mehanickim osobinama jez:gra.
U ovom smislu deluju, u manjoj ili vecoj meri, svi legirajuCi ele-
menti i njihove kombinacije. Sem ovog dejstva, legirajuCi elementi
mogu uticati i na druge tehnoloske osobine (sklonost ka obrazovanju
krupnozrnog austenita, pojavu otpusne krtosti itd.) isto kao i kod ce-
lika za poboljsavanje.
LegirajuCi elementi imaju uticaja i na osobine cementiranog sloja.
LegirajuCi elementi mogu u pogledu ostvarenja tvrdoce cementiranog
sloja imati sasvim mali direktan uticaj, jer tvrdoca zavisi uglavnom
od saddaja ugljenika. LegirajuCi elementi samo olaksavaju postizanje
ove tvrdoce, a pre svega znacajnim smanjenjem kriticne brzine hla-
denja pri kaljenju. Drugi pozitivan uticaj imaju legirajuCi elementi na
stabilizaciju tvrdoce kaljenog sloja od efekta otpustanja, sto je vazna
osobina ako su radne temperature komada viSe od sobne. U ovom
smislu deluju pozitivno svi legirajuCi elementi i mogu se rangirati po
rastucem intenzitetu ovog dejstva prema sledecem:
Ni, Mn, Co, W, Mo, Si, V. Ti, Cr.
Hrom u ovom slucaju ima najveCi uticaj.
Naugljenicenje potpomazu gotovo svi legirajuCi elementi sposobni
da obrazuju karbide sa sledeCim redosledom po rastucem dejstvu: W,
Mo, Co, Cr, Ti. Naprotiv, elementi Si, Ni i Mn koce proces nauglje-
nicenja, a ako se nalaze u vecoj koliCini mogu ga sasvim spreciti. Legi-
rajuCi elementi koji obrazuju postojane karbide sto ne prelaze u rastvor
na temperaturi kaljenja uvecavaju otpornost na abanje, a dejstvuju
i protiv obrazovanja krupnozrne strukture. Ovakvo dejstvo imaju titan
i cirkonijum.
Od legirajuCih elemenata koji poveeavaju otpornost na abanje i
cvrstocu (sto ima uticaja i na dinamicku cvrstocu) najvazniji je hrom
koji ovo dejstvo ima najvise do 1,5-2%. Veca koliCina hroma sma-
njuje cvrstocu i otpornost na abanje zbog veoma uvecane kolicine i
krupnoce karbida. LegirajuCi elementi, skloni obrazovanju karbida mo-
gu na ternperaturi cementacije, pored ulaska u cvrst rastvor, obrazo-
vati i slobodne karbide, sto se moze tolerisati samo u slucajevima kada
je pretezni zahtev od komada jedino otpornost na abanje. U ovom
smislu deluje, pre svega, hrom cija se koliCina mora ograniciti na naj-
viSe 2,5%. Ostali legirajuCi elementi imaju manji uticaj na ovu pojavu
(u redosledu po opadajucem intenzitetu Mo, W, V).
Negativno dejstvo na proces cementacije ima nikl, ali on se cesto
dodaje u hromne celike zbog povoljne osobine da uvecava zilavost
cementiranog sloja, te time kompenzira negativno dejstvo hroma. Po-
stoje i celici za cementaciju legirani samo sa niklom.
Svi IegirajuCi elementi uvecavaju kolicinu preostalog austenita u
kaljenom cementiranom sloju, sto srnanjuje tvrdocu i otpornost na
abanje, ali moze biti tolerisano kada je potrebna povecana dinamicka
140
cvrstoca. Ako se postavlja zahtev za veliku tvrdocu povr.Sinskog sloja,
kod primene legiranih celika za cementaciju mora se posle kaljenja
primeniti duboko hladenje ili neki drugi postupak, kao sto je opisano
kad je bilo reci o kaljenju cementiranih komada.
Prema legirajuCim elementima, legirani celici za cementaciju se
mogu podeliti na:
- hromne,
- niklove,
- hromno-manganske,
- hrom-mangan-molibdenske,
- hrom-niklove,
- hrom-mangan-titanove i
- hrom-mangan-borne celike.
Hromni celici su najcesce primenjivani legirani celici. JUS C.B9.020
predvida samo jedan kvalitet takvog celika, i to c 4120 koji ima sle-
deCi hemijski sastav:
c = 0,12-0,18%'
Si = 0,15-0,35%,
Mn = 0,40-0,60%,
Cr = 0,50-0,80%,
Pmax = 0,035% i
Smax = 0,035%.
Pored dodatka hroma, ovaj celik ima nesto visi saddaj mangana
nego ugljenicni celik. Osnovna njegova karakteristika je veca proka-
ljivost, uz manju kriticnu brzinu hladenja pri kaljenju, sto omogucuje
primenu blazeg sredstva za hladenje (ulje), pa je pogodan za komade
komplikovanih iii nepogodnih oblika za kaljenje, kod kojih treba sma-
njiti deformisanje. Prisustvo hroma i karbida hroma u povrsinskom
sloju daju ovim celicima povecanu otpornost na abanje, a omogucena
je i veca dubina cementiranog sloja.
Ovom celiku standard propisuje sledece mehanicke osobine:
- tvrdoca u meko zarenom stanju HB = 187 kp/mm 2,
- tvrdoca u normalnom stanju (orijentaciona) HBmax=200 kp/mm 2,
- granica razvlacenja (jv = 40 kplmm 2,
- zatezna cvrstoca (jm = 60 do 85 kplmm 2 ,
- izduzenje os = 13% i
- suzenje ljJ = 45%.
Visoke mehanicke osobine jezgra mogu se postiCi samo kod koma-
da manjih preseka, za koje orijentacione podatke daje tab. D.2.11.
U pogledu pogodnosti za obradu rezanjem najpovoljnija struktura
ovog celika je normalna sa prugastim perlitom. Moze se deformisati
i na hladno samo u meko zarenom stanju, ali je posle ovoga meha-
nicka obrada rezanjem znatno otezana. U meko zarenom stanju je prak-
ticno nemoguca obrada provlacenjem iii dubljenjem, a i kod ostalih
141
 Tablica D.2.11. mentacije, tim pre sto nikl povoljno utice na obrazovanje sitnozrne
strukture tako da je manje nepovoljnih posledica zbog dugotrajnog
Granica Zatezna procesa cementacije. Dalje, stetno dejstvo nikla je povecavanje koli-
Precnik razvlacenja evrstoca Izduzenje Sutenje Cine preostalog austenita, pa je tvrdoca kaljenog povrsinskog sloja
rr, r1m Os \jJ manja.
kpfmm2 kpfmm2 % %
Zbog ovih karakteristicnih uticaja koje nikl ima, proizlazi da su
do 10 50 70 do 100 10 35 niklovi celici za cementaciju pogodni za delove visoko opterecene dina-
-- ··-
10 do 30 40 65 do 85 13 45 mickim ili udarnim silama pri manjim zahtevima za otpornost na aba-
nje. Primer ovakvog celika iz proizvodnje SSSR-a je varijanta niklovog
Slicno je i kod dinamicke cvrstoce (tab. D.2.12). celika sa dodatkom molibdena 15NM, koji ima sledeCi hemijski sastav:
C = 0,10 do 0,18%,
Tablica D.2.12. Si = 0,17 do 0,37%,
Mn = 0,4 do 0,7%,
Savojna Zatezno-pritisna Uvojna Pm<U = 0,040%,
dinamicka (naizmenicna) dina- ainamicka Sm<U = 0,040%,
Precnik cvrstoca micka cvrstoca cvrstoca
mm kpjmm2 kpfmm2 kpjmm2 Crm"" = 0,30%,
Ni = 1,5 do 2% i
do 10 60
-------------------------------
42 35 Mo = 0,2 do 0,3%.
10 do 30 40 30 25
Ovaj celik je vrlo pogodan za izradu zupcanika kod kojih se zahte-
vidova obrade rezanjem nastaju lose povr5ine. Posle kaljenja necemen- va visoka dinamicka cvrstoca.
tirane povrsine mogu se dobro obradivati, a cementirane povrsine se Hrom-niklovi celici imaju kombinovani povoljni uticaj oba legira-
dobro bruse samo kod tvrdoca ispod 62 HRC. Iznad ove tvrdoce mogu juca elementa. Jugoslovenski standard predvida dva kvaliteta ovog ee-
nastati pukotine. li.ka C 5420 i C 5421 koji se medusobno razlikuju po saddaju Cr, Ni
Primena ovog celika je, pre svega, za tankozide komade i komade i C. Hemijski sastav ovih celika je:
malih dimenzija: bregaste osovine, osovinice, navojna vretena, svornja-
ke, merne instrumente ili delove mernih pribora, viljuske menjaca, c
5420 c5421
kardanske krstove, tvrde caure itd. c = 0,12--0,17 0,15--0,20%,
Jedna varijanta ovog celika koja nije obuhvacena domaCim stan- Si 0,15--0,35%'
dardom je sa dodatkom vanadijuma. Vanadijum u izvesnoj meri sma- Mn 040--060%
njuje debljinu sloja, ali povecava saddaj ugljenika u povrsinskom slo- Pm<U = ' O,D3S%, '
ju zbog obrazovanja karbida. Povoljna osobina pomenutog celika je Sm<U = 0,035%,
mala sklonost ka obrazovanju krupnozrnog austenita kao posledica Cr 1,4--1,7 1,4--1,7%,
dugog zagrevanja u austenitnoj oblasti. Ova varijanta hromnog celika Ni =1,8-2,1 1,8-2,1%.
je povoljna za viSe temperature cementacije i direktno kaljenje sa tem-
perature cementacije. Primenjuje se za manje dubine cementiranog Dodavanjem nikla uz hrom prvenstveno se poveca zilavost jezgra
sloja. komada i povrsinskog sloja. Nikl, zajedno sa hromom, povecava pro-
Niklovi celici nisu predvideni domaCim standardom, a i primena kaljivost, ali ublafuje suviSno dejstvo hroma ka naugljenicenju. Dalje,
im je mala zbog skupog i deficitnog legirajuceg elementa. Najvafnija hrom tezi obrazovanju nerastvorivih karbida, sto otezava difuziju, a
osobina niklovih celika za cementaciju je zilavost koja je postojana nikl nesto popravlja sposobnost difuzije. Izrazito dejstvo nikla je stva-
i na niskim temperaturama (kriogena tehnika). Posto nikl jako pove- ranje vece kolicine preostalog austenita posle kaljenja cementiranog
cava prokaljivost, ovi celici se mogu koristiti kod debelozidih komada, sloja, sto umanjuje tvrdocu (45 do 55 HRC), a cesto se smatra i povolj-
a kod tankozidih komada, zbog smanjenja kriticne brzine hladenja nim kada je u pitanju dinamicka cvrstoca. Preostali austenit, ukoliko
pri kaljenju, mogu se koristiti i za komade najnepovoljnijeg oblika smeta, moze se ukloniti dubokim hladenjem iii meduzarenjem, kao sto
za kaljenje. je receno u odeljku D.2.3.
Nikl ne obrazuje karbide, pa smanjuje sadrzaj ugljenika u cemen- Mehanicke osobine hrom-niklovih celika za staticka opterecenja
tiranom sloju tako da se ovi celici mogu koristiti za velike dubine ce- date su u tab. D.2.13 (za precnike komada do 30 mm).

142 143
 Tabllca 0.2.13. I<od dinamickih opterecenja bez udarnih sila i u slucaju dobrog
uspeha cementacije i kaljenja mogu se postici visoke mehanicke oso-
Tvrdoca HB kpfm"!l2 Osobine u slepo kaljenom stanju bine, kao sto se vidi iz tab. D.2.15.
granica zatezna Mehanicka obrada rezanjem ovih celika moze se obaviti uspesno
Celik meko normalizo- razvlacenja cvrstoca izduzenje sutenje kako u normalizovanom tako isto i u meko zarenom stanju. Za obradu
tare no vano max. O"v O"m Os I!J
kpfmm2 kpfmm2 o/o o/o provlacenjem i dubljenjem u slucaju strogih zahteva u odnosu na kva-
litet obradene povrsine pogodno je visoko zareno stanje (30 do 5o·c
c 5420 217 230 70 100-130 8 38 iznad temperature normalizacije u trajanju od dva casa, pa sporo hla-
c 5421 235 235 80 120-145 7 35 deno u peCi do 6oo·c i, zatim, na vazduhu). Jezgro komada i povrsine
zasticene od cementacije tesko se obraduju posle cementacije i kalje-
Napomena: Tvrdoca u normalnom stanju nije tpredvidena JUS-om. nja, jer je cvrstoca celika visoka.
Obrada deformisanjem u hladnom stanju moze se obaviti samo
I pored velike prokaljivosti ovih celika, velika je razlika u osobi- ako je obavljeno meko zarenje pri potpuno zrnastom perlitu.
nama komada, zavisno od njihovih dimenzija. Podaci o ovome za sta- Kada se radi o oblasti primene ovih celika, iz do sada recenog
ticke osobine dati su u tab. D.2.14. proizlazi da su oni prvenstveno pogodni za dinamicko opterecenje i za
vece dubine cementiranog sloja. Na delovima od ovih celika, ako su
Tabllca 0.2.14. izlozeni dinamickom opterecenju, treba izbegavati konstruktivne detalje
koji imaju efekat zareza (ostre ivice, nagle promene preseka, poprecne
Granica Zatezna rupe, zareze, naglavljivanje delova pod pritiskom itd.). Efekat zareza
Celik Dimenzije razvlacenja evrstoca lzduzenje Suzenje nece biti umanjen cementacijom ako ima defekata u cementiranom
O"v O"m Os I!J sloju (karbidne mreze, pukotina ili mekih mesta) ili ako ima gresaka
mm kpfmm2 kpfmm 2 min. o/o min. <1-b
u termickoj obradi posle cementacije. Prekid cementiranog sloja na
c 5420 do 10 veee od 75 100-130 7 40 mestima sa koncentracijama naprezanja ne moze se ni u kom slucaju
dopustiti kao, na primer, busenje rupa iii izrada zljebova iii zareza
10 do 30 vece od 65 90-120 9 40
u cementiranom sloju pre kaljenja.
--
c 5421
---
10 do 30 veee___________________
__ ..
od 80 120-145 7
··-·------·- --·
35 Celik C 5420 moze se primeniti do precnika ili debljine komada
30 do 60 veee od 70 105-135 9 40 60 mm, a celik C 5421 i preko toga. Primeri primene ovih celika su:
zupcanici, osovine, vratila, klinovi, odstojni zavrtnji itd.
Hromno-manganski celici su u JUS-u zastupljeni sa dve klase, ciji
Iz podataka u tablici D.2.14 proizlazi da se, ako je potrebna visoka '>U hemijski sastavi sledeci:
cvrstoca kod statickog opterecenja, celik C 5420 moze koristiti za ma-
nje preseke od 10 .m.m, a celik C 5421 za preseke izmedu 10 i 30 mm. c 4320 c 4321
Ako se zahteva velika zilavost, onda je za preseke od 10 do 30 mm po-
voljniji celik C 5420, a za preseke od 30 do 60 mm celi:k C 5421. c 0,14-0,19 0,17--0,22%,
Si 0,15--0,35%,
Mn = 1,0-1,3 1,1-1,4%,
Tablica 0.2.15. Cr 0,8-1,1 1,0-1,3%,
Pmax 0,035% i
Savojna Zatezno-pritisna Uvojna Smax 0,035%.
dinamicka (naizmenicna) dina- dinamicka
Celik Dimenzije cvrstoca micka cvrstoca cvrstoca Mangan, slicno kao i nikl, smanjuje opasnost od suvise intenziv-
mm kpfmm2 kpfmm 2 kpfmm 2
nog dejstva naugljenicenja koje ima hrom, povecava prokaljivost, ali
c 5420 do 10 70 45 45 ima i dosta nepovoljnih dejstava. Pre svega, potpomaze povecavanje
10-30 45 35 30
.{oliCine preostalog austenita u cementiranom sloju, a potpomaie i na-
stajanje slojevite kristalizacije cementirane zone, sto je cini nehomo-
c 5421 10-30 55 45 35 genom, a povecava i sklonost obrazovanju krupnog zrna.
------- - - - - - - - - - - -
30-60 45 35 25 Mehanicke osobine ovih celika za staticka opterecenja date su u
tab. D.2.16 za precnik komada do 30 mm.
144 10 Pantelic: TP.hnologija ... 145
 Tablica 0.2.16. c 4720 c 4721 20 MoCr 5

Celik
Tvrdoca HB kpjmm2 Granica
meko normali- razvlacenja
Zatezna
cvrstoca
Izdu-
zenje
Suze-
nje
c 0,13 do 0,17 0,18 do 0,23 0,17 do 0,22%,
zareno zovano cr, CTm lis ljJ Si 0,15 do 0,35 0,25 do 0,45%,
max max kpjmm 2 kpjmm 2 % % Mn = 0,80 do 1,1 0,9 do 1,2 0,50 do 0,80%,
Cr 1 do 1,3 1,1 do 1,4 0,25 do 0,50%,
c 4320 207 220 min. 60 80 do 110 10 40 Mo 0,20 do 0,30 0,45 do 0,55%,
c 4321 217 230 min. 65 90 do 120 9 40 Pmax = O,D35 0,035% i
Smax = O,D35 0,030%.
Podaci o dinamickoj cvrstoCi dati su u tab. D.2.17. Kod hromno-molibdenovih celika, sa povecanim sadriajem manga-
na (C 4720 i C 4721), molibden profinjavanjem zrnaca jezgra komada
Tablica 0.2.17. povecava zilavost u vecoj meri nego nikl. Isto je tako efikasniji od
nikla u kocenju dejstva hroma od prenaugljenicenja, a, nasuprot niklu,
potpomaze difuziju ugljenika. Nedostatak ovakvog legiranja molibde-
Naizmenicna dinamicna evrstoca
nom je u tome sto zbog male kolicine nema skoro nikakav uticaj na
Celik Dimenzije savojna zatezno-pritisna uvojna prokaljivost. Kod celika 20 MoCr 5 (koji se cesto naziva molibdensko-
mm kpjmm 2 kpjmm2 kpfmm2 -hromni, pri cemu se zanemaruje povecana kolicina Mn) dolazi do jos
c 4320 do 10 60 35 35 veceg izrazaja uticaj molibdena protiv prenaugljenicenja, za ubrzanje
difuzije i omogucuje kaljenje sa temperature cementacije.
10-30 35 25 25
Mehanicke osobine ovih celika date su za staticka opterecenja u
do 10 70 45 so tab. D.2.18.
c 4321 10-30 45 35 30
Tablica D.2.18.
30--60 35 30 25
Tvrdoca HB Granica
Oba celika su dobro obradiva rezanjem i u meko zarenom stanju, Celik Dimenzije kpfmm2 razvla- Zatezna Izdu- Suie-
meko norma- cenja cvrstoca zenje nje
ali je los kvalitet obradene povrsine. U normalizovanom stanju obrada zareno lizo- cr, CTm lis
rezanjem je povoljnija, no opet uz los kvalitet obradene povrsine, sto mm vano* kpjmm2 kpjmm2 %
"'
%
je posledica strukturnih nehomogenosti. c 4720 30 207 220 60 SS--110 10 (40)'**
Posle kaljenja jezgro komada i necementirane povrsine su obradivi c 4721 30 217 230 75 110-145 7 (30)**
rezanjem, ali kod celika C 4321 sa teskocama. Brusenje se moze oba-
viti samo pri manjim tvrdocama od 62 HRC. Za poboljsanje obradivosti do 10 207 220 70 90--120 12 50
provlacenjem i dubljenjem neophodno je visoko zarenje. 20 MoCr 5 10 do 30 207 220 60 80-110 14 50
Ovaj celik je jeftiniji od ostalih dvojno legiranih celika za cemen- *** 30 do 60 207 220 45 6S--90 16 55
taciju, a moze se primeniti kod manjih dinamickih opterecenja i ma-
njih zahteva za otpornost na abanje: mali zupcanici, osovine, bregaste * Samo orijentacione w-ednosti koje nisu propisane po JUS-u.
osovine, puzevi, vratila, kalupi za plasticne mase i razne sitnije delove ** Orijentacione vrednosti koje se mogu postici, a nisu propi:sane.
;masina i vozila. Pri ovome treba imati u vidu oblast primene prema *** Prema nemaOkim standaJrdima.
dimenzijama komada (tab. D.2.17). Dinamicku cvrstocu daje tab. D.2.1<9.
Hrom-mangan-molibdenove celike JUS definiSe sa dve klase celika Celici C 4720 i C 4721 dobro su obradivi rezanjem u meko zarenom
koje se razlikuju po sadriaju ugljenika, mangana i hroma, uz dodatak i normalnom stanju. Brusenje je moguce ukoliko je tvrdoca ispod
molibdena. U ovu grupu je uvrscen i jedan celik (20 MoCr5) iz nemac- 62 HRC, a za obradu provlacenjem i dubljenjem neophodno je visoko
kih standarda koji nas standard ne predvida i koji je razvijen za di- zarenje.
rektno kaljenje sa temperature cementacije. Hemijski sastavi ovih ce- Celik 20 MoCr 5 u meko f.arenom stanju ne moze se obradivati
lika su sledeCi: rezanjem, a naroCito ne moze provlacenjem i dubljenjem. U normali-
146 10* 147
 Tablica D.2.19. Gl ava D.3.
Naizmenicna dinamicka cvrstoca
Celik Dimenzije savojna zatezno-pritisna uvojna NITRIRAN}E
mm kpfmm 2 kpfmm 2 kpfmm 2
c 4720 do 10 70 45 45
10 do 30 45 35 25
------
c 4721 10 do 30 55 45 35
30 do 60 45 35 25
20Mo0r5 do 10 70 45 so
D.3.1. UVOD
10 do 30 45 35 25
Uvodenje azota u povrsinski sloj celika ili odlivaka od sivog !iva
zovanom stanju je obradivost dobra, kao sto je i jezgro komada dobro naziva se nitriranje.
obradivo posle kaljenja. Postupak nitriranja je relativno novijeg datuma, a zasniva se na
Ovi celici se primenjuju kada se zahteva izuzetno velika zilavost istra.Zivanjima Cije je rezultate objavio Braun 1905. godine. Ovi rezul-
jezgra, pri cemu imaju i dobru otpornost na abanje. Celik (; 4720 se tati ukazuju na laku mogucnost difuzije azota u celik na soo·c. u lite-
koristi za preseke do 60 mm kod svih vrsta zupcanika, vratila, osovina, raturi SSSR-a pominju se prvi radovi N. Cizevskog, objavljeni 1913. go-
cepova, rukavaca itd. Celik (; 4721 se koristi za -istu vrstu delova, ali dine. Prve prakticne mogucnosti nitriranja pripisuju se A. Fryu, koji je
za dimenzije vece od 60 mm. 1921. godine otkrio postojanje nitrida ·F~i ·Fe!.~ao i postojanje
Celik 20 MoCr 5 zamenjuje celike (; 4320 i (; 5420 kada je potrebno mesovitih kristala azota sa gvoZdem (rx. i y).
da se omoguCi direktno kaljenje sa temperature cementacije. Prime-
njuje se za velika dinamicka opterecenja i smanjenje efekta zareza ako Nitriranje, koje je inace fSkup i dugotrajan postupak, jma relativno
je odgovarajuce mesto ravnomerno cementirano i pravilno kaljeno. Ima veliku primenu u odnosu na druge, brie i jeftinije procese hemijsko-
zadovoljavajucu otpornost na abanje. Primenjuje se za komade manjih -termicke obrade.
dimenzija od 60 mm (zupcanici, vratila, osovine, klinovi, odstojni za- Prednosti nitriranja su uglavnom u boljim osobinama nitriranih
vrtnji itd.). delova nego sto je to slucaj kod primene drugih odgovarajuCih postu-
paka hemijsko-termicke obrade. Najva.Znija osobina nitriranih delova,
koji su nacinjeni od adekvatnih celika,!jeste vrlo visoka tvrdoca~
no veca neg~ n;~jy~c!l ~-o~---~art~pzita~ _i_ odlicna otpornost na abanw.
Za ·razlilCUOatvrdoce ostvarene martenzitnom strukturom, tvrdoca ni-
trir<!nog sloja je postojana i nq_yisim~!!!:I!_e!!!:_(l:!rama (5QQ_4_o~~)... dok
kod martenzita tvrdoca vidno opada vee pri du:Zem zagrevanju preko
2oo·c, ?osto se proces obavlja_mL.nis_]firo t_eiJ:1peraturama C!:z:IJ:le_ciu ~QO
L6QQ.C) ~~!! _ni.kakve pgt.r:ebe. 9-.<1 _~e _pqsl.e qvog prQces_a__k_g_m_adi_l;>gq
hlade _@akse.CesJo__hlade u :z:atvore_nQj peci), deformisanje je povezano

0
j_@!O~_za nastajanje difuzion~:~g sldja koie_j~vrlo maiO.{doJ!!:z:~
rasta debl~ine komaaa::za O',Q! ______q 0,070 mm). Zbog ove okolnost1, a
i ibog ve ikih teskoca pri naknadriOj-ri:ielianickoj obradi nitriranog
sloja uslovljenim visokom tvrdocom (cak je u izvesnim slucajevima
nemoguce brusenje), ~omadi za nitriranje _se pre nitriranja definitivno
'ok.rad~itrirani komadi se u obicnim slucajevima mogu o&adivati
lepovanjem, a brusenjem samo kod takvog nitriranja koje ce na racun
nize tvrdoce i krtosti sloja omoguciti ovakvu obradu.
· Zbog_ povoljnii~!~~~~~l! l:!_Dl1trasnjih I1apona koji ~st.ai!!:__!ill:ri­
ranjem i njihovog __v~~~g_ __gng~~Qy_rsiJJ.skom sloju, uticaj nitriranja_
148 149
 na povecanje dinamicke cvrstoce je velik, a naroCito na delovima sa Tabllca D.3.1.
efektom zareza (sa velikim faktorom zareza).
Prednol)j_njtr:i_ranog__§_!Qj_;;t_j~,--g~lje,_P-QYecl!u~ koroziona spo~Q_bnost Dub ina
ojacanog Tvrdoca Nalaz
p_ovrsinsl_,;-og slojJJJ, najzad, zbog niske temperaturepiocesa; koja mote Celik Metoda ojacavanja
sloja HRC posle ispitivanja
biti niza od temperature otpustanja celika pri poboljsavanju, mogu se mm
poboljsavanjem pre nitriranja postiCi zeljene osobine jezgra komada
koje se, prakticno, procesom nitriranja nece menjati. 35 jako aJbanje ikoje pre-
20-35 lazi u zadirarnje
Kada se odlucuje o izboru vrste hemijsko-termickog postupka, mo- (C 14~poboljsano
jako abanje i lmlpno
raju se imati u vidu i njihovi nedostaci, bez kojih nije ni nitriranje. 474 25-30 ljru:skanje
Pre svega, osnovna mana ovog pro~sa j~_rm1.J<1: _brzina difuzije azota,
pue proces nitriranja du_gg_traJan-- i skup. Stoga- ·se; -u.--c11JU-raciOllai- 40H 0,10 52-56 promena boje, }juska-
(C 4131) nje po -irvicama :ruba
iiostCte:Zi s~nrio- priiiien.frelativno tankih nitriranih slojeva. Na sl. D.3.1
malo lokalno bojenje
prikazana je dubina prodiranja azota u zavisnosti od- vremena nitri- 18HGT gas.no ikarboni·tr.i:ranje do 61---63 na nekim zubima
ranja i temperature. (C 4321)
:rubi prekriveni malim
12H2N4A 0,15 56---60 supljinama po celoj
(C 5426) vis.i:ni
mm 0,10 HV
do 850 do sreooje bojenje sa lju-
0,81 I I I .... r I I 474 rutri!ran 0,15 900 skanjem na ivicama
kpfmm2

H17N2 0,10 HV
karboni tr.irarn ru cij ano- do 900 do progresimo abanje koje
-~
.Q'
0 4I V .,JC I """' --r I I ~ 17% Cr
~ 2o/o Ni
vom kupati!Ju 0,15 950 prela7ji u zailiiranje
;:, kpfmm 2
""tJ021f/t..cl
' 11
Napome:na: Kontaiktno opterecenje je bilo 12 300 kpjcm2, a obavljeno je u
Sl. D.3.1. Zarv:i:snos1: drubine 'llii•trira- tokru ispntivarrja 107 dkl.U!Sa.
20 40 60 nog sloja od trajarnja i
casova temperature nitriranja. Nitriranje se !-!!_Q_ze koristiti Lza__p_o_vi.SenJe-postojanosti tvrdoCe .na
viSim temperaturama kod alata ad bt:J,Q_r~z.nag .Celika. Jedina mana ovog
. Iz slike se vidi da je za dubinu nitriran ·a od 0,4 mm potrebno postupka je nemcigucnost da se --smanji krtost, cak ni pri vrlo niskim
~___l_!)_j___J5__cas_o_ye~._:_Stoga
se tezi a manjim dubinama sOJa , o stepenima disocijacije amonijaka. Pro~~--Ei!J:ir~nj_a_s~ l1_ ovolll_sill@.i!!
0,4 mm, a retko i samo kod specijalnih celika do 0,8 mm). Ove, rela- moze primeniti na_dYa_J!<I.¢!gg._;__kao ;~:avrspa operacija - posle kaljenja
tivno :male dubine nitriranog sloja imaju za posledicu malu kontaktnu i otpusfanja alata, ili pre_kaljenja.
· cvrstoc::_tL_Jer u tom slucaju ona u najvecoJ men zavisi od osobina me- · Up-rvom se slucaju ahltTod-b~zoreznog celika kale, otpustaju i bru-
I<Ogizilavog jezgra komada. Ovo uslovljava ili povecanje kontaktne se pre nitriranja.
povrsine, sto znaci i povecanje dimenzija komada, a time i tezine kon- Rezultati koji se postizu ovim postupkom nisu ujednaceni kod raz-
strukcije, ili, u manjoj meri, povecanje cvrstoce jezgra. nih vrsta brzoreznog celika. Ukoliko se u celiku nalaze prisutni W, Mo
:Qrugl je n~s.tatak nitriranja cesta pojava krt~~iranog sloja i Cr u cvrstom rastvoru u gvoZdu, pri nitriranju mogu nastati fino dis-
(za razliku od karbomtnranog), sto smaliJUJe primenu nit~ perzovani nitridi koji su tvrdi i postojaniji prema koagulaciji nego kar-
delova izlozenih udarnim opterecenjima. bonitridi koji nastaju primenom karbonitriranja. U tom slucaju je vek
Uticaji raznih postupaka hemijsko-termicke obrade na otpornost nitriranih alata duii. Rezultati nitriranja nekoliko alatnih celika dati
bokova zubaca na abanje, prema rezultatima ispitivanja E. Novikova su u tab. D.3.2.
i njegovih saradnika (MiTOM, 1965, sv. 10, str. 19), prikazani su napo- U ovom slucaju tvrdoca i ostale osobine alatnih celika nisu mnogo
redno u tab. D.3.1. zavisne od temperature kaljenja, sto omogucuje da se temperature ka-
Bez obzira na relativnost ovih rezultata, ipak se vidi da je najpo- ljenja snize za 50 do 7s·c od uobicajene, a to je znacajno za utope koji
voljniji postupak gasno karbonitril.-anje kod odredenih celika, ali i ni- rade sa udarnim opterecenjima ili uz intenzivno hladenje. Preporucene
triranje daje dobre rezultate. dubine nitriranja su:

150 151
 Tabllca D.3.2. Osobine nitriranog sloja
Posle n.avedenih primera za uticaj nitriranja na dinamicku cvrstocu
Alatni celik oznacen Tvrdoca HV kpfmm 2 Dubina sloja mm konstrukcionih celika i tvrdocu alata, uticaji koje ima nitriranje na
po GST-u (JUS-u) i
temperature kaljenja za vreme trajanja nitriranja c~~--- osobine dclova mogu se sisternatizovati prema sledecem:
i otpu5tanja 'C 3 6 3 6 1. nitrir_;~,r!~_J1vecg,yg,__ qJL7ornost na abanie pov~kih slojeva, p_ri
cemu je ova osobina uglavnom posledica velike Eovrsinske tvrdoce;
R 18 1280/560* 1300 do 1340 1300 do 1340 0,08-0,09 0,10-0,11 ---z: 1mtrir~nje povecava dm~mzcku cvrstocz;t,-riiirocfto-deTova-sa efek-
tom zareza, sto Je posledica povecane cvrstoce povrsinskog sloja i po-
(C 6880) 1200/560 1240 do 1340 1300 do 1340 0,09-0,10 0,10-0,12 stojanja pritisnih unutrasnjih napona u povrsinskom nitriranom sloju i
3. \~ecanje korozione postojanosti povr_Sjnskog slQjg_u vlaznom
3H2V8F atmosferskom vazduhu i obicnoj vodi, sto je posledica vece hemijske
0,35% c, 1150/620 1000 do 1080 1100 do 1160 0,07-0,08 0,10-0,12
stabilnosti nitrida.
0,28% Si, Mn, U zavisnosti od cilja zbog kojega je nitriranje usvojeno, vrsi se
2,45% Cr, 1050/620 950 do 1000 1070 do 1160 0,08-0,09 0,12-0,13 izbor celika a na taj nacin i odredena vrsta postupka nitriranja.
8,2% w i U industriji najvecu primenu ima nitriranje radi smanjenja abanja.
0,35% v.
-- Posta je u ovom slucaju uslov za otpornost na abanje postojanje u po-
HVG vrsinskom sloju tvrdih nitrida koji povecavaju tvrdocu povrsinskog
(C 6440) 850/200 540 do 580 660 do 700 0,08-0,10 0,14-0,15 sloja, to ce se za ovu svrhu uvek birati legirani celici sa AI. Cr, Mo
ili V, tj. sa legirajuCim elementima koji i sami mogu obrazovati nitride,
9HC te na taj nacin povecavaju tvrdocu povrsinskog sloja. Ovo povecanje
0,9% c, tvrdoce maze se postiCi jedino u prisustvu nitrida, ali to nije jedini
0,45% Mn, 875/200 590 do 630 0,07-0,03
1,4% Si i uslov. Veliki uticaj ima nacin raspodele i disperznost nitrida. To maze
1,1 o/o Cr. objasniti Cinjenicu da primenom viSih temperatura nitriranja maze na-
stati sloj vece dubine i veCi saddaj azota u povr5inskom sloju, a da
pri tome dode samo do neznatnog povecanja tvrdoce. Naprotiv, na ni-
* Levi broj oznacava temperaturu kaljenja, a desni otpustanja u 'C. zim temperaturama (ispod braunitne) nitriranja i pri manjim sadda-
jima azota i manjim dubinama sloja postizu se maksimalne tvrdoce,
'. za brzorezqi_~H.k_!l,Ol QQ 0,25 i_ __i sto se maze videti na sl. D.3.2 .
., za celike sa 5 do 18% Cr 0,08 do 0,12 mn:z._/
mm HV
Slicni rezultati postizu se i nitriranjem pre kaljenja i otpustanja,
jedino sto je tvrdoca nesto manja, ali je zato dubina sloja veca. Ova 1,2
okolnost uvecava ;Zilavost nitriranog sloja za 20 do 30% u odnosu na
postupak nitriranja posle kaljenja. I u ovom slucaju se temperatura 600
kaljenja maze smanjiti za 30 do 50'C od uobicajene. Dobre osobine ·a.
-.; 0,8
ima meduzona izmedu jezgra komada i nitriranog sloja, sto je pogodno 550
0
za velike utope koji podlezu velikim dinamickim opterecenjima a ne c:
moraju se brusiti. :.a;:,
"tl 500
Preporucena dubina sloja nitriranja je u ovom slucaju veca nego 0,4
u prethodnom i treba da iznosi 0,15 do 0,20 mm, mereno posle nitri-
ranja. Naknadnim zagrevarijem za kaljenja i otpustanja nastavlja se
difuzija azota u vecu dubinu, tako da dubina nitriranja poraste za
olw 0,05 rrzm. t.O {asova
0 20
Kod celika sa 5 do 18% Cr maze se postiCi tvrdoca 1.000 do 1.080
kp/mm 2 po Vikersu. Ova tvrdoca je postojana na temperaturama do Sl. D.3.2. Dubina i tvrdoca nitriranog sloja u za<vi!snosti od temperature J trajanja
nitrkanja. Cel.i!k za :ni'triranje sa 0,3 do 0,8% ugljenika, 1,35 do 1,65% Cr,
400-450'C. 0,4 do 0,6% Mo i 0,75 do 1,1% AI.

152 153
 Postoje razna objasnjenja za ovo neocekivano ponasanje tvrdoce. Otpornost na abanje nitriranog sloja moze biti 1,5 do 4 puta veea
Prema jednom od njih, ako su nitridi fino disperzovani s pravilnom od otpornosti na abanje cementiranog ili karbonitriranog sloja. Ilustra-
raspodelom po masi nitriranog sloja, dolazi do povecanja tvrdoce. Ovaj ciju otpornosti na abanje celika daje sl. D.3.3 za celik za nitriranje sa
slucaj nastaje pri nitriranju na nizim temperaturama, dok kod pri- 0,38% C ... 1,5% Cr ... 0,5% Mo i 1% AI. Na istoj slici data je i vred-
mene viSih temperatura dolazi do koagulacije nitrida koji su ukljuceni nost koeficijenta trenja koji, takode, opada sa porastom radne tempe-
u strukturu celika i imaju manji uticaj na tvrdocu. U drugom jednom rature, sto je posledica stvaranja oksidnog filma na povrsini koji ima
objasnjenju, koje nije potpuno protivrecno, ova pojava se pripisuje antifrikcione osobine.
prisustvu dislokacija. Mesta sa dislokacijama imaju viSi energetski nivo,
pa tu postoje dobri uslovi da bas u njima nastanu prva jezgra nitrida
koja ce samo uz ograniceni porast blokirati dislokacije. Blokirane dis- mg/cmz
lokacije pruzaju veCi otpor njihovom kretanju, a to smanjuje moguc-
nost plasticnog deformisanja, sto se manifestuje porastom tvrdoce. Po- 10
stoji tvrdenje da se procesom nitriranja uvecava gustina dislekacija, ,6
a to bi moglo dejstvovati u istom smislu. Cinjenica je, dakle, da nitri-
ranjem na nizim temperaturama (500 do 520"C) nastaju najtvrdi slo-
--.8
~ ,ss
jevi, koji su mnogo tvrdi nego martenzit, ali je njihova dubina ogra-
nicena na 0,5 mm, dok se u granicama racionalnosti krece izmedu 0,2 ~6 '1,3' .g_!
i 0,3 mm. ~
Sadrfaj azota u povrsinskom sloju takode utice na tvrdocu, ali se
mak1;j:g1alna _!'vi:_q()~l:_L!llOZ~!:>Q.~tiCi ve( pri saciJ:"~I!_azota 3 do 4%. Po-
vecanje sadr:laja azola.Jio sadrfi.ija koji ima f<tz,~_uw - 11% i viSe)
~'
'.Q
:::. '
-
2 ..:;,.
0
t
!rna za posledicu pove.£iill~J~j:ti:)jti nitriranog s~bez daljeg pove-
i.;~IJ.ja tvrdoce·1- otpornostLna ab_anje.
""z .,1 l
Ako primena nitriranja povecava otpornost na abanje, celishodno
je birati legirane celike (pre svega sa AI i Cr), a proces nitriranja treba 200 400 600 aoooc
da bude voden na nizim temperaturama. Dubina nitriranog sloja je temperatura ispitivanja
u ovom slucaju ogranicena na 0,2 do 0,3 mm, sto je nedostatak, naro-
cito u slucajevima velikog kontaktnog opterecenja i ima za posledicu Sl. D.3.3. Zav.ilsnost abanja n1ti'irram.og sloja i promena koef.icijenta trrerrja od rad-
povecanje dimenzija delova ili koriscenje celika vece cvrstoce jezgra, a ne temperature -pri i""J>itivanju.
to su uvek skuplji legirani celici. Zbog ove nepogoclnosti, koja uslov-
ljava povecanje cene delova, nitriranje treba predvideti samo u oprav- Od interesa je da se pomene i otpornost nitriranog sloja prema
danim slucajevima kada je u pitanju abanje. Takay je slucaj za oprav- kavitaciji, prikazanoj na sl. D.3.4 za isti celik kao i na sl. D.3.3.
da_n.i izbor nitriranja ako se postavlja zahtev da otpornost na aban.i.§ Povecanje dinamicke cvrstoce nitriranjem posledica je povrsinskog
lJude__ jio:;tojaYicl.~i. ria._p_Q_i[jgn_:[rii_te11J.J2§rJ17Iii:ii..m(i:..:.,To se m'O'Z'e smatrati ojacavanja i unutrasnjih pritisnih napona koji neposredno ispod povr-
kao tipican slucaj primene nitriranja. Nitrirani sloj ima postojanu sine imaju veliki intenzitet (sl. D.3.5).
tvrdocu, pa prema tome i otpornost na abanje do temperature od
500-650"C, i to bez obzira koliko se puta zagreva na ovu temperaturu, Zbog ovakvog, karakteristicnog rasporeda unutrasnjih napona u ni-
kao i prema uslovima (brzinama) zagrevanja i hladenja sa navedene triranom sloju, uticaj nitriranja na dinamicku cvrstocu javlja se samo
temperature. Tvrdoca opada tek zagrevanjem na viSe temperature od pri malim dubinama nitriranja. Ovo je prikazano na sl. D.3.6 za vee
navedenih, ali ne opadne potpuno ni posle zagrevanja na 900-l.OOO"C. pomenuti celik sa sl. D.3.3 i za temperaturu nitriranja 520"C.
Tako, ako je iz bilo kog razloga potrebna obrada rezanjem nitrirane Izrazito povecanje dinamicke cvrstoce, koje se postize nitriranjem,
povrsine, mora se komad prethodno zariti viSe casova na temperatu- postize se u slucajevima slozenih naprezanja (savijanje, uvijanje), naro-
rama 850 do 900"C. Cito kod delova sa efektom zareza. Na primer, radilica inotora naci-
Druga specificnost primene nitriranja u slucajevima zahtevane ot- njena od celika za poboljsavanje sa Cr, Ni i V povecava naizmenicnu
pornosti na abanje jeste posledica male dubine sloja, koja ukazuje na savojnu cvrstocu od 17 na 20 kp/mm 2 , a naizmenicnu uvojnu od 9,5
to da nitriranje ima prednost kod tacnih delova kod kojih je vee posle na 14 kplmm2 • Uticaj nitriranja na naizmenicnu savojnu dinamicku
relativno malog abanja potrebno, zbog funkcije sklopa da se cleo zameni. cvrstocu kod uobicajenih celika pogodnih za nitriranje daje tab. D.33.
154 155
 32
I
!
--
t>~2oo
E ! I

..
c:
16
dubina . i. i
;i:j 150
~
nitriranja ~ ~
I /
..ll:
!!.too
~t>)
....

~
~
0

~
I
v· .

50 -16

I VI
0 10 .zo ·30 ~0 cas. ..,
=?-32 \ I I

Sl. D.3.4. Guoitak tezine uroPka kavitaci~om u zavisnosti od vremena i:spiltivanja:

linija 1. - nitrjran na 525'C, 35 casa;
J.inija 2. - sestostruko nirtriran na 510'C, 12 casova i 540'C, 40 casova;
£
§
-48 \ /
J
lini•ja 3. - niJtrkan na 510'C, 12 casova, pa 540'C, 40 casova i brusenjem
skimuto 0,05 mm i
lini·ja 4. - samo poboljsan bez ni-triranja.

-64
Tablica D.3.3. 0,2 0,4 0,6 0,8 1,2
rastojanje od povrsirie mm
Hemijski sastav u % Termicka Savojna
obrada dinamicka
c Si Mn Cr AI Mo Ni cvrstoca Sl. D.3.5. Raspored WlllloUI'aSnojih napona kod ugljeruenog celika sa 0,3% ugljenika
kpjmm2 posle 60 cas·ova nitrioranja na temperatur:i od 520'C.
a 42 10
----·---
0,3 0,43 0,41 1,43 1,12 - - b 40--41
c 55 60
0,32 0,22 0,72 1,24 0,93 0,34 - a 48--49 "'E
-------- ~ 50
c 62--63
0,42 0,19 0,38 1,68 1,33 - 2,65 a
-·--·--
55
~
------- liJ 1,0
c 68
a 43 .o
g 30
0,15 0,25 0,40 0,85 - 0,41 ib 46--47 ·c-0
c 67--68 ~
....... 20
mm o
·!::
10,8 !::
0 0,6 ·;;:
a- pobolj5an, b - rpoboljsan, pa 48 casova zaren na 500'C i c -
pa niTJ;iran na 500'C, 48 casova.
poboljsan,
·e~ 10 O,t.vg
Sl. D.3.6. Uticaj trajanja nitriranja
0,2 ~
0

Efekat povecanja dinamicke cvrstoce nitriranjem nije posledica po- ~ "b na dinamiOku cvrstocu
glatkog ~ zarezanog ii.IZOr-
vecanja tvrdoce povrsinskog sloja vee samo unutrasnjih napona koji 12 21. 36 !,/J CaS. ,ka.

156
157
su posledica ni:triranja. Stoga se ovaj efekat javlja i kod celika kod vanje hemijske postojanosti visokolegiranih celika. Za postizanje zado-
kojih se tvrdoca nitriranjem ne povecava znatno, kao sto se to moze voljavajuceg pasivnog sloja neophodno je da se ispune odredeni tehno-
videti kod celika u tab. D.3.4. loski uslovi, 0 kojima ce kasnije biti reci.
Tablica D.3.4. Posebnu oblast primene ima nitriranje kod visokolegiranih hemij-
Hemijski sastav celika u % Savojna dinamicka ski postojanih, vatrostalnih i vatrootpornih celika jer se i kod njih, po-
cvrstoca red otpornosti na abanje, postize i povecanje osobina hemijske posto-
c Si Mn Cr V kpfmmz janosti. Problem nitriranja ovih celika javlja se zbog postojanosti oksid-
0,11 0,34 0,58 34/59 nog pasivnog sloja na povrsini koji sprecava difuziju azota. Stoga se
ovde zahteva posebna priprema povrsine koja se sastoji u »dekapiranju.:
0,34 0,28 0,57 45/72 - skidanju povrsinskog sloja. Ovi celici su visoko legirani sa Cr i Ni,
0,63 0,36 1,6 42/62 a ovi elementi veoma usporavaju difuziju azota, taka da je kod njih
0,34 1,28 1,58 47/55 za postizanje odredene dubine nitriranog sloja potrebno dva puta duie
0,40 0,36 1,49 0,15 50/66 trajanje nitriranja nego sto je to slucaj kod konstrukcionih celika
0,31 0,33 0,75
Taka, na primer, celik koji saddi 1 o/o Cr posle 48 casova nitriranja
-- -,-- 0,95 56/81
na temperaturi od 560'C ostvaruje sloj dubine od 0,5 mm, dok ce viso-
0,43 0,56
-- 1,19
-·-- 1,21 66/82 kolegirani celik sa 25% Cr pod istim uslovima ostvariti samo 0,16 mm
0,72 1,31 0,54 0,55 75/76 dubinu sloja nitriranja. celik sa 8% Ni (koji jos viSe otezava difuziju
Napomena: Broj Ievo od kose cvte oz;naearva dinamiCku evrSitOOu za cetik u po- azota) pod istim uslovima nitriranja ostvarice dubinu sloja od 0,2 mm.
boljsanom stanju, a desno od kose crte u poboljsanorn stanju i nitd-
ran 48 casova na 5oo·c.
Dinamicka cvrstoca opada sa porastom temperature ispitivanja za D.3.2. STRUKTURA NITRIRANOG SLOJA
racun smanjenja cvrstoce jezgra, relaksacije unutrasnjih napona i struk-
turnih promena u nitriranom sloju (koagulacija nitrida). Primer ovog U razmatranju strukture nitriranog sloja mora se poCi od dijagra-
uticaja prikazan je na vatrootpornom celiku 1H13 (SSSR) sa oko 0,1% C ma stanja Fe-N, imajuCi pri tome u vidu i uticaj ostalih prisutnih ele-
i 13% Cr u tab. D.3.5. menata (ugljenika i legirajuCih elemenata). Dijagram stanja Fe-N pri-
Tablica D.3.5.
kazan je na sl. D.3.7.

Dinamicka cvrstoca kpjmm2 na bazi 101 ciklusa

Vrsta termicke abrade na temperaturi ispitivanja ·c oc 1 I
20 100 300 400 500 550 650
700 \ \ K"~e·

~ I'-..
IO+E
bez nitriranja
111itri.ra:n
37,5
47,5
35
45,5
28
41
27
39
23
26
19,5
21,6 19,0
\ &" \ l;soo 1/
\
Napomena: Nitrirranje je obavljeno na 600'C, 30 casova i posle na 575'C, 10 casova. 600
~+.r
~I K"+K"'
. '~97°
\\
Dubina 5loja ·je bi!la 0,3 do 0,37 mm, a tv.rooca HRA = 82 do 84. oi.
I d'"'
\ .. _
~

Za razliku od kavitacione otpornosti nitriranog sloja koja je naj- 1:-!:!. ~

veca aka se brusenjem skine sloj sa E fazom kod korozionih osobina 12. r'+c \ E
500
nitriranog sloja, ova faza je bas naprotiv, vaina. Stoga delovi koji su I~;:,· ot.+r' \
zbog korozione postojanosti nitrirani ne treba da se bruse posle nitri-
"'
ranja, a aka je neophodno avo brusenje, sme se zahvatiti samo vrlo
tanak sloj. Koroziona postojanost nitriranog sloja ogranicava se samo
na blaga sredstva (vodovodska voda, atmosferski vazduh, vodena para, '000
1 2
I
I l 8
~
70 %N
sasvim slabi rastvori baza, nepreCisceno ulje, benzin, ali je nepostojan
u rastvorima kiselina i u morskoj vodi). U ovom smislu, nitriranje se
Fe ' 6

primenjuje kod svih konstrukcionih celika, ali je moguce i poboljsa- Sl. D.3.7. Dijagrarn stanja Fe-N.

158 159
 /'
' U sistemu Fe-N nastaju tri nitrida. Prvi od njih je F~N koji, pre-
: rna V. Paranjpeu, nosi naziv y'-faza, a postojan je do 68o·c. Ovaj nitrid kaljen
ima kubnu, povrsinski centriranu resetku. Drugi nitrid je Fe3N nosi HV
naziv i E-faza, a karakteristican je po tome stO ima siru oblast koncen-
tracija azota (na eutektoidnoj temperaturi od 7,1 do 11% azota), dok
stehiometrijski odnos nastaje pri 11,2 tezinskih % azota. Faza E ima
heksagonalnu resetku. TreCi nitrid je FezN, oznacen kao ~-faza (maze
se u literaturi sresti i pogresno 'E,-faza), postojan je u opsegu koncen-
,
. tracija azota od 11 do 11,3%, ali samo na temperaturama ispod soo·c.
Ovaj nitnd ima ortorombicnu kristalnu resetku i nastace ako se nitri-
ranje obavlja u gotovo cistom amonijaku. Vee pri vrlo malom prisustvu
vodonika ovaj nitrid prelazi u E-fazu, sto je redovan slucaj kod nitri-

! ranja.
Nitride mogu obrazovati i neki legirajuci elementi, kao MnN,
MnzN, Mn4N, CrN, CrzN, MoN, VN, WzN, TiN itd.
U sistemu Fe-N postoje i dve vrste mesovitih kristala (rastvor azo-
ta u 11 i y gvoZdu), oznacenih sa 11 i y. ](od koncentracije azota od
.b_35%___n_~_S!;;lie..eJ!t~ktQ_tua ..eut~k~oidnom te:rnp£!gtJJIQffi__od__ 59!0C~_.za
_!(~<;>~tpii predlgg_qa _s.e_ IlaZOlle_bnztgtit, po_jednom od prvih istrazi-
vaca nitriranja. Ovaj eutektoid sacinjavaju mesoviti kristali 11 i nitrid
y'. Najveca rastvorivost azota u gvozdu 11 je na temperaturi od 59o·c
i iznosi, prema nekim autorima, (npr. prema A. Guljajevu) 0,42%, dok,
prema drugima, znatno manje, cak i 0,1% (V. Paranpje). Na sobnoj
temperaturi je rastvorivost azota u gvozdu 11 oko 0,01 %. Mesoviti kri-
stali y mogu postojati samo iznad 59o·c, a najveca sposobnost im je
za rastvaranje azota na 6so·c i iznosi 2,75 do 2,8%.
Proces nitriranja na odredenoj temperaturi moze se prikazati na
dijagramu Fe-N izotermom kojom ce se figurativna tacka kretati u
smeru rastucih koncentracija azota. Najpre ce nastati mesoviti kristali
11 na svim temperaturama uobicajenim kod nitriranja. Ako se proces
nitriranja obavlja ispod eutektoidne temperature, doCi ce - posle za-
sicenja faze 11 azotom - do nastajanja y'-faze, cija koliCina raste sa
povecavanjem koliCine azota. Kada se prekoraci sadrlaj zasiCenja faze
y', poeece da se pojavljuje faza E. Oformljenje strukture nitriranog sloja
zavisi od trajanja nitriranja na odredenoj temperaturi, ali i od uslova
hladenja do sobne temperature. Nastajanje strukture nitriranog sloja
na sobnoj temperaturi prikazano je na sl. D.3.8 pri raznim uslovima
hladenja sa temperature nitriranja.
Proces nitriranja cistog gvozda sa sl. D.3.8 obavljen je na tempe- Sl. D.3.8. sematsk·i prikaz slrok:ovitog :rasporeda sadriaja azota u nitriranom sloju
Cistog gvozda, faznog sastava i l["asporeda tvrdoce po duhmi za razne
raturi iznad 6oo·c (u oblasti azotnog »austenita«), pa je posle nitriranja uslove hladenja.
struktura nitriranog sloja nastajala uz razne naCine hladenja. Brzim
hladenjem nastaje »azotni martenzit« vrlo visoke tvrdoce, a uz njega Na obrazovanje strukture kod celika za nitriranje uticu ugljenik
ce se javiti i »preostali austenit«. Dubokim hladenjem preostali auste- i legirajuCi elementi, tako da se odnosi ovde razlikuju od nitriranja
nit nestaje. Prema tome, kaljenjem nitriranog sloja postize se najveca Cistog gvozda. Ugljenik je na temperaturi nitriranja u obliku karbida
moguca tvrdoca nastajanjem azotnog martenzita. Sporim hladenjem koji ce se u toku nitriranja »legirati« azotom, tako da nastaje azotni
nosilac tvrdoce nitriranog sloja postaje faza y' koja, inace, ima bolje cementit FeJ(C,N). Isto tako, i sve ostale faze (a, y, E, y') sadrlavace i
osobine. ugljenik.
160 !! Pantelic: Tehnologija ... 161
 U prisustvu legirajuCih elemenata koji mogu obrazovati nitride i ako je od jednog mola NHJ disocirala kolicina amonijaka:
nastace jos, kombinovani sa Fe ili samostalni, nitridi ili karbonitridi.
UNH3 = 1-a:,

gde je a. stepen disocijacije, obrazovace se s:ledece kolicine vodonika

D.3.3. TEORIJA PROCESA NITRIRANJA i azota:

U osnovi procesa nitriranja - slicno kao kod cementacije - nalaze - -2· a ,

liN2-
s_~trL£izicko-hrnlljska_zbjva_nja: disocijacija, adsorpcija i difuzija. Za
brzinu pr<?E~<i: _nitrj.ranj~ _vel!_l<,i. zp~caj ima. brzina __disocijacij.e....L.t.eJ.IIpe;- 3
~-a_:~a~kojoj _~e proce~ obavlj~, f.ti __ Jc.onstantnoj t_~~pe_r~~l1!"~. J:>xzin~_
UH2= 2 ·a:.
mtriranja raste sa porastom brzine disocijadje;· all samQ dojedne .opti~
maine vre4~!>~! po!)l~_ Jm1e ponovo opada. ,Ci~toliitrlranje (ne karbo-
jiitdranje) )e, u stvari, postii.pak · u gasiioj atmosferi, i J:()__!!ajcesce sa Parcijalni pritisci pojedinih komponenti gasne smese bice pri ukupnom
pritisku P:
l!_monijako:rii-(NJiJ) ili- sa arrionijakom uz ~dodafak:-azota. Na odredenoj
tempera turf i piitisku nastaje. aisodjacija amoiiijrurn:~ Ut
Pt=~·P,
.<JUt
\ 2NH3 ;t 3H2 + 2~:-- (1)
odnosno zapreminski procenti pojedinih komponenti:
Konstanta hemijske ravnoteze u ovom sistemu, pri stalnom pritisku, Ut Pt
zavisna je od apsolutne temperature T ("K): gl =~ ·100=-p. 100.

PN2·P 3H2 4196,4 U posmatranoj reakciji je Zu; = 1 + a., pa su parcijalni pritisci pojedi-
log K1 = log p = - --T- + 5,018 ·log T + 2,012 ·10-4 • T- nih komponenti:
NH3
-3,718 ·10-'~ · T2-4,20. . . . . . (2) 1-a:
PNH3 = 1 +a; . p,

Aktivnost atmosfere za nitriranj_~_jskazuje se stepenom_4_i~Q.cijaqjje

1
amonijaka, a to-Te oanos u o;o·z-a]?remine disociranog amonijaka prema 2a;
uki.ipnoj zapremini amonijaka uvedenog u pee. Da hi se stekao po)am P N 2 = - - . P,
o- veliCini stepena disocijacije sa kojim se obicno radi, navodimo pre- l+a:
poruke iz literature SAD, gde se preporucuje kao optimalni stepen diso-
cijacije od 30 do 40% u slucajevima, kada se komadi posle nitriranja 3
bruse, a od 60 do 70% kada se posle nitriranja ne bruse. Umesto ovako 2a;
PH2 = - - .p.
definisanog stepena disocijacije, u praksi je uvedena velicina VN2 + H2 l+a:
kao uslovni stepen disocijacije.
Obicno je ukupni pritisak u peCi za nitriranje P = 1 at, pa ce biti:
Uslovni stepen disocijacije, koji se maze kratko obeleziti sa Vd, u
stvari je procentualni udeo gasova N2 i H2 u izlaznim gasovima peCi za 3
nitriranje (smesa amonijaka, vodonika i azota), a on se direktno maze -2 a; 2a;2a:
meriti. +--=--
vd = vH2 + N2 = ' + a: r + a: r + a:
Ako se jednacina (1) napi.Se u obliku: a odavde je:
3 1 vd
NHs-.;. H2+zN2 vd
2 a:= 2 _

162 IF 163
 Prema istrazivanjima V. Dombovskog i njegovih saradnika (MiTOM, VMtif
1966, ;sv. 8, str. 52), u slucaju kada je radni pritisak u peei jednak disocfm~tar

atmosferskom, priblizan odnos izmedu stepena disocijacije i konstante NH3 +H2 _+ N2

hemijske ravnoteze iznosi: N~

a;
vd
= 2- vd =
V-\3
I +V
1 IG {3)

Iz jednacine (2) i (3) proizlazi da je vee kod temperature zn·c

vd = 0,89, sto je znatno viSe nego u stvarnim procesima nitriranja, jer
se oni ne obavljaju u ravnoteznim uslovima vee sa nizim uslovnim
stepenom -disocijacije. Dalja istrazivanja koja su sproveli pomenuti
autori (MiTOM, 1968, .sv. 3, str. 68) pokazuju da stvarni stepen disocija-
cije ne zavisi samo od velicine Vd u izlaznim gasovima vee i od stanja Sl. D.3.9. Serna automathl<:e atmos.fere za nitrirooje.
d.isocijac1je u ulaznom gasu u pee. Ako se uslovni stepen disocijacije
amonijaka na ulazu u pee oznaCi sa V'd, a na jzlazu iz peei sa V"d biee riranje stepena disocijacije. Ovo se moze videti na semi prikazanoj na
stvarni stepen disocijacije~ sl. D.3.9.
Iz seme se vidi da se disocimetrom izmeren uslovni stepen disoci-
1- V"<!. jacije predaje regulatoru. U regulatoru se izmerena velicina poredi sa
V"d- V'd· 1- V'd zadatom koja je predata memoriji i on, preko izvrsioca, dejstvuje na
0:= ulazni ventil za amonijak.
2- V"d
*
· VeliCina uslovnog stepena disocijacije Vd zavisi u najveeoj meri od pifg_zija_Jl_ velik& meri za~isi ~ _!~.!D_p~~~~-u~::.~ pr()~~sq, Jsao__ i od
radne temperature, a kod odredene peCi i od kolicine prisutnih celicnih vrste _kxistalne . r.eset'Ke ii"Povi:~lm;EQlp._s}oj!l_ k,gin.~®:
delova za nitriranje, sto je prikazano .U tab. D.3.6.
Tablica D.3.6. za resetku (1 koeficijent difuzije je: ( 17 950 )
D = 4,67 · 10-4 exp - R. T ,
Prividni stepen disocijacije Vd
u zapreminskom udelu
Temperatura Stanje peci za minima/no maksimalno za resetku y iz sistema Fe-N je: ( 34660 )
·c dovodenje dovodenje D = 0,335 · 10-2 · exp - R. T •
amonijaka amonijaka
0,47 mJfcas 2,33 m 3fcas
520 prazna 0,15 om za resetku e iz sistema Fe-N je: ( 35250 )
sa delmnima 0,24 0,12 D = 0,227 · exp - R· T ·
560 !prailJila 0,35 0,14
sa delovima 0,55 0,32 Najblazi porast koeficijenta difuzije sa porastom temperature ima
faza a:, a sve brli porast imaju faze r i E. Kao sto je ranije receno,
ipak se ne poveeava brzina difuzije povisavanjem temperature, jer to
Iz tab. D.3.6 vidi se da ee sa porastom utroska amonijaka opadati ima za posledicu koagulaciju nitrida i pad tvrdoee. _Sadrlaj ugljenika
stepen disocijacije. On, takode, zavisi i od veliCine kontaktne povdine u celiku ima veliki uticaj na difuziju azota. RastuCi sadrlaj ugljenika
komada za nitriranje sa atmosferom peCi. veoma umanjuje koeficijent difuzije, sto uslovljava smanjenje dubine
Posto je temperatura procesa konstantna, a zavisna je i od mnogih nitrirano~sl. D.3.10).
faktora, to iz svega sto je receno proizlazi da se automatska regulacija .----~v.ol]nijLsadrl(ij_E_glit;!nika je, prema D. Bullensu, ~z!:l!~u 0,2
stepena disocijacije moze obaviti merenjem uslovnog stepena disocija- _i_OA-o/~,J!!I. sc:_~~. .tQUl<!~Pc §~gJ:Zajem ugljenika mogu, pogodnom''teniil-
cije Vd a regulisanjem ulazne koliCine amonijaka, cime se ostvaruje va- ckom obraaam, postiCi najpovoljnije osobine jezgra komada. · ··
164 165
D.169 cm%ek "'.N Objasnjenje ove pojave time da se disocijacija amonijaka obavlja samo
6 lokalno na samoj povrsini komada a ne po celoj atmosferi u veeoj
1\ AI meri objasnjava uzroke bde adsorpcije nego difuzije.
za temperoturu
\ I-IV

r~-r~--~~~=k~~~L_l1
--~
5200C
' \ -

r\
--r-·-t-· 800
/ AI

2 t,.-J

0
"' --...........

0,, 0,8 1,2 %C

71 ....... I '<'~I b-fjo I
. 600
,a
~
If/
j
;;>rf""'
// 1\.M~ Cr
lftiAi
-t
I

i
6 •
~ lLJ ~I/ ~si
,00
II bf' L--~ -
Ni
1-. - --1----
5
o~-_.J2~-"""""':,--....J6':-a-tom----'skih %
Sl. D.3.12. 200 t--
Tv11doea tllitr·iranog slo-
L..,_· -
ja ru zavi•snos-ti od sa- -----'
Sl. D.3.10. Uticaj sadrlaja rugljenilka Sl. D.3.11. Uticaj Iegirajucih elerne- drzaja legimjrucih ele· 0 2 8% atomski
na koeficijent dif.m;ije u nata na sadrlaj azota u menata posle nitd["anja ' 6
fazi ct. nitriranorn sloju (nitrira- na sso·c. legir. elementa
nje na 6so·c u trajanju
od 24 casa).
Drugi pokusaj je dejstvoval!i~---naJ:u:_~:i;r;J._l)._ difu~fuU29.ffiQCU __t!!J.rfl.-
ZV1tka. Ui ·prenosenfe elasticnih ultrazvucnih talasa dolazi do uvecanja
Jl_Qqicajeni legiraj~si el~menti. u ¢elik1J _ymaJJjuju._hrzinu__difuzije, energetskog saddaja, pa se zbog vece pokretljivosti atoma 11brzava
pa, pr~qui forrie, Taubinu nitriranog sloJa, i sadxz&"!~.J:A._JJ._ni!nnm.illll. proces difuzije. Postoji veca verovatnoca da ce se 11 tako ubrzanom
slo}u:Izuzetak od ovoga cini jedino aluminijum (sl. D.3.11). oscilatornom sistemu jona kristalne resetke cesce poklopiti frekvencija
LegirajuCi elementi koji obrazuju nitride, a narocito AI, Cr, Mo, V oscilovanja jona sa frekvencijom preskoka atoma azota na nove polo-
i W, povecavaju tvrdocu nitriranog sloja. Uticaj saddaja legirajuCih zaje, sto ubrzava difuziju. Stvaranje »Upraznjenih« mesta 11 povrsin-
elemenata na tvrdocu nitriranog sloja izraien u atom skim %, pokazuje skom sloj11 povecava brzinu adsorpcije. Eksperimenti potvrduju tacnost
sl. D.3.12. ovih objasnjenja, ali opisana metoda, :zJbog tehnickih teskoca, nije do
,J>()g9_ii niz pokusaja da se proces nitriranja ubrza. Jedan Q~njih sada primenjivana u sirim razmerama.
je uvodenje katalizatora (anilin, oksid azota, magnezit, bakarna stiugo· Sve vecu primen11 ima takozvano jonsko nitriranje, I!<!r.9cito _:q -~!l­
tina), ali njihova dejstvo se pojavljuje samo u pocetku procesa,. dok padnim ·iridustnJ5Krrazvijenim ze!JiiJ~iiul': Kod ovog postupka komad
se ne dost1gne visoka koncentracija azota u povrsinskom sloju, dok je se ve·zujeu ka-o~~k-a1·6'~li ~-.:::2M§:lf:12ecLkao .. anoda.uu kola jednosmislene
dalja difuzija skoro nezavisna od aktivnosti sredine. Pokusaj primene struje visokog n(lppn(l_(600 do 1 400 V), sa gustinom struje od 0,5 do
indukcionog zagrevanja pri nitriranju imao je za cilj ubrzanje difuzije, 20 mAl cm2 povrsine komada za nitriranje. ~. sud u kome se oba-
ali ispitivanja su pokazala da promenjivo magnetno polje i vrtlozne vlja nitri_r:.C!P:i~-n~!S!?:i. se _u_d11bokom Viikuumu (ispod m·mlff""ZS};-jerbl
struje ne ubrzavaju difuziju. Ipak, utvrdeno je da s~jJlcl!l.!-:ci~~­ se u protivnom pojavio luk ·izmedu katode i anode koji bi ostetio povr-
_gr~"-"-njem povrsinskog sloja znatno ubrzava proces ngriranja, 1 to 6 sinu katode (komada za nitriranje). U tako razredeni prostor pustaju
do _7. ..p11ta u _odnosu _l!~Si~~~:C.~t!l<i;_--,Nii primer, Toaregr;::amn· se amonijak, vodonik i a~ot, ili samo azot, koji se jonizuj11. U.o110iii
celika za nitriranje na temperaturi od 500 do 55o·c i stepenom disoci- slucaju nastaju po2'litivnUQllL azota i oni velikom brziiJ..Q!!!. t1~l:!_~ju na
jacije od 18 do 20% za tri casa nitriranja dobija se d11bina sloja od 0,25 povrsinii komada:-~""SuruuLjona azota ·sa povrsinom komaaa izazivaju
mm. Za ovu d11bin11 je u obicnom postupku 11 pecima potrebno 20 ca- zagrevanje komada na temperaturu nitriranja (5oo·q. Ovim postupkom
sova. Struktura sloja koja nastaje nitriranjem 11 oba slucaja je ista. se znatno ubrzava pro-ces(2-do 2;5-puta) iz sledeCih razloga:

166 167
 1. bombardovanjem jonima razara se oksidna kora na povrsini ko-
mada, tako da ce se na njoj obrazovati atomski cisti povrsinski sloj;
2. gasna faza (atmosfera) povecava svoju aktivnost zbog razrede-
nog stanja i jonizacije koja ubrzava jon azota, tako da on velikom brzi-
nom prodire u povrsinu, sto, u sustini, menja karakter dejstva na gra-
nicnoj povrsini atmosfera - metal. U ovom slucaju ce adsorpcija i po-
vrsinska difuzija teCi istovremeno i sa istim uzrokom;
3. pod dejstvom bombardovanja jonima povecava se povrsinska
difuzija koja dovodi do pojave lokalnih »kratera«, a oni omogucuju
jos brzu adsorpciju.
Poredenje jonskog sa obicnim nitriranjem moze se videti na sl.
D.3.13. U ovom slucaju je na istom celiku kao na sl. D.3.3 jonsko i
obicno nitriranj~ obavljeno na temperaturi od sso·c.
mm1
·0, ;
0,5
!-
0.*
j '
D.3.4. PARAMETRI PROCESA
Za razliku od ostalih postupaka hemijsko-termicke abrade, pri po-
stavljanju zadataka za nitriranje, pored uobicajenih zahteva kao sto su
materijal komada, dubina nitriranja, tvrdoca nitriranog sloja, mora se
tehnologu saopstiti i ~jlj_nit_riranja (povecanje otpornosti na abanje,
povecanje dinamick~_c_yrstoce iii povecanje hemijske postojanosti ko-
mada). Jer, i~bor paramet~ra ~OSt!,t_pki!-___f!_e_g!__p_erature, tr~l~I?.ja 1_Stepend
disocijacije arnopjj.l;lka i proto a _amoniiakal__y__ye_Ulmj m~r.L~Et_yi_sj_g___ ,
svrhe nitriranja._
· Ako je u pitanju..nitrir:a11j~_s!lmo -~]J.og ~veqq_ne otpornos.tin_r,z_g_ba- _
nje, proces nitriranja je najprostiji. ~v:~ca Jy_rdoC.a_j_najy~¢a otpor-
iwst na___abanje_postizu se procesom njtriranja na konstantnoj tempera-
turi. (500 _do_ 570._Q_i_,sa konst_all_tP:i.Il! step~P.OI!!_fl!§g_gjjacije .. amonijaka,
Za definisanje procesa u ovom slucaju neophodno je utvrdivanje sva
cetiri parametra procesa (temperature, trajanja, stepena disocijacije i
kolicine protoka amonijaka). Utvrdivanje parametara na osnovu teorije
procesa nije ostvareno, pa se u pogonskoj praksi koriste iskustveni po-
daci. Postoje preporuke za dve varijante ovog procesa kada su u pita-
nju legirani celici za nitriranje i otpornost na abanje nitriranog sloja:

0,3
.; J
- za dubinu sloja od 0,5 do 0,7 mm preporucuje se temperatura
od 480 do 52o·c, stepen disocijacije 20 do 25% i trajanje pro-
cesa do 90 casova, a
0,2 r/ 2 ~ - za dubine sloja od 0,5 do 0,6 mm, temperatura 540 do 56o·c.
stepen disocijacije 30 do 50% i trajanje 36 do 65 casova.
0,1 ~.:-'"" v~ Pri odredivanju temperature procesa treba imati u vidu zavisnost
~Ill' 1 I I I 1111
koja postoji izmedu temperature, tvrdoce i trajanja procesa, koja je
5 10 15 JO 1560 10 ZO veoma promenjiva od celika do celika, a u svakom slucaju znacajna.
cas Ovi odnosi su ilustrovani na sl. D.3.14 za nekoliko vrsta celika.
HV H V10 r--;---r-----r-...,
mm /
1000 /

Sl. D.3.14.
800 Zavisnost tvrdoce i du-
bine rritriranog sloja od .!2_0,8
0
Sl. D.3.13. Uticaj tra•janja nitriranja temperature procesa za
600 "iii
na dul:>inu slvja i tvrdv- sledeee celilke: -fr
400
6u kod jonskog nitrira- 1. 38HMJuA (celik za .g 0
c:
nja (linija 1) li obicnog
s to 15 Jo 4Ho 10 zo(as (linija 2).
nitriranje sa 0,38% ~
C .. 1,5% Cr .. 0,5% - ~0,4
1J
Mo i 1% AI),
I najzad, skracenje postupka nitriranja moze se postiCi visestepes 2. 2H13 (C 4172),
3. 45 (ugljenicni celik 5
nim nitrzran1em __ a__ najcesce ~~rimenjuJe _dvo&teru;_no. Prvi stupanj sa 0,45% ugljenika),
1!!-!_ri_I"anj;Lob~:ili~niz.oj _t~!!ill~raJuri.__Cilj _ ovog stupnJa _nitrir~ 4. >>Armco-gvozde«, 700
0
jeste uvodenje vecekolicjn~_a;zQJa _u povrsinski sloj bez prodiranja n~ 5. 4H14N14V2M (C 4775). oc
v~~~ dubine. U. drugom stupnju procesa, da bi se ubrzala difuzija, ko~ 500 600 ·c
risti se viSa temperatura (550 ... 570, pa i 6oo·c). Na ovaj naCin se moze KoliCina amonijaka koja se dodaje u pee, kao i stepen disocijacije
skratiti proces nitriranja 2 do 2,5 puta, ali se pri tom smanjuje tvrdoca zavise od temperature. Ukoliko je izabrana viSa temperatura procesa,
i disperznost nitrida. potreban je visi stepen disocijacije, koji se krece od 15 do 65% za tern-
168 169
 Tablica D.3.7.
perature od 500 do 57o·c. Kod velikih stepena disocijacije mora biti
obezbedena cirkulacija gasova da na nepogodnim povrsinama komada Parametri procesa Osobine nitriranog sloja
ne nastanu meka mesta. Ukoliko je stepen disocijacije veCi, dodaje se tvrdoca
Celik prema temperatura trajanje stepen dubina
manja koliCina amonijaka.
GOST-u ·c casova d·isocijacije mm (minimalna)
HV kpjmmz
Pri odredivanju temperature procesa treba, kod celika za poboljsa- %
vanje, imati u vidu i temperaturu otpustanja ako je celik pre nitriranja 500-520 35 20--40 0,30-0,35 950
poboljsan. Temperatura nitriranja treba da bude niza od temperature --·- ·----· --·---
otpustanja pri poboljsavanju, narocito ako su osobine jezgra posebno 500-520 55 20--40 0,50--0,55 950
---· ---
znacajne. 38HMJuA 540 35 30-50 0,45--0,50 950
Pri izboru stepena disocijacije treba znati da li ce nitrirana povr- dvostepeno
sina biti naknadno brusena ili nece. Ako se komadi posle nitriranja ne I. .. 510 12 20--40
_ _ __:II .. 540 42 50-60 0,50-0,70 950
bruse, moze se birati visi stepen disocijacije (60 do 70%), ali ukoliko
je predvideno brusenje, stepen disocijacije ne treba da prede 30 do 40%. dvostepeno
Povoljni odnosi stepena disocijacije i temperature su sledeCi: 38HN3MFA I ... 445 50-65 10-20
II .. 495 __ 70_______20--40 0,50-0,60 600
- za temperature od 500 do 52o·c ... a. = 18 do 25% i . 40HNMA 500 50 1'5-30 0,45--0,50 550
- za temperature od 530 do 55o·c ... a.= 25 do 40%. 18H2N4VA 500 55 15-30 0,45--0,50 650
Pravilno koriScenje visokog stepena disocijacije javlja se samo kod 40H 500 48 15_::-3q_ ___ _().~_?~-~~ 450
dvostepenih procesa nitriranja, kod kojih se prvi stepen sprovodi u
trajanju od nekoliko casova sa niskim stepenom disocijacije (18 do 2H13 d¥ostepeno
I ... 530 20 25-35
25%), a u drugom stepenu on se moze povisiti na 65 do 70%. Obicno II .. 580 20 60-65 0,25--0,27 800
se u prirucnicima ili uputstvima proizvodaca celika nalaze preporucene 4H14N14V2M dvosrt:eQJeno
vrednosti parametara procesa, kao i osobine koje se postizu kod raznih I ... 570 25 35
celika. Primer jednog takvog uputstva daje tab. D.3.7. 35 60 0,10-0,20 750
- - - - - - I I .. 630:__ _
1H18N9T 600 75 40-60 0,20-0,40 750
Za povecanje otpornosti na abanje i dinamicke cvrstoce cesto se
koriste dvostepeni procesi nitriranja. U prvom stepenu se postupak 560 50 30--40 iznad 0,15 750
obavlja na nizoj temperaturi i sa nizim stepenom disocijacije. Cilj ovog
stepena je da se za kratko vreme obrazuje tvrd sloj bogat azotom, ali dvostepeno
I ... 600 5 30--40
sa malom dubinom prodiranja. Proces se u ovom slucaju obavlja na II .. 650 5 60-75 iznad 0,10 700
nekoj temperaturi iznad 5oo·c u trajanju neophodnom za nastajanje
Napomene:
Celik 38HMJuA je za mtnranje ·sa 0,38% C .. 1,5% Cr .. 0,2% Mo i 0,9% AI. Nitri-
~c ranjern se rnoze postiCi rna!ksimalna tv.rdoca 1000 do 1150 kpfmm 2 (HV). Pri-
menjuje .se za »odgovorne« delove turbina, rnotora SUS ,j alata, okao: v.retena
650 \ (
ventila pami:h turbina, koS.lrljica cilindara motora SUS, caure, osovinice, valj-
ci, L;upcanici, navoj.na vretena Hd.

600 \ Celik 38HN3MFA je za poboljsavarrje sa oko 0,38% C .. 1,35% Cr .. 3,2% Ni .. 0,4%

Mo. Primenjuje se za rnasi•vne delove ve!.iik:e cV<rstoce.
Cebk 40HNMA je za poboljsavanje sa oko 0,4% C .. 0,75% Cr .. 2,25% Ni .. 0,25%

550
''\ Mo i 0,22% V. Pr1rnenjuje se -za radilice motora, zupeanike, venti·!e itd.
CeHk 18H2N4VA je za cernentaci'ju sa oko 0,18% C .. 1,5% Cr .. 4,2% Ni i 1% W.
P.rimen:juje .se za »odgovorne« ddove vicsoke evrs-toce .j zilavosti i dinamicki
opterecene delove: radilice motora, rupeanici, watHa rupcanika ·itd.
~ r'-- CeHk 40H odgovara .pribliino ceHku po JUS·u C .4131. Prirnenjuje se za vratila,

--
osovilllice, osovine i<td.
Ce!ik 2Hl3 odgovara celtlru po JUS-u C 4172 (.prokron 3). Pr~menjuje se za delove
-sao - 51. D.3.15. T<rajamje ob.razovanja ni-
udamo o.pterecene, kao st'O Sill ventili motora SUS.
Celik 4HJ4NV2M odgovara celiku C 4575 ~prokron 13), a .prirnenjuje se za delove
trid.nog sl'oja u zavisnosti arrnatura, ventile itd.
Celiok JH18N9T odgovara celiku C 4572 (prokron 11 s-p.), a prirnenjuje se za delo-
~00 70 20 casova
od temperature.
ve za povezivanje {za'Vrtnj.i, klinovi i<td.) za rad na povisen·irn temperaturama.

171
170
velike tvrdoce. Odnos temperature i trajanja prvog stepena nitriranja je postizanje sitnozrne strukture, jer se difuzija azota obavlja lakse na
dao je kao orijentacione vrednosti Ju. Lahtin. Ove vrednosti prikazane granicama zrnaca, pa ce utalika biti efikasnija ukoliko je struktura
se na sl. D.3.15. sitnijeg zrna.
U drugom stepenu procesa obavlja se difuzija atoma azota u vecu Kao sto je u uvodu receno, nitriranje se koristi i kod svih vrsta
dubinu, sta viSe ne zavisi ad atmasfere. Uloga atmosfere u avom slu- alatnih celika, ali dabar efekat ima sama primena kod legiranih celika
caju je da nadoknadi azot u pavrsinskam slaju, pa nema apasnasti od sa Cr, Ma i W. Kod niskalegiranih alatnih celika (na primer, C 6440
visokag stepena disocijacije. Temperatura drugog stepena procesa viSa iz tab. D.3.2), nema znatnog efekta u povecanju tvrdoce. Prema Ju Ge-
je zbag ubrzanja difuzije. Patrebno vreme za drugi stepen pracesa ra- leru (Instrumentalnije stali, 1968, str. 494), preporucuje se, u slucaju
cuna se iz brzine difuzije na adredenoj temperaturi i na odredenoj karla je nitriranje zavrsna operacija {posle kaljenja i otpustanja), ka-
dubini slaja (tab. D.3.8). riscenje sledeCih parametara procesa:
Tabllca D.3.8. za stepen disocijacije amonijaka:
- kod temperature procesa od 520 do 540'C ... 25-30%,
- kod temperature procesa od 550 do 560'C ... 35-40%;
Brzina difuzije mmfcas za radnu temperaturu
Dubina sloja za temperature nitriranja i trajanja:
mm SOO'C SSO'C 600'C - kod brzareznih celika: 550-560'C ... 10 do 40 min.,
- za celik sa 5 do 18% Cr: 510-520'C ... 8 do 12 cas.,
do 0,2 0,02 0,04
- za utope za rad na topla dvastepeni proces sa:
0,2---{),4 O,D15 O,D3 0,06 I ... 520 do 530'C ... 8 do 10 casova,
---- II ... 530 do 550'C ... 5 do 6 casova.
0,4---{),6 0,010 0,020 0,03
--- u slucaju nitriranja rpred kaljenje i otpustanje kod alatnih celika
0,6---{),8 O,Q15 0,02
vreme nitriranja je nesto duie, jer je teznja da se postigne veca dubina
P1·imer: Za celilk za nitriranje odrediti pa>rametre dvostepenog procesa za dubinu
sloja. Parametri nitriranja su u ovom slucaju:
sloja od 0,6 mm. - 520'C . . . 12 casova ili
Posto je stepen d'isoai!jadje za temperature 530 do 550'C i-z:rnediu 25 i 40%, - 560 do 580'C ... 10 casova.
to ce za izabranu temperaJturru prvog stepooa 530'C biti 25%. Vreme trajanja Ko~ziona p~stojanost nitrira~oZe__s_e_pDstiC.Lna.. ~vim
procesa u ·prvom s.tepenru se dobija sa sli!ke D.3.15, g;de za 530'C ono imosi konstru .C_lOnim..eelkima--I--swem-livu-;-aefekat ce utoliko biti.v.e~.Luko:_
8 casova.
Za temperaturu drugog IS'tepena biramo 550'C i stepen diJsocijacije 70%. Ko- liko je ve{i_~a.dciaj_.az;Qt.a.J.LPQJI'.J:Si_Il,s:ko:rn sl.qjt1,. Dubine nitriranih slojeva
l'iS·teei se podatkom iz taJb. D.3.8, bice potrebno vreme za dubinru 0,6 mm. su obicna male, pa je ovde proces nitriranja kratkotrajan. Uabicajene
dubine se krecu od O.Q15 do 0,040 mm. Uspeh ovog nitriranja je u naj-
0,6 vecoj meri zavisan ad kampaktnosti nitriranag sloja, sto se, pored bes-
- - = 30 casova. sprekarnag Ciscenja povriiine, moze postiCi i odgovarajuCim izborom
o,oz
parametara pracesa {sl. D.3.16).
Proces nitriranja maze se primeniti i kad visakalegiranih, hemijski oc
postajanih iii vatrostalnih celika (austenitnih i martenzitnih). Cilj pri-
mene nitriranja kad avih celika jeste povecanje atparnasti na abanje,
dinamicke cvrstace, sa tendencijam da se paveca i hemijska pastaja-
nast, sto je i utvrdena u slucaju otparnosti protiv kavitacije. Pasto je
u ovim celicima uvek prisutan hram i nikl u veCim kaliCinama, difuzija
azata je atezana i pracesi nitriranja su dugatrajni.
Nitriranje visokolegiranih celika jos je u razvoju, pa nema sistema-
tizovanih podataka o parametrima procesa {preporuke za nekoliko ta-
kvih celika date su u tab. D.3.7). Kaa sta je vee recena, najvecu teskacu
cini pasivni sloj oksida na povrsini komada koji se pre nitriranja mora
Sl. D.3.16. Optimalni re.Zimi nitrira-
nja radi povecanja koro-
zione postojanosti :uglje-
600 IIIIi~::~;~~~~~~~·
550 [~~C._;g~~~l----::l--::-~
bezuslavna razoriti. Nitriranje visakalegiranih celika je izrazit slucaj nicnih i nis•kolegiranih
k.onsti1fkcionih cel-ika i
kad kajeg na praces nitriranja i obrazavanja strukture ima veliki uticaj swog liva.
prethadna termicka abrada. Kad prethadne termicke abrade najvaznije
172 173
 Stepen disocijacije amonijaka u ovom slucaju ce, takode, zavisiti Tablica D.3.9.
od izabrane temperature:
600'C ... stepen disocijacije je 35 do SO%, Debljina
Metoda nanetog sloja
650'C 45 do 65%, mm
700'C 55 do 75% i
770 do 870'C do 80%. galvansiko lmenje i fosfat·inm:je O,ot do 0,02
galvansko nikloval!lje 0,05 do 0,06
Ovaj se postupak primenjuje kod manjih delova parne armature.
NaCin hladenja posle ovakvog nitriranja (u peCi, na vazduhu, u vo- galvansiko 'llal!loSenje cinka 0,04 do 0,05
di, u ulju itd.) nema udela u pogledu hemijske postojanosti, ali zilavost
nitriranog sloja je veca kod veCih brzina hladenja. Ova okolnost omo- bimeta:lna galvan.irzaci:ja sa dva sloja I metai .. 0,005
Qkalaj-ciiJ/k, baJkar-kalaj, lll~kal..kalaj) II metal .. O,D15
gucuje da se proces nitriranja primenjen zbog povecanja hemijske po-
stojanosti kombinuje sa zagrevanjem za kaljenje kod postupka pobolj- rpremazival!lje vode111itt1 stalldom Ill dva s:loja:
savanja delova. U ovom slucaju amonijak ce se uvoditi u pee za zagre- I sl-oj ... suse111je na lOO'C, 1 caJS
vanje jla kaljenje (obicno na 770 do 8SO'C) i proces zaddavanja na II sloj . . . 120'C, 1 cas 1,0 do 2,0
temperaturi kaljenja produzice se saglasno uslovima sa sl. D.3.16, pa
zatim kaliti u sredstvu koje odgovara upotrebljenom celiku i obliku Delovi. za nitriranje moraju biti dobro odmasceni i ocisceni. Na
komada. Ovakav se postupak moze primeniti kod zupcanika, navojnih adsorpciju azota ima dobar uticaj fosfatiranje povrsine, sto se obja-
vretena, osovina itd. snjava uklanjanjem sa povrsine oksidnog sloja.
* Kod jonskog nitriranja galvansko nanosenje metala (kalaja, nikla,
bakra i nikla) nije primenjivo, jer bi prekrivac od tako dobrih provod-
. Nitriranje se obavlja gasovitim s_r(!qStY91Il - _i!Il19ll_ii<!kom u mta- nika struje varnicio. Stoga je kod jonskog nitriranja uslov da zastitni
cionim retortnim peciina ili u hermeticki zatvorei:i!m mufolama-:-s-a ove sloj bude od neprovodnika za struju. Cesto se izraduju specijalne caure
tacke glediSta proces je isti kao i gasna cementacija. sa zazorom od nekoliko stotih delova mm, koje onemogucuju varni-
Priprema komada za nitriranje ima veCi znacaj nego kod cementa- cenje.
cije. \:QrlQYLza nitrint_l!k najcesce su definitivno obradeni,_~ samo u
slucaju potrebe predvida se na njiina'dodatii:K za brusenje ili lepovanje.
Povrsine koje ne treba da budu nitrirane stite se na slican naCin kao
kod cementacije. !Najsigurniji postupak zastite jeste galvansko luzenje, mm
pri kome se na povrsinu sto se zasticuje nanosi kalaj. ,Sloj kalaja de-
bljine 0,008 do 0,010 mm na temperaturi nitrininja rastapa se i oddava o,sl I I 1--~ I
povrsinskim naponima na komadu. Debljina sloja ne sme prekoraciti
odredenu granicu, jer ce u tom slucaju povrsinski naponi biti nedo- a," I I1 :Y-- :;;>\/ I1 I I I
voljni za oddavanje sloja na povrsini pa kalaj moze curenjem pasti na
povrsine koje treba nitrirati. Ovo se moze izbeCi ako se povrsina koja
se stiti kalajiSe, a povdina za nitriranje fosfatira. Posto kalaj ne »kva- Sl. D.3J7.
,tl 0
.,
.§' ,3 t v 41
/

si« fosfatiranu povrsinu, nastace strogo razgranicena nitrirana i zasti- Zavisnost dubine nitn-
cena povrsina. ranog ·sloja od vremena -~ 0,2 I I II' t·-----r---t·
nitrkan.ia Ill amonijaku .Q
Najcesce je u primeni postupak zastite premazom vodenim staklom na 500'C za celi'k 30CrMo
koji ima specificnu tezinu 1,45 do 1,52 i »modul«: (sa 0,3% C ... 1,05% Cr
-5
d 0,20% Mo). 0,1 1// I
Si02 P.una linija - obieno
NaO · 1,032 = 2,2 do 3,0. nitJrJranje, osna linija -
jonsko nitriranje.

Ovi zahtevi obezbeduju da vodeno staklo na temperaturi nitriranja

bude dovolnjo viskozno, pa da ne moze precureti na nezasticenu povr- Jonsko nitriranje ima karakteristicnu tehnolosku mogucnost nitri-
siml. Na ovu pojavu utice i naCin susenja premaza vodenim staklom, ranja rupa i supljina komada (cevi). Kod rupa manjeg precnika od
koji treba da se obavi prema tab. D.3.9, sa pregledom postupaka zastite. 10 mm predvida se odgovarajuCi oblik anode.

174 175
 Sistematskih podataka o tehnoloskim parametrima jonskog nitri- J ugoslovenski standardi nisu obuhvatili celike za nitriranje, ali se
ranja nema, pa su ovde navedena samo izvesna iskustva za tehnologiju u zemlji proizvodi jedan kvalitet koji bi se mogao, po principima obe-
ovog postupka koji je tek na pocetku svog razvoja. lezavanja po JUS-u, oznaciti kao (; 4739, a koji ima sledeCi hemijski
Vakuurn mora biti ispod 10 mm tS (zivinog stuba) da bi se proces sastav i osobine:
jonizacije i ubrzavanja atoma azota obavio bez varnicenja izmedu ko- - 0,3% C ... 1,0% Cr ... 0,25% Mo i 1,1% Al,
mada i anode. Optimalni vakuum nije u svim slucajevima isti. On zavisi - mehanicke osobine u poboljsanom stanju:
od oblika komada, a ispod 10 mm ts nema prakticnog uticaja na pro- rrv ..••.•• 60kp/mm 2
ces nitriranja. IJ"m ••••••• 80 do 100 kp/mm 2
Gustina struje se krece izmedu 0,5 i 2 mA!cm2, ani ona nema neki Bs ••.•••• 14%
veliki uticaj na tok nitriranja i njegove rezultate. Radni napon struje - temperatura kaljenja 870 do 9oo·c i temperatura otpustanja 580
treba da bude iznad 700 do 800 V. do 65o·c.
Potrebno trajanje jonskog nitriranja sa amonijakom na 5oo·c dato
je na ·sl. D.3.17 u zavisnosti od-zeljene dubine sloja. Kod tehnoloskih osobina ovog celika moze se uociti visoka tempe-
ratura otpustanja, sto je karakteristicno za celike za nitriranje.
Proces nitriranja koristi se i kod drugih tkonstrukcionih celika (za
poboljsanje ili za posebne svrhe: ventili, opruge itd.), kao i kod hemij-
D.3.5. MATERIJALI ZA NITRIRANJE ;ki postojanih, vatrostalnih i vatrootpornih celika. Povoljne osobine
mogu se postiCi i nit1.1iranjem odlivaka od sivog i temperovanog liva.
Mnoge standardne legure na bazi gvoZda i ugljenika (celici i livovi) Legirani liveni celici mogu se nitrirati po istom principu kao i celici
mogu se sa manjim ili veCim uspehom nitrirati, ali se glavna preimuc- za poboljsavanje. Prisustvo aluminijuma u livenom celiku stvara tehno-
stva ovog postupka postiZu na specijalno razvijenim celicima za nitri- loske teskoce pri livenju, tako da se livenjem ne proizvode posebni kva-
ranje koji su uvek legirani. Velika tvrdoca nitriranog sloja postize se liteti celika za nitriranje na bazi Al.
legiranjem elementima Al, Cr, Mo, V, Ti i dr. Ovakvi celici su uvek
celici za poboljsavanje, kada se imaju u vidu mogucnosti ostvarivanja
odredenih osobina jezgra komada. Celici za nitriranje sadde najcesce
molibden zbog smanjenja otpusne krtosti koja bi se mogla javiti kao
efekat otpustanja koji ima sam proces nitriranja, jer se obavlja bas na
opasnim temperaturama za nastajanje otpusne krtosti. Molibden, sem
toga, povecava prokaljivost. Posebno dejstvo molibdena je stabilizacija
zilavosti i na povisenim temperaturama. Poznata je pojava da dugo-
trajnim zagrevanjem celika na temperaturama iz opsega temperatura
nitriranja dovodi do pada zilavosti. Tako, celik legiran sa Al i Cr ili Mn
zagrevanjem na 45o·c u trajanju od 100 casova (ovo odgovara duiem
procesu nitriranja) obara zilavost jezgra od polazne velicine od 8,5
kpm/cm 2 na 1 kpm/cm 2• Kod celib. sa molibdenom ovaj pad iznosi, na
pr.imer, ako je legiran sa Al, Cr i Mo od 9,5 na 8,8 kpm/cm 2• Ovo treba
imati u vidu kada se predvidaju dugotrajni procesi nitriranja ili kada
celik radi na povisenim temperaturama.
Hrom povoljno utice na tok procesa nitriranja i na porast tvrdoce
nitriranog sloja, a istovremeno povecava prokaljivost celika. Za ostale
elemente, kao Si, Mn, Ni i Cu nije utvrdeno da imaju bilo kakav po-
voljan uticaj na tok nitriranja i osobine nitriranog sloja, ali isto tako
ni nepovoljan, pa se stoga ne moraju iskljuCivati iz celika za nitriranje.
Saddaj ugljenika u celiku za nitriranje obicno je 0,2 do 0,4%, a
dat je u takvim granicama da celici uz dodate legirajuce elemente imaju
dovoljno visoku temperaturu otpustanja pri poboljsavanju, kako na
temperaturi nitriranja ne bi doslo do efekta otpustanja sto bi izmenilo
osobine jezgra postignute poboljsavanjem.
176 12 Pantelic: Tehnologija ... 177
 G Lava D.4

KARBONITRIRANJE

D.4.1. UVOD

Nazlvi: karbonitriranje, nitrocementacija i cijaniranje, kojima bi se

mogli dodati i drugi termini, oznacuju procese hemijsko-termicke obra-
de pomocu kojih se u povrsinski sloj istovremeno uvode ugljenik i
azot. Terminologija za ove procese nije ujednacena i gotovo je haoticna.
U najvecem delu literature na nemackom jeziku, na primer, proces
koji se obavlja u cijanovim kupatilima (naugljenicenje i obogacenje
azotom) naziva se jednostavno cementacija tecnim sredstvom, dok se
isti postupak u ruskoj literaturi naziva cijaniranje tecnim sredstvom,
a u literaturi SAD samo cijaniranje. Dalje, ako se obogacenje azotom
i ugljenikom obavlja u gasovitoj atmosferi, u literaturi SAD se naziva
»carbonitriding« iii »nicarboning«, dok se u jednom delu ruske litera-
ture naziva »nitrocementacija<<, a u drugom delu se govori o cijaniranju
gasovitim sredstvom itd. U ovom radu je usvojen jedinstven naziv kar-
bonitriranje za sve procese istovremenog obogacenja azotom i uglje-
nikom. Sam naziv karbonitriranje ne kazuje o kome je procesu rec,
pa mu se mora dodati jos i podatak o tome da li je:
- pretezno obavljena cementacija ili nitriranje;
- komad kaljen posle hemijsko-termicke abrade ili nije;
- postupak obavljen na celiku za cementaciju, nitriranje ili nekom
drugom.
Ovako utvrden termin blize odreduje rezultate procesa, i to upravo
osobine hemijsko-termicki tretiranog sloja (sto je u masinstvu najvai-
znije), bez obzira na to da li je postupak obavljen u cijanovim solima
u nekom drugom tecnom ili gasovitom sredstvu.
·Karbonitrir;gli~.!t::cnip:I_sr~dstvom :::-:: u cijanovim S_l)lin:!~--==-.Y!"]()_je
raspro~tnmjen po.sJ:JID!!}(:. (cesto samo pod naiivorri ceinentacija tecnim
sredstvom). Ali, u poslednje vreme postoji teznja da se u vecoj meri
razvije karbonitriranje gasovitim sredstvom, prvenstveno zbog toga sto
se, slicno kao kod gasne cementacije, proces maze lako kontrolisati i
automatizovati.
Karbonitriranje gasovitim sredstvom ima i ceo niz drugih prednosti:
- ne trose se skupe soli potrebne za tecni postupak;

12* 179
 - mogu se tretirati delovi razne velicine, pa i krupni delovi, Cija
je obrada kod postupka tecnim sredstvom ogranicena velicinom
sonog kupatila i
- dubina sloja se maze lako regulisati doziranjem sredstava za
naugljenicenje i obogacenje azotom.
Treba imati u vidu da je za gasno karbonitriranje potrebna sloze-
nija oprema nego za rad sa cijanovim sonim kupatilom.
I u odnosu na gasnu cementaciju gasno karbonitriranje ima niz
prednosti:
- hdu adsorpciju i difuziju ugljenika zbog aktivirajuceg dejstva
azota, pa je za istu temperaturu proces kraCi nego kod cemen-
tacije;
- obavlja se na niZim temperaturama, pa je manje deformisanje
delova pri direktnom kaljenju;
- prokaljivost karbonitriranog sloja je veca zbog prisustva azota;
- manja sklonost atmosfere ka obrazovanju cadi i
- jeftinije je oddavanje peCi zbog nizih temperatura.
Najbitnija prednost karbonitriranja je povecana otpornost na aba-
nje u odnosu na cementirani sloj. Poredenje uticaja karbonitriranja i
cementacije na otpornost na abanje i uvecanje dinamicke cvrstoce pri-
kazano je u poglavlju D.1, sto, pored ovde navedenih karakteristika,
moze da posluii kao orijentacija za odlucivanje pri izboru postupka
povrsinskog ojacavanja.
U svim procesima karbonitriranja istovremeno se obavlja proces
naugljenicenja i obogacenja azotom. Koji ce se proces obavljati u vecoj
meri zavisi prvenstveno od ugljenicnog i azotnog potencijala sredstva
i visine temperature na kojoj se proces obavlja, kao i od vrste celika.
Posto su za naugljenicenje potrebne vise temperature (u austenitnoj
oblasti), to ce kod visih radnih temperatura (od 800 do 960'C) veCi zna-
caj imati naugljenicenje, pa se ovakav proces moze nazvati visokotem-
peratunzo karbonitriranje. U ovom slucaju se efekat povecanja tvrdoce
postize kaljenjem posle karbonitriranja.
Obrnuto, kod niskotemperaturnog karbonitriranja (540 do 560'C)
preovladava znacaj nitriranja i za postizanje visoke tvrdoce nije u svim
slucajevima potrebno kaljenje posle karbonitriranja. Neki autori govore
i o srednjetemperaturnom procesu karbonitriranja kao, na primer, u
podeli koju je dao V. Rajces: ,. . __
- niskotemperaturno 540 do 560'C, i
- srednje temperaturno 800 do 860'C it
- visokotemperaturno . 830 do 960'C. \
Primenu ima i oblast temperatura od 720 do 740'C. ~ Pored temperature, ovaj odnos zavisi i od vrste celika. Nacin na
Na izbor temperature karbonitriranja utice prvenstveno potrebna
dubina karbonitriranog sloja i aktivnost sredstva. Tako, kod karboni-
triranja u tecnom sredstvu (cijaniranja) za dubine sloja od 0,5 do 06
mm odgovaraju temperature procesa od 830 do 870'C, a za vece dubine
(2 do 2,5 mm) temperature od 900 do 960'C. Kod niskotemperaturnog
karbonitriranja u oblasti temperatura od 540 do 560'C postizu se vrlo
180
male dubine tretiranog sloja. Na primer, kod takvog karbonitriranja
brzoreznog celika u tecnom sredstvu uobicajene dubine sloja su 0,015
do 0,035 mm. Slicno je i kod niskotemperaturnog karbonitriranja kon-
strukcionih celika (koji nisu za nitriranje)- »mekog nitriranja«, ·koje se
obavlja na temperaturama od 520 do 590'C, a dolazi do dubine nauglje-
nicenja od svega 0,005 do O,Dl5 mm i nitriranja od 0,15 do 0,5 mm.
Kod postupka gasnog karbonitriranja, koji se primenjuje na celiku
za cementaciju, najpovoljnije su temperature od 840 do 860'C. One isto-
vremeno omogucuju uspesno direktno kaljenje sa te temperature. ViSe
temperature ubrzavaju proces difuzije u odnosu na brzinu adsorpcije,
ali, za razliku od cementacije iznad 970'C, proces se viSe ne ubrzava
vee, naprotiv, usporava. Za vece dubine sloja (do 1 mm) pogodno je
podizanje temperature do 930'C. Pri koriScenju obicnih konstrukcionih
celika (C 0300, C 0500) povoljne su temperature karbonitriranja od 930
do 950'C, koje nece mnogo narusiti mehanicke osobine komada zbog
porasta zrnaca strukture, a daje dobru otpornost na abanje. Za cemen-
taciju alata od brzoreznog celika koriste se temperature od 550 do
560' C, pri dubinama cementiranog sloja od 0,02 do 0,05 mm. Za iste
dubine karbonitriranog sloja kod visokohromnih alatnih celika koriste
se nize temperature procesa (510 do 520'C).
Ako se za niskotemperaturno gasno karbonitriranje koriste celici
za poboljsavanje (koji nisu za nitriranje, tj. u procesu mekog nitrira-
nja), maze se podesiti da temperatura karbonitriranja bude niza od tem-
perature otpustanja pri poboljsavanju (550 do 560'C). Ovde se koriste
dubine karbonitriranog sloja od 0,004 do 0,300 mm.
Struktura i osobine karbonitriranog sloja
Struktura koja nastaje u karbonitriraJ!OIIL.§.lQjg uslovljena je koli-
~i':!g!!1 ugljenika i .£wJ£.llved~ili §po~smski sloj, o:aii9S9Jl1_1i_lLR~­
na, vrstom legure Fe-C koja je podvrgnuta karbonitriranju i zavrsnom
termickom obradom.
.~_J:;:g_l~ine. azota_ Ll!&!i~g!k.:~_kojim se obog~cuje po~rsinski
sloj maze se podesavati regulis~nj_em ugljenicnog i azotno_g_ potencij~la
sredstva, ~a na njega veoma utiee i temperatura procesa. Ako su, Jwn:
stantnl} o_ba putencijala sredstva, pri. niZim _radnim temperaturama pre-
ovladivace _ggog!!~i.x<:mie azotom, a ukoliko je temperatura visa, proces
tece pre-tezno sa naugljenicenjem (sl. D.4.1).
Uzrok ove zavisnosti N : C od temperature je razlicita sposobnost
za difuziju atoma C i N na raznim temperaturama (tab. D.4.1).
koji utice vrsta celika na uspostavljanje odnosa N:C moze se prikazati
rezultatima ispitivanja koja su na celicima iz proizvodnje SSSR-a izvr-
sili A. Kalinin i njegovi saradnici (MiTOM, 1965, sv. 10, str. 2). Ispiti-
vani celici dati su u tab. D.4.2.
Karbonitriranje je obavljeno delimicno u cijanovom kupatilu, a de-
limicno gasno, na temperaturi od 840 do 850'C. Odredivane su meha-
181
 <I Sl. D.4.1. Odnos N : C u zavisnosti
·I od temperature karboni-
triranja.
~
~3

~
;,

U2
~
\
\
-§ A

"""""1'---
0 1 1/Ui I S't;4<;;;1> ~~~I" I ~

160~~~~N I I
0550 1---
650 750 850 °C
1/,Q l-..£4CL{/!,: ),'>!),'\'>" I I 1

Tabllca D.4.1.

Temperatura D- koeficijent difuzije cmtsek

·c N
Fe- a 20 8,8 -to-" 2,0-10-17
-------·--·
Fe- a tOO 8,3-10- 17
3,3 ·10-14
----·-· --------------··---·--·--- 50 1 / /Kij/Af" >)Y>\)' I I I
Fe- a 300 5,3 ·Iu-'" 4,3 -10-10

~l"'leti
Fe- a 500 3.6 -to-s 4,1 ° 10--.
----- .,.....-:-------------·- ·-·
Fe- a 700 4,4 -w-·
.- - 6,1 . 10-,

Fe- a 900 2,3 . to-< 3,6 -10-'

Fe- a 950 0,5 0,7 0.9 1,1 f3 "lo(C•N2J,C Q5 Q7 0,9 f./ U 1,5 V "lo(C•N2J,C
elcstrapoli~ano 3,1 . IQ--< 5,1·10-6
Fe-y 950 6,5 -to-• 1,3 ° 10-,
Sl. D.4.2. Zavisnost osobina od odrnosa sadrlaja ugtjenik:a i azota za nrzme ce1ike.
DFe- a.: DFe-"'( Puna linija - sadrlaj ugljenika, isprekidana - sadrlaj C + N. (Dubine
pribiiino so 40 karbonibriranja iznose: celik 1 0,5-0,7 mm, celik 2 . 0,25-0,35 mm
0 0 0 0 0

i celici 3 i 4 0,5-0,8 mm). Donji -dijagrami daju zilavost (kpmfcm2),

0 0 0

Tablica D.4.2. srednji - savojnu dinamiCk.u cvrsto6u (kpfmm2) i .gornji - savojnu

staticku cvrstoeu (kpfmm2).
Ozrzaka Hemijski sastav %
na Rezultati za pojedine celike dati su na sl. D.4.2, a prema oznakama
sl. D.4.2 c Mn Cr Si Mn Ti
iz tab. D.4.2.
2 0,39 0,5-0,6 0,8-1,2 0,2-0,3
Iz prikazanih rezultata ocigledno je da kod savojne dinamicke cvr-
1 0,33 0,8-t,2 0,9-t,4 0,2-,03 0,05-0,15 stoce postoji optimalan sadrzaj i ugljenika i azota kod svih celika. Ovi
3 0,30 0,8-1,2 0,9~1,2 0,2-0,4 optimumi su razliciti kod raznih vrsta celika, sto u svakom konkret-
0,22 0,8-1,2 0,9-1,2 0,2-0,4 nom slucaju treba da se utvrdi ispitivanjem.
4 0,26 0,8,.---1,2 0,8-1,2 i:J,2--0:-;,4--""""o,""o's--0,1S Pri obrazovanju difuzionog sloja karbonitriranjem treba imati u
vidu da ce, bez obzira na uobicajene temperature na kojima se proees
nicke osobine uzoraka (savojna dinamicka cvrstoca, staticka savojna obavlja, uvek dolaziti do istovremene difuzije azota i ugljenika. Na ni-
cvrstoca i zilavost) posle kaljenja sa temperature karbonitriranja u ulju zim temperaturama proces Ce teCi tako da preovladava obogaCivanje
i otpustanja 1,5 cas na 180-200·c. azotom (sto neki autori smatraju nitriranjem), a na viSim temperatu-

182 183
 3
rama u oblasti mesovitih kristala r preovladavace naugljenicenje. Zbog c-faza
istovremene difuzije oba elementa, posebno zbog obrazovanja zajed-
nickih faza, svaka studija nastajanja strukture karbonitriranog sloja ol MK saN
mora se zasnivati na trojnom dijagramu stanja Fe-C-N. To bi trebalo
da bude glavni motiv da se svi ovi procesi nazovu zajednickim imenom,
na primer, karbonitriranje. 'sitni ukljucci karbonilrida
U okviru koncentracija C i N koje nastaju u karbonitriranom sloju
na temperaturama procesa ili na sobnoj temperaturi, nastaju faze na
Sl. D.4.3. Semat·ski pr~kaz stmJcture niskotemperaturno karbonit-riramog sloja.
bazi a. ili r gvoZda, E, y' ili s-faze iz sistema Fe-N i faze Fe3C iz sistema U slucaju prisustva legirajuCih elemenata, kao sto su Al, Cr, Mo,
Fe-C. Nastajanje novih faza trojnog sistema, prakticno, ne zavisi od V i W, uz obrazovani sloj daze, na samoj povrsini dolazi do visokog
vrste sredstva za karbonitriranje vee, u najvecoj meri, od temperature povecanja tvrdoce mehanizmom blokiranja dislokacija u fazi a fino dis-
procesa i aktivnosti sredstva za odredenu leguru Fe-C koja se karbo- perzovanim cesticama specijalnih karbonitrida sa legirajuCim elemen-
nitrira. Kod niskotemperaturnog karbonitriranja osnovni znacaj imaju
faze iz sistema Fe-N: a., y, y' i E-faza. U svim navedenim fazama, izu- tima.Slicno nastaje karbonitrirani sloj -kod visokotemperaturnog pro-
zev y' (FelN), rastvara se ugljenik, a y'-faza zasicenjem ugljenikom pre- cesa, samo sto se ovde najpre ostvari rastvaranje ugljenika i azota u
lazi u fazu E. Ova okolnost je stvorila bitnu razliku izmedu nitriranja austenitu sve do zasicenja. Obrazovanje ~::-faze je na temperaturama iz-
i karbonitriranja. U nitriranom sloju postoji na sobnoj temperaturi i nad 800'C otezano zbog prodiranja azota u vece dubine. Ova okolnost
faza y' sa mnogo vecom krtoscu od faze E koja, inace, cini osnovu kar- se dobro poklapa sa teznjom da se ne dopusti obrazovanje karboni-
bonitriranog sloja. Faza E se, takode, menja u karbonitriranom sloju tridnog sloja, jer je i ovde princip (kao i kod cementacije) da se ne
zbog svoje sposobnosti da rastvara ugljenik, tako da ce na osnovi heksa- prekoraCi koliCina zasicenja ugljenika i azota u austenitu na tempe-
gonalne resetke ove faze nastati karbonitrid Fe2 do Fe3 (NC). Osobina raturi karbonitriranja. Stoga se ovde tvrdoca postize kaljenjem posle
ove najvaznije komponente strukture karbonitriranog sloja je homoge- karbonitriranja nastajanjem martenzita ili beinita. Treba napomenuti
nost i kompaktnost, uz znatno manju krtost od faze y' iz nitriranog da azot stabilizuje austenit, tako da ce i zbog toga, posle kaljenja, biti
sloja. Faza E moze rastvarati ugljenik u sirokim granicama od FezN
do FesC3N. veca koliCina preostalog austenita.
Karakteristicna osobina niskotemperaturnog karbonitriranja sloja
Karbonitridi se obrazuju i na bazi resetke cementita kao Fe3(CN) je vrlo visoka tvrdoca i njena postojanost na poviSenim temperatu-
i kao x-karbida Fe2 (CN). Karbonitrid Fe3 (CN), u poredenju sa cemen- rama, sto je kod brzoreznog celika prikazano na sl. D.4.4.
titom, ima siru oblast homogenostL Tanak sloj ovog karbonitrida maze
se utvrditi i metalografski ako je karbonitriranje obavljeno s visokim HV
ugljenicnim i azotnim potencijalom.
Faza y, na granici E karbonitrida moze u rastvoru saddavati naj- 1000L--
viSe 0,6 do 0,7% ugljenika i do 1,5% azota. Sl. D.4.4.
Kod legiranih celika (slicno kao kod nitriranja) nastaju kompliko- Promena tvrdoee kar-
vani karbonitridi gvoZda i legirajuCih elemenata: bonitdranog sloja brzo- 0
reznog celika sa tempe- 'u BOO
raturorn:
-g
(LE, Fe) (NC), '- I ' -2~ I 65
I"
1. tefuto karbonitrira- .t
(LE, Fe) 2 (NC), nje,
(LE, Fe) 2--o- 3 (NC), 2. gasno ka'fboni<trira- I -.... 5:i
(LE, Fe) 3 (NC) i nje,
3. cvrsto karbonitrira-
(LE, Fe) 4 (NC). nje i
I I rl"'rt or ·~5
4_ bez karbonitriranja.
Kod niskotemperaturnog karbonitriranja struktura sloja ima kom-
ponente prikazane sematski na sl. D.4.3. Uticaj unutrasnjih napona u karbonitriranom sloju na dinamicku
Kod niskotemperaturnog karbonitriranja u fazi a. saddaj ugljenika cvrstocu ima viSe slicnosti sa nitriranjem nego sa cementacijom, jer
moze dostiCi oko 0,5%, a azota 0,6 do 1,7%. U toj fazi javice se fino je raspored unutrasnjih napona slicniji onom kod nitriranja nego kod
disperzovane cestice karbonitrida Fez--o-3 (NC). Azot u fazi a. ima veliku cementacije, sto je prikazano na sl. D.l.4 u uvodnom poglavlju.
dubinu prodiranja (0,6 do 0,8 mm).
185
184
 Kao sto je receno, povecanje dinamicke cvrstoce karbonitriranjem Standardno odstupanje racunato je po formuli:
povrsinskog sloja delova postize se zbog prisustva unutrasnjih napona
u tankom povrsinskom sloju. Ovo uvecanje dinamicke cvrstoce naro- s = vlorf-N;- n · lorf-N
cito je uocljivo kod epruveta sa efektom zareza. Podaci o uticaju kar-
bonitriranja na dinamicku cvrstocu su brojni, a uvek se odnose na stro- n-1
go odredene vrste celika i ostale mnogobrojne uslove. Stoga je za ove
osobine karakteristicno vrlo veliko rasipanje rezultata pri ispitivanju. gde je Ni- eksperimentom nadeni broj promena opterecenja do lorna,
Ova se konstatacija maze prosiriti na sve metode povrsinskog ojaca- (n -1) - broj stepena slobode jednak u ovom slucaju 8. Sa ovim po-
vanja sa ciljem povecanja dinamicke cvrstoce, a ona predstavlja veliku dacima konstruktor moze, za unapred utvrdenu verovatnocu izraienu
teskocu za konstruktora kada vrsi izbor celika za jedan konkretan slu- faktorom ).., da odredi koliki broj promena opterecenja maze da uzme
caj i pokusa da odredi metodu hemijsko-termicke abrade radi pove- za jedan odredeni promenjivi napon. Ovaj podatak ce dobiti iz formule:
canja dinamicke cvrstoce. Otuda je kod ispitivanja takvih slucajeva
neophodna primena statistickih metoda planiranja eksperimenta i ana- logNz = logN-A·s.
lize rezultata, posto je jedino tako moguce da se odredi dinamicka
cvrstoca, koja zavisi od neobuhvatno velikog broja faktora, tako da se Tako, ako zelimo da u 99% slucajeva pri posmatranom naponu ne dode
za zadovoljavajucu dinamicku cvrstocu unapred zna verovatnoca sa ko- do lorna, tj. lorn ce nastati sa verovatnocom P = 0,01 ili znacajnost re-
jom ce se ona postiCi u odredenom slucaju. Ovakav naCin ispitivanja zultata je 1%, gornja formula glasice:
je primenjen do sada samo kod karbonitriranja, iako je primenjiv za
isti problem kod svih vidova hemijsko-termicke abrade. Upravo zbog log Nz = log N- 2,326 · s,
toga je u ovom poglavlju izneta ta metoda, iako opsta, na primeru
karbonitriranja celika Ck 10 i 16 MnCr 5, cije je ispitivanje obavio gde ).. = 2,326 odgovara za P = 0,01. Po ovoj formuli sracunate vred-
T. Konkoly (HTM, 1967, sv. 2) sa tri razna faktora zareza na epruve- nosti iz rezultata ispitivanja prikazane su u tab. D.4.4.
tama. Sve epruvete bile su karbonitrirane pod istim uslovima: u sonom Tablica D.4.4.
kupatilu sa 49,8% KCN i 41,1% KCNO na 57o·c u trajanju od 200 mi-
nuta. Posle ovoga su komadi rashladeni u ulju. Prethodna ispitivanja Savojni Rezultujuce vrednost.i za N. I(J3 za faktor zareza u.,
pokazala su da rezultati koji se rasipaju nemaju normalnu, vee nor- ------------------------------- - - - - - - - - - - - - -
promenjivi 1
napon 1,63 3,2
malnu logaritamsku raspodelu. Od svakog celika i za svaki pojedini ------------
slucaj uticaja zareza obavljeno je 9 ispitivanja (n = 9) i odredivan je kpfmmz CkiO I6MnCr5 CkiO 16MnCr5 Ck10 I6MnCr5
broj promena opterecenja do lorna. Kao srednja vrednost usvojena je 154,0
64 33,88 10,08 12,74
medijana, uz verovatnoeu od P = 0,5, racunatu iz formule: ·--- ··-·--------- -------· - - - - - - - - - - · · - - ·

+L
58 431,0 140,1 30,82 20;n 7,71 10,23
n
52 - - - - 12,58 31,19
log N = log N;.
i-1 Vrednosti u tab. D.4.4 sracunate su pomocu standardnih odstupa-
Rezultati sracunatih srednjih vrednosti dati su u tab. D.4.3. nja, prikazanih u tab. D.4.5.

Tablica 0.4.3. Tablica D.4.S.

Rotaciona Srednje vrednosti N · 1(}3 za faktor zareza u., Savojna Vrednosti za s za faktor zareza u.,
savojna ------ rotaciona
dinamiCka I I,63 3,2 dJ,namicka I 1,63 3,2
cvrstoca ·----- - - - - - - - - - - - - - - - - · ··--- ------------------- cvrstoca
kpfmm 2 Ck10 I6MnCr5 Ck10 16MnCr5 Ck10 16MnCr5 kpfmm2 CkiO I6MnCr5 Ck10 16MnCr5 Ck10 I6MnCr5

64 1.153,5 112,5 38,82 55,72 64 0,402 0,224 0,252 0,276

58 2.102 409 163,3 504,7 25,58 35,89 58 0,296 0,200 0,312 0.600 0,224 0,187
---- -----
52 28,44 55,72 52 0,132 0,109

186 187
 OCigledno opadanje standardnog odstupanja pri porastu faktora za- Tablica D.4.7.
reza potvrduje iskustvom utvrdenu cinjenicu da je efekat povecavanja
dinamicke cvrstoce utoliko veci ukoliko je faktor zareza veci. Hem i j ski sa s_t_a_v_u__
%_ _ _ __
Uticaj karbonitriranja na dinamicku cvrstocu zavisi u velikoj meri Oznaka Osobine c Si Mn Cr Ni Mo v
od stanja u kome je celik pre karbonitriranja. 0 ovom utieaju postoje HFX104 O"m = 195 kp!mm'
samo parcijalni podaci za neke vrste celika, kao sto je to slucaj u ra- O"o,> = 170 kp!mm'
du A. Eucha i J. Chodorovskog (Varsava, 1966) koji za celik sa 0,4% li, =9% 0,36-0,42 1,5-2,0 0,4-D,7 0,6-0,9 1-1,5 0,3---0,5
ugljenika _i 1% hroma daju podatke koji su prikazani u tab. D.4.6. p = 5 kpm!cm'
HFX 510 ()",_ = 190 kp!mm'
Tablica D.4.6. O",,, = 155 kp!mm'
Os = 10% 0,38---0,43 0,8-1,1 0,2---0,4 4,8-5,2 - 1,2-1,4 0,4---0,6
Vrsta i tak Uslavi termicke Rataciana, savajna p = 5 kpm!cm'
termiclce abrade abrade dinamicka cvrstaca
kpjmmz
normitlizacija, statioka 860'C - vazduh u vre- Tablica D.4.8.
savojilla cvrstoca menu od 15 minuta 33,5
65 kpjmm 2 Dinamicka cvrstaca
normalizacija, karboni- 860'C, hladenje 15 mi- cvrstaca Praces -pr-e--- posle
triranje u sonom krupa- nuta na vazduhu, Oznaka Pastupak pobaljsa- karba- karbani- karboni-
tilu na dubi·nu 0,05 mm 580'C sa trajanjem 90 paboljsavanja vanja nitri- triranja triranja
minuta pa hladenje u kpjmmz ranja kpjmmz kpjmmz
ulju 44,5 HFX 104 900'C (5ono kupatilo)
poboljsano na savojnu 830'C - 7 rninuta, ulje kaljeno ru ulju, 570'C 79 73
cvrsto6u 90 kpjmm2 600'C - 90 minuta, 300'C, 90 minu1a u ZOO 120 min. (107 pro- (107 pro-
hlader:o na vazduhiu 47 sonom lrupatilu mena) mena)
------------· -------- ----
poboljsavanje pa karbo- 830'C - 7 minuta, ulje HFX 510 1020'C u sonom ·kupa-
nitl'iranje u sonom ku- 600'C - 90 m~nuta, tilu, kaljeno u ulju, 570'C 82 86
patilu hladeno na vazduhu 55,8 otpustanje u sonom 200 120 min. (107 pro- (107 pro-
kupati1u: 540'C, 60 min. rnena) mena)
Iz prikazanih rezultata moze se zakljuciti da se najveCi porast di-
namicke cvrstoce postize ako se karbonitriraju celicni delovi u pobolj- Tablica D.4.9.
sanom stanju, sto treba primenjivati u svim slucajevima kada su oblici
komada dovoljno prosti da se lako mogu kaliti. U slucaju kompliko- Dinamicka cvrstaca
vanih oblika komada, teskih za kaljenje, moze se karbonitriranjem po- cvrstoca Proces pre posle
vecati dinamicka cvrstoca polazeci od normalizovanog stanja, pri cemu Oznaka Postupak poboljsa- karba- karboni- karboni-
se postize gotovo ista dinamicka cvrstoca kao u slucaju kada je komad pabaljsavanja vanja nitri- triranja triranja
kpjmm2 ranja kpjmmz kpjmm1
samo poboljsan bez karbonitriranja.
Da bi se postigle sto manje dimenzije delova i konstrukcija manje HFX 104 900'C (sono lmpatilo) 570'C
tezine, za jako napregnute delove sa dinamickim opterecenjem (avion- 300'C 200 90 min. 46
skoj, automobilskoj industriji i masinogradnji) postoji teznja da se otpustanje na 570'C 145 , 30 56
upotrebljavaju celici velike cvrstoce koji inace nisu dobri za dinamic-
ko opterecenje. Stoga postoji poseban interes da se, kod celika visoke HFX 510 1020'C, kaljeno na 570'C
vazduhu, otpustanje: 200 120 min. 38
staticke cvrstoce, pogodnim postupcima poveca dinamicka cvrstoca. Ta-
540'C, 60 minuta -i80 .. - ---7-2-
ko su B. Finnern i H. Krzyminski (HTM, 1967, sv. 2, str. 173) ispitivali
uticaj karbonitriranja na dva celika ciji je sastav dat u tab. D.4.7.
Ispitivanjeuticaja niskotemperaturnog karbonitriranja u sonom ku- Veliko povecanje dinamicke savojne cvrstoce kod zarezanog stapa
patilu izvrsena su na epruvetama bez zareza (tab. D.4.8) i na epruve- i celika HFX 510 ostvarivo je ako je manja cvrstoca poboljsavanja
tama sa zarezom ciji faktor iznosi 2 (tab. D.4.9). jezgra, koje je obavljeno pre niskotemperaturnog karbonitriranja. Uti-
188 189
 Sl. D.4.5. varaJUCim jednaCinama, omogucile kvalitativno i kvantitativno opisi-
kp/mrrf, fFX 510 Uticaj !Jrajanja karbo· vanje procesa i pomocu kojih bi se moglo utvrditi ravnotezno stanje
nitriranja na dinamic- iii kinetika procesa nisu poznate. Stoga, i pored pokusaja koji su vrse-
.ku cvr.sto6u. ni, ovde nije moguce utvrditi odnose izmedu konstanti ravnoteze i ter-
60 c.~13o modinamickog aktiviteta ugljenika i azota, kao sto je to slucaj kod gas-
ne atmosfere. Otuda se optimalni sastav kupatila za odredeno karbo-
c.1531 nitriranje moze utvrditi samo empiricki za odredenu temperaturu pro-
40 cesa izborom odnosa saddaja cijanida prema saddaju cijanata, a u
slucajevima preciznijih odredivanja treba kontrolisati i prisustvo hlo-
, rida, kao i drugih eventualnih faktora koji mogu imati dejstvo.
20 Ovde se, takode, moze govoriti o ugljenicnom potencijalu kupatila
a, smatra R. Schaterjee (HTM, 1969, sv. 2, str. 121), i o azotnom poten-
cijalu kupatila za odredeni celik. Merenje ugljenicnog i azotnog poten-
00
cijala moze se obaviti pomocu folija, ali se svaki zasebno mora O<lre-
2 3 4 5 casa aivati. Izmeau ugljenicnog i azotnog potencijala postoji zavisnost kod
iste vrste celika, sto se moze videti na sl. D.4.6.
caj duiina trajanja karbonitriranja na dinamicku cvrstocu samo je kod
kraCih trajanja, a posle jednog odredenog trajanja vrednost dinamicke %
cvrstoce se vise ne menja (sl. D.4.5).
0,4
"'-..;
~ I
D.4.2. VISOKOTEMPERATURNO KARBONITRIRANJE
" r--4 3
I
0,2 2 I
TECNIM SREDSTVOM
,:; 1
U slueaju karbonitriranja tecnim sredstvom postupak se obavlja
u sonim kupatilima koja su aktivirana cijanovim solima. Cijanove soli
·-
~
0
930°C i

-~ "/.
su istovremeni nosioci ugljenika i azota neophodnog za proces. Neutral- dodatak NH3
ne soli, koje Cine osnovu kupatila (NaCI iii KCl), omogucuju postiza- ;:, 1... 1,25%
nje dovoljno visokih temperatura i obezbeduju da kupatila budu do- ~ 0,8 2 ... 2,5%
voljno tecna. Kao sredstvo za aktiviranje najcesce se koristi natrijev ~- 3 ... 5%
cijanid (NaCN) koji, sa kiseonikom iz va:zJduha, preko slobodne povr-
sine kupatila ostvaruje reakciju nastajanja natrijevog cijanata: ~ 0,6 '-- .10%
_{;
2 NaCN + Oz = 2 NaCNO.
~
Nastali cijanat se demilicno raspada po jednacini: o~r-~t-~+---~~~
4 NaCNO = Na2C03 + CO + 2 N + 2 NaCN, '2

a drugi deo oksidise po reakciji: SZ. D.4.6. 0,21 I =t- --d I

Zavisnost sadriaja azo-
ta u foliji od sadriaja
2 NaCNO + Oz = NaC03 + CO + 2 N. ugljeni.ka na tempera- ,850°C
U oba slucaja raspadanja cijanata ugljen-monoksid sluii kao sredstvo ·turama 930 i sso·c, za 0
ra:zliCite sadriaje azota 0 q4 0,8 1,2 %
za naugljenicenje: u atmosferi amonijaka. sadriaj ugiJenika u foliji
2CO = COz + C,
a azot iz produkata reakcija za nitriranje. Iako se navedeni primer odnosi na postupak gasnog karbonitrira-
Navedene reakcije su samo sematski opis procesa u sonom kupa- nja, moze se zakljuciti da procesi obogacenja azotom i naugljenicenja
tilu za vreme karbonitriranja. Stvarne reakcije koje bi, izrazene odgo- uticu jedan na drugi. Ovaj uticaj u okviru uobicajenih temperatura za
191
190
visokotemperaturno karbonitriranje je utoliko veCi ukoliko je niza tem- K4Fe (CN)6 = 4 KCN +Fe (CN)2.
peratura procesa. Na dalje dejstvo KCN ima isti uticaj kao sto je receno za NaCN.
Kod visokotemperaturnog i srednjetemperaturnog karbonitriranja Cijanid kalcijuma razlaze se na visokim temperaturama, uz obra-
u sonim kupatilima, gde se proces obavlja pretezno kao naugljenicenje zovanje kalcijevog cijanimida i ugljenika:
a manje kao nitriranje, odreduje se samo ugljenicni potencijal meto-
dom folija. Jos bolja slika o aktivnosti sonog kupatila i njegovog dej- Ca (CN)z = CaCN2 + C,
stva na odredeni celik daje, prema predlogu 0. Schaabera, koeficijent i daljom oksidacijom na povrsini kupatila nastaje:
»prelaza« ugljenika ac koji se odreduje probama sa tri folije:
2 Ca (CN)2 + 3 Oz = 2 CaO + 4 CO + 4 N,
(J-C2
6
ac = 3,25 · 10- [ G + c2 ] CaCN2 + 02 = CaO + CO + 2 N.
t.:r. CA- U industriji se koriste unapred priptemljene soli, koje obicno pro-
2
izvode specijalizovani proizvodaCi i uz koje su data odgovarajuca uput-
gde je C1 - saddaj ugljenika prve foiije, Cz - sadrzaj ugljenika druge stva za primenu i proces (Degussa, Houghton-Cheinie itd.). Primer jed-
folije, a CA -'- ugljenieni potencijal kupatila meren na trecoj foliji, sa nag takvog pregleda soli, prema podacima proizvodaca Degussa, pri-
dovoljno dugim vremenom naugljenicenja, tako da je sa sigurnoscu kazan je u tab. D.4.10.
doslo do zasicenja. Druga folija je za vreme ~" minuta provela krace
vreme u kupatilu nego prva. Tabllca D.4.10.
Tecnu fazu sonog kupatila cine: natrijev cijanid, cijanat i karbo-
nat, a gasovitu: ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, azot i cijan. Kolicine Dub ina Dodatak
Oznaka karakteristike naugljeni- na bruse- Najveci
natrijevog karbonata i cijanida su u odredenom odnosu. temperature procesa, cenja (DP) nje u% sadrzaj Tipiena primena
Aktivni ugljenik nastaje preko gasovite faze CO koja ima malu sredstvo za hladenje mm od DP c
rastvorivost u solima, te dolazi do velikog gubitka ugljen-monoksida
c 2 de!ovi casoV'Ilika, pi-
njegovim odlazenjem u atmosferu, sto ogranicava aktivnost kupatila, neaktiv.irano sa6h i ra&mskih
narocito na vi:Sim temperaturama. Stoga se kod visokotemperaturnih 650 ... 8so·c podeutek- rna.§ina
procesa (900 do 960"C) uvode u kupatilo soli barijuma koje reaguju po ulje, voda, slana voda 0,3 - toklni
·--
sledeCim jednaCinama: c 3 sitni delov.i svih vr-
neaktivirano sta, a na•rocito oni
2 NaCN + BaCh = 2 NaCl + Ba(CN)l, 750 ... 930"C podeutek- koji se kale u ulju
ulje, voda, slana voda 0,6 10 toidni
Ba(CN)z = BaCN2 + C,
c 7 termiCka obrada de-
pri cemu aktivni ugljenik nastaje bez gasovite faze. Produkat ove reak- s!abo aMi'Virano !ova .reduktora od
cije se vezuje za natrijev karbonat: 800 ... 930"C eutek- ceUka za poboljsava-
ulje, voda, slana voda 0,3 do 20 toidni nje, ruz istovremeno
BaCNz + Na2C02 = BaO + 2 NaCNO. naugljenicenje na
DP = 0,2 .. 0,3 mm
Dalje razlaganje natrijevog cijanata NaCNO dovodi do stvaranja aktiv- ·-----
c 4 svi delovi mas ina,
nog azota: jako aktivirano ~upcanici redukotora;
2 NaCNO + 02 = NazC03 +CO + 2 N. 800 ... 930"C eutek- manje racionalan
ulje, voda, slana voda 1,6 oko 40 toidni postupak
Potpuno slican proces je i u sonim kupatilima aktiviranim kalije- c 8 tt. ski delovi izlozeni
vim cijanidom (KCN). Ovaj cijanid je skuplji i, zbog vece specificne najjace aktivirano abanju, kao: lanci
tezine nego sto je ima natrijum, saddi manje ugljenika po jedinici 1000 ... llOO"C rudarskih maSina,
tezine. Ako se u kupatilo koje saddi natrijev cijanid doda mala koli- toplo ikupatilo, u!je, eutek- bagera, traktora
voda, slana voda 1,8-5 oko 50 toidni
cina kalijevog cijanida, komadi ce posle karbonitriranja imati svetlu
povrsinu.
Zuta krvna so [K4Fe (CN)6] takode se dodaje u kupatilo kao akti- U literaturi SSSR-a mogu se naCi i recepti za sastavljanje ovakvih
vator za karbonitriranje. Ona reaguje na sledeCi naCin: kupatila. Primeri takvih recepata dati su u tab. D.4.11.

192 13 Pantelic: Tehnologija ... 193

 Tablica D.4.11. U sono kupatilo se stavljaju najpre poznate koliCine neutralnih soli,
tako da zauzimaju oko 3/4 zapremine kupatila i tope se na nesto niioj
Sastav kupatila %____ Rezim karbonitriranja temperaturi nego sto je radna. Cijanidi se dodaju kada temperatura
kupatila dostigne 600 do 700'C. Kod sonih kupatila sa elektrodama za
I' .... ~(.,) ·~~ ·.!. <:j
tj ~ .......
rad sa visokim temperaturama (za duboko karbonitriranje) stavljaju
Namena
~ ~ ~
8.:; rj
~i:Q
"'
i:)
<:Uo
a~ :;:cs:
~t~~
se u hladno kupatilo najpre hlorasti natrijum i barijum, tako da pre-
I --
tl.<:j ·-:;:
<:j i: ,._ <:j·~
kriju vrhove elektroda (100 do 150 mm debljine sloja). Tek posle top-
~
<:j ~ !;j'l'"";:::;
(3 <: <: i:Q (.,) ..,;:: t~ 'lj~.t:!>:::
ljenja ove kolicine, dodaju se ostale komponente zajedno sa srebrna-
I za malt I* 50 so stim grafitom, ali jos uvek bez aktivnog sredstva. Posle topljenja ovoga
------- i zagrevanja na 750'C uvode se aktivna sredstva uz postepeno zagre-
dub line, II* 20-25 25-50 25-30 840 30 0,15-0,20
max. vanje do 800 ... 820'C i uz odstranjivanje pene. Tek posle toga se kupa-
0,35 mm 840 60 0,20-0,25 tilo zagreva na radnu temperaturu.
870 30 0,20-0,25 Aktivnost kupatila se tokom procesa povremeno mora kontrolisati,
870 60 0,25-0,35 jer se ona smanjuje, a u slucaju potrebe kupatilo se regenerise doda-
1 -----=---- 9 36 55
vanjem svezih aktivnih sredstava. E. Just (HTM, 1965, sv. 2, str. 104)
za najvecu ::_ navodi cetiri naCina regeneracije sonih kupatila za karbonitriranje.
dubinu, do II 0,5-1,0 840 30 0,15-0,25
0,60 mm Konstantno aktiviranje pri kome se u trajnom pogonu sonog ku-
840 60 0,25-0,30 patila (rad u sve tri smene) i ustaljeni program karbonitriranja do-
870 30 0,20-0,30 daje NaCN u odredenim vremenskim razmacima uvek u istoj kolicini
60 0,35-0,45 (na primer, svakih 8 casova rada po 3,5% od ukupne koliCine soli u
kupatilu). Ovim se postupkom ne mogu ostvariti pogonski uslovi za
za razn.e 10 40 so oddavanje propisane tolerancije za dubinu karbonitriranog sloja.
dubine, II 8-12 30-55 10 15 35-50 840 80 0,25-0,35
najviSe Proporcionalno aktiviranje zasniva se na dodavanju potrebne koli-
1 mm 900 60 0,5-0,6 Cine NaCN posle analizom utvrdene kolicine ove komponente u sonom
900 120 0,7-0,8 kupatilu. Kod ovog postupka se pretpostavlja da je utrosak zemno-
alkalnih hlorida proporcionalan utrosku NaCN, sto nije sigurno, pa je
900 240 1-1,2 i u ovom slucaju rasipanje dubina karbonitriranog sloja veliko.
za velike 8 10 82
dubillle, ----·----- Potencijalno aktiviranje obavlja se na osnovu kontrole ugljenicnog
najvise II 3-8 30 30 40 potencijala kupatila metodom folije. Ali, kako ugljenicni potencijal od-
2 mm 900 25 0,20-0,25 reden folijom od niskougljenicnog celika ne daje jos siguran odnos za
900 45 0,30-0,50 naugljenicenje stvarnih, a naroCito legiranih celika, to je neophodno
900 90 0,50-0,80
i odredivanje koeficijenta »prelaza« ugljenika ac, sto zahteva rad sa tri
folije, a rezultati su u velikoj meri zavisni od hemijskog sastava folije.
950 120 0,8-1,0 Operativno aktiviranje, prema predlogu E. Justa, obavlja se pro-
950 180 1,0-1.2 born dubine karbonitriranja na samim komadima koji se serijski kar-
950 360 1,4--1,6 bonitriraju. Ova proba se obavlja metodom bez razaranja - merenjem
tvrdoce komada sa dva uboda penetratora, uz razliCitu silu.
* Brojevi I i II oznacavaju sasta·ve mesavina pri polaznom sastav!janju cvr- Visemesecnim probama u pogonu »Volkswagena« (poznate nemac-
stog uloska u 1kupatilo (I) i optimalni sastav istog kupatila u pogonu (II). ke fabrike automobila), E. Just je statistickim metodama procenjivanja
** GIPH omacava mesavinu soli sledeceg sadrlaja: 21,7% CaCN2 •• 22,8% rezultata dosao do sledeCih uporednih rezultata za toleranciju dubine
NaCN .. 3,5% CaCNz . . 1,4°Al NC! .. 1,9% CaCz .. 0,8% CaF2 •• 26,1% CaCJ,
.i 2,5% c. karbonitriranog sloja, koja se moze postiCi pojedinim metodama akti-
viranja kupatila:
Kao sto se iz tab. D.4.10 i D.4.11 vidi, razlikuju se sastavi sonih
kupatila za male dubine karbonitriranja, aktivna kupatila i kupatila za - konstantno aktiviranje . ±0,074 mm,
velike dubine karbonitriranja. Iz tablica se takode zapaza da se sastav - proporcionalno aktiviranje ±0,072 mm,
kupatila za vreme trajanja procesa znatno menja u odnosu na pocetni - potencijalno aktiviranje ±0,067 mm i
sastav koji je imala cvrsta mesavina pri sadiranju sonog kupatila. - operativno aktiviranje ±0,051 mm.

194 13* 195

 Priprema delova za visokotemperaturno karbonitriranje Pod pretpostavkom priblizno pravolinijskog rasporeda sadrlaja
ugljenika u karbonitriranom sloju (sto je dovoljno tacno kod kraCih
Delovi za karbonitriranje su potpuno mehanicki obradeni jer se vremena karbonitriranja i ako najveCi sadrlaj ugljenika ne prelazi sa-
kaljenje obieno obavlja sa temperature karbonitriranja (ukoliko se ne drlaj zaslcenja austenita), moze se, prema sl. D.4.7, naCi maksimalni
radi o legiranom celiku koji posle takvog karbonitriranja ima suvise sadrlaj ugljenika u karbonitriranom sloju.
veliku koliCinu preostalog austenita). Dodatak na brusenje, ako je ne-
ophodan, uzima se u zavisnosti od dubine karbonitriranog sloja izmedu
0,05 i 0,25 mm.
Delovi moraju biti cisti (isprani i odmasceni), a najcesce se pred-
grevaju na 350 do 6oo·c kako zbog ostvarenja stepenastog zagrevanja
i manjeg rashladivanja kupatila, tako isto i zbog sprecavanja da vlaga
sa komadima ne dospe u sono kupatilo. Da ne bi doslo do preteranog
rashladivanja kupatila, preporucuje se da kolicina komada koja se
stavlja u kupatilo bude tri puta manje teZine od sadrlaja kupatila.
Povrsinska zastita delova povrsina, koje ne treba da budu karbo-
nitrirane, moze se obaviti samo bakarisanjem, sa debljinom bakarnog
sloja 0,03 do 0,05 mm. U obzir dolazi i delimicno potapanje. Naknadno I~.
skidanje karbonitriranog sloja rezanjem moguce je samo ako se kalje-
\
nje ne obavlja direktno iz kupatila. Cjf-----1-- -T-~-
1 I
Teorija procesa I
Sl. D.4.7. DKN
mm
Vreme karbonitriranja u zavisnosti od dubine karbonitriranja iii Semabski raspored sa-
dubine prodiranja moze se odrediti samo empirijski. Tako E. Just pred- driaja rugljenika u kar-
lafe kod visokotemperaturnog karbonitriranja odredivanje zavisnosti bonitriranom sloju. ADP
dubine karbonitriranja od temperature i vremena sledecom empirijskom
formulom: Iz sl. D.4.7 proizlazi:
i DKN = [0,86 · 10-3 • ( t - 600)]2 · v~
ili, za odredenu temperaturu tc i zadatu dubinu karbonitriranja, (DKN ADP: DKN = (Cp- Ci) : (Cp- CDTm).
u mm) moze se izra6unati potrebno vreme u minutima: Odavde je:
Cp-Ci
1,82.1012
r = (t- 600)4 . DKl\'2
ADP =- - - - ·DKN = K· v-r:-
Cp-CDKN

Navedena formula, strogo uzevsi, vazi samo za oblast temperatura ili

od 900 do l.Ooo·c i za celik 16MnCr5 (C 4320), kao i sono kupatilo od-
redenog sastava i aktivnosti (aktivirano sa 8 do 12% NaCN). Slicnu -r;-
DKN
--.
Cp-Ci )2
- ( K Cp-CDKN .
empirijsku formulu za razne vrste celika i visokotemperaturno karbo-
nitriranje u aktivnim sonim kupatilima dao je K. Burgardt sa sarad- U navedenoj formuli zadatkom za karbonitriranje zadata je dubina
nicima (HTM, 1964, sv. 3), ali za odredivanje aproksimativne dubine pro- karbonitriranja DKN, kao i veliCina Cp (na primer, zadatom minimal-
diranja (ADP, videti poglavlje D.2 - sl. D.2.4): nom povrsirrskom tvrdocom iii kao granicna dopustena vrednost da ne
dade do zasicenja austenita), a konstanta K je odredena izborom tem-
ADP = K· v--:t, perature karbonitriranja. Vrednosti za K mogu se uzeti u pribliinom
gde je: racunanju iz sl. D.4.8.
I
log K = -0,1355-3 475 · T , Primer: Zadata dlubim.a ka~oni'tlrilranja DKN = 0,8 mm i najveCi sadriaj uglje-
n.ilka cp = 0,8%. Za eel:ilk ·sa cI =
0,2 o/o :ug!jenitka.
Odrediti 'V'reme ka11bonim'!'anja na 900"C u ~tiwwm cijanovom ikU(patillu sa
aT - apsolutna temperatura u stepenima Kelvina. 8 do 12% NaCN.

196 197
 mrri/1&$. Uticaj temperature na proces karbonitriranja veliki je kao sto se
to za kupatilo sa 20% NaCN, 20% NaCl i 60% BaCh moze videti na sl.
D.4.9, izradenoj prema J. Kontorovicu.
0~
1,2 ,---,--.,-----,--,--.,---,
->c mm
Eo,s
c:
0
~ 940°
c:
] -~
0,4 Sl. D.4.9. -.;
Uticaj temperature i
vrernena na dubim.r.kar- oo41
c: , /1 "L"'"'r I I
bOdl.i•trkanja. Puna lini- :.Q 860°
ja: dubilna prodiranja, .g
0,2 ]sprekidaJIJa: dubina sa
eutektoidnim sadr:Zajem
ugljenika. 60 120 minuta

Termicka obrada posle karbonitriranja

800 850 900 950 1000
temperatura karbonitriranja °C Za visokotemperaturno karbonitriranje koriste se, pre svega, celici
za cementaciju, taka da se tvrdoca povrsinskog sloja postize kaljenjem.
I Sl. D.4.8 Vrednosti za konstantu K u zavisnosti od temperature. Kod srednjetemperaturnog karbonitriranja princip je da se kaljenje
obavlja direktno sa temperature karbonitriranja. Od ovog pravila izu-
Za 1ternpera~uru lkarbo:n.it:t'iranja od 9oo·c bice K = 0,48 mm;-.rtas, !Pa je po- zetak su jedino celici legirani tako da bi ovo kaljenje dovelo do suvise
trabno vreme: •· velikog sadr:laja preostalog austenita. 0 preostalom austenitu se mora
-
-r- (~
0,48
· 0,8 - 0,2
0,8 - 0,35
)2-
- 4 ,93 casa.
' voditi racuna jer on umanjuje tvrdocu, pa se, bez obzira na dovoljan
100r---~-----~------~-----,

Temperatura karbonitriranja se odreduje prema: obliku komada,

vrsti celika, dubini karbonitriranja i vrsti sonog kupatila.
80~----~----~----~~
Kod komada komplikovanih i nepogodnih oblika na suviSe visokim
temperaturama karbonitriranja moze doCi do deformisanja vee usled
dejstva njihove sopstvene tezine ako je komad nepogodno postavljen u ~
dr:lac ili obesen. Za ovu vrstu komada pogodnije su nize temperature 601 1 I / / ~
karboni triranj a. ~
i Kod celika sklonih obrazovanju grube austenitne strukture na vi- "
sim temperaturama karbonitriranja pogodnije su nize temperature
"'
:;)
<i{

procesa. g 401 1 11 / :»
-J
Ukoliko se zahteva veca dubina karbonitriranja, pogodne su viSe ~
temperature procesa jer sa njima raste aktivnost kupatila zbog ubrza-
vanja hemijskih reakcija, a pri njima je i veca brzina difuzije. ~ 201 I // / V .... ..- I I
Ubrzane reakcije u sonom kupatilu mogu dovesti do gubitka gaso-
Sl. D.4.10.
Zavisnost kolicine pre-
:f
vite faze CO, sto smanjuje aktivnost kupatila. Stoga se za rad na viSim ostalog austenita od X
temperaturama koriste sona kupatila aktivirana solima koje razvijaju temperature karbonitri-
I~ atomski ugljenik (na primer sa BaClz ili sa Ca(CN)z), pri cemu se ogle-
dalo kupatila stiti od dodira atmosfere slojem srebrnastog grafita.
ranja pri direktnom ka-
ljenju.
0
900 950 1000
I TEMPERATURA KARBONITRIRANJA U °C
I.
ji 198 199
sadriaj ugljenika, ne postize zahtevana tvrdoca. Sklonost ka stabiliza- Sl. D.4.12.
ciji austenita ispitivao je K. Bungardt sa saradnicima na nekoliko ce- Sematski prikaz dubi-
ne kliii'bonitri'ranja po-
lika za cementaciju i nasao da kolicina preostalog austenita zavisi od sle zavrsne obrade bru-
temperature kaljenja, a u slucaju direktnog kaljenja i od temperature senjem.
karbonitriranja, sto je prikazano na sl. D.4.10.
Na koliCinu preostalog austenita narocito utice prisustvo hroma.
To se, prema istim autorima, moze videti na sl. D.4.11. -.,
f..J
11!JO
~E .KARBON/;;,/RAN} 3 FASA I I'
J~ ~ l
90

(j
't
80 -c..-~
6
i I
I
c..- '-o
c.,f'<Uf'<
I
;1
//l ~
~ ·- ~..., ~..., - Q:)
~ 't 't C'>j · -
70 t-~-~·· le'G ~·G . . 't ~
,.i ' i~~F= v <o,·~!3
~
~,_
60
I
/
i//
L ~~~~
t';;o--r
~....~
a
mm

"'::::> fd:ldatak no brulenje

"'
0
0
50

40
. ·/ ..
n[gooc~
•B7
c._,
[;/" gsoy Primer: Na komadu od eeHka C 4321 propisama je dubina karbonitriranja
~
./"' DKN = 0,4 mm i rpov·rsinstka t\Ardoea HRC = 60. Dodatak za brusenje je 0,1 mm.
"'
0 JO ./
/ OdredHi stvamu dubinu karboni!triranja i sadrlaj ug!jenrka u povdinskom sloju
~
0..:
.)I
_,..,..
.... / (C,) !p're brusenja ako se 'k~rbonii!Jr.iramje obavlja na 925"C i di-re.ktt!no lkaili.
/•'
v_/v··
Za ostvarenje tvrdoee HRC = 60 na brusenoj povrs1ni neophodan je odre-
·.x ~0 deni sadrlaj 111g!jeni.ka C, koji se u s1ucaju pot;punog kaljenja (sa 99% marten-
zi.ta) moze .procitati na dijagramu na sl. A.45 i iznosi oko 0,52%. Medutim, izabrani.
10 celik, kaljen sa 92SOC sadrzi 10% rpreosta!og austenita, tako da je za os·tvarenje
~-~1 • 900°C TEMPERATURA tvrdoce od HRC = 60 neophodno 0,73% ugljenika (linija za 90o/o martenzita sa

0
.J. . .. , KARBON/ TRIRANJA sl. A.45) .
Kolicinu ugLjenicka u pov·rsinskom sloju •pre brusenja (C,) dobicemo pod
0,4 . 0,6 0,8 1;G 1,2 1,4 1,6 1,8 pretpostavkom pri'bliino pravolinijskog toka linije saddaja ugljen]ka u povrsin-
% Cr skom sloju iz slicnosti trouglova (sl. D.4.11):
Sl. D.4.11. Uti!caj sadrzaja hroma u celicima za cemenvaciju na kalieionu preostalog
arusten1ta. (C'p- Cp): (Cp- C DKN) =a: DKN ,
Kod ugljenicnih celika sadriaj ugljenika utice na kolicinu preosta- a
log austenita (sl. A.41). C'p= Cp + DKN (Cp- CDKN).
Zbog svih prednosti koje ima direktno kaljenje sa temperature
karbonitriranja, a one su iste kao vee navedene za cementaciju u odelj- Za CDKN = 0,35 bice:
ku D.2.3, i teskoca zbog prisustva preostalog austenita, celishodno je
da se ova okolnost ima u vidu pri odredivanju dubine karbonitriranja 0,1
(i cementacije), kao i maksimalnog sadriaja ugljenika u povrsinskom C'p = 0.73 + 04 (0,73-0,35)= 0,83%.
sloju. Zadatak za karbonitriranje (i cementaciju) je utvrden kod odre- '
denog celika povrsinskom tvrdocom i dubinom karbonitriranja. Povr- ~toga podaci na orteZ.u gotovog dela treba da budu kor1govani i da glase:
sinsku tvrdocu treba da ima potpuno zavrsen komad na kome se ona i celik c 4321,
kontrolise (dakle, posle brusenja), sto treba imati u vidu pri odredi- tvrdoea HRC = 60 ± 2,
vanju dubine karbonitriranja, a prikazano je na sl. D.4.12. dubina karbonitriranja DKN = 0,5 nvn.

200 201
 Napomena: Ovalkav mi!Cirn irzJra:funavanja qpra'VIdam. je samo ako su dUJbine
karbonitdra-nja (cementacije) male J 'kod ITI:ojih je zadavoljavajuCi jprirbldZno jpravo-
lini!j'slki rtdk lirn.ije ras{Poreda sa,driaja ugljeni:ka.
Kod hromno-niklovih celika za cementaciju pri karbonitriranju nije
moguce direktno kaljenje sa temperature karbonitriranja, vee se mora
obaviti postupak meduzarenja na temperaturi oko 650'C u trajanju od
2 do 3 casa (videti odeljak D.2.3).
D.4.3. NISKOTEMPERATURNO KARBONITRIRANJE
U TECNOM SREDSTVU
Na temperaturama od 540 do 560'C, koje se najcesce primenjuju
kod niskotemperaturnog karbonitriranja, obavlja se uglavnom proces
karbonitriranja, ali bez obzira na nepogodnost ferita za rastvaranje
ugljenika, istovremeno se jedan tanji povrsinski sloj obogaeuje uglje-
nikom zahvaljujuCi posredstvu azota. Po ovome se proces niskotempe-
raturnog karbonitriranja razlikuje od nitriranja. Druga bitna razlika je
u tome sto se ovaj proces primenjuje na konstrukcionim i alatnim
celicima (sivom, temperovanom livu), a ne na specijalnim legiranim ce-
licima za nitriranje. Ovo je glavni razlog zbog kojega kod ovog procesa
nece u svakom slucaju doCi do povecanja tvrdoce.
Izmedu veceg broja postupaka niskotemperaturnog karbonitriranja
treba izdvojiti posebno znacajne, a to su kod konstrukcionih celika
»meko nitrimnje« (sa varijantom »tenifer<c) i postupke kod brzoreznih
i ostalih alatnih celika. Niskotemperaturno karbonitriranje se primenju-
je i kod sivog liva.
Meko karbonitriranje (tacnije nego meko nitriranje) i postupak
tenifer primenjuju se na konstrukcionim celicima koji nisu predvideni
za nitriranje. Ugljenicni i niskolegirani celici sa odredenim elementima
nece posle ovog postupka imati bitno povecanje tvrdoce. Medutim, ce-
!ici legirani sa Cr i Mo dobice posle karbonitriranja istu tvrdocu kao i
posle nitriranja. Od posebnog interesa je tenifer-postupak koji se pri-
menjuje kod konstrukcionih celika i sivog liva, a koji ce ovde biti pri-
kazan.
Proces se obavlja u sonom kupatilu sa NaCN na temperaturama od
520 do 590'C (570'C prema preporuci firme Degussa koja je postupak
razvila i patentirala).
Kupatilo za ovaj postupak treba da sadrZ:i do 60% cijanida (NaCN
ili KCN), a njegova aktivnost za karbonitriranje reguliSe se odnosom
cijanida i cijanata (NaCN : NaCNO ili KCN : KCNO). Prema V. Bogda-
novu i saradnicima (MiTOM, 1968, sv. 4, str. 10), povoljan odnos je 46
do 50% KCN i 44 do 49% KCNO koji se ne moze postiCi samo oksida-
cijom kupatila preko ogledala. Stoga je potrebna posebna priprema
sonog kupatila.
202
Posle topljenja cijanida i dovodenja kupatila na radnu tempera-
turn (570'C) kupatilo sadrZ:i 67 do 70% KCN i 28 do 30% KCNO. Za
postizanje optimalnog odnosa KCN : KCNO mora se kupatilo aktivirati
u toku pripremanja produvavanjem kroz njega suvog vazduha ili kiseo-
nika. Ovo produvavanje traje 70 do 80 casova, a neaphodna koliCina
vazduha je:
M = 0,5-0,7 · r · (I + 2 ~0 ) .... I!cas,
gde je r - poluprecnik lonca (em) i h - njegova visina (em). Posle do-
stizanja 44 do 49% KCNO, protok vazduha kroz kupatilo se smanjuje
na 1/2 do 1/3 pocetne koliCine. Pri ovom protoku vazduha obavlja se
i karbonitriranje, a regeneracija kupatila postize se dodavanjem cija-
nida.
Vazno je napomenuti da se kompaktan karbonitrirani sloj more
postiCi samo aka u kupatilu nema gvoZda koje se moze javiti u obliku
kompleksnog jedinjenja, kao na primer Na.;[Fe(CN)6]. Stoga je za ovaj
postupak neophodno zamenjivanje celicnih lonaca titanovim ili, pak,
celicni moraju imati titanovu oblogu.
Povrsinski sloj koji nastaje postupkom tenifer nesto je drukciji ne-
go kod ostalih postupaka karbonitriranja ili nitriranja (sl. D.4.13).
a..
c
Sl. D.4.13. Sematrski pr1kaz ka~bon1trimnog sloja nastalog postupkom tenifer.
U strukturi ovog sloja mogu se razlikovati dve zone: zona jedinje-
nja (karbonitrida) i difuziona zona (zona rastvora azota u gvozdu a}.
Dubina prodiranja je posle karbonitriranja na 570'C u trajanju od 90
minuta kod ugljenicnih celika 0,6 do 0,8 mm, a kod legiranih 0,1 do 0,6
mm, u zavisnosti od vrste celika i kolicine :legirajuCih elemenata. Prema
V. Bogdanovu i saradnicima date su dubine prodiranja i dubine zona
jedinjenja za nekoliko celika iz proizvodnje SSSR-a, u zavisnosti od pa-
rametara procesa, na sl. D.4.14.
Najveci uticaj na osobine ima zona jedinjenja ako je kompaktna i
homogena. Ovakva povoljna zona jedinjenja bez pora moze se postici
ako se za svaki odredeni celik izaberu najpovoljniji parametri procesa.
Orijentaciju za izbor parametara dali su vee pomenuti autori, a ona je
prikazana na sl. D.4.15.
Uticaj karbonitriranog sloja na otpornost na abanje je ilustrovan
prema B. Finnernu (Metalloberflaeehe, 1968, sv. 11, str. 330) na sl. D.4.16.
203
 Sl. D.4.15. Optimalni rezim karbo-
.fm nitriTanja tenifer: ugljenicni c~lik sa
24l I I I 1. zona poroZlilih ·slo jeva,
2. zona optimal-nih rezi-
mai 0,2 'YoC
3. zona nedovoljne dubi- 6~f- ~
ne zone jedinenja. ~
181---+---1---i .,
0

-3
.!!_ 41 'A/>.
-~ <:
.o
-~ 0'
% '-
·!!.
.,
:§'

o~~-~--~-~-~

0 L-----'------'---' c~tic/ sa 0,"4 'YoC .

6~~--+--+---r-~
mm ~
0,61 I 1/ I
.,0
-8
~
., -~
<:
41 <J///,(,1'... I I I
-~
] 0,41 ---.c= I ,.~ ~
'6

2 6
540 560
'J)
580°C
b)
"
casciva q38 •/oc
,.00 IV/V///)i +-'• 5 •;. Cr
Sl. D.4.14. Zav~snost drubine zone jedinjenja i 'lll!ru.pne dubine prodiranja od tem-
0,2% Mo
perawre procesa {a) i VTemena trajanja (b): -8,1
., '{,,,,
rrrrv,c), I, 0,9 %AI
1. celilk 20 (ug!jenicni, sa 0,2% C),
2. celiiOi 40, 40H (C 4130) i 40HN i
3. celilk 38 HMJuA (.za nit:r.iTa.nje sa AI). .f" I
·c;-
!::21 I ~-
I " ' / 4///; I
Znatajno je sto najvecu otpornost na abanje ima zona jedinjenja 3
cija je debljina mala (do 0,012-0,016 mm), ali i kada se istrosi ova zo-
na, difuzioni sloj ima vecu otpornost na abanje nego cementirani (linija
C na sl. D.4.16). · 0
Postupkom tenifer mogu se karbonitrirati i alatni celici za rad na 540 560 580 600 oc
hladno i toplo.
204 205
 15 Sl. D.4.16. Linije abanja celika C 15 menu ovog postupka kod delova iz tacnih sklopova, kod kojih abanje
(C 1220): jednog elementa za debljinu zone jedinjenja vee zahteva njegovu za-
A. cementiran i ka:ljen, menu. Najsira oblast primene ovog postupka je u proizvodnji automo-
E B. karbonitriTan (tenifer)
~ C. isti kao B, kome je bila i motora (zupcanici, radilice, osovinice, pecurke ventila itd.).
~10 brusenjem ·skinuta zo- Obican postupak niskotemperatumog karbonitriranja tecnim sred-
<:
'U
na jedinjenja. stvom, bez aktiviranja sonog kupatila produvavanjem, ima primenu
a" B
pri povecanju otpornosti alata od brzoreznog celika, kao i ostalih vrsta
alatnih celika za rad na hladno i toplo. Osnovni princip kod ovih postu-
·2- 5 paka je da je temperatura karbonitriranja (540 do 560'C) niza od tem-
·?
E
U)

0 2
·---

4
x
tF
1Cf
6
obrta
-
perature otpustanja posle kaljenja. Tvrdoca brzoreznih celika posle
karbonitriranja ide do HV = 1 050 kp/mm 2, a ona je postojana do rad-
nih temperatura 630'C.
Dubina karbonitriranja alata od brzoreznog cel<ika je O,GlS do O,o35
mm, sto se postize trajanjem procesa od 5 do 45 minuta. Primere za
nekoliko vrsta alata od brzoreznog celika daje tab. D.4.12.
Posle karbonitriranja legiranih konstrukcionih celika, isto kao i
posle nitriranja, nije potrebna nikakva termicka obrada. Jedino sto je
neophodno i karakteristicno, to je brzo hladenje posle karbonitriranja Tabllca 0.4.12.
(ugljenicni celici u vodi, a legirani u blazim sredstvima - ulju). Druga
karakteristika je sklonost ka starenju difuzione zone usled prisustva Vrsta alata Preenik ili debljina Trajanje karbonitriranja
azota u rastvoru. Ocigledan primer za to prikazao je B. Finnem (HTM, mm minuta
1965, sv. 1, str. 50), na celiku Ck 15 (sl. D.4.17). burgi•je, razvDtaci i upustaci 3 do 5 6
400r-----~----,_~--~ 20 do 30 15
karbonifrirano viSe od 30 16 do 23
---- ----···--------- ---
do 75 30
puina glodaia sa --- .. ---· .. ··------ --
tr) nebrusenim zupcima viSe od 7S 40 do SO
:::..
J:: SO do 7S 16
puina glodala sa
-3 biiUSenD.m :rupcima viSe od 7S 20 do 35
-g
1 do 15 16
~
1 2
tanjirasta glodala 5 do 15 12 do 15
10° 10 10 Sl. D.4.17. Porast tvrdoce zbog sta- ------------------·------
vreme ca sova vise od 15 18 do 23
renja drfuzione rone.

Vestackim starenjem na 300'C u trajanju od 30 minuta omogucuje
se izluCivanje iglicastih nitrida, a to sluzi i kao metoda da se omoguCi
vidljivost difuzione zone pri metalografskom ispitivanju.
Postupak tenifer daje vrlo dobre rezultate u povecanju otpomosti
na abanje u povecanju dinamicke cvrstoce i hemijske postojanosti, a
pre svega to je jedan od najkraCih postupaka hemijsko-termicke abrade
(obicno je trajanje procesa oko 90 minuta). Posta se obavlja na niskim
temperaturama, ostaje velika mogucnost za regulisanje osobina jezgra
uz istovremenu minimalnu promenu dimenzija. S druge strane, zona
jedinjenja je vrlo tanka (oko 0.010 mm), tako da ce se posle trosenja
ove zone smanjiti otpornost na abanje, a to ukazuje na preteznu pri-
Karbonitriranje je u ovim slucajevima obavljeno na 560'C u sonom
kupatilu sa 30 -o- SO% NaCN.
Alati od brzoreznog celika se pre karbonitriranja zagrevaju na 400'C
radi smanjenja deformacija (narocito kod alata komplikovanih oblika)
i zbog manjeg smanjenja temperature sonog kupatila koje, inace, za-
hteva brizljivo kontrolisanu temperaturu. Potapanje alata mora biti is-
pod povrsine kupatila najmanje za 15 do 20 mm, da bi se izbegla zona
sa nizom temperaturom. Alati se posle karbonitriranja sporo hlade do
60 do SOT, a zatim ispiraju u vodi na 80 do 90'C radi uklanjanja zao-
stalih soli sa povrsine.

206 207
 '1
I'
ll
1.
I',I
i
D.4.4. VISOKOTEMPERATURNO GASNO KARBONITRIRANJE Ako se posebna painja obrati nacinu dodavanja trietanolamina u
pee, proces ee se prakticno odvijati bez stvaranja cadi. Ugljenicni i
u sustini, visokotemperaturno gasno karbonitriranje je isti proces azotni potencijal atmosfere koja nastaje njegovim raspadanjem dovolj-
kao i odgovarajuCi proces u cijanovim solima, ali sa tehnoloskim karak- ni su za oformljenje pravirlnog karbonitriranog sloja (sl. D.4.19).
teristikama gasne cementacije. I u ovom slucaju je moguee uvodenje
automatike kao kod gasne cementacije, a i ovde se radi o manjim dubi- %C
nama sloja nego kod postupka tecnim sredstvom. Razliku u odnosu na %Nz
gasnu cementaciju, pored drukCijeg sastava karbonitriranog sloja, pred-
stavlja veea brzina procesa za pko 20% zbog povoljnog uticaja koji 1,2 Q,7
ima azot na adsorpciju i difuziju ugljenika.
Visoko temperaturno gasno karbonitriranje je razvijeno iz gasne
cementacije dodavanjem u atmosferu za cementaciju 5 do SO% amoni- 0~
jaka. Postoji moguenost da se kombinuje zemni gas i amonijak (u od- 0,5
nosu 4: 1), svetleCi gas i amonijak (u odnosu 2,6: 1) itd. Kolicina amo- Sl. D.4.19.
nijaka se dodaje u zavisnosti od neophodne aktivnosti atmosfere, odno- Raspored sadrlaja C
(linija 1) i N (linija 2)
sno u zavisnosti od potrebnog azotnog i ugljenicnog potencijala. Kod u hromnom celhlm za ce- Of.
postrojenja koja ne rade pomoeu generatora vee nakapavanjem, moze rnentacijru 20 H (SSSR) 0,3
se na isti nacin dodavati i amonijak. koji je karbonitr.iran u
U jednom postrojenju se, na primer, nakapavanjem dodaje kerosin atmosferi sa tTietanol-
aminom 6 ca:sova na
u kolicini 1,5 do 1,8 l/cas, a atmosfera za karbonitriranje se moze 860'C, sa rukupnom du- 0
I dobiti ako se na ovu koliCinu nakapavanjem doda 15 do 20 l/min amo- b1nom sloja od 1 mm. at, 0,2 0,3 O,t. 0,5mm
i~ nijaka. U SSSR-u je u primeni postupak sa nakapavanjem jedinstvenog
!• tecnog sredstva u pee koje obrazuje atmosfera za karbonitriranje, a to Odnosi najvaznijih parametara karbonitriranja su za razne atmo-
je slucaj kod pocesa sa trietanolaminom (C2H40H)3N. Ova providno sfere dati na sl. D.4.20. ·
il, zuta tecnost, koja je jeftina i bezopasna, dodaje se nakapavanjem kroz
specijalnu kapalicu (sl. D.4.18) direktno u pee u kojoj su smesteni ko- Na brzinu procesa gasnog karbonitriranja u najveeoj meri utice
il
II madi. temperatura procesa, a u manjoj meri vrsta atmosfere. Stoga se kod
't izbora atmosfere rukovodimo drugim razlozima a ne brzinom procesa.
if
,li Ovi razlozi mogu biti: ugljenicni i azotni potencijal, sklonost ka obra-
:!I
.' zovanju cadi, utrosak, cena, bezopasnost pri rukovanju itd. Tempera-
:n tura se obicno kreee izmedu 840 i 870'C, ali moze biti i do 930'C. Kakve
ii[ posledice ima poveeanje temperature moze se videti na slucaju trieta-
nolamina u tab. D.4.13.
,L:II
Ill
II Tablica D.4.13.
:d
Trajanje
I!i!li'
Dub ina Sadrzaj u %
Temperatura karbonitriranja sloja
~I Sl. D.4.18. Kapalica za dodavanje trietanolamilna u pee za karbonitrkanje. 'C casova mm c N
Na temperaturi od SOO'C trietanolamin se razlaze po jednaCini: 850 2 do 2,5 0,18 do 0,30 0,8---{),9 0,5-0,7
950 9 do 11 1,5 do 2 0,8-1 do 0,2
(C2H40H)3N ~ 2CH4 + 3CO + HCN + 3H2. 1050 4 1,5 do 2 0,7-0,9 do 0,14
Dalje razlaganje produkata je sledeee:
Sam tehnoloski postupak karbonitriranja u gasnoj atmosferi je isti
CH4--> C + 2H2 kao i kod gasne cementacije, cak mogu sluziti i iste peei. Priprema i
2HCN--> H2 + 2C + N. zastita povrsina komada su, takode, iste.
208 14 Panteiic: Tehnologija ...
fl 209
I·
:I
il
il
 mm Sl. D.4.20. Zavisnos·t dubine ka:rbo- Kod peCi sa prekidnim radom neophodna je cirkulacija atmosfere,
nitvkanog sloja od traja-
nja i temperature: tako da povrsine komada budu ravnomerno izlozene njenom dejstvu. Za
1,2 vreme zagrevanja komada dodaje se smanjena koliCina sredstva za obra-
a) sa trietanolamitnom,
b) ulje za vretena i amo- zovanje atmosfere (na primer, trietanolamina 40 do 60% od radne koli-
nijak i Cine), a kada se dostigne potrebna temperatura, kolicina se poveeava
c) pirobenzol i amoni-
0,8 jak. na neophodnu.
a) Ako delove posle karbonitriranja treba obradivati rezanjem ill ako
se komad zbog komplikovanosti ne moze direktno kaliti, moze se -hla-
denje obaviti sporo u specijalnim komorama koje se zagrevaju izlaznim
o,.:
gasovima iz peCi ili, pak, na mirnom vazduhu (legirani celici). U ovom
se slucaju kaljenje, kao i kod gasne cementacije, obavlja kao odvojena
operacija.
0

D.4.5. NISKOTEMPERATURNO GASNO KARBONITRIRANJE

1,61 I I I I ~v I
Gasno karbonitriranje na niskim temperaturama primenjuje se sa
istim uspehom kao i karbonitriranje tecnim sredstvom kod alata od
brzoreznih celika. Kod gasnog postupka ravnomernost karobnitriranog
1:1 sloja je veca, ali je proces znatno sporiji, sto se vidi iz tab. D.4J4.
......
~ I bJ
., I I 1/ ~,( I :b
Tablica 0.4.14.
0
c:
..0 Precnik Preporuceno vreme
"
"tl Vrsta alata iLi debljina
mm
karbonitriranja
casova

burgije, do 15 1 do 1,5
ramrtaci i 15 do 25 1,5 do 2
urpustaci 25 do 50 2 do 3
mm prtU7ma giodala sa 50 do 75 1,5 do 2
nebrusenim zubima iznad 75 2 do 2,5
1,.: pruma glodala sa 50 do 75 1 do 1,5
brusenim ropcima imad 75 1,5 do 2
c)
1,0
Podaci u toj tablici dati su za gasno karbonitriranje na 550 do
56o·c, a za brzorezne celike R9 ((; 6883) i R18 ((; 6880).
Postupak gasnog karbonitriranja konstrukcionih celika je isti kao
0,6
u slucaju tecnog sredstva. Njemu se podvrgavaju konstrukcioni celici
0,20 u poboljsanom stanju, pri cemu je otpustanje obavljeno na visoj tem-
2 I, 6
Cos ova
peraturi nego karbonitriranje (550 do 560.C). Gasno karbonitriranje kon-
strukcionih celika ima uslova da se dalje razvija, ali jos nema veliku
primenu u masinogradnji.

210 14* 211

1
G lava D.S.

I DIPUZIONE METALIZACIJE

D.S.l.UVOD

Oblast »povr5inskog legiranja« koje se obavlja uvodenjem atoma

metala u povrsinski sloj komada nije jos dovoljno ispitana, pa se ovo
legiranje samo u relativno retkim slucajevima direktno primenjuje u
proizvodnji.
Razlog za uvodenje ovih procesa i njihova dalje istra.Zivanje je po-
stizanje povoljnih povrsinskih osobina, pre svega delova od celika, ali
se primenjuju i kod drugih metala i legura. Povrsinske osobine koje se
poboljsavaju ovim postupcima su vatrostalnost, hemijska postojanost,
otpornost na abanje iJ.i kombinacije ovih osobina. Istra.Zivaci u labora-
torijskim uslovima proucavaju i uticaje postupaka difuzione metaliza-
cije na mehanicke osobine, no do sada nisu postignuti znacajniji rezul-
tati u tom pogledu. Podaci o difuzionoj metalizaciji u objavljenim ra-
dovima mahom su nepotpuni i neuniformni, tako da je u ovom pogla-
vlju numericki materijal dat samo kao ilustracija a ne kao vrednosti
koje se sa sigurnoscu mogu primeniti.
Smatra se da se postupkom difuzione metalizacije mogu resiti dva
va.Zna problema:
1. mogu se zameniti skupi visokolegirani celici (hemijski postojani,
vatrostalni itd.) obicnim konstrukcionim celicima Cija je povrsina ople-
menjena difuzionom metalizacijom i
2. oplemenjivanjem povr5ine komada od visokolegiranih celika jos
viSe se poboljsaju specijalne osobine.
U sada poznatim tehnoloskim uslovima izvodenja metalizacije, na-
rocito zbog visokih temperatura i dugog trajanja procesa, ne moze biti
reci 0 popravljanju mehanickih osobina komada vee, naprotiv, dolazi,
u najmanju ruku, do smanjenja zilavosti. Stoga se postupak metaliza-
cije prevashodno primenjuje u slucajevima kada se zahtevaju specijalne
povr5inske osobine od delova koji su malo optereceni iii su samo opte-
receni statickim silama (delovi armatura, delovi peCi, podne ploce u
pecima za termicku obradu, sanduci za cementaciju, korpe i vesaljke za
cementaciju, lonci za livenje i topljenje itd.).
Osnovnu teskocu procesa difuzione metalizacije predstavlja mala
brzina difuzije (deset do sto puta manja nego brzina difuzije ugljenika),
213
a to se, kao sto je receno, ispoljava u sledecirn karakteristikama pro- Proces difuzione metalizacije obavlja se izotermno, pa u zavisnosti
cesa: od visine temperature proces difuzije moze teci u jednofaznoj iii viSe-
- vrlo visoka temperatura procesa (do 14oo•q faznoj oblasti, sto ima odlucujuCi uticaj na tok difuzije i raspored sa-
- dugo trajanje procesa. ddaja uvedenog elementa po dubini povrsinskog sloja, kao i na obra-
Posledice su, pored losih mehanickih osobina, i vrlo male dubine zovanje strukture tog sloja. Ako se izoterma izabere tako da u toku
tretiranih slojeva. Najcesce je zbog male dubine sloja, u primeni meta- porasta koncentracije uvedenog elementa u povrsinski sloj posmatrana
liziranih komada nepovoljno, jer su to delovi malo optereceni mehani- izoterma ne sece granicu faza (temperatura t, na sl. D.S.l), difuzija se
ckim dejstvima, tako da im i vece smanjenje preseka ne ugrozava sigur- sprovodi u jednofaznoj oblasti a: iii y, pa se na nju mogu primeniti
nost a dopusteno odstupanje dimenzija znatno vece nego sto su dubine Fikovi zakoni. Raspored saddaja elementa kojim je obogacen povr-
metaliziranja. To je glavni razlog zasto postupci difuzione metalizacije sinski sloj bice u ovom slucaju prikazan monotono padajucom linijom
stoje na granici ekonomicnosti i imaju srazmerno malu primenu. (sl. D.5.2a).
NaCin nastajanja difuzionog sloja i njegova struktura zavise od
vrste atoma legirajuceg elementa koji se uvodi u povrsinski sloj, za-
pravo od njegovog odnosa prema gvoZdu, ugljeniku i legirajuCim ele- %LE %LE
mentima koji cine celik, kao i od naknadne termicke obrade. NajcesCi
slucaj difuzione metalizacije je uvodenje samo jednog elementa u po-
vrsinski sloj (Cr, Al, B, Si itd.), ali postoji i viSekomponentna metali-
zacija (AI i N, B i N, Cr i AI. Cr i W itd.).
Pri obrazovanju mesovitih kristala mogu legirajuCi elementi, koji
se koriste za difuziju u povrsinski sloj, dejstvovati u odnosu na gvoZde
na dva nacina: da suzavaju oblast "( mesovitih kristala, pa da ga cine
pretezno fevitnim (sl. D.S.la), iii da suzavaju oblast a:, pa da ga cine
pretezno austenitnim (sl. D.S.lb).

dubina mm mm
a) b)

Sl. D.5.2. Sema:tsk.i pr.ikaz dva razlici<ta taka rl!ISporeda uvedenog elementa difu-
d=cJ. zionom metali:zacijom u pov.rsinski sloj: a) s1ucaj jednofame difuzije i
b) s1ucaj visefuzne dil.iuzije.
---tz ----t, Ako pri porastu koncentracija izoterma sece granice faza, nastaje,
zbog razlicitih sposobnosti pojedinih faza za difuziju u gvozdu a iii y,
906 906 0 razlicita brzina difuzije, a to se ispoljava kao prekid monotonosti na
liniji rasporeda saddaja uvedenog elementa. Takav slucaj nastaje za
izabranu temperaturu t2 (sl. D.S.l), pri kojoj ce do koncentracije koja
odgovara tacki 1 difuzija teCi u jednofaznoj oblasti (a: iii y), a izmedu
tacaka 1 i 2 difuzija ce se obavljati sa dve razliCite brzine, sto dovodi
do prekida monotonosN opadanja linije koncentracija (sl. D.5.2b). Od
Fe %LE Fe %LE tacke 2 nadalje imamo opet difuziju u jednofaznoj oblasti.
m Struktura koja nastaje posle hladenja na sobnu temperaturu biee
Sl. D.S.J. Sematski priikaz dejstva Iegira!jucih elemenata pri obrazovanju MK s
feritna, u slucaju uvodenja elemenata koji cine celik feritnim i ako je
gvozdem: .kod feritnih cel.iika i kod aJUStenitnih celika. hladenje izvedeno dovoljno sporo. Ako uvedeni elemenat u povrsinski
sloj obrazuje mesoviti kristal sa austenitom kod nizih koncentracija, u
Bolju rastvorivost u feritu imaju, na primer, Mo, W, Cr itd., a slucaju dovoljno sporog hladenja nastace ferit (koncentracije ispod obe-
bolju rastvorivost u austenitu Ni, Co, Mn itd. lezene tackom m na sl. D.S.l), kod veCih koncentracija (blize povrsin-

214 ~15
 skarn sloju) pojavice se dvofazna oblast sa feritom i austenitom, a na- a.l<fivno sredstvo za difuziju
dalje sam austenit.
Veliki znacaj za obrazovanje strukture i tok linije rasporeda sadr-

fr
TJ
zaja uvedenog elementa u metalizirani sloj ima njegovo ponasanje u
odnosu na ugljenik. Ovde mogu nastati dva granicna slucaja: uvedeni
elemenat obrazuje karbid iii ga ne obrazuje. U slucaju velikog afiniteta
prema ugljeniku za obrazovanje karbida, ugljenik ee difu2lijom prelaziti
iz unutrasnjih slojeva ka metaliziranom sloju. U slucaju da uvedeni
;:,
::;:..
\\
elemenat ne obrazuje karbid, ugljenik ee biti iz tretiranog sloja potiski-
van u unutrasnje slojeve (sl. D.5.3). jJ~
u

%LE "/oLE ~
%C o;.·c· ....
o·
1i
~
c::

c
...::..
r, -!/
(--<.. \ 'lromad za metalizaciju

'\,
I Coziranje gasne komponente
;: Cj~----\-­
\ _ -------
'-.....
Sl. D.5.4. Sematski pri(lmz d!'kulacione metode difiuzione metalizacije.
'- _, / Osnovu cirkulacione metode uvodenja elemenata u povrsinski sloj
II dubina mm dubina mm

Sl. D.5.3. Semars:ki iprikaz linija ra5ip0reda uvedenog elemtlllta i ugljenrka u difu-
komada predstavlja prenos materije u zatvorenom kruznom cevovodu,
uz sistematsko uspostavljanje gasnog prenosnika na racun obrnutih
reakcija Ciji se tok reguliSe regulisanjem temperature na pojedinim
' ziono metalizi·ranom sloju: a) ako uvedeni elemenat obrazuje karbid i mestima u cevovodu. Na tok reakcije, u svakom slucaju, aktivno utice
b) allro ne obra7!llje karbid. i povrsina komada.
U prvoj varijanti ovakvog procesa gas nosac je halogenid (hlorid,
VeCina procesa difuzione metalizacije obavlja se konvencionalnim flourid itd.) elementa koji se uvodi u povrsinu komada. Glavna reakcija
postupcima sa cvrstim, tecnim ili gasovitim sredstvom, a tehnoloske sa halogenidom stvara kao produkat halogenid nizeg reda koji se uslov-
prednosti i nedostaci postupaka su slicni iznetim pri poredenju cemen- no maze nazvati »subhalogenid«:
tacije s pojedinim vrstama sredstava. Problem male brzine difuzije resa-
van je primenom visokih temperatura, ali su trazeni i novi postupci, 1 x-y T,l
Cijom se primenom ubrzava proces. Jedan od savremenih postupaka -Mhx + - - M ~-Mhy,
koji se intenzivno razvija jeste vakuumski postupak, uz jonizaciju pare x x·y T2 Y
metala koja nastaje u vakuumu, i usmeravanje ovakvih jona na povr- t t
halogenid subhalogenid
sinu komada koji je u elektricno kola vezan kao katoda. Ovaj postu-
pak ubrzava adsorpciju, a time i difuziju. Posta se obavlja u vakuumu, gde je M - metal koji se uvodi u povrsinski sloj i h - neki od halo-
difuzioni sloj je vrlo cist. Na ovaj nacin se maze ostvariti i kombinova- genih elemenata.
na metalizacija uvodenjem vise razliCitih elemenata u povrsinski sloj Kod ave prve varijante produkat reakcije subhalogenid je postojan
istovremeno (kombinovana difuziona metalizacija). na poviSenim temperaturama, pa je potrebno da bude T, > T2, tj. da
Novi uopsteni nacin posmatranja difuzione metalizacije daje ideju se komad nalazi u niskcitemperaturnoj zoni. Na ovaj naCin se mogu
o ostvarenju novog postupka takozvane cirkulacione metode, prikazane unapred predvidati postupci metalizacije ne samo za legure gvoZda, vee
sematski na sl. D.5.4. i za druge metale i legure, sto je predstavljeno u tab. D. 5.1, u kojoj se
nalaze i vee ostvarene reakcije.
216 217
 Tablica D.S.l. U drugoj varijanti subhalogenid je postojaniji na nizim tempera-
Metal ---
turama, pa ce se u ovom slucaju komad nalaziti u zoni viSe tempera-
Reakcija i njena teorijska komada ture, a cvrsto sredstvo za metalizaciju na nizoj, tj. bice T, < Tz.
Varijanta proces ravnoteina temperatura za difuzionu U trecoj varijanti gas-nosac Cine jedinjenja halogenih elemenata sa
•K metalizaciju
vodonikom. Komadi se stavljaju u zonu visoke temperature, a na nizoj
1193 temperaturi se nalazi cvrsto sredstvo.
aHtriranje 2MCI, +AI ~

..- 3AICh Fe, Ni, Mo, W

Cetvrta varijanta je mesovita (I i III, iii II i III), a za obrazovanje
1638 halogenida sluzi vodonik.
AICI, + 2Al ~
3A101 Ou, Si, Nb
1880
beri'liriranje BeClz +Be ~

..- 2BeCI Fe, Nd, Mo, W, Ou D.5.2. INHROMIRANJE

I,
1430
boriranje 2BF, + B ~

..- 3BF2 Fe, Ni, Mo, W, Cr Inhromiranje ili difuzno hromiranje razlikuje se od galvanskog
--- hromiranja ili obicnog metaliziranja (prskanja pomocu pistolja rastop-
1973
2B0h + B ~

..- 3BCh Mo, W, Ni ljenog metala na povrsinu slicno kao sto se prskanjem nanosi boja)
,po tome sto se kod inhromiranja difuzijom u povrsinski sloj uvodi
1800 hro,m, dok se u druga dva slucaja na povrsinu komada nanosi sloj
3 SiC4 + Si ~

..- 4SiCh Mo, W, Nb, Ta, Ni

hroma. Prakticna primena inhromiranja je hila zamiSljena tako da
1608
siliciranje ~
SiC4 + Si ..- 2Si0h se omoguCi zamena visokolegiranih celika obicnim konstrukcionim ce-
licima. Glavne osobine inhromiranog sloja su hemijska postojanost
725 Fe, Ni, Mo, W, Cr, u odredenim sredinama i pod odredenim uslovima povecana tvrdoea
SiJF4 + Si --> 2SiF2 Ti
+- koja daje i povecanu otpornost na abanje. Zbog tih osobina ovaj
1010 se postupak primenjuje u parnoj tehnici za rad na poviSenim tem-
TiJF4 + Ti ~

..- 2TiF2 Fe, N1, Mo, W, Cr

peraturama u dodiru sa vodom, parom iii produktima sagorevanja.
1210~
Ako se postupak primenjuje kod visokougljenicnih celika -- alatnih
II ·Htaniranje 3TiC4 + Ti ..- 4Ti!Ch Fe, N.i, Mo, W, Nb celika, moze se povecati otpornost na abanje alata za rad na hladno,
1250 jer inhromiranje dovodi do porasta tvrdoce. U SAD se ovaj postu-
Til4 + Ti ......
..- 2TiJ2 Fe, Ni, Mo, W pak, izmedu ostalog, koristi za inhromiranje lima od niskougljenic-
1370 nog celika za obradu deformisanjem na hladno. Ovako nastali inhro-
mirani sloj je toliko zilav da se lim posle inhromiranja moze primeniti
1: kllrromdT:an~j~e------------------~~;----------
2CrFJ + 3H2 ~ 6HF + 2Cr Fe, Ni, Mo, W
za presovanje u hladnom stanju. Na ovaj nacin se skupi visokolegirani,
1340
vanadirande 2HF+V ~

..- VF2 + H2 Fe, Ni, Mo, W hemijski postojani lim zamenjuje obicnim, pri cemu dodatna cena za
------------------------~~-- -- inhromiranje iznosi jednu do dve treCine cene lima od visokolegiranog
1000 celika. Slicne poluindustrijske probe vrse se u SSSR-u na limovima od
III niobirranje 2 NbC1, + 5 H.z lOHCl + 2Nb N.i, Mo, W
celika sa malim saddajem ugljenika (za plasticnu obradu u hladnom
723 stanju) gde su, prema saopstenju E. Ponomarenka i njegovih saradnika
-Ililclkanje NiCh + H, -
~
2HCl+Ni Mo, W (Masinostroenije, 1969, str. 148), post.ignuti plasticni slojevi i dobar
800 ekonomski efekat (zamenom visokolegiranog celika obicnim inhromira-
germani!ranje GeC4 + 2 H2 ;:: 4HC1 + Ge Ni, Mo, W nim ustedeno je 400 rubalja po jednoj toni).
-- Kod inhromiranja alatnih celika (sa veCim saddajem ugljenika)
1635
siliciran j e 2 SiC4 + 2 H2 ;:: 2 S:iJCh + 4 HCI Mo, W, Nb, Ta, Ni posle naknadnog kaljenja i otpustanja postiZe se veliko povecanje tvr-
doce (do HV = 1800 kp/mm 2). KarakterisN•ka ove tvrdoce je da je po-
1608
SiC4 + Si ~

..- 2SiCh Mo, W, Nb, Ta, Ni stojana i pri zagrevanju do 950--1 ooo·c, ali samo pri kratkotrajnom
zagrevanju. Stoga je inhromiranje pogodno za povecavanje otpornosti
IV 1793 na abanje alata za rad na hladno (alati za hladno presovanje, obradu
boriranje 2BCIJ + H2 --> 2BCh+ 2HC1 Mo, W, Ni
+- drveta, presovanje plasticnih masa itd.).
1973 Oblast primene inhromiranja u masinstvu nije definitivno utvrdena,
.2BCI3 + B --> 3BCh Mo, W, Ni
+- ali prema svima do sada saopstenim rezultatima, inhromiranje je efi-
218 219

il
kasnije sredstvo protiv abanja nego cementacija i nitriranje, a narocito
kod aiata za presovanje. Pozitivni rezultati su postignuti i kod alata za
rad na topio, a posebno kod alata za Iivenje pod pritiskom legura ba-
kra, ostalih uobicajenih legura i gvozdenih legura.
Vaina osobina, koja se moze postici inhromiranjem niskougljeni-
cnih celika jeste, znatno povecanje vatrostalnosti. Vatrostalnost se mo-
ze jos znatno povecati, ako se inhromiranje obavi zajedno sa silicira-
Sl. D.S.S.
Dijagram ravnoteznih
stanja Fe-Cr.
oc
1800

1600 r---
l±J
+Ri ~~ ~
Vi
1790°

njem ili alitriranjem (kombinovana difuziona metalizacija). Prema N.

Tomasovu (Teorija korozii i zasCiti metalov, 1960), dopustene radne
1528 <CZn ~ ~ ~p
temperature za nekoliko najvaznijih postupaka difuzione metalizacije I
su date u tab. D.5.2. 1400

~
TabHca D.5.2.
r--
Vrsta postupka
Dopustena radna
temperatura u dugotrajnom pogonu 1200
a. ro'-
·c
inhromiTanje
alitrirmje
800
950
r--
a ---r---- c-- I
1000 +-
hromos:Hich:anje 1000
I
hromoaliwiranje 1050 '-'

Hemijska postojanost uocena je u mnogim sredinama: rastvoru

800
0 20 1.0
I 60 80
i %Cr
kuhinjske soli, morskoj vodi, gasovima sa sumpornim jedinjenjima, F~
ugljen-dioksidom itd. Za ovu svrhu se, u principu inhromiraju samo ni-
skougljenicni celici, ali je hemijska postojanost jos veca ako se ovo
inhromiranje obavi na celicima sa veCim saddajem ugljenika pa se na miranja na temperaturama, najcesce iznad 1 ooo·c. dolazi do difuzije
povrsini obrazuje sloj karbida. U ovom slucaju je inhromirani sloj ugljenika iz jezgra komada, tako da saddaj ugljenika u inhromiranom
postojan i u dvadesetprocentnom rastvoru sone kiseline i tridesetpro- sloju moze biti veCi i od 4 do 5%. Stoga ce inhromirani sloj imati na
centnoj do pedesetprocentne azotne kiseline. spoljnoj povrsini karbide, i to na samoj povrsini karbid Cr2JC6, a ispod
Hrom sa gvoZdem obrazuje na sobnoj temperaturi mesovite kri- njega Cr1C3, kao sto je to sematski prikazano na sl. D.5.6.
stale a. u svim koncentracijama, pri cemu obrazuje nadstrukturu u le-
guri sa oko 20% Cr, koja ima taCku topljenja na 1 51o·c (sl. D.5.5). Db- c- • ,, " - - · ,0 , , •'- ... .- '"{ ._.,_ Cr C
last y mesovitih kristala je veoma suzena, sa najvecom rastvorivoscu I; ~ ~
1'- \ ,',' '•' ' ' • ,._ •:'..._ ~ .._\I '', '• ~
0
23 6
hroma do 12%, a postoje samo na visokim temperaturama. Sem ovoga, --cr7 c3
gvoZde i hrom obrazuju metalid FeCr (faza cr) sa tetragonalnom kristal-
nom re8etkom i sadrlajem hroma od 48,22%. Ovaj metalid je postojan
----- (F~- Cr) MK -ol.
samo do 82o·c, ali ni ispod 6oo·c njegovo postojanje nije utvrdeno, pa
se na dijagram stanja unosi isprekidanom linijom.
Ako se inhromiranje obavlja na celiku sa vrlo malim saddajem osiromouni sloj
ugljenika (tehnicki Cisto gvoZde sa manje od 0,04% ugljenika), u struk- --u C
turi inhromiranog sloja javiCe se samo mesoviti kristali a., a sadrlaj
hroma nije ogranicen (sa lakocom se moze postiCi veca koncentracija
od 50°-11).
Kod nastajanja strukture inhromiranog sloja na celiku sa viSe od Sl. D.5.6. --i~zgro
0,15% ugl.ienika mora se uzeti u obzir afinitet hroma prema ugljeniku. Sematski prikaz ;;truk-
ture inhrorniranogsloja.
Ovaj afinitet ima toliki uticaj da za vreme dugotrajnog procesa inhro-
220 221
 Prisustvo ugljenika i legirajuCih elemenata i njihova koliCina uticu hromiranje su najcesce definitivno mehanicki obradeni, a povrsine koje
na di.fuziju hroma. Ugljenik koci difuziju hroma jer se na povrsini treba inhromirati su brusene. Ako su delovi slozenog oblika i postoji
obrazuje karbid, pa je dalji porast dubine karbidnog sloja posledica osi- opasnost od deformisanja, potrebno je pre inhromiranja obaviti stabi-
romasenja mesovitih kristala u hromu. Uticaj sadriaja ugljenika na lizaciono zarenje za uklanjanje napona nastalih prethodnom obradom.
difuziju moze se kvantitativno proceniti zavisnoscu dubine inhromira- Na povr5ini komada ne sme biti okujina i mora se odmastiti (kuva-
nog sloja od sadriaja ugljenika u celiku, sto je prikazano na sl. D.5.7. njem u rastvorima baza iii pranjem u benzinu). Mehanicke necistoce se
moraju ukloniti peskiranjem.
Mesavina za inhromiranje se posebno priprema. Hrom Hi ferohrom
J'm (koji ne sme sadriavati viSe od 1% ugljenika) se melju u mlinu sa lop-
11.0 _,
tama u prah krupnoce 0,02 do 0,04 mm, posle cega je obavezno prose-
javanje. Oksid aluminijuma mora biti takode sprasen ,a obe kompo-
nente osusene. Uspeh inhromiranja zavisi i od toga u kolikoj meri su
komponente dobro izmesane. Orijentacioni utrosak ferohroma je 400
grama za 1 m 2 inhromirane povrsine. Upotrebljena mesavina moze se
100
ko1:1istiti 4 do 5 puta.
-~ Proces inhromiranja cvrstim sredstvom vrlo je spar i obavlja se
~ na visokim temperaturama, pa se stoga u proizvodnji ne koristi.
0
.!:; 60
.Q
:;,
mm
-o

Sl. D.5.7. Dubina :ilnhroaniranog slo- t-----' , r-----t--r-+----1-_j_ 'I

I
l I I
--~,,--<--
ja u zav:ilsnosti od sadr:Za-
ja ugljenilk:a u ug~jenit­
2 nom celiJm i vremena tra- 0,20
-' 6lasoMJ
janja inhromi<ranja na 950
trajanj~ hromiranja do 1 oso·c.

Pored pomenutog uticaja, ugljenik, isto tako, ogranicava najveCi 0 0,16

sadriaj hroma u inhromiranom sloju. Kod celika sa 0,15 do 0,20% ·-.
ugljenika najveCi sadrzaj hroma koji se moze postiCi uobicajenim po- ..,
0

stupcima inhromiranja je oko 40%, a kod celika sa 0,2 do 0,3% uglje-

6
nika moze postiCi i do 54%. -~ 0,12
LegirajuCi elementi u celiku se razlicito ponasaju. Volfram, molib- :.::-
.Q
den i silicijum ubrzavaju difuziju hroma, dok je hrom, nikl i mangan . ~
koce (sl. D.5.8). !.
Ima vise tehnoloskih postupaka inhromiranja, ali su osnovni pro-
cesi i ovde sa cvrstim, tecnim i gasovitim sredstvom. Iz ovih osnovnih iI
izvedeni su i mnogi drugi: jonizacija atoma hroma, vakuumsko inhro-
miranje, inhromiranje sa pastama, inhromiranje sa indukcionim zagre- O,Ot, , --+-
vanjem itd. +--L_
' i

Postupak sa cvrstim sredstvom zahteva vrlo visoke temperature

(1300 do 1400"C), a aktivnost sredine je mala. Sredstvo za inhromi-
ranje je prah hroma Hi ferohroma. Druga komponenta evrstog sredstva
je obicno oksid aluminijuma koji ima visoku tacku topljenja, a u sa-
mom procesu je ine_rtan tako da mu je jedina svrha da ne dopusti ulep-
0 2 I, 6 8
-c
I

10
atomski % LE
ljivanje sinterovanih komponenti na povrsinu komada. Komadi se pa-
kuju u sanduke za inhromiranje i hermeticki zatvaraju. Komadi za in- Sl. D.S.B. Uticaj legirajuCih elemena~a na dubinu inhromiranog sloja.

222 223
 Kao tecno sredstvo za inhromiranje koristi se sono kupatilo sa- Komadi za inhromiranje pakuju se u kontejnere nacinjene od celic-
stavljeno od neutralnih soli BaCh i MgCh, aktivirano hloridom hroma nog lima (C 0000, t 0300 itd.) koji se sa sigurnoscu mogu hermeticki
CrCh ili ferohromom u kolicini 10 do 30% od tezine neutralnih soli. zatvoriti. Pri izboru nacina zaptivanja treba imati u vidu da je na rad-
Proces se obavlja na temperaturama od 950 do 1 050'C na kojim hrom nim temperaturama od 900 do 1150'C u kontejneru mala depresija.
u atomskom stanju nastaje preko reakcije: Ulaz vazduha u kontejner je stetan, jer kiseonik reaguje sa hromom i
azotom, pa nastaje razlicit sastav atmosfere po zapremini kontejnera,
CrCh + Fe ~ FeCh + Cr. taka da ce dubina inhromiranog sloja biti neravnomerna. Najefikasnije
zaptivanje je sa zatapanjem poklopca i kontejnera, kako to pokazuje
Dubina sloja koja se moze postiCi ovim postupkom u trajanju od skica na sl. D .5 .9.
10 do 15 minuta iznosi 0,01 do 0,03 mm.
Postupak u tecnom sredstvu je nepovoljan zbog vrlo brzog zagre-
vanja komada (unutrasnji naponi, deformacije) i brzog razaranja lonca. notrijum silikot.
Kod inhromiranja gasnim sredstvom aktivna atmosfera se stvara
disocijacijom hlorida CrCh ili uz neku slicnu reakciju, ciji je proizvod
takav hlorid. u slucaju primene hlorida, reakcija ce teCi po jednoj od j'CJ.:·=---~·o--·--~-d'
jednacina:
;I
··: ) 1
jI ("' 0 . .!~
CrCh + Fe ~ FeCh + Cr ili
CrCL + Fe ~ FeCL + Cr. ,.''
~~ -~-<0-
/.0-..::: ,
·.,.:../J
~
,'! .";' :·\
Opisani postupak se odnosi na direktno razvijanje atmosfere u
hermeticnoj komori. U drugom slucaju se u pretkomori peCi nalazi
aktivno sredstvo (hrom ili ferohrom) preko koga protice hlor ili hloro- ·o~
\,,· ;..'J .
c----· =-~~··o:-:.·_·:::·
~

:~ .~~-~----:~i·. -:- :.-_f:·l I ~

vodonik iii mesavine gasova Hz i Ch ... Hz i HCI ... HCI i Ch. U pretko-
mori peCi u ovom slucaju dolazi do reakcije:

ili:
Fe+ Cr + 4HC1 = FeCh + CrCh + 2H2
---o·-o'
. -:
·
,;.

<~-At~?ri;·~·~~:;~r:,:~~
, . l J ....

Fe + Cr + 3Ch = FeCh + CrCb.

Temperatura inhromiranja gasnim sredstvom je 950 do 980'C, a za
5 do 6 casova se dobija sloj dubine do 0,1 mm.
Najvecu primenu ima takozvani kombinovani postupak sa istovre-
menim dejstvom cvrstog i gasovitog sredstva. u sustini, to je postupak
sa cvrstim sredstvom: hromom ili ferohromom sa dodatkom oksida alu-
minijuma koji sprecava da se hrom zapece na povrsini komada. U ovu
mesavinu dodat je amonijum-hlorid koji stvara aktivnu gasnu atmo·
sferu. Proces inhromiranja u spakovanom sanduku (kontejneru) aha-
vice se u dve etape. U prvoj, za vreme zagrevanja do temperature inhro-
miranja od 1 000 do llOO'C, nastace reakcija:
NH4Cl ~ NH3 + HCI,
2NH3 ~ 2N + 3H2,
Cr + 2HC1 <!CrCh + H2.
A kada se postigne dovoljna temperatura nastaje druga etapa sa
reakcijama:
CrCh +Fe~ Cr + FeCh,
CrCb + H2 <! Cr + 2HCI.
-c:
~
Sl. D.5.9. Serna dve varrjan~e zaptivanja sa rasporedom komada u kontejneru.
Zljeb za zaptivanje se ispuni recnim peskom do polovine visine, a
spoljni zazor ispuni natrijum-silikatom koji se topi na 750 do 800'C i
obrazuje staklastu tecnu masu koja dobra zaptiva. Poklopac kontej-
nera mora biti i mehanicki pricvrscen, jer u toku zagrevanja nastaje
natpritisak koji maze podiCi poklopac.
Primeri nekoliko sastava mesavina za kombinovano ihromiranje
daje tab. D.S.3.
Povecanje kolicine ferohroma u mesavini za inhromiranje uvecava
dubinu inhromiranog sloja i povecava najveCi sadriaj hroma u povrsini
komada.
Umesto amonijum-h1orida, maze se koristiti amonijum-fluorid ili
jodid. Primenom amonijum-jodida postizu se naroCito ciste povrsine
komada. Uporedna ispitivanja raznih sredstava ukazuju na nebitne raz-
like u brzini procesa (sl. D.S.lO).

224 15 Pantelic: Tehnologija ... 225

 III

Tablica D.5.3.
casova prosecna brzina inhromiranja 0,02 mm/cas, a za isto vreme na
Sastav u%
temperaturi od 1 lOO"C prosecna brzina je 0,04 mm/ cas. Kriterijum za
Primena izbor temperature je i sklonost smese da se topljenjem zapece na povr-
Fe.Cr Alz03 NH4Cl ostalo sinu komada, sto predstavlja teskocu za manipulisanje komadima i
upotrebljenom smesom, a posledica je losa povrsina komada. Do ove
25 72 3 pojave dolazi u manjoj meri ukoliko je temperatura bliza donjoj gra-
- 70 5 25% Cr za ugljeniane celike nici.
75
Kod vakuumskog procesa inhromiranja koristi se osobina hroma da
20 5
-------· ima visoku isparljivost u vakuumu. Parcijalni pritisak hroma odreden
50 47 3 - je formulom:
za ceHke koji sadrie Ni, Mo,
18580
-
75
45
22
5
3 -
50% Cr
-
W i druge legirajuce elemente
za tehn. gvozde (0,05% C)
Tog p = - --r + 0,06 ·log T- 0,000324 T + 10,79,
50 - 5 45% Cr203
za delove ~koji zahtevaju vi-
gde je T - apsolutna temperatura. Brzina isparavanja je proporcional-
---- na razlici ravnoteznog pritiska pare na povrsini komada i sumarnog
48 8 2 45% Cr203 soku tvrdocu, a nepozeljna
je difuzija aluminij=a. pritiska na povrsini isparavanja:
w = a. (po-p),
gde je Po - ravnotezni parcijalni pritisak pare na povrsini isparavanja,
mm p - ukupni pritisak (manometarski pritisak) i a faktor proporcional-
c.6"0 nosti zavisan od materije koja isparava i radne temperature. OCigledno
Op4 l-- V'-3; da je, ukoliko je nizi manometarski pritisak (vakuum), utoliko je veea
- -- -_:: p ~

0,02
I(
- ~
~ I
I
I
brzina isparavanja. ZadovoljavajuCi manometarski pritisak koji daje
dovoljne brzine adsorpcije hroma je 0,1 do 0,01 mm zivinog stuba.
Za ovaj postupak se koristi kao aktivno sredstvo prah hroma ill
I ferohrom. Mogu se razlikovati dva rezima vakuumskog inhromiranja.
0 Niskotemperaturni rezim (1 000 do 1100"C) se primenjuje za inhromi-
~g. c.4"6 ranje komada od niskougljenicnog celika (sa manje od 0,2% ugljenika)
Wi 0,04
/}I radi postizanja hemijske postojanosti. Prednost ovog postupka u odno-
1::>1
0 --= ·- . 1- --· ~~ su na ostale ogleda se u vecoj brzini difuzije, a najbitniju predstavljaju
7 lepe i svetle povrsine. Pod dejstvom vakuuma dolazi i do razugljeniee-
."'
-~ 0,02
4
3
nja, tako da se ovim postupkom inhromiranja ne postize povecanje tvr-
doce vee, naprotiv, inhromirani sloj ostaje zilav i sposoban za plasticno
'6 0
I
deformisanje. Zbog ove osobine proces vakuumskog inhromiranja je

> primenjen za inhromiranje limova od mekog celika koji su predvideni

0
.£ c.1740
1

-
.Q t::._...--3 za obradu deformisanjem na hladno (presovanje, prosecanje, duboko
il 0,04
-f--L. j...---- ):::/ izvlacenje). Za ovu svrhu se primenjuje visokotemperaturno inhro-
~
- ~ 1--- f::, Sl. D.S.JO.
miranje.
0,02 Najpovoljnije temperature se, u ovom slucaju, nalaze iznad 1 400"C,
Uticaj .raznih dodataka
na dubinu inhromi.ranja: odnosno u oblasti o mesovitih kristala.
0 .,..,..,..
··-- ... ~-\..- -- 1. NH,Cl, 2. NH,J, 3.
NH,B:.r i 4. NH,F.
Da se kod lima od mekog celika postigne hemijska postojanost sa
obe njegove povrsine neophodan je uslov da debljina inhrorniranog
sloja bude iznad 0,15 mm, a najveCi sadriaj hroma da ne bude manji
Posto je od svih navedenih sredstava amonijum-hlorid najjeftiniji, od 25%. Ovo se postize ako se lim koji jos nije valjanjem dobio defi-
to se on najviSe i koristi. nitivne mere (na primer debljine 8 do 12 mm) inhromira sa dubinom
Temperatura inhromiranja kombinovanim postupkom bira se iz- sloja od 2 do 2,5 mm (na 1 420"C, 16 do 18 casova u vakuumu O,ol
I'
I medu 950 i 1100"C. Visina temperature utice na brzinu difuzije. Tako mm ZS u prisustvu ferohroma). Posle ovoga se obavlja valjanje na defi-
je kod ugljenicnih celika na temperaturi od 1 ooo·c u trajanju od 8 nitivnu meru (2,5 do 6 mm).
226 15* 127
 Inhromiranje limova od mekog celika moze se obaviti i drugim Kod inhromiranja limova od mekog celika, posle deformisanja u
postupcima, sa znatno nizim temperaturama. Pregled rezultata inhromi- hladnom stanju, mogu se unutrasnji naponi otkloniti stabilizacionim
ranja lima raznim postupcima dat je u tab. D.S.4. zarenjem.

Tablica D.5.4.

____I_ehnoloski parametri Rezultati D.5.3. ALITRIRANJE

Postupak optimalna trajanje dub ina najveci
temperatura casova sloja sadrzajCr Alitriranje je postupak obogacenja povrsinskog sloja obradenog
·c mm % komada alumin.ijumom. Dubina ovakvog sloja krece se od 0,15 do 0,5
mm. Alitrirana povr5ina komada odlikuje se hemijskom postojanoscu
gasni sa prellkomorom 1000--1100 8 0,38 50-60 i vatrostalnoscu, sto je posledica pasiviziranja povrsine komada cvr-
gas·ni u kontejrne:ru 950--1100 8 0,15 50-60 stim i hemijski postojanim oksidom aluminijuma (Ah03).
Cilj postupka alitriranja -i njegovog daljeg razvijanja je dvostruk:
teOnim sredstVJOm 1100 4 0,25 40--50
1. zamena visokolegiranih, hemijski postojanih i vatrostalnih celika
va:kn.rumski u kontejne:ru 1100--1150 8 0,6 60--70 obicnim konstrukcionim celicima (niskougljenicnim ili niskolegiranim) i
2. povecanje veka delova od hemijski postojanih i vatrostalnih ce-
Karakteristicno za vakuumsko inhromiranje celika je jako snizenje lika koji rade u korozionoj sredini iii na visokim temperaturama.
saddaja ugljenika, sumpora, azota i, verovatno, ostalih rastvorenih ga- Prema dosadasnjim rezultatima, najveci uspeh je zapaZen kod pri-
sova u celiku, kao i nemetalnih ukljucaka tipa oksida ili sulfida. Stoga mene alitriranja na obicnim konstrukcionim celicima. Tako u knjizi
vakuumsko inhromiranje predstavlja u izvesnom smislu »rafinazu« ce- P. Gordonova Povisenije zarostoikosti stalnih izdelej metodom alitriro-
lika u cvrstom stanju. Ovo mogu ilustrovati rezultati ispitivanja E. Po- vanija (Masgiz, 1962) kod delova generatora za traktore i automobile
nomarenka i njegovih saradnika {lzvestija VUZ - cernaja metalurgija, utvrden je vek delova od konstrukcionih celika primenjenih za komoru
1969, sv. 6, str. 134), dati u tab. D.5.5. gasogeneratora prema sledecem:
- kod traktora, bez alitriranja, vek je oko 400 casova;
Tablica D.S.S. - kod traktora, sa alitriranjem, vek je oko 2 200 casova;
- kod automobila, bez alitriranja, vek je oko 900 casova i
Ukljucaka Porast debljine - kod automobila, sa alitriranjem, vek je oko 2 400 casova.
Stanje celika C% S% P% N2% komfmm2 sa jedne strane Slicne rezultate, koji su prikazani u tab. D.5.6, objavio je i 0. Judin
mm
(MiTOM, 1968, sv. 5, str. 75).
polazno 0,09 0,027 0,014 0,006 5,10' Ako se 'imaju u vidu visoke radne temperature navedenih delova u
inhromirano na tab. D.5.6 koje mogu biti izmedu 750 i 1 OOO'C, moze se zakljuciti o
dubinu 3 mm O,D3 0,010 0,013 0,002 10 0,28-0,30 perspektivnosti procesa. Svi navedeni delovi su mehanicki malo optere-
ceni i glavni zahtev je vatrostalnost, tj. otpornost prema nastajanju
Posle zavrsenog inhromiranja mogu se delovi podvrgnuti daljoj okujine na povrsini. Prikazani vek alitriranih delova nije umanjen zbog
termickoj obradi, uz teskocu koja nastaje zbog oksidacije povrsinskog vatrostalnosti vee zbog deformisanja delova na visokim temperaturama.
sloja pri zagrevanju. Iz rezultata u tab. D.S.6 vidi se, takode, da alitriranje visokolegiranih
celika (prva od tri navedena celika) nema smisla, jer se na taj nacin ne
u slucaju srednjeugljenicnih konstrukcionih celika struktura jezgra povecava postojanost. Ovom zakljucku protivreCi V. Rajces koji navodi
je krupnozrna, zbog dugog zaddavanja na temperaturi inhromiranja, da je celiku sa 18% Cr i 8% Ni alitriranjem povisena radna tempera-
sto znatno uvecava krtost. Ona se moze otkloniti normalizacijom ili tura za lOO'C (na llOO'C). Medutim, izraziti efekat povecanja veka ostva-
poboljsavanjem u zavisnosti od vrste celika, veliCine i oblika komada i ruje se alitriranjem i drugih metala i legura (na bazi Ni iii Cu).
zahteva za mehanickim osobinama.
u slucaju inhromiranja alatnih celika maze se posle inhromiranja Primenom alitriranja ne poboljsavaju se mehanicke osobine delova.
obaviti kaljenje i otpustanje. Ovaj postupak se obavlja po rezimu koji Tvrdoca kod ugljenicnih celika raste do oko HV = 500 kp/mm2, a kod
odgovara osnovnom celiku, ali zagrevanje ni u kom slucaju ne sme biti legiranih celika moguc je i znatniji porast tvrdoce. Sporost difuzije
iznad 900'C, jer ce se zbog naknadne difuzije hroma pokvariti osobine aluminijuma zahteva visoke temperature procesa i dugotrajno zagre-
povrsinskog sloja. vanje, tako da se mora ocekivati smanjenje zilavosti. Stoga je postupak

228 229
 Tabllca D.5.6. primenjuje se za postizanje vatrostalnosti delova, odnosno njihove za-
stite od gasne korozije na visokim temperaturama. u ovom slucaju
Celik po Postojanost del ova u pogonu (cas.) preporucuje se debljina sloja prekrivanja Cistim aluminijumom 0,220
Deo GOST-u mm, a dubina difuzionog sloja 0,200 mm.
(JUS) bez alitriranja sa alitriranjem Primeri primene alitriranja dati su u tab. D.5.7.
podna pioca pe6i 4HN9T 700 800 Tablica 0.5.7.
podna pioea peei H24N12S 1800-2000 2400
Vrsta alitriranog Oblast primene Radni uslovi Napomena
sanduk za cementaciju H24N12S 1800 1800 sloja
sanduk za cementaciju St. 3 (C 0300) 100 600 sioj prekr-iva.nja 0,06, amortizeri automo- indus·trijska iii
lonac za iiverrje difuzioni sioj blla,deiovi peei, r.az- prbnorska atmo-
St. 3 menj.ivaci topiote sfera
O,DlS mm
Iegura a!Juminijwna (C 0300) 300 800 samo teono aiitri-
samo___s'l-o7j -pr~e'k-r7i<v_an_j;-a--d"'"e'i,-o-v7i '.k-a-:ros--er""'i'"'j_e_a_u___________ ranje u ras toplje-
ik:asilka za livenje St. 3
iegura alumini1uma (C 0300) 200 600 debijine 0,~3 9-o 0,05 !<?mobi:la, pr~ovani_ ;radna tern era- nom aluminijmnu
mm, bez dlfu7ll0I10g lh stancavam de!OVl, t d 85b•c
podna pioca peCi 35L - 200-400 Sioja zicani rprovodnici U'l"a O

sandrulk za cementaciju 35L - 600 prekrivanje 0,22 mm, deloV'i peci, ventila- ceiik do 9so·c
difuzioni sioj 0,2 mm iacione cevi, pribori si<vi Ii<v do 9oo'·c svi postupci
kol1Pa za cementaciju 35 za cernentadju
(C 1430) - 2 000
Fazni sastav i struktura alitriranog sloja nisu jos dovoljno pro-
alitriranja primenjiv samo kod delova sa manjim statick.im opterece- uceni zbog komplikovanosti sistema Fe-Al u kame se javlja veliki broj
njem, a ne dolazi u obzir u slucaju opterecenja udarnim silama. metalida, a i zbog malih debljina alitriranog sloja sto otezava hemij-
Dobra oformljeni alitrirani sloj ima, pre svega, osobine vatrostal- sku i strukturnu analizu. Metalidi gvo:Zda i aluminijuma nisu dovoljno
nosti do temepratura od BOO do 9oo·c. On je i hemijski postojan u poznati, narocito zbog toga sto je njihova rendgenografsko istra:Zivanje
atmosferskom vazduhu, vodi, vodenom rastvoru kuhinjske soli sa 3 do otezano, jer najcesce imaju malu simetriju kristalne resetke.
5% soli (morska voda) i u pedesetprocentnoj azotnoj kiselini. U rastvo- Iz dijagrama ravnoteznih stanja Fe-Al (sl. D.5.11) vidi se da Fe
rima sumporne i sone kiseline je neupotrebljiv. Stoga je oblast primene obrazuje sa AI velik.i broj metalida koji su veoma razliciti po svojim
alitriranja konstrukcionih celika za delove u hemijskoj industriji, delove osobinama.
industrijskih peCi, alate za termicku obradu i livenje, delove mlaznih Mikrotvrdoce metalida, prema merenjima V. Rjabova i V. Dupljaka
motora, gasogeneratora itd. Alitriranje moze se primeniti i kod sivog (MiTOM, 1969, sv. 1, str. 39), su sledece:
liva (u literaturi se navodi dvostruko povecanje veka kokila za livenje
ingota ako su alitrirane). Fe9Al 190- 220,
Fe3Al 280- 340,
U pogledu mogucnosti primene alitriranja od interesa su rezultati 320- 510,
Fe1Ah
Instituta za preciznu mehaniku iz Varsave. Ovde se navodi da je ce- FeAl 400- 520,
licna alltrirana zica tri puta postojanija od obicne pod dejstvom atmo- FezAb 480- 700,
sferske korozije. Uslov za ovo je da se pri alitriranju u rastopljenom FeAh
aluminijumu postigne difuzioni sloj dubine O,D15 mm, a sloj prekri- Fe~l9 720-1050,
vanja preko povrsine komada Cistim aluminijumom da bude 0,060 mm. FezAls 1000-1200,
U drugom s'lucaju primene za alitriranje limova, traka, cevi itd., bio je Fe~lu 700- 800,
zahtev da alitrirani sloj bude dovoljno zilav, kako bi se alitrirani polu- FeAh 820- 980,
fabrikat mogao obradivati plasticnim deformisanjem. Ovo se postize PeAls 650- 720.
takvim postupkom alitriranja pri kome ne nastaje difuzioni sloj vee
samo naneti sloj od cistog aluminijuma debljine 0,030 do 0,050 mm, 0 faznom sastavu difuzionog sloja nije moguce dati odgovor. Ilu-
sto se postize alitriranjem u rastopljenom aluminijumu sa dodatkom stracije radi ovde su izneta tri miSljenja o faznom sastavu alitriranog
4 do 5% silicijuma koji koci difuziju aluminijuma. U trecem slucaju sloja. Pomenuti autori Rjabov i Dupljak nasli su strukturu alitriranog

230 231
 oc na povrsini je nastao sloj krtih metalida. Kod velikih brzina zagreva-
I nja (indukciono zagrevanje u slucaju alitriranja pastama, sa brzinom
~~ l+ci.. zagrevanja do woo·c u sekundi) sloj metalida ne nastaje. Slojevi koji
"MOO
nastaju u oba slucaja prikazani su na sl. D.5.13.
~ ~ c+R ..l.
rz+ R
·I\
R
1200
vcr MJS...DB- 2Q%At) sa Fe,At
lo(.. I '~, e:~. ~
~ 7
1000
.~//
s·' --rz:
0
"\
I J..---9 8•R 1\
800
I .
600I
0 "z+ I§. vrz +E
\
('·I vk
,00 7 1 I 8t I
eo
%Fi~
20 '0
ll6Cl.Af1
100
.%At

F~J~t F~ Af I .,,F~A(J /
F~A 1
~czgro
ol.z .

F7A&(?)
Sl. D.S.ll. Dijagmm stanja Fe-At. Sl. D.5.13. Sematski prilklllZi ·struikture alitrira,nog sloja prema J. Kidinu.

sloja, prikazanoj na sl. D.S.12. Oni su ispitivali obrazovanje alitrira- Sistematska istraiivanja strukture alitriranog sloja vrsena su u In-
nog sloja na Armco-gvoZdu posle alitriranja u rastopljenom alumini- stitutu za preciznu mehaniku u Varsavi i, prema saopstenju S. Gem-
jumu na 740 do 75o·c u trajanju od 45 sekundi i 1 cas. balskog (MiTOM, 1967, sv. 9, str. 4), strukturu i fazni sastav alitrira-
nog sloja treba odvojeno posmatrati neposredno posle nastajanja ali-
triranjem, kao i posle dugotrajne upotrebe na radnoj temperaturi. Faz-
. .. ~. ... . ~
., ni sastav i struktura se neprekidno menjaju, jer se na radnim tempe-

~·-.,~: . -,~ :·:\~.-<_.::-,,\--At

FeAf3 ·
Sl. D.5.12.
Sematk;si pri:kaz struk-
ture alitriranog sloja
prema V. Rjabovu i V.
Dupljalru.
I. Kidin sa saradnicima (MiTOM, 1971, sv. 2, str. 7) ispitivao je
fazni sastav alitriranog sloja nastalog raznim postupcima i trajanjem
alitriranja, kao i raznim brzinama zagrevanja za alitriranje. Hemij-
skom (mikrorendgensko-spektralnom) analizom utvrdili su da je naj-
veCi sadrzaj aluminijuma u alitriranom sloju 25 do 36%, a samo retko
49%. Za obrazovanje metalida treba najmanje 34% AI pa, ukoliko je
ispod 34%, ne nastaju krti metalidi. Kod zagrevanja komada za alitri-
ranje u peCima, bez obzira na brzinu zagrevanja (0,1 do w·c u sekundi)
232
raturama do 9oo·c neprekidno obavlja difuzija. Sematski prikaz ovak-
vih promena dat je na sl. D.5.14.
Opisana promena u alitriranom sloju vrsi se na temperaturama
iznad 77o·c. Stoga se bilo koja vrsta alitriranog sloja maze prevesti
zarenjem na 900 do woo·c u sloj koji sadrzi samo mesovite kristale
AI i Fe.
Aluminijum spada u elemente koji pri difuziji u celik potiskuje
ugljenik u unutrasnje slojeve, taka da je kod celika sa 0,4 do 0,5%
ugljenika najviSi saddaj ugljenika ispod alitriranog sloja. Ali, kod ce-
lika sa viSe ugljenika od 0,7% ne dolazi do ove pojave, vee se u povr-
sinskom sloju javlja karbid Al4C1, kako to navodi V. Rajces. Medutim,
ispitivanja na visokougljenicnim celicima ne potvrduju to. Taka je
A. Antropova sa saradnicima (MiTOM, 1968, sv. 6, str. 1) alitrirala celik
za kotrljajuce lezajeve SH15 (C 4146), niskougljenicni celik st. 3 (C 0300)
i brzorezni celik R 18 (C 6880). Svi uzorci su alitrirani u rastopljenom
aluminijumu (670 do 79o·c sa zaddavanjem od jedan do 45 minuta)
pod istim uslovima. Iz rezultata se vidi da najvecu brzinu alitriranja
i:ma celik sa najmanjim saddajem ugljenika i koji nije legiran (sl.
D.S.15).
233
 Tabllca D.5.8.
A/ 2 Fe , Als Fez i dry_gj_
Dub ina Fazni sastav kod ceUka
MK skinutog sloja
Stanje obradom SH 15 R 18
mm
0,05 Fe, PeAl,, Fe,Al, Fe, PeAl,
neposredno posle aiit·riTanja 0,15 Fe, FezAis, Fe,C Fe, Fe,Al
jezgro poslf!
alitriranja 0,25 Fe, Fe,C Fe
0,05 Fe,Al, Fe,O,, Fe,O,, AI,O, Fe, Fe,Al, FeO
ali1trirrano i zareno
na 12so·c 0,15 Fe, Fe,AI,, Fe,C Fe
0..., 5 Jlm
I. 0,25 Fe, Fe,C Fe

glavna osobina alitriranog sloja. Razlog za ovo je, pre svega, nedovoljno
poznavanje alitriranog sloja i njegovih osobina, kao i odnosa raznih
Oksidi vrsta celika i nepreciziranog uticaja samog tehnoloskog postupka ali-
triranja. Nesumnjivo je da alitriranje znatno popravlja osobine vatro-
iaren stalnosti ugljenicnih konstrukcionih celika (sl. D.S.l6).
nekoliko
casova
do 10 na 900°C mm

0,15
-~
Iii
01
0
o,11
...3
:::.
oksidi ot. MK ~
1J
posle dugotrajnog
]ezgro iarenja na 900°C -~ 0,07
.Q
:::.
1J

Sl. D.5.15. O 0'3

d~ I do':700J!.!I!-_ Dubina alitriranog sioja •
u zavisnosti od vrerne-
na: 1. eeliJk ·St. 3, 2. ce-
Sl. D.5.14. Sernatski prikaz alitri<ranvg sloja u raznirn stanjirna prerna S. Gern- lik SH 15 i 3. celik R 18. 0 10 20 30 -'0 minuta
balskorn.
U ovom slucaju nije konstatovano razugljenicenje u alitriranom Alitriranjem se uvecava tvrdoca povrsinskog sloja koja nije posto-
sloju uz nagomilavanje ugljenika ispod povrsinskog sloja, ali nije ni jana na povisenim temperaturama zbog vee opisane naknadne difuzije
potvrdeno nastajanje karbida Al4CJ. Fazni sastav alitriranog sloja posle i preraspodele aluminijuma po dubini (sl. D.5.17).
alitriranja i posle dugog zarenja na 1200 do 125o·c dat je u tab. D.5.8. Zbog pada tvrdoce posle duieg zagrevanja, alitrirani sloj nema zna-
0 osobinama alitriranih komada nema takvih pouzdanih podataka cajne osobine protiv abanja. Ima pokusaja da se otpornost alitriranog
koji bi omoguCili da se ovaj proces sa sigurnoscu bira u nekom kon- sloja na abanje uveca naknadnim nitriranjem. Jedan od takvih pokusaja
kretnom slucaju. Ovakvih podataka nema ni za vatrostalnost koja je saopstili su A. Sofrosenkov i L. Timonina (lzvestija VUZ - cernaja
234 235
 4
glmril- 10- Sl. D.5.16. Va1rostalnost uzora!ka od Sl. D.5.17. Raspored tvrdoea po du-
raznih ceHka u zavilsno- bini alitriranog sloja u- HV

~
sti od temperature. Pu- gljenicnog celika sa 0,3
na linija - neaHtl1i!rani do 0,4% ugljenika: 1. po-
24 t----+----:7""'-1 uzorci, ispreki'dana li.nija 700
sle zarenja na 950"C u
- posle alitriranja fjpre-
ma 0. Judiruu).
trajanju od tri casa i 2.
posle 300 casova zarenja
\,
na 8SO"C. -3500 \
.g
\
16
GJ
c: ! I
~~
~
1. Ugljenicni celika (0,2 %C)
300
- ···-

" ~
/·
2. Ugljenicni celika (0 I 4% c)
""' 8
~
:.0:::.
1::71
3. Celik sa 0,55%C ... 14%Cr... 100
0
'----
0,08 0,16 mm
22".1. Ni ... 2,5%W i 0,32"!.Mo rastojanje ad povrsine
930°C
metalurgija, 1970, sv. 7, str. 138). Oni su delove od celika st. 3 (C 0300) Iz ovih rezultata proizlazi da je alitriranje u trajanju od 6 casova
alitrirali u cvrstom sredstvu na 950"C u trajanju od 4 do 6 casova. Du- i nitriranje na temperaturi od 600 Hi 700"C sa trajanjem od 6 casova
bina alitriranog sloja bila je 0,45 do 0,55 mm, a najveCi sadrfaj alumi- cetiri puta kraCi postupak ako je u pitanju samo otpornost na abanje.
nijuma na povrsini je iznosio 28 do 30%. Krti sloj, bogat aluminiju- Alitriranje nema povoljan uticaj na mehanicke osobine (staticku
mom, bio je debljine 0,15 do 0,17 mm i skinut je brusenjem. Nitriranje i dinamicku cvrstocu), a nikakav uticaj nema na trajnu cvrstocu i gra-
je obavljeno u amonijaku na raznim temperaturama sa trajanjem od nicu puzanja (MiTOM, 1970, sv. 6, str. 54).
jedan do 6 casova. Fazni sastav alitrirano-nitriranog sloja ispitivan je Alitriranje maze se obaviti na viSe nacina, a va:lno je napomenuti
elektronskim mikroskopom i ustanovljeno je prisustvo faze a., nitrida da su fazni sastav i ·osobine alitriranog sloja u najvecoj meri zavisni
aluminijuma AIN i faze E (Fe2N). Prisustvo faze y' (Fe4N) nije moglo od postupka. Postupak se moze obaviti u cvrstom, tecnom i gasovitom
biti sa sigurnoscu utvrdeno. Uporedena je otpornost na abanje nor- sredstvu. Kao nekonvencionalni postupak treba ovima dodati postupak
malno nitriranog celika 38XMIOA. Uzeto je da iznosi jedan u odnosu sa metalizacijom koja se sastoji u nanosenju sloja na povrsinu komada
na koju su u tab. D.S.9 iskazani rezultati ispitivanja na abanje alitri- prskanjem rastopljenog aluminijuma specijalnim pistoljem. Ovako pre-
ranih uzoraka. vuceni komadi slojem aluminijuma podvrgavaju se zarenju pri cemu
Tablica D.5.9. nastaje difuzioni sloj. Dalja klasifikacija postupaka bi se mogla oba-
Retim nitriranja Relativna viti prema visini temperature.
celi k otpornost Alitriranje cvrstim sredstvom ima tehnoloske slicnosti sa cementa-
temperatura trajanje na abanje cijom cvrstim sredstvom jedino u pripremi komada postoji velika raz-
·c cas ova lika. Povr$ina komada za alitriranje mora biti izuzetno cista i odmas-
38XM10A 510 48 1 cena, jer se inace ne moze postiCi ravnomeran alitriarni sloj.
st. 3, alitnran na dubi- 2 0,53 Pripremljeni delovi se pakuju u sanduke zajedno sa sredstvom za
nrl.l 0,45, 0,55 mm sa 600 4 0,90-- alitriranje i hermeticki zatvoreni zare na dovoljno visokoj temperaturi.
odbrusenim slojem de- 6 1,20 Cvrsto sredstvo za alitriranje obicno je feroaluminijum ili prah alumi-
blj1ine 0,15 do 0,17 mm 2 0,47 nijuma. Ovome se dodaje oksid aluminijuma koji ima za cilj spreca-
700 4 0,84 vanje lepljenja mase za povrsinu komada. Kao aktivator dodaje se
6 1,10 amonijum-hlorid NH4Cl. Reakcija ce teCi na sledeci nacin:
i 0,44--
800 4 0.80 NH4Cl ---+ NHJ + HCl,
6 0,90 6 HCl + 2 AI ~ 2 AlCh + 3 H2,
2 0,38-- AlCL + 2 AI ~ 3 AlCl.
0,7_1_ _
850 4
6 0,80 Nastali subhlorid aluminijuma u prisustvu gvoZda disocira stvara
atomski aluminijum:
236
237
 3 AlCl-+ A1C13 + 2 Al. kiseline ili mehanickim putem peskiranjem. Upakovani komadi za ali-
tr.iranje u cvrstom sredstvu stavljaju se u pee zagrejanu na 500 do
Nekoliko recepata mesavina cvrstog sredstva za alitriranje dati su 700"C i na njoj zadr.Zavaju do progrevanja sanduka, pa se tek tada pee
u tab. D.S.lO. ukljucuje na radnu temperaturu. Isto tako, neophodno je i sporo hla-
Tabllca D.S.lO.
denje komada sa racine temperature do 600-700"C, sto se obavlja hla-
denjem u peci. Dalje hladenje se moze obaviti na mirnom vazduhu, ali
Sadrzaj tezinskih %
bez raspakivanja sanduka jer bi to moglo ostetiti sredstvo. Ovakvo
hladenje je potrebno do oko 300"C, a posebno zbog toga da gasovi iz
prah fero- oksid amonijum- kutije ne zagade atmosferu radionice.
aluminijuma aluminijum aluminijuma -hlorid
Dubina alitriranog sloja i najveCi sadr.Zaj aluminijuma se defini-
so 49 tivno postizu naknadnim difuzionim zarenjem u trajanju od nekoliko
25 74 casova. Ovo zarenje je neophodno zbog smanjenja krtosti alitriranog
50 49
sloja, a obavlja se na temperaturama od 980-1050"C. Grafikon celo-
kupnog postupka alitriranja cvrstim sredstvom ima izgled kako je to
49 49 2 sematski prikazano na sl. D.5.19.
74 25
98 2
99

U tablici je aktivnost sredstva data u opadajucem poretku.

Radne temperature su izmedu 900 i 1050"C, pri cemu se viSe tem-
perature biraju za masivnije komade i vece dubine alitriranog sloja 500-700°CI-. ,; _ ,,.:;.
ukoliko nema posebnih uslova za ravnomernost dubine sloja. Uticaj
temperature na dubinu alitriranog sloja je, na primer, pri trajanju
alitriranja 4 casa:
temperatura ·c: 900 950 1000 1100 1200,
dubina mm: 0,18 0,24 0,4 0,7 1,06. f'
Sl. D.5.19. Sematski prikaz grafDkona alitrlranja cvrstim sredstvom.
Vreme alitriranja utice na dubinu sloja, a ono se krece izmedu
3 i 12 casova. Na sl. D.5.18 dat je uticaj vremena alitriranja na 900"C Nepogodnost postupka sa cvrstim sredstvom slicna je kao i kod
za razne vrste celika. cementacije u pogledu utroska rada, teskoca regulisanja dubine sloja
Povr5ina komada mora biti besprekorno oCiscena, odmascena i pot- i velikog utroska sredstva za alitriranje. Regeneracija upotrebljene sme-
puno suva. Ovo ciScenje se moze obaviti rastvorima sumporne ili sone se vr.Si se dodavanjem 10 do 20% svezih komponenti.
mm Slicne teskoce postoje i kod alitriranja u rastopljenom alumini-
~25r--.---.---.---.--,-~
jumu, ali je proces alitriranja znatno kraCi (45 do 90 minuta). U ovom
slucaju se komadi pripremaju na isti nacin kao u slucaju cvrstog sred-
stva, pa se potapaju u rastopljeni aluminijum. Da se spreci rastvaranje
0
·-. komada u aluminijumu u lonac se pre komada stavi 6 do 8% strugo-
·~
-.; 0 15 tine od celika. Zastita od oksidacije rastopljenog aluminijuma i akti-
0
s ' viranje obavljaju se raznim topiteljima koji u velikoj meri umanjuju
~
·0
teskoce alitriranja u rastopljenom aluminijumu. Primeri sastava ovak-
-~ Sl. D.5.18. Uticaj vremena na dubi- vih topitelja dati su u tab. D.S.ll.
nu aHtriranja: 1. uglje- Temperature na kojima se obavlja alitriranje u rastopljenom alu-
0,050 ~ nioni celi•k, 2. austenitni
celiik sa titanom i 3. aus- minijumu nize su nego kod cvrstog sredstva i krecu -se izmedu 700
casova i 800"C. Trajanje alitriranja je izmedu 45 i 90 minuta, pri cemu se po-
tenitni celik.

238 239
 Tablica D.S.ll. Sl. D.5.21. Zav:isnost diubine difuzi- 21.0 ,----,---r---..---,r--..,
onog sloja od trajanja
i temperature alitriranj a m
Sadr?.aj u tezins kim % u rastopljenom alumini- Jl I I ...,...4 :=1- 4
Topitelj jumu (99,85%).
KCl NaCl Na,AlF, AIF, ZnCI,

a 47 35 12 6
160 r ~:,.......: I I I I
b 40 40 10 10 -~
c 40 30 10 20
U; r 1 1 ='- 471.oo
0
.s:
.Q
stize dubina sloja od 0,2 do 0,35 mm. Kod ovog postupka je neizbezno .g
nastajanje, pored difuzionog sloja, i jednog spoljasnjeg sloja od cistog
aluminijuma (sl. D.5.20).

AI 0
difuzioni s_loj 60 120 180
sekundi
' .. -·
,,
·. ·. ,,_
tr· jim
Sl. D.5.22.
Dubina di£uzionog sloja 300
/ 'ezgro u zavisnosti od trajanja
-. - ''
alitriranja na 6oo·c: 1.
gvozde armco; 2. celik
YB, ugljenioni ceHk za
opruge; 3. ceJi.k 55, u- .0 200
0'
gljenioni celik za po- 0;
S/. D.5.20. Sematski !Prika·z struktu- bo!jsava:n:je; 4. celik 0
3X13, hemi}ski postojan .s:
1- 1.0 -50 1,.. 15-2~ym re alitdranog sioja pre
celik sa oko 13% Cr i
oko 0,3% c i 5. celik 10 -g
difuzionog zarenja. 100
'lJ
(C 1121) alitriran na
Stoga je i ovde neophodno difuziono zarenje u trajanju od 1 do 9oo·c u cv.rstom sred-
4 casa na visokim temperaturama (970 do tooo·q. stvu sa 99,5% feroalu-
minijuma i 0,5% a:mo-
Odnos trajanja alitriranja i temperature prema dubini nastalog nijum-hlorida. 00 2 'I. 6 8 ~asova
sloja daje, prema S. Gembalskom (MiTOM, 1967, sv. 9, str. 4) sl. D.5.21.
Alitriranje u tecnom sredstvu moze se obaviti i na nizim tempera- Zavisnost dubine alitriranog sloja od parametara procesa kod ovog
turama (reda veliCina oko 600.C). Takav postupak su prikazali N. Ilju- postupka za radnu temperaturu od 6oo·c i razne celike daje sl. D.5.22.
senko i G. Beljajeva (MiTOM, 1968, sv. 4, str. 14). Sono kupatilo za ovaj
postupak je sastavljeno od 75 do 87% eutekticke mesavine kalijevog Preimucstvo alitriranja na niskim temperaturama je u tome sto se
i Htijevog hlorida (2 KCl + 3 LiCI sa temperaturom topljenja 350.C), 3 do proces moze obaviti u vazdusnoj atmosferi jer nema opasnosti od oksi-
10% aluminijevog fluorida i 10 do 15% aluminijevog praha. Do reakcije dacije. Rezultati koji su postignuti u podizanju vatrostalnosti celika
u ovakvom kupatilu dolazi nastajanjem subjona aluminijuma u rastop- dati su u tab. D.S.l2.
ljenim hloridima alkalnih metala. Ovo se moze napisati: Alitriranje tecnim sredstvom ima i svoje nedostatke. Pre svega,
alitrirani sloj nema ravnomernu dubinu. Komadi posle alitriranja tesko
2 Al0 + AI+ 3 = 3 Al+'. se ciste od nahvatane sljake, a i oddavanje cistoce rastopljenog alumi-
Slobodni subjon moze reagovati sa povr5inom komada: nijuma je tesko. Ovakav postupak je primenjiv samo za manje delove
zbog ogranicenosti veliCine lonca. Pogodan je, na primer, za ventile
3x AI+' + y Fe0 = FeyAl2x + x AI+ 3 • motora sa unutrasnjim sagorevanjem.

240 16 PanteHc: Tehnologija .. . 241

 Tablica D.S.12. Sl. D.5.23. Zavislllost diubine difuzi- mm
onog sloja od debljine
Dub ina Temperatura Trajanje Porast sloja nanetog metalizaci-
Celik difuzionog provere probe tezine jom posie zarrenja na
sloja vatrostalnosf.i komada 900"C, uz trrajanje fure-
mm ·c cas ova gfm2 nja: 1. jedan cas, 2. 24 0151 I I I
easa, 3. 48 casova i 4. 72
=co.gvozde neaHtrirano 1000 48 2 340 cas a.
------------------------
0,200 1000 -~
48 53
Oi 0,.:·1 II 1
Y8 nealitriran 1000 24 2060
1100 13,5 1200
0,190 1000 27 37
1100 13,5 40
0
55 neaHtriran 1000 24 1350 -~
..()

1100 1 195 .g
0,170 1000 24 67
1100 1 10
3X13 nealitrirran 1000 100 2440
1100 35 2000
0,150 1000 100 19
1100 35 22
0 ':---:-::::---~
0,5 0,75
debljina nanf!tog
sloja u mm
Sa tacke glediSta velicine komada univerzalniji je postupak alitri-
ranja putem metalizacije povrsine komada, pri cemu se prskanjem po-
mocu piStolja nanosi rastopljeni aluminijum na povrsinu komada. Za Da bi se sprecila oksidacija aluminijuma za vreme dugotrajnog :la-
metalizaciju je obavezna priprema povrsine peskiranjem ili ciscenjem renja, neophodna je zastita povrsine, koja se obavlja raznim prema-
rotacionim cetkama od celicne zice, kako bi se povrsina komada nara- zima. Nekoliko primera ovakvih premaza daje tab. D.5.13.
pavila, sto obezbeduje lako lepljenje sloja aluminijuma koji ima deb-
ljinu oko 0,5 do 1,2 mm. Rasprskavanje tecnog aluminijuma vrsi se J'ablica D.S.I3.
u specijalnom pistolju mlazom sabijenog vazduha. Sadrzaj tezinskih %
u piStolj za prskanje ulazi aluminijumska zica precnika 1,5 do Sirovina
premaz I premaz II
2 mm koja je takode oCiscena od masnoca. Elektricni luk napona 25
do 40 V topi zicu, a rastopljeni aluminijum zahvata struja vazduha, grafit 50 48
takode prikljucen na piStolj i treba da ima pritisak 5 do 6 at. PiStolj k:varcni pesak 30 30
se dr:li na rastojanju od povrsine komada 75 do 200 mm, u zavisnosti vatrostalna glina 20 20
od njegove velicine.
Pri metalizaciji prakticno ne nastaje difuzija vee se dobija sloj alu- amorujwn-hlorid 2
minijuma na povrsini komada. Difuzioni sloj nastaje tek procesom di- vodeno staildo u %
fuzionog zarenja koje se obavlja na visokim temperaturama (900 do u odnosu na cvrst <deo 20-25 20-25
lOOO"C). Trajanjem zarenja regulise se dubina sloja i maksimalni sa-
dr:laj aluminijuma u povrsinskom sloju. Dubina difuzionog sloja zavisi Premaz se maze naneti cetkom ili prskanjem posto se prethodno
od debljine metaliziranog sloja, i temperature i trajanja zarenja. Ova zagreje na 80"C. Posle premazivanja komadi se suse na 80 do lO()"C
zavisnost je, prema V. Rajcesu, prikazana na sl. D.5.23. u trajanju od dva do tri casa.
242 16* 243
 Prednost postupka difuzione metalizacije je u sledecem: proces je krt, tako da se tesko maze obradivati rezanjem. Silicirani sloj je obic-
kratak, oprema prosta, postoji mogucnost mehanizacije postupka, eko- no porozan, pa se prokuvavanjem delova u ulju na 150 do 200'C ulje
nomicnost i mogucnost primene kod krupnih komada. upija u ove pore i pri trenju klizanjem sluii kao samopodmazivanje.
Dijagram stanja Fe-Si, bas u oblasti nizih saddaja silicijuma (do
30%), nije pouzdano utvrden. Stoga je tesko sa sigurnoscu govoriti
D.S.4. SILICIRANJE o fazama i strukturi siliciranog sloja. Maksimalna rastvorivost silici-
juma u gvoZdu je na 1250'C ... 14,4%, na 700'C ... 7,5% i na sobnoj tem-
Uvodenje silicijuma u povrsinski sloj celika je stari postupak, na- peraturi 5%. Sa sadrlajem od 14,35 Si nastaje metalid FeJSi, za koji
stao pocetkom ovog veka, a primenjuje se za poboljsanje hemijske neki smatraju da je zasiCeni mesoviti kristal a ne pravi metalid. Iz-
postojanosti delova od konstrukcionih celika. Ideja siliciranja je na- medu 18 i 25% Si dijagram stanja je zapravo nepoznat, jer nije jasno
stala zbog tehnoloskih teskoca da se proizvede celik visoko legiran sa da li se i ovde radi o metalidima FeztSiu i FenSh ili o mesovitim kri-
silicijumom (do 25% Si). Stoga je postupak siliciranja jedini postupak stalima. Pri siliciranju je obicno najveCi saddaj silicijuma od 14 do
difuzione metalizacije kojim se ne tezi zameni visokolegiranih celika. 15:%, taka da ce silicirani sloj biti sastavljen samo od mesovitih kri-
Osnovna karakteristika siliciranog sloja je hemijska postojanost u stala. Mesoviti kristali upravo imaju osobine hemijske postojanosti.
slanoj vodi (morskoj) i blaiim rastvorima sone, sumporne, fosforne Na temperaturi siliciranja (950 do lOSO'C), pored difuzije siliciju-
i sircetne kiseline. Silicirani sloj za ovu svrhu mora biti kompaktan, ma, dolazi i do migracije ugljenika. Posta je rastvorivost ugljenika u
bez pora, a sadrzaj silicijuma samo u cvrstom rastvoru do 25%. Efekat mesovitim kristalima Fe-Si vrlo mala, to ce se obavljati difuzija uglje-
siliciranja je utoliko veCi ukoliko je sloj manje porozan, sto se postize nika u dublje slojeve. Taka ce najveCi saddaj ugljenika biti neposred-
produzenjem vremena siliciranja. Rezultati povecanja hemijske posto- no ispod difuzionog sloja. Ilustraciju rasporeda sadrlaja ugljenika i sili-
janosti koji se mogu postiCi siliciranjem prikazani su na sl. D.S.24 pre- cijuma u siliciranom sloju daje tab. D.5.14.
rna V. Udovickom (MiTOM, 1971, sv. 2, str. 59).
Tablica D.5.14.
2 0
mglcm ,.....,.--,--,--r--, . mglcm2
/ Dubina od povrsine
c.0345 C.1840 mm %C % Si
0 do 0,25 0 14,02
' I I I .1 A--------1 r-----r--+--+-1-----lo,, 0,25 do 0,50 0 13,94
0,50 do 0,75 0 13,92
~ 3 I I i-PI V I 1---+--+-¥---1----1 0,3 0,75 do 1 0 13,54
ii::f 1 do 1,25 0 11,67
~
1,25 do 1,50 0 5,4
""'
.S 21 I I I
TJ.J /I 1:... <1 I I / ' 0,2
i 1,50 do 1,75
jezgro komada
0,55
0,2
------
0,33
0,14
. i !.,.......- 0,7
Difuzija ugljenika u unutrasnjost komada ima za posledicu olak-
savanje difuzije silicijuma jer se obrazuju »putevi« njegovog proticanja
na trasi kojom je obavljena difuzija ugljenika. Ova pojava se ogleda
4 6 8 r216ki'8 u Cinjenici da je silicirani sloj kompaktniji (sa manje para), ukoliko
trajanje deistva sredine (dana) je viSi saddaj ugljenika u celiku. To se moze uociti i kod hemijske
Sl. D.5.24. Gub~tak te:Hne silicinmih uzoraka u vodi sa 3% NaCI. Brojevi na lini- postojanosti koja raste s porastom saddaja ugljenika, sto se maze vi-
jama ozna.Cavajll.l trajanje siliciranja, pri cemu je 0 - uzorak koji nije deti na sl. D.5.24.
siliciran.
S druge strane, sa porastom saddaja ugljenika opada dubina silici-
Silicirani sloj je i vatrostalan do temperatura od 700 do 750'C. ranog sloja, sto je naroCito izrazeno kod celika sa saddajem ugljenika
Tvrdoca siliciranog sloja je mala HV = 250 do 300 kp/mm 2, ali je vrlo manjim od 0,25%. Karakteristicno je da kod celika sa saddajem uglje-
244 245
 nika izmedu 0,25 i 0,50% on nema uticaja na dubinu siliciranog sloja. viseg stepena, dok je kod manjih brzina zagrevanja to priblizno prava
Ovaj uticaj ugljenika je, prakticno, nezavisan od postupka. linija.
Uticaj legirajuCih elemenata, naprotiv, zavisi i od postupka silici- Karakteristicna pojava pri siliciranju jeste nastajanje supljina u
ranja, sto se moze videti za celik sa 0,4%C na sl. D.5.25. siliciranom sloju, za koje se smatra da nastaju kao posledica razlike
u brzini difuzije atoma Fe i atoma Si. Ovako nastale pore imaju stetan
uticaj na hemijsku postojanost. Kao sto je vee receno, poviSeni sadrZaj
jim ugljenika smanjuje kolicinu ovih pora. Na koliCinu pora i njihov raspo-
red ima uticaja i brzina zagrevanja verovatno preko krupnoce auste-
ltNo nitnih zrnaca. Sematski prikaz pora i njihovog rasporeda za razne brzi-
! w ne zagrevanja dat je na sl. D.5.26.
I .-1--- 1--- Mn
.180
_L / Vv f-.-- Cr
v,..., ~ p Si
' ' ' 'r ' f ( '(

~v
,.........
...... 1---'
,.........
A-~~~:1'~ - .,.-------
,......... A.
r--- ,.,.,. --
-- -
1,0
tt~flo_j f~
·!:!. L PS ~ ~~ ( I.

~
0
0..
Ill ' cu
o.100
0
c:
-r--- t---
Ni
e
"jj IO"C/sek 100°C/sek 300°Cisek
:.::
·o; Sl. D.5.26. Raspored i oblilk pora ru sr!icirrrunom sloju u zavi&nosti od brzine za-
t) grevanja.
~ 130 Mn
,g Kod malih brzina zagrevanja (na primer obicno zagrevanje u pe-
Cima sa brzinom oko lO"C/ sek) pore su upravne na povrsinu komada.
120 Kod vecih brzina zagrevanja pore imaju pretezno paralelan pravac sa
B.' povrsinom komada, a utoliko su dublje lokalizovane u siliciranom sloju
ukoliko je veca brzina zagrevanja.
110 Siliciranje se moze obaviti na vise razlicitih nacina, kao i ostali
postupci difuzione metalizacije. Kod postupaka sa cvrstim sredstvom
kao aktivno sredstvo koristi se ferosilicijum u kolicini od 50 do 95%
100 od ukupne mesavine, u kojoj se nalazi i dodatak koji sprecava sinte-
rovanje za povrsinu komada (oksid aluminijuma, samot, kvarcni pesak),
uz amonijum hlorid (1 do S%) koji sluzi kao aktivator. Primer sastava
jedne takve mesavine je:
0 0,4 0,8 1,2 1,6 2 %
legirajuci element - prah ferosilicijuma 60%,
- oksid aluminijuma 39% i
Sl. D.5.25. Uticaj legiraju6ih elemenata na duoinru silidranog sloja: (A) si.Jiciranje - amonijum-hlorid 1%.
teenim sred:stvom i (B) ele.JQtroLitsko siliciranje.
Povrsine komada se Ciste i komadi se pakuju u sanduke na uobi-
Visa temperatura siliciranja omogucuje brii proces difuzije. Ubr- cajeni nacin. Proces se obavlja na temperaturi od 950 do lOSO"C u tra-
zano zagrevanje za siliciranje ima za posledicu austenit s~tnijeg zrna, janju od 4 do 5 casa. Posle ovakve obrade silicirani sloj ce imati du-
I! sto narocito u pocetnom stadijumu siliciranja omogucuje laksu difu-
ziju. Pri brzini zagrevanja od 3000"C/sek promenjen je i karakter linije
binu oko 0,5 mm, a najveci saddaj silicijuma na povrsini je 14 do 15%.
Ovakav postupak bi trebalo da se smatra kombinovanim, jer je u kon-
porasta dubine siliciranja sa trajanjem, koja je u ovom slucaju linija tejneru prisutna gasovita faza preko koje se obavlja siliciranje.

246 247
 U industriji se primenjuje postupak sa gasovitim sredstvom. Naj- Cistom gvozdu u atmosferi silicijum-hlorida, uz koji je u retortu doda-
cesCi je postupak u retortama u koje se stavljaju komadi za siliciranje van i vodonik, tako da je ostvarena reakcija:
izmesani sa siiicijum-karbidom iii ferosiiicijumom. Posle progrevanja
na temperaturu 950 do 1050'C, kroz retortu se propusta hlor ili hloro- SiCl4 + 3 FeCh + 5 H2 ~ FeJSi + 10 HCI.
vodonik koji, sa prisutnim siiicijumom, obrazuje hlorid silicijuma. Ta- Rezultati ovih eksperimenata dati su u tab. D.5.15.
da ce sa gvoZdem doCi do reakcije: Iz ovih rezultata vidi se da je bolji uspeh siliciranja u prisustvu
SiCL + 2 Fe <=t 2 FeCh + Si. fero-silicijuma nego Cistog silicijuma. Isto tako, povoljnija je gvozdena
obloga retorte nego kvarcna (SiOz).
Ovaj se postupak moze obaviti u retortama koje rotiraju ili u ne- Osobine siliciranog sloja nastalog u atmosferi sa silicijum-hlori-
pokretnim kontejnerima. Nedostatak ovog procesa je, pored neravno- dom zavise pri konstantnim parametrima procesa od aktivnosti atmo-
merne debljine siiiciranog sloja, i cesto lepljenje cvrstih komponenti sfere. Prema T. Ivanscenku (MiTOM, 1965, sv. 10, str. 28), u zavisnosti
za povr$inu komada, kao i dug rad na pakovanju. U rotacionim retor- od aktivnosti atmosfere, reakcija moze teCi na dva naCina. Pri velikoj
tama ne mogu se silicirati tankozidi i komadi komplikovanog oblika, aktivnosti atmosfere reakcija je:
jer zbog kretanja retorte moze doCi do deformisanja.
Od velikog znacaja za ravnomernost siliciranog sloja je produkat 4 Fe + 3 SiCl4 ~ 4 FeCh + 3 Si,
pomenute reakcije FeCh koji ima tacku topljenja na 674'C, a tacku dok je pri maloj aktivnosti:
kljucanja na 1023'C. Aka je temperatura procesa iznad 1023'C, ovaj se
produkat u gasnom stanju udaljava iz atmosfere. Ako je temperatura 2 Fe + SiCl4 ~ 2 FeClz + Si iii
procesa niza, para je zasicena, pa dolazi do njene kondenzacije na povr-
sini komada. Na taj nacin se stvara zastitni film koji povrsinu stiti Fe + SiCI4 FeClz + Si + Clz.
-7

od kontakta sa gasovitim hloridima i na taj se naCin usporava proces VeliCina aktivnosti atmosfere ogranicena je zbog nagomilavanja si-
siliciranja. Ovo usporavanje procesa omogucuje ravnomernije raspore- licijuma u povrsinskom sloju iznad koliCine rastvorive u fazi a, pa ce se
divanje hlorida silicijuma po prostoru oko komada i silicirani sloj je pojaviti disperzovani silicidi iii ceo povrsinski sloj moze biti obrazovan
ravnomernije dubine. od silicida (FeJSi, FeSi, FeSb). U slucaju pojave silicida zona mesovitih
Ovo objasnjenje su potvrdili A. Smirnov i V. Pereverzev (Masino- kristala a se sasvim sufava.
stroenie, 1969, str. 148). Oni su svoje eksperimente vrsili na tehnicki
Umesto hlorida silicijuma, moze se koristiti atmosfera sastavljena
od monosilana (SiH4) i nekog neutralnog gasa (Hz, Nz iii Ar) izmesanih
Tablica D.5.15. van retorte. Monosilan disocira na temperaturi od 400 do 500'C po
jednacini:
Temperatura Trajanje Dubina sloja
Postupak ·c casova mm SiH4 -7 2 H2 + Si.
Koriscenjem monisilana dobija se kompaktan sloj mesovitih kri-
900 2 neravnomeran stala a.
atmosfera SiCI. + H,, 900 2 0,05 do O,o7 Moze se pomenuti i postupak siliciranja tecnim sredstvom za koje
evrst dodatak silicijum, 950 1 0,05 do O,o7
se koristi toplo kupatilo sastavljeno od neutralnih soli barijum-hlorida
retorta kvarona i natrijum-hlorida u odnosu 1:1. Kupatilo se aktivira ferosiiicijumom
1000 0,5 0,05 do 0,08 (20% od ukupne tezine neutralnih soli). Ovaj se postupak prakticno
1 oso 0,5 neravnomeran ne primenjuje.
SiC1 + H,, posle prve probe nerav-
ferosilicijum, nomeran, kod dalj>ih
kvarcna retorta 900 2 proba ravnomeran:
0,05 do 0,08 D.5.5. BORIRANJE
SiC1 + H,,
;retorta od vatrostalnog 900 2 posle prve probe nerav- Uvodenjem bora u povrsinski sloj celika nastaju boridi gvoZda vi-
celi:ka oblozena tehniOk.i nomeran, kod daljih sake tvrdoce. Ovaj sloj ima vrlo visoku otpornost na abanje, taka da
cistim gvozdem proba ravnomeran: vek delova izlozenih abanju moze biti tri do cetiri puta veCi od delova
0,05 do 0,08
pripremljenih na konvencionalan naCin. Ideja za koriScenje ovog po-
248 249
stupka je stara (H. Moissan, 1895. god.), ali se tek u novije vreme na
ovoj metodi vrlo mnogo radi, naroCito u SSSR-u, gde ovaj postupak
ima i najvecu primenu, bar prema onome sto je objavljeno. Teorijske
osnove ovoga procesa vrlo su malo proucene. U zapadnim zemljama je
ovaj postupak najcesce zasticen patentima (Francuska 1956, USA 1949,
Engleska 1951 itd.), uglavnom o boriranju preciznih delova ili alata.
Dok je u zapadnoevropskoj literaturi objavljeno vrlo malo radova, u
SSSR-u je, narocito za poslednjih deset godina, objavljen veliki broj
radova.
Prvo je boriranje u SSSR-u primenjeno kod delova izlozenih abra-
ziji u naftnoj industriji (delovi muljnih pumpi, alata za busenje itd.).
U poslednje vreme se mnogo radi na primeni boriranja kod alata za
obradu plasticnim deformisanjem, alata od brzoreznog celika, kao i kod
raznih delova traktora. Prema H. Kunstu i 0. Schaaberu (VDI-Z, 1965,
sv. 2, str. 49) i pored odlicnih osobina boriranog sloja, primena u teh-
nici mu je suvise mala, sto je posledica sledeCih razloga: boriranje je
nov postupak koji jos nije dovoljno poznat; kod obavljanja prakticnih
proba nastaju neke teskoce o kojima niko ne saopstava ili se, pak, bo-
riranje primenjuje kod takvih delova o kojima se iz bilo kojih razloga
ne daje javno saopstenje.
Dijagram ravnoteznih stanja legura Fe-B nije jos poznat u svim
detaljima na njegovom najvaznijem delu za boriranje, a to je do 30%
bora. Deo koji nije sigurno utvrden, prikazan je na dijagramu ispw
kidanom linijom (sl. D.S.27).
i bor obrazuju eutektikum sa 3,8% bora koji ima tacku topljenja na
1149·c. Kristalna resetka borida FezB (koji je jos nazvan i faza E) jeste
tetragonalna, povriiinski centrirana, a tvrdoca ovog borida je HV = 1600
do 1850 kp/mm 2• Borid FeB, koji se naziva i faza 1], ima rombicnu re-
setku. Karakteristicno je da u boriranom sloju kristali faze E i 1] imaju
odredenu orijentaciju, sto objasnjava anizotropiju difuzije bora. Naj-
laksa je difuzija u pravcu upravnom na povrsinu, a u poprecnom prav-
cu je otezana. Ove orijentacije su razliCite na raznim temperaturama.
Kristalne resetke borida nisu potpuno zaposednute atomima. Tako je
koeficijent zaposednutosti resetke borida FeB 65%, a FezB svega 48%.
Rendgenografskim ispitivanjima A. Minkevic sa saradnicima utvrdio je
(MiTOM, 1967, sv. 3, str. 36) da raspored nezaposednutih mesta u FeB
atomima bora nije slucajan vee linijski (u obliku kanala), sto je naj-
verovatnije uzrok anizotropije difuzije jer su i ovi kanali upravni na
povrsinu boriranog sloja.
M. Balter sa saradnicima odredio je (MiTOM, 1964, sv. 12, str. 39)
strukturu boriranog sloja kod konstrukcionih celika i merio mikro-
tvrdocu pojedinih komponenti strukture (sl. D.5.28).
FeB Fe2 B Fe 2 8 • E E oi.+E jezgra .ol.+P
'. :·,
.... ,: ~ .~ :"
•• • ••• J

160 I
/ . - ~0
0
oc ~31,0
Ill

It"'
d· ~r~ R ~,/ R+rz' ~ 1428°
14 I HV=2t.OO 7300 1270 1.20 980 ~600

~~ i\ / ··-
f----;-
Sl. D.5.28. SematsJci prilka.z stru!kture i tvrdoce boriranog sloja.
r- ~I R+r _\ l4c: c+n'
L
'l U slucaju dovoljne aktivnosti sredstva za boriranje, a to znaci i do-
72
'tt-'-
II
\/[ 711,9°
i
1135°
voljne adsorpcije atoma bora na povrsini komada, proces difuzije moze
se opisati Fikovom jednaCinom:

10 ,II o+c c
Ill
<JB
- = D · -2
a-r
a2B
ax '
I e·rz~
v'l
ot. . loe• e
910°
gde je D - koeficijent difuzije i B - sadrlaj bora. Ako se uzmu ozna-
ke prema sl. D.5.29 resenje ove jednaCine, pri najprostijim krajnjim
8u-
0 --
20 1.0 %at uslovima, bice:

tet.% Sl. D.5.27. B-81 ( x )

0 2 3 4 5 6 7 8 9 70 15 Dijagram ·stanja Fe-B. 2· - =erfc Z·VD·t' ,
Znacajna su dva borida gvoZda: FezB sa 8,83% bora, koji je po- gde je B - sadrlaj bora na dubini x. Primena ovakvog analiticlcog opi-
stojan do 1389·c, i FeB sa 16,23% bora, postojan do oko 155o·c. GvoZde sivanja je nemoguca jer se ovde radi o visefaznom sistemu u kome
250 251
 Sl. D.5.29. za celik Ck 100
%BI
SematStki prikaz raspo-
BA~ reda sadriaja bora u
borioranom sloju. D = 8 88 · w-s · exp - -15900
- -) D = 3 · Hf · exp ( -
65000 )
R· T .
' ( R· T

Povecanje sadrtaja ugljenika u celiku uvecava energiju aktiviranja

difuzije, pa je proces boriranja otezan (sl. D.5.31).
I
I .g,
e
Bos
---,'----· .. :~
cal/gr

ffiili.
- :

~ 60000
Sl. D.5.31. 0
Uticaj sadriaja ugljeni- '5; 50000
ka na energiju aktivi- ...
Ql
08 ranja difuzije bora (E.
Kunst i 0. Schaaber). ~ 400000 0,4 %C
0,8
svaka faza (FeB ili Fe2B) ima svoj razlicit koeficijent difuzije. Ovo se
i manifestuje na skokovitim prelazima na liniji saddaja bora po du-
bini boriranog sloja (sl. D.5.30).
kat 1.0 I Mo 1
10 3 ;;ror 1 1 1 I
%
. tJ
;:-

~
2.
'G'· 8
16

12 ll ,, Sl. D.5.32.
Uticaj uobicajenih legi-
rajucih elemenata na
e
:~
~
tJ 301 ''I
If I I I.

""{J '""- 1'-o i

Sl. D.5.30.
Sadriaj bora u borira-
energijru aktiviranja di-
fuzije bora :u austenit
(L. Vorosin i L. Ljabo-
~
Sl " \ ~
nom sloju armco-gvozda
vic, M.iTOM, 1966, sv. 3,
I na 1 OOO'C, u trajanju
od 22 casa, ru amorfnom str. 65). atomskih %
00 200 t.OO 600ym born sa 5% BaF,.

Razlika u difuziji bora kroz y-oblast celika i kroz borirani sloj sa Slicno uticu i legirajuCi elementi u celiku, bar oni na koje se naj-
boridima vrlo je velika, sto ilustruju rezultati H. Kunsta i 0. Schaabera cesce nailazi (sl. D.5.32).
(HTM, 1967, sv. 1, str, 1) koji su odredili koeficijente difuzije za proces Boridi obrazuju iglicaste kristale orijentisane strogo upravno na
ispod zone jedinjenja i za obrazovanje celog difuzionog sloja: povrsinu komada, a karakteristicna im je testerasta veza sa susednim
slojem. Prisustvo i koliCina ugljenika i ostalih legirajuCih elemenata
Ispod zone jedinjenja Za ceo sloj malo utice na izgled strukture boriranog sloja. Iako postoji mogucnost
obrazovanja bornog cementita Fe3Co,2Bo,s, u njemu je gotovo sav uglje-
armco-gvozde nik zamenjen borom. Cak, pri difuziji bora ugljenik iz povrsinskog
13900 ) 42400 ) sloja migrira u unutrasnje slojeve, tako da ce se pokazati povecani sa-
D = 4,86 · 10-s · exp ( D = 0,71·exp (
R·T R·T ' ddaj ugljenika ispod boriranog sloja, gde moze da dostigne perlitnu
koncentraciju. Na ponasanje ugljenika i ostalih legirajuCih elemenata
za celik Ck 10 (C-~
121
) ·(- 15300 ) 46600 )
imaju kvantitativni uticaj parametri procesa boriranja (sredstvo za
bo~iranje, temperatura i trajanje).
D = 8,36 · 10 · exp R·T D = 3,74 · exp ( - R. T '
252 253
 Karakteristicno je ponasanje legirajuCih elemenata. Kod hromnih
celika, saddaj hroma u delu boriranog sloja sa fazom FeB je, prema
L. Ljahovicu i saradnicima (MiTOM, 1969, sv. 1, str. 37), dva puta manji
nego pocetni, ~to ukazuje na migraciju atoma hroma. NajveCi saddaj
hroma je u delu sloja sa fazom FezB u koju migriraju atomi iz zone
borida FeB i prelazne zone prema jezgru (sl. D.5.33).
FeB F;;it:J jezgro
I I I Osnovni efekat koji se postize boriranjem je povecanje otpornosti
~
%C'~. Sl. D.5.33.
Sematski pri:kaz rraspo-
reda hroma u borira-
aubina mm nom si'oju.
Slicna je pojava i sa molibdenom kao samostalnim legirajucim
elementom. Razlika je u tome sto molibden migrira u jezgro komada,
tako da se maksimalni saddaj javlja ispod boriranog sloja.
Titan migrira u zonu sa FeB na racun kolicine titana u zorri bori-
da Fe~, pa je maksimalni saddaj titana na povrsini boriranog sloja.
Ovakvo ponasanje legirajuCih elemenata u procesu boriranja i ob-
razovanja boridnog sloja moze se objasniti mogucnoscu nastajanja troj-
nih cvrstih faza u sistemu gvoZde - borid - legirajuci elemenat. u
ovom slucaju se radi o obrazovanju dvojnih borida gvot.da, sa legira-
juCim elementima koji mogu biti:
(Fe, LE) B ili (Fe, LE) zB.
Cr i Mo obrazuju i sami boride slicne sa FezB, te zato migriraju u ob-
last FezB, a titan ima maksimalnu rastvorivost u sistemu borida FeB
- TiB, pa stoga migrira u oblast FeB.
LegirajuCi elementi imaju uticaja i na obrazovanje faze rJ. (rastvora
bora u Fe). Obicno je faza rJ. u vrlo uskoj zoni, uglavnom izmedu iglica
testerastog spoja borida, tako da iznosi svega oko 10% od dubine bori-
254
I,
ranog sloja. Silicijum, vanadijum i aluminijum prosiruju zonu faze a
i mogu da razdvoje jednim kompaktnim slojem strukturu jezgra ko-
mada od borida (sl. D.5.34).
jezgro
Boriodi
Sl. D.5.34.
Sema:tski pdkaz prosi-
renja zone faze a. kod -
celika legkalllih sa Si,
V ill AI.
Faza rJ. ima vecu rastvorivost za ugljenik nego boridi, tako da ce se
ugljenik koji migrira iz zone sa boridima skoncentrisati u fazi rJ..
na abanje, ·sto je posledica velike tvrdoce boriranog sloja.
U pogledu visine tvrdoce koja se moze postiCi boriranjem podaci
su razliCiti, a ima ih koji navode i tvrdoce od HV = 3000 kplmm2• Me-
dutim, najcesce izmerne vrednosti su izmedu 1700 i 1900 kp/mm2• Kod
legiranih konstrukcionih celika sa 0,38 do 0,42% ugljenika L. Vorosnin
i L.Ljabovic su (Izvestija VUZ - cernaja metalurgija, 1968, sv. 8, str.
121) izmerili tvrdoce boriranog sloja od 1800 do 2300 kp/mm 2• Isti autori
su ispitivali zavisnost tvrdoca boriranog sloja od temperature i trajanja
boriranja, kao i od vrste i koliCine legirajuCih elemenata. Kod celika
sa Ni, Mn, Cu, Al, kao i ugljenicnih, sa poviSenjem temperature bori-
ranja tvrdoca nesto opada, a kod celika sa Mo i W raste. Vreme bori-
ranja prakticno nema uticaja na tvrdocu.
Pored tvrdoce boriranog sloja, na otpornost na abanje uticu i mi-
krotvrdoce faza koje obrazuju borirani sloj (FeB, FezB i faza rJ.). Mikro-
tvrdoca borida, u zavisnosti od saddaja raznih legirajuCih elemenata
i temperature boriranja, data je na sl. D.5.35.
0 mikrotvrdoCi faze rJ. nema sistematskih podataka, ali je ona uvek
visa nego tvrdoca ferita. Kao ilustracija odnosa tvrdoca faze rJ. i ferita
mogu posluiiti rezultati U. Dukarevica i A. Petricenka (Izvestija VUZ-
cernaja metalurgija, 1968, sv. 4, str. 122) koji su ispitivali uticaj Si i Al
na mikrotvrdocu faze rJ.. Uticaj silicijuma na mikrotvrdocu prikazan
je u tab. D.S.16. Kao sto je vee receno, silicijum obrazuje zonu faze rJ.
izmedu testerastih vrhova borida i jezgra. Ako saddaj Si prede 2%,
pojavice se dve ovakve zone razne tvrdoce koje se mogu i metalografski
utvrditi.
Problem krtosti boriranog sloja je, takode, neraspravljen. Prema
nekim autorima (H. Kunst i 0. Schaaber), za visoke tvrdoce boriranog
255
 Tablica D.S.16.
A 8
1
kp/mm 2 kp/mm
0 Mikrotvrdoce za silu 50 gr
Si faza a. jezgro komada
2200 I / ,.r= •• 1500
l?1J izmedu prvi sloj drugi sloj
AI iglica izmedu iglica izmedu iglica ferit perlit
Mn- i jezgra i jezgra
2000 1400
1,08 350-590 - - 280 do 350
Ni
Cr 2,12 450-900 - 320-590 250-340 320-370
~
1800~-i I: 'I~- 1300
3,20 715-1145 450-750 370-680 330-380 400-450
Mol
I
I 4,40 650-1145 510-1000 370-715 340-410 410-590
1600 L.___ _L__ _L__ __.l.__---'-----' 1200
-
! ® koriScena uporedna skala krtosti koja se inace primenjuje kod nitrira-
i ! nog sloja. Gradacija te skale nastaje prema vernosti otiska Vikersove
ili Rokvelove piramide pri merenju tvrdoce, a konvencionalno je pri-

r ~11~
200 "7500
'u Cu i Ni
0 AI hvacena u literaturi SSSR-a. Ove gradacije su prikazane na sl. D.5.36.
"'tl
... k::::" ~I
-2000:±:::] ~1400

...0
""'
0
'-
') ~ Mn
Grupa /zgled otiska. pri
Zakljucak·
.E180o~~...JJ.' f--1 ·e 1100
""' Cr a; merenju Vikersove tvrdoce

1600 ~-..L--~-__l__
AI
_j 1200
I i
• ~ ~
• nije krt

•
_ l_
2
•• II • mafo kr:t

2,00

2200 1400 4
3 ~A
•
• •••• -
krt

vrlo krt
·-- I

2000 11oo
tB00 12000
0 2
sadr iaj L E alomskih "/o
Sl. D.5.35. Uticaj vrste i ·kolicine legirrajuCih elemenata na mikrotvrdo6u faze FeB
(dijagrarni A) i Fe,B (dijagrami B) - za temperature boriranja: a) od
950"C, b) od 900"C i c) od 1 OOO"C.
sloja krtost je relativno niska, sto se smatra najvecom vrednoscu bori-
ranja. Mnogi se autori slazu u tome da je krtost boriranog sloja manja
nego krtost nitriranog ili cementiranog sloja, ali je ona jos uvek nere-
sen problem boriranja. L. Vorosin i L. Ljabovic su (Izvestija VUZ -
cernaja nzetalurgija, 1968, sv. 8, str. 129) na celiku sa 0,4% ugljenika,
razlicito legiranom, uporedivali krtost boriranog sloja. U ovom radu je
- r::-- I l Sl. D.5.36. Serna ikrtosti nit·riranog sioja. Ako od N merenja Vrkersove tvrdoce n,
merenja pripada grupi a,, bice pokazatelj ·krtosti P. = l: n,a,j N.
Rezultati pomenutih istraiivaca prikazani su na sl. D.5.37.
2 Posledica visoke tvrdoce i njene postojanosti na povisenim tempe-
raturama, a prema nekim autorima i u sredinama koje nagrizaju, jeste
velika otpornost na abanje. Ovo se moze uporedno proceniti prema kar-
bonitriranju na sl. D.5.38, gde su dati rezultati uporednog laboratorij-
skog ispitivanja na abanje.
Ovakva otpornost na abanje potvrdena je i u eksploatacionim uslo-
vima. Ali, sasvim je sigurno da su za pravilnu primenu kod delova izlo-
zenih abanju neophodna dalja istrazivanja. L. Vorosin i L. Ljabovic
navode da dolazi do promene otpornosti na abanje boriranog sloja
posle duzeg stajanja (kao posledica starenja jer do pada dolazi bez
spoljnih uticaja). Od interesa su ova ispitivanja na celiku iz proizvodnje
SSSR-a 45 (ugljenicni celik sa 0,45% ugljenika). Rezultati su dati u tab.
D.5.17.

256 17 Pantelic: Tehnologija ... 257

 sadriaj LE· Sl. D.5.37. Uzroci ove pojave i faktori koji na nju uticu nisu poznati.
kplmm 2 Zavisnost pokazatelja
u krtos·ti od 'tvrdoce bo- Boriranje ima razliCit uticaj na staticku cvrstocu. Zatezna evrstoea
~2%W riranog sloja.
2200 opada sa boriranjem, a pritisna raste sa porastom dubine boriranog
. 0,2%V sloja do jedne maksimalne vrednosti, pa zatim ponovo opada. Savojna
0,2%Cr cvrstoca i granica <To,z rastu najpre brzo sa porastom dubine sloja, a za-
tim sporije. Zilavost boriranog komada opada vrlo malo itd.
,0
.... 2000 Jedan od najtezih problema boriranja je njegov nepovoljan uticaj
na dinamicku cvrstocu, sto se smatra glavnom preprekom siroj primeni
~e gtjenicni)
ovog postupka u masinstvu.
Borirani sloj je, kao i u slucaju cementacije i nitriranja, vece za-
~ 1800 premine (borirani sloj dubine 0,1 mm uvecava -debljinu polaznog eelika
E .'tJ,75%At za 0,035 mm), pa se i u ovom slucaju javljaju unutrasnji pritisni na-
Ni poni. Merenje ovih napona posle boriranja pokazuje (sl. D.5.39) da su
to pravilno rasporedeni unutrasnji pritisni naponi po celom boriranom
16001 sloju.
1.4 1.8
pokazatelj krtosti
40

kp/mm 2
mg
0

30
c:
0
CIJ
·c: l}-40
"~~ 20 969
e
·;::
c:

""'.E
0
~
:.a
11:1
...
5, Sl. D.5.39.
...g -80
Raspored :unut!l'asnjih
Sl. D.5.38. napona ;posle boriranja
2 4 6 (a.sova Poredenje abanja bori- (1) i posle boriranja i
trajanje ispitivanja ranog i karbonitriranog termicke obrade (2). 0 0,04 0,08 0,12 mm
uzorka.
Tablica D.5.17.
Medutim, posle kaljenja i otpustanja potpuno se menja slika unu-
Gustina struje Vreme stajanja Gubitak tetine abanjem mgfcm2 trasnjih napona. Kaljenje uvecava unutrasnji pritisni napon u povrsin-
pri elektrolitskom sloja posle skom sloju, ali vee na dubini od 0,04 mm on naglo opada. J. Dukarevic
boriranju boriranja posle 1 ·1()6 posle 2 · 1()6 i M. Balter su ispitivali uticaj boriranja na dinamicku cvrstocu uz razne
Afcm2 casova ciklusa ciklusa termicke abrade posle boriranja. Rezultati ovih ispitivanja dati su u
0,30 0 0,916 1,330 tab. D.5.18.
Iz ovih rezultata je ocigledno da naknadno poboljsavanje ima ne-
1,00 720 0,900 1,298
gativan uticaj na raspored unutrasnjih napona i dinamicku cvrstoeu.
0,75 1080 0,406 0,637 Postoji pretpostavka da je ovaj pad dinamicke cvrstoce posledica nasta-
0,10 1440 0,395 0,486 janja finih pukotina u boriranom sloju.
Postupci boriranja mogu se, kao i ostali postupci hemijsko-termi-
0,30 1800 0,303 0,438
cke obrade, podeliti prema agregatnom stanju sredstva za boriranje.
258 17* Z59
 Tabllca i>.S.lil.
TIP I SENA STRUKTURE KARAKTERISTIKE. 58%
Savojna dinamicka

-=-
evrstoca (kp/mm2) AeB cl.
ZATVORENI SLOJ Fe 8
Retim termicke abrade Tvrdoca jezgra 58 »16,2-
posle boriranja sa asime- A I I FAZA of.
rotaciona tricnim ' .
ciklusom .
kaljen sa 91o•c u ulju
otpuSten na 6so·c
·kaljen sa 9100C u iUljru,
otpul!ten na 45o•c
225 HB

42 do 44 HRC
30

29
8
iifcl.' -
."···,
~·:.:::.
DEBEO ZATVORENI SLOJ
Fe 8, ZA TVOREN/ SLOJ
Fe 2 8
> 16,2

i~~~~
i=termno kaljen sa 91o·c 45 do 46 HRC 36
u sonom kupatilu na 34o•c 48 TANK/ ZATVORENI SLO!
C \. Fe 8, NALO NAZUBLJEN ~ 16,2
:kaljeni sloj 39 .",:-!,•
.... '. ! ~ .
indu:kciono kaljen na dubmu 3,5 do 40 HRC, SA DEBELIN SLOJEN Fe 2 8
do 4 mm, otpu5ten illa soo·c jezgro: 210 do
FeB OTVORENI SLOJ FeB SA
217 HB 80

bez boriranja, samo poboljl!an 460 HB 50 42do44HRC

Taka postoje postupci sa cvrstim, tecnim i gasovitim sredstvom. Razvi-

72
D
t1f
Fe 2 8
::: :.:. ~
POJEDIN/N NERAZVIJENIN
ZUBINA, Fe 2 B ZATVOREN
I JAKO NAZUBLJEN
8,8 7- 16,2

cl. Fe 2 8 ZATVOREN JAKO

jen je i postupak elektrolitskog boriranja, kod koga se u sustini opet
radi sa tecnim sredstvom, pri cemu je komad za boriranje vezan za
jednosmernu struju kao katoda, a lonac ili posebna grafitna elektroda
kao anoda. Ovde se za vreme boriranja, pored hemijskih reakcija, jav-
E
ur=_ .
'
NAZUBLJEN SLOJ SA
FAZON cl.
8,8

ljaju i elektrohemijski procesi. Fe 2 8

n
ot. Fe 2 B ZATVORENI SLABO
Teorija procesa boriranja ne maze se postaviti sa slicnim pogod- ~ F . NAZUBLJENI SLOJ SA 8,8
nostima kao kod cementacije. Ugljenicni potencijal je mogao da se de- § FAZON cl.
finise kod cementacije i da korisno posluii. U slucaju boriranja ana- "'
~....
logni pojam bi imao smisla samo do koncentracije bora u povrsinskom

ilt=
sloju od 0,005%, sto predstavlja zasicenje faze a.. Ako se ova koncen- OTVORENI, NAZUBLJENI
.
G <8,8
tracija prekoraCi, povrsinski sloj ce predstavljati dvofaznu oblast, pa '§ !l
SLOJ Fe 2 8
parameta1 »borni potencijal« gubi smisao prostog faktora. Moguca je ,0
.... -
definicija bornog potencijala i u slucaju difuzije u viSefaznu oblast, ali <OS
....
bez prakticne vrednosti koju ima ugljenicni potencijal kod cementacije. .2 ,Fe 2 8
{~~
cl.
- I OTVORENI SLOJ
~.....
Fe2 8 SA

Hit::-.:
Osobine boriranog sloja u najvecoj meri zavise od vrste borida i oso- .. --
bina sloja koji oni obrazuju. Stoga su H. Kunst i 0. Schaaber, umesto I NERAZVIJENIN ZUBINA <<8,8

bornog potencijala, predlozili pojam »sposobnost boriranja« (SB) sred- "'OS

stva za boriranje, jer upravo od sredstva za boriranje u najvecoj meri ~
zavise vrste borida i njihova konfiguracija u boriranom sloju. .9<
.,.
:[.> -
cl. SANO DIFUZIONA
Pomenuti autori su predlozili i klasifikaciju struktura boriranih, -~ ~0,005
slojeva, prikazanu na sl. D.5.40. :§ J I ZONA
Imajuci u vidu da je krtost zatvorenog sloja FeB veca nego Fe2B ~A 1------+-----------'-·-----------l-----l

J
a sloj faze a. vrlo tanak, teznja je da struktura sloja bude tipa E iii F.

ki ~
LegirajuCi elementi AI, Cu i Ni smanjuju krtost, a Cr, Mn, Mo i W je ~
povecavaju. or)
c:i
K
I NENORMMM
SLOJ

I ?
260 Ci5
 Boriranje cvrstim sredstvom Mesavina za boriranje sa feroborom (koji je najjeftiniji), uz doda-
tak oksida aluminijuma, aktivira se sa amonijum-hloridom ili barijum-
Najstariji je postupak boriranja cvrstim sredstvom koji tehnoloski -fluoridom. Primeri takvih mesavina su:
liCi na cementaciju cvrstim sredstvom. Komadi se pakuju u sredstvo I II
za boriranje u hermeticki zatvorene sanduke koji se duie vreme zagre- - ferobor 50% 66%
vaju na 900 do 1 ooo·c. - aluminijumov oksid 49% 32%:
Pri sastavljanju praha za boriranje biraju se sledece tri kompo- - amonijum-hlorid 1%
nente: prah »nosac« za dovoljno visoke temperature, aktivno sredstvo - barijum-fluorid 2%.
koje odaje bor i aktivator koji ubrzava reakcije pri boriranju. Prime- Sa prvom mesavinom moze se na temperaturi od 900'C postiCi za
njivana aktivna sredstva su: amorfni bor, ferobor i karbid bora sa oso- 20 casova sloj dubine od 0,15 do 0,20 mm, a na temperaturi od 1 ooo·c
binama koje su date u tab. D.5.19. ista dubina sloja postize se za deset casova. I pored niske cene fer0"
bora, njegova primena jos uvek ima karakter ispitivanja jer daje losu
Tablica D.5.19. strukturu boriranog sloja (tip G, H i K). Potpuno losa struktura tipa K
nastaje u vecoj meri ukoliko je temperatura procesa viSa i trajanje dme.
Sadrzaj Relativna cena Karbid bora se moze aktivirati sa kalijevim hloridom, natrijevim
Sredstvo Formula bora u odnosu na cenu hloridom iii amonijum-hloridom. Vrlo povoljan aktivator je i boraks.
% ferobora
Karbid bora aktiviran sa 16% boraksa omogucuje postizanje dubinc
amorlni bor B 95-97 67,3 boriranog sloja od 0,25 mm na temperaturi od 950'C i u trajanju od
ferobor - 17-19 1 24 casa.
Dejstvo aktiviranja karbida bora sa amonijum-hloridom prikazuje
karbid bora B,C 77,6 14,3 sl. D.5.41, prema L. Vorsinu (MiTOM, 1966, sv. 12, str. 67).
bora:ks Na,B.o, 20,3 0,23
a'1umini!jumoksid ALO, - 0,17 0,1,0 . . - - - - , - - - - . . - - -
amonijllLIIl-hlorid NH,CI - 0,33 1100°C
mm
barijmn"fluorid BaF, - 0,34
kriolit Na.AIF, - 0,34 0,30 I I/ / I :::ol
vodeno staddo - - 0,17

Amorfni bor je nepogodan ne samo zbog visoke cene, vee i zbog .g_o2ol
~'
li I
117
/ 4- ~ 950°
..,..:::;;;::=_:;
toga sto se pomocu njega tesko moze postiCi zatvoreni sloj borida. On II)

se moze aktivirati amonijum-hloridom ili mesavinom oksida alumini- 0

juma i amonijum-hlorida. Takva mesavina, na primer, saddi 33% amor- .!:
.Q
fnog bora, 65% oksida aluminijuma i 2% amonijum-hlorida. Prema E. ~ 0,10 I- // ,u 7f" I I
Kunstu i 0. Schaaberu, ovakvom mesavinom postize se struktura bori- Sl. D.5.41.
ZaviSillost dubine bori-
ranog sloja tipa B i C. ranog sioja od ~empe­
Uspeh boriranja u najvecoj meri zavisi od cistoce sirovina, posebno rature i -trajanja poroce-
od amorfnog bora. U ovom ne sme biti prisutna veca kolicina kristal- sa. Puna linija: B,C+3
% NH,Cl; isprekidana
nog bora koj'i zahteva dodatnu energiju za razaranje kristalne veze. Ta lini:ja: sam k!III'bid bora.
se koliCina procenjuje po veliCini specificne povrsine zrnca bora, uzete
po jedinici tezine sprasenog bora: Boriranje tecnim sredstvom
- kristalni bor (99%) « 1 m 2 /g,
- amorfni bor (95 do 97%) 12 do 15 m 2/g i Kupatilo sastavljeno od barijumovog i natrijumovog hlorida more
- amorfni bor (99,9%) 24 m 2/g. se aktivirati bornim karbidom (10% od ukupne tezine soli). Proces b0"
Sa amorfnim borom se moze za 8 casova na temperaturi od 900'C riranja je brii nego pri radu sa cvrstim sredstvom (na 900'C u trajanju
postid dubina boriranog sloja oko 0,19 mm. od tri casa kod niskougljenicnog celika moze se postid dubina bori-

262 263
ranog sloja od oko 0,30 mm). Prednost boriranja tecnim sredstvom je
u mogucnosti direktnog kaljenja iz kupatila za boriranje.
Rezultati boriranja u tecnom sredstvu nisu opstepotvrdeni. Pono-
vljene probe po navedenom receptu, na primer, u Institutu za termicku
obradu u Bremenu dale su samo oksidi~anu povrsinu uzorka! Ova se
oblast mora smatrati jos neistrazenom, pa boriranje u obicnim sonim
kupatilima za sada nema primenu.
Gasno boriranje
Slicno kao i kod cementacije, atmosfera kod gasnog boriranja moze
se orbazovati na dva nacina: obrazovanje atmosfere od mesavine gasova
iii dodavanjem tecnog sredstva nakapavanjem u pee. U prvoj varijanti
se koristi borni fluorid, borni trihlorid, diboran (BzH6) iii bor-trimetil
[(CH3)3B] u mesavini sa vodonikom. Metoda sa nakapavanjem je ispro-
bana pomoeu bornog trihlorida, bornog tribromida i bornog trietila
[(CzHs)3B].
Najvecu primenu ima mesavina vodonika i diborana u odnosu 1:75.
U ovom slucaju mogu se koristiti nize temperature (800 do 850"C), a
difuzija bora je moguca i na 500 do 550"C. Tom mesavinom moze se
u toku od 4 do 5 casova boriranja ugljenicnog celika sa 0,45% uglje-
nika, uz protok gasa od 75 do 100 lit/cas, postiCi dubina sloja od 0,20
mm, sa strukturom tipa B.
Elektrolitsko boriranje
Ako se u aktivnom sonom kupatiiu za boriranje komad veze u kolo
jednosmerne struje kao katoda i u lonac postavi grafitna iii platinska
anoda, na radnim temperaturama boriranja dolazi do jonizacije atoma
bora i njihovog putovanja na katodu (komad). Ovaj postupak veoma
ubrzava postupak boriranja i relativno je razvijen za primenu u proiz-
vodnji. Kao »elektrolit« simi rastopljeni boraks, sam iii sa dodacima
koji smanjuju temperaturu topljenja, odnosno viskozitet tecnog borak-
sa. Mali viskozitet rastopljenog boraksa zahteva visoke radne tempera-
ture na kojima je verovatan proces raspadanja disocijacijom:
NazB407 -+ NazO+ 2Bz03
iii elektrolitski:
NazB401-+ 2Na + B401.
Joni natri.iuma se izdvajaju na katodi u atomskom stanju, taka da do-
lazi do reakcije:
6Na + Bz03-+ 3Naz0 + 2B,
pri cemu visak natrijuma isplivava na povrsinu i oksidise.
Semu postrojenja za elektrolitsko boriranje prikazuje sl. D.5.42.
U teznji da se snizi temperatura boriranja vrseni su pokusaji doda-
vanja boraksu raznih sredstava (NaCl, BzOJ ili soda).
264
katodna za~tita
/onca
elektrod(J 1 11 komad
Sl. D.5.42. Serna .postrojenja za elektrolitsko bori,ranje.
Gustina struje za elektrolitsko boriranje zavisna je od temperature
procesa, a krece se od 0,1 do 0,25 Alcm2 povrsine komada. Povecanje
struje iznad 0,25 Alcm2 ne povecava dubinu boriranog sloja. Jedan od
problema elektrolitskog boriranja je brzo razaranje lonca dejstvom
rastopljenog boraksa. Zastita lonca postize se katodnim vezivanjem lon-
ca koji se takode borira kao i komad. Za boriranje se moze koristiti
lonac od niskougljenicnog celika, a sasvim dobri rezultati postizu se
loncem od hemijski postojanog celika (sa 18% Cr i 8% Ni) koji je ka-
todno zasticen vecom gustinom struje od samog komada (0,7 A/cm2).
Zastitna veza je neprekidno ukljucena. U poslednjem slucaju lonci ima-
ju vek od oko 4000 casova, dok lonci od mekog celika traju samo ne-
koliko dana.
D.S.6. SULFIDIRANJE I SULFOCIJANIRANJE
Nazivi iz naslova odnose se na dva razlicita procesa obogacenja tan-
kog povrsinskog sloja sumporom. Kod sulfidiranja ovaj se proces obav-
lja uvodenjem samo sumpora u povrsinski sloj, dok se kod sulfocija-
niranja povrsinski sloj obogacuje uvodenjem, pored sumpora, azota i
ugljenika. Sulfocijaniranje je odgovarajuCi naziv samo zbog svoje krat-
koce, a oznacava da se proces uvodenja sumpora, azota i ugljenika u
povrsinski sloj obavlja u cijanovim solima. I ovde je slicna termino-
loska nedoslednost, kao i kod karbonitriranja, jer se proces sulfocijani-
ranja moze obaviti i bez cijanovih soli. (Bez obzira sto je ovaj proces
uvrscen u ovo poglavlje, on ocigledno ne pripada difuzionoj metalizaciji).
265
 Sulfidiranje ne menja mehanicke osobine povrsinskog sloja, vee
samo pobo'ljsava klizne osobine, narocito u slucajevima slabog podmazi-
vanja {u uslovima granicnog trenja). Dubina sloja je najcesee 0,1 mm,
a moze biti i 0,2 do 0,3 mm.
Posta se ovde radi o vrlo malim dubinama sloja, sulfidiranje se
primenjuje na vee obradenim i brusenim delovima, a najbolji rezultati
postizu se posle kaljenja i otpustanja. Sulfidiranjem se ne poveeava
tvrdoea ni otpornost na abanje, vee se poboljsavaju klizni uslovi i, na
taj nacin, uveeava vek delova. Mala tvrdoea sulfidiranog sloja nastaje
samo u slucaju takozvanog niskotemperaturnog sulfidiranja (170 do
200"C). Ako se ovaj proces obavlja na visim temperaturama {500 do
580'C), tvrdoea sloja raste. Ovo ilustruju rezultati ispitivanja N. Sandle-
ra i saradnika (MiTOM, 1966, sv. 5, str. 63), dati u tab. D.5.20. Osovina i
caura u ovom primeru radili su u vrlo teskim uslovima trcnja (zazor
je bio svega 0,003 do 0,004 mm).
TabHca D.5.20.
automobila u Minsku, sulfidirani alati od brzoreznog celika imaju du:Zi
vek za 1,5 do 4 puta. U istoj fabrici je zabelezeno i povecanje veka
kosuljica cilindara motora i klipnih karika od sivog liva ako je na nji-
ma primenjeno sulfidiranje.
Medutim, poznati sovjetski naucnik Ju. Geier, koji se bavi prouca-
vanjem alata od brzoreznog celika, kao i metodama povrsinskog ojaca-
vanja alata, osporava uticaj sulfidiranja na vek alata. Jer, prema njemu,
sulfidiranje ima utoliko znacaja sto uklanja unutrasnje napone u povr-
sinskom sloju, a to se slicnim toplotnim rezimom moze postiCi i otpu-
stanjem alata u pari. Ova se napomena odnosi samo na alate od brzo-
reznog celika. U ostalim oblastima rezultati sulfidiranja su manje
sporni.
Pozitivni rezultati postignuti su primenom sulfidiranja kod kon-
strukcionih celika radi smanjenja opasnosti od pojave zaribavanja (za-
diranja) kliznih spojeva, koji su kao ilustracija dati u tab. D.5.21.

Celik Postupak sulfidiranja M.iktrotvrdoca Tablica D.5.21.

H,..

R 18 (C 6880) bez 820 Vreme do pocetka zadiranja, casova

- kaljen sa 1260'C 170'C ... 30 minluta (bez crtaljenja) 332 CeUk Optereeenje bez sulfi- sulfa- teluriran
u wj:u, kp obrade diran cijaniran
- duboko bladen na 170'C ... 30 min. ;posle navedene 'ter-
-75'C, micke obrade 362 45 15 8 205 130 49
- tri puta otpu5tan
na 560'C, SSO'C ... 1 cas, pos1e •term. obrade 518 ugLjeniOni so 6 164 92 8
- HRC 61 do 62. 550'C ... 2 casa, (pOSle term. obrade 536 sa 0,45% C 100 2,8 140 48 7
--------------------------
12HN3A, celhll: za ce- bez cementacije i ka:ljenja, samo siv;i !iv 15 16 440 18 51
mentadju sa olro 0,3 sulfidiira.n na 170'C ... 30 minuta 283 SL 18 so 5 20 7 13
o/o C, 0,75% Cr i 3% Ni .
- cementkan na d:u- .posle celolrupne •ter.1moke obrade 100 2,5 7 4 3,3
binu od 0,8 do 1 sulfidiTan na 170'C ... 30 min:uta 366
H18N9T vatrostalni 15 14 180 1.595 660
_ h3j~n sa 780 do posl_e _eel e. ·termiCke obrade bez
800'C U ulju, suJ!fidiTanja 761 arusteni·tilli celilk so 2,5 llS 425 362
- duboko bladen na sa 18% Cr i 9% Ni 100 1,7 10 310 195
-75'C,
- otp:ustan na 180'C
- HRC 60 do 61. Napomena: Teluriranje je proces hemijsJro.termiCke obrade obogaCirvanja povr-
sinskog sioja telurom (na temperaturi od 550 do 570'C u trajanju od 1 easa
Mikrotvrdoea sulfidiranog sloja je dva puta manja od tvrdoee ka- u sonom Jrupatilu koje saddi 5% telura).
ljene povrsine pre sulfidiranja, ako je proces obavljen niskotemperatur-
no. Posle visokotemperaturnog sulfidiranja tvrdoea je nesto visa, ali uz Intenzitet abanja je funkcija povrsinskog pritiska:
poveeanu krtost.
Iz ovih rezultata vidi se da se sulfidiranjem postize meki sloj na I= k ·pa.,
povrsini komada koji najverovatnije ima podmazujuce dejstvo, a uz
to omogucuje lako prilagodavanje povdina u medusobnom trenju. gde je p - povrsinski pritisak, a a. i k - faktori zavisni od materijala
U literaturi se navodi niz primera poveeanja veka delova primenom kliznog para. Rezultati laboratorijskog ispitivanja ilustruju ovu anali-
sulfidiranja, ali ima i suprotnih rezultata. Tako, prema iskustvu fabrike ticku zavisnost linijama prikazanim na sl. D.5.43.

266 267
 /-IM
80 Sl. D.5.43.

~v
Zavi!SIIlost ill1tenz>iteta a- 1000
r-+---+--1--f- . I banja od ;prit'iska kod
celiika 45: 1. bez obra-
I . 'I / de, 2. .sulfidira'll, 3. te-
60 r-~~~1 /
/'
1uriran i 4. ISUlfocijani- 800
ralll.
0
....... _)·
I
c:
0 1/ -+----
,J ~ '0 /. 600
I. '\; v
~c: _,.
<II
,00
.~ 20
//i
I

//i l/ 2
./r-
tl
/~'
:...L
~~
' zoq

I
li
0
' 8 12 16
sp~cificni pritisak kp/mm 2

Sa sl. D.5.43 vidi se da faktor a ima vrednost jedan.

"d[ij
il.t:1
·~:s!
e~
""
1000

~~
Prema Ju. Vinogradovu (MiTOM, 1965, sv. 10, str. 36) dat je raspo- 800
..J .:·
red tvrdoca u sulfidiranom, sulfocijaniranom, teluriranom i selenira-
!l nom sloju, prikazan na sl. D.5.44.
(/)~
C<l'§
Sulfidiranje je sa uspehom primenjeno kod klipnih prstenava brad- ~~ ... -8
skih dizel-matara kojima se na taj naCin povecava vek za dva puta.
. .g 600
bO,
~N ~
Slicnu primenu ima i kod klipnih prstenova velikih kompresora. Sulfi-
dirana caura ad sivag liva ima takve osobine da moze zameniti cauru 'li) ;· ....0
~
od bronze, ali je su'lfidirani sloj nepostojan u vodi ili sredini koja na- "d ....
E .t:OO
griza. .2'5
.q)
Dozvoljena nosivost na pritisak kliznih lezajeva sa sulfidiranam os"'
~.

cauram ad sivag liva prikazana je uporedno sa bronzanom caurom u .....

lr)
"'=~";...:.,
200
tab. D.5.22.
C<l~
Tablica D.5.22. ~E-o I I
Q)O\
>Uz 1000 --
I
Dozvoljena nosivost na prWsak kp/cm2 "d~
,2:I:
I I
pri broju obrta u minutu
(,j~ ~
[«I I
Materijal caure 300 500 800 1.000 BOO
·g~ ~
"E!>U ·a \, II I
!
I I

i
~---r-
SL 18 10 10-12 15-12 20
bronza 6.6.3 45 55-60 65-70 70-75
~ gn.~
"d.S '8 600
'/ ~\ I . I. '
I
i
!
I

I \\ "'
Cll«<'l-<
SL 18 sa sulfidi- Mt:;"E
ranom povd.mom 40 45-50 55 60 §~ ~ ...... ·---- r--

65-70 70-75
OSC<I'<t'
~ >-~ .t:OO
/--z G ]'-....
SL 18, selenir31!1 45 55-60 .......
-.: r--. r-
SL 18, hloriran
-- 55 65-70 70-75 75-80 "":
"'
Q
['..
I'-.. \1"--- I"-.1'---.. J
3/ ~
J
268 ii5 2000 0,02 0/U 0,06 0,08 0,10 0,12 0,11. mm
llj

Ako se sulfidiranje obavlja na kaljenom celiku, primenjuje se nisko- ljuju glinom, sto obezbeduje hermeticko zatvaranje sanduka. Mesavina
temperaturni postupak, a u ostalim slucajevima, ukljucujuCi tu i sivi se mote koristiti vise puta ako je aktivator amonijum-hlorid. Regenera-
liv kod kojega se isto tako primenjuje sulfidiranje, koristi se visoko- cija se vrsi dodatkom svete mesavine u kolicini oko 20%.
t.
temperaturni postupak. Kod niskotemperaturnog procesa difuzijom se Posle procesa sulfidiranja komadi se peru u kljucaloj vodi 10 do
uvodi samo sumpor, tako da je struktura nastalog sloja sastavljena od 15 minuta, pa se potapaju u ulje na temperaturi od 100 do 12S"C u tra-
II sulfida PeS koji mu i daje potrebne osobine. Kod visokotemperaturnog janju od 10 do 15 minuta. To omogucuje stvaranje pasivnog sloja na
sulfidiranja zajedno sa sumporom dolazi do difuzije azota i ugljenika, povrsini komada koji ga stiti od korozije. Ovako obradeni komadi Ciste
sto je razlog za relativno povecanje tvrdoce, koja, medutim, ne dostize se drvenom strugotinom.
tvrdocu kaljenja. Sulfidiranje cvrstim sredstvom pogodno je u pojedinacnoj i malo-
Postupak sulfidiranja moze se obaviti u cvrstom ili tecnom sred- serijskoj proizvodnji i u slucajevima kada je potrebna velika dubina
stvu, ali se postupak sa tecnim sredstvom najviSe primenjuje. Primeri sloja. Kod sulfidiranja tecnim sredstvom, koje se najvise primenjuje,
sastava smese za sulfidiranje dati su u tab. D.5.23. lakse se mote regulisati aktivnost tecnog sredstva.
Tabllca 0.5.23.
*
Stanje Tempera- Dub ina Sulfocijaniranje je proces koji odgovara niskotemperaturnom kar-
sredstva Mesavina Trajanje tura sloja Napomena bonitriranju, pri cemu su u sredstvo za karbonitriranje dodata jedi-
·c mm
njenja sumpora. Tako se, uz pretetno nitriranje, u izvesnoj meri oba-
17% NaCI, 25% BaCI,, vljaju sulfidiranje i cementacija.
38% CaCI,, 45 milruu.ta za brzo- Svrha sulfocijaniranja je ista kao i sulfidiranja: povecanje veka
3-4% K.F(CN),
teeno
i osta<talk FeS i1i do 3 tasa 450 do 560 0,10 tl'ezni celik delova koji su u medusobnom klizanju. Neki podaci o osobinama sulfo-
NaSO, ill KCNS

90% KCNS i 45 do 60 za vatro- 1600 ....-~-....---,--,-----;.~,-----,

teeno 10% NH,CNS minuta 175 do 200 0,10 •StaJni ce!ik: 'oi;
HVG, 9HC 1535°C I .f R
~
94% FeS,

~-d~~·~
3o/o amonirjum-hlorid 5 do 6 560 do 570 0,20---{),30
ovrsto .iili futa ·~rvna ·so i casova
3% grafita

teono
70% Na,s,o,
30% KCNS 170 do 180 uool
\~+a"
32% NaOH ill KOH,
30% NaCI, 550 do 560
toono 18% Na,so. i
20% Na,S,O,
1200
90% KCNS i 30 minuta 170
teeno 10% NH,CNS do 5 casa R+¥'
40% CaCI,,
26% BaCI,, 60 do 120
teeno 20% NaCI, rnmuta 550
10% Na,s,o, i
4% KCNS 088°C

l"+E'
Komadi za sulfidiranje su potpuno obradeni i bruseni. Rezim pro- 91JOC
cesa sulfidiranja bira se tako da je temperatura nita od temperature Sl. D.5.45.
otpustanja kaljenog celika. Komadi se moraju pre procesa sulfidiranja Deo dijagrama stanja oL+c'
ocistiti, odmastiti i osusiti. Kod postupka sa cvrstim sredstvom komadi Fe-S za male sadr:l:aje 800~--~~----~----~--~
se pakuju u celicne ili keramicke sanduke zajedno sa mesavinom i ulep- sumpora. Fe 0,05

270 271
 cijaniranog sloja vee su dati zajedno sa podacima o sulfidiranju (tab. sagonalnom resetkom, kubnom i rombicnom resetkom). Kod saddaja
D.5.21. i sl. D.5.43 i D.5.44). sumpora od 53,45% nastaje jedinjenje FeSz (c;-faza) sa kubnom re8etkom.
Sulfocijanirani sloj, za razliku od sulfidiranog, ima kombinaciju Ova faza ima peritekticku reakciju na 69o·c. Pri saddaju sumpora od
povoljnih osobina karbonitriranog i sulfidiranog sloja: dobru otpornost oko 31 o/o gvoZde i E-faza obrazuju eutektikum (sl. D.5.46) sa niskom
na abanje, uvecanu kontaktnu cvrstocu, uvecanu dinamicku cvrstocu tackom topljenja {69o·c).
(kao i karbonitridni sloj), dobru prilagodljivost povrsina u trenju, ot- Trojni dijagram stanja Fe-C-S saddi, pak, samo cetiri faze: rx, y,
pornost protiv zaribavanja i smanjeni koeficijent trenja kao sulfidirani FeJC i FeS. Jedan politermni presek trojnog dijagrama stanja Fe-C-S
sloj. Vazno je imati u vidu da u paru komada koji trpe trenje samo daje sl. D.5.47.
jedan od njih treba da bude sulfocijaniran ili sulfidiran, a da se ovim
1600
postize smanjenje abanja i drugog tela. oc
Rastvorivost sumpora u gvozdu je vrlo mala (sl. D.5.45).
Sumpor sa gvoZdem obrazuje jedinjenje FeS (faza E postojana od
_ 36,5 do 40,5% S koja ima tri alotropske modifikacije: E', E" i E"' sa hek- [\_ R -
11,00

IJOO ~
_!0
!535"
.10 50
I

1
70

I-
90

l
1200
"''- """'~ (J

,f...
II)

~
_Ll Q::.
!5JO ~·R 1 I . G1 R•t" '\f\
I
1400
1JOO
Fr":
R.
R, : R1 +G
1
I 1000 \£'
~190.1 I J
1200
I l~
'"' ..
.\~
1-- 1- -~
I 800
N--r--. I'·F~s ~j.F~s ..
}~·
1100
988" I /36.5 I I ol.+l'• FFs I........._ F~Jc
!000 l .. t' gf.t
soo
~JT
: C.•G 1i
Sl. D.5.47.
Politermni presek dija-
grarna stanja Fe-C-S. 6000
I I ti._~F~S,·F~Jt
10 20
I f ~ 30 %5
800 769'- . [T
7vV f... .. ·:····· ... ' : :. ,~;''~ ~ HM
600 -cL+.;'i-
500
400
I
!~

t+~~
II

!}-- -- -i_- -
444 6. fj 600

325· it? I ~ -~ ,00

0
300 ~~~ I!~~ r"'"R2-
. · . "t:l
,.
.....
0(. .. C II •

2.10 1
1 ·140 • ; t+ ~
"·ri !~ 1 ~-
119· ____ Sl. D.5.48. ~
0
200
!00
/]
f-a,.£"'
1
Jc"' '~~ Jl',, i+D s
Raspored mi:krotvrdoce
po dubini l'iulfocijanira-
nog s!oja klipnog prste-
.·E
Sl. D.5.46. na: 1. s·t·ruktura sa sul-
Fe ro 20 Jo 40 50 oo 10 80 90 5 Dijagrarn stanja Fe-S. fidirna :i 2. struktma sa 00 0,02 0,01; 0,06 0,08 mm
nitridirna.

272 18 Pantelic: Tehnologija ... 273

 Iz izlozenog proizlazi da ce se sulfocijanirani sloj sastojati iz sle- karbidna zona; 3. eutektoidna zona Hi zona karbonitridnog austenita
decih faza: (!., FeJC i FeS, uz nitride i karbonitride, pri cemu sumpor, u zavisnosti od brzine hladenja i 4. zona cvrstog rastvora azota u (1.-
verovatno sa manjim udelom, moze ucestvovati i u karbonitridnoj fazi. -gvozau. Pri radu sa kupatilom koje sadrli viSe cijanovih soli a manje
Rendgenografska ispitivanja sulfocijaniranog sloja na sivom livu sumpornih jedinjenJa nestaje porozna sulfidna zona, dok umesto nje
pokazuju da su u tom sloju prisutni i drugi, nepomenuti oblici sulfida, nastaje karbonitridna zona. I u ovom slucaju se na samoj povr8ini na-
kao Fe3S4, Fe,- .s, kao i FeSz. Do ovih rezultata dosli su I. Kojfman i lazi tanak sloj sulfida.
G. Laskova (MiTOM, 1968, ·sv. 1, str. 52), koji su ukazali na interesantnu VeliCina za koju sulfocijaniranje umanjuje abanje prikazana je na
pojavu da se na mestu sulfocijaniranog sloja sa nitridima nalazi vrlo sl. D.S.SO za spareni komad od sivog liva i celika 45 u pocetnom stanju
malo sulfida, i obrnuto (sl. 0.5.48). i posle sulfocijaniranja.
Tehnoloskim postupkom sulfocijaniranja stoga se mogu postici dve
razlicite strukture tretiranog sloja: ako u povrsinskom sloju preovla-
duju sulfidi (linija 1 na sl. 0.5.48), tada se maksimalna tvrdoca javlja .)Jm I+ lbez s~lfocija I . . I J
~"~"""l"r:
3
na dubini od 0,050 mm iii pretezno sa nitridima, uz znatno vecu maksi-
malnu tvrdocu koja se javlja neposredno ispod povrsine. U oba slucaja I ·
.§'
" 80
otpornost na abanje je dva puta uvecana.
Na strukturu koja ce se obrazovati pri sulfocijaniranju celika veliki
uticaj imaju sastav sredstva kojim se obavlja sulfocijaniranje i para-
-g Qj
·-.
---t
I
J. /'
s u/facijaniranj

/
/

-
----..! 7
metri procesa. Na sl. 0.5.49 je, prema A. Kriulinu i saradnicima (MiTOM, e 1.0
0 or---t-~~L-~-/
c:
1971, sv. 2, str. 2). prikazan raspored sadrfaja sumpora i azota posle 0 ...

~ o~~~J:~~~~==~~~f;;:~
sulfocijaniranja na 620"C u trajanju od tri casa, a u zavisnosti od glav- Sl. D.S.SO. Qj ·-

nih komponenti sonog kupatila koje regulisu aktivnost kupatila za ni- VeliCina abanja 111 zavis-
nosti od puta ·brenja (iii
triranje i sulfidiranje. vremena): 1. abanje os-
novnog tela (umetka), 75 125 175 -225 c"asova
2. abanje radnog tela
s% N%, I I (ikotura) i 3. u.lrupno
abanje. 0. 780 540 900 7260 1620 1980km
K_Fe(C,NJ6 8%1/
I
3 6 Uticaj sulfocijaniranja na smanfenje koeficijenta trenja prikazan
je na sl. D.S.Sl.

2 4

2 ....

n~
Sl. D.S.Sl. Zavisnost .koeficijenta tre- .o
nja od .povrsinskog priti- i?
~ 0,0151 ~I ,
ska: 1. sivi liv po sivom - " <I .,1
5 livu u polaz.nom stanju;
%Na 2 5 2 0 3
2. sivi liv po sivom livu
posle sulfocijaniranja; 3.
.~
.;::,.
b) celik 45 po sivom livu, ·!:!
a) 't 0,01
oba u polMnom stanju;
Sl. D.5.49. Promena ikoncentraci>je SiN u paY·rS:inskom sloju na dubini od O,D3 mm 4. celik 45 Ill polaznom ~
u zavisnosti od polaznog sastava ·kupatila za sulfocijaniranje ceHka 45. stanju po sulfocijani'l'a-
nom sivom Iivu i 5. ce-
Pri promeni polaznog sastava kupatila menja se, pored dubine, i lik 45 po sivom livu, oba
fazni sastav sloja. Kod kupatila sa manjim sadrzajem cijanida i vecim suLfocij ani:rma.
sadrfajem sumpornih jedinjenja obrazuje se sloj koji ima cetiri izrazite Sulfocijaniranje, zahvaljujuCi efektu nitriranja, utice i na poviSenje
zone, polazeCi od povrsine komada: 1. spoljna, porozna zona sulfida sa dinamicke evrstoce. Primer ovog uticaja su Velerove linije za celik 45,
vecom kolicinom karbonitrida; 2. svetla zona koja se tesko nagriza - prikazane na sl. 0.5.52.
274 18* 275
 2 Sl. D.5.52. Uticaj sulifocijankanja na Uobicajene prednosti za hemijsko-termicku obradu ima i postupak
§;'kp/mm dinamiCku CVlfS•toeu celi- sulfocijaniranja sa tecnim sredstvom, koji se obavlja u rastopljenim
ka 45: 1. polazno i 2. sllll- cijanovim solima aktiviranim sumpornim jedinjenjima. Primeri rece-
'5 fooijankano stanje.
~
pata ovakvih kupatila dati su u tab. D.5.24.

~
Tablica D.5.24.
35
< ""';;-
~
Komponenta 1.
Sadri.aj u teiinskim %
2. 3. 4. s.
25 70 ' -·
10 10 10 7
NaCN 50 95 34
broj ciklusa log N K.Fe(CN), 75
NaOH 13
Na,s,o, 5 12
Proces sulfocijaniranja moze se obaviti na tri nacina, kao i cemen-
tacija: cvrstim, tecnim i gasovitim sredstvom. Industrijsku primenu Na,SO, 25
imaju samo postupci cvrstim i tecnim sredstvom. KCI 20 27
Kao cvrsto sredstvo za sulfocijaniranje sluzi mesavina sumpornih Na,co, 16
i cijanovih jedinjenja, sa sredstvom za naugljenicenje. Primer jedne
takve mesavine je: K,CO, 16 44
(NH,),SO, 5
40% sulfida gvoZda,
24% zute krvne soli i Na,so, 7
36% sredstva za naugljenicenje. (NH,),CO 54
Kao cvrsto sredstvo za naugljenicenje moze sluiiti cumur aktiviran KtS 2
sa 20% barijum-karbonata. Sve komponente moraju biti fino samlevene
(sulfid gvoZda treba da ima velicinu zrnca 0,3 do 0,4 mm) i dobro izme- Temperature sulfocijaniranja u tecnom sredstvu su izmeau 560 i
sane. Postupak je, inace, isti kao kod sulfidiranja, a moguca je i po- 580"C, a trajanje procesa kod konstrukcionih celika je 2,5 do 3 casa, dok
novna upotreba mesavine ako se regeneriSe sa 20% svezih sirovina. je kod brzoreznih svega 5 do 20 minuta.
Za sulfocijaniranje radna temperatura je 560 do 570"C, a, u zavis-
nosti od potrebne debljine sloja, trajanje procesa je 6 do 10 casova. jim r-----,----.--...-----,
Zavisnost sadr:laja sumpora i azota u povrsinskom sloju od tra-
janja sulfoci.ianiranja prikazuje sl. D.5.53.
25 1 - - - - + - - -
%
o,~ 0

2 Sl. D.5.53. Zavisnost sadrlaja S i N

..
~ 20 ~...-;........-: +---+-----~
~ 0,2 u Sllllfocijaniranom sloju
tl
·!0
··II) 3 celika 45 od rtrrajanja pro- 4
;:,
'ti' cesa: "b'
""'0 1
~ ' ' 1 do 3 - sadrlaj N na
dubinama 0,1 .. 0,2 .. 0,3 Sl. D.5.54. Zavisnost p.romene dubi-
ne karbonit·riranog sloja
~ 5 mmd
od sastava Jrupatila: celik 2,5 5 7,5 10
6 4 do 6 - sadriaj S na
00 i ., 6 8 easova dlubinama 0,1 .. 0,2 .. i
0,3 mm.
45 sulfocijan:iran 3 easa
na temperaturri 620"C.
Na 2 5 2 03 %

276 277
 Dubina sloja zavisi od aktivnosti kupatila u odnosu na C, N i S, Glava E.l.
kao i od radne temperature. Azot prodire najdublje, a njegova koncen-
tracija je najveca ispod povdine na odredenoj dubini, jer je ustupio
mesto sumporu koga ima najvise u povrsini sloja. Posto se sulfidni sloj KALJENJE GORIONIKOM
u svakom slucaju nalazi na spoljnoj povrsini a karbonitridni sloj du-
blje, to je dubina karbonitriranog sloja istovremeno i dubina sulfocija-
niranja. Uticaj aktivnosti kupatila na dubinu sloja prikazuje sl. 0.5.54.
U posmatranom primeru osnovu kupatila cine soli (NH2hCO i ~C03
izmesane u odnosu 1,5 : 1, sa razlicitim dodacima ~Fe(CN)6 i Na2S203.
Uticaj temperature i sadrzaja sumpornih jedinjenja u kupatilu na
dubinu sloja prikazan je na sl. 0.5.55.

mm E.l.l. UVOD

~
al'e · gorionilwm je razvijeno 1! teinii da se na delovima ostvari
t ~Eovrsma samo na mestima izl;)zen1m aqan1u u p~
0,0,.1-----'--t--
s m s 0 u ovol' e dubi aaa ostali deOkomaO:a i .. "ez 0
E9riia a. u e dovoljiio zilavo i a a 0 moze a pnml promenjiva....i
.udarna opterecenja 1
-•'• .,.,....I
-~~a O;D31 I I
· Uslovi za razvoj kaljenja gorionikom nastali su otkrivanjem aceti-
lenskog gorionika (1901. god.) koji predstavlja dovoljno mocan toplotni
izvor za obavljanje ove vrste kaljenja. Prvo je primenjen za povr8insko
]0,021
"':J
1::1 bo- d""':· :;;;ooo"""T 3---F I ....,. *'
. I
kaljenje, uz rucno vodenje gorionika, za kaljenje ostrica nozeva, matri-
Sl. D.5.55.
ZaVliSIIJ.ost dubime kar- ca za presovanje i kovanje, sto je Vickers patentirao 1910. godine. Ceo
bonitridne zone od tem- niz postupaka, posle toga objavljenih, odnosio se na primenu lokalnog
0,01-1 ::::;;;;ooo ---F ::::;;;ooo """'F 1 ""i perature i sadriaja kaljenja, najcesce u pojedinacnoj proizvodnji (alatima). Prva masina
Na,s,o, (brojevi na limi- za serijsko kaljenje radilice motora ostvarena je 1932. u Nemackoj, a
jama) kod rugljenionog
ceHka za cementaciju zatim 1933. u Francuskoj.
560 580 600 620 oc sa 0,20% C. Posle ove, za nas vek relativno duge predistorije, a uz razvoj sred-
stava za automatiku, kaljenje gorionikom na univerzalnim ili specijal-
nim masinama uslo je u serijsku i masovnu proizvodnju, zadrzavajuCi
pri tome posebnu pogodnost za primenu u maloserijskoj i pojedinacnoj
proizvodnji (narocito za velike komade), kao i za reparaturne radove.
Povrsinsko kaljenje gorionikom velikih komada je posebna, specifiena
oblast primene koja nije u dovoljnoj meri dostupna ni jednom drugom
postupku povrsinskog povecanja tvrdoce.
Postoje specificne oblasti primene kaljenja gorionikom, ali se zbog
univerzalnosti metode oblast primene moze i dalje siriti. U masovnoj
proizvodnji (npr. u automobilskoj industriji) ovaj se postupak koristi
posebno zbog mogucnosti uklapanja uredaja za kaljenje u proizvodnu
liniju i sinhronizovanja kaljenja sa ostalim operacijama. Tako se gorio-
nikom kale rukavci radilice motora, podizaci ventila, bregaste osovine,
viljuske menjaca, poluosovine itd. Slicni delovi se kale i na traktorima
tockasima, a kod traktora gusenicara kale se racine povrsine koturova
gusenice, pogonske i povratne zvezde gusenice, osovine papuca gusenice
itd. U proizvodnji alatnih masina kale se, pored ostalih delova, i delovi
od sivog liva, kao sto su klizne povrsine postolja i suporta. Kod diza-

278 Z19
lica i kranova na ovaj naCin se kale zupcanici svih modula, kranski to-
ckovi, sine itd., a kod lokomotiva tockovi, delovi kulisnih mehaniza-
ma itd.
\Kaljenie gorionjkom je postup13k transfogiJacionog k_aUenja. razvi-
jen iznormalnog postupka kaljenja za povrsinsko kaijenje, uglavnom
celika za poboljsavanje. Bitna karakteristika ovog postupka ie primena
gQrionika umestQ.J2~.J{ruLk~j.a...gQ.tirutik.am...pma:Sina koja se kali
~agre~!!.-~'t-.J~L<!i.!i~-!lQll.LY~U.!f~ .!_~p_lotJ:?;e_ Slill•~ (najmanja snaga plamena
za povrsinsko kaljenje je oko 0,5 "J.(carTcm sek, uzeta po povrsini zagre-
vanja), koja se proizvodi sagorevanjem gorivDg gasa sa kiseonikom._Na.
~y~i_-!J.acj._n se postizu velike lokalne temperature i na povrsini komada
~-n.Agoinilava toplota Neposx:ednj_n.!_ _hlac;lenjem n.osle zagrevanja spre-
cava se prodiranje toplote u Cfubl]e ~.91~~ .. Jl!.ko .d.a_ce biti kaljen samo
p~~~ sloj d$i..ane._:iliim!!e ao-"Koje je zagr:~vanJ~yljeno na tem-
~aturu kaljenja. dok c ostalr'liiiufrasnT.sl · · · .
Za razTiku od normalnog kaljenja, o oga se u peCi zagreva ceo ko-
mad, u ovom slucaju jezgro komada i nekaljena mesta ostaju termicki
nidirnuta.
Slicni postupci povrsinskog povecanja tvrdoce su cementacija i
povr5insko indukciono kaljenje. U odnosu na njih kaljenje gorionikom
ima svoje specificnosti (prednosti ili mane).
U odnosu na cementaciju mogu se navesti sledece specificnosti:
1. q]ilu~ termickog postupka kod _kaU~BJ~. ~orionikom znatno je
},<:raci...a njegQ.yg_!IaJ,n]e__]~_gQj:QYQ....!J.~~yj~nQ_od ug.i_ne kaljenog sloja.
Poredenja radi, na s . E.l.l dati su uporedno grafikoni cementacije i
povrsinskog kaljenja gorionikom. Kod cementacije je uzet najkraCi i
najprostiji postupak kaljenja sa otpustanjem, a kod povrsinskog ka-
ljenja je dodat i postupak poboljsavanja jezgra komada i otpustanja
posle kaljenja koje se primenjuje samo kod veoma opterecenih kDmada.
cementacl{a kaljenje qorionikom
(]
~ro -,poboljsqvanje
I I .)t?ZJJ.rO
I I "-~ I 1 / - -i kaljenje
cementaclja I I E / I / \ gorionikom
I \/---, ,!!! / \I I ,.----,
kaljenje otpustanje vreme arpustanje vreme
Sl. E.l.J. Grafilkoni cementacije i poVll'sinSik:og kaljenja gorionikom (.poredenje).
2. Kod kaljenja gorionikom zagreva se samo mesto kaljenja, dok
se preostali deo komada ne zagreva. Ovo predstavlja veliku ustedu u
toploti, tim pre sto je ciklus zagrevanja za kaljenje znatno kraCi nego
kod cementacije.
3. Ako kaljenje treba da se ogranici samo na povrsinsku zonu, pri
cementaciji se mora upotrebiti celik sa manje od 0,25% C koji pri ka-
ljenju povrsinskog sloja nema osetan porast tvrdoce. Potrebnu tvrdocu
kod cementacije dobija samo naugljeniceni sloj. Kod kaljenja gorioni-
280
kom upotrebljava se celik za poboljsavanje Ciji sadr:laj ugljenika vee
odgovara potrebnoj tvrdoCi pa nije potreban dugotrajan proces nauglje-
nicenja, a zagrevanje za kaljenje je vrlD kratko zbog velike snage pla-
mena.
4. Kod cementacije, mesta koja treba da ostanu posle kaljenja me-
ka moraju se zastititi od naugljenicenja. Zastita se, istina, ne mora izvo-
diti ako je moguce posle cementacije a pre kaljenja obradom skinuti
naugljeniceni sloj. Ali, ovo zahteva transport komada iz termicke obra-
de posle cementacije u obradno odeljenje i, posle obrade, ponovo nazad
na .kaljenja.
Kod kaljenja gorionikom ovo nije potrebno, ukoliko se kombina-
cijom oblika gorionika i njegovog kretanja moze obuhvatiti tacna po-
vrsina kaljenja.
5. Zbog ogranicenih mogucnosti uoblicavanja gDrionika i izvodenja
samo prostog relativnog kretanja u odnosu na povrsinu koja se kali,
kaljenje gorionikom je primenjivo samo kod povrsina simetricnih obli-
ka, dok cementacija u daleko manjoj meri zavisi od oblika povrsine.
6. Ako su komadi velikih dimenzija, za cementaciju je potrebna pee
odgovarajuce velicine koja je cesto u pogonu toliko neekonomicna da
se to odrazava i u ceni termicke obrade. Nasuprot ovome, gorionikom
se mogu kaliti i vrlo veliki komadi uz srazmerno mala sredstva.
7. Prilikom cementacije, naroCito komada vecih preseka, nastaju
znatni naponi. Spoljna zona komada se hladi znatno br:le nego jezgro
komada, pa zbog svoje krutoce ometa skupljanje jezgra koje se i dalje
hladi, tako da ee u jezgru nastati znatni zatezni naponi koji ponekad
prelaze zateznu cvrstoeu materijala. Posledice ovoga su pukotine ili de-
formisanja koja se naknadnim postupkom moraju ispravljati iii, u naj-
manju ruku, ravnati brusenjem. Pri ovome se cesto dogada da se obra-
dom skine kaljeni sloj. Kod cementacije jezgro komada ima drugaciji
hemijski sastav nego cementirani sloj, sto takode dovodi do novih na-
pona usled Cijeg dejstva moze doCi do odvajanja kaljenog sloja od
jezgra.
Ni jedna od ovih teskoea ne javlja se kod kaljenja gorionikom,
Jk·er _je ~~~_I!l_;_~_!jen,Et)~~gr9~l~Lu..edtr.IJJJ.t9,_ a sadr:laj ugljenika
a 1Jene zone 1 Jezgra Je 1st1.
8. Proizvodnja koja zahteva peCi za obavljanje termicke obrade eko-
nomicna je samo ako se viSe komada zagreva odjednom. Posto se ko-
madi u termickoj obradi proizvode jedan za drugim (sukcesivno iii kon-
tinualno), to skupljanje veeeg broja komada za stavljanje u pee za
cementaciju stvara prekid u proizvodnji, tako da se komadi u tom slu-
caju prenose u odeljenje termicke obrade koje ima prekidni proces.
Ovo zahteva transportovanje komada iz procesa mehanicke obrade, nji-
hovo du:le zadr:lavanje u kalionici i ponovo transportovanje na zavrsnu
mehanicku obradu. Nasuprot ovome, kaljenje gorionikom je vrlo krat-
kotrajan proces koji se moze smestiti u proizvodnu liniju i sinhroni-
zovati sa operacijama mehanicke obrade.
281
 zagrevania ori kalieniu e:ori<mikom ne dolaz' Za kalienie mrionikom notrebno ie mnogo vece iskustv.o._rezul
do heinijskili promena povr5me komada (naugljenicenje. razugljenice- !eze oonoafi~i, ge!sk._za sam proces potrebna protivpozarna zastita.
nj~_!!i oksidacija). Pri o u IvanJu o izboru procesa za povrsinsko povecanje tvrdoee
-- 10. Proc~kaljenja_g£!jQ:g!;k.Q!_Il_ im~......E~~~!Y.!!() proste tehnolo..§.k.e. treba imati u vidu navedene osobenosti kaljenja gorionikom u odnosu
.\?_~E~~e.. tre k_«W.Ji&nhOrJI..l~.ill!li§.~tL.gy:r.~.U:l.J<!!!!!L~I§fl§.!Xima,_t--aJW~ na cementaciju i indukciono kaljenje, jer nije moguce postaviti jedno-
P..rOf_~§ TaiW QQno · · · ..P..QgQ_dan...za..autamatizaciju,__ znacne granice primenjivosti pojedinih postupaka u svakom konkret-
Proces indukcionog povrsinskog kaljenja je slican povrsinskom ka- nom slucaju. Racionalne granice postavlja jedino dubina kaljenja koja
ljenju gorionikom, ali ipak svako od njih ima odredene osobenosti: takode ne daje jednoznacan odgovor pri odluci 0 izboru, sto se moze
1. Kod indukcionog kaljenja, kao i kod kaljenja gorionikom, radi videti u tab. E.l.l, prema H. Gronegressu.
se sa celicima za poboljsavanje. Ograniceno kaljenje na jednu zadatu Tablica E.l.l.
povrsinu nailazi na slicne teskoce kod obe vrste kaljenja, isto kao i
primenjivost postupka u zavisnosti od oblika komada za kaljenje. Naoin zagrevanja Grejanje celog komada Povrsinslw zagrevanje
2. Dok se kod kaljenja gorionikom prenosi toplota preko povrsine MateT'ijal Celik za cementaciju .Celik za poboljsavanje
komada, kod indukcionog kaljenja ona nastaje u samom komadu. Zbog
ovoga je toplotni efekat indukcionog kaljenja uvek bolji nego kod ka- cementacija
postillpaik ind'lllk:ciono lkaljenje
ljenja gorionikom. evrsta teen a gaosovilta kaijenje gocion.iJkom
3. Kod indukcionog kaljenja najbolji efekat se postire ako su frek- dubina ~aJjenja 0,5 + 4 0,2 + 2 0,1 + 0,5 OJ+ 75* 2 + 30
vencija i snaga pravilno odmereni prema dubini kaljenja i precniku
za~vilsnost od oblika nema po mogucnosti cela de1imicno ka:1jenje
komada. Ovakvih uslova nema kod kaljenja gorionilmm, pa je uredaj povr~·ina pravhlini!h tela
za kaljenje gorionikom uvek univerzalniji nego uredaj za indukciono
utro~ak ll'aida veliki srednji mali
kaljenje. mali mali
4. Zbog vrlo visoke cene postrojenja za indukciono kaljenje, koja utro~ak energije veli'ki veliki velilki mali mali
raste sa snagom generatora, postoji opravdana teznja da se kod induk-
cionog kaljenja radi sa sto manjom snagom. Iz ovoga proizlazi da ce * U odginalnoj preporuci stoji 2 do 30 mm, ali su stvarne mog:uenosti, pre-
samo kod malih komada vreme zagrevanja kod indukcionog kaljenja rna E. Hohneu, 0,1 do 75 mm, sto je odredena prednost indrukcionog ikaljenja.
biti manje nego kod kaljenja gorionikom; kod srednjih komada ova su
vremena gotovo ista, a kod velikih komada najcesce prednost ima ka-
ljenje gorionikom. Ovo se narocito postize ako se kod kaljenja gorioni-
kom istovremeno sa viSe gorionika zagreva veCi broj mesta za kaljenje,
kao sto je to slucaj kod radilice motora kod koje se kali uvek veCi broj
rukavaca. Treba imati u vidu da je uredaj za indukciono kaljenje 6 do
10 puta skuplji nego uredaj za kaljenje gorionikom.
5. Kod kaljenja ravnih povrsina iii rupa (kada induktor radi ..Ji.~
spoljnim magnetnim poljem) i u energetskom pogledu ima prednost
indukciono kaljenje. Vafno je pomenuti da je opasnost od pregrevanja £~¥ETIEWfl~

~-
ivica kod indukcionog kaljenja veca bas zbog toga sto toplota nastaje
u unutrasnjosti komada.
6. Indukciono kaljenje, zbog vi:soke cene •postrojenja, opravdano
je za velike serije, a to je najcesce slucaj kod masovne proizvodnje sit- ~
nih komada. Kod manjih serija i kod krupnih komada i tehnolosku i a
ekonomsku prednost ima kaljenje gorionikom.
7. Nedostatak kaljenja gorionikom u odnosu na indukciono pred-
stavljaju vece teskoce oko regulisanja i automatizacije procesa. Zbog c
veCih teskoca oko regulisanja temperature kod kaljenja gorionikom ce- Sl. E.l.2. fuimeri .komada za povr-
sce dolazi do pregrevanja povrsine, a i teze se oddava dubina kaljenja. sin:sdco kaljenje i cemen-
taciju.
282 283
(a) klackalica ventila, (b) cep tocka vozila i (c) siljak. Ovi komadi imaju
razliCite odnose povrsina:
Polozaj zagrevanja
klackalica ventila Sk!Sc = 0,1,
cep tocka Sk!Sc = 0,4 i
siljak Sk!Sc = 0,9.
gorioni,
Prema navedenom kriterijumu, za kaljenje gorionikom najpovolj-
nija je klackalica pa zatim cep, a za cementaciju je najpovoljniji siljak.
Od ovog pravila maze biti velikih odstupanja, narocito kada su u pi-
tanju veliki komadi, kao sto to pokazuje primer na sl. E.l.3.

inu 3mm HRc 55!2 -j

~
'
C)
Ill
J r"l,~-".g~F-
+-
·.

,:
,,
!, .
. 1 1
T ~~--·~--- }-· .'~1.
]'r
. ,!.
~

Sl. E.1.4. Semawki prilkaz postJupnog :kaljenja.

Sl. E.l.3. Ka•!jenje velike povdine na v.rati1u ·ve1iacih dimenzija.
Kod linijskog kaljenja proces zagrevanja i hladenja tece istovre-
Zbog vrlo velikih dimenzija, i pored povoljnog odnosa povrsma, meno. Gorionik i hladilica imaju relativno kretanje brzinom v u odnosu
cernentacija u ovom slucaju ne mora biti najpovoljniji postupak. U na povrsinu komada. Gorionik zagreva usku traku povrsine (»linijU<<),
ovom slucaju odnos povrsina je takode SdSc = 0,9. a na odredenom rastojanju s iza njega sledi hladilica koja mlazom
obavlja rashladivanje. VeliCina s ima isti znacaj kao i vreme izjedna-
cenja, jer je:
s
E.l.2. TERMIKA KAUENJA GORIONIKOM 'r; v =
\f_rincip kaljenja gorionikom jeste da se Jll!...RQVrsin!!._komada dove-
E.~}! vrlo kratl~om vremen_u _y~Jjk~.. ~()lg:~l).~ !o_p_lqt~ ~9j~ ce deblji ill..
tanji -povrSiiiSkJ.:S.loLzagteli:lii na tempera~:t!J::!l_ 'k~ljenja u ta'Ko kratkom
vrem~riiiJ:l.a- rie
dade do bitnqg p_rovodenja toplote- u uriutrasnjo'st'k~~­
riia?a. Ovakav postup~kJI1Q~~--~~--P-~stiCi u tehnici ,kalj¢.!_ii~_ _:goifonikom,
sa·· termicke tacke_gledista posmatrano,···na dva prtl1~ipij_~J.ijg__..!_~h6ta
nacina: --------
. 1.L.Q.Q..~tu£Dim_k_gJjwjem/ (sl. E.l.4) i
1lJiniJs.ki.xrL.k<!li.enjem ~l. E.l.S).

Kod postupnog kaljenja operacije zagrevanja i hladenja su razdvo-

jene: prvo se gorionikom zagreva cela povrsina kaljenja, gorionik se
iskljuci iii ukloni, pa se cela povrsina hladi potapanjem u rashladno
sredstvo ili hladil.icom. U ovom slucaju znacajnu ulogu igra vremenska
pauza izmedu trenutka prestanka zagrevanja i trenutka otpoCinjanja
hladenja (t;) koja se naziva vreme izjednacenja. St. E.l.S. Serna linijskog kaljenja.

284 285
 Sl. E.l.6. Serna .rasporeda tempera-
Ukupna toplotna snaga, koja se trosi za zagrevanje povrsinskog
tura od povdine ·komada oc
sloja, iskazuje se kolicinom upotrebljenog gorivog gasa i njegovom to- ka 'IID.UtraS!ljosti: 1. Taspo-
plotnom moci. Ako se za vreme zagrevanja trosi koliCina gasa V, (Nm 3/ red 1:enJiPeraJbura na kraju
1
cas) a njegova toplotna moe iznosi H (Kcal/ Nm 3) toplotna snaga bice:
Vg·H
procesa zagrevmja ·i 2.
raspored IPOS!e vremena
i,zjednacenja.
v-
qu = 3600 (kcal/sek).
2
Posto se gorionikom zagreva uska traka (»linija«) cija je duzina [, pri-
bliZno jednaka duiini gorionika, to je pogodno izraiavati toplotnu sna-
gu u odnosu na jedinicu duzine linije zagrevanja:

Vg·H
qui = 3600 •/g (kcal/ sek em)

Jedan deo ovako odredene toplotne snage trosi se na zagrevanje povr- rasfO)Onje oapovr!.iiw
sinskog sloja (korisna toplota), dok se drugi deo gubi sa toplotom pro-
dubir'a delimicno 'stoj
dukata sagorevanja (»izlazni« gubitak) i na ostale toplotne gubitke sa kaljenja kaljeni otpt1Stanj:J
povrsine komada (konvekcijom i zracenjem). Bilans toplotne snage bice: · sloj
qui = qml + qu + q,,,
gde je: qm1 - toplotna snaga za zagrevanje metala (efektivna top'lotna Prema A. Korovinu (Trudi Vniiautogenma.S, XII, 1965) je 'T)u = 3
snaga), qu - toplotna snaga koju odnose produkti sagorevanja i q,,- do 6%, a 'T)r = 4 do 18%. Isti autor je vrsio kalorimetrijska merenja na
snaga toplotnih gubitaka. Merilo za procenjivanje iskoriScenja snage vecem broju uzoraka sa uobicajenim brzinama kretanja gorionika (7 ...
toplotnog izvora je odnos: 11 ... 17,5 em/min) i utroscima acetilena po jedinici duZine gorionika
qml V•t = 0,28 ... 0,46 ... 0,74 Nm 3 /cm ·cas. U posmatranom opsegu moze se
'T)e = -·100
qlll
(%) i:skazati efektivna toplotna snaga empirickim obrascem:
koji se naziva efektivni koeficijent korisnosti snage toplotnog izvora. qml = - 795 + 448 [, · Vrz (cal/sek em).
Toplota koja se prenosi preko povrsine metala zagreva metal i, zahva-
ljujuCi provodljivosti metala za toplotu, nastaje temperaturno polje ko- Za odredivanje termickog koeficijenta iskoriscenja snage Korovin
je je sematski prikazano na sl. E.1.6. predlaie formulu:
Od celokupne toplote koja prode na metal (qm,) samo jedan deo
je korisna toplota koja se trosi na zagrevanje kaljene zone na tempe-
raturu kaljenja (qk,), dok se ostali deo toplote provodenjem prenosi u
qkl = Z2 · V · "( • C · lsr (cal/sekcm},
dublje slojeve koji su zbog toga zagrejani ali na temperaturu ispod tem- gde je Z2 - debljina kaljenog sloja (em), v - brzina kretanja plamena
perature kaljenja. Drugi deo gubitaka cini toplota koja se u toku vre- (em/ sek), c - specificna toplota i y - specificna tezina (c · y u cal/ ci'IT'C).
mena izjednacenja gubi preko povrsine komada konvekcijom i zrace- Za odredivanje 'Srednje temperature kaljenja sloja neophodno je ekspe-
njem na vazduh. Odnos: rimentalno utvrdivanje dubine progrevanja na najniZu i najvisu tempe-
raturu kaljenja t,k i lzk (prema sl. E.1.7).
qkl
'T)r = - · 100 (o/o) Ovakav raspored temperatura moze se snimiti za jedan odreden
qml celik, odredene dimenzije i oblik komada, odredeno vreme zagrevanja
't', i odredenu snagu plamena V,r. Sa oznakama prema slid, srednja tem-
definiSe termicki koeficijent korisnog dejstva. Ukupni koeficijent kori- peratura, prema Korovinu, iznosi:
snog dejstva snage top'lotnog izvora je:
2
Z ( t,k- t2k)
I]u = I]e • I]t
qkl
=- · f 00 (%). lsr = lzk + Zr 2 •
x

qui

286 287
 Sl. E.J.7. sematski. prikaz .raspore-
oc ·da 'terrJiPera•tura ru rzav.i•sno-
E.1.3. GAS ZA ZAGREVANJE I GORIONIK
sti od vremena i~Zjedna­
cenja. Za kaljenje gorionikom potrebna je velika snaga plamena da bi
se ostvarilo br:Ze zagrevanje povrsinskog sloja odredene debljine od
t11( prodiranja toplote u unutrasnjost komada. Ove uslove moze da ispuni
t21<
0,2 samo mali broj gasovitih goriva koji se primenjuju u tehnici. Od po-
A3 sebnog znacaja su acetilen i svetleci gas kao najcesCi gorivi gasovi koji
se koriste kod kaljenja. Sem ovih, dolaze u obzir jos propan, butan,
zemni gas i vodonik. Pregled osobina pomenutih gasova daje tab. E.1.3.
A,
Tablica E.1.3.

Osobina SvetleCi gas Metan Pro pan Aeetilen Vodonik

don:j a topilotna moe
Kcalfm3 3950 8562 22350 13600 2570
tciina KgfNm3 0,646 0,714 2,019 1,171 0,0899
teorijska potrebna kolicina
'li k!iseonilka m3fm3 0,85 2 5 2,5 0,5
rpraik!!J:iooa mesavina u
;zav.isnosti od teorijsk!e
Na primeru jednog ce'lika kaljenog u intervalu temperatura t1k = :kolicine kiseon·iJka .u o/o 75 100 70-80 40-70 70
= 920"C i t2k = 840'C za razne brzine kretanja plamena vrednosti izra- maJk!simaina brzina
cunate po izlozenoj metodi date su u tab. E.l.2. paljenja emf sek 705 330 370 1350 890
maksima:lna temperatll.Ira
Tablica E.1.2. rpl!amena pri •sagorevanjru
ru ;ki:seCX!lli.kJu ·c 2800 2930 2750 3100 2650
Brz.ina gorionika emf sek maksimal.na snaga
rplamena Kealfem2sek 3,03 2,01 2,56 10,7 3,34
0,117 0,20 0,333
•racmi IJ?Uvtisak gasa at 0,3 0,5 1 0,8 0,5
dubina sloja z (em)
za temperaturu t,. = 840'C, z, = 0,56 0,25 0,05
Iz tab. E.1.3. vidi se da acetilen ima najvecu brzinu paljenja, naj-
za temperaturu t,. = 920'C, z, = 0,4 0,2 0 vecu temperaturu plamena i toplotnu snagu zbog cega je primena ovog
srednja temperatura ·c lsr = 896 890 845 gasa najpovoljnija za kaljenje gorionikom, mada se, sa manjim uspe-
termiOki. koeficijent korisnog dejstva snage 18,2 13,7 4,35 hom, i ostali gasovi navedeni u tablici mogu koristiti. Pored acetilena,
'l'J•=
u nasoj tehnici dma znacaja i metan (glavni sastojak zemnog gasa), dok
snaga pla:mena za zagrevanje rpovrsins~og sloja je znacaj svetleceg gasa najmanj-i.
na •temperaturu t, (ealfsekem) q., = 72,6 55,1 17,4
Plamen kod sagorevanja acetilena u kiseoniku rezultat je procesa
ukrupni koeficijent dejstva snage sagorevanja u dve faze:
toplotnog izvora 'l'j. = 5,7 3,4 0,83
- primarna . . . C2H2 + 02--+ 2CO + H2 + 106.500 cal i
- sekundarna .. 2CO + H2 + 1,5 02--+ ZC02 + H20 + 194.000 cal.
Kao sto se vidi iz rezultata prikazanih u tab. E.1.2, termicki koefi- Primm·no sagorevanje se obavlja u kiseoniku, a sekundarno sa ki-
cijent veoma opada sa porastom brzine kretanja gorionika. Kod uobi- seonikom iz vazduha. Zbog ovakvog sagorevanja u fazama, prakticna
cajenih brzina kretanja gorionika on iznosi 4 do 18%. Slicno je i sa kolicina kiseonika pri primarnom sagorevanju je manja od teorijski
ukupnim koeficijentom korisnog dejstva snage gorionika. potrebne i iznosi 1,1 do 1,2 puta vecu zapreminu od zapremine gasa.
288 19 Panteli.C: Tehnologija ... 289
Teorijski potrebna kolicina kiseonika je 2,5 puta veca, kao sto se vi!di iz Raspored temperatura dui plamena daje sl. E.1.9 za odnos mesa-
tab. E.1.3, a dostize se tek u sekundarnom procesu sagorevanja uzima- vine gasa i kiseonika pri kame nastaje maksimalna temperatura pla-
njem kiseonika iz vazduha. Kod ovakvog primarnog i sekundarnog sa- mena, a to je oko 55% od teorijske kolicine.
gorevanja plamen je normalan i neutralan. Produkti primarnog sago- Duzina jezgra plamena je 3 do 8 puta veca od precnika otvora kroz
revanja sadrie 60% CO, 20% H2 i oko 20% H (atomskog vodonika). koji istice mesavina gasa i kiseonika. Na sl. E.1.10 vidi se promena
Ako je odnos mesavine acetilena i kiseonika manji od 1,1, plamen duzine jezgra plamena u zavisnosti od odnosa mesavine gasa i kiseo-
je karburisuci (ima sposobnost naugljenicenja) jer zbog nedostatka ki- nika za gorionik sa precnikom rupe za isticanje mesavine 2,8 mm i pro-
seonika jedan deo ugljenika ne sagoreva, pa plamen cadi. U slucaju tole mesavine 2,866 Nm 3/cas.
veceg sadriaja kiseonika od 1,1, plamen je oksidiSuci zbog viska kiseo-
nika u primarnoj fazi sagorevanja.
U plamenu pri sagorevanju acetilena sa kiseonikom nastaju zone
koje su sematski prikazane na sl. E.l.8. 1200 ~i"c 30
/
"""" 1\
25
/
?(J()O ,\
/
zona s~kundamog
sogor~vanja
u
0

E
.2
<ti"fV'
'\
1\
\
Ezo
E
~
~15
1\
,"'!',....
v r;/=218 trim
E \ ·!!!..
SOz ~f.Q 4r ?,00 0 I
protok 2,866 Nm"!ros
~ 1\ .....!:; 10 I
~ \ I
?""' i: 2.5
··~ I
\ I
I
)(}{')() 2_ I
0 /0 20 XJ ~ 50 60 ~ (J()mm I
rastojanje od jezgra 1 5 4 5 15
.z odnos m'Bsavine
. .'
Sl. E.l.9. Raspored ~emperatura dui Sl. E.l.JO. DuZina jezgra plamena ill
ose plamena. zavisnosti od odnosa me-
sav·ine.

Najmanja duiina jezgra plamena nastaje za odnos 2,5 koji odgo-

Sl. E.l.B.
Serna plamena aceti-
lena.
Jezgro plamena je vrlo svetla zona sa izrazitom konturom, a sme-
steno je u produzetku otvora za isticanje i ima dva dela: unutrasnji,
ta,mni deo (srafirano na slici) u kame se mesavina gasa i kiseonika
zagreva do 40(J'C, kada pocinje paljenje i spoljni, vrlo svetli deo u ko-
me se obavlja primarno sagorevanje. Redukujuca zona plamena je sme-
stena oko jezgra i tamnija je nego jezgro, a u njoj se nalaze produkti
primarne faze sagorevanja (ugljen-monoksid i vodonik). Van reduku-
j:Uce zone je plavicast plamen u kame se obavlja sekundarno sago-
revanje.
290
vara teorijskom odnosu (tab. E.l.3), a priblizno odgovara i odnosu me-
savine pri kome se uspostavlja najveca brzina paljenja. Za normalni
odnos mesavine 1,1 do 1,2 duzina je jezgra oko 17,5 mm, ako je otvor
rupe za isticanje mesavine precnika 2,8 mm.
Sagorevanje gasa u mesavini sa kiseonikom vrsi se pomocu gorio-
nika koji je sematski prikazan na sl. E.l.ll.
Gorionik sadrii mlaznicu, injektorski mesac kiseonika i acetilena
i ventile za regulisanje mesavine kiseonika i acetilena. Mesac je injek-
torskog tipa, potpuno iste konstrukcije kao i mesac kod gorionika za
zavarivanje (maze se koristiti isti). Ventili za regulisanje koriste se za
regulisanje mesavine pri prvom pustanju gorionika u rad, a ne sluie
za ukljuCivanje i iskljucivanje gorionika jer bi to zahtevalo da se mesa-
vina reguliSe posle kaljenja svakog komada. Za prekidanje i ukljuci-
vanje plamena koriste se najcesce elektromagnetni ventili koji imaju
konstantan protok pa ne uticu na mesavinu, a brzog su dejstva. Neop-
19* 291
 Sl. E.J.ll. O,B=m~~~~~~~~~~~~~
Sematski prikaz gorio-
n1ka.

o/1,41 I I 1-:;:;1 ·I I~
~
~
~ 0.21 I I II iS'J I I t; o I II I I~
.s;
-~
'Ill
Ql I I II II I I p I II I I I 1·1
hodan elemenat sigurnosti postrojenja za kaljenje gorionikom su po- 0 2 4 6 8 10
vratni ventili koji onemogucavaju povratak plamena u cevovod za dovod brzina paljehja-- ·
kiseonika i acetilena.
Gorionik se nalazi na masini za kaljenje, smesten na priboru ko- Sl. E.l.l2. Sirina proreza gorioni1ka u zavi5nosti od brzine paljenja.
jim se maze tacna regulisati polozaj gorionika prema komadu i koji Kod acetilena i propana se stoga, umesto jednog dugackog proreza,
mu omogucuje relativno kretanje u odnosu na komad. Elektromagnetni izraduje veCi broj kratkih paralelnih proreza i na taj naCin se maze
ventili sa ostalom armaturom smesteni su u komandnom bloku masine postiCi petostruka snaga gorionika u odnosu na gorionik sa jednim
a sa gorionikom su povezani gumenim crevima koja omogucuju kre- uzduznim prorezom. Izgled takvog gorionika daje sl. E.1.13.
tanje gorionika. Kao sto se sa sl. E.l.12 vidi, za najpovoljniju brzinu paljenja je
Posle zavrsene operacije zagrevanja gorionik se iskljucuje, dok se neophodna sirina proreza od 0,12 do 0,18 mm. s druge strane, prema
na pocetku nove operacije zagrevanja ponovo ukljucuje. Obicno je ko- Gronegressu, maksimalna snaga plamena za racionalan rad gorionika
manda taka podesena da se prvo otvara elektromagnetni ventil za go- sa prorezima, aka se iskaze protokom acetilena, iznosi 2 Nm 3 /cas po
rivi gas, pa tek kad se on zapali na plamenu - pilotu ili pomocu elek- jednom em sirine gorionika (du:line linije zagrevanja), a isti autor pre-
tricnog upaljaca, pusta se i kiseonik. Pri iskljucivanju poredak je obr- porucuje jedan l/min za 1 mm duiine proreza.
nut. Ovakav nacin ukljuCivanja onemogucuje povratne udare, te ce go-
rionik raditi bez suma. Ovaj postupak kod acetilena, na zalost, nije
moguc jer pri sagorevanju acetilena bez kiseonika (samo na vazduhu)
dolazi do jakog cadenja koje prlja gorionik. Stoga se elektromagnetni
ventili za acetilen i kiseonik pustaju odjednom, pa se mora pomiriti sa
pucketanjem koje nastaje pri ukljucivanju i iskljucivanju gorionika.
Oblik gorionika zavisi pre svega od vrste gorivog gasa (gorionik za
svetleCi gas, acetilenski gorionik, gorionik za butan itd.). Oblik gorio-
nika se, dalje, podesava prema obliku povrsine za kaljenje (ravni go-
rionik, profilisani, za rukavce, za zupcanike, rupe itd.). Prema izgledu
mlaznice, gorionici mogu biti sa prorezima ili sa rupama.
Gorionik sa prorezima se lako maze podesiti povrsini kaljenja, pa
se koristi za kaljenje razliCitih komada. Jezgro plamena ovog gorionika
je ostro kao noz i dobra i ravnomemo prenosi toplotu na komad.
Gorionik sa prorezom radi narocito ekonomicno. Duzina proreza
kod acetilena i propana ne maze biti velika zbog opasnosti od povratka Sl. £.1.13.
Gorioni:k ·sa iProrezima
plamena, dok kod svetleceg gasa i metana ana moze biti i 1500 mm. kombinovam sa hladili-
Prikljucna snaga gorionika sa prorezima je u uskim granicama jer com koja ima jedan uz-
se brzina paljenja gasa ne sme menjati u sirokim granicama, a zavisi dulni prorez .za istica-
od sirine proreza (sl. E.1.12). nje vode.

292 293
 Ukupna duzina proreza odreduje se za najpovoljnije uslove kalje-
nja u :llavisnosti od velicine komada za kaljenje i sirine kaljene zone. gas 2 x 23 rupe ; 0,8 voda 2 x 20 rupe ; 1/)
Tako je prema Gronegressu:

za postupno rotaciono kaljenje 55~1 \ .L. / !JH

- pri dl1Zini kaljene zone vece od precnika komada, duzina pro-
reza treba da bude:
s = 2·L,
gde je L dl1Zina kaljene cilindricne povrsine;
- za precnik komada D veci od 75 mm, a ako je duzina kaljene ~
cilindricne povrsine L manja odD:
s = 3 · L;
Sl. E.J.JS.
- ako je precni'k veCi od 100 mm, a duzina kaljene cilindricne Gorionilk sa rupama za
povrsine manja od precnika, bice: linijsko kaljenje.
s = 4 ·L; ljenja sa dovoljno ravnomernim kaljenim slojem. Postavljanjem viSe
za linijsko kaljenje redova rupa, snaga gorionika znatno raste, ali na racun ekonomicnosti.
U tom slucaju, naime, bice otezan dovod vazduha neophodnog za se-
- kod ravnih povrsina s = sirini kaljene zone, kundarnu fazu sagorevanja. Ako se uglovi rupa smestenih u dva reda
- kod zupcanika s = 4 · m, gde je m modul i tako podese da se plamen stice na jednu liniju (gorionik sa zakosenim
- kod rotacionog linijskog kaljenja s = 3 ·D. rupama sl. E.l.16), gorionik ima jos vecu brzinu zagrevanja.
Primer: Linijslcim .posrupkom treba lkaliti mvnu povr5ionu Sir1ne 100 mm.
Prema vrsti celiik.a i dub1ni kaLjenja neophodna je snaga gorioni.ka od 2,00 Nm3/
cascm. Traii se dmina procepa gorionika.
Za celu duiinu potrebna je snaga:
10.2,00 = 20 Nm3fcas iii oko 333 Z/min.
Kod opterecen:ja jedtinice dufine ;procepa 1 Z/min ;pobrebna ge duZina:
333 : 1 = 333 mm.
Ovakav gorionik moze se ostvadti prema sl. E.l.l4 ·sa 20 paralelnrh kratkih
proreza duiine:
333 : 20 = 16,7 mm.
Sl. E.1.16. Gorionik sa kosim ru-
,pama.
Nekoliko primera gorionika, prema A. Korovinu, daje tablica E.1.4.
w v
'/////////77,

Tablica E.l.4.

I!~' ,9,5·9,. p~~· Sl. E.1.14. Raspored .proreza.

Oznaka
Precnik
rupe
mm
Korak rupa
u i.stom redu
mm
Broj
rupa
Broj
redova
Snaga V;r
Nm3jcascm

0,8.13.3 0,8 3 13 1 0,28

Va2:no je napomenuti da je kod gorionika sa prorezima najpovolj- 0,9.13.3 0,9 3 13 1 0,37
niji odnos mesavine acetilena i kiseonika 1,15. 1.13.3 1 3 13 1 0,46
Ako je prema dubini kaljenja potrebna veca snaga gorionika od
2 Nm3/cascm, racionalnije ce raditi gorionik sa rupama. Izgled ovak- 0,8.21.3,6 0,8 3,6 21 2 0,46
vog gorionika za linijsko kaljenje prikazan je na sl. E.1.15. 0,7.275,4 0,7 4,2 27 3 0,46
Pogodnim rasporedom rupa moze se naCiniti gorionik proizvoljne 1,15.13.3 1,15 3 13 1 0,60
snage. Ako su rastojanja izmedu rupa dovoljno mala (sto se povoljno
1,30.13.3 1,30 3 13 l 0,74
odrazava na brzo toplotno izjednacenje), moze se povecati brzina ka-
--
294 295
 Iz navedenih podataka, a i iz izvedenih gorionika sa rupama, vidi Kod veCih precnika komada, kod rotacionih postupaka kaljenja,
se da su precnici rupa gorionika izmedu 0,7 mm i 3 mm, najcesce oko gde su potrebne velike snage, neophodno je vise gorionika (sl. E.1.18).
1 mm. Korak rupa krece se od 3 do 5 mm. Gorionici sa viSe od dva
reda rupa su retki.
Brzina isticanja mesavine gasa i kiseonika iz mlaznice ima u naj-
vecoj meri uticaja na prenos toplote konvekcijom na komad, ali i na
uslove sagorevanja. Velike brzine povecavaju koeficijent konvekcije, ali
po cenu losijih uslova sagorevanja. Kao najbolja kompromisna brzina
isticanja mesavine navodi se 140 m/ sek, pri kojoj je prenosenje toplote

~ ~~;?'\-~
dobro i proces sagorevanja tece povoljno.

ii:
\--- .
3,4
3,2
:::>
Q::

C§
·-·-·-r: 1 ,/

3
~ I
~ 2,8 "' i
'J 2,6 Sl. E.1.18. Zagrevanje sa vge gorio-
nika.
2,4
Kod upotrebe dva gorionika ugao a.. je povoljan izmedu 120" i 180",
2,2 a kod primene tri i vise gorionika najpovoljnije je ugao od 360" raspo-
2 deliti na jednake delove.
Na sl. E.1.19 data je, prema M. Vilezu, preporuka za broj gorio-
118 nika kod postupnog rotacionog kaljenja u zavisnosti od precnika ko-
1,6 mada.

1,4
:..--

1,2
~-
'i5 7
...---- ~ -----
1
-~
/
v
0,
6
0, ---------
cas em sz. E.1.17.
£?,60 8
Zav1snost preCn.i'ka ru- ]'
:;
2 4 6 pe mla:zmice od snage
Nm~C:as em gorionilka.

Podaci u tab. E.l.4. o snazi gorionika sracunati su na bazi odnosa Sl. E.1.19.
mesavine gasa i kiseonika 1:1,1 i za brzinu isticanja oko 110 mlsek. Broj gorionika u zavis- ~
Na sl. E.l.l7 date su veliCine precnika u zavisnosti od snage za odnos nosti od .precni•ka ko-
mesavine 1:1,15 i brzinu isticanja mesavine od 140 m/sek. mada. 50 100 200 300 -400 ;IJO 600 700 so a
Za veliku snagu potreban je mali korak i veci broj redova rupa. prdnik mm
Ovde postoji ogranicenje, jer pri malom koraku rupa dolazi do ometa- Primer. Za postupno ·rotaciono kaljenje rukavca vratila preenika 300 mm,
prema dubini kaljenja i vrsti celilka potrebna je snaga plamena 4 Nm3ji':ascm.
nja sekundarne faze sagorevanja, a iz istih razloga se u praksi ne ide Treba •iizabrati gor.ioni:k. Iz sl. E.1.17 vi-di se:
preko dva reda rupa. Dalje, rupa koja se racionalno moze busiti ne
2 reda rupa - korak 3 mm precnnk 1,9 mm,
moze biti manja od 0,7 mm. komk 4 mm preC:nilk 2,1 mm,
korak 5 mm precni-k 2,55 mm;
296 297
 1 red rupa - korak 3 mm preenik 2,7 mm,
korak 4 mm preen]k 2,95 mm,
koraJk 5 mm precni.k 3,3 mm.
Ako se .uvaZi .preporuika sa si. E.1.19, ''idi se da je u ovom slucaju potrebno
6 gorioniika od kojih ce sva;ki Jmati snagu 4:6 = 0,67 Nnz3fcascm. U ovom slucaju
dolazi u obzir gorioni!k samo sa jednim redom rupa, ito u slede6m varijantama:
korak 3 mm . . . . . . . precnik rope 1,1 mm,
·korak 4 mm . . . . . . . precnik !l'tlpe oko 1,2 mm,
korak 5 mm . . . . . . . precnik rupe oko 1,3 mm.
Najpovoljniji rezuLtati dobice se sa sest gorioni,ka sa korakom 3 mm, jer
ce u ovom •slucaju kaljena zona biti najra·vnomernije dubine. Istovremeno ce
ala't za lkalljenje ~gorioo~k) u ovom s1u.Caju b'i'ti najs!rupljti. NajneraVI!lomernije
dubille kaljenja naJStace ako se ·radi ~;;amo •sa jednim ,gorJOIIJ!tkom, i to sa jednim
redom .ru;pa 1 Jrorakom 5 mm, aili je •taj .gorion1ilk najdeftim'iji. P•resudan momenat
u izlbO!l'U postu,pka biee, s jedt.ne strane, IPOS>talVI!jeni zahtevi za ra'Vlllomernoot du-
bime .kaJjenja a, s druge strane, ·VeiHOima serije.
Pored gorionika sa prorezima i rupama, koriste se i gorionici sa
mlaznicama. Ov·a vrsta gorionika kod kojih su, umesto proreza ili rupa,
mlaznice ima prednost zbog toga sto se njegov plamen moze lako po-
desiti komadu koji se kali. Zamenom mlaznica raznog precnika i zatva-
ranjem, odnosno otvaranjem pojedinih rupa moze se menjati snaga
gorionika i njegova aktivna d.uZina. Nedostatak ovakvih gorionika je
u tome sto imaju relativno veliki korak izmedu mlaznica koji se iz
konstruktivnih razloga ne moze smanjiti, sto kod zahteva za ravno-
mernom dubinom kaljenog sloja iziskuje manje brzine zagrevanja i
d.uZa vremena izjednacenja, pa dolazi u obzir samo kod veCih dubina
kaljenja. Gorionici sa mlaznicama gotovo se ne mogu podesavati ne-
kim profilisanim povrsinama za kaljenje (npr. meduzublje zupcanika),
te se uglavnom koriste za kaljenje ravnih ill cilindricnih povrsina.
Gorionik treba da bude dobro podesen komadu da bi mogao ravno-
merno da prenosi toplotu. Izrada posebnog gorionika za kaljenje odre-
dene povrsine zahteva vecu seriju komada za kaljenje da bi se njegova
izrada isplatila. Postoji teznja da se u maloserijskoj proizvodnji i u re-
montnim radovima koriste univerzalni gorionici sa sirom primenom.
Tako se kaljena povrsina kod klizaca lokomative u remontu mora obra-
dom ravnati, pri cemu se skida kaljeni sloj a time se svaki put sma-
njuje sirina kaljene zone, pa za svako naknadno kaljenje pri remontu
gorionik treba da ima manju aktivnu d.uZinu, narocito zbog opasnosti
od pregrevanja ivica. Izmedu najvece mere za sirinu komada i najma-
nje, koja nastaje posle niza remonta, postoji nekoliko stupnjeva, te se
i aktivna duzina gorionika mora za svaki stupanj regulisati posebnim
dovodom gasa i kiseonika pojedinim rupama na kraju (ili grupama
rupa), koje se po zelji mogu ukljuCivati ili iskljuCivati. Na taj se nacin
menja aktivna d.uZina gorionika.
Druga mogucnost promene d.uZine gorionika data je konstrukcijom
gorionika sa klipom koji se moze pomerati duz gasnog prostora gorio-
nika paralelno sa rupama. U zavisnosti od polozaja klipa bice manji ili
veCi broj rupa zatvoren od dovoda gasa. Primena ovakvih gorionika
ogranicava se na takve komade kod kojih glomazna konstrukcija go-
298
rionika ne smeta kaljenju Hi obliku komada (na primer tipicna pri-
mena je kaljenje valjaonickih valjaka).
U okviru oddavanja gorionika, od cega zavisi njegov vek, obavlja
se ciscenje otvora za isticanje i njegovo kalibrisanje. Kod gorionika
sa prorezima ciScenje se obavlja trakom lima debljine 0,1 mm, a :kod
gorionika sa rupama i mlaznicama samo mekim drvetom jer se kod
njih povecane rupe ne mogu smanjivati. Prorezi se mogu kalibrisati
uvlacenjem u prorez limene trake potrebne debljine i pazljivim naki-
vanjem cekicem okoline rupe moze se ponovo dobiti tacna mera. Za
vreme ciScenja gorionika treba otvoriti ventil za kiseonik da izduva
prljavstinu. Dobro oddavan gorionik za acetilen ima vek 2000 a za
svetleCi gas i 5000 radnih casova.
Osiguranje postrojenja za kaljenje od povratka plamena u tehnici
kaljenja gorionikom obavlja se takozvanim suvim osiguracem. Ovaj osi-
gurac ima zaustavljac plamena i povratni ventil koji pritisak ekspl<>-
zije lako sprovodi u spoljni prostor.
Gas za sagorevanje dovodi se do gorionika pod pritiskom, sto ima
prednost jer se umanjuju precnici dovodnih cevi, a istovremeno injek-
torski mesac ima siri opseg regulisanja protoka u kome ispravno funk-
cionise. Uobicajeni pritisci su:
- za svetleCi gas 0,3 at,
- za acetilen i metan 0,8 do 1,0 at i
- za propan 0,5 do 1,0 at.
Moguca je primena i gasa niskog pritiska (ispod 100 mm VS), ali
u tom slucaju injektor i izlazni otvor za kiseonik moraju biti podeseni
ovako malom pritisku gasa.
Pritisak kiseonika podesava se velicini gorionika i on moze izn<>-
siti i do 20 at.
Za s1guran rad gorionika potrebno je vodeno hladenje, narooito kod
duzih vremena zagrevanja.
E.l.4. HLADENJE I HLADILICE
Pravilno zagrejani komad za kaljenje mora se hladiti na odgova-
rajuCi nacin brzinom hladenja vecom od kriticne za posmatrani celik.
Hladenje mora da ispuni sledece najvaznije uslove:
- da se dovoljno brzo i ravnomerno odvodi toplota,
- da ne ometa rad gorionika i
- da svojim mehanickim dejstvom sprecava obrazovanje sleplje-
nog sloja pare na povrsini komada.
Postupak potapanja komada u kadu sa sredstvom za hladenje d<>-
lazi u obzir samo izuzetno, i to kod sitnih komada (mali cepovi, zavrt-
nji, ostrice makaza itd.). Obicno se za hladenje koristi specijalno izra-
deni alat - hladilica .koja sredstvo za hladenje prska usmereno i sa
velikom brzinom na povrsinu komada. To obezbeduje povecano odv<>-
denje toplote i onemogucavanje lepljenja pare.
299
 Gorionici i hladilice kod postupnih kaljenja najcesce su dva odvo- Sl. E.1.21. cat
Rash!aidna snaga hladi- set{
jena alata, dok kod linijskog kaljenja mogu biti izradeni kao jedna lice u zaviooos-ti od: a)
celina. Kod postupnog rotacionog kaljenja hladilice su najcesce »pot- b~inl? posm~~a, b~ ras- 1200 1 1 1 1 I I ~ I
kovicastog« oblika sa vise redova rupa za isticanje rashladnog sredstva toJalllJa hladi;hce 1 go-
ciji su precnici od 0,75 do 2 mm, sto zavisi od veliCine komada. Uobli- rioni'ka, c) iko!Jicim.e is-
'tekle vode za s = 2,1 em
cavanje hladilice kod linijskih kaljenja je daleko teze jer mlaz sredstva i d) :koliti.ne vode za
za hladenje sledi neposredno gorionik Ciji rad ne sme ometati, a pri s = 1,4 em.
tom voda dospeva na povrsinu u dovoljnoj kolicini i po njoj se ravno-
merno rasporeduje. 8001-.,..,T ~--'Ill.........-- I v~ t·=.---t- \ J.... n=<An~l
Hladilica se moze, kao i gorionik, naciniti u obliku kutije sa nizom
rupa iii proreza za isticanje (rastojanje izmedu proreza je obicno 5 do 6001 'i" · b _...,-
1\- ~......,....--... ~' I -= I
10 mm). Hladilica moze biti sastavljena od niza tankih bakarnih cev-
cica spojenih u jednu zajednicku cev veceg precnika. Ova zajednicka
cev moze kod rotacionog linijskog kaljenja sa posmakom biti savijena 400 .-
l"?<lnko-o =::f .. --r~ I I I I I
u obliku torusa, pri cemu su cevcice radijalno upravljene na povrsinu
komada. Spajanje gorionika i hladilice u jednu celinu vrlo je povoljno
zbog hlaclenja gorionika, ali se mora u ovom slucaju imati u vidu da
~or-,_ __,___~--+---+---+---+-~
je rastojanje izmedu otvora za isticanje na gorioniku i hladilici fiksi-
rano, pa ako je pogresno uzeto, ne moze se viSe menjati. Ovo rasto-
janje ima veliki uticaj na dubinu kaljenja i zbog toga je povoljno sto 0' -70 gQ dJ tlo tSo t:b tbo mm!-mkJ
se u toku probnih kaljenja ono moze menjati. Stoga je tehnoloski po- a)
voljnije da su gorionik i hladilica odvojeni alati. cat
Kod postupnog kaljenja, kod kojega se hladenje obavlja posle za- sek
grevanja, neophodno je da se hladenjem odvede sva toplota koja je 1000 I "31,... I I
uneta u metal. U ovom slucaju je specifiena toplotna snaga hladenja
jednaka specificnoj efektivnoj snazi toplotnog izvora (ako se zanemare
toplotni gubici koji su zbog vrlo kratkog procesa mali). Prema tome 800 I 1'1.: I T
specificna rashladna snaga bice:
qhl = qml· 6001 I "'< I I
Kod linijskog kaljenja hladenje se obavlja istovremeno sa zagre-
vanjem jer se neposredno iza gorionika krece na odredenom rastojanju ..VO I I · I I
hladilica. U ovom slucaju hladilica ima odredeni uticaj i na zagrevanje,
sto se moze shvatiti ako se zamisli gorionik i hladilica kao pokretni
toplotni izvor i 'Pokretni toplotni ponor (sl. E.l.20). ~01 I !.1

0
0 Cl2 0,4 0 q2 0,4 q5
l/mincm t/mincrn
c) d)

I kod linijskog kaljenja mora se sva toplota koju je preuzeo metal

odvesti hladenjem, pa je i ovde specificna toplotna snaga hladenja jed-
naka specificnoj efektivnoj toplotnoj snazi izvora.
Slika o odnosu izmedu parametara hladilice i njene specificne ras-

~~ Sl. E.1.20. Sematskipr~kaz toplot-

nog toka kod linlij slkog
kaljenja.
hladne snage moze se dobiti iz rezultata ispitivanja A. Korovina. On
je, pri linijskom kaljenju toplotnom snagom 0,46 Nm 3/cascm, varirao
brzine posmaka (70 .. 120 .. 200 mmlmin), kolicine vode za hladenje
300 301
 (0,2 .. 0,4 .. 0,8 1/mincm) i za razlicita rastojanja gorionika i hladilice Iz navedenih podataka vidi se da specificna rashladna snaga opada
(s = 1,4 .. 2,1 .. 3 em) utvrdivao rashladnu snagu hladilice (sl. E.1.21). sa povecanjem rastojanja s, a raste sa porastom kolicine vode i brzine
Isti rezultati iskazani specificnom rashladnom snagom hladilice posmaka.
dati su u tab. E.1.5. Kod kaljenja je vazno da, pored brzine hladenja vece od kriticne
za dati celik, bude i dovoljno dugo vreme hladenja kako bi se odvela
Tabllca E.l.S. toplota iz komada jer bi zaostala toplota u komadu posle iskljucenja
hladilice u toku hladenja na vazduhu prolazila kroz kaljenu zonu, pa
Brzina kretanja hladilice i gorionika mmfmin bi nastala opasnost od nepozeljnog procesa otpustanja. Uticaj vremena
70 120 200 hladenja na dubinu kaljenja moze se videti na sl. E.l.22.
Kriticna brzina hladenja celika je zavisna od hemijskog sastava
~ecifiani protOik
vode 1/mincm 0,2 0,4 0,8 0,2 0,4 0,8 0,2 0,4 0,8 celika, krupnoce zrnaca, temperature kaljenja itd. Jednu takvu zavis-
nost prihzuje sl. E.l.23.
~Wecifi~a t'ashladna
s-naga hladilice 500r-~-.r----.-----.----~----~
calfsekcm
za s = 1,4 123 188 235 150 216 262 195 259 310
za s = 2,1 97,5 155 206 125 182 232 174 232 277
r~:a s = 3,0 84 130 162 108 161 200 147 212 247

.: "'"'
~

~"
(.J
0
'-

350Hb \ "2300
J
I/ ~
.!2
..c::
I \ \1 \ I I ~ krupnoca N!l. 7
'' 0
.s

'E2 r - - !-- - t.50HB i ~2001

0
~§
I \ 1\ \ I A' ..J krupnoca N!l.S

~ I I \I \ T y ....j krupnoca N!LJ

~

--
·S!. ~

-~
] ~ 550HB I 100
]"' II'~ l I I \ 1/ I I
3 '!. Ni
-6 7

I
III i

i
! oL----L----L---~----~--~
0,2 ~~ 0!6 0,8 7 7,2
saarzaj ug jenika (%)
0 I Sl. E.l.22.
o JS 870 20 30 40 Dulbina Lkaljenog sloja Sl. E.J.23. Zavisnost ikritione brzine hladenja od ·sadr:Zaja UJg!jenih ikrupnoce
vreme hladenja (sek) u zav1SIJ1osti od vreme- zrnaca.
na hladenja.
302 303
 2800 .....---.,..---r---..------. Kod rotacionih kaljenja veCih komada sa veCim dubinama kaljenja,
narocito ,kod celika sa Cr i Mo ili sa Cr i V, za hladenje se koristi
2600 I I I A , .• ~, I iskljuCivo ulje.
U izvesnim slucajevlma kaljenja i nije potrebno posebno hladenje
2~ 00 I I I I '• 1 i.JL1-• NaC I u vod1 jer rashladivanje obavlja sama metalna masa komada. Tako se pri
kaljenju sina za rashladivanje koristi odvodenje toplote u masu ko-
mada. Pri ovome nastaje prelazna zona od kaljenog sloja prema jezgru
2200r-----+-----~----~--~ komada velike cvrstoce (120 do 130 kp/mm 2). U slicnim slucajevima se
hladenje maze potpomagati sabijenim vazduhom.
2000r-----+-----~----4---~
Postrojenje za hladenje sa cirkulacijom vode isplati se samo u slu-
caju ako se radi sa vi5e masina. U ovakvom postrojenju se voda, ulje
7 BOO I I f I I\ I Cista voda 20°C iii emulzija skupljaju posle kaljenja u sabirni sud u kome se hlade,
pa se posle preciSCaVaHja vracaju pOOOVO U masine.
76001 I I Y I :::::-1--t= I
-.._ "oo I I I I t I I '• I
~ E.l.S. POSTUPCI KALJENJA GORIONIKOM
~ 12001 I! I \ I I \ 1
u Postoje dve osnovne vrste postupaka kaljenja gorionikom. Kod
~1oool A l m\1 I \ I prve vrste povrsina kaljenja najpre se zagreva na temperaturu kaljenja,
.o cista voda 60°C a zatim se obavlja hladenje brzinom vecom od kriticne. Kod ovog po-
? 800 stupka operacije zagrevanja i hladenja odvojene su vremenski, pa je
~ ovu grupu postupka celishodno nazvati postupno kaljenje. Kod druge
0
~ 600 vrste postupaka zagrevanje i hladenje se obavlja istovremeno pomocu
(J
gorionika i hladilice koji imaju relativno kretanje u odnosu na komad.
.s... 400 Kod ovog postupka je zagrejana zona vrlo uska traka (linija) koja se
...
.Q
krece zajedno sa gorionikom. Stoga je za ovu grupu postupaka pogodan
200 naziv linijsko kaljenje. Sematski prikaz ove dve vrste postupaka daju
7 00 sl. E.l.4 i E.l.S. U daljem izlaganju navedeni su tipicni slucajevi po-
I stupnog i linijskog kaljenja.
0 200 ~00 600 800
tempera lura komada ( oc) Postupno kaljenje klacenjem
Sl. E.1.24. Brzine hladenja najv~nijih rashladnih sredstava.
Male ravne ili krive povrisne mogu se zagrevati obicnim gorioni-
Tok brzina hladenja za nekoliko najvaznijih rashladnih sredstava kom za zavarivanje iii nekim specijalno podesenim gorionikom. A da
daje sl. E.1.24. ne hi doslo do pregrevanja ili neravnomerno zagrejanih mesta, gorio-
Kao blaze rashladno sredstvo moze se koristiti vodena magla koju nik se za vreme zagrevanja pokrece klateci. Posle ovakvog zagrevanja
obrazuje specijalna mlaznica za rasprskavanje ili se voda rasprskava obavlja se hladenje. Primer ovakve vrste kaljenja sematski je prikazan
pomocu mlaza sabijenog vazduha ili zasicene pare. na sl. E.1.25 (kaljenje lancanika).
Kod celika ciji saddaj ugljenika prelazi 0,5% iii celika sa vecom Klacenje gorionikom moze se obaviti rucno ili mehanicki ako su
koliCinom legirajuCih elemenata, a naroCito u slucajevima nepovoljnih komadi, odnosno povrsine kaljenja pogodne za ovo. Najcesce se kla-
preseka komada, koristi se blaie sredstvo za hladenje. Kod linijskog
kaljenja dolazi u obzir samo emulzija vade i ulja, pri cemu je koncen- cenje izvodi rucno, na primer kod malih podizaca ventila, zavrtanja
tracija ulja utoliko veca ukoliko je zadata tvrdoca kaljenja manja iii za podesavanje, zubaca spojnica itd. Kod malih alata za prosecanje i
ukoliko je kriticna brzina hladenja manja. Ulje koje se koristi za stva- plitkih alata za kovanje iii presovanje preporucuje se rad sa dva gorio-
ranje emulzije ne sme biti neutralisano sa amonijakom jer hi inace nika. Ovaj postupak kaljenja je povoljan i u slucaju kaljenja kratkih
imalo los uticaj na kalioca. rupa (clanci lanaca).

304 20 Pantelic: Tehnologija ... 305

 Sl. E.1.25. Pokretanjem drfaca komada za jedan korak (koji je jednak rasto-
Pos•t1JiP'llO bljenje lan- janju gorionika i hladilice) zagrejan komad dospeva pod hladilicu.
caniika lklacenjem.
U nekim slucajevima postupnog kaljenja bez kretanja gorionika
obezbeduje se drfac samo za gorionik, a komad se drfi rucno kao sto
gorionik se to radi kod kaljenja sekaca, makaza, kombinovanih klesta itd.
~k/at~ce kretanje_
il.. ~rt zagrevanju Rotaciono postupno kaljenje
Ovaj postupak je primenjiv za cilindricne povrsine kaljenja, a ko-
mad se za vreme zagrevanja i hladenja obrce. Dufina gorionika u ovom
slucaju odgovara duzini kaljene cilindricne povrsine. Komad se na ma-
sini za kaljenje obrce u toku zagrevanja dok se cela povrsina ne zagreje
do temperature kaljenja. Za ovu svrhu se gorionik nalazi u neposrednoj
blizini komada. Po zavrsenom hladenju i prekidanju plamena, gorionik:
se udaljava od komada uz istovremeno priblizavanje hladilice u radni
polozaj, kada zapocinje proces hladenja. Dobar efekat zagrevanja po-
stize se ako je gorionik na pravilnom rastojanju od povrsine komada.
Rastojanje gorionika i povrsine komada kod svih postupaka zagrevanja
treba da bude takvo da jezgro plamena bude sto blize povrsini komada,
Postupno kaljenje bez kretanja gorionika ali da je ne dodiruje. Kod uobicajenih precnika rupa gorionika i pri
dobra podesenom plamenu ovo rastojanje iznosi od 5 do 6 mm. Postu-
Pri kaljenju malih povrsina, koje se pri zagrevanju mogu obuhva- pak rotacionog kaljenja prikazan je na sl. E.1.4.
titi odjednom, gorionikom se zagrevanje more obavljati i bez kretanja Broj obrta komada sa uobicajenim precnikom kod ovog kaljenja
gorionika. Posebnu oblast primene ovog postupka cini kaljenje komada iznosi izmedu 80 i 120 a/min. Broj obrta treba birati taka da obimna
nepravilnih oblika koji se ne mogu kaliti ni jednim drugim postupkom. brzina kaljenja povrsine ne bude ispod 10 m!min. U izvesnim siucaje-
Pravilno i uvek isto rastojanje gorionika i komada moze se obez- vima se kod ovog postupka kaljenja koristi kontinualna promena obim-
bediti vrlo prostim drfaCima za gorionik i komad, kao sto je to na ne brzine.
sl. E.1.26 prikazano na primeru kaljenja odstojnog zavrtnja. Vreme zagrevanja zavisno je samo od prikljucne snage gorionika,
precnika komada i temperature kaljenja. Prikljucna snaga gorionika ra-
ste sa precnikom komada, taka da je najveCi precnik komada koji se
ovim postupkom maze kaliti limitiran najvecom snagom gorionika. Sto-
ga je ovaj postupak bio u primeni dugo vreme samo kod komada ma-
gorionik hladilica njih precnika. Danas se primenom tecnog gasa maze obezbediti velika
to.plotna snaga, taka da je ovaj postupak primenjiv i kod komada veli-
kih precnika. Zabelezeno je vee da su na ovaj nacin ka:ljeni komadi pre-
cnika i 1500 mm, sa sirinom kaljene zone od 350 mm, pri cemu se .kori-
uzimanje sti gorionik sa prikljucnom snagom i od 3 000 000 Kcal/cas.
Kod ovog postupka se kretanje gorionika i hladilice u radni polo-

~~;;•• ~ ~ kom~
zaj, odnosno polozaj mirovanja, kao i ukljucivanje i iskljucivanje go-
-
rionika i hladilice i regulisanje vremena izjednacenja, obavlja uredajem
za programsko upravljanje.
Aka je kod postupnog rotacionog kaljenja potrebna manja dubina
kaljenja, a narocito ako je potrebno ravnomerno zagrevanje kod koma-
da veceg precnika, maze se zagrevanje obavljati sa viSe gorionika isto-
vremeno. Aka se, na primer, radi sa dva gorionika postavljena na ko-
mad pod uglom od 120 ili 180·, postize se usteda u vremenu i gasu 20
pokret za po jedno mesto . do 30%, uz strmiji pad temperatura od povrsine komada ka unutra-
snjosti i manju dubinu kaljenja. Kod velikih komada rad sa vise gorio-
Sl. £.1.26. Postupno ik:a:ljenje zavrtnja za podesavanje bez kretanja gorioniika.
20* 3(11
306
nika je uslov za dobijanje neprekidnog zagrejanog sloja na povrsini
komada, pri cemu se narocito smanjuje oksidisanje povrsine komada.
Posehnu prednost ima postupno rotaciono kaljenje u slucaju kada
se na istom komadu kali vise mesta odjednom (viSe rukavaca na vrati-
lu) ili ako se operacije zagrevanja, hladenja i zamene komada obavljaju
uzastopno na tri odvojena radna mesta postrojenja za kaljenje. U po-
slednjem slucaju vreme jednog takta je zavisno samo od vremena za-
grevanja koje pribliZno iznosi 0,5 do 1 sek po 1 mm precnika komada.
Ovaj postupak ima poseban znacaj za kaljenje rukavaca na osovi-
nama i vratilima, kao i za kaljenje rukavaca radilice motora.
Linijsko kaljenje sa prekidom
Ovaj postupa:k je dobar za kaljenje ravnih povrsina. Kod njega
duzina gorionika najcesce odgovara sirini kaljene zone. Gorionik se
krece duz povrsine koja se kali, a za njom sledi hladilica na odredenom
rastojanju. Pri ovome gorionik zagreva usku traku povrsine, kao sto
je sematski prikazano na sl. E.2.5.
Posebna pafnja kod tog postupka treba da se ohrati sledecem:
Ako povrsina treha da hude kaljena po celoj sirini, aktivna duZina
gorionika treba da je nesto manja nego sirina povrsine. Rastojanje iz-
medu sredina krajnjih otvora za isticanje mesavine od kraja povrsine
treba da hude 2 do 3 mm. Naprotiv, ako na vecoj povrsini treba kaliti
uzu traku, aktivna dufina gorionika treba za 3 do 4 mm da prelazi siri-
nu kaljene zone, jer bi sirina kaljene zone inace hila manja od trazene
zbog odvodenja toplote.
Na pocetku kaljene zone gorionik koji je ukljucen za zagrevanje
treha da stoji izvesno kratko vreme (do 10 sek) kako hi i pocetni cleo
zone kaljenja hio zagrejan na temperaturu kaljenja. Ako komad treba
kaliti do kraja, gorionik treha ubrzati pri kraju povrsine kaljenja kako
ne bi doslo do pregrevanja ivice, sto moze imati za posledicu pojavu
prskotina ili ljuskanja. Kretanje gorionika i hladilice se prekida kada
je gorionik izasao sa povrsine komada a hladilica se nalazi na ivici ko-
mada, pri cemu ona dejstvuje sve dotle dok se ivica komada ne ohladi.
Ove napomene su naroCito vafne kod kaljenja zupcanika.
Linijsko kaljenje sa prekidom
Ako se okrugle povrsine veceg precnika kale sa posmakom, kao
sto je to prikazano na sl. E.1.27, nastace na pocetnom mestu kaljenja
meka zona (prekid).
Ako hi se gorionik zaddao ukljucen do kraja kaljenja cilindricne
povrsine, svojim toplotnim dejstvom bi izvrsio otpustanje jedne me
trake na pocetku kaljene zone. Ovakvo otpustanje ima za posledicu po-
javu otpusne krtosti, sto je vrlo nepovoljno. Stoga se gorionik isklju-
cuje pre nego sto je dostigao poslednju usku zonu, tako da jedna uska
zona ostaje nekaljena. Sirina ove nekaljene zone moze se umanjiti ako
308
Sl. E.l.27.
Li!ll.ijsko kaljenje
sa p.rekidom.
zagrejani
s/oj
(
se ispred gorionika stavi jos jedna dodatna hladilica tako da plamen
gura vodu unapred a hladilica ne ometa rad gorionika. Na ovaj nacin
se sirina prekidne zone koja nije kaljena svodi na nekoliko milimetara,
sto kod predmeta koji se kale ovim postupkom nema nikakvu ulogu.
Ovim postupkom se sa uspehom kale tockovi sinskih vozila, kranski
tockovi, pogonski koturovi, kulise mehanizama, hregaste ploce itd.
Ako se zahteva veca dubina kaljenja, koristi se gorionik za pred-
grevanje koji je isti kao i gorionik za kaljenje, a postavljen je tako da
za izvesno vreme prethodi gorioniku za kaljenje. U toku ovog procesa
prvi se ukljuouje gorionik za predgrevanje, dok se gorionik za kaljenje
ukljucuje tek kada dostigne predgrejanu povrsinu. Za zastitu vee ka-
ljene zone ispred gorionika za predgrevanje stavlja se takode hladilica
i gorionik za predgrevanje se iskljucuje nekoliko milimetara ispred po-
cetka kaljene zone. Slicno se iskljucuje i gorionik za kaljenje, a obrta-
nje komada se zaustavlja kada hladilica dostigne poslednju zonu ka-
ljenja koju rashlaauje jos izvesno kratko vreme. Rad sa gorionikom
za predgrevanje, pored toga sto omogucuje vece dubine kaljenja, omo-
gucuje i vecu radnu hrzinu, pa se cesto koristi kod kaljenja velikih
tockova.
Linijskim kaljenjem sa prekidom mogu se kaliti i ceone ravne po-
vrsine kruznog ohlika, ali se pri ovome mora voditi racuna o razlicitim
obimnim hrzinama. To zahteva vece snage gorionika na veCim precni-
ci.ma ili tako zakosavanje gorionika da na manjim precnicima hude
vece rastojanje gorionika od povrsine kaljenja.
Rotaciono linijsko kaljenje sa posmakom
Pri kaljenju dugackih vrati,la postavljaju se na vratilo koje se ohrce
prstenasti ili segmentni gorionik i hladilica koji imaju zajednicki po-
smak duz vratila. Uzduznim kretanjem gorionika i hladilice postepeno
se kale uske cilindricne trake sve dok se ne dostigne kraj kaljene povr-
sine komada (sl. E.l.28).
309
 Sl. E.l.28. Serna rotacionog kalje-
nja ·sa posmakom.
kaljena zona
Segmentni gorionik je prakticniji za upotrebu nego prstenasti jer
prstenasti gorionik zahteva navlacenje na komad i, po zavrsenom kalje-
nju, skidanje, sto je vrlo zametno, narocito kod tezih komada. Napro-
tiv, prstenasti gorionik ima vecu mogucnost kaljenja razlicitih precnika
jer se maze koristiti za kaljenje komada kod kojih je razlika u precni-
cima do 75 mm dok kod segmentnog gorionika ta razlika maze biti
samo 25 mm.
Ovim postupkom mogu se kaliti vratila precnika 20 do 1 500 mm.
Istim postupkom mogu se kaliti i cilindricne rope ciji je najmanji pre-
cnik 25 mm. U ovom slucaju su gorionik i hladilica cilindricnog oblika.
Ako se ovim postupkom kale suplja cilindricna tela (spolja ili iz-
nutra), debljina zida mora biti najmanje 5 mm, a ako se istovremeno
kali spoljna i unutrasnja povrsina, debljina zida mora biti veca od 7,5
mm kako bi posle kaljenja ostao dovoljno debeo zilavi sloj.
Helikoidalno linijsko kaljenje
Slicno kao i kod prethodnog postupka, za duge cilindricne komade
maze se koristiti postupak prikazan sematski na sl. E.1.29.
Sl. E.1.29. Helikoidalno rotaciono
linijsko Jmljenje.
Ovaj postupak je pogodan zbog mogucnosti primene prostih gorio-
nika i hladilica sa malim prikljucnim snagama i kod kaljenja velikih
komada. Kao sto se iz slike vidi, kod ovog postupka ce ostati neoka-
ljenja helikoidalna traka sirine nekoliko milimetara. To je neophodno
jer bi, u protivnom, toplotno dejstvo naknadno zagrevalo vee okaljenu
povrsinu, a to bi dovelo do otpustanja koje uvek predstavlja opasnost
kod celika sklonih otpusnoj krtosti.
310
/zbor postupka kaljenja
Svi navedeni postupci kaljenja gorionikom imaju manje ili ville
univerzalni karakter, pa je cest slucaj da se isti komad moze kaliti sa
viSe postupaka. Neki od moguCih postupaka za kaljenje ipak u najve-
cem broju slucajeva imaju odredene prednosti. Ova okolnost onemo-
gucuje davanje jednoznacnih kriterijuma za izbor postupka, tim pre
sto su zadaci za kaljenje vrlo razliCiti. Stoga se maze samo govoriti o
najvaznijim momentima o kojima treba voditi racuna pri izboru po-
stupka. Oni su sledeci:
1. dimenzije i oblik povrsine za kaljenje,
2. konfiguracija komada,
3. zahtevi od kaljenja,
4. pribori ili uredaji koji stoje na raspolaganju i
5. broj komada koji treba kaliti.
1. Kod komada velikih dimenzija, cija povrsina kaljenja prelazi 500
cm2 , po pravilu se ne maze racionalno koristiti postupno kaljenje jer
bi to zahtevalo vrlo velike snage gorionika. Ovo ne znaci da se i ovakvo
kaljenje velikog komada ne maze obaviti, ali sigurno sa manjom racio-
nalnoscu i vise tehnickih teskoca.
Drugu krajnost Cine male ravne povr5ine koje se mogu odjednom
zagrevati nepomicnim plamenom ili plamenom sa klatecim kretanjem.
U ovom slucaju je najpovoljnije postupno kaljenje, pri cemu se hla-
denje maze obaviti bilo potapanjem komada bilo hladilicom. Kod duga-
ckih ravnih povrsina najpovoljnije je, a cesto i jedino moguce, linijsko
kaljenje.
Kod spoljnih cilindricnih povrsina primenjiva su cetiri postupka:
a) rotaciono postupno kaljenje, b) kaljenje sa prekidom, c) rotaciono
linijsko kaljenje sa posmakom i d) helikoidalno linijsko kaljenje.
Rotaciono postupno kaljenje je pogodno za cilindricne povrsine
manjih precnika i ogranicene dufine, jer dufina gorionika mora odgo-
varati duzini kaljene povrsine. S druge strane, ovaj postupak obezbe-
duje najravnomerniji kaljeni sloj u odnosu na sve druge postupke, sto
takode maze biti odlucujuci razlog za izbor postupka.
Kaljenje sa prekidom obavlja se u jednom obrtu komada, a du-
zina gorionika, isto kao i u prethodnom slucaju, mora odgovarati sirini
kaljene zone. To je upravo razlog da se ovaj postupak koristi za kalje-
nje komada velikih precnika a sa relativno uskom kaljenom zonom.
Rotaciono linijsko kaljenje sa posmakom daje vrlo ravnomemo
kaljene slojeve, ali postoje teskoce kod izrade prstenastog ili segment-
nag (potkovicastog) gorionika i hladilice. Postupak je pogodan za du-
gacke komade.
Helikoidalno linijsko kaljenje je pogodno, kao i prethodno, za ka-
ljenje vrlo dugackih komada cilindricnog oblika. Prednost ovog postup-
ka je u mogucnosti koriScenja gorionika prostog oblika sa malom pri-
kljucnom snagom, ali zato se mora racunati sa helikoidalnom nekalje-
nom trakom.
311
 Vaino je, takode, da se pri konstruisanju delova koji imaju povr-
~ sinu predvidenu za kaljenje gorionikom painja obrati ne jedino uobli-
Nema rtdkoca !Pri ika:ljenju pravougaOilih iili trajpemih jp'Teseka
sa IPravilno ruoblicemom IPOVrsinOilll. cavanju same povrsine kaljenja vee i ostalim elementima komada koji
~ mogu imati uticaja na ishod kaljenja. Pravilne i simetricne povrsine
KOilllad ciji se !Presclk smarrjiuje rzbog !Ilemogrucnos·ti d:zibora IS!Ilage imaju vise uslova za kaljenje. Pored toga, mora postojati moguenost
gorioni'ka rkoja odgova~ra sva!kom ,preseku bice neravnOilllerno
~
da gorionik, odnosno hladilica mogu priCi povrsini kaljenja, da plamen
1kaljen, sto ima rza poslediou deformisanje vrha. Zakosavanje go·

rionika udaljenjem [P'lamena !Ila ugroienom mesrtru ublafuje ovu

nezgodlu. Ft ne dospeva na vee kaljenu povrsinu itd.
Kod kaljenja celih povr8ina postoji teskoea oko hvatanja komada
pri kaljenju, redosleda kaljenja i otpustanja kaljenih povrsina. Povr-
P·rofH .sa ~nim zlebom A, 1z isti!h razloga kao i u proSiom sina lopte se, na primer, ne moze cela kaliti jer je nemoguee prihvata-

~
slucajru, dovodi do deformisanja tkomada 'lllroliko se zleb A obra· nje komada. Isto tako, velika kvadratna povrsina, na primer alata za
duje !Pre 'kaijenja. presovanje, ako se ne moze kaliti odjednom, mora imati meke zone iii
zone koje su otpustene. Polulopte zglobnih spojeva mogu se kaliti samo
ako su veeeg precnika i ako postoji moguenost zadriavanja radijalnog
Rav.ne pov.Sme !Pod ,tupim ruglom rlalko se kale 1Profi.Jis31llim go-
nionikom.
ra pravca gorionika i hladilice. Na sledeCim semama prikazano je nekoli-
ko slucajeva pravilno i nepravilno uoblicenih povrsina kaljenja, kao i
ostalih vaznih detalja komada.
Efekat ostrih ivica, koje su uvek podlozne pregrevanju, moze se
Kaljenje ostri!h vrhova dovordi do deformi'sanja i'1i [piUikoti.na. videti na primeru zleba za podmazivanje na osov.ini (sl. E.l.30).
~-
.Lvrsihski ka/jeno Jpovrsins/!.!- kaljeno

tf~~~itJ • tt~~i!-3-
Obostr31llo lkaljenje ta/lllkih !PT.eseka mora se obav.!ja~ti rstovreme- ~
no, a !Pri tOillle ce ~pa!k doCi rdo deformisanja, talko da je neOIP·
hodno !Predv~deti ve6i dodataik na brrusenje.
'-
•
~
PravHno izvedem pravougaoni 2l!eb sa rav.nomernim masama. Sl. E.l.30. Nepravi1no i pravilno .!ronstruisan zleb za podmazivanje. Uzduina rupa
se busi posle tkaljenja.
N~vilno irzveden 'pravOIUJgaol11i zleb zbog toga Sto ravne tpovr-
2. Konfiguracija komada ima, isto tako, uticaja na izbor postupka
y
si.ne !POd IPrav'im uglom za kaljenje ni•su izvedene odvojeno i
zbog neravnomernih rnasa. Zahtevani rtvrdi -sioj ne moze se kalenja. Kao primer moze se uzeti komad prema sl. E.1.31.
ostvariVi.

Zileb od ravnih povrsi.na pod uglom od 90• sa IPravilnim ·razdva-

ja.njem ikaljeni!h IPOvrsi.na.

Plamen u ovom slucaju ne moze dos·ti6i do dna zleba. Alko se

!Ilastoji da se i d!IlO zagreje, tdoei ce do pregorevanja iV·ica [prika·
u "'<:

~
zanih strelioom. P!amen tkoji rse odbija iz zleba nedopustivo za-
greva gorioni:k.
povrSinski kaljeno
Rll(pe ·U!PfaV!Ile !Ila ikailjeJlJU IPOWSinru rnajpovoljni:je je U[pl]Stiti ina-
ce se moraju rza~tvaram glinom rza weme .kaUenja, kalko :ne bi
do5lo do jpregrevanja ivica.

R'LIIPa oneposrerdno ruz tZO!Ilru ika'ljenja ne rnoze se zatvaranjem g.Ji- Sl. E.1.31. Kaljenje povrsine u unutras·
.nom spasti od :prvoikaljivanja, a posle kaljenja ne moze se bu· njosti komada .
gz~rg{i'nie
si1:i {a).
RU!Pe Va!Il \ka[jene zone a bHsrke tnjoj mogu se busiti rpos.Je lka·
ljenja (Jb). a~-·
- b Kaljenje sa prekidom je u ovom slucaju moguee samo ako se u
R'LIIPa .(e) :nema uticaja. ·- c prostor A maze smestiti gorionik i hladilica i ako mogu neometano da

312 313
rade. Postupno kaljenje je takode moguce, ali zbog teskoca oko postav· kaljenja najvise tri do cetiri mm. Stoga je uzet legirani celik (42 CrMo4)
ljanja i uk.lanjanja gorionika i hladilice neophodno je da oba elementa i postupno rotaciono kaljenje. Rezultati ove dve metode prikazani su
budu zajednicka celina, sto zahteva posebno hladenje gorionika. na sl. E.1.32.
3. Za povrsinsko kaljenje mogu biti postavljeni posebni zahtevi u
pogledu pojedinih osobina. Ako se trafi ravnomeran kaljeni sloj, ne mo· Linisko sa Rotaciono
ze se primeniti kaljenje sa prekidom ili helikoidalno kaljenje. u ovom prekidom postupno
slucaju mora se koristiti postupno rotaciono kaljenje ili linijsko kalje-
nje sa posmakom. Za kaljenje cilindricne povrsine precnika 200 mm,
kod postupnog kaljenja, zahtevaju se 4 gorionika u radu istovremeno
sa ukupnim protokom 17 m 3/cas, a kod helikoidalnog postupka dovo-
ljan je jedan gorionik i treCina protoka. Stoga je vazno da se ravno-
merno kaljeni sloj zahteva samo ako je on zaista neophodan.
4. Na izbor postupka kaljenja moze imati uticaja i postojeci alat
ili masina za kaljenje. Ako, na primer, postoji gorionik i hladilica za
linijsko kaljenje ravne povrsine, a u odredenom slucaju kaljenja ovaj
gorionik nema dovoljnu duzinu, u izvesnim slucajevima kaljenje se L inisko sa Rotaciono I

moze obaviti iz vise paralelnih traka. Postupak

prekidom postupno
5. Na izbor postupka utice i broj komada za kaljenje, jer se kod
veceg broja komada moze tolerisati skuplja priprema. u takvom slu- prikljucna SgNm'J.h 30,0 53,0
caju se trazi najracionalniji postupak kaljenja. Naprotiv, kod malih vrednost 02 Nnilh 25,9 32,0
serija ili u pojedinacnoj proizvodnji tezi se jeftinijim alatima, narocito
jeftinijem gorioniku. zagrevanje1,66
Iz navedenih kriterijuma vidi se da uputstvo za izbor postupka nije posmak 9,0 htac!enje 7,34
vreme
u svim slucajevima jednoznacno. Tako, kod vratila sa zlebom za klin, kaljenja
min
ako je ovaj zleb plitak, moze se kaljenje obaviti rotacionim postupnim zamena 1,0. zamena 0,50
postupkom. Ali, ako su zlebovi dublji, povoljniji je linijski postupak ukupno70,0 ukupno 3,50
sa posmakom jer se na taj nacin mogu zastiti od pregrevanja. Oba po-
stupka su, prema Gronegressu, pokazala iste rezultate. Posto se rotaci- SgNrff/h 4,6 7,5
ono postupno kaljenje lakse moze automatizovati, to ono ima prednosti utrosak
02 Nmlh 3,6 0,9
kod velikih serija. Poredenje karakteristika jedne i druge vrste kaljenja
dao je Gronegress za osovinu precnika 22 mm, duiine 300 mm .i dubine
materijal Ck45 42 CrMo4
kaljenja 2 mm, prikazanih u tab. E.l.6.
Tablica E.l.6. tvrdoca povrsine HRC 58~2 58:2

Vreme Sl. E.J.32.

Uticaj postupka pri ka- dubina kaljenja mm 3-4 6-8
Postupak Prikljuena snaga kaljenja Utrosak Nmljkom Kapacitet
ljenj.u tocka g~U~Senice.
kaljenja svetleci 0, sekjkom svetleCi o, komjcas
gas gas Iz slike se vidi da je zamenom postupka porasla prikljucna snaga
gorionika, ali je utrosak energije manji i vreme kaljenja krace, sto u
Totaciono
;poStlJIP'D.O 72 47,5 12 0,24 0,16 275 potpunosti moze da kompenzira viSu cenu primenjenog celika. Za eko-
nomsko razmatranje je od velikog znacaja i dilZi vek komada.
linijoSiko .rotaci()(llo Posebnu vaznost ima izbor postupka pri resavanju pojedinih pro-
sa ,posma:kom 12,5 8,2 60 0,22 0,15 30
blema povecavanja povrsinske tvrdoce zupcanika. Povrsina bokova zu-
baca je opterecena dinamickim pritiskom i treba da ima dovoljnu ot-
Kod kaljenja tocka gusenice (sl. E.l.32) tesko se postize potrebna pornost protiv pitinga. Koren zuba je opterecen dinamickim savijanjem.
tvrdoea na zaobljenju, tako da je venae brzo otpadao sa tocka. Ova je Za povrsinsko kaljenje zupcanika postoje tri razliCita postupka:
pojava nastajala kod kaljenja sa prekidom. Isto tako je, i pored pred- kaljenje oba boka zuba, kaljenje meduzublja i kaljenje celog ozublje-
grevanja komada, na nelegiranom celiku mogla da se postigne dubina nog venca (sl. E.l.33).
314 315
 Postupak kaljenja oba boka zuba obavlja se profilisanim gorioni-
kom na zupcanicima veceg modula od 6. Karakteristicno je za ovaj po-
stupak vrlo malo deformisanje zuba pri kaljenju, tako da je kao nakna-
dna obrada dovoljno jedno brusenje. Ovaj postupak je pogodan za ve-
like zupcanike, a zadovoljava zahtev za posebnim povecanjem otporno-
sti bokova zuba protiv pitinga, bez teznje za uvecanom dinamickom
nosivoscu na savijanje korena zuba. Ova vrsta kaljenja primenjuje se
ceo ozubljeni venae kada je proracun zuba na savijanje obavljen prema osobinama neka-
ljenog celika koji je primenjen.
Postupak sa kaljenjem meduzublja primenjuje se ako se istovre-
meno zahteva otpornost protiv pitinga i osnove zuba na dinamicko
savijanje.
Kaljenje celog ozubljenog venca vr8i_se kod zupcanika manjeg mo-
dula od 6. U ovom slucaju najcesce se primenjuje rotaciono postupno
kaljenje.
Ukoliko se ne trafi povecana otpornost protiv pitinga, moze se kod
zupcanika sa velikim modulom (iznad 10) kaliti samo podnozje zuba,
sto uvecava dinamicku nosivost na savijanje korena zuba.
Pregled primenjivosti pojedinih postupaka kod raznih vrsta zup-
canika daje sl. E.1.34. Oznake brojevima na slici znace: 1. kaljenje boka
zuba, 2. kaljenje meduzublja, 3. kaljenje celog venca i 4. rotaciono po-
stupno kaljenje.
bokovi zuba meduzublje
Sl. E.J.33. PostUJpOi kaljenja :llupcanika.
E.1.6. REGULACIJA I AUTOMATIKA KALJENJA GORIONIKOM
Ishod kaljenja gorionikom, uglavnom tvrdoca kaljenja, ravnomer-
nost kaljenog sloja i dubina kaljenog sloja zavise od veceg broja para-
metara koji proizlaze iz samog zadatka za kaljenje ili su posledica iza-
branog postupka. Osnovni uslov koji treba da obezbedi ponovljivost
rezultata ili automatizaciju postupka je odredivanje najvafnijih para-
metara i njihova kontrola.
Sam zadatak za kaljenje postavlja odredene uslove za izbor para-
metara tehnoloskog postupka. Kod povrsinskog kaljenja gorionikom
zadatak za kaljenje se postavlja:
- velicinom i konfiguracijom komada,
- oblikom povrsine kaljenja,
- vrstom celika od koga je komad nacinjen,
- neophodnom tvrdocom koja se na datom celiku moze postiCi
- neophodnom dubinom kaljenog sloja.
Sve ove podatke postavlja konstruktor u okviru svoje delatnosti
izborom oblika komada, uoblicavanjem povrsine kaljenja, izborom ce-
lika i utvrdivanjem potrebne tvrdoce i dubine kaljenja.
U okviru resavanja zadatka za kaljenje izvrsice se, pre svega, izbor
postupka na koji, pored uslova zadatka, uticu i odredeni realni uslovi
Sl. E.l.34. Priirnenjivost pojedinih post-upa,ka za kaljenje zupcan~ka prema Grone-
radionice. Kao sto je vee receno, izbor postupka vrsi se prema sledeCim
gressu: amo- .dobro ,primenjrnvo, taOkasto- usloV'no ,primenjilvo i bello elementima:
- neprimenjivo.
316 317
 - dimenzije i oblik povrsine kaljenja, ljeno od povrsine komada za 5 do 6 mm. Uticaj koji ovo rastojanje
- konfiguracija komada, ima na dubinu kaljenja pri raznim tvrdocama jezgra duzine 18 mm
- zahtevi kaljenju (tvrdoca, dubina itd.), daje sl. E.l.35.
- pribori ili uredaji koji stoje na raspolaganju i
4~-o---.---.---.
- broj komada koji treba kaliti.
0 ovome je bilo viSe reci u poglavlju E.1.5. Posle utvrdivanja po-
stupka ostaje da se utvrde parametri izabranog postupka koji ce u
datom slucaju na najracionalniji nacin obezbediti neophodne rezultate.
Uopste uzevsi, tehnoloski parametri postupka kaljenja gorionikom su:
- specificna snaga gorionika (V,, ... Nm 3/cas em),
- odnos mesavine gasa i kiseonika (obicno 1,15),
- brzina isticanja mesavine gasa (najpovoljnija brzina je 140
m/sek, ali su primenjive od 70 do 150 m/sek),
E
- vreme zagrevanja (kod postupnog kaljenja),
- brzina posmaka kod linijskog kaljenja, ~ 21
.,.. I ' , I \. I I
- vreme izjednacenja kod postupnog kaljenja, f
- rastojanje gorionika i hladilice kod linijskog kaljenja, ·-.
- brzina relativnog kretanja gorionika u odnosu na povrsinu ka- ~
IJ
ljenja, ·S
- rastojanje gorionika od povrsine komada, "§ ,,
"'0
., "\
'><
I f'-. 't-+350HB
- specificna koliCina vode za hladenje (lit/ sek · em),
- brzina isticanja vode, ·450HB
- temperatura vode i
- vreme hladenja. I I I \I l 550HB
4,5 .--.--.---r--...,....-r--. Sl. E.1.36. Uticaj ugla nagiba gorio-
0
90 ?5 60 45 30 s~
nika na dubinu kaljenja. oogib plamena prema povrsini
4 I I II I\ I I I

~
2~3_

.0 I 1/ I ). I \ \+-J-350HB
~2

~ ~r
ii I I I I '{ \t\----l-450 HB
""' I \-l\--\-t-550HB
·"-6 1 I I I I
0

.Q

O,S 0 3 8 13 18 23 26 mm
rcstojl;mje gorionika od
povdme
Sl. E.J.35. Uticaj rastojanja gorio-
ni•ka od povrSine koma-
da na dubinu kaljenja.
Sl. E.J.37.
'.ieometrijski uslovi lron-
strukdje a-lata za za-
2"-~ ~
WJL_I
~
grevanje u cHju ostva· pocetak kaljenja briE - iskljueenje gorionikG
Zajednicki parametar za sve postupke kaljenja jeste rastojanje jez- renja ravnomerno ka· zastoj kretanje - zaustavljanje .
gra plamena od povr5ine komada, kao i ugao nagiba plamena na povr- ljene zone. do 10sek gorionika - naknadno hlat!enje
sinu komada. Kao sto je vee receno, jezgro plamena treba da bude uda-

318 319
 Iz date slike vidi se da na dubinu kaljenja veliki uticaj ima rasto-
janje gorionika. SuviSe malo rastojanje (ispod 3 mm) gasi gorionik, a
karla je to rastojanje oko polovine duzine jezgra plamena postize se
najveca dubina kaljenja. Ako se povrsina komada nade u zoni najviSih
temperatura plamena, maze lako doCi do povrsinskog topljenja, taka
da su najpovoljniji radni uslovi kada je gori:onik udaljen od povrsine
pa je rastojanje jezgra plamena od povrsine 5 do 6 mm.
Uticaj koji ugao nagiba gorionika ima prema povr8ini zagrevanja
daje sl. E.l.36.
Plamen treba da bude upravan na povrsinu, a u slucaju kada je to
nemoguce, treba imati u vidu uticaj na dubinu kaljenja.
Ako povrsinu ogranicene sirine treba kaliti po celoj sirini, krajnji
otvori gorionika treba da su povuceni od ivice za 2 do 3 mm. Ovom
merom se sprecava pregrevanje ivica (sl. E.l.37). Ako je sirina kaljene
zone manja od povrsine komada, sigurne dimenzije kaljene povrsine
mogu se postiCi ako je predvideno da krajnji otvori gorionika prelaze
ivice zone kaljenja za 3 do 4 mm (sl. E.l.37).
Zagrevanje i hladenje pri povrsinskom kaljenju podesavaju se pre-
rna kvazistacionarnom stanju koje nastaje tokom kretanja gorionika i
hladilice. Pocetak i kraj kretanja ne odgovara ovim uslovima. Na po-
cetku kaljenja treba gorionik da bude ukljucen kratko vreme (manje
od 10 sek.) pre pocetka kretanja, sto ce obezbediti zagrevanje na tem-
peraturu kaljenja i u pocetnoj zoni kaljenja. Slicno se, na kraju, da
ne dade do pregrevanja ivice, povecava brzina gorionika ili se on ranije
iskljuci, a gorionik se zaustavlja tek kada hladilica dostigne zavrsnu
ivicu kaljenja koju hladi nesto duze.
Povr8inska tvrdoca i dubina kaljene zone su dva osnovna elementa
koje zahteva svaki zadatak za povrsinsko kaljenje.
Dok povdinska tvrdoca zavisi samo od sadrzaja ugljenika u celiku
u uslovima pravilnog kaljenja, dotle dubina kaljenja zavisi kako od
celika taka i od velicine komada i postupka kaljenja.
Poredenjem raznih postupaka kaljenja maze se videti da kod po-
godnih postupaka postoj'i mogucnost lake regulacije dubine kaljenja.
Na dubinu kaljenja utice, pre svega, vrsta celika pri datim dimen-
zijama i obliku komada. U cilju obuhvatanja uslova koji su vezani za
celik i uticu na dubinu kaljenja, Kubasta je uveo pojam kriticnog pre-
cnika koji na izvestan naCin karakterise i prokaljivost celika. Kriticni
precnik za odredeni celik je onaj pri kome se, uz pravilnu temperaturu
kaljenja i konstantne uslove hladenja, postize potpuna prokaljivost, a
to je slucaj kada tvrdoca posle kaljenja jezgra komada dostize najma-
nje 95% tvrdoce povrsine. Ovo je, u stvari, karakteristicna osobina ce-
lika i njegova veliCina se ne moze menjati uslovima postupka. Kriticni
precnik, prema Kubasti, ima veliki znacaj za kaljenje gorionikom. Ako
je precnik komada koji se kali manji od kriticnog precnika za dati ce-
lik, pri povrsinskom kaljenju postoji velika opasnost od nastajanja
pukotina. Dalje, precnik kaljenog komada sme da bude veCi od kriti-
cnog precnika samo 5 do 6 puta jer se nece moCi da postigne dovoljna
320
tvrdoca pri kaljenju, a pojavice se i meka mesta, uz mogucnost nasta-
janja pukotina u jezgru komada. Stoga kriticni precnik, uzet za jednu
odredenu temperaturu kaljenja i odredeno sredstvo za hladenje, daje
potpunu sliku 0 mogucnosti kaljenja celika gorionikom.
Kriticni precnik daje i sliku o mogucnosti postizanja dubine kalje-
nja. Ovaj uticaj je prikazan na sl. E.l.38 za konstantne uslove kaljenja.
6.---.----.---,r---.----.---.
Sl. E.1.38.
Uticaj kritienog preoni-
ka na dubinu kaljenja. 20 30 f/{) 50 BO 70mm.
Podaci sa slike odnose se na rotaciono postupno kaljenje srednjom
brzinom isticanja gasa i kiseonika od 125 m! sek. Ispitivani celici su sa
0,9 do 1% C, 0,16 do 1,94% Mn, 0,09 do 0,33% Si, 0,18 do 1,18% Cr. Tem-
peratura kaljenja je hila 750"C.
Iz sl. E.l.38 vidi se da s porastom kriticnog precnika stalno raste i
dubina kaljenja pri istim ostalim tehnoloskim uslovima. Uticaj kriti-
cnog precnika je velik i o njemu se mora voditi racuna, tim vise sto je
precnik komada manji. Dalje, sa porastom precnika komada opada du-
bina kaljenja, a bez obzira na tehnoloske uslove kaljenja ne maze se
ovim postupkom postiCi dubina kaljenja manja od 2 mm.
S porastom temperature kaljenja koje je nastalo produienjem za-
grevanja iii smanjenjem brzine posmaka, naglo raste dubina kaljenja.
Ovim se celik istovremeno pregreva i struktura dobija krupna zrna.
Zbog krtosti koja tom prilikom nastaje povisenje temperature kaljenja
sme se primeniti samo kod celika kod kojih nema opasnosti od pove-
canja krupnoce zrnaca austenita pri zagrevanju. Uopste, za vece dubine
kaljenja moraju se koristiti legirani celici sa odgovarajucom visokom
temperaturom kaljenja i manjom osetljivoscu na pregrevanje.
Na dubinu kaljenja moze se uticati snagom gorionika ako je tem-
peratura kaljenja dobro podesena celiku na dva naCina:
- pri stalnom obliku gorionika promenom brzine isticanja i
- promenom preseka otvora za isticanje uz oddavanje najpovolj-
nije brzine isticanja.
Na sl. E.l.39 i E.1.40 prikazane su zavisnosti dubine kaljenja od
brzine isticanja.
21 Pantelic: T .;hnologija . .. 321
 10·,---·
mm :--rr--.------ Sl. E.l.39. Zavisnost dubine kalje-
nja od kdticnog preeni- gorionik gorionlk
ka i brzine isoticanja za sa--! ---sa
s1 I II I I I I I komad preontka 20 mm prorezima ;\· rupama
3,
i temperaturu ·kaljenja
,0 75o·c. 180
~c:- 81
·"' I r I'J I ..:c
"760
~
~ E
0 1~0
.!:;:
.Q -~
~ 61 A II I' I 8120
:;:
·'!!.100
51 ll I I 1.. 7-r 0
-~
~6\?
.Q

60 15 J)
5 101
-~ mrrflcm
-~
<1) qs •. J

.s
JO '10 50 GO 7017im ~
kri ticni precnik · ~
p.
7r---.---~--.---.---.---, <1)
1':
mm :2
61 I I I t 1:7,.... I
~
~ E
E 1,5·1 " ""''J f'..,.
' ""1\.' ' I I !=o-'--=i I T I
~ 0

51 I I 1.. /F I I <'<I •
~
~~ ..:c2
-~ •?! ~

1"'"........... '-.~,. .
§:;!
~ ¥1 I b'r I I ....... r J '1::: § ·;:
.....
0
->:: ~-§ ~,s I
"' I
<l)QJJ
0
.!;; OD<l)
.Q <'<~~::
ijJ--
"'
<::>
'0~
3
o._
<'<~,~
'to 20 so 'I() so 60 70mm
Sl. E.J.40. Is·to kao na sL E.1.39 -~]
- za komad pre6ni.ka +::·~
kriticni precnik 60 mm.
-~
<1)·
8.
eE 70 I "' I · I .-------. I I
Ako se zeli regulisanje dubine kaljenja preko brzine isticanja me- .51~ "~ 1 -~.
savine iz gorionika, mogu se na sl. E.1.41 za povoljnu brzinu i zeljenu "~"'
snagu gorionika izabrati geometrijski parametri gorionika. Na istoj ]~ 0
slici se moze videti kako se koliCinom mesavine kod odredenog gorioni- 1h8,
0'-"' ~
\..
ka mogu menjati brzine isticanja. _
-~-~
1;;@
[20 I I \: '\:N\: "oc I I I I
Primer: Gorionik sa precni·kom •ru,pa od 1,4 mm i <korakom od 4,2 mm, te 0
sa dva reda rupa (tacka 1) u zavisnos-ti od primenjivih brzina isticanja maze Nu
~
imati snagu od 1,2 do 2,65 Nm3jcas.cm (tafke 2 i 3). Najpovoljriilja snaga za ovaj
gorionik je pri brzini isticanja 140 mjsek i iznosi 2,5 Nm3jcas.cm (taOka 4). ~
..... -6 30 1 1 !). "\ I'. :53· I 1
!.tj
~. . 10 15 20 25 30
322 Ci) sp«~f1cna prot~na po~ina mrrf/cm
 Sl. E.1.42 daje podatke za linijski postupak. Ako brzina posmaka 400
proporcionalno raste sa brzinom isticanja, dubina kaljenja ce prakti- mmlmin
cno ostati konstantna jer je i temperatura kaljenja konstantna. Ako
350
se, naprotiv, smanji brzina posmaka, pri konstantnoj brzini isticanja
raste temperatura kaljenja, a sa njom i dubina kaljenja. Kod brzine
300
\ i
posmaka od 105 mm/min pocinje pregrevanje, dok kod 90 mmlmin

'
pregrevanje zahvata vee 1 mm dubine. Dalje smanjenje brzine posmaka
dovodi do topljenja povrsinskog sloja. 250

,g200 ~
-~ ~ c·
mm
brzina isticanja =
··&::
\ ~.! 'lis,
I

--
brzini posmaka
g, 150
0
~>
o-----.
1
.. isticanje 140"mlst:k
posmak 90~200mlmin
-~
.2. 100
~ Iii] ~ko
""""' ~ -

5 ....... ~
pre d~ ............
.t 50 ~

r-.. -
4
t--....._~ t!
·~ 'I'-- 1---- ...... oQ

-- -
c: -
~3 0 20 /[) 60 80 100.- 120 11,() 160 780 200 m m

-- ---...
~
0 2
mar ~ t-- f-
-...;
""'::::. kod liniiskog W=d•bljinq zida
kod rotacionog -linpkog D'=prelnik komada
.s ~- 1--- a/
'§
"') ......
...... ... r:Jreg1'ejanc
1--- I l..--i
80 90 TOO ·no 120 130 ·UO 150 160 TlO 180 790 200 5.----,----.-,_~---,

brzi'na istican}a ( m I sek)

brzina posmaka (mm/min)
41 ".. "\,( I I I
Sl. £.1.42. Odnos parametara Unij'9kog postupka: .pune linije - brzina posmruka
pr01porciona1na sa brzinorn isticanja, iS;prekidane linije - bl'Zina i!s1i-
canja lkons.tantna ii i.zmosi 140 mjsek, a brzina posrnaka varira od 90 do
200 mmjmin.

Ako se usvoji najpovoljnija brzina isticanja od 140 m/sek i sa sl.

E.l.43 usvoji, u zavisnosti od veliCine komada, brzina posmaka, moze
se tada sa sl. E.l.42 utvrditi dubina kaljenja koja se moze postiCi bira-
njem vrednosti na liniji za martenzit. 'k I I 1
o '" I
Prema I. Kamenicnom, najpovoljniji parametri mogu se birati iz .s
dijagrama na sl. E.l.43b, gde ce se za zadatu dubinu kaljenja birati .Q

snaga gorionika (1/ cm2 • sek) i odgovarajuca brzina posmaka. Prema B. -5

Zaharovu, kod linijskih postupaka moze se birati utrosak gasa prema
dubini kaljenja:

v. = 0,70 . v'h litlcm2 , Sl. £.1.43. Zavisnost brzine posmaka od

dimenzija 1kornada (a) i zavis- brzina gorionika mm/min
gde je h - dubina kaljenja u mm. Najracionalnije vreme zagrevanja je: nost dubine kaljenja od snage
gorionika i brzine posrnaka (b). b/
't"z = 7. h2 · ..... sek.
324 325
Slicrw se odreduje brzina posmaka: Povecanje duhine kaljenja kod linijskog kaljenja povecavanjem
72 rastojanja izmedu gorionika i hladilice ili kod postupnog kaljenja po-
.... em/min. vecanjem duzine vremena izjednacenja ima granice. Ukoliko se te gra-
v = h2 nice prekorace, temperatura zagrejanog sloja opasce ispod temperature
kaljenja jos pre pocetka hladenja. Stoga vreme izjednacenja iznosi sa-
Prema ovim podacima, snaga gorionika hi hila: roo nekoliko sekundi. Ilustracije radi, na sl. E.1.45 prikazana je dubina
kaljenja u zavisnosti od vremena izjednacenja pri raznim tvrdocama
Vg 0,70· -viZ kaljenja.
!z 7 · h2 = 0,10 · hl,S ... l/ cm2 • sek.
~---r---.---,----,----,------------------------
'i
Povecanjem snage gorionika raste specifican utrosak energije, kao
sto pokazuje sl. E.1.44 za kaljenje sa posmakom.

t/t~
2¥~~~~~~~~~~--~--~

""'
~::;,
r::: 50H8
0

~.. Sl. E.1.44 .

:} Spedfican utrosak ener-
gije u ·zavisnoSJti od du-
"""
E 2
5 6 7 8
bbne kaljenj a a pri'k.lju- F
'-
specificna prikljucna snago ane snage.
......
0

3
Za kaljenje 1 cm celika na duhinu od 1 mm trosi se 1,5 do 1,7 pu- -~
ta viSe energije nego kad se 1 cm 3 celika kali na dubinu od 2 mm. Pove- 0..:0:
canje prikljuene vrednosti kod gorionika sa prorezima moguce je samo tJ
do 2 Nnz 3/cas.cm duiine gorionika. Iznad ove vrednosti mora se kori- .!:; 1,50HB
stiti gorionik sa rupama. Iz nagiba krive na slici vidi se da gorionik -Q
::,
~
sa prorezima radi znatno ekonomicnije nego gorionik sa rupama, a
preterano povecavanje snage gorionika je neracionalno.
Va.Zan uticaj na duhinu kaljenja ima vreme izjednacenja. Kod po- 550HB
stupnog kaljenja vreme izjednacenja se maze lepo regulisati vremenom
potrehnim za uklanjanje gorionika i dovodenje hladilice. Ukoliko dubina
kaljenja treba da bude manja, utoliko je potrebno krace vreme izjed-
nacenja. Kod linijskog kaljenja vreme izjednacenja se moze, ako su
ostali parametri konstantni, regulisati jedino promenom rastojanja iz-
medu gmionika i hladilice. Ako se komadi linijski kale sa razlicitim 2 3 4 5 10
duhinama kaljenja istim gorionikom, mora na gorioniku postojati mo- 0
vre_me izjednacenja (sek I
gucnost izmene rastojanja izmedu gorionika i hladilice. Ako vodeni
mlaz nije upravan na povrsinu komada vee nagnut - sto se najce8ce Sl. £.1.45. Dubma kaljenja u zavisnosti od vremena izjedna~enja p11i raznim nnrdo-
radi - moze se isti cilj postiCi promenom visine hladilice. eama kalljenja.

326 3rl
 Kada snaga gorionika raste i produzava se vreme izjednacenja doCi
ce, u granicama koje dopusta celik, do povecanja dubine kaljenja. Ako
St. E.1.47.
Uticaj v·remena ;pred- mm
70
.
0

se pri ovome smanjuje vreme izjednacenja, dobice se manja dubina

kaljenja.
grevanja na .dulbin<u ka-
ljenja •kod Iivenog celi-
ka Gs 42 Cr Mo 4.
t8 9 0
ao
0

Kod postupnog kaljenja pri regulisanju procesa vaznu ulogu ima i -~ 6

• I •
-~
I
vreme zagrevanja. Ukoliko je duie vreme zagrevanja do postizanja do- IH debljina kaljenja :
pustene temperature na povrsini komada, utoliko ce dubina kaljenja 0 + ~ •·50 HRC --1--
biti veca. Orijentacione vrednosti za vreme zagrevanja date su na sl. ""'0 ~ o 50 "!. marfenJi ta
E.1.46 u zavisnosti od precnika komada, a u pogonu ovo vreme se moze .!;; z
utvrditi merenjem pri probnim kaljenjima. ~
0 50 100
I __ U_
150 200 250 JOO 350 4QO ~50
3
s 500
1,6

.
.!!_ "
<::
min
'
I vreme predgrevanja ---.-

......
:i I za povrsinsko kaljenje date su dubine kaljenja koje se mogu postiCi

v
1,2 uobicajenim postupcima kaljenja.
8' Debljina komada koji se kali treba da je 3 do 4 puta veca od du-
!.,<:: 1,0
I
bine kaljenja. Prema ovome je minimalni precnik za kaljenje gorioni-
a. 0.8
, I !
kom 15 do 20 mm. Nelegirani celici omogucuju najvecu dubinu kaljenja
od oko 4 n-jm, a za vece dubine kaljenja moraju se koristiti legirani
...o
~
0

.i:'
Op I celici. Sa porastom sadrlaja legirajuCih elemenata raste i moguca du-
bina kaljenja. Ovde je vaino primetiti da povecanje dubine kaljenja
neznatno produiava vreme kaljenja u odnosu prema vremenu cemen-
~
/
2
~

• 0,2
0,,

./
v tacije ili nitriranja pri povecavanju dubine kaljenja.

*
__. V" Sl. E.1.46.
~ L___
Zavisnost vremena za-
grevanja od preenika Svi navedeni parametri, koji veoma uticu na ishod kaljenja 1 za-
0 20 ~ 60 MJ 100 120 mm komada iH debljine zi- dovoljavanje uslova zadatka, mogu se kontrolisati i regulisati:
'*bljina .iida iii pr«nik komada da za IPOS•bui]J'no lkaljenje.
- alatima (gorionikom i hladilicom),
- uredajem za kaljenje i
Povecanje dubine kaljenja moze se postiCi i predgrevanjem komada. - komandnim uredajem.
Ono se moze obaviti u peCi gde se komadi obicno zagrevaju do SOO"C Konstrukcijom gorionika postize se sledece: a) podesenost oblika
ili pomocu gorionika. U obicnim slucajevima kaljenja prostih komada gorionika konfiguraciji povrsine za kaljenje, b) najpovoljnija specifi-
ovo predgrevanje moze se pre procesa kaljenja izvesti klacenjem gorio- cna snaga pri najpovoljnijoj brzini isticanja, c) regulisanje odnosa me-
nika za kaljenje. Moze, sem toga, jedan ili viSe gorionika za predgre- savine gasa i kiseonika i d) odredeno rastojanje gorionika i hladilice
vanje da prethode gorioniku za kaljenje, pri cemu je celishodno da se ako su iz jednog bloka. Konstrukcijom hladilice reguliSe se: a) podese-
gorionici za predgrevanje jos i klate u pravcu kretanja. Kod ovih po- nost prema konfiguraciji povrsine kaljenja, b) brzina i kolicina vode za
stupaka moze se uzeti znatno visa temperatura predgrevanja, pa cak, hladenje, c) ugao mlaza vode i d) podizanjem i spustanjem hladilice sa
u izvesmm slucajevima, prelazi i temperaturu kaljenja. Primer poka- nagnutim mlazom na povrsinu kaljenja moze se kod linijskog kaljenja
zuje sl. E.1.47. u izvesnoj meri menjati rastojanje gorionika i hladilice.
Iz onog sto je do sada receno proizlazi da se vece dubine kaljenja Svi ostali parametri se regulisu uredajem za kaljenje (konstrukci-
mogu postiCi postupnim kaljenjem nego linijskim, jer se kod postupnog jom masine) i komandnim uredajem.
kaljenja mogu u najsirim granicama regulisati brzine zagrevanja, vre- Serna jednog univerzalnog postrojenja za kaljenje gorionikom pri-
me izjednacenja i brzina hladenja. kazana je na sl. E.l.48.
Prethodno izlaganje je pokazalo da dubina kaljenja zavisi od kriti- Redukovanje pritiska vrsi se istim redukcionim ventilom koji se
cnog precnika, dimenzija komada i postupka. u tablicama materijala koristi i u tehnici zavarivanja, pri cemu se manometrom kontrolise

328 329
pritisak u dovodnoj cevi i redukovani pritisak koji ulazi u postrojenje Zbog povoljnijih mogucnosti regulisanja mesavine i njenog kon-
za kaljenje. Ovaj ventil se bira prema maksimalnom protoku. stantnog odrzavanja neophodni su uravnotezenje pritiska i dovoljno ve-
lik akumulator gasa i kiseonika koji ce obezbediti ravnomerno snabde-
vanje gasom u uslovima cestog ukljucivanja i iskljuCivanja gorionika.
I ovaj regulator se bira na osnovu velicine protoka.
Povratni ventil sprecava povratak plamena u cevovod i stoga je u
postrojenju neophodan kao sigurnosni elemenat. I ovaj ventil se bira
na osnovu protoka.
Elektromagnetni ventili su ventili brzog dejstva i sll1Ze za brzo otva-
ranje i zatvaranje dovoda gasa, kiseonika i vode. Prednost primene
ovih ventila je u tome sto se ne mora posle svakog ciklusa kaljenja po-
novo regulisati mesavina ili koliCina protoka vode.
Ravnomernost rezultata kaljenja u najvecoj meri zavisi od kon-
stantnosti snage gorionika. Da bi se snaga gorionika mogla kontrolisati,
koriste se meraCi protoka. SledeCi uslov je oddavanje konstantnog pri-
tiska regulatorom pritiska. Podaci o protoku i pritisku gasa i kiseonika
mogu se unositi u tehnoloske karte i, pored ostalih neophodnih uslova,
u potpunosti zadovoljavaju za ponavljanje procesa sa istim rezultatima.
Kontrola temperature povrsine je narocito VaZna pri probnim ka-
ljenjima. Kod postupnog kaljenja temperatura povrsine moze biti ele-
,---------I
.
menat za potpunu automatizaciju procesa.
Za merenje temperature u kalionici najcesce se koriste opticki pi-
""@
0 rqmetri koji su za potrebe kaljenja gorionikom, zbog kratkotrajnih
~@ procesa zagrevanja, suviSe inertni. Prakticno bez inercije, na principu
"'
&@ fotocelije radi takozvani »miliskop«. To je i regulacioni instrument
! @' kojim se automatski moze regulisati temperatura (sl. E.l.49).

lr-J:
2 I
pogcn 1
posmakd
I
Vreme zagrevanja, hladenja i izjednacenja moze se kontrolisati i
regulisati vremenskim relejom. Da bi se ponovo mogli dobiti zadovolja-

~ lv{D izbor temperature

regu/ isanja
g;"" komcrf ~ ~-~~ \........--!

~ ' j-- -- -- -- -- . f?rJggje

l_- -~- --,o., , , ,

~~E-"
lJ='-~~-~
venti/
~-mcnometar

~
regulisanje pro toka

meraC pratoka
Sl. E.1.48.
<II Serna pos·trojenja za Sl. E.l.49. Serna miliskopa.
g. kaljenje gorionikom.
330 331
vajuci rezultati, potrebno je, pored regulacije snage gorionika, i reguli-
sanje vremena zagrevanja, izjednacenja i hladenja. Pocetak i kraj rada
gorionika i hladilice, kao i trenutak stavljanja u pogon rotacionog kre-
tanja i posmaka iii njihova zaustavljanje, moze se postici vrlo prostim
programskim upravljanjem.
Utrosak energije je uslovljen velicinorn povrsine za kaljenje, vrste
celika i snage gorionika kojim se obavlja kaljenje, sto se moze videti
u tab. E.l.7.
Tablica E.l.7.

Gorionik sa prorezima. Gorionik sa rupama. Normalni

Utrosak lit/min Utrosak litjmin odnos
Vrsta gasa po 1 mm proreza po jednoj rupi mdavine
E.l.7. PREDRACUN CENE KALJENJA GORIONIKOM
gas kiseonik gas kiseonik
Troskovi kaljenja gorionikom, prema Gronegressu, sastoje se iz g 0 g 0 g:o
troskova plata, troskova energije i amortizacije postrojenja. svecteCi 2 1,20 4 2,40 1:0,6
Radno vreme sastoji se iz vremena zagrevanja t., vremena hladenja
t. i sporednog vremena tn (za zamenu komada, ukljuCivanje masine itd.). proqnm 0,34 1,40 0,45 1,80 1:4
Ovome treba dodati vreme koje ne zavisi od broja komada za kaljenje, zemni 0,60 1,20 0,80 1,60 1:2
a to je vreme za podesavanje masine i odriavanje t,. U vremenima t., ---------·
t. i tn nisu obuhvaceni gubici zbog raznih smetnji t•. Aka je z broj aceti1en 1,15 1,75 2 1: 1,15
jednakih komada ·za kaljenje, dobija se ukupno vreme kaljenja:
Duzina proreza prema kojoj se odreduje utrosak energije uzima se
t = t, + z . (t. + t. + tn + tv) ..... min. kod svake vrste kaljenja razlicito, u zavisnosti od duzine kaljenja L iii
precnika D i kaljene sirine kornada B:
Kod rotacionog postupnog kaljenja vreme zagrevanja zavisi od pre- Postupno rotaciono kaljenje
cnika komada, a moze se uzeti sa sl. E.1.46. Vreme hladenja je 80 do
120% od vremena zagrevanja: s = 2L aka je L > D,
s = 3L aka je L < D ili D > 75,
s = 4L ako je L < D ili D > 100;
t. = (0,8 ... 1,2) . t.,
Linijski postupak
dok se u pribliinom racunu moze uzeti da je t. = t •. za ravne povr5ine s = B,
za zupcanike s = 4 · modul;
Kod linijskog kaljenja se istovremeno obavlja zagrevanje i hlade- Rotaciono linijsko kaljenje sa posmakom
nje. U ovom slucaju se vreme zagrevanja t. i vreme hladenja t. pokla- s = 3·D.
paju sa glavnim vremenom th. To vreme se moze izracunati iz brzine Sa ovirn podacima ce se utrosak energije za z kornada koji se kale
posmaka Vp (mmlmin), koja kod kaljenja sa posmakom zavisi od deblji- izracunati iz:
ne zida kaljenog dela iii precnika cilindra kod rotacionih kaljenja (sl.
E.l.43). Sa ovim je glavno vrerne: - gasa G = z · g · t. . .. litara,
- kiseonika 02 = z · o · t. . .. litara i
l - vode V = z · v · t. . ......... litara.
th = t. + t. = -;:- + (0,3 ... 0,5) ..... min. Za amortizaciju postrojenja treba racunati kao vek gorionika 1000
p radnih casova, a vek masine za kaljenje pet do sest godina.
Na glavno vrerne dodaje se 0,3 do 0,5 rninuta na irne vrernena star-
tovanja zagrevanja koje se obavlja uz pauzu u kretanju od nekoliko se-
kundi i zavrsenog kaljenja -gde se vrsi izvesno produzenje procesa hla- E.l.8. MASINE ZA K.ALJENJE
denja.
Vreme podesavanja rnasine t, i sporedno vreme tn zavise od masine Ima razlicitih konstrukcija rnasina za kaljenje, ali se od svih trazi
za kaljenje a izgubljeno vreme od samog pogona. Ova su vremena sli- da ispune odredene zahteve. Pre svega, masina za kaljenje mora biti
cna odgovarajuCim vremenima kod struga, ali se razlikuju od slucaja konstruisana tako da je lako ostvarljiva zamena gorionika i hladilice,
do slucaja. kako bi vrerne zamene i podesavanja alata bilo sto krace. Gorionik i
332 333
 hladilica moraju biti lako pokretljivi u sva tri prostorna pravca, da bi mogu se masine za kaljenje postaviti u centralizovano odeljenje. U ovom
se mogli sto bolje podesiti prema povrsini kaljenja. Ako zbog oblika slucaju se preporucuje da prostorija zadovoljava sve uslove koje mora
komada nije moguce naCiniti ddac koji ce voditi gorionik i hladilicu zadovoljiti i svako klasicno odeljenje za termicku obradu.
paralelno sa povrsinom kaljenja, a ne isplati se praviti specijalan ddac,
moze se gorionik voditi i rucno. U nekim slucajevima je povoljnije da
se gorionik i hladilica podesavaju u dva prostorna pravca, a da se u
trecem pravcu vrsi podesavanje komadom.
Pribor za ddanje komada na masini mora da bude tako podesen
da kompenzira toplotno izduzenje komada pri zagrevanju ako je komad
prihvacen sa oba kraja, jer bi inace doslo do deformisanja komada.
Uredaji za centriranje i granicnici moraju da budu tako konstruisani
da lako omogucuju podesavanje komada na masini. Svi uredaji za regu-
laciju i kontrolu morajll biti na dohvat ruke i pristupacni- sa mesta po-
slmivanja mas-ine, a sa istog mesta mora biti i dobra preglednost po-
vrsine kaljenja. Zbog toga je masina sa horizontalnom osom obrtanja
pogodna za cilindricne komade, a vertikalna masina kod kaljenja ravnih
povrsina iii kod istovremenog kaljenja dve iii viSe ravnih povrSina.
Kod postupnog rotacionog kaljenja mogu gorionik i hladilica biti
nepomicni, a da se priblizava i udaljava sam predmet. U tom slueaju
su dovodna creva znatno kraca i bolji je pregled. Masine ove vrste,
konstruisane samo za jednu svrhu, mogu se u velikom stepenu auto- ci/ihdric(la kulisa
matizovati.
Kod kaljenja tockova sa prekidom najpovoljnije je da gorionik
bude nepokretan a komad da se okrece. Pri kaljenju ravnih povrsina
na velikim komadima povoljnije je da se gorionik krece a komad da
stoji. Pri ovakvom postupku treba voditi racuna o priddavanju dugih
dovodnih creva za gas, kiseonik i vodu.
Pri linijskom kaljenju ravnih povrsina cesto se vrlo povoljno mogu
iskoristiti prenosne masine za secenje gorionikom. Na njima se mogu
vrlo povoijno smestiti dovodne cevi i gorionici sa hladilicama. Sine za
kretanje mogu se staviti na pogodan ddac komada. Oblast regulisanja
ove masine je dovoljna za kaljenje gorionikom. Isti ovakav uredaj mo-
ze se koristiti za kaljenje velikih krivih povrsina iii prstenova velikog
precnika.
Izvesni oblici krivih povr5ina koje nisu cilindricne mogu se, tako-
de, kaliti gorionikom. Neke od tih povrsina su prikazane na sl. E.l.SO.
Pri kaljenju krivih povrsina celishodno je kretanje gorionika i hla- uzljebljena
dilice uz istovremeno kretanje komada. Za kaljenje manjih krivih po- ku/isa na
vrsina jedno kretanje moze izvoditi i kalilac rucno, a vrlo cesto se u dobosu
toku samog kaljenja vrsi promena brzine posmaka ako su debljine Sl. E.l.SO.
Oblici ikrivih povrsina
zidova komada neravnomerne. I ova izmena se u pojedinacnoj i malo- ikoje se mogu kaliti go-
serijskoj proizvodnji moze izvesti rucno ukoliko masina ima mogucnost rionikom.
kontinualne promene brzina.
U proizvodnu Iiniju se postavlja obicno masina za kaljenje konstru-
isana za jednu svrhu. Univerzalne masine na kojima se moze kaliti viSe E.l.9. PRIMERI KALJENJA
razlicitih komada postavljaju se u proizvodne grupe sto, kao i postav-
ljanje u liniji, u izvesnoj meri smanjuje transportne troskove. Ako vise Primer 1. Celo jedne osovine duiinc 500 mm i preeniika 30 mm od ce!i!ka sa
proizvodnih odeljenja trafi uslugu od univerzalne masine za kaljenje, 0,35% C treba lka:lirti na tvrooeu 54 HRC i dubinu ka'ljenog sloja 2 mm (sl. E.1.51).

334 335
 Sl. E.1.53. Serna clanlka Janca ,i go·

gr§
so~
-4. If-·-·~·
rl citindriean
~ gcrtomk
. .
rionika.

r j
*-·-·-!---})-
"& u
18
'f-...__kaliti na 54 HRc dubine '2mm rhladitica
~--voda
~--::...-mesavina gasa
gcrionik sa dva recta rqpa Lgorionik

Primer 3. Kaljenje rupa na clanku l!tnca ·tr!t!llsportera (sl. E.l.53).

Sl. E.l.Sl. Osovina lk:aljena gorionikorn.
Zbog male .povdine 1koja se odjednorn moze obuhvatiti pri zagrevanju gorio-
ni!kom izabrano je postupno kaljenje (kaljenje se u ovorn s1ucaju moze obaviti na
s.trugu ako se komad stegne jednim k;rajem u celjust struga a gorionik i hladilica
na pogodan drlac na suportu). Gorionik ima cilindricnu povrsinu sa dva reda
rupa i prikljuonu ·snagu 2,34 Nm3jcas. Vreme zagrevanja je 12 sek, a hladenja
vodorn 10 sek.
Primer 2. Kaljenje cekita ,preseka 25 · 22 mm (sl. E.1.52).
ibnik I
Kaljenje je postupno i ob!tvlja se na poluautornatskorn uredaju sa dva go-
rionika isrovrerneno srnestenirn na suportu ·koji se pokrece pneumatskim rneha·
nizmom. Qperacije na ovom po[uautomats.lrom ureda,ju su sledece:
- postaJV'ljanje i iPiriltezanje .k:omada na medaj rza centrkanje,
- pa:ljenje gorioni!ka,
- pokret supo11ta u polozaj za zagrevanje,
- gasenje gorion~ka i ukljucivanje hladilice,
- pokret suporta za srnenjivanje gorionilka hladilicorn,
- prekid dovoda vode,
- povratak suporta u pocetni polozaj i
- skidanje kornada.
Pa·ramet•ri procesa su: snaga gorionilka 2-2,88 Nm3fcas, V'reme zagrevanja
14 sekund.J, vreme hladenja 18 sekiundi. Na celi:ku sa 0,45% C ... 0,5 + 0,8% Mn i
max 0,4% Si postignuta je tvrdoca 58 do 60 HRC na dubini od oko 2 mm.
Primer 4. Rilllkarvac osov1ne iii vraltiila IPI'eOrrilka 45 mm i du:Zillle 50 mm (sl.
E.l.54).

m~a..fF· ·4- F---· __,. . __

VOda
~ gasa

/I 25

i._!]Qriontk !I

~
I
Sl. E.1.52. Serna kaljenja cekica.
Kaljenje je postupno. Zagrevanje se vrsi istovrerneno sa tri gorionika. Celo
celcita se zagreva gwi.onilk:om I sn!tge 2,05 Nm3fcas .i v:remenoun rzagrevaruja 23 se-
lrum:le. Vrh se ·kali sa dva gorionilka II snage 2-0,07 Nm3fcas. Sl. E.1.54. Serna .k:aljenja ru.k:avca.
r
22 Pa:ntelic: Tehnologija ... 337
336
 Ka:ljenje je rotaciono postupno .sa 120 ojmin, snagom goriooika 9,57 Nm3fcas, Sl. E.1.56.
vremenom zagrevanja oko 23 sek i vremenom hladenja 20 sek.
Na celilru sa 0,4% C ;postignuta je tvrdoca 60 HRC.
Serna uredaja za kalje-
nje zupcanika. ~ ~~4.grriooiho
Primer 5. Ka!Ijenje ·rukavaca '!'adilice dvoci'lindTicnog morora (sl. E.l.SS).
sredstvo za hlactenje

100
obrlan)l

·n/pogon za pptapanje
SI.E.1.55. Serna ·radilice dvodlindri-
cnog motora.

P•roces porvrsinskog kaljenja je rotacioni postupni, sa 60 ofmin. Zagrevanje

Radilica je kovana, obradena .j poboljsana. Celik za radiliou je: je obavljeno sa 4 gorionika snage 4 · 2,18 Nm3fcas. Vreme zagrevanja je 18 sekudi,
posle cega se zupean1k hidraulicnim uredajem potapa u sredstvo za hladenje koje
C% Mn% Si% Cr% Mo% se bira tako da se postigne zeljena tvrdoca. Obrtanje komada istom brzinom
nastavlja se i u kadi za hladenje. Zupcarlik od nelegiranog celika sa 0,42% C ka-
0,35 0,60 0,30 1,06 0,22 Ijen u kadi sa uljem daje tvrdo6u 52 do 55 HRC.
Primenjeno je rotaciono postupno kaljenje sa 50 ofmin. Na istom uredaju zupcanik modula 3, spoljnog precnika 400 mm i visine zuba
Parametri procesa dati su u tab. E.1.8. 25 mm kali se sa 4 gorionika snage 6,55 Nm3jcas .j vremenom zagrevanja 35 se-
kundi.
Tablica E.1.8. Primer 7. Kaljenje podizaea ventHa od perlitnog sirvog liva tvrdoce pre ka-
Ijenja 190 HB (sl. E.1.57).
Rukavac
Parametar 1 2 3 4 GOR/ONIK
92/67 100/63 100/63 100/85
snaga gol'ionika (Nm3fcas) 17,7 17,7 17,7 25,5
specificna snaga (Nm3fcas ·em) 2,64 2,81 2,81 3 Sl. E.l.57.
Kaljenje podizaca ven-
v.reme zagrevanja (sek) 60 70 70 70 tila.
----·
rastojanje gorionika
od pov.rs1ne .kaljenja (mm) 7 do 14 8 do 10 8 8 do 10 Primenjeno je rotaciono postupno kaljenje sa 240 ojmin. Jednoplameni go-
rionilk upravan na ·povrsinu .kaljenja postavljen je ekscentricno za 5 mm. Snaga
vreme hladenja (sek) 20 25 25 30 gorionilka je 2,8 Nm 3jcas, a vreme zagrevanja 10 sek. Posti$IIuta je tvrdoca 46
HRC i dubina kaljenja 3 mm.

Vreme hladenja je uzeto ·krace nego sro je neophodno da bi se obarvio efekat
samootpustanja, tako da je tvrdoca posle ovakve termiC.k:e obrade 54 HRC.
Primer 6. Kaljenje zupcanrka modula 2, sa 72 ruba i Sirinom ruba 9 mm
(sl. E.l.S6).
338
Primer 8. Kaljenje zavrset:Jka v·retena kvadratnog preseka (sl. E.158).
I:zwedeno je postupno rotaciono .kaljenje ·sa 100 o!min, snagom jednoplame-
nog gorionika 2,6 Nm3fcas i vremenom zagrevanja 12 sek.
Primer 9. Povrsinsko kaljenje gorionikom vodice struga (sl. E.1.59).
22* 339
 Sl. E.1.58. Kaljen1e cetvrtke. Snaga gorionika za ovo b:ljenje je 2,35 Nmlfcas, a brzina posma:ka 70
mmfmin.

Primer 11. Kaljenje ·1uenog kliza.Ca elektrione lokornotive: dllZina 550 mm,
sirina 100 mm i deblj~na 30 mm {sl. E.1.61).

Sl. E.1.61. Serna ka:ljenja luenog

kliza.Ca.

Ka1jenj•e je obarvljeno linijskim postupkom, uz lueno kretanje gorionilka i

hladi'lice. Snaga gorJonika 4,15 Nm 3fcas, brzina posmaka 175 mmjmin i vreme
cele obrade 3 min.
Sl. E.1.59. Primer 12. Ka1jenje Zll!PCaniika modula 10, sa 65 zuba i sirinorn ruba 120 mm
Serna ka:ljenja vodice (sl. E.l.62).
struga.

Za ovakvo kaljenje je :pogodan sivi liv, rperlitni, koji sadrii viSe od 0,6% C
u oblilkiu karbida. Kod ovakvog sivog liva povrsinskim kaljenjern moze se postiCi
tvrdoca 42 do SO HRC. Dubina kaljenog sloja koja ·se norrnalno pos•tize iznosi
1,5 do 3 mm. Pdtisni naponi koji nastanu posle kaljenja povrsinskog sloja rnogu

!1\
deforrnisati postolje struga za 0,1 do 0,15 mm po jednorn duZ:nom metru postolja.
Kaljenje je obavljeno linijskim postupkom sa posmakom brzine 100 do 130
mmjmin. Ukiurpna snaga gorionilka k.rece se od 4,35 do 13 Nm3fcas, u zavisnosti
od dimenzija kliznih povrsina.
Primer 10. Kaljenje k!ranske sine dJu.Zine 6 m (•st E.l.60) obavlja se talkode
Zinijskim postupkom sa posmakom.

Sl. E.1.62.
Serna kaljenja velikog
zupcanilka.
Linijsko kaljenje sa posmakom bokova zuba snage gorionika 2,6 Nmlj{;as i
brzinom posmalka 200 mmjmin. Ostvarena je tvrdoca 58 HRC i dub.ina kaljenja
2,5 mm.

Primer 13. Ka:ljenje :z;urpeanilka modula 33, sa 80 ruba, sidne zuba 325 mm i
Sl. E.l.60. Serna kaljenja kranske spoljnog pre6niika zupeanilka 2 700 mm. Postupa:k :kaljenja je isti :kao u primeru
sine. 12, a snaga gorionilka 7,4 Nmlj{;as i brzina posmaka 100 mmfmin.

340 341
 Primer 14. Kaljenje pufa modula 20, lroraka 125 mm, spoljnog preenika 210
mm i duzine 285 mm.
Kaljenje je obavljeno linijskim postupkom na strugu. Snaga gorionika 2,61
Nm3jcas i brzina posmaka po helikoidalnoj putanj.i 200 mmjmin.
Primer 15. Kaljenje vagonskog toeka za rad u abrazivnoj sredini precnilk:a
450 mm i sirine 68 mm.
Gorioni·kom snage 9,6 Nmljcas i brzinom posmaka 250 mmjmin izvedeno je
linijsko kaljenje sa prekidom. Na legiranom celiku sa oko 0,42% C postignuta je
tvrdoca 58 HRC.
Primer 16. Kaljenje kranskog tocka precnika 800 mm, sirine 80 mm i visi·
nom ruba 25 mm (sl. E.l.63).
CtORION/K
Sl. E.1.63. Serna kaljenja kranskog
toC.ka.
Primenjeno je linijsko kaljenje sa prekidom gorionikom snage 8,2 Nmljcas,
profilisanim tako da kali povrsinu ikotrljanja i rubove istovremeno. Brzina po-
smaka gorioni•ka i hladilice je 160 mmjmin.
Primer 17. Kaljenje dugaC:kog vratila (preeniika 27 mm i dl1Zine 1 000 mm).
Postupak kaljenja je bio rotacioni linijski sa posmakom. Prstenasti gorionik je
imao snagu 2,6 Nm 3jcas, vratilo je imalo 150 ojmin a posmak gorioni>ka i hladi·
lice 150 mmjmin. Protok vode za hladenje je bio 0,75 mljcas. Na vrattlu sa oko
1% C post1gnuta je rtvrdo6a kaljenja 58 HRC i dubina ·kaijenja 2 mm.
Primer 18. Kaljenje vratila precnika 200 mm, dl1Zine 2 m, tezine 400 kg, du·
zine kaljenja povrsine 1 500 mm koje je nacinjeno od celika sa 0,45% C. Obavljeno
je linijsko rotaciono kaljenje sa posmakom, opri cemu je zag·revanje vrseno sa 4
gorionika. Gorionici su postavljeni pod uglom od 90• (unakrst), sa snagom 4. 3,8
Nm3jcas. Vratilo se obrtalo sa 120 ojmin, dok je .posmak gorioni:ka i hladilice bio
55 mmjmin. Hladilica je neposredno sledila gorionik. Postignuta je povrsinska
tvrdoea 46 HRC, a vratilo se savilo pod dejst'Vom svoje teZine sa najvecom strelom
u sredini od 0,15 mm.
E.l.lO. MATERIJALI ZA KALJENJE GORIONIKOM
Celi k
Osnovna karakteristika svih materijala za kaljenje gorionikom je
dovoljno visok sadrzaj ugljenika. Najpovoljniju grupu celika za kalje·
342
nje gorionikom cine celici za poboljsavanje sa sadrlajem ugljenika od
0,3 do 1%. Isto se tako sa uspehom mogu kaliti sve livene legure na
bazi gvozda koje sadde viSe od 0,6% hemijski vezanog ugljenika.
Celici za poboljsavanje se kod kaljenja gorionikom koriste u po·
boljsanom stanju. U tab. E.l.9 dati su konstrukcioni celici koji se naj-
viSe trose u masinstvu prema grupi I iz nemackog standarda DIN 17 100
sa odgovarajuCim oznakama po jugoslovenskim standardima. Ovi celici
se, sa veCim ili manjim stepenom Cistoce, najcesce proizvode u elektro-
·peCima iii Simens-Martinovim peCima iii Tomasovim konvertorima.
Kod njih su tolerisana izvesna odstupanja od hemijskog sastava jer se
isporucujn uz garanciju mehanickih osobina. Cvrstoca celika ne zavisi
samo od saddaja ugljenika (koji je odlucujuCi za kaljenje), vee i od
vrste prethodne abrade (obrada deformisanjem na toplo ili hladno).
Saddaj ugljenika stoga moze varirati u dosta sirokim granicama, sto je
povezano sa velikom oblascu rasipanja vrednosti tvrdoce pri povrsin·
skom kaljenju. Stoga se kod povrsinskog kaljenja obavezno mora znati
sadrzaj ugljenika, jer od njega vrlo precizno zavisi tvrdoca kaljene po·
vrsine. Celici St 50 i St 52 (C 0545) su tesko primenjivi za povrsinsko
kaljenje, narocito ako su u obliku valjanih profila, posto je kod njih,
zbog obezbedenja zavarivosti, saddaj ugljenika za kaljenje nedovoljan.
Celik St 60 (C 0645) moze se koristiti za cepove prostog oblika,
glatka vratila, osovine i rukavce. Ovakvih vratila ima dosta u pogonu,
a njima kao lezisni materijal odgovara crvena livena bronza ili beli me·
tal. Ako se u reparaturnim radovima u ovom slucaju zeli preCi na tvrdi
lezisni materijal (od plasticne mase ili sinterivanog gvo:Zda itd.) mora
se povecati i tvrdoca rukavaca, sto se postize povrsinskim kaljenjem.
Celik St 70 (C 0745) je, naroCito kod komada komplikovanog obli-
ka, jako sklon pucanju, pa nije za preporuku povrsinsko kaljenje.
Celik St 70 ne moze se primeniti za komade komplikovanog oblika
(na primer zupcanike), kao ni za jako opterecene komade.
Za primenu kod povrsinskog kaljenja najpovoljniji su celici za po-
boljsanje ciji je hemijski sastav garantovan u odredenim dopustenim
granicama rasipanja. Kod ovih celika iste klase, ako je saddaj ugljenika
pribli:Zno isti, moguce je pri povrsinskom kaljenju obezbediti dobru
ponovljivost rezultata.
Celik Ck 35 (C 1431) koristi se cesce za komade dinamicki optere-
cene nego opterecene na abanje. Celik Ck 45 (C 1531) koristi se u velikoj
meri za sve vrste delova kaljenih gorionikom. U automobilskoj indu-
striji od njega se kuju male radilice, klackalice ventila, bregaste osovine
i dr. Celik Ck 60 (C 1731) je vrlo osetljiv na pukotine, pa je bolje izbeCi
primenu ovog celika i zameniti ga nekim drugim. Ovaj celik u slucaju
kaljenja gorionikom moze doCi u obzir kod ravnih povrsina kaljenja bez
opasnih ivica koje bi se mogle pregrejati a zahteva se velika tvrdoca
(61 HRC).
Tvrdoca koja se moze postiCi kaljenjem gorionikom kod ugljenicnih
celika pri ispravnoj temperaturi kaljenja zavisna je od saddaja uglje·
nika. Kod komada malih dimenzija ili malih preseka, kod kojih se ne
sme preCi maksimalna dubina kaljenja, standardni ugljenicni celici su
343
 Tablica E.1.9. preporuCUJe se celik 58 CrV 4 ((; 4831), a za komplikovanije preseke
50 Cr V 4 ((; 4830).
Moze se postici Celici iz grupe 3 legirani su sa niklom i molibdenom. Hrom-molib-
Grupa Sadrzaj denovi celici dolaze u obzir za velike dubine kaljenja, tako da su po-
celika V r s t a ugljenika tvrdoca dub ina godni, na primer, za izradu valjaka za savijanje lima koji se povdinski
kaljenog
sloja kale na veliku dubinu. Posebno se primenjuju za izradu malih zupca-
% HRC mm nika koji se povrsinski kale po celom vencu.
Povrsinski se mogu kaliti i nerdajuci celici, ali oni zahtevaju visoke
1a specijalni teliik za tkaljenje temperature kaljenja. Zbog niskog saddaja ugljenika kod njih se mogu
gorionilkom RBH 0,70-0,90 65-67 max 2
postici tvrdoce 45 do 52 HRC.
1b C-Celilk (C 1431, C 1531, C 1731) 0,32-0,65 45-63 2 do 4
1c Mn..Celii.k (C 3131) 0,27-0,34 52-58 2 do 6 Celicni liv
2a Mn v- celilk •(C 3830) 0,38-0,45 55-60 2 do 6
2b Cr..Celici {C 4130 i C 4131) 0,30-0,44 53-60 2 do 6 Uslovi za primenu livenog celika za kaljenje gorionikom su isti kao
i kod celika za poboljsavanje. I ovde je najvaznije da se bira celik sa
2c Cr Mn..Celici 0,35-0,47 58-63 2 do 5 dovoljno visokim sadrzajem ugljenika, koji ce omoguciti postizanje ne-
2d Or v celici 0,47-0,62 58-62 2 do 6 ophodne_ tvrdoce. Celishodno je kod celicnih odlivaka voditi racuna o
razugljenicenju povrsinskog sloja za vreme procesa normalizacije, pa
3a Or Mo-CeliiJk (C 4733, C 4734) 0,25-0,54 50-60 2 do 10 ako se zele ravnomerni rezultati, mora se povrsinski sloj pre kaljenja
3b Cr Ni..Celilk: 0,25-0,40 50-60 2 do 10 skinuti mehanickom obradom. Najbolji rezultati se postizu kod celicnog
Nli..Celilk 0,35-0,55 55-58 2 do 10
liva ako mu je saddaj ugljenika izmedu 0,42 i 0,50%, uz nesto pove-
3c
cani saddaj mangana (1 do 1,2%), sto se vidi na sl. E.l.64.
4 nerdaju6i celitk 0,2-0,90 35-55 2 do 3
5 celilk za val:jke za rad 111a hladno 0,8-1,50 60-65 5 do 20 70
6a nelegirani celicni liv 0,40-0,60 45-60 2 do 3 I I c !Mn I St I
~ 1--
(ib legirani CeliOnii. J.iv 0,40-0,60 45-60 3 do 8
60 I1I0,47I123I0,44I
l210,49(096I0,421
7a sivi Uv 2,40-3,20 40-55 2 do 3 50
\.
71b temperovaa:l'i Hv 2,00-2,80 50-60 2 do 3
l
40

nepodesni. Stoga se za kaljenje gorionikom nastojalo naciniti takav

t 30 1\
ugljenicni celik na kome se moze ostvariti i manja dubina kaljenja da
\ :...._ t- f-.
""' -
bi se ova vrsta kaljenja mogla primeniti i za sitnije i tanje komade.
Takav celik je naCinio Rochlingen Eisen- und Stahlwerk pod oznakom ~ 20 1
RBH (tab. E.l.9, pod 1a). Ovi celici imaju: 0,75 do 0,90% C ... 0,2 do Sl. E.1.64. 10
0,3% Mn ... i 0,1 do 0,2% Si. Njihova temperatura kaljenja je niska, Uticaj sadriaja manga-
780 do 75Q"C. Mogu se postiCi minimalne dubine kaljenja do 2 mm, uz na na Jominy-liniju kod 0
visoku tvrdocu (60 HRC). Ovaj celik se moze primenjivati vee od prec- celicnog !iva. 'KJ 20 30 40 50 60 70 mm
nika komada 8 mm.
Celici sa manganom i silicijumom se koriste za komade debelih Vrlo cesto se primenjuje kaljenje gorionikom kod odlivaka od ce-
zidova, koji se poboljsavaju na veliku cvrstocu jezgra, ali za kaljenje lika, kao sto su manje optereceni zupcanici, kranski tockovi, dobosi
gorionikom nisu pogodni zbog sklonosti ka segregaciji. Za jako napreg- kocnica, clanci lanaca itd. Za kranske tockove je naroCito pogodan ce-
nute komade dinamickim iii udarnim opterecenjem koriste se celici iz licni liv kvaliteta 50 Cr Mo 4, a za komade kod kojih je potrebna veca
grupe 2 (tab. E.1.9). Kod ovih celika moze se postiCi i zadovoljavajuca dubina kaljenja pogodni su takode legirani liveni celici 46 Mn 4 i
povrsinska tvrdoca kaljenjem gorionikom. Za komade prostih oblika 42 Mo 4.

344 345
 Sivi liv Metalografsko ispitivanje je pokazalo da se kod feritnog liva (SL
12) iz grafitnih lamela vrsi naugljenicenje ferita, tako da u feritnim
Sivi liv se moze sa uspehom kaliti samo ukoliko ispuni odredene zonama posle povrsinskog kaljenja nastaje perlit. Poseban je zakljucak
uslove. Sadrzaj ugljenika ne bi trebalo da prelazi 3%, ali je jos vainije ovog ispitivanja da su povoljne dubine kaljenja kod sivog liva 0,8 do
da od ukupnog sadriaja ugljenika 0,60 do 0,84% bude vezani ugljenik 2 mm, a da ne treba da predu 3 do 4 mm, jer je u tom slucaju toplotni
u obliku karbida. Grafit u povoljnoj strukturi za povrsinsko kaljenje uticaj na dublje slojeve stetan.
treba da bude sitan i fino i ravnomerno disperzovan. Grubi grafit sago- Povrsinski k,aljene zone su postojane tvrdoce i posle otpustanja na
reva za vreme kaljenja, pa posle kaljenja dolazi do cupanja martenzit- 300'C. Stoga se preporucuje da se posle kaljenja obavi otpustanje na
nih zrnac<3 za vreme brusenja. Vazno je, takode, da u strukturi nema 200'C, sto veoma umanjuje unutrasnje napone i krtost.
fosfidnog eutektikoma koji ima nisku tacku topljenja, tako da posle Karakteristicno je da je za vreme linijskog kaljenja najviSa tempe-
kaljenja kaljeni sloj moze ostati porozan. ratura za 12 mm udaljena iza gorionika u pokretu.
H. Killing je ispitivao povrsinsko kaljenje na odlivcima od sivog
liva obradenim na precnik 28 mm. On je primenio postupno rotaGiono Kaljivost i prokaljivost sivog liva mogu se popravljati dodacima
kaljenje sa acetilenom i svetleCim gasom. Hemijski sastav livova koje legirajudh elemenata. Najcesci legirajuCi elementi su Cr, Mo i V, a
je ispitivao dat je u tab. E.l.lO. pogodni su u slucajevima karla kaljeni deo odlivka ima vecu debljinu
Tablica E.l.lO. nego srednja debljina odlivka, sto je na primer, slucaj kod bregaste
osovine.
Oznaka c c c Si Mn p s Mo Kod kaljenja postolja struga koji je od sivog liva, iako je kaljeni
po ukupno vezano grafit deo masivniji od ostalog dela odlivka, ipak je teznja da se koristi nele-
JUS-u o/o o/o o/o o/o o/o o/o o/o o/o girani sivi liv jer je udeo kaljenog dela mali u relativno velikoj tezini
SL 12 3,32 0,09 3,23 3.66 0,52 0,36 0,084 postolja. Potapanje postolja u vodu za vreme kaljenja je nepotrebno,
SL 14 3,42
----------------------
0,54 2,88 2,65 0,58 0,39 0,087
posto nema nikakvog uticaja na veliCinu deformacije. U n6rmalnim
uslovima kaljenja jedan duzni metar postolja struga deformiSe se savi-
SL 18 3,53 0,66 2,87 2,46 0,54 0,50 0,113 janjem za 0,10 do 0,15 mm. Otuda se duiina kaljenih vodica mora ogra-
SL 22 3;15 0,57 2,58 2,32 0,88 0,26 0,099 niciti na 5 metara.
SL 26 3,11 0,78 2,33 1,63 0,84 0,21 0,103 Nodularni liv
··--•••--------•-w-----
legira.n 3,09 0,72 2,37 1,75 0,84 0,29 0,100 0,56
Nodularni liv ima obicno fino disperzovani grafit, sto je vrlo po-
tvrldokori voljno za povrsinsko kaljenje. U zavisnosti od naCina zarenja, nodularni
~kdkHni) liv 3,58 2,20 0,62 0,16 0,06
liv moze imati feritnu ili perlitnu osnovu. To je, takode, vrlo povoljna
okolnost, jer se u izvesnim slucajevima nodularni liv moze zariti na
Rezultati povrsinskog kaljenja mogu se videti na sl. £.1.65. feritnu osnovu, sto veoma olaksava obradu rezanjem, pa se pre povr-
HB sinskog kaljenja maze zariti za perlitnu osnovu. Isto tako, moguce je
600.------------------------------------------, za vreme samog procesa kaljenja na povisenim temperaturama izvrsiti
rill tvrdoca odl iYka naugljenicenje ferita na racun nodularnog grafita, te se i na taj nacin
500
~ tvrdoia post~ kalP,ja
~~-------.~--~~-------
~
maze povecati tvrdoca (sl. £.1.66).
1.00 I ~l------l."-.l---------1 Temperovani liv
300 t==;;:::J~~'i-------{.'J-----4."-.1------- Kod kaljenja belog temperovanog liva iina teskoca zbog razuglje-
200 ~"'--f7}..,'f,----'f/1-,
nicene povrsinske zone koja se mora obavezno skinuti mehanickom
obradom.
100 Crni temperovani liv sa perlitnom osnovom pogodan je za kaljenje.
Ako se pri kaljenju crnog temperovanog liva koriste viSe temperature,
0
1!,
efekat povecanja tvrdoce posle kaljenja nece biti samo posledica nasta-
5L 12 18 22
janja martenzita u povrsinskom sloju nego ce doci i do ponovnog ra-
Sl. £.1.65. R=rlta1i ipOV·rSinsJwg kaljenja sivog i tv!ldolrorog {ikoki·lnog) liva. stvaranja ugljenika, taka da ce nastankom karbida u strukturi biti i
346 347
 fil It' l.~ f ' ' ' ' l
G lava E.2

INDUKCIONO KALJENJE
ti
-~ .
f-o..,
I . I i I
-Cl
;:,
"1::1 60 -~
0
Pe~IJ1
.... l-- X ~ X
•
50 f--8 X

~
X

f ~0 hl E.2.1. UVOD
f /c I--'
<cE
::t
30
x/
,- Indukciono kaljenje je, takode, transformaciono kaljenje: povrsm-
ski sloj komada se zagreva iznad transformacione tacke A3 i hladi ve-
·2 20 eom brzinom od kriticne, tako da u njemu nastaje martenzitna struk-
~ .....-.?
~ 10 LL ·__ Ferri!
_:_~ ........ ~ tura. Prema nacinu dovodenja toplote, ovo je postupak povrsinskog
kaljenja, isto kao i kaljenje gorionikom. Toplota se proizvodi u vrlo
kratkom vremenu u povrsinskom sloju komada pomoeu indukovane
0 struje. U tehnoloskom smislu je stoga ovaj postupak istovetan sa ka-
780 810 8~0 870 900 930 960 990 °C ljenjem gorionikom.
temperatura kaljenja - Dejstvo indukovane struje u metalnom jezgru kalema pocelo je da
Sl. E.1.66. Uticaj temperatiure ikaljenja i polazne strukture kod :nodul=og liva se sire koristi za industrijsko zagrevanje u toku prvog svetskog rata.
na .tvrdocu i dubinu ikaljenja. Ovaj princip zagrevanja je najpre koriseen za topljenje metala. Prve
pojave indukcionog zagrevanja za kaljenje javljaju se izmedu 1920. i
ledeburita. Ovakva struktura, koja se sastoji iz iglica martenzita i lede- 1932. godine, a prvo industrijsko postrojenje za indukciono kaljenje
burita, obezbeduje postojanost tvrdoee i na visim temperaturama. nacinjeno je u SAD 1932, u Nemackoj za radilicu motora 1938. i u SSSR,
takode za radilicu motora, 1938, a vee 1939. i za klizne povrsine postolja
alatnih masina. Dalji razvoj tehnike zagrevanja i opreme doveo je do
sire primene indukcionog zagrevanja u mnogim oblastima tehnologije
(zagrevanje za kovanje, lemljenje, zavarivanje, stabilizaciono zarenje
itd.).
U pocetku je indukciono zagrevanje ostvarivano naizmenicnom
strujom mrezne frekvencije (SO Hz), a tokom vremena se ukazala po-
treba da se frekvencija uveea, tako da se danas vee u tehnici povrsin-
skog kaljenja koriste struje i sa frekvencijom od 30 MHz.
Indukciono kaljenje ima sve siru primenu zbog svojih prednosti
u odnosu na sve ostale postupke povrsinskog uveeanja tvrdoee. Po-
stoje, sem toga, specificne oblasti primene u kojima se drugi postupci
ne mogu primeniti (povrsinsko kaljenje sivaee igle, kaljenje zupcanika
casovnika itd.). u pogledu prednosti indukcionog povrsinskog kaljenja
u odnosu na cementaciju vazi sve sto je receno 0 odnosu kaljenja go-
rionikom i cementacije, a u velikom broju pomenutih osobina - sa
jos veCim efektom nego kod kaljenja gorionikom.
Utrosak toplote je kod indukcionog kaljenja znatno manji nego
kod zagrevanja gorionikom. Kod kaljenja gorionikom koeficijenti isko-
348 349
 a riScenja toplotnog izvora su vrlo mali, dok su kod indukcionog kaljenja
u genflratoru
gubitak u induktoru
""""'««<££•; toplota zracflnja
b- gubifci u e/emenfima komande
~gubifak na zagrevanje cevi
~71gubitak u isprav/jacu
gubifak u cevima osci/atora
t.t,% gubifak u povratnoj sprezi
*====Z::Z:::i!Z:::.::'z! odnosno u resetkinom kolu
~=====1.z;5;:0filz:z.gubitak u oscilatomom kolu
~ZZ:z2ZZzzi"Z:ofi~o~gubitak u dovodu
6% gubitak u V.F. transformatoru
c Posledica brzog zagrevanja je, dakle, sitnozrni i nehomogeni auste-
u cevima osci/ator_a
gubitak u povratnoj sprezi
i::::: :~~o:
~===:Zu:z··:z·21 odnosno u resetkinom kol u
:>ubitak u oscilatomom kolu
~2ZZZZZ~i:z:! gubitak u dovodu
~22ZZ2Z2ZZ~i?Jgubitak u V.F. transformatoru
.......'-<-£-z.-<..C-4.1.:M
Sl. E.2.1. Sen'kijevi dijagrami bilansa gubirtaik:a 'kod indukcionog kaijenja: a) sred-
nje£rekventnog; b) visokofrekventmog sa 25 kW indukovane snage, fre-
kvencijom od 500 kHz i mreznom snagom od 44 kW i c) isto kao pod
b)- sa mreznom ·snagom od 38,5 kW.
350
u zavisnosti od frekvencije vrlo visoki (sl. E.2.1).
Kao sto se moze videti na Senkijevom dijagramu, koeficijent isko-
riScenja snage generatora krece se od 50 do 70%.
Indukciono zagrevanje obezbeduje termicku obradu visokog kvali-
teta. Toplota nastaje u samom metalu u vrlo kratkom vremenu, sto
umanjuje opasnost od pregrevanja, porasta zrnaca austenita, oksidaci-
je iii razugljenicenja. KoliCina toplote moze se precizno dozirati, tako
da ovaj proces ima dobre mogucnosti za automatiziranje, kao i povolj-
ne uslove ponovljivosti.
Kod indukcionog kaljenja je smanjeno deformisanje komada, pa
otpada ceo niz naknadnih operacija na ispravljanju delova. Povrsina
posle kaljenja je Cista, te nije potrebno nikakvo ciScenje itd.
Pri pogodnom rezimu zagrevanja, raspored unutrasnjih napona po-
sle kaljenja je ravnomeran i ima povoljan uticaj na uvecanje dina--
micke cvrstoce. Povecana tvrdoca umanjuje opasnost od abanja delova,
tako da ce se zbog poboljsanja mehanickih osobina i otpornosti na
abanje moci da koriste obicni konstrukcioni celici i u onim slucajevima
kada se bez indukcionog kaljenja inace koriste skupi legirani celici.
Metalurska specificnost indukcionog zagrevanja je, pre svega, vrlo
velika brzina zagrevanja koja kod indukcionog kaljenja ide u normal-
nim procesima do soo·c; sek, a mogu se ostvariti i znatno vece brzine
zagrevanja (lOOO"C/ sek).
Kod indukcionog kaljenja pocetak zagrevanja se obavlja vrlo veli-
kim brzinama zagrevanja, dok na viSim temperaturama brzina zagre-
vanja opada. Zbog ovoga se tacka pocetka raspadanja perlita penje od
721"C na 760"C i sama transformacija se obavlja na viSim temperatu-
rama. Posto je nastajanje austenita difuzioni proces, to se zbog kratko-
trajnog zagrevanja i velike brzine transformacije ne dobija homogena
raspodela ugljenika i ostalih prisutnih elemenata u austenitu. Pri ovo-
me ce austenit ostati sitnozrn.
nit. Karakteristicno je da se posle kaljenja ovakvog austenita dobija
martenzit prakticno bez iglica u strukturi (»skrivenokristalni« ili »bez-
iglicasti« martenzit). Ovakav martenzit ima dobre mehanicke osobine,
sto se u savremenoj literaturi cesto pripisuje vecoj gustini dislokacija
i viSe sitnozrnoj strukturi.
Brzinu porasta zrnaca austenita ispitivao je K. Sepeljakovski
(MiTOM, 1965, sv. 6) na celicima prikazanim u tab. E.2.1 u dva razli-
Cita postupka indukcionog zagrevanja, prikazana na sl. E.2.2 i E.23.
Tablica E2.1.
0 z n aka Hemijski sastav u %
GOST JUS C Si Mn Cr
40 - 0,37 0,25 0,53 0,19
45 c 1530 0,42 0,25 0,50 0,20
55 pp - 0,63 0,04 0,13 0,10
351
 oc Sl. E.2.2. Linija zagrevanja do 820'C ym

-
Sl. E.2.4. Porast zrnaca austenita u
(tacka na dijagramu ozna- zavilsnosti od vremena kod
cava zavrsetak transfor- celiJka 40 na temperaturi
800
v macije ru austenirt). izoterme od 9SO'C (1). 20
J 0

600 I ~ 16

I ]
i:... 72
400 v I
~

1 8
-

200 I
I 410 20 30 sekundl

0
v 5 "10 20 30 ~
0
,... Q)
precnik zrnca
~ ~
IV
0 ~
----
't:
3

I~-~-{\ I
sekundi

oc
-I

1/
Tl·--· .
Ll·t·--1
I
t-·--J·-
,...
l(
800 1-- Jj_JI_
I '

! ! I 0 - -

I . I I. i I \
600
I. I

1----*
I
1--l--+1-+·
-t--1---+--
+--r-I

~---t-- ~
I
~-
I
I
I
-

:
I
I: I
I I ·I I I I
~e.
400 1----H--+-1- Sl. E.2.5.
Poras t ZIUlaca oostenita I II

~_Jr~
I II I· --l--1--··-1--t---(---+- u zavisnosti od vreme-

200 m-+--- ·--+--1 I 1. I I

na !rod celilk:a 45 na
temperaturama od 870
(3) i 9so·c (4). 1
Kao sto se vidi iz rezultata, pri brzom zagrevanju na izotermu,

00
~ Sl. E.2.3.
Linija zagrevanja na
porast zrnaca je stupnjevit, s tim sto zrnca u odredenom vremenskom
intervalu ne menjaju dimenzije. Na visim temperaturama vise je takvih
2 6 8sekundi stupnjeva (9so·q a pri ni.Zoj (870'C) je samo jedan. Vreme postojanosti
'
Zrnca austenita su u ovom slucaju nastajala u egzotermnim uslo-
vima na temperaturi od 820'C posle 8 sekundi, a na temperaturi od
9SO'C.
dimenzija u takvom intervalu je utoliko krace ukoliko je viSa tem-
peratura.
9so·c posle 0,3 sekunde. Od ovog momenta nadalje posmatran je uticaj Velicina najmanjeg zrnca austenita u okviru jednog stupnja ne za-
vremena na porast zrnaca austenita i rezultati su sredeni u sl. E.2.4, visi od temperature vee od polazne strukture celika. Ukoliko je tempe-
E.2.5 i E.2.6. ratura izoterme niza, utoliko je proces porasta zrnaca inertniji.
352 23 Pante1ic: Tehnologija .. . 353
 ym F -
I ! l-- Xp -r~-1~~~nj
I
1-... ~4 I -m=c·
-
~i r
~!liL '
28 700 •

1 . • . I

r 6001- -
L ~
0
u '' I J .
. rol-
t
..,..
20
_3- I - wr
5IJ()

111}0 •
II
II
-I

·- .
~
Hr
-5
v
12 --- 1,00

"
....Q.-
I 300

'a 100
I
2p0
L
300' '2700 2800 200 I '
I
' ... I
I
300

I I i]
s~kundi
Sl. E.2.6. Porast 2lmaca austeruta u zaovisnosti od vremena kod eelilka 55 PP na
100 H I i
temperatuTama 950 (1) i 870"C (2). --- --" ·--- ---- 1200 ·c
Sl. E.2.8. Promena s-ile SliiVijanja u
ioo !1~ tooo
Na sli<~an nacin je K. Sepeljakovski (MiTOM, 1965, sv. 8) ispitivao zavisnosti od temperatJure SI. E.2.9. Is-to kao na sl:ici E.2.8 -
uticaj brzine zagrevanja na mehanieke osobine celika 45 (C 1530). Za- kaljenja za brzinu zagre- za brzinu zagrevanja 1CJ'C/
grevanje za indukciono kaljenje vrseno je <Sa dve razlicite brnine, odre- vanja od 1 OOOOCjsek. (F, sek.
dene na sl. E.2.7. - sila na granici propor-
cionalno!Yti i F m - sila
"C r- .. .. +==. kidanja).
1100 •c 700
1000 L 1100
900 1000 500
. 800 . _L 900
700
~.
sao: E500~... , I
700
·;(__ ~

v t·
·"§_ WD, .

!300~--t-l
I

~[/. -I c: zao ' 1

0 0,5 1.0 1,5 2/) 2.5' sek 0 .. 12 20 _28 36 ~~ 52 sek Sl. E.2.10.
·~ I -r-
Zavisnost si-Ie kidanja 5l Ll 1 I I I I I::is I 2
SI. E.2.7. Tok poraJSta temperature u zavisnosti od v:remena: lini~a 1 - tok pro· pri savijanju od krup- tOO 0 tOO ZOO JOO t,IJO 500 cOO 700 BOO fm
mena struje induktora; linija 2 - brzina zagrevanja 10°Cfsek.; linija 3 noee zmaca. srednja po11rsina zrna
- brzina zagrevaruja 1 oooocjsek.
celika, sklonost ka obrazovanju krupnozrnog austenita, temperatura za-
Svi uzorci su posle kaljenja otpustani na 145°C u trajanju od dva grevanja i vreme zaddavanja na temperaturi kaljenja.
casa. Odredivana je sila pri savojnom lomu na epruveti precnika 6 mm I kod sivog liva pri indukcionom kaljenju osobine zavise kako od
i utvrdivana je krupnoca zrnaca. Rezultati ovog ispitivanja dati su na polazne strukture (narocito kolicine perlita) tako isto i od parametara
sl. E.2.8, E.2.9 i E.2.10. termicke obrade: temperature kaljenja i brzine zagrevanja. Jasan uticaj
Iz ovih rezultata autor zakljueuje da brzina zagrevanja nema uti- pojedinih faktora daje sl. E.2.11 prema ispitivanju P. Ruskina i V. Sap-
caja na maksimalnu silu savijanja, kao ni na silu na granici propor- kina (MiTOM, 1967, ·sv. 9).
cionalnosti, koja je cak nezavisna i od temperature kaljenja. Krupnoca Primer. Za -postizanje tv:rdoce HB 440 kpfmm 2, sa najpovoljnijom marten-
zrnaca austenita, bez obzira na brzinu zagrevanja, ima veliki uticaj na zit-nom stt'll!koturom bez iglica, treba :k.oristiti brzin-u zagrevanja od 60oCfsek. Ako
je polazna stru'ktura sa 40 do 50% perlita, povlaci se vertikala do odgovaTajuee
silu kidanja. Iz tih rezultata moze se zakljuciti da na mehanicke oso- srafirane trake pa zatilrn kosa linija (paTalelno sa pomocnim Hnijama) na osu
bine posle indukcionog kaljenja brzina zagrevanja nema veliki uticaj. .temperatura, gde se utv.n:tuje temperatura kaljenja od oko 1 040°C. Pri ovome se
Daleko veCi uticaj imaju uzrocnici povecavanja krupnoce zrnaca: vrsta postize diubina ·kaljenog sloja od 4,5 mm.

354 23* 355

 500r-----r---,----r--~----

HB

mm
~so I 'k/ "I,/'\: I ::::2:-. I s 6
5
~,5

3,5

·~
~oo I I / A £..? I I I I I3 "' B
"""
0
..::c
Sl. E.2.12. 1!\ema mdukcionog zagrevanja. A) Postrojenje za dndlllkciono ka:Ijenje:
2,5 -~ 1. generator struje 'Viisoke firekvencije, 2. mclrulktor, 3. Jromad za zagre-
.Q vanje, 4. visokofrekventni transfoi'IIlartor i 5. batedja kondenzatora .
::;, B) Nastajanje magne1lnog polja oko provodn:iika (indl.Lirun-a): 2. 1-ndl.l!ktor
"lJ
2,1 i 3. komad za zagrevanje.

350 I t0??9X;J>9%7Wt'""
900 950 1000 1050 °C
Sl. E.2.11. Za'Vlisnost tvrdoce i dubine ika:Ijenja od temperature kaljenja, polazne
s~ture, brzine zagrevanja i zeljene strukture: 1. martenzit sa malo
ugljenika, 2. beziglicasti martenz1t, 3. sitnoiglicasti martenzit, 4. srednje-
iglieasti martenzit i 5. ik:rupnoiJglicasti martenz1t.
E.2.2. PRINCIPI I POSTUPCI ZAGREVANJA I HLADENJA
E.2.2.1. Fizicka osnova indukcionog zagrevanja,
Kod uobicajenih postupaka zagrevanja za termicku obradu koma-
du se toplota dovodi spolja konvekcijom, zracenjem i provodenjem. Pri
ovome se na povrsinu komada moze dovesti toplotna snaga od 0,5 ... 8
do 20 W!cm 2• Sa acetilenskim gorionikom moze se na povrsinu komada
preneti toplotna snaga od 1000 Wlcm 2• Kod indukcionog zagrevanja top-
Iota nastala od indukovane naizmenicne struje razvija se u samom ko-
madu, pa toplotna snaga koja nastaje u povrsinskom sloju moze biti
i preko 10 Kw/cm 2•
Za stvaranje .indukcione toplote stav·lja se preko komada koji se
zagreva elektricni provodnik - induktor, tako da se sa komadom ne
dodiruje. Naizmenicna struja koja protice kroz provodnik stvara mag-
netno polje koje je koncentricno oko provodnika (sl. E.2.12).
Ako je komad od provodnog materijala, magnetno polje ce u nje-
mu indukovati napon koji izaziva proticanje struje sa zatvorenim tokom
u komadu (vrtlozna struja). Ovako nastale vrtlozne struje (koje se u
drugim oblastima elektrotehnike smatraju kao gubici) stvaraju u ovom
slucaju ieljenu toplotu koja se javlja kao posledica elektricnog otpora
materijala komada. Kod magnetnih materijala, npr. kod celika, ovome
se dodaje jos toplota nastala gubicima pri promeni smera magnetnog
polja do cega dolazi zbog neprekidnog menjanja smera naizmenicne
struje. Taj deo razvijene toplote mogao bi se nazvati histerezisna top-
lata. Ova toplota ima red velicina toplote nastale od vrtloznih struja
samo kod niskih frekvencija struje. Kod viSih frekvencija njen udeo
je sve manji ukoliko je frekvencija veca jer histerezisna toplota raste
sa prvim stepenom frekvencije a toplota vrtloznih struja sa kvadratom
frekvencije. Iznad tacke Kiri prestaje nastajanje histerezisne toplote,
posto celik gubi magnetne osobine.
Toplota proizvedena u komadu zavisna je od snage indukovanog
magnetnog polja, dok ona zavisi od velicine struje u induktoru. Snaga
magnetnog polja raste sa frekvencijom. Indukovani napon izaziva stru-
ju koja zavisi od elektricnog otpora komada. Otpor komada je zavisan
od temperature komada, a na njega utice i frekvencija struje. Dubina
prodiranja indukovane struje u komad zavisi od frekvencije struje, od
promenljivosti specificnog otpora sa temperaturorn i od magnetnih
osobina.
Indukovane struje u komadu nisu ravnomerno rasporedene po du-
bini komada. Indukovana struja tece kroz komad sledeci zakon induk-

356 357
cije, tako da ima obrnut smer od svog uzrocnika - magnetnog polja.
Toplota ce se stoga stvarati samo u onom delu 'komada koji je u nepo-
srednoj blizini induktora. Zbog takozvanog »skin-efekta« gustina indu-
kovane struje naglo ce opadati od povrsine ka unutrasnjosti komada.
Opadanje gustine struje sa dubinom odgovara eksponencijalnoj krivoj,
prikazanoj na sl. E.2.13.
. . _.x
~-L0 ·e if
od povrsina Sl. E.2.13. Rru;pored gustine &truje
u metalu (o = dubina
prodiranja).
Da bi se dobila velicina koja ce sluiiti za dalje razmatranje, uve-
den je pojam dubine prodiranja. On oznacava dubinu na kojoj je gu·
stina struje 1/e (1/e = 0,368). U spoljnom sloju debljine o dejstvovace
85% od ukupno proizvedene toplote. Dubina prodiranja zavisi od speci-
ficnog otpora metala (g), relativnog permeabiliteta ((..!.) i frekvencije stru-
je (f). Priblizno je:
o= 503 Vt P
p..
(mm).
Sl. E.2.14. daje orijentacione vrednosti za dubinu prodiranja u za-
visnosti od frekvencije za celik i bakar.
Dubina prodiranja ni u kom slucaju ne odgovara pojmu dubine ka-
ljenja. Dubina kaljenja zavisi od dubine prodiranja, ali, u jednakoj iii
u jos vecoj meri, i od specificne snage induktora koja odreduje vreme
zagrevanja, vreme izjednacenja i toplotne provodljivosti celika. Ako se
proces zagrevanja obavlja velikom toplotnom snagom, potrebna tempe-
ratura kaljenja ce se postiCi u vrlo kratkom vremenu, tako da je pro-
vodenje toplote u dublje slojeve ·neznatno; .Ako se zeli najmanja mo-
guca dubina kaljenja, zagrevanje se mora obaviti u sto kracem vre-
menu, odmah zatim mora se obaviti hladenje brzinom vecom od kri-
ticne. Na ovaj naCin se ogranicava provodenje toplote na vecu dubinu,
pa dubina kaljenja po velicini moze biti bliska sa dubinom prodiranja.
358
!
tf
J- tlziiWOOD
Sl. E.2.14. Du!bina procliranja indulrovane struje: a) celik na sobnoj temperaturi:
p = 0,2 n mm2/m !l = 170; b) celik na 900'C, !l = 1; p = 1,5 n mm2fm;
c) bakar na sobnoj temperatJurj: p = 0,0178 n mm2fm i d) baikar na
1 OOO'C; p = 0,1 .!1 mm2/m.
Mogucnost ostvarivanja velike snage pri indukcionom zagrevanju,
kao i zakon raspodele gustine struje (dubina prodiranja) cine da se
indukcionim kaljenjem mogu postiCi izuzetno male dubine kaljenja.
Specificna snaga je snaga u W iii Kw svedena na jedinicu povrsine ko-
mada koja se zagreva. Zadrzavanje glavnog dela razvijene toplote samo
u povrsinskom sloju kod uobieajenih celika za kaljenje moze se postiCi
jedino ako je specificna snaga iznad 1 do 2 KW/cm 2• Za male dubine
kaljenja mora se koristiti mnogo veea snaga (5 do 6 KW/cm 2). Speci-
jalnim postupkom moze se i pri maloj snazi generatora postiCi veli:ka
toplotna snaga.
Toplota nastala u tankom povrsinskom sloju biee odmah provo-
dena u dubinu jer je celik dobar provodnik za toplotu. Sl. E.2.15 daje
zavisnost najvatnijih parametara pri kaljenju.
Gubici toplote koji za vreme zagrevanja nastaju konvekcijom i zra-
cenjem su zbog kratkog vremena zagrevanja i male zone zagrevanja
mali i pri uobicajenim temperaturama kaljenja zanemarljivi. Ovi gu-
bici imaju red velicina 10 W/cm 2 •
Odnos toplote proizvedene u komadu prema energiji koja je pre-
data induktoru naziva se koeficijent iskoriscenja induktora. U okviru
celokupnog koeficijenta korisnog dejstva celog postrojenja on igra bitnu
359
 kaljenja Sl. E.2.15. Sl. E.2.16. Orijentacione v·rednosti
Dubma kaijenja u za- za najpovoljni}u frekvem·
vJsnosti od snage, tem- ciju sa najboljim .koefi-
perature •kaljenja d vre- cijentom za zagrevanje
mena zagrevalll:ja. celika na goo·c i pr~
komada veCi od petostru-
ke do deset'Ostillllke drubi-
ne ·prodiranja. ......
;g.
(J
50

~ 10
::..
"""...10
.!:::
5

Snaga induktora moze se izracunati polazeci od njegove dispozicije

u odnosu na povrsinu zagrevanja prema sl E.2.17, gde je induktor za-
misljen kao cev okruglog preseka, zanemarujuce malog precnika, a na
0 O,S 1,/J 1,5 m.m. t./J rastojanju a od povrsine komada.
Dubina kalj~nja

ulogu, a zavisan je od materijala induktora i komada koji se zagreva.

Za izradu induktora najcesce se koristi bakar, rede i srebro. Koefici-
jent induktora raste kod zagrevanja komada zbog porasta specificnog
otpora i sa permeabilitetom, pa je veci ispod temperature Kiri nego / X
iznad nje.
Koeficijent induktora bice utoliko veci ukoliko se induktor pri-
bli:li komadu. Ovo rastojanje manje utice kod velikih precnika komada
nego kod manjih. Isto tako, oblik induktora, odnosno oblik povrsine
koja se zagreva ima va:lan uticaj na uspostavljanje magnetnog polja.
Veliki uticaj imaju, takode, frekvencija struje i velicina komada. Du- Sl. E.2.17. Serna poloza:ja mdlllktora.
bina prodiranja je odredena frekvencijom, a za potpuno obrazovanje
polja neophodno je da je debljina komada veca od dubine prodiranja. Kroz induktor prolazi promenjiva struja l1 na rastojanju a od po-
Najbolji koeficijent pri zagrevanju celika posti:le se ako je precnik ko- vrsine. Promenljiva magnetna polja koja su posledica ove struje jed-
mada 5 do 10 puta veCi od zeljene dubine prodiranja. Sl. E.2.16 pred- naka medu sobom su zbog simetrije (H1 = H2). Magnetno polje u nekoj
stavlja zavisnost najmanje frekvencije od precnika komada u slucaju tacki A na povdini komada i na rastojanju r od induktora je:
najpovoljnijih uslova za postizanje najpovoljnijeg koeficijenta.
Izabrana frekvencija treba da se nalazi pribli:lno u srafiranoj zoni. Jl
HI=--.
Preciznija orijentacija nije moguca jer ove velicine zavise jos i od dru- 2r:rc
gih faktora.
Koeficijent iskoriscenja induktora koji obuhvata komad (unutras- gde je r = va2 + x2, pace ukupno magnetno polje biti:
nje magnetno polje) moze biti 60 do 90%. Kod induktora za kaljenje a 2a
rupa ili ravnih povr5ina, koji rade sa spoljnim magnetnim poljem, koe- H = 2 H1 cos <p = 2 - H1 = V Hr
ficijent je nizi: 30 do 60%. r i+./
360 361
 Gustina struje u komadu y odgovara jacini dejstvuju6eg magnetnog Stoga protoCni precnik cevi induktora mora biti najmanje 2 mm kako
polja H: bi se sa realnim pritiscima vode (4 do 8 at) mogao ostvariti neophodan
a J1 a protok (3 do 10 llmin).
y = H = 2 HI-= - . 2 2 Izvedena formula za snagu vazi za snagu .induktora kao i za snagu
r Jr a +x u komadu koja nastaje dejstvom indukovane struje. Za snagu induk-
Kao sto se vidi, gustina struje u komadu zavrsi najviSe od rastojanja tora treba uneti vrednosti koje se odnose na induktor, pa se moZe
induktora od povrsine komada. Ako je elektrieni otpor komada R, na izracunati snaga induktora N;. Istim postupkom za komad moze se do-
posmatranom elementu komada sirine dx, dmine = jedan i debljine 0, biti snaga u komadu Nk. U ovom slucaju je koeficijent korisnog dejstva
to ce pri vrednosti struje 1 = y · 1 · dx biti snaga: induktora:
y 2 dx
PR = (y dx) 2R = --w;- (W), Nk

posto je otpor R = l/ kq, gde je l = 1 duzina provodnika, q = odx povr-

sina preseka provodnika i k specifican otpor. Prema tome je:
1lt = Nk +Nt
I+~v
ft
k
ktp.

J( a2 I gde su r; i k; radijus i specifican otpor induktora a k i !J. specificni

dN = PR = ---;;2. (a2 + x2)2 . kB dx, otpor i permeabilitet komada.
D. Warburton-Brown daje sracunate vrednosti za snagu, kao [ ostva-
odnosno: rene vrednosti u praksi pri temperaturnoj razlici zagrevanja od 1ooo·c
i vremenu zagrevanja od 60 sekundi, a po jednom kg kaljenog sloja

N =
2Jia
rr2kB
2
f
00

(a2
dx
+ x2) 2
celika (tab. E.2.2).
Tablica Ell
0

Rezultat integracije je: Tei,ina kaljenog sloja Sracunata snaga Ostvarena snaga
kg KW KW
2,27 17,5 25
N= Jl . 10 -2v fp.
(W),
a 10 3,54 35 so
6,80 52 75
ako se za o stavi vrednost: 9,07
--------------------· -----·-----·
70 100

0 = 50,3 v;p. ------,-13,61

18,14
105
140
--
150
200
22,68 175 250
Iz izraza za snagu vidi se da ce snaga u komadu biti utoliko veca
34,02 265 360
ukoliko Je manje rastojanje induktora od povrsine komada. Snaga, pre ·---------
svega, raste s porastom jacine struje u induktoru koja moze dostici 45,36 350 490
vrednost i do 10000 A. Ove velike jacine struje namecu zahtev konstruk-
ciji induktora koji zbog toga mora biti hladen vodom. Zato se induk-
tori izraduju od metala sa malim specificnim otporom (bakar, srebro) Izvodenje obrasca za snagu induktora obavljeno je za jedan kratak
i u obliku cevcica kroz koje struji voda za hladenje. Protok vade za odsecak po duzini induktora. Kako induktor ima svoju konacnu du-
hladenje koji moze da odvede toplotu sto nastaje od Q (KW) gubitaka zinu, koja se u raznim zadacima za kaljenje formira na razlicite nacine,
u induktoru iznos·i: to je uobicajeno da se snaga induktora izrazava po jedinici duzine
(KW!cm). Ova dmina se meri po povrsini komada koji se kali.
14,30
V=--Q· Na osnovu izvedene formule za snagu i uproscene diferencijalne
t::.T jednaCine za provodenje toplote kroz komad sracunate su teorijske
362 363
 snage induktora u zavisnosti od dubine kaljenja, temperature kaljenja,
brzine posmaka kod linijskog kaljenja i koeficijenta korisnog dejstva
induktora. Ovi rezultati prikazani su na sl. E.2.18.
Stvarne vrednosti zbog pribliznog racunanja razlikuju se od sracu-
natih i prikazanih na sl. E.2.18, sto pokazuje primer rezultata iz prakse
·dat na sl. E.2.19. U ovom slucaju je kaljen valjak precnika 25 mm
od celika C45 (C 1530), CK45 (C 1531) i C60 (C 1730). Induktor je pravo-
ugaonog preseka 3 X 4 mm (bakarna cev) na rastojanju od 2 mm od
povrsine.
Srafirane povrsine na ovome dijagramu predstavljaju preporucene
vrednosti. Eksperimentalno nadeni rezultati na ovom dijagramu poka-
zuju prakticno iste rezultate kod celika C45 i CK45 dok rezultati za
C60 nesto odstupaju.

E.2.2.2. Induktorl i hladilice

Induktor ili zagrevni kalem je deo uredaja za kaljenje (tacnije alat
za kaljenje) koji prenosi indukcijom visokofrekventnu struju na ko-
mad. Na osnovu ove svoje funkcije on se naziva induktor. Posredstvom
prenosnika kroz induktor tece naizmenicna struja koja stvara magnet-
no polje. Ove struje imaju red veliCina 1000 A u zavisnosti od snage
koja se prenosi. Struja kroz induktor zbog povrsinskog efekta tece sa
It(}% najveeom gustinom u povrsinskom sloju gde mogu nastati vrlo velike
gustine struje (6000 A/mm2), sto u svakom slucaju zahteva veliku pro-
35%
vodljivost induktora za struju i intenzivno vodeno hladenje. Za ovu
Sl. E.2.18.
-r- -=t r300h Teorijski dijagram za- svrhu dolaze u obzir cevi od bakra ili srebra kroz koje protice voda
visnosti specificne •sna- za hladenje.
0 o,z 0,~ 0, ~z mm 11¥
ge induktora od dubine
kaljenja.
Oblik induktora se formira prema povrsini za kaljenje. Induktori
~- imaju stalan oblik samo za kaljenje cilindricnih tela (vratila, cepova,
osovina). Pri ovome induktor obuhvata komad sa jednim ili viSe namo-
..5
kW taja. Odluka o broju namotaja donosi se na osnovu izlazne snage gene-
em ratora i zeljene dubine kaljenja. Kod malih dubina kaljenja se naj-
cesce radi samo sa jednim namotajem.
' Sl. E.2.20. prikazuje razne oblike induktora.
Iz sl. E.2.20 mogu se videti sledeCi oblici induktora:
t J A. induktor sa jednim namotajem,
<::z B. induktor sa vise namotaja,
C. spiralni induktor,
D. induktor u obliku ukosnice,
1 E. ravan induktor,
F. masivan induktor i
G. induktor sa jezgrom.
0 1 2 J mm
1'- Induktor sa jednim namotajem koristi se za kaljenje ciHndricnih
povrsina, a za istu svrhu slufe i induktori sa viSe namotaja u slucaju
Sl. E.2.19. Dijagram specifionih snaga induktora za kaljenje ceHka C45, CK45 dovoljne snage generatora i vece dubine kaljenja. Spiralni induktor
pdbliino, C60.
se primenjuje kod ogranicenih ravnih povrsina. Najuniverzalniju pri-
364
365
 Sl. E.2.20. Sl. E.2.21. Ravni induktori.
lnduktori ~raznih oblika.

A (A)
~ (C)

(D)

~r;
{J~o, P I ~ jfftlf
·, .
~.~>
~~ ~) ~~~.$.~, mr
'-~~- .. )
~ ®.
e

,::::;
~~-
d /f1.7
~
e
a b c

(I')

menu ima induktor u obliku ukosnice, koji se maze koristiti za kalje-
nje ravnih povrsina, cilindricnih povrsina, rupa, zupcanika itd. Veliku
primenu mogu imaH ravni induktori u obliku bakarnih ploca (sl. E.2.21).
Ravni induktori se koriste umesto specijalnih induktora kod gene-
ratora malih snaga jer se njima maze postici najveca tacnost, a naro-
cito hladenje u najvecem broju slucajeva nije potrebno vee zadovo-
ljava samo hladenje prikljucka. Ti induktori se upotrebljavaju kod
generatora ciji je izlazni otpor taka podesen da se na njega mogu pri-
kljuciti induktori ove vrste, koji imaju vrlo mali otpor.
Induktori mogu imati i druge oblike podesene za odredene zadatke
kaljenja (sl. E.2.22).
Rastojanje izmedu unutrasnje strane induktora i povrsine komada
naziva se prikljucni procep od kojeg u najvecoj meri zavisi koeficijent
iskoriscenja induktora. Sto je prikljucni procep manji, to je povoljnije
366
/~4
~~~
d[b~«b~ ~n~ . #
f g h j
Sl. E.2.22. Dalji obliici dmlruiktora.
iskoriscenje snage induktora. On je kod kaljenja bez kretanja 0,5 mm,
ali kod postupaka sa kretanjem mora biti veCi od 1 mm.
Induktor u postrojenju za kaljenje predstavlja alat od kojeg se
zahteva koeficijent korisnog dejstva, brza i laka zamenjivost, trajnost
itd. Po svojoj konstrukciji induktor se sastoji iz provodnika, prikljucka
za visokofrekventnu struju i prikljucka za vodu za hladenje. Oblik in-
duktora se podesava kao sto je receno, obliku povrsine za kaljenje.
Presek cevi se, takode, podesava obliku povrsine. Induktori sa cetvr-
tastim presekom imaju bolje koeficijente dejstva nego sa okruglim pre-
sekom. Posebno dobre koeficijente imaju pravougaoni induktori, sa si-
367
 Za prikljucivanje cevi induktora na izvor energije postoje razlicita
a:-~- vi~Sl
resenja, a najprostiji je cevni navojni prikljucak sa holenderskom
navrtkom (sl. E.2.25).
Kod ovakvog prikljucka zaptivna po .'rSina za vodu za hladenje
istovremeno sluzi za provodenje struje. Prikljucak se ostvaruje lem-
ljenjem bakarnog cevnog prikljucka, uz prethodno navlacenje holen-
derske navrtke.
Kod snaga veCih od 25 KW prikljucci se obrazuju odvojeno za pro-
vodenje struje i odvojeno za prolaz vade. VaZno je da se predvidi do-
voljno velika kontaktna povrsina za prenos struje (sl. E.2.26).
'iJ
//
--/
~--
/
/
Sl. E.2.23. Krajevi inlduiktora moraju - Sl. E.2.24. InduJktor.i sa Z'al!em1jenim
imati ~to ma:nje rastoja-
nje zbog smanjenja in-
lim om. (-----r
/ /'----1
dukci'OIJ.og gubH<ka. I I
I I
rom povrsinom prema komadu. NajcesCi materijal od koga se induk- I
tori prave je bakar (sl. E.2.23 i sl. E.2.24). r.:?:·J -"
U slucaju narocito velikih gustina struje, pri najtanjim provodni- I //, /
/•:/.1 /

cima i karla se male zone moraju zagrevati velikom gustinom struje,

mogu se koristiti srebrne cevcice. Kod bakarnih provodnika provodlji-
vost za struju odrfava se ciScenjem od oksida koji nastaje pri zagre-
vanju, a posle formiranja oblika induktora povoljno je galvansko po-
srebrenje. Bakarne cevi nalaze se na triiStu u velikom broju cetvrtastih
preseka: 1,5 X 1,5; 2 X 3; 3 X 5; 5 X 8 itd. mm (spoljne mere). Kod
visokofrekventnih postrojenja debljina zida cevi treba da bude 0,3 do
0,5 mm, a kod srednjefrekventnih 1 mm. Sa navedenim presecima ma-
ze se resiti konstrukcija gotovo svakog induktora. Cev se meko zari
pa savija, posto je prethodno ispunjena finim polirnim prahom ili kalo-
fonijumom. Aka se radi o suviSe ostrim krivinama koje se ne mogu
izvesti savijanjem, uglovi se obrazuju secenjem cevi uz tvrdo lemljenje.
Sl. E.2.25. Pri:ktjueak za sn111ge do 25 KW.
c:-:"" a.I
II ,.,
Sl. E.2.26. Priik!ljucaik za vece
sooge.
Il ___ _ ll.___
NaroCito je vaZno pravilno resenje hladenja induktora jer nije uvek
moguce uzimati presek induktora koji odgovara prenetoj snazi, kao sto
je to slucaj kod kaljenja meduzublja zupcanika, gde presek ostaje mali
bez obzira na snagu. U ovim slucajevima mora se za hladenje dovoditi
voda veceg pritiska (6 do 10 at). U normalnim uslovima zadovoljava
protok od 6 do 12 1/min, uz pritisak od 3 do 4 at. Za hladenje se kod
velikih postrojenja predvida najcesce cirkulaciono postrojenje za vodu
za hladenje.
U specijalnim slucajevima, kada se zagrevaju povr!iine za kaljenje
bez kretanja, koriste se induktori sa zalemljenim bakarnim plocama
(sl. E.2.23), pri cemu je vaZno dobra izvodenje zalemljenog mesta.
U slucajevima kada se zeli obezbedenje dovoljno malog prikljucnog
procepa ili ako postoji opasnost da u toku rada induktor dodirne ko-
mad, moze se izolovanje postiCi podmetanjem izmedu komada i induk-
tora tankih plocica od izolacionog materijala (kvarca, glimera, kera-
mike itd.) ili se kriticna povrsina induktora emajlira.
Pri prenosu energije sa induktora na komad dolazi do velikog gu-
bitka zbog rasipanja magnetnog polja (sl. E.2.27).
Mera kojom se ovaj gubitak maze umanjiti je koriscenje induktora
sa jezgrom (sl. E.2.28).
U stvari, u ovom slucaju provodnik induktora se ugraduje u jezgro
naCinjeno od lima debljine 0,1 do 0,2 mm, sto se narocito cesto prime-

368 24 Pantelic: Tehnologija ... 369


/
Sl. E.2.27. Rasipanje magnetnog po- Sl. E.2.28. lndiuktor sa je2Jgrom (c)
lja pri kaljenju rope sa koje omogucuje bolje ko-
spoljnim magnetnim po- riScenje magnetno.gpolja.
ljem.
nJUJe kod srednjefrekventnih postrojenja. Kod visokofrekventnih po-
strojenja jezgra se mogu izraditi od specijalnog visokofrekventnog gvo-
Zda (npr. »carbonil<<) koje se sastoji od sitnih cestica gvozda smestenih
u izolacionu masu. Ovakva jezgra znatno poboljsavaju koeficijent in-
duktora, ali je njihov vek jos uvek mali zbog velikih toplotnih napre-
zanja. Ipak je primena jezgra celishodna u najvecem broju slucajeva
kada se zagrevanje vrsi spoljnim magnetnim poljem.
Kod specijalnih ma.Sina za kaljenje predvidenih samo za kaljenje
jednog odredenog komada koriste se takozvane glave za kaljenje. One
se sastoje iz stalnog prihvatnog pribora u kome se nalazi induktor a
cesto i hladilica. Mogu imati i posebne vodice koje odriavaju konstan-
tan prikljucni procep. Prednost ovakvih glava je u tome sto se Jako
postavljaju i podesavaju. Ovakve glave prave se od keramickih mate-
rijala ili vestackih izolacionih materijala.
Hladenje pri kaljenju ima istu vainost kao i zagrevanje, a mora se
sprovesti brzinom vecom od kriticne za posmatrani celik. Za ovu svrhu
se najcesce koristi voda koje mora biti u dovoljnoj kolicini. Mora, isto
tako dovoljnom brzinom strujati preko povrsine kaljenja. Ovaj zadatak
obavljaju hladilice koje su vrlo slicne konstrukcije kao i hladilice kod
kaljenja gorionikom. Razlika je jedino u materijalu jer kod indukcio-
nog kaljenja nije povoljno postavljanje masivnih metalnih predmeta u
blizini induktora. Stoga se za hladilice cesto koriste plasticne mase. One
su u obliku kutija ili cevi sa otvorima za isticanje vode (sl. E.2.29).
Sl. E.2.29. Princip prstena511:e Wadi-
lice: a) komad, b) induk-
tor, c) zagrejana zona, d)
prstenasta hlad:illca ~ e)
posmak komada.
370
Voda istice ·pod najmanjim pritiskom od 2 atmosfere, da bi joj
brzina hila dovoljna da spreCi stvaranje lepljenja pare. Da ne ometa
zagrevanje, mlaz vode je obicno zakosen u odnosu na povrsinu, tako
da na nju pada pod uglom od 70 do so·. Rupe na hladilici, kroz koje
istice voda, zavise od velicine komada za kaljenje i krecu se od 1,5 do
4 mm. Pretkomora hladilice treba da ima dovoljnu zapreminu kako
bi sve rupe imale izjednacen pritisak isticanja, sto je neophodno za
ravnomemo hladenje.
U slucajevima kada se kaljenja obavljaju bez kretanja, moze se
hladenje obaviti bez hladilica, potapanjem u kadu sa sredstvom za hla-
denje. Sredstvo za hladenje mora biti u kretanju kako bi se izbeglo
lepljenje pare. Ovaj postupak ima iu prednost sto se za hladenje pro-
izvoljno moze birati ono sredstvo koje najbolje odgovara kaljenom
celiku. Ulje se, npr., ne moze koristiti za kaljenje hladilicom jer postoji
opasnost od paljenja isparenog ulja. Primena postupka hladenja pota-
panjem ogranicena je na s1ucajeve sa vecim dubinama kaljenja, odno-
sno sa veCim vremenom izjednacenja.
Za hladenje se najcesce koristi voda iz vodovoda ako ima dovoljan
pritisak. Konstantni uslovi hladenja se kod veCih postrojenja postizu
cirkulacionom vodom koja uvek dobija isti pritisak pomocu pumpe. U
cirkulacionom postrojenju mogu se koristiti i druge tecnosti sem vode.
Rashladna sposobnost vode moze se u ovakvom postrojenju uvecati do-
datkom 10% kuhinjske soli ili kalcinisane sode, a moze se umanjiti
stvaranjem emulzije sa uljem (uobicajeni odnosi koliCine ulja prema
kolicini vode su od 1 : 80 do 1 : 100). Umanjenje rashladne sposobnosti
moze se postiCi i povisenjem temperature sredstva za hladenje (npr. 50
do 60.). Utrosak vode za hladenje kod srednjih postrojenja (20 do 40
KW) iznosi oko 10 do 20 l/min.
Pored hladenja induktora, neophodno je i hladenje odredenih de-
lova postrojenja za kaljenje: generatora, primamog i sekundamog na-
motaja prenosnika. Kod rotacionih srednjefrekventnih generatora rede
je vodeno hladenje ali je zato kod generatora sa cevima neophodno
hladenje cevi. Ovo hladenje se najcesce obavlja destilisanom vodom, a
trosi se kod cevi sa snagom gubitka od 10 KW protok vode od 10 l/min,
pri cemu se voda zagreva za 15'. Za hladenje primamog namotaja pre-
nosnika potrebno je 2 do 5 llmin, dok je hladenje sekundamog namo-
taja utrosak u proseku oko 10 l/min. Vaino je napomenuti da voda
za kaljenje ne treba da bude hladnija od 10 do 1s·c (zbog opasnosti
od pucanja komada), a ni toplija od 25 do 35· (zbog mogucnosti leplje-
nja pare na povrsini komada za vreme kaljenja). Zbog odriavanja kon-
stantnih uslova hladenja uvek je povoljnija vestacka cirkulacija vade
nego koriscenje vode direktno iz vodovoda.
K:ao primer rutroMm vade za hladenje more !Se navestri postrojenje snage
20 KW, koje m generator trosi 20 1/min, m primar.ni namotaj prenosnika 51/mia
;i za tSekundarni namotaj, u zavis:nosti od koriscene soo.ge, 10 do 20 If min. Aka se
u ovom slueaju radii sa vodovodnom vodom, neophodan je Stalnii pritisak od 3 do
4 at. Ako se aadi sa ci:rkU!laoionom vodom, moraju se obezbediti dva oil'kulaoiona
postrojenja sa protokom 25 1/min. Pri ovome poraJ£t trempemture vode iznosi oko
24* 371
 lO"C. Kod air:k<u1acionrog ik:!ruga m ,generertor ~e neophodaln pl'iltlilsaik. od 3 at, a na ma-
Sini za kaljenje 4 do 6 at. Semu oir~ulaaionog ;posrtrojenja :m ,genera-tor d!aje sl.
·E.2.30, a :m kOIIllliJd JSl. E.2.31.
zagrevanja .i vreme izjednacenja -.,, tj. vreme izmedu zavrsetka grejanja
i pocetka hladenja. Kod indukcionog kaljenja postoji izuzetna moguc-
nost zagrevanja komada potopljenog u sredstvo za hladenje, uz pri-
menu odgovarajuce velike snage, sto se maze smatrati kao granican
slucaj postupnog kaljenja sa -.; ~ 0. Postupno kaljenje maze se izvesti
pomocnim kretanjem komada, induktora ili hladilice ili, pak, bez takvog
kretanja. Primer postupnog kaljenja bez kretanja daje sl. E.2.32.

Sl. E.2.30.
Serna hladenja postro-
denja za dnduk.ciono ka-
ljenje.
J!, w,
Sl. E.2.32. Kaljenje rope post'lllpnim
kaljenjem bez ·kretanja.
H je md'lllktor a W je
komad.
n
Karakteristika postupnog kaljenja bez kretanja je neophodnost da
induktor prekriva celu povrsinu kaljenja, jer se cela povrsina kaljenja
mora istovremeno zagrejati. Ova isto vafi i za hladilicu ukoliko se hla-
denje ne obavlja potapanjem. Slicno je i kod rotacionog postupnog
kaljenja, ali ovde induktor i hladilica ne moraju prekrivati celu povr-
sinu kaljenja, narocito ako su u pitanju veci precnici ili nedovoljne
snage generatora. Kretanjem komada se i sa manjim induktorom pri
zagrevanju obuhvata cela povrsina (sl. E.2.33).

sud sa vodom

~ m~~
Sl. E.2.33. Rotaciono irndukciono po-
stupno kaljenje sa isto-
vremenim zagrevanjem
cele povrsine (a) i (b) sa
Q-w n\-
n~gradni zid sa
Sl. E.2.31.
Serna hladenja pri ka-
ljenju komada cirkula-
induktorom manjim od
zagrevan.e pov.rsirne H je
induktor a W komad.
n'
· grubim filterom cionom vodom.
Vreme zagrevanja kod postupnog kaljenja zavisi od dimenzija ko-
E.2.3. POSTUPCI KALJENJA mada, vrste celika, dubine kaljenja, snage induktora itd. Orijentacione
vrednosti za komade do 10 mm debljine daje dijagram na sl. E.2.34.
Kod indukcionog kaljenja razvijen je veliki broj postupaka u na- A. Samohocki ave parametre jos blize definiSe za komade raznih
stojanju da se postupak u sto vecoj meri podesi povr8ini kaljenja, kao preCnika na sl. E.2.35, E.2.36 i E.2.37.
i razliCitim uslovima zadataka za kaljenje. Ipak se, u grubom razma- Aka, na primer, treba da se ka!i rukavac vratila precnika 60 mm
tranju, mogu gotovo svi postupci podvrgnuti istoj klasifikaciji kao i na dubinu kaljenja od 3,5 mm maze se iz sl. E.2.16. naci najpovoljnija
postupci kaljenja gorionikom. frekvencija, ali je preporucljiva provera i mogucnosti postizanja do-
- postupno kaljenje i voljne dubine kaljenja, sto se maze uciniti na sl. E.2.38.
- linijsko kaljenje. U posmatranom primeru bice, prema sl. E.2.38, najpovoljnija frek-
Sustina postupnog kaljenja je u tome sto se ono obavlja u vremen- vencija 2500Hz, ali se isti zadatak moze obaviti i sa 8 000 Hz. U prvom
ski odvojenim operacijama zagrevanja i hladenja. Zbog toga na raspo- slucaju se sa sl. E.2.37 dobija -., = 4,5 sek i snaga od 0,4 KW I cm2• U
red temperatura u komadu, pored ostalih faktora, najviSe uticu vreme drugom slueaju je -., = 8,5 sek i snaga 0,85 KW!cm 2• Za odredivanje

372 373
 ·-
10 Sl. E.2.34. Za'Visnost reiima postup- Do tk -
KW/cW,~t~lnp1:--r'J-'-T·,[-,-1---,-1~~~~-~~ xk em
2~001-Hz nog indukcionog kaljenja
za komad do 10 mm deb-
ljme.
'\

1000000 ~000 0,3H501 l~ I I I I 1/1 I I

§
~-
~ 1---+-+-+200000 H'71---f"'i<~l:H
0;2
.I
1 1- ·. 1ooooo
0,1
).1 0,20,3 .1 2 3'5 l'0 0,1 I I JV-.L1_...zr= =t::.:i= 4 9 t"•'
0,, 0,5
100 Sl. E.2.35. Parametri postupnog ka-
ljenja za firekvenciju
250000 Hz. ~-I I I I I llo;2
so 2500Hz 8 10 12 " 16
'0
30
800 Dcm
20
Kod postupnog kaljenja bez kretanja koma:d, induktor i hladilica
10 ~~ su nepokretni. Induktor pokriva celu povr5inu kaljenja, a on je naj-
0( cesce u obliku kalema sa viSe namotaja ako se radi 0 okruglim koma-
5 dima ili komadima u obliku stapa. Kod velikih povrsina kaljenja po-
~
_L trebne su velike snage generatora da bi se za zadatu dubinu kaljenja
-;; 3
., 2 1200000 II 1/ postigla dovoljna toplotna snaga. Kaljenje bez kretanja •koristi se najees-
. ·-
r; J
ce kod nepravilno oformljenih povrsina. Narocito se tezi da se cela povr-
sina ravnomerno zagreje, sto se tesko ostvaruje, pa se vreme izjedna-
~ 11000090 cenja cesto uvecava da bi se provodenjem toplote postigao ravnomeran
l; 0,5 raspored temperatura. U ovim slucajevima je potrebno povecanje pri-
o.~ kljucnog procepa izmedu induktora i povrsine komada, koje ne treba
_L
0,3
0,2 ~L I IJ da prede 1 mm.
IJ Hladenje se moze obaviti hladilicom koja prska vodu kroz induk-
0,1 j_
),1 0,2 0,5 1
1/ 2 31.5 l0
tor iii se krece po zoni kaljenja, a moguce je hladenje i potapanjem u
kadu sa rashladnim sredstvom. Hladilica ovde najcesce dejstvuje po
0,3 o.~ mm celoj zoni kaljenja. Ako je potrebna mala dubina kaljenog sloja za uklju-
dubina kaljenja Civanje hladenja, primenjuje se elektromagnetni ventil koji se stavlja
u pogon preko vremenskog automata i tako podesi da hladenje poene
jos pre nego sto je zagrevanje zavrseno. Ako se koristi kada za kaljenje,
specificne snage i vremena zagrevanja kod manjih dubina kaljenja od moze se zagrejana zona potapati u kadu iii se narocito kod malih .ko-
2 mm preporucuje se upotreba dijagrama na sl. E.2.15. mada - komadi mogu pustati da slobodnim padom padaju u kadu sa
Ovakav nacin odredivanja frekvencije dolazi u obzir pri razmatra- rashladnim sredstvom. Hladenje u kadi je povoljno jer se u ciklnsu
nju izbora generatora u okviru projektovanja. U slucaju postojanja ge- kaljenja ne gubi posebno vreme na hladenje. Ova prednost je cesto od-
neratora odredene frekvencije, polazi se od frekvencije kao od zadatog lucujuca pri izboru postupka kaljenja malih komada u masovnoj pro-
faktora pa se tra:Ze ostali parametri (snage, vremena zagrevanja) za re- izvodnji. Primeri kaljenja bez kretanja dati su na sl. E.2.38 do E.2.43.
senje zadatka za kaljenje. Faktori nadeni na ovaj nacin su polazni pa- Rotaciono postupno kaljenje je prosirenje postupka postupnog .ka-
rametri kojima se moze izvoditi probno kaljenje, a proverom rezultata ljenja. Pri kaljenju rotacionih predmeta preporucuje se uvek obrta:nje
kaljenja definitivno se utvrduju neophodne velicine za konkretni slucaj. dela za vreme zagrevanja i hladenja. U slucajevima kada se ne zahteva

374 375
 .tk Sl. E.2.36. Sl. E.2.37. Parametri :postl.llpnog ka- tk
Do s~k . . . Xk en . Paramebri posrtJupnog ka- ljenja za frekvenciju Do s~k xk em
KW/em" I I I I I· l'l;pj0,8 .ljenja
8000Hz.
za frek:venciju 2500 Hz. KW/cm"

1-11ol I I .I I lA I .I -'-l-'0
I

6-160
ll
3-130

SHOI II Vlitll 2-l20

•H-'0

3-130~
t'/
"I
v
~0,6 1-110 a."
a,6
0,3
0,8
0,2
~0,5 a z " 6 s mu u ~

2-120
~ mm
D em

ro

1-110 ·~"
L&l~~~:t=:t=~ 0,5

~
t:~~~~~0,6
' 6
0,7
0,8
8' 10 12 14 16 ..0,2
D em

tacnost oblika povrsine kaljenja, ovim postupkom se dobija vrlo ravno- 4 5

§88 88:?l ~~ll') ~
0 2 3
merna debljina kaljenog sloja po celoj povrsini kaljenja. Induktor je ~~ll') ~- dubina kaljenja
obicno nepomican, a komad se obrce sa oko 200 a/min. U najvecem mm
broju slucajeva induktor pokriva celu povrsinu. U izvesnim slucajevima, fiekvencija·
npr. kada se kale rukavci radilice motora, celishodno je koriscenje vi- KHz
ljuskastog induktora koji komad samo delimicno obuhvata {180'). Pri 51. E.2.38. Dijagram za izbor frekvencije u zaviS'Ilosti od preenika komada sa pro-
ovome i hladilica na isti naCin obuhvata samo cleo komada, a prepo- verom mogucnosti posti.zanja neophodne dubine kaljenja. Srafirana
povrsina je oblast sa na:jpovoljnijiiiil koeficijentom iskoriSeenja, pa se
rucuje se koriscenje manjih brzina rotiranja (oko 3 a/min). Primeri za prema tome moze preporuciti.
ovaj postupak dati su na sl. E.2.44, E.2.45 i E.2.46.
Karakteristican parametar za linijsko kaljenje predstavlja brzina Primer. &Uikavac preeni.ka 25 mm od celika CK45 (C 1531) treba da se kali na
posmaka (brzina relativnog kretanja induktora u odnosu na povrsinu dwbinu od 1,2 mm {rempere1n.uu kalljenja je 950'C). SoolatJs.k!i. pcik;az postupkia dat
je na SJ.. E.2.47.
komada). Ova brzina, kao i specificna snaga induktora, mogu se- kao
prva orijentacija - birati za sve zadatke linijskog kaljenja iz dijagrama Na dijagramu E.2.38 moze se izabrati frekvencija i proveriti mo-
na sl. E.2.18. Za kaljenje celika C 1530, C 1531 i priblizno C 1730 mogu gucnost postizanja dubine kaljenja. Moze se primeniti frekvencija od
se koristiti tacniji podaci iz dijagrama za sl. E.2.19. 20 KHz koja ce na precniku od 25 mm obezbediti dubinu kaljenja od
376 377

7¢.
St. E.2.38a. Postupno kailjeni cep od
celika za zakiVIke sa
0,8%C, HRC 64, bljen
bez ~retanja, 3 KW, vi-
sokofreilwentno, v•reme
zagrevanja 2 se~nnde,
dubina kaljenja 1,5 mm.
25¢-
Sl. E.2.41. Celjus1 drlaca burgije
od eelika CK 53, kaljena
bez kretanja, sa hlade-
njem u ka:di, 10 KW; 800
KHz, vreme zagrevanja
3 sek, proizvodnost 500
komada na cas.
g
D sina za kaljenje.
D
13
~!b
~
378
St. E.2.43. Kaljooje zamerrjive cevi za produvavanje
ODD koja se koris·ti u rudarstvu a tra!Zi prste-
nasbu wnu kaljenja 1ako da i,zmedu dve
kaljene zone ostaje neokaljen <prsten po-
~ godan da primi udare pri montaii Hi u
~ pogonu (zebrasto k"aljena cev). Cev se spo·
lja zagreva srednjef.rekventnom strujom,
n ' t pa .se prihvatnim pdborom spu~ta do hla-
dilice smestene u cevi. Za ovo vreme in- ~
diuktor zagreva sledeeu zonu. ~
Sl. E.2.39. ltukavac lezi~ta od celi·
ka sa 0,8%C, HRC 62, ka-
ljen bez kretanja, 3KW,
1 MHz, vreme zagrevanja
1 sek, hladen u ·kadi sa
vodom, proi2vodnost 700
komada na cas.
Sl. E.2.44. Odstojni prs·ten od Celi·
ka CK45, 'kaljen postup-
Sl. E.2.40. Ukljuena vilju~ka od ce- no rotaciono, 20KW, vi- c
li:ka C45 (C 1530), HRC sokofrekventno, v;reme
60, kaljen bez kretanja, zagrevanja 1,2 sek, HRC
20 KW, 500 KHz, vreme 60, proizvodnost 350 ko-
zagrevanja 2 sek, dubina mada na cas.
kaljenja 1 mm, proizvod-
nost 350 1komada na cas.
St. E.2.45. Prihvatni pribor za od·
stojni prsten: a) komad,
b) cep za navlacenje ko-
mada, c) induktor, d) hla-
dilica, e) univerzalna ma-
Sl. E.2.42. Kaljenje -rupa: a) :kalje-
nje bez kretarrja sa jed-
nim unutr~njim :induk-
Sl. E.2.46. Valjak za hladno valja-
rg---··tJ
torom moguce do pree-
mka 10 do 12 mm; b) nje. 80 KW, 2 KHz, ka-
.sliene su granice kod · ka- ljen postupno rotaciono
ljenja s-a: posmakom; c) sa elipticnim induktorom
za manje rope se koristi sa jednim na'V'Ojem. Po
induktor u obli:ku ukos- dostizanju tempera1ure
nice. Alko je zagrevanje kaljenja dnduMor se u-
bez kretanja, zone kalje- klanja, a na njegovo me-
nja su nesimetrione. sto dolazi hladilica.
379
 Sl. E.2.47.
Serna Iirnijskog ka:ljenja
rukavca 0 25 mm. (1.
komad, 2. induktor ,j 3.
hladllica).
,2
v=6,t.mm/st!k
1,2 mm. Potrebna brzina posmaka, prema sl. E.2.19, .iznosi 6,4 mmlsek,
a snaga 1,75 KW!cm duzine induktora. Posto se duzina induktora za
odredivanje snage meri po povrsini komada, to je merodavna dliZina
induktora:
D ·11: = 251t = 78,5 mm ili 7,85 em,
pa je ukupna snaga induktora: 7,85 X 1,75 = 13,7 KW.
Mora se napomenuti da je ovakvo odredivanje parametara samo
orijentaciono, tako da oni mogu poslliZiti samo za prve probe pri ko-
jima ce se iz rezultata kaljenja utvrditi najpovoljniji parametri.
Linijsko kaljenje je razvijeno u veci broj postupaka koji ce ovde
biti prikazani.
Kod linijskog kaljenja sa posmakom (u uzem smislu reci) obrazuje
se jedna uska zagrejana zona koja se pomera po celoj dliZini kaljene
povrsine. Zagrejana zona moze biti 3 do 10 mm sirine, a pokrece se
pokretanjem komada ili induktora. Potrebna brzina posmaka odreduje
se iz snage generatora, temperature kaljenja i dubine kaljenja, a obi-
cno iznosi 2 do 50 mm/ sek.
Ovaj postupak kaljenja dolazi u obzir za povrsine koje imaju vece
dliZine, kao sto su dugacke osovine, vratila ili sipke. Sl. E.2.48. poka-
zuje primer kaljenja sa posmakom.
Kod primera na sl. E.2.48. treba obratiti paznju na nekoliko vaznih
momenata pri linijskom kaljenju sa posmakom: a) induktor sa jednim
namotajem daje malu dubinu kaljenja; b) induktor sa dva namotaja
daje vecu dubinu kaljenja; c) ako se poveca rastojanje izmedu induk-
tora i hladilice, raste dubina kaljenja; d) ako se u startu za kaljenje
komad krece kroz induktor, prvi kaljeni sloj imace manju dubinu; e)
380
Sl. E.2.48. (..)
aiib A~
Kaljenje sa posma:kom
(liiDJSikO).
~ e-w--
~
~
e
m ill
~g illh
~
ako induktor zastane u startu, postoji opasnost od pregrevanja ivice;
f) ako se istovremeno ukljuce posmak i zagrevanje, nastace tanak ka-
ljeni sloj u pocetku; g) ukljucenjem grejanja vrlo kratko vreme pre
ukljucenja posmaka moze se dobiti sloj ravnomerne dubine; h) suviSe
dugo zagrevanje pre ukljucenja posmaka daje povecanu dubinu kaljene
zone; i) na kraju postupka grejanje treba da prestane na mestu prema
slici. Da bi se izbeglo meko mesto, mora hladilica da brzo prede preko
kaljene zone.
U specijalnim slucajevima, a pre svega kod vecih komada kod ko-
jih se trafi i veca dubina kaljenja, koristi se viSe navojaka. Isto tako,
ovim se postupkom, koji qmogucuje velike gustine energije, mogu po-
stiCi i najmanje dubine kaljenja.
lspravno hladenje postiZe ,se ako je hladilica postavljena neposred-
no uz induktor, tako da voda dostize povr8inu komada neposredno u
momentu kada je ova dostigla temperaturu kaljenja, ali ni u kom slu-
caju ne sme prodirati ispod induktora. Povecanje rastojanja izmedu
induktora i hladilice uvek povecava dubinu kaljenja.
Linijskim postupkom sa posmakom mogu se kaliti razni pogodni
delovi, kao klizne letve, postolja, ozubljeni segmenti, putanje klinova
381
 Sl. E.2.49. Kaljenje zvOilla spojnice Sl. E.2.53. Bregasta osovina pumpe
Jo·· malih motora, 10 mm si-

~
·.

I IF
od ceHka CK45, HRC 60,
linijs·ko kaljenje sa po. dne i 10 mm hod, povr-
j.l
! I sma.kom, 20 KW, 500 sina 12,5 cmz, 70 KW, 10

~i i~t1 KHz, vreme za rpos-tupak KHz, zagrevanje :na tem-

4 sek, dubina kaljenja peraturu kaljenja za 1,5
1 mm i proizvodnost 20 sek, dubina ka1jenja
~·---+--~! komaida na cas. 2 mm.

Sl. E.2.50. Vodeca letva alatne rna-

me od celika CK45,

; =31~
r# ~ HRC 58, dubina kaljenja
1 mm, tri zone su poje-
dinaono linijski kaljene
sa posm!llkom, 20 KW,
-500 15 500 KHz, brzina posma-
ka 12 mmjsek, proirzvod-
50
nost 15 komada na cas.

Sl. E.2.51. Vilju~ka od belog temperovanog liva, ce-

mentiranog na dubinu od 0,5 mm, HRC 60, Sl. E.2.54. Helikoidaino linijsko ka-
klirzne povrsine su kaljene slozene u pa- ljenje.
ketu 1inijsk1m kaljenjem sa posma<kom,
20 KW, 500 KHz, proizvodnost oko 500 ko- skarn metalografskom uzorku bice talasast. Na sl. E.2.52 i E.2.53. pri-
mada na cas.
kazana je primena ovog postupka.
Ako je broj obrta komada mali u odnosu na brzinu posmaka, nasta-
za vodenje i slicni delovi. Pri ovome se, pored specijalnih induktora ce helikoidalno linijsko kaljenje. Induktor se helikoidalno krece po ci-
koriste i univerzalni induktori u obliku ukosnice koji rade sa spoljnim lindricnoj povrsini komada, tako da ee naknadno otpustajuce dejstvo
magnetnim poljem, pa stoga sa losijirn koeficijentom. Za ovakve induk- zagrevanja induktorom stvoriti na vee kaljenoj povrsini tanku, takooe
tore je ceHshodno uvodenje jezgra od paketa limova. Sl. E.2.49 do helikoidalnu, meku zonu (sl. E.2.54).
E.2.51 prikazuju nekoliko primera linijskog kaljenja sa posmakom. Za kaljenje rotacionih tela velikog precnika koristi se naJCesce m-
Za kaljenje ciHndricni:h komada vece duzine pogodan je postupak duktor u obliku ukosnice ili samo jedan provodnik koji na povr8ini
rotacionog kaljenja sa posmakom. Zbog ujednacenog zagrevanja ovde komada obrazuju zagrejanu zonu u obliku uske trake paralelne sa osom
je povoljno rotaciono kretanje komada u induktoru i ono se izvodi sa komada, a ona se obrtanjem komada prenosi na ceo obim.
200 do 500 a/min. Usvojeni broj obrta zavisi od brzine posmaka, prec- Brzina obimnog posmaka bira se u zavisnosti od potrebne dubine
nika komada i sirine zagrevane zone. Velika brzina posmaka i uska kaljenja. Na pocetku zone kaljenja, kao i na kraju, slicno kao kod od-
zona zagrevanja, koji se koriste pri malim dubinama kaljenja kod vra- govarajuceg kaljenja gorionikom, nastaje meko mesto, pa se i ovaj
tila malih precnika zahteva velike brojeve obrta komada. Pri suviSe postupak maze nazvati linijsko kaljenje sa prekidom. Specijalnim uobli-
malom broju obrta nastaje zona kaljenja u obliku helikoidne povrsine. cenjem induktora maze se meka zona znatno suziti. Ako se ovakav
Aka se to ne dogodi zbog pravilno izabranog hladenja, vee se dobije postupak koristi kod kaljenja rukavaca radilice motora, mesto prekida
ravnomerna spoljna tvrdoca, tok dubine kaljenog sloja na makroskop- kaljenja se bira taka da pada na najmanje opterecenu stranu rukavca.
Eventualno nepogodno dejstvo meke zone moze se ubla:liti zakosava-
SI. E.2.52. njem induktora za oko 5", kao sto se to radi kod prstenova za kotrlja-
Vreteno od ce1i.ka sa juce lezajeve sa valjcima. Za prstenove loptastih lezajeva ovaj postupak
1,2%C, HRC 64,20 KW, nije povoljan. Primere postupaka kaljenja sa prekidom daju sl. E.2.55
500 KHz, rotaciono li-
.nijsko kaljenje sa pos- i E.2.56 .
makom, brzina posma- Pored navedenih postupaka postupnog i linijskog kaljenja, mogu
ka 18 mmj sek, dubina se izdvojiti dve grupe postupaka kao specificne vrste, bez obzira na
kaljenja 0,6 mm, defor- to sto u sustini pripadaju jednoj ili drugoj vrsti. To su postupci ka-
misanje 0,1 mm, brzina
obrtanja 500 ojmin. ljenja zupcanika i mikroindukciono kaljenje.
382 383
 St. £.2.55. Kaljenj~ prs-tena od celika CK45, HRC 58,
..,~I 10 KW, 800 KHz, vreme celog ciklusa 1 mi-
i. nut, dubina ka:ljen:ja 0,6 mm, proizvodnost
45 komada :na cas.
;09
~0/i .
Sl. £.2.56. Kaljenje vretena glodala
od celika CK56, HRC 64,
zone a i b mogu se ka-
liti ovrm postupkom sa
ma1im Sll1agama, isti po-
stupak na zoni c cini te8-
koee. Zone a i b su ka-
ljene sa 10 KW, 800KHz,
a zona c sa 20 KW, 500
KHz bez k•retanja. P·rorz-
vodnost 10 do 15 koma-
da na cas.
snaga za postizanje dovaljne gustine energije. Ova je utaliko potrebnije,
ukalika se radi o jace opterecenim zupcanicima kod kajih je neophadno
da, pored bokava zubaca, i karen zuba ima zonu kaljenja dok jezgro
zupca treba da bude zilava. Ovakav raspored kaljene zone maze se
postiCi samo izuzetno velikim snagama. Zbog suviSe velikih snaga ovaj
pastupak moze se primenjivati samo kod malih zupcanika (do 100 mm
preenika). Kaljenje ovim postupkom omogucuje rashladivanje u kadi
sa uljem.
Uopste, kad zagrevanja neravne povrsine indukovanom strujom,
kao sto je to slucaj kod ozubljenog venca, ozljebljenog vratila, turpije
itd., raspored indukovane struje nece biti ravnameran u povrsinskom
sloju. Istureni vrhovi neravnina zagrevace se mnogo br:le nego delovi
povrsinskog sloja na vecem rastajanju od induktora. Za avu vrstu de-
lava V. Kukolev je izradio tzv. strukturni dijagram (sl. E.2.60) u kome
oc

Kaljenje zupcanika je poseban zadatak koji se resava posebnim

postupcima. Postoje problemi u pogledu tehnologije indukcionog ka-
ljenja i u vezi sa materijalom za zupcanike i njihove cvrstoce. Kao sto
je receno kod kaljenja gorionikom, postoje i ovde tri razliCita postupka
za kaljenje zupcanika, prikazana na sl. E.2.57, E.2.58 i E.2.59 .

toool .17/ J/ 7/ 7/ :V 7~7~'777771777771>?757')1

•
Sl. E.2.57. Obilrnno ka!ljenje
svih 21Uiba.
~
St. E.2.58. Kaljenje bokova rubaca.
I

~ Sl. E.2.59. Kaljenje medurublja.

so· too 200 JOO ,00 500 600
Kod postupka kaljenja svih zubaca odjednom induktor se postavlja St. E.2.60. Stmkturni dijagram za ceHk 9HC, sa 0,85 do 0,95% C ... 1,2 do 1,6% Si
oko celag venca sa zubima i zagreva se kretanjem ili bez njega. Posta . _. 0,3 do 0,6% Mn ___ 0,95 do 1,25% Cr i najvise 0,03% P i S. Zona I -
optimalni re~imi ·indukcionog kaljenja, zone II i III - dopusteni rezimi.
je povrsina ozubljenja u celini velika, to je potrebna velika prikljucna Na oapscism>j osi Sill brzine zagrevanja u ·c;sek.
384 385
25 PanieHc: Tehnotogija ...
je prikazana zavisnost kaljene strukture od brzine zagrevanja iznad Sl. E.2.62. Postupak kaljenja svih
tacke K.iri i temperature kaljenja. zuba odjednom i raspo-
red kaljenih povdina.
Kod indukcionog zagrevanja svih zuba odjednom rezultat zagreva- Pos•tupak (A) .j rraspored
nja ce u velikoj meri zavisiti od frekvencije. Aka se radi sa visim fre- ka:ljene zone (B).
kvencijama (200 do 300 KHz), doCi ce do intenzivnijeg zagrevanja vr-
hova zuba, dok ce se nizom frekvencijom (npr. 1000Hz) zagrevati samo
podnozje zuba. Oba navedena slucaja su u odnosu na osobine zupcanika
nepovoljna. Aka se zagrevanje vrsi kombinovano sa dve frekvencije (vi-
sokom i niskom), mogu se naCi odnosi koji ce dati najpovoljniji rezul-
tat (sl. E.2.61).

Celici koje treba koristiti za avo treba da imaju dovoljnu Zilavost posle
kaljenja, a to su CK45 (C 1531), 37MnSi5 (C 3230), i 50CrV4 (C 4830).
Pre kaljenja sa zagrevanjem svih zuba odjednom povoljno je za-
grevanje celog zupcanika na temperaturu od 300'C, naroCito kod velikih
zupcanika, jer to umanjuje deformisanje.
Kod kaljenja bokova zuba induktor obuhvata samo jedan zub (sl.
E.2.63).

Sl. E.2.61. Raspored lkaljene zone

kod kaljenja sv,ih rubaca
odjednom: a) frekvencija
1000 Hz, b) frekvencija
300 KHz i c) najpre niska
pa zatim visoka frekven-
cija. Sl. E.2.63. Postupak kaljenja bolro-
va 7iUba.
Postupak kaljenja svih zuba odjednom i efekat ovog kaljenja mo- Zupcanik se pogodnim uredajem pokrece zub po zub, pri cemu se
gu se videti na sl. E.2.62. svaki zub pojedinacno hladi. Kod manje sirine zuba ova zagrevanje je
Ovaj postupak se maze koristiti do najvise modula 3 i precnika bez posmaka induktora, a kod vecih sirina sa posmakom. U OVOID slu-
zupcanika 100 mm, uz koriscenje velike snage generatora (200 KW). caju se kaljenje maze obaviti sa znatno manjom snagom i, pasta se
Kod manje opterecenih zupcanika, kod kojih je dozvoljeno prokaljiva- istovremeno zagrevaju oba baka jednog zuba, deformisanje je manje.
nje zuba, maze proces zagrevanja teCi sporije, uz koriScenje manje sna- Kaljenje bokova zuba ne omogucuje kaljenje osnove zuba, pa prema
ge generatora (30 do 40 KW). Hladenje je u svakom od slucajeva u ulju. tome ne dolazi ni do uvecanja dinamicke savojne cvrstoce zuba.
386 25* 387
 Postupak kaljenja bokova zuba smatra se za najnepovoljniji u po- 800 -- Sl. E.2.65. Raspored tvrdoea kod
z kaljenja med~ublja: na

u
gledu mehanickih osobina. kg/mm ·- podeonom krugu i u po-
-~ Kod postupka kaljenja meduzublja odjednom se zagreva i 'kali celo dnozju :tuba. Zuptanik
meduzublje. Ovo se postize malim snagama, pri cemu se kale bokovi 500 je modula 3.
zuba i osnova zuba. Specijalni induktori za ovu svrhu nacinjeni su od
provodmka malog preseka i imaju najcesce gvozdeno jezgro koje je 400
podeseno obliku meduzublja.
Prilikom koriscenja ovog postupka postoji opasnost od pregrevanja
ceone i zadnje ivice zuba. To se moze izbeCi jakim zakosavanjem ivice 200 ·-
(obaranjem ivice) ili postavljanjem specijalnih zastitnih bakarnih li-
mova (sl. E.2.64).

~g
0 200 400 500 800
Sl. E2.64. Postupak sa obicnim in- kg/mm 2
duktorom i za&ti<tom ivi-
ca zuba.
Na sredini povrsine glave zuba nastaje meka zona koja nema nika-
kvog uticaja (sl. E.2.65).
Ovaj postupak koristi se za kaljenje zupcanika veceg modula, a
rezultati kaljenja najviSe odgovaraju zahtevima za mehanicke osobine.
Pogodni materijali za ovaj postupak su: CK45 (C 1531), CK53, 40Mn4
(C 3130), 37MnSi5 (C 3230) i 42MnV7 (C 3830).
Hladenje se ovde obavlja mlazom vode, a da hi se smanjila opas-
nost od nastajanja pukotina- voda se zagreva ili se za hladenje koristi
emulzija vode i ulja.
Drugi poseban postupak je takozvano mikroindukciono kaljenje
kojim se postize ekstremno mala dubina kaljenja.
Kod indukcionog kaljenja strujom vrlo visoke frekvencije moze se Sl. E2.66. Serna postrojemja za milkroind'lllkciono ka1jenje: a) visokonaponski tran-
sformator, b) taster za punjenje, c) kondenzator, d) visokonaponski ta-
postici dubina kaljenja od nekoliko stotih ili desetih delova mm. Ove ster za anodnu struju, e) ,ultrakra:tkotalasni odasiljac, f) emisiona cev,
se dubine mogu postici, u zavisnosti od debljine komada, pogodne sna- g) oscilatorni kalem, h) oscilatomi kondenzator, i) visokofrekventna
ge generatora, kratkog vremena zagrevanja, velike brzine posmaka i prigusnica, ·k) pr.hldjuOni kalem, 1) trakasti provodnilk, m) induktor i
brzog hladenja. Taj postupak je naroCito pogodan za male komade, kao n) komad.
sto su delovi casovnika kod kojih je debljina kaljene zone jednaka
debljini mekog jezgra, sto se ne moze postici obicnim postupcima ka- pulsnim postupkom zagrevanja. Energijom potrebnom za zagrevanje
ljenja. Vrlo kratko vreme zagrevanja kod mikrokaljenja postize se im- puni se kondenzator koji napaja visokofrekventni generator (sl. E.2.66),

388 389
 KoliCina toplote koja se dovodi komadu moze se stepenasto regu-
lisati velicinom kondenzatora i naponom punjenja. Za postizanje krat-
kih vremena nije potreban vremenski prekidac. Visokofrekventni gene-
rator osciluje samo za vreme trajanja prafnjenja kondenzatora i pre-
nasi energiju preko odgovarajuceg elementa na induktor. Na ovaj na-
Cin se postize vreme zagrevanja izmedu 1/100 i 1/10 000 dela sekunde.
Primenjeni visokofrekventni generator izraduje se sa frekvencijom do
30 MHz. Zbog male oblasti kaljenja, potrebne su male snage generatora
od SO do 1 000 W, sto se odreduje u zavisnosti od velicine komada.
Umcsto hladenja vodom, ovde se moze koristiti postupak takozva-
nog samohladenja. Ono se postize rashladivanjem kaljene zone preosta-
lim, nezagrejanim delom metala. Kod uobicajenih celika sa 1% C moze
se postici tvrdoca kaljenja od 65 HRC. Kod obicnih temperatura kalje-
nja nije dovoljno suviSe kratko vreme zagrevanja za austenitnu trans-
formaciju, tako da se mora birati znatno visa temperatura zagrevanja
koja ubrzava transformaciju u austenit (oko 1100.C). Do ostecenja nece
doCi jer je zagrejana zona vrlo tanka.
Mikroindukciono kaljenje je primenjivo i kod veCih komada ako
treba da se okale samo neka mesta tackasto ili u crticama. Cesto se
mikroindukciono kaljenje obavlja u zastitnom gasu koji tada istovre-
meno sluzi i kao rashladno sredstvo.
Mikroindukcionim kaljenjem mogu se kaliti dubine od 0,2 mm na
komadu precnika 2 mm Hi 0,08 mm na komadu precnika 0,8 mm. Kod
malih zupcanika, npr. precnika 9 mm (podeoni krug) mogu se okaliti
zubi, a da se pri tome ne okali osnova meduzublja, sto kod malih zupca-
nika nema vaznosti jer su malo optereceni.
E.2.3.1. Otpustanje kaljenih delova
Posle indukcionog kaljenja kod odgovornih delova vrsi se obavezno
otpustanje na 150 do 2oo·c. Ovo otpustanje moze se izvesti na uobica-
jeni nacin u termickoj obradi (u peCima ponovnim zagrevanjem). Kod
indukcionog kaljenja moze se izvesti otpustanje i postupkom samo·
otpustanja. Hladenje se prekida pre nego sto je vodom odvedena sva
toplota i temperatura komada u celini dostigla sobnu temperaturu,
zbog cega ce u komadu ostati izvesna kolicina toplote koja ce izvrsiti
samootpustanje kaljene zone.
Pri samootpustanju tvrdoca malo opada (sa 61 do 62 HRC na 55 do
57 HRC), ali ima vrlo vamu posledicu zbog prevremenog iskljucenja
hladenja jer je usporeno hladenje kaljenog sloja na nizim temperatu-
rama, sto umanjuje opasnost od nastajanja pukotina.
E.2.4. PARAMETRI POSTUPKA I AUTOMATIKA
Zadatak za kaljenje u najvecoj meri utvrduje konstruktor na osno-
vu funkcije dela i njegovog oblika. Pored ova dva najvafnija faktora,
390
od uticaja su i drugi, koji takode bli:le definisu zadatak za kaljenje:
- konfiguracija i velicina komada,
- oblik i dimenzije povrsine za kaljenje,
- vrsta materijala komada,
- tvrdoca koja se mora postiCi kaljenjem,
- dubina kaljenja,
- velicina serije i
- eventualni dalji zahtevi.
Prva tri uslova konstruktor obuhvata resenjem konstrukcije pod
uslovom da poznaje mogucnosti tehnologije indukcionog povrsinskog
kaljenja. Dubinu kaljenja, takode, utvrduje konstruktor. Tehnolog ter-
micke abrade iz svih navedenih uslova trazi rdenje zadatka za kaljenje
izborom postupka i odredivanjem parametara- za izabrani postupak.
Osim navedenih elemenata, na izbor postupka odlucujuCi uticaj ima
i vrsta indukcionog postrojenja koje stoji na raspolaganju, a narocito
njegova frekvencija i snaga. Za lako orijentisanje pri izboru neophodno
je dobra poznavanje karakteristika pojedinih postupaka. Iz izabranog
postupka i ostalih uslova zadatka za kaljenje proizlaze parametri po-
stupka. Ovi parametri su uglavnom sledeCi:
- temperatura kaljenja,
- brzina zagrevanja,
- frekvencija i snaga generatora i
- brzina hladenja.
Za indukciono kaljenje karakteristicna je velika brzina zagrevanja,
koja pomera tacku transformacije u austenit navise. Dolazi do pojave
nadgrevanja analognog pothladenju kod velike brzine hladenja, a ono
ima slican uticaj na nastajanje broja jezgara transformacije i brzinu
porasta zrnaca austenita kao i pothladenje, npr. pri kristalizaciji rasto-
pljene legure. Ova okolnost ima za indukciono kaljenje, kod koga su
brzine zagrevanja vrlo visoke, znatno veCi znacaj nego kod zagrevanja
za austenitizaciju u pecima.
Transformacija strukture kod indukcionog kaljenja obavlja se go-
tovo bez zadrzavanja na novonastaloj temperaturi transformacije.
Zbog manje opasnosti od porasta austenitnih zrnaca, kod indukcio-
nog kaljenja se moze kaliti sa viSih temperatura, sto ce, pored veee
brzine zagrevanja, dati i vecu tvrdocu kaljenja nego kod klasicnog
kaljenja istog celika. Ovo ilustruje sl. E.2.67 koja, prema V. Kukolevu,
daje zavisnost tvrdoce alatnog celika koji sadr:li do 0,95% C, do 1,6% Si
i do 1,25% Cr u zavisnosti od temperature kaljenja i brzine zagrevanja.
Kod svih konstrukcionih celika obicno se posti:le veca tvrdoca in-
dukcionim kaljenjem nego obicnim, sto se, prema A. Guljajevu, vidi na
sl. E.2.68. Potreban sadrzaj ugljenika moze se dobiti za jednu odredenu
tvrdocu indukcionog kaljenja i iz funkcije koju je postavio J. Gorbulski
(MiTOM, 1956, sv. 3):
HRC = 20 + 60 (2·C-1,3 · C2)
koja vazi za vrednosti za Cod 0,15 do 0,75%.
391
 f11tC

66
~.--- I'-. oc
1----,
i.............................
-,
~-- ' ' 1100r--+--r---~-----+-----+----~----,_--~~
I~
r-.. -- --
---- 1::--:::-p..;.-:;:-- t-·-
62

58
I
II '!~ I
l/J
I '

750°C/sek
--
t--r- r--
i
1000t---+---+-----+-

~
I
I 500°C/sek
t I ·; I I

I
i ;f /-/- 4- 2ooor/sek 900 I ·¥/ c/ <J/0 '0 <J '0 '0 S<J 1S S<J '0 '0 SS4'/ <J 0 <J 0 '0 'J 0 ss 4 5404 <J 4 4 '/'40% S'/ 0 c, '/ Si
54
!i ,J_i!-1- ti- 30°C/sek
I I I
] I I III
50
700
. !

800 900
l
7000
T
1700 7200 oc
I
Sl. E.2.67. ZaiVisno~~- otvrooce od temperarure kaljenja i briiJne zagrevanja.

50 100 200 m @ 500 600

HRC
Sl. E.2.69. Strukturni d:ijagram za celik HVG (C 6440), sa fino Iamelarn.im perlitom
kao polaznom strukturom. Zona I - optimalna, zone II i III - do-
60 pustene. Na oroin.aronoj osi temperatura -kaljenja, a na apscisnoj brzina
zagrevanja u ·c;sek.

Najpovoljnija frekvencija bira se u zavisnosti od preenika komada

40 i neophodne dubine kaljenja (sl. E.2.38). Specificna snaga induktora
bira se za zadatu dubinu i temperaturu kaljenja kod postupnog kalje-
nja na sl. E.2.15 za manje dubine kaljenja, a iz sl. E.2.34, E.2.35, E.2.36
I i E.2.37 za vece dubine kaljenja.
2.0 Sl. E.2.68. Maksimalne tvrdoce ka- Kod linijskog kaljenja bira se specificna snaga i brzina posmaka
I
ljenja u zavisnos•ti od sa- iz sl. E.2.18 i E.2.19.
i drlaja ugljen1ka .j nacin:l
0 0,2 0,4 0,6 "I.C kaljenja. Brzina hladenja treba da bude podesena zeljenoj tvrdoCi, vrsti ce-
lika i konfiguraciji komada. Kod komada komplikovanih oblika brzo
hladenje moze da izazove toliko velike temperaturne razlike da komad
.' Uzrok ovog povecanja tvrdoce kod indukcionog kaljenja jos nije puca jos za vreme kaljenja ili kasnije. U ovom pogledu poucan je pri-
zadovoljavajuce objasnjen. mer Ju. Bogatireva (MiTOM, 1967, sv. 4) koji je kalio ozlebljeno vra-
Kod svih postupaka kaljenja, na izbor parametara kaljenja (tem- tilo prema sl. E.2.70.
'perature, brzine zagrevanja i hladenja) u vecoj iii manjoj meri utice Kaljenje je obavljeno strujom frekvencije 2 650 Hz sa zagrevanjem
-polazna struktura. 60 sekundi, pa je snaga smanjena i automatski regulisana tako da je
Navedene elemente, prema predlogu I. Kidina, prikazuju takozvani komad ostao u izotermnom stanju na 870"C jos 25 sek. lspitivani su
strukturni dijagrami iz kojih se za jednu polaznu strukturu moze iza- celici prikazani u tab. E.2.3.
brati najpovoljnija temperatura kaljenja i brzina zagrevanja. Primer Hladenje ovih komada posle indukcionog zagrevanja obavljano je
takvog dijagrama daje sl. E.2.69. na vise naCina:
392 393
 r, •c l

800 boo.
I
10 10 ~ ~ 'r<-..3 ! a '

. ""'
0\ 500
~I
~~
I '
' ·i!S ~· i
L__ 400
1
I
I
i
l
zo I
' -·
'0 2 4 6 8 fO 12 14 26 28 JO 32., 34
I
I
75
•c
~

1oo I "\\.J ~ I _ I I I I .I
.c::
5oo 1 \J - rv "t'\ _ I....._ .J I I I I
Sl. E.2.70. lnditllkciono kaljenje ozleoljenog venca. 3oo I I l\ l I "'~ r I ocvL: I
Tabllca E.2.3. 1oo I I I I ""'- I I · :::t:::-=L = I I
o,5 1,o 1,5 2,0 2,5 J,o 3, 5 11,0
Oznaka Hemijski sastav u %
GOST JUS c Mn S.i Cr Ni s p ostalo GC
45 0,44 0,56 0,20 0,06 0,05 0,036 O,D15
40H c 4131 0,45 0,65 0,23 1,03 0,06 O,D28 0,016
1ooi'WCft'....,_,k I I I I I ! I
40HNM 0,40 0,60 0,25 0,75 1,50 O,D18 0,013 0,15 Mo
40HGRT 0,40 0,85 0,25 1,08 1,12 0,022 0,022 0,1 n
0,003 B
-----
a) potapanjem u ulje,
100 i 1 1- 11 ~ I I --'lbn\1
0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 J,O 31 5 lf,O
b) potapanjem u mirnu vodu,
c) mlaznicom ubrizgavane vode u procep izmedu induktora i povr- •c
sine komada sa protokom od 0,5 l/sek i srednjom brzinom u
procepu od 0,7 m/sek, 100 ll

I~ ~
d) mlazom vode od 2,5 l/sek i brzinom od 3,4 m!sek, d
e) mlazom vode od 5 L/ sek 1 brzinom od 6,7 m/ sek, 500
f) mlazom vode od 7 llsek i brzinom od 9,3 m!sek,
g) mlazom vode od 10 l/ sek i brzinom od 13,5 m!sek.
Za vreme hladenja sniman je tok temperatura na vrhu zubaca i na
boku zuba (linije 1 i 2) i u dnu zleba (linija 3). Merenje temperature je
300 ''
1\
~
1\
3\
100
vrseno mikrotermoelementima (Cr-Al) precnika 0,2 mm, a snimanje je
0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 11,0
vrseno oscilografom. Rezultate linija snimanja daje sl. E.2.71.
394 395
 •c _,. ..------:
aoo \ %
~ \, ~
100 ~

~ r-.... e

-
GOO f-- 80
'-1~ ~
!iOO 1--
\ 2 i'-,.3 ·e
400
300 {" t\. \\,. '""\..
__:_

~
•~
., 6 0
200
100
.. ,.."-"- I..
~
·t1:11
5l 1.0
20 0
0,1 D,Z 013 0,'1 0,5 O,G 0, 7 0,11 1,3 1,'1 c
iU
oc -I
~ 20
ole
800
100
f TOO 200 300 1.00 500°C
600
pad t~mp~ratur~
500
400
300 Sl. E.2.72. Procenat 21uba sa pU!kotinama u zavi•snosti od brzine hladenja vrha ruba
200 l_~
2 3
fOO
20
-......:
. v - ~
u periodiu od 300 do 1so·c: a) za celilk 45, b) 40H, c) 40HNM i d) 40HGRT.

24 casa (linija 2), a linija 3 ·daje broj pukotina posle 5 minuta i 24 casa
~, ~z ~J ~· ~5 ~6 ~7 ~B u slucaju samootpustanja (na 180') Rezultati ovog ispitivanja dati su na
sl. E.2.72. Na liniji 4 prikazan je najopasniji pad temperatura u mo-
oc mentu dostizanja temperature 15o·c.
BOO Rezultati sa snimaka toka temperature u zavisnosti od vremena
700 (sl. E.2.71) dati su u tab. E.2.4.
Tablica E.2.4.
500
500 Brzina hladenja ·cI sek u intervalu temperatura Temperaturna
Vrsta razlika u mo-
400 hladenja glava zuba dno zleba mentu kada vrh
300 zuba dostigne
700-500 300-150 700-500 300-150 15(J'C
200 a 110 2,7 70 3,4 60
100 b 1650 420 175 85 425
20
c 430 690 130 140 500
01 1 ~,2· 01 3 O;lf· 01 5 0,6 0,7 01 8
d 980 980 240 300 510
Sl. E.2.71. Liirije h1adenj:a. (Raspored temperatura po dubimi.)
e 2000 1200 400 390 450
Najveca opasnost u pogledu nastajanja pukotina ima temperaturna
razlika u oblasti martenzitne transformacije. Posmatranje je vrseno sa 4900 1680 800 420 350
ciljem da se utvrdi broj zubaca na posmatranom komadu na kojima je g 11000 2040 7000 720 225
doslo do stvaranja pukotine. Broj ovih zubaca je iskazan u procentima
h 26000 2300 19 000 790 70
od ukupnog broja zubaca (18). Brojanje pukotina je vrseno posle pot-
punog hladenja u raznim vremenskim intervalima: 5 minuta (linija 1), 28 000 2 550 20000 840 so

396
397
 .,. Sl. E.2.74; Uticaj brzine hladehja H/IC
na tvrdoeu vrha :ouba
(oznake ru i·ste kao na ~-
*- __ ....... .....
~~
.J>I.Q

BOO sl. E.2.73). 58 ~~ .. -2

~:# p
IJO J
54
60 600
50
11/t
1100 li
40
I CJ
CJ I 1!6
E: I o I 0::::
200 I
.s; 20 1\j !

"2 'I
CJ
...... I •
. CJ
t..
i
0 -
.::s: CJ
E: 38 I

~"'I ~. I II~
:J ' 1 3 t..
:J IRIO aoo 1200 1600 2000 •ctsek
......
CJ brzina hlaaenja

I I Cl Pojava pukotina po svome toku poklapa se sa promenama tempe-

;~ ~ E~i~~ Ill ~plN 11::

hi arfcnja
Sl. E.2.73. Zavisnost procentualnog rudela :oubaca sa pu!kotinama od temperatlll'.lle
razlilke: 1. za celiJk 45, 2. 40H, 3. 40HGRT i 4. 40HNM.
Procentualni udeo zuba sa pukotinama na sve cetiri vrste celika, u
zavisnosti od temperaturne razlike izmedu vrha zuba i dna podnozja u
momentu kada vrh dostigne Iso·c, daje sl. E.2.73.
U posmatranom ispitivanju prikazan je i uticaj brzine hladenja
na tvrdocu (sl. E.2.74).
Iz prikazanih rezultata vidi se da pri kaljenju svih celika u ulju
nema opasnosti od pukotina. Pri ovome su brzine hladenja u oblasti
martenzitne transformacije 3 do 10·c;sek. Polazeci od hladenja u mir-
noj vodi (potapanjem), pa sa uvecanjem brzine strujanja vode kroz
procep izmedu induktora i povrsine komada, opasnost od pukotina
raste do maksimuma koji se dostize izmedu 400 i 1 2oo·c; sek, a dalje
ponovo opada. Ako se kaljenje obavlja vecom brzinom hladenja od
2 soo·c/sek, pukotine se uopste ne javljaju.
398
raturne razlike izmedu vrha zuba i podnozja u trenutku kada vrh do-
stigne temperaturu od Iso·c. Najmanje temperaturne razlike su pri .ka-
ljenju u ulju i kod vrlo velikih brzina hladenja vodom (preko 2 SOO"C/
sek).
Kod ovako komplikovanog dela za kaljenje, koliCina obrazovanih
pukotina posle kaljenja raste za 10 do 30%, ako se okaljeni komad
posle kaljenja drii duie vreme neotpusten (24 casa). Ova pojava sene
javlja jedino u slucaju hladenja u ulju. Znatno manji broj pukotina
nastace ako se komad pri kaljenju ne ohladi potpuno, vee se sa zaosta-
lom toplotom izvrsi samootpustanje.
Ako je hladenje vrseno brzinama veCim od 2 soo·c;sek, posle ka-
ljenja nece biti pukotina, ali zadriavanjem bez otpustanja 24 casa i u
ovom slucaju ce nastati pukotine. Primenom samootpustanja na 1so·c
i u ovom slucaju se izbegavaju pukotine bez obzira na naknadno vreme
stajanja.
KoriScenje vode za hladenje umesto ulja, kao i uvecanje brzine hla-
denja, ima smisla samo u slucaju kada se zahteva velika tvrdoea posle
kaljenja. Na sl. E.2.74 vidi se da pri kaljenju velikim brzinama vode
(kada ne dolazi do pojave pukotina) da se u odnosu na kaljenje u ulju
postizu vece tvrdoce:
kod celika 40H za 8 do 10 HRC,
kod celi:ka 40HNM i 40HGRT za 4 do 5 HRC.
Iz komplikovanih odnosa u navedenom primeru proizlazi teinja da
se nadu nove metode hladenja, naroCito kada su u pitanju delikatni
komadi za kaljenje. U nedostatku egzaktne teorije hladenja, koju je ne-
moguce postaviti zbog komplikovanih oblika komada za kaljenje, ve-
liki broj istrazivaea radi na eksperimentalnom odredivanju najpovolj-
nijih uslova hladenja, pri cemu se koristi naucna metoda eksperimen-
tisanja zasnovana na teoriji slicnosti. Tako je A. Akimenko (MiTOM,
399
1964, sv. 12) istrazivao odredivanje koeficijenta konvekcije vodom pri gde je v - brzina vode, o- visina sloja vode i v - kinematska viskoz-
hladenju mlaznicama. Prema njemu je koeficijent prenosa toplote kod nost vode.
pr.imene hladilice sa rupama definisan funkcijom: Umesto brzine vode na povrsini hladenja, moze se uzeti brzina isti-
canja na otvoru hladi.Jice. Ako je protok konstantan, ukupna povr5ina
Nu = 0,75 · 10-s · Re1•42 ·PI!·\ otvora za isticanje f, povrsina struje vode na povrsini hladenja F i br-
zina isticanja vode w bice:
koja je nastala aproksimacijom eksperimentalno nadene krive linije sa I H
sl. E.2.74a. U ovoj jednacini je Nu - Nuseltov broj, Re - Rejnoldsov Re=w·-.-
broj i Pr- Prantlov broj. F v

Vrednost Nuseltovog broja je: gde je H visina povrsine hladenja.

Brzina isticanja kroz cilindricni otvor je:
al>
Nu=T· w = cp -rz
g-:-ioJi;-
gde je cp - koeficijent brzine (oko 0,8 za okrugli otvor), p - pritisak
pred otvorom i g - ubrzanje Zemljine teze.
Hu Sa navedenim vrednostima koeficijent konvekcije bice:
60 A' 0,75 ·10-5. w1•42. p,o.4 .1, (f) 1.42. H1,42

40
/"' ao= 'V1.421)
(Kcal/m 2cas'C),

./
/ Celo ovo izvodenje vaii samo za one slucajeve koji se potpuno po-
20

D
~
10
v V"

20 10 II(} 50 xtOOOHe
Sl. E.2.74a. Zavisnost Nuseltovog broja
od Rejnoldsovog pri hlade-
njru vodom iz hladi'lice sa
rupama.
klapaju sa uslovima u kojima je eksperimentalno nadena zavisnost
izmedu Nuseltovog i Rejnoldsovog broja (sl. E.2.74). Ovi eksperimenti
radeni su za hladenje od temperature 800-900'C pa do 300'C i rasto-
janje mlaznice od povrsine hladenja od 150 mm. Kako uslovi hladenja
gde je a - koeficijent konvekcije, o - debljina sloja vode za hladenje kod povrsinskog kaljenja odstupaju od ovih, mora se vrsiti korektura
i A. - koeficijent provodenja toplote kroz vodu za hladenje. rezultata:
Debljina sloja vode o zavisi od viskoziteta vode i uslova stru- a = r1.o k, k2 k3 k4.
janja, odnosno od Rejnoldsovog broja (sl. E.2.75).
Za odredene slucajeve iz pra:kse povrsinskog kaljenja dati su potrebni
faktori na sl. E.2.76, E.2.77 i E.2.78.
,,
i!

K ;~rs:
K, 2
4
1,0
I
·I f· L. I
3
~ !
2 Sl. E.2.75. Zavisnost debljine sloja
od Rejnoldsovog broja
za viskozitet vode: 1. na
·ag
"'""' ~ ~~--~~+---,_--~

20'C.. 1,0 .J(J6 m 2fsek; 0.8

2. na 40'C ... 0,659 · 10--ti
m 2fsek i 3. na 60'C .. 0.7 0,61 I I....... • I
0 2 3 4 5 "fOOD Re 0,478 .}()6 m2jsek. 200 1/10 tXXJ 800 t n OC ·
100 200 300 l min
Rejnoldsov broj je definisan izrazom: Sl. E.2.76. Uticaj rastojanja mlazni- Sl. E.2.77. Linija 1 - uticaj krajnje
ce od povrsine hladenja temperature na K 2, linija
rl> na faktor K 1• 2 - uticaj pocetne tem-
Re=- perature na K,.
v '
400 26 Pante1ic: Tehnologija .. . 401
 K, Sl. E.2.78. Uticaj naclna hladenja (300 do 2oo·c). Prema ovim rezultatima koje je dao P. Lankin (MiTOM,
I na tk:oeficijent K 4 : linJja
1.0 1 - strujno hladenje, li- 1967, sv. 4), strujom vazduha za hladenje postiZe se ista tvrdoca kao
i nija 2 - hladenje hladi- u slucaju kaljenja potapanjem u ulju.
0, ~ '\ licom sa vodom i Hnija
3 -- hladenje vazdusno-

0,61 i\. ·vodenim tusem.

E.2.5. PRIMERI INDUKCIONOG KAUENJA

0, '
3
"
.... ...............
~ ......

r--........ ~ 1---
Primer 1. Zav.rtanj za podesavanje sa lopta:stim v.rhom kaljen je na priboru
prikazanom na sl. E.2.80 .

0,2?
-t--- hladilica
muto k.a.ljmja m~sto postavljal)ja komoda
driac komada
.10 20 x 1000 Re /

•c
;J,
· . podizac ventila
650 za vodu

300 1 1 ""-br~g za ukljueenjr

I I I h/Cu!enja

0 2 G 8 10 12 fil IG ceK
*

~
,8
Sl. E.2.79. Poredenje linija hladenja za razme uslove hladenja i razna s·redstva na
epruvetama 0 25 mm, kaljenim indiukciono na dubinu od 3 mm.
Kod indukcionog kaljenja komplikovanijih oblika komada (npr. bo- I .
kova zuba zupcanika) sa sigurnoscu se mogu izbeCi pukotine ako se Sl. E.2.80.
- -
hladenje obavlja uljem koje se pod pritiskom brizga iz mlaznica hla- Pribor za kaljenje za-
dilice. Umesto ulja, za istu svrhu maze se koristiti struja sabijenog v.rtnja za pode5avanje z:avrtanj za podeJ.a- v•ntil za vodu
vazduha koja ima slicne rashladne karakteristike kao ulje za hladenje, prema D. Wartburton- vanje
sto se moze videti na sl. E.2.79. ·Brownu.
Linija 1 prikazuje najsporije hladenje koje se ostvaruje u mirnom Snaga za ·kaljenje bila je u za'Visnosti od velicine zavrtnja 2,5 do 6 KW. Ka-
vazduhu; linija 2 najbrZ:e koje se ostvaruje mlazom vade iz hladilice; Ijenje je pos!Juipno, bez kretanja, sa vremenom zagrevanja 3 do 7 selrundi, u zavi-
linija 3 predstavlja tok hladenja potapanjem u ulje; linija 4 mlazom snosti od velicine komada. Hladenje je obavljeno mlazom ulja.
ulja iz hladilice; linija 5 mlazom vazduha (sa pritiscima 3 i 2,5 at i od- Komadi za kaljenje postavljaju se na obPtnu ploeu koja se krece iz jednog
govarajuCim protocima 1,6 odnosno 2,4 lit/cm2sek); linija 6 mlazom polozaja u dtlllgi hidraulicnim uredajem sa ·nomom komandom. U prvom polo2:aju
indl.Jik!tor zagreva loptasti vrh zav.rtnja, u sledecem polozaju bregasta ploea akti-
vazduha sa pritisoima 5 i 3 at i protokom od 2,3 i 1,6 l/cm2sek; linija 7 v1ra ventil za ulje za hladenje opomocu hladilice. Na narednom polozaju ploce
sa pritiscima 10 i 5 at i protokom od 3,5 i 2,5 l/cm 2sek. Prve navedene skida se komad koji je kaljen :i postavlja se novi komad za hladenje.
vrednosti pritiska i protoka vazduha odnose se na pocetak hladenja
kroz temperaturnu oblast nepostojanog austenita (650 do 55o·q, a drugi Primer 2. Klackalica ventiia motora prema sl. E.2.81 . Komad je naeinjen
od ceHJka sa 0,45 do 0,55% C. Tvrdoca kaljenja je 56 do 58 HRC a dubina kaljenja
par vrednosti na kraju hladenja u toku martenzitne transformacije izmedu 4,1 i 5,3 mm.

402 26* 403

 Sl. E.2.81.
Klackalica ventila i pri-
bor za indukciooo za-
~revanje prema Wart-
burton-Brownu.
ne.Sto manjim rpreOnilkom. Posle zagrevanja magom od 6 KW u vremenu od 3 se-
l!runde, komadi ·se vade i hlade u uljru tPot3i!Jamjem u .kadu. Lsti rerultat post'ize se
zagrevamjem -.;nagom od 2,5 KW ru trajanju od 5 selwndi. lndlulktor se za weme
prooesa ne isfkJjucuje. I u ovom slucaju je kaljenje postupn.o, bez kretanja.
Primer 4. Kod brizgaljcke !Za gorivo dirzelmotora {sl. E2.83) ceona (povrsma

~~~02:]
~~=.;~~
je fjrno polirana, lockalno cemenbirana, rpa zatim kaljena indukciono. Pri ovome
>Se J.1U!Pa ne sme 'kaJ1ti, pa j e zato !P'ni.menjen <ravan irnduk:tor <Sa rru[pom ill sredini,
uz malu dubmu lkaljerrja od 0,69 do 0,92 mm.

povr5ina

k/ackalica ·venti/a

ravan induktor E:
J;
a:)

za hlaaenje induktora
rosa~ opruge
,. ,

a
Sl. E.2.83.
Kaljenje je obavljeno postupno i bez kretanja, sa ravnim induktorom dimen- Brizgaljka za gorivo
zija 38,1 · 38,1 mm ckoji .u sredini ima rupu precni:ka 5,6 mm i cevciou za hladenje induktor za kaljenje
indlllktora. Vreme zagrevanja je bi'lo 13 sekundi. prema Wartburton-
·Brownu. (B)
Primer 3. Kaljenje vrha .stalbla ventrla (pre:On.i<ka 8,2 mm moie se obavilti na
pr.iJbOIU prema sl. E.2.82.
Po dva ventila stwljajill >Se ill ·siPecijalni drZ:ac koji obezbeduje tacan rpolozaj Kaljenje je postupno, bez kretanja snagom od 15 KW, sa vremenom zagre-
kaljene [pOV'rsine ill ind"I.Lk,toru. !!llJduktor ia:na tri namotaja, od ckojih je sredrnji sa vanja 7 do 8 sek.
Primer 5. Kaljenje rndilice motora m&e •se vrsiti na automaJtu za i!!lld.ukdono
(pOwsi:nsko kaljenje •0511. E2.84).
Aru.tomat ima donjd rnerpakreibill deo (1) Ill J<ome se nalazi pO'lov1na indlllktora
i hladi'1ice (4) i gornji deo !lla sarnirima {2) U ikome SU gomje (pO!Ovi!lle induktora
.i hladiilice (3). Posle 6'tavljanja radilice, !ZatvaJra se gornji pok·retni deo '(2). Pri
ovome su gomje polovine j.ndiU!kJtora postaV>ljene na tacam [pOlozaj za kaljenje sa
prilkljillenim procepom od 2,5 mm, a donje polovine su StPUStene i udaljene od
[povrsi!lle rukawca <:a 36 mm.
Ukljucivamjem masine podi:le se I!Jrvi donjd IPO'lru.indiuktor na odgovarajuee
mooto •u odnosu na ll"lllkavac i 'LIIkljillfuje -struja. Posle iproteklog vremena IZagreva-
i!l.ja, i 1Sik1jucuje 'Se struja i !P'USta voda IZa lrladen:je. Nak.on zawsenog hladenja spu-
Sl. E.2.82. sta se ovaj mulk;tor i h!aJdiLica, a [pod.dze se od.govarajillCi pollllin.d!u!k>tor za sledeei
Pribor za kaljenje ven- "I1lllkavac itd. Kaljernje je postupno i bez kretanja, .dok je vreme 'kaljenja radilice
tila prema Wa·rtburton- cetvoroci!li.ndrienog motora 3 do 4 m1nuta. Dulbdna ikoaljenja je obiOOo 3 do 5 mm,
-Brownu. a zahtevana tvrdoca 56 do 62 HRC.

404 405
 Sl. £.2.84.
Automat za ka!ljenje ra-
di:lice.

Sl. £.2.86. Uredaj za kaljenje velikih :rupcani:ka.

Primer 7. Kaljenje velikih :rupcanika (mocLula 10 do 50), preenika 2 do 5 m i
te7Jine 1 do 15 tona .mo7:e rse obavilti 111a ureda:jru prilkaza111om na sl. E.2.86.

2Jujpeanilk (l) stoji 111a lkolicima {2) za tralllSport i u tom 1p0lozajru obawja se
zagrevamje pO'Illo6u dva itnd'l.lJm.ora u irstov·remenom radru IPOffiOOu ruredaja {3) i (4).
Serna 1kaljenja ·kod Zllij)Canika ISa madllllom 10 do 16 sirillle mba manje od 200 mm
ponilkaza111a je na sl. E.2.87.

Sl. £.2.85.
Uredaj za poluautomat- Sl. £.2.87. Serna postupnog kaljenja
sko kaljenje z;upcanika meduzublja prema Samo-
prema A. Samohockom. hockom.

Primer 6. Kaljenje 7!l11Pcaniika veeeg madrula od 8 obavlja se na pdlru:a'll!tomat-
skom uredaju prema sl. E.2.85.
Z!JU)Canilk (1) nalati ·se na rz:globnom drlacu {2) i u prvom polozaju ind!LIIktora
(3) zagreva se meduzublje. Po ~steku v·remena zagrevanja, wemens~i Tele uklju-
auje elektromagnetci veaJJtil .(4) i rz;upcal!lilk: rsopsrtvenom tezinom pada u •kadu sa
rsreds•tvom za hlladenje. Mehaoomom se zupCanilk zakrene IZa jedam rllll!b i dej-
rstvom ventila (5) ikli;p ciLindra .(6) I]}Odize .L!Ujpcanilk u polozaj za zagrevanje sledeceg
medurrublja.
U ovom rslucaju lka~je111je se more obaiViti bez kretanja, postupno. Kod veCih
Sirina ZlUba i vecih modula mora se :primenirti l·ini:jiSiko kaljenje.
Primer 8. Ka1jooje rzru¢anilka srednjih modruJ.a (3 do 8 mm), (priJkaiZano na sl.
E.2.88, obavlja se IPOSt'Uipdwm .sa dve razliCilte frekve111aije.
U ovom slrucaju momuea I5'U id'Va (pOS!tJU{plka: a) sa dva generMora i dva induk-
tora i b) sa jednim 1nd'llllctorom i dva generartora. U prvom sliucaju, ceo orubljeni
venae zagreva ISe rsbrujom nirsoke frek:vencije {1 do 10 KHz) u vremenu od 3 do

406 407
5 sekundi, pa se zupcanik spusta u induktor viSe f.rekvencije (200 do 400 KHz) Primer 9. Ka-ljenje IPfl.da m&e se obawiti -na dva nacina, u za'V'isnos•ti od veli-
veli!ke specificne snage (1,5 KW fcm2), sa vremenom zagrevanja od 0,5 do 1 se- cim.e. Kod puzeva !Sa modulom 2,5 do 5 mm zagrevanje se vr5i pod vodom, a kod
·lwn!de. U drugom sJucaju, .pos.trupak se obavlja ill jednom indU!ktoru i bez [pOIITie- veCih modula na va~duhu. Poslluipak za ·kaljenje ma1ih !PUZeva iprilkazan je na sl.
ranja Z'IJJpcan.i;ka, !Sarno ~prebacivanjem pre'kidaca .sa jedne .f.rekvencije na dru.gu. E.2.89.
Pr.ilkljuoni {PTOCep i7JITiedu baika \Zuba ;puia i ilndrtllk!tora je 0,4 do 0,5 mm, a
in~uktoa~r--rtr--m~
,,... _r'rr-"';J~
za'V'.isi od velicine puia. Prilljru:Oni [procep i=edu vrha zuba i lnduktora je veCi
(1 do 1,2 mm), jer je IZa ovo mesto potrebno manje IZagrevanje. Dovod struje (1)
1·1 rpricvrscen je zavrtnj.irrna (2) na cevi (3) ikroz 1kojill za V'reme zagrevanja [pr.i~ice
__ t~ha Gt'n~ator
voda .za hlaaenje. Cevi {3) oo ~priJOvi'scene rza rprovodne ltrake {4), .izolovane medu-
~~Ju 200 i(l/z sobno umetkom (5). Na donjem delru nala,zi ISe jerzgro indUJ~OTa lkoje illlazi ill na-
mota:j za vreme zagrevanja. Lndulkltoru ([lrethode dve ceVICice (7) koje [[lrO<tOikom
Generator vode oberzbeduju od zawrevanja vee :ka•ljene IPOV·rsine. Vodeni sloj izmedill induk·
7 do 10KHz tora i [pOvrS.ine komada ~S[pari i zagrevanje ISe illipravo obavlja u gasovitoj IS'redini.
Kaljenje je LinijSko rotaciono, <sa IPOsma:kom ii!llduktora lkoji je pode.Sen na OUS[pon
zavojnice puia (brzina posmaka je 2,7 do 5,5 mmfsek).
O.vim postrupkom ipOStize se ·kod niskolegiranih celika ·Sa 0,4 do 0,5% c i Cr
do oko 1% tvrdoea lkaijene rpovrsine veta od 52 do 58 HRC pri tvrdoCi [[lc::Jboiljsa·
vanja ojezgra od 212 do 228 HB. Snaga generaltora je 90 KW, a frelkvencija 300 KHz.

~.
eu t ki_ci/indar Temperatrure ikal!jenja l5ill 870 do 920'C. Drubim.a lkaljenog sloja zavksi od modula i
na bokill zuba na iVJsini sredinjeg 1pn~ani·ka irnOISi 0,9 do 2,8 mm a ill dnu meduzu-
lblja 0,6 do 1,45 mm. Sttrukitura lkaljenog 'S'loja je 'sHnoiglicasti maPte.m:it. Posle
r ;or •. lkaljenja neorphodno je obptiStanje na 170 do 200'C ill trajanju od 40 do 60 minulta .
.
11..-J;? -'.+.~, '1¥'
i II Kod vecih IPIUZeva isti [pos'tillipalk moze 15e irz:vesti zagrevanjem na vazdruhu pod
l..__j =="'~~<J==~_j Sl. £.2.88. Kaljenje srednj.ih zupca-
,potpruno Jstim uslovima :kao ill lj)Tethodnom s1ucaju. Sl. E.2.90. [poikaruje i-ndulkotor
za ovaj ~lueaj.
(-70J!Hz b) 200KHz nika sa dve frekvencije
prema Samohockom.

tA·A

Sl. £.2.90. Kaljenje ve!ill{og puia Z<!-

grevanjem na vazduhu:
1. provodni•k induktora,
2. jezgro induktora, 3.
provodne -trake za viso-
kof.rekventnill struju, 4.
izolacioni s!oj, 5. veza
induktora i hladilice i 6.
hladilica za .kaljene po-
vrsine.
A
Napomena. Prema E. Kaganill, i:sti rpostru[palk koji je p-rikazan .za lkal!jenje ma-
lih pruZ:eva na •sl. E.2.89 moze se koristiti i kod ~P~UZeva do modu~a 10, ·kao 'i lkod
Z!llpcanilka do modula 10. Pos1Jgm.11te rerultalte na ,pufu i :na 7;lllpCaniku daju tab.
E.2.5 i E.2.6.
Sl. £.2.89. Indtllktor za lkailjenje malih rpuieva pod vodorn.
408 409
 Tabllca E.2.5. Tabllca E.2.6.

Relativna Dub.ina kaljenog sloja mm Vrsta Tvrdoca Dinamicka

Snaga brzina induk- celika cvrstoca
Naein tara u odnosu Termicka obrada jezgra
Modul zagrevanja gen~{tfora po osnovnom nadnu GOST povrsine kp/mm2
napovrsinu JUS HRC HB
precniku podnozja
mm/sek
-- Zupcanici modula 4
p u t
40H Poboljsan 24a-;255 66,6
2,5 pod vodom 19,2 5-5,5 0,9~1,2 0,6-{),65 C4131
4 19,2 4,a-;5,3 0,9-1,1 0,6-{),65 Kaljen IPO celom venou i:nd'lllk-
" 54-58 243-255 66,6
4-4,5 cio.no i o1[plustan lila 180'
5 21,6 1,5-1,7 1-1,2
" -·-- llll:dukcio.no lkaljenje medu-
5 21,6 3,5-3,9 2,1-2,15 1,1-1,2 Zilllblja, ot[pu.Stmje lila 180' 5~ 248-255 97
"
6 21,6 3,4-3,8 2,15-2,2 1,15-1,25 Pobo}jsan 212-217 64,7
" 45
8 21,6 3-3,5 2,45-2,55 1,25-1,35 lndiulk.ciono !k:a!Jjen po celom
"
10 .. 36,3 2,7-3 2,7-2,8 1,35-1,45 venou, otjpuStan na 180' 54-58 212-217 55,2
-
I·DJdJu,kciono lka!Jj enj e medru-
ZUPCANIK rublja, o1iptlStalllje na 180' _. __
~4--<;R 212-217 78
-- 20H Cernentiran, ik:aJjen i ot[pa.LStm
2,5 pod vodom 14-16 4,2-4,8 o,a-;1 0,4-0,5 lila 200'. 5a-;62 - 78
4 16-18 4,1-4,8 0,9-1,2 0,55-0,65
" Zupcanioi modula 10
5 1a-;21 3,5-4,0 1,4-1,6 1-1,1
"
5 20-22 3-3,2 2,1-2,2 1-1,1 40H Poboljsan 228 37,8
" C4131
6 19,2 2,9 2,35 1,15
" lllldukciono lkaije111je bolkova
8 19,2 2,9-3 2,6 1,35 rubaca bez podnozja 54-60 228 29,9
"
10 .. 24,3 2,8 2,8 1,5 l!!lidukciono :kalje111je medru-
2lUblja sa ot[prustanjem na 180' ~ 228 39,4
Osobillle lkoje se mogu !POSfi6i primenom ll"arznih !POSt'll!Paka QpOredene su u 46 Pobolj!San 217 36,2
tab. E2.6 za ZU[p6aniike modruQa 10 i modula 4. -
lndukciono lka'lje111je bokova
Primer 10. Powsinslko IPOVeeanje tvrdoce bregaste osovine moze se obaviti rub a 5~ 217 29/)
cementacijom na dubinru od 1,5 do 2 rnm a1ko je od eeLika 15H (C 4120) i.]i alko je
od cel.iJka za !POboiljsavmje povrsirnslkim ikaljenjem. Bregasta osovillla se iosto ta'ko Indulk.ciono ika1jenje medu-
mme lllaCillli'ti od .Jivenog gvozda ,j mdukdono [pOvr·sinski kaliti. U okvjru ovog :rublja i otjpu:StanJe lila 180' 54-60 217 37,8
pr.irrnera [pTifkmano je mdiuJkciono ikadjenje .brega·ste osovine nacinjene od livenog
gvo:l:da sa>stava:
Kaljenje je [pOStTuipno, 'llil i~Stowemeno za,grevanje 4 brega brzilllom zagrevanja
%C %S~ %Mn max %S max %P u oblasti transformacije od 15'Cfsek. Tem[pera.t'Ura 1kaljenja :i:zmosi od 930 do 970',
-- ---- sa S[peci;£itnom snagom iJDJdJuik,tora 0,5 KW I cm2• PostigDJUta duJbma lkaljenja je 8
3,30-3,45 2,2-2,3 0,6-{),8 0.1 0,1
do 10 mm na vrhu brega, a 3 do 5 mm lila ostalim .povrsilllama. Tvrooea [posle
%Cr %Ni %Ti otpu,sta~nja je 48 do 56 HRC. Snaga genecratora je 100 KW a freikvencija 8 KHz.
%Mo
-- -- K. Kegel (Die praxis der induktiven Warmbehandlung, 1961) saop§tava druge
0,9-1,1 0,4-0,5 0,5-0,6 0,08-0,12 podatke za kaljenje livene bregasote osovine od Hvenog gvozda nepomatog kvali-
1eta. Temperatura :kaljenja je bila 850 ·do 900", sa wemenom zagreva111ja od 15 se-
Pribor za kaljen:je pri1kazan je na s.J. E.2.91. •lrundi i Jwtenmnirrn zadriavmjem 7 selrund-i, w. vreme irzjednaeenja od 1 sek.

410 411
 Sl. E.2.91. Serna kaljenja bregaste Matedjal od J(ojega je :kliumjaea izradena :kova.njem je nelegimni celilk:
osovine od livenog gvoz-
da prema J. Postni1kO'VU %C Si% Mn% max %S max %P
1. sekcija od 4 brega,
(MiTOM, 1965, S'V 6): 0,53 0,9 0,9 O,Q35 O,Q35
2. cetiri namotaja induk-
tora, 3. rukavci oslonaca Operadje na izlradi su sledece:
osovine, 4. kontaktna plo- 1. odsecmje materijala 0,06 min,
ca i 5. illlje za kaljenje. 2. zagrevanje, I]Jretkovmje, lkovmje u ~all'lllpu, obrubljivanje
i ilav~no lkovanje 1,80 ..
3. kontrola Uwvanja
4. brusenje kovaOkog ruba 0,76 ..
5. kaljenje -sa 800 do 820"C ill illljill 0,11 ..
6. odmasCivanje ill trihloret:ilenu 0,02 ..
7. otu>ustanje na 620" - hladenje u vodi O,Q3
8. pranje lkomada O,Q3
9. brusenje (pOvrSitne ;z;bog odred:i'VW1!ja 1tvrd.o6e 0,03 ..
10. kontrola ltvrdoce ·(i:zraCn.mavmje cV11Stoce i:z tvr<doee)
11. kailibrirmj e 0,18
12. bu§enje J.lUI]Je na mallorn oilru i definiti'Villo <Struganje, na veliikom
o~u definiiti'V'na obrada rtllpe i ravn·anje jedne strane {-s'l. E.2.92a) 1,55 ..
13. ·ravnanje druge 5trane velilkog oka ,j obarmje i<Vica rupe ·~) 0,60 ..
14. busenje dve ru.pe na ma!lom oilru 1 g'lodanje jpTOreza {c) 0,82
15. glodanje !pi"Oreza na velilkom oku (d) 0,54
16. obaranje ivice na IProrezima i I!UIParrDa 0,37 ..
17. konrrola
18. ind'l!kciono ika:ljenje velilke :nJiPe na dubilnill od 0,6 do 1,5 mm 0,46 ..
19. ot;pu!'ltarrrje 1 eas na 160" 0,02
Hladenje je izvrseno emul!zijom vode i 'llllja ml]azorn vEsokog IPri<tiska. Du!bilna ka- 20. kontrola tv!"doCe na velilkorn olm (62 ± 2 HRC)
J<jeno.g s-loja je 2 mm a tvrdoca 50 do 53 HRC. Snaga generatora .iilnosl 60 KW, a 21. bmsenje velilke rupe {e), iPO 4 komada zajedno 1~ ..
frekvencija 450 KHz. 22. brusenje obe <strane na veliikom oUm (f) 0~ ..
On interesa je da 5e IPDikaie redos•led svih qperacija obralde na jednorn de'lill 23. nabijanje caure (g) 0~ ..
na •kome se primenjillje i illJduUwiono kaljenje ika.ko bi .se dobila -sli!ka o II.IIMaJPanju 24. l511>ra'VIlja:n:je 1~ ..
mdulkcionog lkaljenja ill ljJroia:vodni ciiMus IPOS.matranog deJa. Za ovo 51!1 izabra.na 25. fino strugarrj e IIUI]Je na mailorn okill (h) 1J9 ..
dva ·karaikter1s.tirna IPT~mera ikoja je ipr1kazao K. Kegel. 26. honovanje velilke mpe na 8 .komada odjednom {i) ~
27. ciScenj e
Primer 11. Proizvodnja sa svLm operacijama na kliamjaai motora IPrilkazma Ulrupno vreme: 12,71 min.
je na -sl. E.2.92.
Primer 12. Osovina ekscenltra IPrema sl. E2.93 od celilka 53MnSi4 (C 3230) sa
0,53% C poboljsanog na 75 do 90 kpfmm 2•
Redos.led CJ!Peracija je sledeCi:
-~·, 1. obrada oezanjem (sl. E.2.93a): ravno IStruganje tela, centriranje,
s.truganje 0 ila navoj i velilkog !PreCn.i.<ka na meru za bru5enje,
... ·
~-· +~·+ urezivmje dva Zlleba, dva kosa .struganja, ravno ·struganje zad-
nje .povrsine na meru za bru5enje, struganje osovine na meru
za brusenje, ilakosenje 1.1lllJutrasnjih illiPill'S'ta definitiWlim struga-
njem, odsecanje sa merom za brusenje 1,50 min,

~ EE~l~) 1~1
2. kontrola
3. brusenje neravnine od odsecanja 0,10 ..
4. .i.ndukciono kaljenje velilk.og I]Jreenika {b) 0,25 ..
5. otpustanje na 160"C 0,02
6. kontrola ltvTdoce
7. .struganje vel1ke eeone I]JOWsine sa merom za brusenje, obara-
fill I! nje ivica 0,3/45", cen1riranJe rupe u busenje, busenje male
mpe rrra meru, 5tJ.lUganje !11.11Pe za cau'!U na meru i defini•tivno
razvrt!ll!llje •(c) 3,20
a b c. d e h i 8. de£inrtivno brusenje ipreen1ka za navoj (d) 0,85 ..
9. struganje kosog IPrelaza ~d) 0,60 "
10. busenje dve popreone TUI]Je •sa oba·ranjem ivica (e) 0,70
Sl. E.2 92. Faze irzrade k1iamjace motora. 11. valjanje a1avoja .(e) 0,14 ..
412 413
 frekvencije (do 30 MHz) koje cesto nose naziv i radio-frekvencije, a pro-

·~
izvode se u takozvanim impulsnim generatorima.
Jednoznacno uputstvo za izbor frekvencije nije postavljeno, jer se
generator sa jednom konstantnom frekvencijom moze kor.istiti za razli-
a cite zadatke u kaljenje, ali samo pri jednoj odredenoj velicini komada
i odredenoj dubini kaljenja ucinak je najveci. Zavisnost najpovoljnije
frekvencije- od precnika komada i dubine kaljenja pri najboljem koefi-
~ cijentu iskoriscenja data je na sl. E.2.38.
Tab. E.2.7 saddi granicne podatke o primenjivosti pojedinih frek-

~
vencija kod indukcionog kaljenja.
Tablica E.2.7.
---

~
Visina frekvencije
Velioina niska srednja visoka najviSa
frekvencija 50 Hz O,SdolOKHzlOO do2500 KHz do30MHz
.
g generator mreza rotacioni sa cevima impulsni
dubina prodiranja za
celik ilia 1 ooo· (mm) 75 20 do 6 1 do 0,3 0,1
Sl. E.2.93. Faze obrade osov.ine ekscentra.
najmanja dubina tk:alje-
12. kontrola nja (mm) 1,5 0,2 O,Ql
13. bMenje velikih ceonih strana na d'I.IZinlsku meru (f) 1,20 "
14. 'brusenj e osO'V.i:ne i velilke Tavtne ceone IPOvdi.ne rtl!Il<UtraS!l!je (f) 5,00 " illajveca dubillla tkaljenja zavi:si od 2 do 3 0;1
15. kon trola (mm) materija!l.a
16. busenje rope 21a CeGJ, obaranje iv.ice i rrazvrtanje {g) 4,80 "
17. lepovanje vel.iJkog preenika (h) najmooji preOniik lko-
0,90 " mada (mm) 300 15 1 do 2 0,5 do 1
18. ciScenje i odmasCivanje
19. kontTola
UtkUJpno vreme: 19,26 min. Rotacioni generator za proizvodnju struje srednje frekvencije sa-
stoji se iz elektromotora i generatora srednje frekvencije koji su obicno
smesteni na isto vratilo i u istoj kuCici. Kao pogonski motor najcesce
E.2.6. IZVORI ENERGIJE ZA INDUKCIONO KALJENJE se koristi asinhroni motor sa kratko spojenim rotorom iii specijalnim
rotorom sa dvostrukim zlebom. Frekvencija generatora regulise se bro-
Naizmenicna struja sa mreznom frekvencijom (50 Hz) koristi se jem polova koji nose kalemove za pobudivanje i brojem obrtaja gene-
u tehnici kaljenja jedino za kaljenje komada velikih precnika i sa izu- ratora. lzmedu frekvencije (j), broja pari polova (p) i broja obrtaja (n)
zetno velikim dubinama kaljenja. Upotreba mrezne frekvencije u po- postoji odnos:
slednje vreme veoma se razvija, uz prosirivanje mogucnosti indukcio- p·n
nog zagrevanja, narocito pri zagrevanju velikih komada za kovanje f =--(Hz).
(preko 150 mm precnika) i u tehnici topljenja ili oddavanja tempera- 60
ture rastopljenog liva. Broj obrtaja generatora ogranicava se iz konstruktivnih razloga na
Kod uobieajenih dimenzija komada za povrsinsko kaljenje, kao i za 3000 o/min.
najcesce dubine kaljenja, dolaze u obzir samo poviSene frekvencije. Za postizanje viSih frekvencija koriste se istopolni generatori kod
Naizmenicne struje povisene frekvencije proizvode se u specijalnim kojih je kalem za indukovanje visoke frekvencije postavljen u dva pake-
generatorima koji su sa·stavni deo postrojenja za indukciono kaljenje. ta limova u aksijalnim zlebovima statora. Kalem za pobudivanje leii na-
Mrezna frekvencija sa 50 Hz nosi jos naziv niska frekvencija, za suprot, kao koncentrican prsten najcesce u statoru iii na isti nacin oko
razliku od srednje frekvencije (500 do 10 000 Hz) koja se moze postiCi rotora. U ovom slucaju potrebni su klizni prstenovi. Magnetni fluks
u takozvanim rotacioni!m generatorima, visoke frekvencije (100 KHz do po celom obimu jednog venca ima isti smer, tako da je jedan venae
2,5 MHz) proizvedene u generatorima sa elektronskim cevima i najvise sa severnim, drugi sa jufnim polom. Magnetni fluks izlazi iz jednog
414 415
venca i prelazi u drugi. Ozubljenjem se postize talasni tok magnetnog
fluksa. U namotaju statora indukuje se napon cija velicina zavisi od
veliCine struje pobudivanja i velicine procepa. Procep je uvek ispod
1 mm. Broj zuba odgovara broju parova polova kod sinhronog gene-
ratora i odreduje frekvenciju, a oblik zuba ima oblik krive linije na-
izmenicne struje. Ako se sa z obelezi broj zuba rotora, frekvencija ce
iznositi:
z·n
f=e;o
Ovom vrstom generatora postignute su vee frekvencije do 25 KHz. Se-
mu istopolnog generatora daje sl. £.2.94.
Sl. E.2.94. Serna is1qpolnog generatora: a) w6ica ~tatora, b) limena jeligra statora,
c) ilndlukcioni tkalemovi u IJlOluotvorenim :O!eboviuna, d) rotor •sa 2:ubima,
e) pobuda:J.i namotaj i f) va21dusni procep.
Zbog visoke frekvencije u generatoru nastaju veliki gubici. Oni za-
htevaju intenzivno hladenje koje se izvodi vodom ili strujom vazduha.
Kod velikog strujanja vazduha nastaje vrlo intenzivna buka koja za-
hteva postavljanje generatora u posebnu prostoriju.
Uz generator srednje frekvencije, neophodni su jos i komandni i
merni uredaji i kondenzatorska baterija. Komandni uredaj ima uklju-
Civac za motor i merne instrumente za struju generatora, struju pobu-
divanja i napon generatora. Kondenzatorska baterija ima zadatak da
izjednaci induktivni otpor celog postrojenja snagom koja je veca oko
5 puta od snage generatora, a sredena je povezivanjem pojedinih kon-
denzatora u grupe koje se prema potrebi mogu ukljucivati. Na sl. E.2.95
data je principijelna sema ukljucivanja generatora.
Visokofrekventni generatori izraduju se od elektronskih cevi sa naj-
cescim snagama od: 1 3 (4) 6 10 20 25 40 i (SO) KW. Maksimalne snage
krecu se i do 200 KW, a najcesce frekvencije su izmedu 100 KHz i
2,5 MHz. Za kaljenje uobicajenih veCih komada u masinogradnji ko-
416
risti se frekvencija od 500 KHz, dok je kod sitnih komada najcesca
frekvencija 1 MHz. Glavni delovi visokofrekventnog generatora sa ce-
vima su: oscilator, ispravljac, regulacioni uredaj i podesivi transfor-
mator.
ft)
Sl. E.2.95. &ilnciG' 'l.likljuCivanja srednjefn)kventnog IJlOstrojenja: a) [prekidac za mo-
tor, b) [prekidae snage, c) surujni 1krug ipobudivaa:tja sa regu13Jtorom, d)
stalini kondenzator, e) ikondenzatori r~:a illlklj.uCi.vanje, f) IJlrenosnik struje
i illlC!JuJkJior.
Oscilator sacinjavaju oscilatorna kola koja su sastavljena iz redno
ili paralelno vezanih kondenzatora i prigusnog kalema kojima je dodat
jos i otpornik za primanje gubitaka. Napunjeni kondenzator se prazni
preko prigusnog kalema i otpornika i u kalemu stvara elektromotornu
silu koja izaziva struju za punjenje kondenzatora sa suprotnim smislom,
pa prainjenje poCinje ispocetka. Ovakvo oscilatorno kolo moze se upo-
rediti sa mehanickim oscilatornim sistemom. Frekvencija ovog oscilo-
vanja zavisi od kapaciteta kondenzatora i indukcije prigusnog kalema,
a tu zavisnost iskazuje Tomsonova JednaCina:
1
fa= _(Hz),
21t v L · C
gde je fa - frekvencija rezonancije na koju je podeseno oscilatorno
kolo, L - indukcija kalema i C - kapacitet kondenzatora.
Oscilacija ce imati utoliko vecu frekvenciju ukoliko je veCi otpor
u kolu, a ako se svi otpori (gubici) izjednace dobra podesenim naizme-
nicnim naponom, oscilacije ce se trajno oddati. Za ovaj postupak se
koristi elektronska cev na Ciju se resetku dovodi jedan kraj napona
oscilatornog kola, pa visokofrekventni napon cevi pobuduje oscila-
torno kolo.
Cevi koje se upotrebljavaju u industriji su specijalne, najcesce
triode koje su specijalno podesene uslovima primene. Elektronska cev
27 Pantelic: Tehoologija ... 417
 ---
iz
rez~
l<omanda

'Tl komad

3~~,, tp
;§ -+
q
Sl. E.2.97. Serna cevnog :generatora JSa regulacijom rclet!ke i 'Visokofre'kven!flnim
trarusforuna.torom za reglllllilsanje: a) v.isokona,ponski transformator, b)
-ispravljac, c) mera.C s.nage, d) p-dgu:Sni ka.Iem, e) cev generatara, f) a.uto-
matslka regulaci:ja re5euke, g) oscilatorno kolo, h) visokofrekventni tran-
sforma.tor sa [podes.ivirm lllik.QPcavanjem i d) komad.
isprovljac struje V.F. g~Mrator V.F. prMosnik

SI. E.2.96. Serna :genera.tora sa cevima: C, - ~ondenza~tor oscilatomog kola, L, -

primami namotaj ;prenosnilka. L, - selrundami namotaj, c. - konden-
za.tor za obr-nuto poveziva:nje, TE - mesto iPTilcljuak:a tas•tera, La, Ra, Ca
Q=-
R1v- - L- .
c
- elemeruti ikola re5etlke, C, anodlli kOIIl!deruzator, L, - anoda i R, S, T Rezonantni otpor jednog oscilatornog kola je:
- p-ri!k1juCaik lila mrefu.
L
sastoji se od staklenog suda sa vakuumom u koji su utopljeni provod-· Rres = -- •
CR
nici za katodu i anodu. Katoda se pravi od metala koji, kad se zagreje,
ispusta elektrone pa se ona, posredno ili neposredno, zagreva. Ako se Dalje je:
katodi da negativan napon i, nasuprot lezecoj, anodi pozitivan, elek-
troni ce se kretati ka anodi i stvarati elektronsku struju koja se na- 2 1 L
stavlja i kroz ostale spoljne delove ukljucene u kolo. Izmedu anode Q =w·c·
i katode moze se staviti jedna ili vise resetki koje dobijaju napon od
elektronske struje. Cevi sa jednom resetkom nazivaju se triode, a raz- L
likuju se po vrstama hladenja anode, koje maze biti pomocu vazduha C = Q2R2.
ili vode. U prvom slucaju mora postojati ventilator, u drugom - cev
za cirkulaciju vode iz cirkulacionog sistema sa pumpom za vodu koja Sa ovim ce rezonantni otpor iznositi:
je najcesce destilisana. Vek jedne cevi ove vrste je oko 2000 casova
rada, ali moze biti i du:li. Rres = Q2 R.
Elektronske cevi ove vrste razlikuju se po materijalu od koga je Tako pri valjanosti kola Q = 50 za rezonantni otpor 2500 oma bice po-
naCinjena katoda. Ona moze biti od toriranog volframa (za dugi vek treban primarni otpor:
cevi neophodan je konstantan napon) ili od cistog volframa koji daje Rres 2 500
du:li vek cevi ako je manja snaga zagrevanja. R = - - = - - = 1om.
Q2 502
Vazan deo indukcionog postrojenja je podesivi prenosnik koji sluzi
za podesavanje spoljnog otpora generatora otporu na komadu za ka- Sekundarna strana transformatora prenosnika odredena je otporom
ljenje. Podesivi prenosnik je transformator sa otporom Rres na koji je komada. On je zavisan od postupka, oblika induktora, dubine prodi-
podeseno oscilatorno kolo. Merilo za dobru podesenost kola je tako- ranja struje (koja zavisi od frekvencije, permeabiliteta i specificnog
zvana valjanost kola Q koja se prakticno nalazi izmedu 40 i 50, a ra- otpora komada) i, najzad, od velicine komada. Preko transformatora
cuna se iz: koji obrazuju induktor i komad, otpor komada se prenosi na induktor
418 27* 419
a njegova velicina zavisi od spoja izmedu induktora i komada (prikljuc- Tablica E.2.8.
nog procepa) i od prenosnog odnosa koji je ovde najcesce 1 : 1. Ovaj
otpor prenosenja kod komada ima red veliCina od nekoliko milioma. Srednjefrekventno Visokofrekventno
Velicina postrojenje postrojenje
Primarni namotaj prenosnika sastoji se iz odredenog broja navo- oko 50 KW 25 do 40 KW
jaka koji proizlazi iz prenosnog broja prenosnika, nacinjenih od bakar-
nih cevi. Sekundarni namotaj ima jedan navojak sto formira omotac :snaga uzeta ,i;z mreze 100% 100%
sekundara na koji je vezan i induktor. U induktoru, zbog zahteva za gubi talk u Tadnom ikolu 10% 10%
velikom specificnom snagom, mora biti velika gustina struje (3000 do
cos cp 0,9 0,95
6000 A!mm2). Zbog toga je potrebno vodeno hladenje induktora i se-
kundarnog namotaja prenosnika, a sekundarni namotaj je izveden kao gub:i!tak na pogon 15%
bakarna cev iii kao omotac primara sa nalemljenim cevima za vodu ,gTUJbitalk na generatoru 15%
za hladenje. Zbog visokog primarnog napona vazna je izolacija izmedu
primara i sekundara prenosnika koja se najcesce izraduje od keramic- anodru gubi talk u cev:i!ma 30%
kog materijala. grej anje cevi 6%
Kod srednjefrekventnih postrojenja prenosnik se najcesce izraduje
od gvozdenih limova zbog smanjenja gubitka od vrtloznih struja. Kod gt.fuilt·ak u ikoLu 1%
visokofrekventnog postrojenja prenosnik ima jezgro od visokofrekvent- gu;bici ru ;pomoenim ureda:jima 3%
nog gvozda. Kod prenosnika je primar vezan bakarnim trakama za ge- IJcoriooa 5naga na ikomadu 60% 50%
nerator, a sekundar za induktor. U izvesnim slucajevima sekundar pre-
nosnika se tako formira da zamenjuje induktor, pa se ovakav prenos-
nik naziva koncentrator, koji omogucuje zagrevanje komada velikom frekvenc1jama koje prave smetnje kod radio-prijema i televizijskog pri-
gustinom struje. Upotreba ovakvog koncentratora je moguca samo za jema. Smetnje se mogu prenositi provodenjem kroz provodnike ili zra-
postrojenja koja su predvidena za kaljenje jednog jedinog komada i za cenjem. Stoga je neophodno preduzimanje mera za zastitu od preno-
svaki proizvodni zadatak se mora upotrebiti odgovarajuCi prenosnik. senja ovih oscilacija prema propisima koji vafe za zastitu radio-difuzije
i televizijske difuzije.

E.2.7. EKONOMIKA INDUKCIONOG KALJENJA

Troskovi kaljenja se, prema E. Hohneu, sastoje iz utroska rada

(licnih dchodaka) utroska elektricne energije i troskova amortizacije
postrojenja.
- b Troskovi za rad proizlaze iz utroska radnog vremena na zagrevanje
komada 't'" vremena za hladenje "t'h, sporednog vremena (za postavljanje
Sl. E.2.98. Koncent·rator. Gore za i skidanje komada) "t's. Ovom ukupnom vremenu treba dodati i neop-
kaljenje vratila, dole za hodno vreme za podesavanje masine za kaljenje "t'p, kao i vreme za ukla-
kaljenje rujpa: a) prirnar·
ni narnotaj, b) se1rundar njanje smetnji 't';. Za kaljenje x komada iznosice ukupno vreme:
ric) ikomad.
"t'x = "t'p + X ("t', + "t'h + "t's + 't';).
Koeficijent korisnog dejstva generatora veci je kod srednjefrek-
ventnog postrojenja i krece se najcesce od velicine oko 60% do 90%, U slucaju linijskog kaljenja, 't', se izracunava iz brzine posmaka. Ovako
dok je kod generatora sa cevima, zbog gubitaka u cevima, manji i iz- sracunato vreme povecava se za vreme stajanja koje zavisi od velicine
nosi oko SO%. Ilustraciju stepena iskoriScenja generatora daje kao ori- komada i iznosi 1 do 3 sekunde. Kod linijskog kaljenja otpada i po-
jentacione vrednosti tab. E.2.8. sebno vreme hladenja jer se obavlja zajedno sa zagrevanjem, ali zbog
Vafno je imati u vidu da visoke frekvencije kod postrojenja za produfetka hladenja na kraju zone kaljenja treba, u zavisnosti od veli-
indukciono kaljenje proizvode visokofrekventne oscilacije sa takvim cine komada, dodati vreme od 5 do 15 sekundi. Kod postupnog kalje-

420 421
nja moze se priblizno uzeti da je vreme hladenja jednako vremenu za-
grevanja. Kod veCih komada i kod vecih dubina kaljenja moze se uzeti:
'th = 2 't,.
Vreme podesavanja, sporedno vreme i izgubljeno vreme zavisni su od
masine i komada za kaljenje.
Pri izracunavanju utroska energije treba imati u vidu promenji-
vost pogonskih uslova postrojenja. Treba, pre svega, izabrati koefici-
jent korisnog dejstva izvora izmedu SO i 60%, pa koeficijent korisnog
dejstva izmedu induktora i komada koji zavisi od oblika induktora
i od samog postupka kaljenja, a moze kod koriScenja unutrasnjeg mag-
netnog polja iznositi do 90_%. U ostalim i, naroCito nepovoljnim sluca-
jevima, moze biti i 1S%. Dalji elemenat je u tome da li se zagrevanje
vrsi kontinualno iii se, u zavisnosti od potreba procesa, prekida sa
pauzama, kao kod postupnog kaljenja. Kod linijskog kaljenja pauza
nastaje pri povratnom posmaku iii zameni komada. Za izracunavanje
utroska energije neophodne su sledece velicine:
AN - utrosak energije iz mreze (KWh!komad),
Nw- snaga na komadu (KW),
Nc - nominalna snaga generatora (KW),
NA - izlazna snaga generatora (KW),
NN - snaga uzeta iz mreze N.: 1Jc (KVA),
N L - snaga iz mreze pri praznom hodu,
1JH - koeficijent korisnog dejstva induktora,
1Jc - koeficijent korisnog dejstva generatora,
a - iskoriscenje generatora N.: Nc,
"'' - vreme zagrevanja komada (seklkomad),
'ts - sporedno vreme (seklkomad),
no - faktor praznog hoda NL: Nc (0,1S-0,2 za sve frekvencije),
G - tezina zagrevane zone (kg),
c - specificna toplota (kcal/ kg ·q i
AT - poviSenje temperature ("C).
Sa navedenim oznakama je:
I ( Nw ·rz
AN=-- + Ncno'ts) (KWhlkom).
3 600 I]H"I]G
Snaga Nw moze se izracunati Hi odrediti kolorimetrijski iz prim-
ljene toplote u komad:
Q = G·c·llT
860
(KWh)= 4,18 G cAT (KW!sek),
pa je:
Q 4,18·G·c·llT (KW).
Nw = --;--z = Tz
422
Kod povrsinskog kaljenja celika moze se racunati sa srednjom specific-
nom toplotom 0,19, a sa temperatumom razlikom 8S0·-2o· = 830'C, te
se dobija speci.ficni utrosak energije mnozenjem sa 0,7 u KWsek/gramu.
U najvecem broju slucajeva citanjem na instrumentima moze se
naCi snaga generatora NA, a iz nje potrebna energija u mrezi, pri cemu
se bez velike greske uzima koeficijent generatora SO% i zanemari ko-
rektumi faktor a. U ovom slucaju utrosak se nalazi vrlo rprosto:
AN = -I- ( NN • Tz + Nc no 'ts ) (KWhlkom).
3 600 0,5
Kod troskova postrojenja treba uracunati otpisivanje celog postro-
jenja koje se, u zavisnosti od uslova rada, moze potpuno otpisati za
S do 10 godina. Ovome treba dodati vrednost rezervnih delova, naro-
cito elektronskih cevi kod generatora sa cevima koje imaju relativno
kratak vek. Orijentaciona cena srednjefrekventnih generatora zavisna
je od snage i krece se za snage od 2S do 200 KW izmedu 1300 i 2000
n. dinara po 1 KW. Kod generatora sa cevima za izlazne snage od 3
do 6 KW cene su 3100 do 7800 n. dinara po 1 KW (sve navedene cene su
iz 19SS. godine, a sadasnje su verovatno viSe). Kod rotacionih genera-
tara vrednost postrojenja uvecava se jos za troskove montafe, koj•i mo-
gu iznositi oko 10000 radnih casova.
Kod generatora sa cevima treba racunati posle svakih 2000 casova
efektivnog rada na troskove zamene kompleta cevi koji iznose oko 1S%
od vrednosti generatora.
Cena same masine za kaljenje zavisi od njene svrhe i opremlje-
nosti, ali nikada ne prelazi cenu generatora.
E.2.8. MATERIJALI ZA INDUKCIONO KALJENJE
Dovoljno tacna postizanje potrebnih rezultata kod indukcionog ka-
ljenja i lako ponavljanje procesa sa istim rezultatima zavisi od dva
osnovna faktora: parametara procesa i materijala za kaljenje. Kod in-
dukcionog kaljenja najvafniji parametri procesa regulisu se kontrolom
elektricnih velicina koje su vrlo pogodne za merenje i regulaciju. Sto-
ga je dobar uspeh i ponovljivost rezultata zavisna uglavnom od mate-
rijala za kaljenje ili, tacnije, od konstantnosti njegovih osobina.
Za uspeh indukcionog kaljenja vafan je, pre svega, pravilan izbor
materijala na osnovu zahteva koji se postavljaju za osobine kaljene
zone. Izbor materijala vrsi i zahteve postavlja konstruktor, ali je vafno
da se ne postavlja viSe zahteva nego sto je to za konstrukcije ne-
ophodno.
Od materijala za indukciono kaljenje dolaze u obzir prvenstveno
konstrukcioni celici koji su za ovu svrhu definisani nizom tehnoloskih
i upotrebnih osobina. U pogledu mehanickih osobina koje treba da ima
jezgro komada, izbor celika je isti kao i u slucajevima kada nema in-
423
 dukcionog kaljenja (npr. kod celika za poboljsavanje}. Ostale - naro-
cito tehn11loske osobine - imaju veliki uticaj na ishod kaljenja (kalji-
vost, prokaljivost, provodljivost za toplotu itd.).
Kod bdukcionog kaljenja jezgro ostaje najcesce termicki nedir-
nuto, pa primenom postupka poboljsavanja moze dobiti zeljene oso-
bine. Tako ce kod primene indukcionog kaljenja, ako postoje zahtevi
za odredenim osobinama jezgra, pre indukcionog kaljenja biti obav-
ljeno poboljsavanje na zeljene osobine.
Potrebna tvrdoca povrsinskog sloja postize se izborom celika sa
sadciajem ugljenika koji omogucuje nastajanje trazene tvrdoce posle
kaljenja (sl. E.2.67). Pri indukcionom kaljenju navedene tvrdoce se po-
stizu sa sigurnoscu, sto je verovatno posledica izuzetno brzog zagre-
vanja i sto posle kaljenja pri indukcionom zagrevanju daje tvrdoce
za 2 do 3 HRC vece od tvrdoca koje se postizu obicnim kaljenjem.
Dubina kaljenog sloja utvrduje se iz zahteva za odgovarajucom
otpornoscu na abanje ili iz zahteva za odredenim uvecanjem dinamicke
cvrstoce. Na tako odredene dubine kaljenja mora se dodati i eventual-
ni dodatak za brusenje. Ovako oformljena dubina kaljenja predstavlja
donju (obaveznu) granicu. Gornja granica dubine kaljenja uslovljena
je osobinama izabranog celika, a zavisi pre svega od neophodne kri-
ticne brzine hladenja. Gornja granica dubine je mesto u kaljenoj zoni
na kojem je tvrdoca opala na donju dopustenu vrednost. Kod uglje-
nicnih celika ova dubina ide do 4 mm a kod legiranih 20 do 6 mm. Izu-
zetak je celik 40Mn4 (C 3130) kod koga gornja granica moze iCi do
3 mm. Posebno razvijen celik za povrsinsko kaljenje u Nemackoj C£70
ima ovu dubir..u do 2 mm.
Tvrdoca koja se moze postiCi i dubina kaljenja zavise od osobina
materijala koji su u standardima dati sa sirokim oblastima rasipanja.
Rasipanje rezultata kod indukcionog kaljenja je posledica razlike u
sadriaju ugljenika, nacina topljenja celika, krupnoce zrnaca polazne
strukture itd., cak i kod istog celika prema standardu. Veliki uticaj
na ishod kaljenja ima i prethodna obrada celika. Stoga je za induk-
ciono kaljenje neophodno medu tehnicke uslove za celik postaviti i
uslove za polaznu strukturu pre kaljenja.
Po pravilu, svi celici sa viSe od 0,3% C mogu se povrsinski kaliti,
uz odgovarajuce povecanje tvrdoce. Tako se indukciono mogu kaliti
i obicni konstrukcioni celici bez garantovanog hemijskog sastava. Ne-
zgodu u ovom slucaju cini veliko rasipanje rezultata zbog odstupanja
u sadrzaju ugljenika i zbog velikog sadriaja necistoca (P, S). Izvestan
znacaj za indukciono kaljenje ima samo celik St 6011 (C 0645).
Znatno bolje zadovoljavaju uslove celici za poboljsavanje, narocito
cistiji kvaliteti ovih celika (sa manjim procentom sumpora i fosfora,
.a oni su prema JUS-u obelezeni sa 1 u poslednjoj cifri oznake, kada
su u pitanju ugljenicni celici).
Od nelegiranih celika za poboljsavanje mogu se koristiti ovi celici:
Ck 35 (C 1431), koji se za ovu svrhu retko upotrebljava zbog male tvr-
424
doce koja se moze postici i Ck 45 (C 1531) i Ck 53 (C 1631) koji daju
povoljmje rezultate i, po pravilu, se redovno upotrebljavaju. Najvecu
primenu ima Ck 45 (C 1541) kod koga se indukcionim kaljenjem lako
±
moze postici tvrdoca 58 2 HRC (bregaste osovine, male radilice, malo
optereceni zupcanici, mala vratila itd.).
Kod vecih komada, kod kojih se traii veca zilavost jezgra, koriste
se legirani celici za poboljsavanje. Kod njih se moze postiCi i velika
dubina kaljenja.
Kod indukcionog kaljenja mogu se, sa istim ogranicenjima kao za
obicne celike, koristiti i celicni livovi. Osnovno je za postizanje dovolj-
ne tvrdoce kod celicnog liva da se izabere kvalitet sa dovoljnim sadr-
zajem ugljenika. I ovde se, slicno kao i kod celika za poboljsavanje,
prihvata kriterijum za izbor-legiranih kvaliteta celicnog liva. Posebna
paznja mora se obratiti na mogucnost razugljenicenja povrsinskog slo-
ja kod odlivaka od celicnog liva za vreme obaveznog procesa normali-
zovanja, ako se ono izvodi u peCima bez kontrolisane atmosfere.
Sposobnost za kaljenje sivog liva zavisna je od sadriaja hemijski
vezanog ugljenika u obliku karbida. Sivi liv, koji je pogodan za kalje-
nje, treba da ima 0,5 do 0,9% karbida u strukturi. Pri ovome, ukupan
sadriaj ugljenika ne treba da prede 3%, a najbolji rezultati dobijaju
se pri perlitnoj osnovnoj strukturi ili feritno-perlitnoj. U sivom livu
je pozeljno prisustvo Mn (uveeava sadriaj karbida), Si (pomaie izdva-
janje grafita) i Ni {povecava prokaljivost i osobine abanja).
Greske kod kaljenja mogu nastati ako su lamele grafita suvise
grube, jer ce u tom slucaju pri kaljenju nastati mikropukotine. Stoga
je povoljan sitnolamelarni grafit i sadrzaj ugljenika manji od 3%. Kod
sivog liva sa sferoidnim grafitom ili modif.iciranog sivog liva rezultati
kaljenja su najbolji.
Kod sivog liva sa 0,5% vezanog ugljenika moze se postiCi tvrdoca
od 50 HRC a kod nodularnog .i 60 HRC. Najpovoljnija temperatura ka-
ljenja kod sivog liva je, prema Pivovarskom:
tk = 730 + 28 · (%Si)- 25 · (o/oMn).
Kaljenjem sa visokih temperatura (llOo·c) moze se postiCi lede-
buritna struktura u povrsinskom sloju, pa nastaju osobine jednake oso-
binama tvrdokorog liva.
Kod niiih temperatura kaljenja, pri kojima se zadriava postojan
grafit iz strukture, pored povecanja otpornosti na abanje zbog porasta
tvrdoce, dolazi i do poboljsanih uslova podmazivanja zahvaljujuCi pri-
sustvu grafita. Slicnu ulogu ima fosfidni eutektikum ako se koriste
vise temperature kaljenja.
Beli temperovani liv ima strukturu od gotovo cistog ferita, naro-
cito u povrsinskom sloju, sto je posledica procesa temperovanja. Sto-
ga se beli temperovani liv moze kaliti samo posle cementacije.
Crni temperovani liv moze se indukciono kaliti samo ako sadrii
0,5 do 0,6% cementita.
425
 P. Rusin je ispitivao uslove kaljenja feritno-perlitnog temperova- G lava F.
nog liva da bi utvrdio strukturni dijagram. Osnovni uticaj na ishod
indukcionog kaljenja ima koliCina perlita u matrici strukture, kao
i koliCim. i raspodela grafita posle temperovanja. Ovaj uticaj i racio- METODE POVECAV ANJA CVRSTOCE
nalnc parametre indukcionog kaljenja daje tab. E.2.9.
KOMBINOV ANE S PLASTICNIM
Tablica E.2.9. DEPORMISANJEM
Broj gnezda
temperovanog % perlita u Temperatura Brzina HB tvrdoca
ugljenika na matrici kaljenja zagrevanja posle kaljennja
I mm2 ·c ·c;sek kpfmm2
25-35 1050-1100 100-250 440--470 F.l. UVOD
10-25 50---Q5 1030-1090 100-300 530-555
80-100 1000-1080 100-300 530--565 Teorijska zatezna cvrstoca metala obicno se izrazava preko elasti-
cnih osobina metala:
25-35 1020-1100 100-300 520-535 CTm =a. E,
-------·---· -·-
100-1'50 50---Q5 970-1100 100--400 530-565
gde je E - modul elasticnosti, a - koeficijent proporcionalnosti koji
80-100 930-1060 200-300 530-565 moze imati vrednosti od 0,05 do 0,2. Poredenje gornjeg izraza sa Huko-
25-35 930-1080 150-250 520-555 vim zakonom pokazuje da koeficijent a predstavlja neku granicnu naj-
200-350 50---Q5 930-1080 150-250 530-565 manju deformaciju iznad koje se taj zakon narusava. Kao materijali
velike cvrstoce mogu se smatrati oni koji imaju velike vrednosti za a i
80-100 880-1060 150-250 530__.:566 E, ali ova dva uslova su potpuno razlicita: na modul elasticnosti E ne
moze se uticati, dok se na velicinu a moze uticati u sirokim granicama.
Problem razvoja konstrukcionih materijala svodi se stoga na izbor
materijala visokog modula elasticnosti E, uz teznju da se poveea vred-
nost a.
NajveCi modul elasticnosti ima grafit (heksagonalni monokristal u
pravcima koji leze u ravni baze) oko 10 · l<J4 kp/mm2 , niz tesko topljivih
karbida i borida imaju 4,2 · 104 kp/mm 2 , a metali i legure imaju manje
vrednosti (na primer gvoide 2,1 · 104 kp/mm 2).
Kod metalnih materijala sa karakteristicnom osobinom plasticno-
sti, odstupanje stvarne cvrstoce od teorijske, posledica je prisustva
gresaka u kristalnoj resetki, naroCito dislokacija koje smanjuju otpor
plasticnom deformisanju. Stoga ce jedan od puteva povecavanja vred-
nosti koeficijenta a biti smanjenje gustine dislokacija. Jedini do sada
efikasan naCin za smanjenje gustine dislokacija je obrazovanje vlakna-
stog krislala vrlo malog precnika - metalne niti - kod koje je, tbog
njenog malog preseka, mala i verovatnoca za nastajanje disiokacija pri
kristaUzaciji. Ovakve niti mogu imati cvrstocu blisku teorijskoj, kao
sto se to moze videti na primeru gvoida:
- teorijska cvrstoca 2 100 kp/mm 2,
- cvrstoca niti 1 700 kp/mm2,
- cvrstoca kompaktnog uzorka 25 kp/mm 2•
Ako se posmatra materija koja ne sadrii dislokacije, na primer
staklo (amorfna materija) koje ima relativno nisku vrednost modula
426 427
 elasticnosti, oko 0,7 · 104 kp/mm 2, pokazace se da ono ima vrlo nisku Za povecavanje cvrstoce metalnih materijala postoji mnogo real-
cvrstocu zbog .izrazite krtosti, pa je stoga kod njega koeficijent a vrlo niji put za sadasnje stanje tehnologije: razliciti postupci u kojima se
mali: tezi povecavanju gustine dislokacija, uz odredeno dejstvovanje da se
smanji pokretljivost ovih dislokacija i aktivnost izvora dislokacija, Ta-
a- 10 .
- 0,7. IQ4 = 0,000l43. kvi proccsi mogu se videti sematski prikazani na sl. F.2.
·~
0
Ovu pojavu uslovljava mala energija potrebna za rasprostiranje popre- .!(!

cnih pukotina cije sirenje dovodi do preloma. Ali, i kod stakla (ili i 6', E
0 0
jonskih i kovalentnih kristala koji su bez dislokacija) cvrstoea se moze 'Qj. "'0
znatno povecati obrazovanjem tankih niti, mada ovog puta ne zbog "'0 ~
smanjenja gustine dislokacija vee zbog toga sto poprecne pukotine kod
c
ovih niti dobiju toliko male dimenzije da im je energetski nemoguce ~
dalje sirenje. Pukotine vece du:line kod ovakvih niti su uzdu:lne, pa .E
prema tome i bezopasne. ImajuCi ovo u vidu, dobija se za staklo: ....
~
- teorijska cvrstoca 700 kp/mm2,
- cvrstoca staklene niti 500 kp/mm 2,
- cvrstoca kompaktnog stakla 10 kp/mm 2•
Vecu primenu od metalnih niti imaju stoga takozvani »kompozitni
materijali«, sastavljeni od mekih i pla:sticnih metalnih materijala oja- St. F.2. pov~avanje gus tina
canih (»armiranih«) nitima od krtih materijala, sa manje tehnoloskih Zavisnost evootoce od gust me dislokacija
teskoca. Kod takvih mater.ijala celo opterecenje primaju niti, a metal- gustine disl<llkacija.
ni materijal slu:li samo za prenosenje ovog opterecenja na niti. To ar-
miranje moze biti jednosmerno, u pravcu dejstva opterecenja kada je Sarno legiranjem neznatno se moze povecati otpor kretanju dislo-
efekat povecanja cvrstoce najveCi, ali moze biti i bez orijentaoije, za kacija, ako ono nije kombinovano sa nekim od postupaka termicke
slozena uaponska stanja sa manjim efektom ojacavanja. obrade iii plasticnog deformisanja.
Rezultati koji se na ovaj nacin mogu postici prikazani su na si. F.l Pregled najvaznijih metoda povecavanja cvrstoce metalnih materi-
(primer kompozitnog materijala od srebra ojacanog nitima AhOJ), jala povecavanjem gustine dislokacija prikazan je u tab. F.l.
Tablica F.l.

'E Osnovna grupa

postupaka
Postupak Mehanizam povecavanja evrstoce
~ Q. '0
poboljsavaJD.je ~re1.aJD.je diislokacija otezaJD.o irz:Luce-
""'....c i(tkaJjenje i otpusta!nje) nim zmcima lkarb.itda
0 disperziono ojacavanje kretanje dislokaCija otefuno fino
<pOst'!Jalci sa pro-
~:.. 20 menom hem.ijskog
{tkaJjenje i starenje) ilzdvojen1m i diSjperzovanim fazarna
.... Sl. F.J. Zav.isnoot cwstoee srebra od sastava rumnofuvanje dislo'k.acija plasticnim
•teriljperattuTe: 1. cisto sre- rtermomehaniCike obradedeformisaJD.jern Hi i •termiOkom ob-
bro, 2. srebro d~sperziono Tadom, smanjenje IPdkretljivootd iz-
ojacano cesticarna At! d 3. dvojenim fazama
200 400 600 °C ikollliPozitni materijal sa ni- !Sa velilkim brzinama ·mrtenzimo umnozavanje di·slo.kacija
<t:ima. deform.isanj a {na !Pri- lkoje cine •sistern ikoj.i ·im ometa
postUipci bez IPTD- mer eksplozivom) kretaJD.je
Pravac razvoja ovih materijala, a verovatno i njihova buducnost, mene hernijskog
ISastava sa programi'l'anim difuziona prera51Podela taokastih
je u primeni na povisenim temperaturama, u agresivnim sredinama i u deformDsanjem gresaka na rpovoljnija mesrta - ,za-
slucajevima velikih udarnih opterecenja. lecivanje« slabih mesta resetke
428
429
 Jedino poslednji navedeni postupak ne slt1Zi povecavanju gustine celika i legura titana. Postupak ojacavanja legura bez polimorfnih
dislokacija, pa su rezultati povecavanja cvrstoce kod njega skromniji, transformacija, prema ovome predlogu, treba da se zove mehanicko-
ali, za razliku od svith ostalih, ovo povecanje cvrstoce obavlja se uz -termicka obrada (MTO), a primenjuje se kod visokolegiranih austenit-
povecanje stahilnosti strukture. nih ceHka, legura nikla tipa »Nimonic<< i jos nekih tesko topljivih
legura.
Postupci poboljsavanja i disperzionog ojacavanja vee su obradeni
u odgovarajuCim odeljcima, a ostali postupci prikazani su u ovom po- Tablica F~
glavlju.
Vrsta legure Redosled obrade Stanje deformisane matrice
deformi~Sanje irzmaid temperature ~e­
kr.iJstal'izacije (VTMO)
F.2. TERMOMEHANICKA OBRADA
. . deformisanje ispod rtemperature re-
defonmiS3111Je do trans;Jcr;i:stali:zacije (NTMO)
for.maci:je ·Cldasa I) ------
F.2.1. Klasifikacija postupaka deformisanje u tailru Sjporog zagre-
Jegrure sa vanja za austeni.t·izaciju (PTMO)
Potreba za stvaranjem visokih mehanickih osobina kod celika i polimorfurim
vransformaci~·ama deforrnisanje IZa weme
drugih metala i legura dovela je u novije vreme do naglog razvoja ter- (slucaj A) •1lransformadje (;kJlaJSa
micke obrade koja se cesto kombinuje sa postupcima plasticnog defor- II)
misanja. Ovakvih postupaka ima mnogo i poznati su u literaturi pod deformisanje prodl.llkata difuzione
raznim nazivima (termomehanicka obrada, mehanicko-termicka obrada, transformacije (perli1, beini1), kao
»ausforming<<, »marforming<< itd.). Teorijsko objasnjenje savremenih deformi1sanje 1posle na primer [patentiranje iice
transformaci~e {lldasa
postupaka termomehanicke obrade relativno je novo, a sastoji se u to- III) deformisanje ;produlkata martenzit-
me da se, posle uvecavanja gustine dislokacija, kocenjem njihovog :ne traniSformaci'je (111a [prilmer u
kretanja povecava cvrstoca. Pojedini od postupaka termomehanicke ob- SAD tposUlJipalk »marfornning«)
rade su stari i dobro poznati, bez obzira na to sto sam mehanizam deformi:sanje stabillnog evrstog ras-
ojacavanja nije bio poznat. Tako, kaljenje otkovaka od celika za pobolj- .rvora .iznad temperaTure rek!ritstali-
savanje sa temperature plasticnog deformisanja nije bio samo postupak defonnisanje ~pre
zacije
ustede u troskovima zagrevanja i vremenu jer su na ovaj naCin treti- -sta·renja defol1Ini'sanje [pOthladenog cvrstog
rani otkovci imali i znatno bolje mehanicke osobine. Njihovo se nasta- legrure bez -rastvora i.s,pod temperature trekri-
janje nije moglo objasniti bez primene dislokacionih modela zbivanja poHmorfu.e staiizacije
tra111Sformacije
u stvarnoj kristalnoj resetki. Danas ova vrsta obrade predstavlja samo (slucaj B) deformisanje za vreme
jedan oblik termomehanicke obrade. Slican slucaj je i sa patentira- starenja
njem zice. deformisa!ITje [posle
Termomehanicka obrada moze se obaviti na vise razliCitih nacma starenja
i sa razlicito shvacenim mehanizmima ojacavanja. Pored toga, ovi pro-
cesi mogu se obaviti i na raznim legurama (sa polimorfnim transfor-
macijama i bez njih). Uslovi za sastavljanje jedne opstevaiece klasifi- Slicnu klasiHkaciju dao je i M. Bemstajn u monografiji o ovoj vrsti
kacije nisu jos nastali zbog mnog.ih neobjasnjenih elemenata u meha- obrade (Termomehaniceskaja abrabotka metallov i splavov, tom I i II,
nizmima ojacavanja. Na osnovu do sada prihvacenih objasnjenja poje- 1968). Za ovu klasifikaciju koriscen je uobicajeni nacin prikazivanja
dinih mehanizama ojacavanja, odgovarala bi klasifikacija koju je pred- termomehanickih obrada u termokinetickom dijagramu u kome se ci.k-
lozio A. Guljajev (MiTOM, 1965, sv. 11), prikazana u tab. F.2. -cak linijom prikazuju redosled, trajanje i temperatura plasticnog de-
formisanja.
Kod metala sa polimorfnim transformacijama mehanizam ojaca-
vanja je drukciji nego kod metala bez ovih transformacija. Postoji Zbog velike dt1Zine naziva pojedinih vrsta termomehanicke obrade
predlog da se postupak ojacavanja legura sa polimorfnim transforma- pogodno je koristiti skracenice koje se, ako su uzete iz ruskog jezika,
cijama nazove termomehanicka obrada (u uzem smislu reci) iii skra- mogu dobro podudarati sa nasim odgovarajuCim terminima. Klasifika-
ceno TMO. Ovaj se posturpak primenjuje kod obicnih konstrukcionih ciju postupaka, prema M. Bemstajnu, daje sl. F.3.

430 431

legure iii celik sa polimorfnim
ktasa transformar;_ijama
MTO - deforrnisanje nernartenziltne >Stn.l'lctwre;
fegure bez pofimorlnih MTO - 1 - mehaniOko-termicka obrada .na sobnoj te!Il(peraturi, >Sa na-
tronsformaciia ik!nadnim otu>ustanjern i
MTO - 2 - rnehaniOko-termiOka obrada na IPOv.isenoj teiTII(Jeraturi u
lk:ombinaciji sa otQ:mStanjem.

~
... ·~
~
·E-
...
~ .,
F.3. TERMOMEHANICKA OBRADA

~ E o
·- "tt Kao sto je receno, tennomehanicka obrada je kombinacija tenni-
............ cke abrade koja saddi fazne promene sa obradom plasticnim defor-
~~-g
misanjem. Na sl. F.3 vidi se da ima vise varijanata, ovih postupaka,
od kojih sve nisu dovoljno proucene ni uvedene u proizvodnju. Ove
, VTMO abrade mogu se izvesti pre, za vreme i posle obavljene transformacije.
.
8.'5'
......
/>---- Pri ovome se obrada plasticnim deformisanjem moze obaviti ispod tem-
perature rekristalizacije iii iznad nje. U prvom slucaju, proces se naziva
~ e0..·-2 / visokotemperaturna termomehanicka obrada (VTMO). Karakteristika
~0 "tto // ovog procesa je da se, posle abrade plasticnim defonnisanjem, u toku
..
:Q
.~ ~
o-
c: .!!
/
/,,..---- dalje termicke abrade ne maze u potpunosti izbeCi rekristalizacija, pa
je zbog toga kritican tehnoloski parametar vreme posle plasticnog de-
~ formisanja do potpunog rashladivanja pri kaljenju. Rekristalizacija se
~ ipak obavi u nekom manjem ili vecem stepenu, uz odredeni gubitak
::::~
efekta ojacavanja.
~l;: . '-....
' .......
Kod NTMO plasticno deformisanje se obavlja ispod temperature
:::- /.>--- rekristalizacije. Zbog toga nema opasnosti od rekristalizacije, ali tesko-
2 0
O!O
... ce se javljaju zbog male sposobnosti celika za plasticno deformisanje
e.~
·~ ·o..c; // na niskim temperaturama kao i zbog ogranicene postojanosti austenita.
0
.~ "0-;;; Tehnoloski je vrlo pogodan postupak defonnisanja pre austenitiza-
E o·- / cije (PTMO}, jer se maze lako uklopiti u svaki proizvodni proces. Aka
o..'-
~
.,~
se pri ovome zagrevanje za austenitizaciju obavi dovoljno brzo, zadr-
·- t zace se efekat plasticnog deformisanja i nastaje ojacavanje posle pla-
~
sticne defonnacije.
Postupak defonnisanja za vreme austenitne transfonnacije nasao
-/~-A, je primenu kod mnogih legura, naroCito kod austenitnih celika, kod
/ / kojih se deformisanje obavlja na nizim temperaturama od o·c. U ovom
ip{< slucaju moze se dostiCi visoka vrednost cvrstoce, a pri martenzitnoj
transformaciji dolazi do fenomenalno visoke plasticnosti.
\\ \
0.\. Postupak defonnisanja posle austenitne transfonnacije primenjuje
se kod mnogih klasicnih postupaka termicke abrade (patentiranje zice).
U ovom slucaju termicka obrada moze se shvatiti kao pripremni po-
stupak za plasticno defonnisanje. Ako se ovakvom defonnisanju pod-
vrgne martenzitna struktura (razume se sa malim stepenom deformi-
SZ. F.3. KlasifilkaciJa <termOIIDehruniakih obrada. Skracenice na ovoj s1ici znace: sanja), dolazi do efekta ojacavanja koji se u literaturi SAD naziva »mar-
PTMO - .prethodrna terrnornehanioka obrada;
VTMO - visokoteiiiiPeraJtmma terrnorneha:niOka obrana; forming«.
NTMO - niskoteiTiiPeratJurrna termornehanioka obrada; Navedeni postupci ojacavanja na razlicite naCine uticu na karakte-
DMO - 1 - deformacija rnartenzita, sa rnaknadnirn ot;pu51tanjern;
DMO- 2 - deformacija rna11tenzi•ta {(Josle VTMO; ristican dijagram napon-deformacija, sto se vidi na sl. F.4.

432 28 Pantelic: Tehnologija ... 433


0 6'
a) c b) c c)
c ka zrnasti perlit (meko zarena), cementit prakticno nece imati uticaja
Sl. F.4. Uticaj lternnomehaniOke obra!de na dijagram tllajpon-<lefornnacije: a) defar-
misanje pre aJUsoten~tne 'Dransformacije, .b) za vreme austeniltne translforma-
cije i c) [p<>Sle a'I.IISteniine ,1Jraru:sformacije.
U slucaju deformaoije pre austenitne transformaoije kriva cr- E. sli-
cna je onoj kod postupka termicke abrade bez plasticne deformacije,
uz izvesno pomeranje ka viSim naponima. U ovom slucaju povecanje cvr-
stoce i granice razvlacenja skoro su iste velicine, uz gotovo neizmenjenu
plasticnost. U slucaju deformacije za vreme austenitne transformacije
oblik linije cr- E. bitno se menja u odnosu na liniju za postupak ter-
micke abrade bez deformisanja. Karakteristicno je da u ovom slucaju
dolazi do znatnog pada plasticnosti, kao i do veceg povecanja granice
razvlacenja nego cvrstoce.
U slucaju deformisanja posle obavljene transformacije izmene u
dijagramu cr- e su najvece, i to u pogledu povecanja granice razvla-
cenja sa cesto izrazitom gornjom ,i donjom granicom razvlacenja, a
veliko smanjenje plasticnosti.
F.3.1. Plasticno deformisanje pre transformacije austenita
F.3.1.1. Prethodna termomehanicka obrada
Tehnoloski najprostiji postupak je PTMO sa plasticnim deformisa-
njem na sobnoj temperaturi, jer deformisanje na povisenim temperatu-
rama cini uvek odredene teskoce. Stoga se u novije vreme najviSe istra-
zuje ovaj postupak. Znacajna mu je tehnoloska prednost u tome sto
pauza izmedu deformisanja u hladnom stanju i termicke obrade nema
nikakvu ulogu, tako da se ovaj postlllpak maze lako uklopiti u svaki
tehnoloski ciklus.
Mehanizam ojacavanja u tom slucaju je posledica uvecavanja gu-
stine dislokacija plasticnim deformisanjem. Ova gustina se mora odr-
zati u toku celog ciklusa termicke abrade, tj. pri transformaciji ferita
u austenit i transformacij.i austenita u ferit ili martenzit. Ispitivanja
434
su pokazala da u odredenim uslovima zagrevanja austenit preuzima
dislokacionu strukturu iz ferita. Isto tako, povecana gustina dislokacija
u austenitu ne utice na proces transformacije pri kaljenju, kao ni na
kinetiku transformacije.
Potpuna slika o izmenama strukture i fine strukture pri PTMO jos
nije data. Ovde je posebno nerasvetljeno zbivanje pri deformisanju
feritno-perlitne strukture celika. Poznato je samo da ce efekat plasti-
cnog deformisanja biti manifestovan povecanom gustinom dislokacija
u feritu, te da postoji neki uticaj i na perlit koji veoma zavisi od oblika
cementita i rastojanja zrnaca cementita. Ako je polazna struktura celi-
na ishod plasticnog deformisanja. Povecanje stepena deformisanja po-
vecava gustinu dislokacija u feritu, a zrnca cementita se ne menjaju,
cak ni medusobno rastojanje ne menjaju. Tako je plasticno deformi-
sanje meko zarenog celika identicno po efektu koje ono ima na ferit
sa deformisanjem Cistog gvoZda.
Cementit u obliku lamela (normalizovan celik) ima, naprotiv, veliki
uticaj na nastajanje strukture deformisanja. Lamele cementita sluze kao
mesta na kojima nastaje veliki broj dislokacija u feritu za vreme de-
formisanja. Ispitivanja elektronskim mikroskopom pokazuju da u ovom
slucaju u feritu nastaje dislokaciona mreza u obliku saca, sto je karak-
teristicna pojava za dislokacionu mrezu u gvoZdu bez ugljenika. U tom
slucaju dolazi i do znatne izmene na samom cementitu. Lamele koje su
nepovoljno orijentisane na pravac plasticnog deformisanja bivaju razo-
rene, tako da perlitne zone u strukturi vise nemaju prugasti izgled. Pri
ovome dolazi i do plasticnih deformacija lamela, pa im debljina moze
opasti sa 200 do 400 A na 75 do 100 A, a rastojanje .sa 1000 do 2000 A
na 500 do 700 A.
Glavni zadatak PTMO je da se dislokaciona mreza nastala pla-
sticnim deformisanjem prenese i na kaljenu strukturu, pri cemu osnov-
nu teskocu Cini neophodnost zagrevanja na temperature iznad praga
rekristalizacije. Iskustvo pokazuje da se dislokaciona mreza maze, u
vecoj ili manjoj meri, zadriati i posle transformacije ferita u austenit,
kao i pri kaljenju posle transformacije austenita u martenzit. Uzroci
ove pojave do danas jos nisu objasnjeni. Moze se pretpostaviti, prema
BernstaJnu i Stremelu, da tokom zagrevanja, po prelasku praga rekri-
stalizacije, otpoCinje proces rekristalizacije koji postepeno napreduje,
ali sve dok ne obuhvati vise od 60% strukture - ne menja dislokacionu
mrezu. Ovo je u izvesnim slucajevima utvrdeno rendgenskim pracenjem
rekristalizacije deformi~anog ferita.
Najvise prikazanih rezultata u literaturi nastalo je u laboratorij-
skim ispitivanjiiria, a· jediria do sada zabelezena prakticna primena je
u procesu proizvodnje cevi i hladno valjanog lima. Stoga se o tehnolo-
skim parametrima ovog procesa maze govoriti samo orijentaciono, a
postignuti rezultati samo su ilustracije njegovih mogucnosti.
Tip1can grafikon postupka PTMO dat je na sl. F.S.
28* 435
 formisanja. Zaddavanje na temperaturi kaljenja kod svih proba bilo
A3-----=-.------ je 10 minuta.
F.3.1.2. Niskotemperaturna termomehanicka obrada
A 1- - - - - - . , . . - - - -
Kod ovog postupka vdi se plasticno defonnisanje pothladenog aus-
tenita u temperaturnoj oblasti u kojoj je austenit stabilan, ali pod
uslovom da je temperatura plasticnog defonnisanja ispod praga rekri-
.£!:09 rekristalizacije stalizacije. Ovde treba imati u vidu da temperatura defonnisanja mora
-------- biti dostignuta po celom preseku komada. To uslovljava tacno ukla-
panje procesa deformisanja bez gubitka vremena i dovoljno brzo obav-
ljanje procesa.
Ovaj postupak su prvi opisali istraiivaci iz SAD 1954. godine i od
tada je on vrlo brzo razvijan. _
25 -'60% Isp1tivanja strukture celika posle NTMO najmodernijim sredstvima
(elektronski mikroskop, rendgen) nisu mogla otkriti prave uzroke po-
menutog ojacavanja. Prema jednoj grupi autora, uzroke ojacavanja tre-
Sl. F.S. Grafikon PTMO. ba traiiti u zbivanjima u pothladenom austenitu za vreme defonnisa-
nja, koja se, po njima, obavljaju bez faznih promena. Njihova je pret-
Na grafikonu su date orijentacione vrednos·ti parametara za koje postavka da barijere porastu martenzitnih iglica nisu samo granice
su postojali podaci u literaturi. zrnaca austenita vee i izraziti pojasevi klizanja koji nastaju unutar
Primer poboljsavanja mehanickih osobina ovim postupkom u labo- zrnaca austenita dejstvom plasticnog defonnisanja. Iz toga hi proiste-
ratorijskim uslovima daje, prema M. Bernstajnu, tab. F.3. kla vrlo fina struktura martenzita. Prema drugima, bitni uticaj na
ojacavanje imaju vrlo fino izluceni karbidi u toku plasticnog defonni-
Tablica F.3. sanja. Ovi karbidi su fino disperzovani i mogu biti preneti u martenzit
celik Rezim abrade O'm 0', 0 '1' kao veliki broj barijera kretanju dislokacija. Ovolika razlika u shvata-
kpfmm2 kpjmm2 % %' njima mehanizma ojacavanja pri NTMO usporava razvoj postupka o
poboljsavanje, deformi-
kojem je rec.
·sanje na ·sobnoj tempe- 94,5 81 16 65
Proces NTMO veoma podseca na postupak stepenastog kaljenja le-
40HN sa 0,4%C ... raturi 40%, •kaljenje sa giranih konstrukcionih celika, ako se u taj proces ukljuci i deformi-
0,6%Cr i 1,25%Ni 900'C u ulju, otpustanje 80 62,5 23 55 sanje (sl. F.6).
na 650'C 1,5 casa
109 97,5 16 58
is-ti kao gore, sa isti kao gore - - - . - - - --AJ
dodatkom 0,3%Mo 88,5 73 22 63

·~l_~
101,5 88 16 23
40HN sa dodat-
Jwm 0,63% W iisti kao gore 85 64,5 21 63,5 ·~
0
IPOboljsavanje, deformi- .!!!
.sanje 35%, ;kaljenje sa 146
850'C u '!lilju, ot.puS.tanje
144,5 17 47 ·E~
1 cas illa 400'C 123 118 10 44 {l
40H 103,5 11,5 51,5 .....
{C 4131) isti .sa otpustanjern na 114 Ill
500'C .,g
103 89 14 45 !Q kaljenje
0
Mp·--t-~ otpustanje
93,5 82 16,5 68
isti sa otwustanjern na
600'C 84,5 76 17 60

Vrednosti prikazane za svaki slucaj obrade i celika u donjim redo-

vima odnose se na iste uslove termicke abrade, ali bez plasticnog de- Sl. F.6. Grafiik.on NTMO.

436 437
 Prema W. Druckworthu i saradnicima, postupak NTMO zavisi od Tabllca F.S.
sledeCih parametara:
- hemijskog sastava celika, Hem.ijski sastav u % Plasticno
- trajanja austenitizacije, deformisanje Tempera·
- brzine hladenja do temperature deformisanja, M tempe- stepen tura ot-
ratura pu5tanja
- temperature deformisanja, c Mn Si Cr Ni Mo v ·c % ·c
- vremena zaddavanja na temperaturi deformisanja,
- stepena deformacije, 1 0,48 0,75 1,53 2,94 1,65 0,42 90 315
- brzine deformisanja, 2 0,63 0,75 1,54 2,91 1,57 0,43 90 315
- brzine hladenja do sobne temperature,
- temperature otpustanja i 3 0,38 0,34 0,90 5,15 0,12 1,26 0,47 540 62 540
- trajanja otpustanja. 4 0,46 0,75 0,22 1,00 0,55 1,00 0,08 590 71 540
u pogledu hemijskog sastava celika moze se razmatranje podeliti 5 0,40 0,40 1,05 5,00 1,35 0,50 480 50
na istrazivanje uticaja legirajuCih elemenata i, posebno, uticaja uglje-
nika. Do sada je potpuno prihvaceno da legirajuCi elementi uticu na 6 0,45 1,35 2,30 1,40 0,40 0,30 480 65
stabilnost austenita u oblasti temperatura deformisanja {pomeranja S- 7 0,59 0,80 2,1 0,90 3,60 0,50 480 65
-krivih udesno u termokinetickom dijagramu). 0 daljem uticaju koji 0,75 1,50
8 0,3 3,00 1,0 0,50 94 330
mogu imati legirajuCi elementi nema pouzdanih podataka. Mora se
napomenuti da pri izboru legirajuCih elemenata radi stabilizacije auste· 9 0,60 0,75 1,5 3,00 1,0 0,50 94 330
nita treba imati u vidu da na ovu stabilnost veoma utice i plasticno 10 0,27 0,51 0,22 1,28 4,02 0,23 450 46 250
deformisanje, kao sto se to moze videti na primeru u tab. F.4.
11 0,40 0,55 1,0 3,25 2,50 0,35 593 52 237
Tablica F.4.
12 0,31 1,15 1,59 2,21 1,03 0,31 0,31 454 93 315
Napon Vreme u minutima za stepen transformacije austenita --
deformisanja 13 0,47 1,1 1,46 2,27 1,05 0,34 0,32 454 93 3l5
kpjmm2 15% 50%
14 0,28 1,43 1,42 454 93 315
0 31 58
15 0,48 1,05 1,03 1,86 2,33 0,47 1,03 530 90 100
4 25 42
16 0,55 1,20 1,12 1,82 2,22 0,48 0,96 550 90 100
16 25 43
17 0,41 0,08 1,39 1,65 4,54 525 70 220
26 9 15
18 0,42 0,25 1,85 1,86 1,86 4,15 0,48 525 70 200
29 6 12
19 0,45 550 70 275
60 5 9
20 0,66 0,50 1,67 0,33 0,10 330 32 350
Stepen deformisanja, isto tako, utice na poviSenje temperature 21 0,42 0,25 1,85 1,86 4,15 0,48 525 70 300
pocetka martenzitne transformacije MP. cak je moguce da i na tempe-
raturi deformisanja dode do martenzitne transformacije (»martenzit 22 0,50 0,27 0,25 1,55 4,00 0,31 500 35 150
deformisanja«). Uticaj ovog martenzita na efekat ojacavanja pri NTMO 23 0,12 0,3'4 0,24 11,3 1,77 0,43 1,60 550 90 500
nije istrazen. 0,33
24 0,25 0,39 12,3 1,64 1,96 1,74 550 90 500
Iz dosadasnjih i'Skustava moze se zakljuciti da je za celik koji se
ojacava _metodom NTMO pogodno da saddi 1 do 7% Cr i 1 do 5% Ni, 25 0,49 0,90 1,58 1,91 500 83 200
a da sem toga moze imati najvise 0,5% V, 2,5% Mo i 2% Si. 26 0,44 0,18 1,30 1,60 5,10 0,76 530 65-73 200
0 znacaju prisustva ugljenika ima mnogo viSe podataka, ali i razli-
citih zakljucaka. Za ojacavanje postupkom NTMO do sada su najvise 27 0,34 0,69 0,17 0,72 1,41 0,25 550 80 100
koriSceni celici sa saddajem ugljenika od 0,35 do 0,5%.
U tab. F.S dat je ceo niz celika sa hemijskim sastavima u glavnim Rezultati iz tab. F.6 ne mogu se medusobno porediti, pa se stoga
uslovima NTMO, a u tab. F.6 postignute osobine. iz ovakvih rezultata ne mogu izvuCi ni neke zakonitosti. Ovi rezultati

438 439
 Tablica F.6. Temperatura na kojoj se obavlja plasticno deformisanje i stepen
deformisanja najverovatnije su medusobno povezani faktori. Smanjenje
Zatezna cvrstoca Granica razvlacenja lzduzenje Suzenje temperature deformisanja i povecavanje stepena deformisanja dovodi
kpfmm2 kpfmm2 % % do veceg ojacavanja austenita, te i do veceg efekta ojacavanja NTMO.
M posle posle posle posle Prema najvecem broju do sada objavljenih rezultata, maksimalni efe-
NTMO TO NTMO TO NTMO TO NTMO TO kat NTMO postize se ako je stepen plasticnog deformisanja iznad SO%,
276 206 258 178 4 8 a temperatura deformisanja sto niza.
Pri procenama efekta ojacavanja, pored poredenja cvrstoce i gra-
2 283 231 273 210 4 4 nice razvlacenja, treba posmatrati i promene zilavosti. Za cvrstocu i
3 223 192 189 151 3 8,5 granicu razvlacenja ustanovljena je pravilna zavisnost od temperature
i stepena deformacije, dok se o ovakvoj pravilnosti ne moze govoriti
4 315 210 227 165 6 10 kada je rec o izdutenju i sutenju preseka. Ovo je ilustrovano primerom
5 269 199 210 157 9 4,5 koji je objavio V. Zakay za celik sa 0,40% C ... 5% Cr ... 1,30% Mo i
0,5% V. Na sl. F.7 prikazane su mehanicke osobine ti zavisnosti od tem-
6 262 189 246 168 5 6
perature deformisanja i stepena deformisanja posle naknadnog otpu-
7 240 220 210 178 10 6 stanja na sw·c.
8 234 192 217 157 7 8 40 48
9 321 270 300 248 4 3
10 184 154 134 109 16 8
11 237 216 211 178 4 5 281
12 260 246 257 162 "'E
13 274 225 205 -€
Q.
14 274 271 191 .:C253

15 300 208 6 3,6 -8 -

16 266 133 200 128 5,8 0,5 ~ %1Jf
Ill

17 280 190 260 130 5 6 30

;: 225
•u
6q.
18 230 203 205 157 1,5 3 43 45 0 ·?
...c:
19 243 210 228 180 7 11 .!!
...0 t.O .,"""
::>

20 306 225
21 231 185 205 144 1,5 2 53 47
22 260 240 175 175 8 6 18 9 20
23 173 142 167 131 14 13
24 220 183 171 150 13 11 t.oo 5oo 600 100 -80o~c
temperatura deformisanja
25 206 241 7~
26 252 206 231 164 8 9,5 23 35 Sl. F.7. Zavisnost mehanickih osobina od 'parametara deformisanja.
27 238 200 185 100 10,8 9 42 30
Postoji shvatanje da je rezim otpustanja posle plasticnog deformi-
pokazuju samo kakvo se povecanje mehanickih osobina maze postiCi sanja istovetan kao i otpustanje nakon obicnog kaljenja, jedino sto je
ojacavanjem postupkom NTMO, a medu njima ima i iznenadujuce po- nesto sporije pri istoj temperaturi otpustanja. Za temperaturu otpusta-
voljnih (4, 7, 10, 19 itd.). nja, takode, nema, jedinstvenih preporuka. Jedni autori tvrde da se naj-

440 441
bolji rezultati mogu postiCi na temperaturama otpustanja od 100 do kaljenja - takav postupak se naziva visokotemperaturna termomeha-
zoo·c, dok drugi smatraju da je najpovoljnija temperatura izmedu 300 nicka obrada (VTMO). Ovaj je postupak odavno uveden u proizvodnju
i SOO"C. Dalje, prema izvesnim autorima, postojanost efekta ojaca- otkovaka s ciljem da se za kaljenje koristi toplota kovanja. Da bi se
vanja je sa NTMO do temperature koja prelazi za 100 do 150"C tempe- ovo kaljenje moglo sa uspehom izvesti, neophodno je da se zavrsno
raturu plasticnog deformisanja. Od ovog pravila odstupaju neki legi- plasticno deformisanje obavi na temperaturi kaljenja (posto su tempe-
rani celici. rature kovanja znatno vise od temperature kaljenja), a to su bas tem-
Celicl legirani sa elementima koji koce raspadanje martenzita, kao perature deformisanja kod VTMO.
V, W i Mo, mogu se otpustati i na temperaturama do soo·c, pa da ipak Kod ovih postupaka uoceno je izvanredno poboljsanje osobina,
ne dode do smanjenja efekta ojacavanja. Silicijum do kolicine 1,2 do znatno vece nego kada se posle kovanja komad hladi pa ponovo zagreva
1,5% omogucuje podizanje temperature otpustanja do 3so·c bez sma- za kaljenje u proces.u poboljsavanja. U novije vreme, prvenstveno u
njenja efekta ojacavanja. Sovjetskom Savezu, doslo je do siroke primene ovih postupaka posle
Sistematsko ispitivanje uticaja temperature otpustanja izvrsio je njihovog boljeg razjasnjenja. Razvijanje VTMO je dovelo do veceg dife-
V. Zakay na vee pomenutom celiku uz sl. F.7. Pri ovome je tempera- renciranja od postupka kaljenja sa koriScenjem toplote kovanja. Na-
tura deformisanja hila je 4so·c i stepen deformisanja 90%. Rezultati su roCito su znacajna istrafivanja uslova deformisanja za najveCi efekat
prikazani na sl. F.8. ojacavanja, kao i preduzimanje mera da ne dode do rekristalizacije.
Sarno pravilnim postupkom moze se postiCi zadovoljavajuce poveeanje
66
lJ
~ 6'
..E gustine dislokacione mreze koja ce biti blokirana izdvojenim fazama
pri otpustanju .
HRC Tipican grafikon takve termicke obrade, kombinovane sa deformi-
-8 r---... ~ sanjem austenita iznad praga rekristalizacije, daje sl. F.9.
~ 62 ~
!;;
- 60
Om
-..... "' 281

50 "'
/
-

211
0
-g
..,
,..._
....
--------A3

-- v
'0
1f ].._
~30
.
t 20
- ·---
w .,
.£
~ stepe7· defor_'"{'acije TO% Sl. F.9.
.. 10 Graf1kon VTMO: 1. po-
teff¥'/eform~cije '50% Sl. F.8.
cetak raspadanja nede-
formisam.og aruJStendta, 2.
20-' 216 ,27 536 °C Uticaj temperature ot- !!JOcetak ra!>pada defor-
pustanja na ojacavanje misanog austenita i 3.
temperatura zavrsnog otpustanja pri NTMO. temperaturni interval
deformisanja.
f
Ostali pomenuti faktori u uobicajenim granicama malo uticu na
efekat ojacavanja. Mehanizam ojacavanja kod primene VTMO slican je mehanizmu
opisanom kod NTMO. Ojacavanje je posledica niza promena u strukturi
F.3.1.3, Visokotempemturna termomehanicka obrada i substrukturi:
- smanjivanje krupnoce zrnaca kao posledice deformisanja,
Ako se u ciklus .kaljenja celika ukljuci deformisanje na visokim - povecanje gustine dislokacija u austenitu koja se prenosi posle
temperaturama (iznad temperature rekristalizacije) u oblasti stabilnog kaljenja u martenzit, ,
austenita (najcesce iznad AJ), pa se zatim kali i izvrsi otpustanje posle - izdvajanje ojacavajuCih faza (najcesce karbida) pri otpustanju.
442 443
 Uticaj krupnoce zrnaca i dislokacione strukture moze se opisati
empirickim zakonom:
1 razvlacenja
a.= aa + K,·d -2,
gde je aa - otpor kretanju slobodnih dislokacija, a. - granica razvla-
cenja, Ky - konstanta zavisna od stepena blokiranja dislokacija i d -
precnik zrnca. Pri ovome se pretpostavlja da je granica zrnaca barijera
kretanju dislokacija. Velicina Ky je proporcionalna naponu neophodnom
za pokretanje b1okiranih dislokacija, pa ce zavisiti od dislokacione mreze
u metalu:
1 godnije je za dinamicko i udarno opterecenje). Poredenjem postupaka
Ky = aba ·12,
gde je l - srednje rastojanje najblizih dislokacija do granice zrnaca, a
aba - napon za pokretanje blokiranih dislokacija.
Gustina dislokacija zavisi od stepena piasticnog deformisanja, a
uvecana je i pri istom stepenu deformisanja ako je ono izvrseno u vise
navrata (na primer mnogostruko valjanje, valjanje sa v,iSe prolaza) i ako
eelik sadrii ve6i o/o silicijuma. Tako je D. Prokoskin sa svojim saradni-
cima za ceiik 0,59% C i 2,62% Si nasao sledece gustine dislokacija:
- bezdeformisanja (cm--2) 37,8 ·10 11 ,
- 70% deformisanja u jednom prolazu 49,4 · 1011 ,
- 70% deformisanja u dva prolaza 54,8 ·1011 ,
- 70% deformisanja u tri prolaza 73,6 ·10 11 •
Osnovni uslov za nastajanje ojacavanja jeste da dislokacije nastale
deformisanjem austenita ostanu i posle transformacije u martenzitu.
Ispitivanjima je utvrdeno da ce se dislokaciona mreza preneti pri trans-
formaciji samo ako se ova obavlja bez difuzije (sto je upravo slucaj
kod martenzitne transformacije). Ako se transformacija obavlja sa di-
fuzijom (na primer u perlit), u novoj fazi dislokaciona struktura se gubi.
Drugi uslov koji se mora ispuniti pri VTMO jeste kocenje razvija-
nja procesa rekristalizacije, jer se plasticno deformisanje obavlja iznad
praga rekristalizacije. U ovu se svrhu mora preduzeti ceo niz tehno-
loskih mera. Kocenju rekristalizacije doprinose dva momenta. Poznata
je, pre svega, Cinjenica da rekristalizacija austenita tece sporije nego
ferita. Pored toga, postojanost od rekristalizacije austenita utoliko je
veca ukoliko je visa temperatura austenitizacije. Dalje, postojanje po-
cetnog stadijuma rekristalizacije ne smanjuje efekat ojacavanja, ali zato
vrlo povoljno utice na zilavost. U toj okolnosti i jeste bitna razlika
ovog postupka u odnosu na NTMO. Dok je kod postupaka NTMO oja-
cavanje redovno povezano sa smanjenjem zilavosti, to ovde nije slucaj.
Kod VTMO je, i kod najveceg ojacavanja, i.ilavost zadovoljavajuca, sto
se maze pripisati postojanju pocetnog stadijuma rekristalizacije. Pri-
mer u kome se vidi ovaj uticaj i razlika od NTMO mogu biti rezultati
ispitivanja istog konstrukcionog celika na koji su primenjene obe me-
tode ojacavanja:
444
Cvrstoca Granica Izduzenje Suzenje
kp/mm2 kp/mm2 o/o o/o
- posle VTMO 220-270 190-220 7-8 20-40
- posle NTMO 240-290 200-240 5-7 15-30
Ocigledno je da se deformisanjem ispod praga rekristalizacije
(NTMO) mogu posti6i vece cvrstoce i granice razvlacenja, ali uz sma-
njenje zilavosti. Stoga ce VTMO imati prednosti zbog vece zilavosti (po-
NTMO i VTMO maze se doCi do sledeCih zakljucaka:
Prednosti NTMO
- viSa cvrstoca i granica razvlacenja i
- nema zahteva prema vrsti plasticnog deformisanja.
Nedostaci NTMO
- ne umanjuje se sklonost celika ka otpusnoj krtosti,
- zahteva se vrlo visok stepen plasticnog deformisanja (75 do 95%)
koji se mora obaviti na niskoj temperaturi austenita, i to veli-
kom brzinom, sto zahteva veliku snagu uredaja za deformi-
sanje i
- maze se primeniti samo kod legininih celika sa dovoljnom po-
stojanoscu austenita na temperaturi deformisanja.
Prednosti VTMO
- nestaje pojava otpusne krtosti kod celika,
- celik ima veliku zilavost i plasticnost,
- za plasticno deformisanje austenita na visim temperaturama obi-
cno zadovoljava standardna oprema i ceo se postupak lako
ukljucuje u proces kovanja, pri cemu su samo temperature ko-
vanja nesto nize nego uobicajene i
- postupak je primenjiv kod ugljenicnih, niskolegiranih i srednje-
legiranih konstrukcionih celika.
Nedostaci VTMO
- rekristalizacija smanjuje efekat ojacavanja,
- zbog mogucnosti da akumulisana toplota u unutrasnjosti koma-
da izazove nepozeljnu rekristalizaciju, ogranicene su dimenzije
komada na kojima je postupak primenjiv.
Posebno i sistematsko razmatranje uticaja legirajucih elemenata na
postupak VTMO jos nije obavljeno. Sto se tice uticaja ugljenika, nade-
no je da osobine ojacavanja rastu sa porastom njegovog sadrfaja, sli-
cno kao kod postupka poboljsavanja iii NTMO, samo do jedne najvece
vrednosti, iznad koje efekat ojacavanja opet postaje manji. Razlika je
jedino u tome sto je ovaj maksimum sadrfaja ugljenika kod VTMO
nesto veCi nego kod druga dva postupka. To se vidi iz porea:enja naj-
povoljnijeg sadrfaja ugljenika kod pojedinih postupaka:
445
 - kod poboljsavanja oko 0,4% C, koji nemaju veliku brzinu rekristalizacije. Jer, inace se ona moze vrlo
- kod NTMO 0,5% c, brzo razviti u pauzama izmedu deformisanja. Izvestan uticaj na nasta-
- kod VTMO 0,6% c. jahje povoljne dislokacione mreze ima i brzina deformisanja, tako da
se pri manjim brzinama deformisanja dobijaju povoljniji rezultati.
Temperatura na kojoj se obavlja plasticno deformisanje veoma uti- Celik ojacan postupkom VTMO stabilniji je pri otpustanju nego
ce na ishod postupka. Ukoliko je temperatura plasticnog deformisanja obicno kaljeni celik. Uticaj temperature otpustanja na osobine ilustruje
niza i bli:la ka Al, efekat plasticnog deform:i:sanja bice veCi. Obrnuto, sl. F.ll, na kojoj je prikazana zavisnost osobina od temperature otpu-
niske temperature austenitizacije nepovoljno uticu na stabilnost auste- stanja za celik 50HN4M (celik za poboljsavanje sa 0,50% C ... 0,90%
nita prema rekristalizaciji. Stoga je najpovoljnije da se zagrevanje oba- Cr ... 3% Ni i 0,4% Mo).
vi sto br:le (zbog opasnosti od krupnoce zrnaca austenita) na visoku
temperaturu austenitizacije, pa posle obavljene transformacije u auste-
nit da se komad ohladi do nize temperature deformisanja, ali tako da
se kraj deformisanja ne obavi na mnogo nizoj temperaturi od- A3.
Sa porastom stepena plasti6nog deformisanja raste i ojacavanje, no
ovaj porast stepena deformisanja je u vecoj meri ogranicen nego kod
NTMO. Pri vecim stepenima deformisanja znatan je ucinak toplote na-
stale u celiku koja potpomaze rekristalizaciju. Stepen deformisanja
posle koga viSe nema porasta ojacavanja naziva se kriticni stepen de-
formisanja, a celik se smatra »zasicenim« za deformisanje. Najveca oja- ~..----
lfo%
cavanja postizu se pri VTMO, ako je stepen deformisanja izmedu 25
i 40%, a »zasicenje« deformacijom nastaje pri stepenu deformisanja
od 40 do 50%. Ilustraciju uticaja stepena deformisanja na osobine ce- Sl. F.ll.
Uticaj temperature ot-
lika za opruge SSHGR (celik sa oko 0,55% C ... 0,85% Mn ... 0,95% Cr pustanja na osobine ce-
i 0,0025% B) daje sl. F.10, na kojoj je prikazana cvrstoca u zavisnosti lika posle VTMO: 1. ka-
od stepena deformisanja pri konstantnoj plasticnosti (16 i 20%) i pro- ljenje bez deformisa-
mena plasticnosti u zavisnosti od stepena deformisanja pri konstantnoj nja, 2. rkaljenje sa de-
forrnisanjem 90% na
cvrstoCi (200 kp/mm 2). 9oo·c i 3. kaijenje sa
deformisa.njem 75% na 0 200 1.00 °C
7so·c. temperatura otpustanja

2201---.J-- Ovaj primer istovremeno pokazuje da u posmatranom slucaju tem-

"'E peratura deformisanja ima veCi uticaj nego stepen deformisanja, jer
E se deformisanjem na nizoj temperaturi i pri manjem stepenu deformi-
!1so~ I•.. I I 1%. l.o sanja dobija veca cvrstoca.
Postupak VTMO ima vee veliku primenu kod viSe vrsta celika. Za
'U
.l:! ~ ilustraciju moguCih rezultata kod masovnih celika moze se prikazati
.~"'
primer koji su objavili E. Kula i njegovi saradnici (1960. godine). Oni
NO ~
su ispitivali celik za poboljsavanje 4340 (sa 0,39% C ... 1,75% Ni ... 0,8%
Cr i 0,23% Mo). U svim probama ovaj celik je bio plasticno deformi-
san na 84s·c, a otpustanje je u svim slucajevima trajalo jedan C:as.
~ 1 flllll ,m•200ftemRfl6 Ostali parametri su varirani, tako da ovaj primer, pored ostalog, poka-
Sl. F.JO. zuje semu jednog potpunog istra:livanja celika za VTMO. Na sl. F.12
100
o 10 20 30 1.0 50. Zavisnost cvrstoce i pla-
sti6nosti od stepena de-
prikazane su mehanicke osobine u zavisnosti od stepena deformisanja
.% . defo~macije formisanja pri VTMO. i temperature otpustanja .
Temperaturna zavisnost iilavosti istog celika od stepena deformi-
Cesto je vrlo povoljno da se deformisanje obavi u vise navrata (sa sanja prikazana je na sl. F.13 a zilavost u zavisnosti od temperature
viSe prolaza kod valjanja), ali je to moguce samo kod legiranih celika otpustanja na sl. F.14.
447
446
 kp~;;r2~: ~· ,. :m~/'c8
197·
taW4f;? ~~8
x~
0 • kpm
2,,8,
10- 6
~~
~ 60,2 Cl ,._.___,_-><-~
o~....-~.-_,. . ____ X X
<! '""' D.2 n .... 2,208
·c:- a b
.,"'.. w
·~_so~··o. 1.932
.h
10
112
0
·~ ! 0 1.656
-~
...
0
~"-;;·
b

~.~
'<:' 10
9J

.
8
x.....--" t3BO , /:/r- A··2

~... d ,,.?
]so~c·
1,10' 0

Ill 9J • 0
.!:! 0.8 2 / /8 i j0

~--,....-><'!-~ t~--.--...,...,.!-~
u ,/
;
c: 7,7
~ t._..__,_......__ jO
10 1 I 0,552 ,/'
-l
1
c d
0 20 '0 60 sO 0 ·20· ,0. 60 ). % o.z1s ----:~----1----'----'

~~
....
0 . e f -100 0 100 t °C -200 -·100 0 100 t °C
0
iii
... 0 b
~
Sl. F.13. Zavisnost zilavosti celika 4340 od stepena deformisanja: a) posle kaijenja
i b) posle otpustanja na 23o·c u trajanju od 1 casa; I. obicna termicka

kpm
20 '0 60 BOO 20. '0 60,\. %.
e obrada (poboljsavanje), 2. posle VTMO sa plastiCnim deformisanjem na
f 84s·c za 10%, 3. za 25%, 4. za 40%, 5. za 46% i 6. za 54%.
Sl. F.12. Zavlirsnost mehaniOkih rosobina celilka 4340 od stepena deformisanja i tem-
perature otpustanja: a) posle kaljenja, b) otpustanje na 95·c, c) 1so·c, 2,,8,
d) 20s·c, e) 260•c i f) 3Is·c.

Iz navedenih rezultata vidi se da je za posmatrani celik moguce 2,208

izahrati takav rezim VTMO koji ce dati zadovoljavajuce rezultate, kako
visinom granice razvlacenja taka isto i u dohroj zilavosti. Sem toga, 1,932
iz prikazanih dijagrama jasna je prednost VTMO nad ohicnim postup-
kom poboljsavanja. Interesantan je i uticaj VTMO kod istog celika na
promene osohina merenih uzduino i poprecno na pravac deformisanja, 1,6.56
prikazane na sl. F.lS i F.16.
Veoma mnogo je istraiivana mogucnost primene postupka VTMO 7,380
kod celika za opruge, jer klasican postupak proizvodnje ovog celika
omogucuje lako uklapanje u tehnoloske uslove za VTMO. Rezultati za ~10,.
celik SOHG (sa oko 0,5% C ... 0,85% Mn i 1,05% Cr) prikazani su na
sl. F.17.
Temperatura austenitizacije hila je 900 do 92o·c, pa su trake va- 0,828
Ijane u jednom prolazu na odredeni stepen plasticnog deformisanja, 18 38 93 U9 20' 260 316 371 '27
ali uvek sa zavrsnom dehljinom od 3 mm. Kaljenje je ohavljeno u ulju. 'otp oc
Posle kaljenja uzorci su hili otpustani na raznim temperaturama 40 mi-
nuta. Iz slike se vidi da stahilizacija mehanickih osohina pocinje vee Sl. F.J4. Zavisnost zHavosti od temperature otpustanja kod ce!i.ka 4340 posle VTMO
kod stepena deformisanja 25%, a maksimalno popravljanje svih oso- sa deformisanjem na 84S·c, kaljenjem ru ulju i trajanjem otpustanja od
jednog casa: bez deformisanja (1), sa stepenima deformisanja 10o/o (2),
hina ide do stepena deformisanja SO%. 40% (3) i 54% (4).

448 29 Pantelic: TehnoTogija ... 449

 kpm Sl. F.17.
Mehanioke OISdbme ce- 220
•
1.932 ~ 'liika . za opruge u <Zavis- kp/mrrf
nos·tr od s.tepena defor-
1.656 misanja i teii~~Perature
--1 o~pustamja: 1. zso·c. 2. 200
300"C .i 3. 400"C.
1.380 0
0 ---2
2
1.10'
0'----...a-...........-o-~- _.!)

0,552 L----'---...___..,..--J "

-100 0 .100

a
200 -100 0

b
· 100 t;sp ·°C
--
-~6m
_,..,...-t::.------.o.

Sl. F.JS. Temperaturna zavisnos•t zilavos;ti celika 4340 kod ruzdJU.Znih i popreC:nih
epruveta. Valjanje na temperaturi 845"C, otpustan na 230"C jedan cas:
a) bez deformi\SanJja, b) deformisan za 50%; I. uzorak uzlduzan na pravac
----6.
valjanja i 2. po,preC.ni w:orak.
uo~·-~-~-~-L--L-~~~-~
kplmrri 2
225
211
h."'., ·1>- 6m
JO-A
---~
----6

197

183
" ·~

~
~

~
\t. 3
169
.'£ "V
155
~/. ~~:!' tJ0,1
1,0 (IJ,6. %
126
'i-·~ 6o.r 50
/'
112
~---~.../ 0 (j.J
'0
30
F.3.1.4. Postupak sa deformisanjem martenzita
Postupak sa deformisanjem martenzita (DMO) sastoji se iz kalje-
nja, niskog otpustanja, deformisanja i zavrsnog otpustanja. Prema
20 tome, ovde se plasticno deformisanje vrsi na martenzitu koji je za ovo
ograniceno sposoban, tako da je kod tog vida obrade stepen deformi-
10 sanja mali (do 3%).
. 0 Posle postupka DMO struktura posmatrana optickim mikroskopom
18 38 93 "9 20, 269 316· 18 38· 93 1~. 204 269 fotp oc ne pokazuje nikakve promene u odnosu na strukturu posle kaljenja
i otpustanja (bez deformisanja). Istra.Zivanja elektronskim mikrosko-
a b pom pokazuju prisustvo fino disperzovanih karbida. Ovi sitni karbidi
Sl. F.l6. Zavisnosl m~haniokih osobina celika 4340 od pravca valjanja posle defor- koce kretanja dislokacija.
misanja na 845"C, otpu:Stam na 230"C jedam cas: nezaormjene taCke - uz- Karakteristican uticaj postupka DMO na dijagram napon-deforma-
duina epruveta, zacrnjene - poprecna: a) bez deformisanja i b) sa de- cija prikazan je na sl. F.l8.
formisanjem.
450 29* 451
180 Sl. F.JB. Uticaj postul)ka DMO na
osobine i dijagmm napon-
------ ---A3
-defonnacija kod celika
lOSOC .750° 4340 posle defonnisanja
martenzita 2la 3% i za raz-
ne temperature zavr5nog
110 otpustanja.

''0 ·?
'1S°C ·"'
:[
Mp II I I I /

10
111 pl. de f. f"
2 8
0
' 6 10 11 Sl. F. 19. Grafilkon postupka DMO.
Tabllca F.7.

Granica Zatezna
C eli k razvlacenja cvrstoca lzdui.enje Sui.enje
kpfmm2 kpfmm 2 % %
Postupak DMO primenjuje se kao metoda ojacavanja konstrukcio- 45H 157 180 8,5 36
nih celika, a ima i uspelih pokusaja ojacavanja alatnih celika.
i•sti ikao C 4331 .sa 0,45% C 190 200 6 33
Tehnoloski parametri ovog postupka su: temperatura kaljenja sa
brzinom zagrevanja i trajanjem austenitizacije koji se odreduju isto 45HM :i!sti !kao C 4731 162 188 11 37
kao kod klasicnog postupka kaljenja; brzina hladenja za kaljenje, u sa 0,45% C 200 210 6 32
zavisnosti od vrste celika, odreduje sredstvo za hladenje; temperatura
i trajanje niskog otpustanja posle kaljenja imaju odredeni uticaj na 45HMF sa 0,45% C ... 1,15% Cr ... 163 200 10 31
ishod DMO, pa se obicno daju kao parametri DMO; stepen plasticnog 0,25% Mo ... 0,15% V 203 208 5,5 27
deformisanja martenzita, temperatura i trajanje zavrsnog otpustanja 45HGSN sa 0,45% C, 174 203 9 40
su parametri od kojih bitno zavisi ishod abrade. Tipican grafikon ovog
postupka je dat na sl. F.19. ~e!9irm .sa Cr, Mn, Ni, Si 214 229 4,5 26
Rezultati ojacavanja koji se mogu postici na standardnim celicima 45HGS2N3M, sa 0,45% C, 172 215 11 35
prikazani su za nekoliko celika iz sovjetske proizvodnje u tab. F.7. Za degirm sa Cr, Mn, Ni, Mo, Si 240 246 6 27
svaki celik date su u gornjem redu vrednosti osobina postignute samo
45HGS2MF sa 0,45% C, 193 220 7,5 36
kaljenjem i otpustanjem na 3oo·c u trajanju od jednog casa. U donjem
redu su rezultati DMO, pri kojoj je celik posle kaljenja otpustan na Iegiran sa Cr, Mn, Mo, V, Si 242 248 4 18
2oo·c u trajanju od jednog casa, deformisan za 1%, pa otpustan na
3oo·c u trajanju od 2 casa.
Rezultati ispitivanja brzoreznog celika R18 (c 6880) pokazuju da F.4. MEHANICKO-TERMICKA OBRADA
posle ciklusa DMO sa 1 do 1,5% deformisanja, cvrstoca i plasticnost
rastu za 20 do 50%. U ovom slucaju je karakteristicno veliko smanjenje Ideja za primenu mehanicko-termicke obrade (MTO) proistekla je
kolicine preostalog austenita. iz savremene definicije vatrootpornih legura primenom teorije disloka-

452 453
cija: vatrootpomost legure je toliko visoka koliko joj je stabilna dis-
lokaciona mreza.
Ruski metalurg I. Oding ukazao je 1948. godine na mogucnost po-
vecavanja otpomosti na puzanje putem upravljanja dislokacionom
strukturom. Do sada je vee razvijeno viSe metoda upravljanja disloka-
cionom strukturom kombinovanjem obrade plasticnim deformisanjem
sa termickom obradom. Postupcima deformisanja povecava se gustina
dislokacija, a posebnim postupkom termicke obrade dislokaciona mreza
se stabilizuje obrazovanjem takozvane poligonalne supstrukture. Ova-
kav postupak je dobio naziv mehanicko-termicka obrada (MTO). Po-
stupak MTO je, takode, jedan od postupaka kod kojeg ne dolazi do
faznih promena u procesu ojacavanja.
Jedna od posledica plasticnog deformisanja je i obrazovanje tako-
zvane supstrukture. Unutar zmaca kristala (sl. F.20) koje imaju istu
kristalnu resetku pod odredenim uslovima dolazi do dezorijentacije
pojedinih zona, koje tada obrazuju subzma ili, kako su ih ranije na-
zivali, supkristale. Ovako definisan pojam supstrukture vrlo je star
(pominje ga P. Grignon 1775. godine), ali je tek primenom modeme
tehnike ispitivanja i pomocu teorije dislokacija dobio preciznije ob-
jasnjenje.
Sl. F.20. Sematsiki jpri!ka:z Slll!bzma.
Jedan od oblika supstrukture, objasnjen teorijom dislokacija, jeste
i poligonalna struktura koja se maze ostvariti procesom poligonizacije,
tj. plasticnim deformisanjem i, zatim, poligonizacionim zarenjem. Na-
stajanje poligonalne strukture sematski je prikazano pomocu ivicnih
komponenti dislokacija na sl. F.21.
pre defC)rmisa'!ja paste poligonizacije
Sl. F.21. Nastaja!ltje jpoligonizadje.
Poligonizacija nastaje pri man}im stepenima plasticnog deformisa-
nja na niskim temperaturama (na temperaturi 0,1 · T,, gde je T, - apso-
lutna temperatura topljenja). Kod monokristala do ove pojave dolazi
kod svih vrsta napona deformisanja, izuzev smicanja. Zmca poligonal-
ne supstrukture su tim sitnija sto je niza temperatura deformisanja,
454
veca brzina deformisanja i sto je veCi stepen deformisanja, ali - samo
do odredene granice. Zagrevanje deformisanog metala iznad praga re-
kristalizacije (0,4 · T,) uniStava supstrukturu. Stoga se poligonizaciono
zarenje obavlja na nizoj temrperaturi i ima za cilj karakteristicnu pre-
raspodelu dislokacija na stanje sa najnizim energetskim nivoom.
Supstruktura koja je nastala poligonizacijom i pravilno obrazovana
karakteriSe se velikom stabilnoscu (stabilna je i na temperaturama iz-
nad praga rekristalizacije). Sem toga, ona predstavlja efikasan otpor
kretanju dislokacija.
Plasticno deformisanje praceno je istovremenim mehanizmom oja-
cavanja i slabljenja. Ojacavanje se manifestuje kocenjem kretanja d.is-
Io·kacija, a slabljenje izlazenjem dislokacija na povrsinu, uz obrazova-
nje karakteristicnih stepenica. Na ovaj naCin ce se cela specificna ener-
gija, koja je predata metalu pri procesu deformisanja, trositi na oja-
cavanje (Qo), a vezana je za dislokacije i druge defekte koji ostaju u
kristalu za vreme deformisanja i za energiju siabljenja (Qs) vezanu za
dislokacije ili druge greske koje izlaze na povrsinu ili se medusobno
poniStavaju.
Od odnosa ove dve energije zavisice ponasanje metalnog materi-
jala pod opterecenjem: ako je veci udeo energije Qo, veca je cvrstoCa
(veCi broj dislokacija ostaje u kristalu). A ako je veCi udeo Qs, veea je
plasticnost metala (veCi broj dislokacija izlazi na povrsinu). Iz reee-
noga proizlazi da je za maksimalno koriscenje povezanih sila izmedu
atoma u kristalu neophodno stvaranje stanja koje bi obezbedilo mak-
simalno zadr:lavanje dislokacija u metalu, kako postojeCih tako i onih
koje nastaju.
Metode zadrzavanja dislokacija u metalu su mnogobrojne: stvara-
nje unutrasnjih barijera kao sto su granice zmaca, dvojnikovanje, iz-
dvajanje disperzionih eestica, obrazovanje Kotrelove atmosfere, poligo-
nizacijom itd., kao i sve metode povrsinskog ojacavanja. Kod postu-
paka MTO dislokacione barijere se obrazuju povecavanjem gustine d.is-
lokacija i obrazovanjem poligonalne supstrukture.
Povecavanje gustine dislokacije u metalu celishodno je samo
do odredene granice, jer ukoliko se prekoraCi kriticna gustina dislo-
kacija pod dejstvom opterecenja nagomilavanjima na preprekama, doCi
ce do pojave podmikroskopskih pukotina. Kod plasticnih metala ovak-
ve pukotine nece dovesti do preloma, posto kod njih nema uslova za
nastajanje koncentracija naprezanja (viSak napona lako obavlja plastic-
nu deformaciju). Stoga kod ovih metala cvrstoca raste sa porastom
gustine dislokacija bez obzira na pukotine.
Kod postupaka ojacavanja sa ogranicavanjem pokretljivosti d.islo-
kacija postoji realna opasnost od prezasicenja dislokacijama kada pu-
kotine, u uslovima smanjene mogucnosti plasticnog deformisanja, po-
staju opasne. Za ove odnose ne moze se postaviti jedan jedinstveni
kriterijum koji bi u svakom konkretnom slucaju ogranicavao gustinu
dislokacija. Prema predlogu Irvina, za ovu svrhu mogu se koristiti dva
kriterijuma: .K•c, koji karakterise efekat napona na vrhu pukotine i
G.,, koji karakterise energiju daljeg sirenja vee nastale pukotine.
455
Za prost siucaj cilindricne zatezne epruvete velicina Ktc moze se dzra- Ova bi se pojava mogla objasniti okolnoscu da postoje lokalna
cunati iz formule: zasicenja dislokacijama pojedinih mesta kod kojih uneta energija moze
Ktc = 0,414 • rfN VD, biti dovoljna za nastajanje pukotina iii, ako pukotina koja se krece
naide na takvo mesto, moze doCi do njenog porasta.
gde je O"N - nominalni napon kidanja koji se dobija kada se maksi- Ako su u metalu nagomilane dislokacije samo ispod kriticne gu-
malna sila podeli sa prvobitnim (nedeformisanim) presekom epruvete, stine, samim tim bice otezano rasprostiranje pukotina, posto ce svaki
D - spoljni precnik epruvete koja ima ostri zarez tako da radijus visak energije biti utrosen na rad plasticnog deformisanja.
zaobljenJa u dnu zareza nije veCi od 0,025 mm. Zarezom se rpostize Prema tome, neophodan uslov optimalnog ojacavanja je stvaranje
ravansko rasprostiranje deformacije. takve dislokacione strukture kod koje je gustina zaddanih dislokacija
Iz vrednosti Ktc moze se izracunati potrebna energija za ra:sprosti- u lokalnim zapreminama manja od kriticne i obezbeduje maksimalnu
ranje pukotine po jedinici duzine fronta: otpornost prema rasprostiranju pukotina.
2 Kod viSe metalnih materijala, koji su neznatno plasticno deformi-
K-1c- ( 1-(J.,
Gt c = 2) sani i zatim zareni na nekoj povoljnoj temperaturi ispod praga rekri-
E stalizacije, nastaje poligonalna supstruktura karakteristicna po izgledu
subzrna nastalih kao rezultat preraspodele dislokacija u vertikalne re-
gde je E - mcidul elasticnosti, a IJ. - Puasonov broj. Na sl. F.22 pri- doslede. Metalni materijali sa poligonalnom supstrukturom su stabilni
kazana je promena velicine Ktc kod armco-gvozda u zavisnosti od ste- i imaju visoku otpornost na puzanje.
pena deformisanja, pri »mnogostrukoj« mehanicko-termickoj obradi Postupak MTO sastoji se iz plasticnog deformisanja za 1 do 10%
(MMTO}, kod koje je plasticno deformisanje obavljeno u viSe navrata. pri normalnoj ili poviSenoj temperaturi, posle cega se obavlja poligo-
nizaciono zarenje na temperaturi ispod praga rekristalizacije. Sistemat-
55 ska ispitivanja su pokazala da metalni materijali sa poligonalnom sup-
strukturom imaju viSu otpornost na puzanje u poredenju sa obicnom
~ 80 strukturom nastalom klasicnim postupcima termicke obrade. Ovaj se
postupak stoga sa uspehom primenjuje kod feritnih i austenitnih vatro-
~· otpornih celika i legura.
-'BE
i ~
Efekat povecavanja vatrootpornosti posle MTO zavisi od krupnoce
subzrna, ugla njihove orijentacije, stepena blokiranosti dislokacija i ho-
60
u ~
:c mogenosti poligonalne supstrukture u celoj zapremini metala. Ovi se
0-§ uslovi ispunjavaju izborom celika i parametara postupka MTO.
Najvazniji parametri MTO su: stepen deformisanja, temperatura
f '0 iii
~
deformisanja, naponsko stanje za vreme deformisanja, temperatura i
trajanje zarenja posle deformisanja. Principi za izbor tih parametara
2 su vee izneti, ali treba napomenuti da se u svakom konkretnom slucaju
20 1 , 1 1 I I I Sl. F.22. P:omena meh~iakili os~ primene MTO moraju odrediti optimalni parametri. To veoma olaksava
Y bma annco-gvozda u zavt- slicnost u ponasanju specificnog elektricnog otpora celika i pravilne
snosti od broja dkliusa
- 2' MMTO iPTi srednjem de- 1,50 ~

O 1 2. 3 ' .. 5 formi's8Jlljru u jednom ci-

!JroJ defotmactp k.lusu od oiko 2,5%.
...
Epruvete su podvrgavane mnogostrukim istezanjima (do 6 puta) Sl. F.23. ~ 1'8 '\,
sa medustarenjima na 2oo·c u trajanju od jednog casa. Iz slike se vidi
da velicina K 1c raste sa porastom broja ciklusa do 4, kada dostize mak-
simum. Posle toga se opet smanjuje, sto se moze uzeti kao granicno
stanje u kome je dostignuta kriticna gustina dislokacija. Ovaj se za-
p,romena elelctrienog ot-
IPDra celiika c 4571 u
zavj.snosti od L!>tf1!Jena
deformisa'!lja 1lwje je o-
bavljeno lila 6oo·c: 1.
E
~
'

E 1,,6
'\''·
~'........ __..., / .- --
~
--..!.._
1'---..
i'---<
--- _:i
kljucak moze doneti, jer, i pored daljeg porasta granice razvlacenja iPOS!e deformisanja i 2. ~
deformj.sanje pa IPOligo- -
i cvrstoce pri povecanju broja ciklusa iznad 4, nastaje opasnost od lllizaciono zarenje lila 1· " 0
6 8 %
krtog lorna. Taka ce u posmatranom slucaju optimalan broj deformi-
sanja biti 4.
60o·c u trajanju od 100
cas ova.
2
" deformisanje

456 457
poligonalne supstrukture. U slucaju najpovoljnije poligonalne supstruk· Odnos izmedu elektricnog otpora i osobina na poviSenim tempera-
ture elektricni otpor je najmanji, pa je prema tome i najveca trajna turama kod istog celika prikazuje sl. F.24. Iz ovih rezultata treba za
cvrstoca i granica puzanja. Tako se merenje elektricnog otpora moze date uslove MTO zakljuCiti da je najpovoljniji stepen deformisanja 10%.
koristiti kao tehnoloska proba pri odredivanju najpovoljnijih parame- Kako se osobine celika (; 4571 menjaju dejstvom MTO prikazano
tara procesa. je u tab. F.S.
Primer uticaja parametara MTO na elektricni otpor kod celika Uticaj MTO na liniju puzanja eelika (; 4571 daje sl. F.25.
1H18N9 (C 4571) prikazuje sl. F.23.
27
r- I /v f"

~
:0,6
I
f,
25 -- -;?- - 800
- /rj . ~ ""
tl
's-o.~
. I
--
0
23 V II)

j. I
.a
--
_A,...L
-
"'
!
-lie

lt}
0
27

19
/
__L

I-"""
·- ~----
01000

~/
-)';'-

400 ~
-lie

Sl. F.25.
Linije ,pu.zanja celika
c 4571 na 575•c i pri
illaponru od 15 kpjmm2
I
l
"1::1 0,2

-
f.-- ---- -- -r
--
I

-8-
.2
/ pre MTO (1) i posle
MTO (2).
~-
KJOO -- -
2000 ----
3000
. -
1.000
.
CQSCMI
~
·~ 17 0
tl

...e ts ~
·S.
F.S. OJACAVANJE PROGRAMIRANIM DEFORMISANJEM

\ v .["'-... 1/p
1,46'1:
E
13
"'f-..-"' ~ I"- ~ 1,46 ~
Ovo je jedan od retkih postupaka ojacavanja plasticnim deformi-
sanjem pomocu kojeg se ne umnozavaju dislokacije. Deformisanje se
E kod ovog postupka obavlja istom brzinom kojom tece i difuzija, a od
, .____

2
I
/,
l
6
--

8 %
I 1~1.4-
" ~
deformisanja se ocekuju sledeCi efekti: 1. izlaz na povrsinu svih poje-
dinacnih dislokacija sa malim otporom kretanja, 2. relaksacije lokalnih
d~formisanj~
naprezanja na racun preraspodele defekata resetke i 3. kocenje dislo-
kacija tackastim defektima. U toku sporog deformisanja i na pogodnoj
Sl. F.24. Uticaj Sltet!Jena deformisan•ja na ·~raj:nru
cvrsto6u {za !000 casova) i elek- temperaturi omoguceno je kretanje dislokacija u energetski povoljnije
trioni oljpor ;pod is•tim usilov.irma MTO kao na sl. F.23 za liniju 2. polozaje Gedan vid relaksacije), a isto tako i difuzija tackastih gresaka
Tablica F.8. u energetski povoljnije polozaje. To su, u stvari, odgovarajuce oblasti
naponskog polja oko dislokacija. Na ovaj naCin nastaje Kotrelova at-
Postupak obrade rr, (5,. 0 'I' mosfera koja povecava otpor kretanju dislokacija. Za taj proces se
kpjmm2 kpjmm2 % % kaie da se difuzijom »zalecuju« slaba mesta u kristalnoj resetki.
Deformisanje je kod ovoga postupka vrlo malo (0,01 do 0,5%), sto
kaljenje sa II5o·c u vodi 23,3 73 57,5 72,5
·--·--- omogucuje da se on primenjuje kao zavrsna operacija na mnogim de-
rsto kao gore, pa deformisan 10% lovima. Temperatura na kojoj se obavlja deformisanje bira se tako da
brzimom od 2,5 mmjmin na tern- bude dovoljna za difuzioni proces tackastih gresaka i laku preraspo-
pera<truri 60o·c 29,5 73,6 58,6 69,9
------ --------- .. --- delu dislokacija, ali ona mora biti ispod temperature rekristalizacije.
isto kaQ gore, pa poligoni•zaciono Posledice ojacavanja programiranim deformisanjem mogu se rezi-
zaren na 6oo·c 100 casova 40,2 79 43,3 68,2 mirati kao sledece: 1. raste kritican napon aktiviranja izvora disloka-

458 459
 cija, 2. raste granica razvlaeenja i cvrstoca metala, 3. popravlja se Glava G.
plasticnost, 4. snizava se temperatura nastajanja krtosti, 5. povecava
se stabilnost strukture protiv termickog dejstva (raste stabilnost pre-
rna rekristalizaciji) i 6. povecava se ciklicna toplotna otpornost.
Metodom programiranog deformisanja mogu se povecati cvrstoca
PROMENA OBLIKA I MERA
i granica razvlacenja za 20 do 40%, uz znatno poboljsanje plasticnosti. TERMICKOM OBRADOM
Ipak, ostaje najvaznije to sto se ovim postupkom postize najveca sta
bilnost strukture. Kod veCine postupaka ojacavanja kombinovanih sa
deformisanjem ojacana struktura je nestabilnija nego polazna.
Ispitivanja su vrsena najcesce na monokristalima Cu i Be, ali jos
nedovoljno na uobicajenim kvalitetima celika, tako da ovaj postupak
nema jo!i prakticnu primenu.
G.l. UVOD

Termicka obrada u najvecem broju slucajeva dovodi do promena

·dimenzija i oblika deloVla. Stoga se uvek kada je potrebno obezbediti
veliku tacnost delova moraju preduzimati posebne mere.
Postoje dva nacina za otklanjanje netacnosti dimenzija ~ oblika
nastalih termickom obradom: 1. posle termicke obrade koja je uzrok
netacnosti obavlja se finalna obrada skidanjem strugotine i 2. finalna
obrada se obavi pre termicke, a za vreme kriticne faze termicke obrade
preduzimaju se sve mere da promena dimenzija i oblika ne prede dozvo-
ljene granice. Prvi od postupaka je u pogledu tacnosti delova prostiji
i sigurniji, ali je danas opsta teznja da se primenjuje drugi iz sledecih
razloga:
- proces je prostiji i racionalniji u masovnoj proizvodnji,
- ne postoji opasnost da se obradom skine .radni sloj kod postu-
paka povdinskog ojacavanja i
- svaki vid obrade skidanjem strugotine posle zavrsene termicke
obrade nepovoljno utice na osobine povrsinskog sloja, bilo kroz
promenu samih osobina (efekata otpustanja kod kaljenih de-
lova) bilo da menja naponsko stanje povrsinskog sloja.
Prihvatanje postupka sa termickom obradom kao zavrsnom ope-
racijom zahteva adekvatnu konstrukciju komada, pravilno izabrani ce-
lik i postupak termicke obrade, sto se moze postiCi samo ako se dobro
poznaju promene mera i oblika do kojih dolazi termickom obradom,
kao i svih drugih mnogobrojnih faktora koji na to uticu. Na zalost,
zbog velikog broja uticajnih faktora i nedovoljnog poznavanja njiho-
vog dejstva na deformisanje, i u ustaljenim pogonima je rasipanje ve-
licina promena dimenzija i oblika veliko. Ovo je upravo razlog da se
za proveru uticaja raznih faktora na tacnost sve vise koristi statisticka
metoda u obradi rezultata tih uticaja. Posledica usvajanja termicke ob-
rade kao zavrsne operacije je, zbog pomenutog rasipanja rezultata, uve-
can skart pa je pitanje celishodnosti ove alternative zapravo pitanje
ekonomike proizvodnje.
Netacnost komada posle termicke obrade moze se ispoljavati u dva
oblika: deformisanje komada, pod kojim se podrazumeva promena di-
460
461
menzija (porast iii smanjenje precnika iii debljine i skracenje Hi pro- a) b)
posle vise
duienje duzine ili sirine) i krivljenje iii vitoperenje komada, kod ko- pocetni oblik zagrevanja
jega dolazi do pretezne promene uglova komada. Obe ove vrste netaC.-
nosti mogu nastati zajedno, ali nemaju .istu pnirodu. Promena dimen-
zija moie biti i reverzibilna, na primer, porast precnika do koga do-
lazi posle kaljenja moze se delimicno smanjiti otpustanjem. Naprotiv,
krivljenje Hi vitoperenje je ireverzibilna pojava i moze se odstraniti
ili smanjiti jedino ispravljanjem. Uzroci svih promena dimenzija i ob-
lika su razne vrste napona, bez obzira na njihova poreklo (toplotni,
zapreminski, od spoljnog opterecenja, sopstvene tezine itd.), koji obav-

~
jj Cj
~
ljaju plasticno defo:rmisanje. fi:$'
Posto delovi ojacani postupcima termicke obrade imaju najcesce
nestabilnu strukturu uz postojanje unutrasnjih napona, to se zbog mo-
gucnosti relaksacije ovih napona ili, uopste bilo kog procesa starenja,
mogu u dugotrajnoj upotrebi menjati dimenzije i oblik komada. Stoga
kod delova koji zahtevaju veliku tacnost moze biti reCi i o trajnoj tac-
nosti komada.
I

u
Poznavanje nastajanja netacnosti, kao i njene velicine, omogucuje
da se izabere alternativa prema kojoj hi termicka obrada hila zavrsna
operacija, ali je ovo poznavanje, isto tako, potrebno i u slucaju kada,
posle termicke obrade, dolazi jos ohrada skidanjem strugotine, posebno
zhog odredivanja veliCine dodatka na obradu. Ovaj dodatak na ohradu
ima poseban znacaj u slucajevima povrsinskog ojacavanja jer se zbog
velike deformacije, naroCito u slucajevima krivljenja, moze dogoditi da Sl. G.l. Utica:j sa:rno toplotnih na,pona na deformisa:nje (a) i zajedniOki ruticaj
se zavrsnom obradom oslabi ojacani sloj ili cak da se potpuno skine. toplotnih i zaopremilllskih napona na deformisanje {b).
Od posebnog su interesa dva slucaja u nastajanju netacnosti pri
termickoj obradi: slucaj kaljenja i slucaj hemijsko-termicke obrade minskog napona, a isto se tako moze zakljuciti da na karakter defor-
koji ce u daljem izlaganju biti nesto detaljnije obradeni. macije veliki uticaj ima i oblik komada.
Ukupna deformacija bice stoga zbir deformacije nastale od toplot-
nih napona 8, i zapreminskih napona 8,:

G.2. NETACNOSTI KOD KALJENJA Ou = Oz + Ot•

U ovom slucaju vee je hilo opsirno reci u odeljku C.4.4. Stoga ce
ovde biti razmotreni samo uticaji na promenu dimenzija i oblika pri
kaljenju.
Toplotni i zapreminski naponi koji nastaju pri kaljenju na razli-
cite nacine uticu na promene dimenzija i oblika, sto se lako moze pro-
veriti uzastopnim kaljenjem uzoraka raznih ohlika od armco-gvo:lda sa
temperature nesto ispod temperature transformacije, tako da ne nastaje
martenzit. Takav ce uzorak prikazivati samo uticaj toplotnih napona
na deformisanje. Ako se isti ohlici naCine od kaljivih celika, njihovo
deformisanje posle viSe uzastopnih kaljenja bice drukcije (sl. G.1).
Iz sl. G.l. vidi se da toplotni naponi teze da deformisu komad, pa
mu oblik postane blizi obliku lopte. Dalje se moze videti da karakter
i veliCina deformisanja zavise od preteznog uticaja toplotnog ili zapre-
462
D. Nahimov i D. Bron (MiTOM, 1966, sv. 7, str. 16) posH su u svom
istra:livanju od Cinjenice da posle prvog kaljenja uzorka nastaje rezul-
tujuca deformacija 8u koja potice od oba uzroka. Ako se kaljenje po-
novi, novonastale promene dimenzija i oblika u odnosu na prvo ka-
ljenje posledica su samo dej·stva toplotnih napona. Za ovu svrhu su
pomenuti autori vrsili drugo i trece kaljenje sa deformaoijama 82 i OJ,
racunajuCi deformaciju od toplotnog napona kao srednju vrednost:
8,"" 02 +__§___'
2
pa je na taj nacin dobijen izraz za deformaciju od zapreminskog na-
pona:
463
 '

o. = ou- lit = ou- 02 + 0]

2
~·
I
rl.,
i
Iz rezultata na sl. G.2. moze se zakljuciti da je najveca ukupna
deformacija pri sadrlaju ugljenika izmedu 0,45 i 0,55%. Kod manjih
sadrzaja ugljenika preovladavaju posledice toplotnih napona, dok uti-

~
caj naglo opada kada se sadrzaj ugljenika poveca iznad 0,55%. lznad
Rezultati ispitivanja uticaja hemijskog sastava celika na pojedine ovog sadrzaja ugljenika u deformaciji preovladavaju zapreminski na-
komponente deformacije prikazani su u tab. G.l, pri cemu su hemijski poni koji imaju maksimum na oko 0,75% ugljenika.
sastavi priblizno definisani oznakama celika po JUS-u. Ispitivanja su
vrsena na cilindricnom uzorku precnika 25 mm i dufine 100 mm. "/] Posmatranjem uticaja koji imaju legirajuCi elementi primeceno je
da elementi koji snizavaju temperaturu pocetka martenzitne transfor-
~ macije smanjuju i uticaj zapreminskih napona, pa je manje li•.
Tablica G.t. ~I
Dalji opsti zakljucak je da je deformacija od zapreminskih napona
uvek pozitivna, dok druga moze biti i negativna.
Promena dimenzija u % fl Uticaj koji ima temperatura kaljenja prikazan je u tab. G.2.
po visni precni na sredini precnik kod
Celik Uslovi kaljenja
visine baze 'li! Tablica G.2.
li,
~
li, li, li, li, li,
Temperatura Promene visine % Promene precnika na
c 1330 900"C, voda 14"C O,Q2 0,06 O,Q3 ---{),06 0,02 ---{),10
i Celik kaljenja u vodi sredini visine u %

~il
c 1531 850, voda 10-20"C 0,17 0,26 0,15 ---{),15 0,17 0,06 na 30"C
li, li, s. li, S, li.
c 1731 820, voda 14"C 0,13 0,25 0,16 ---{),18 0,15 0,06
c 1840 760, voda 14"C 0,36 ---{),18 0,21 0,06 0,27 ---{),02 iii c 1531 850 0-~-
?0 0.21
.-- 0.41 0,08 ---{),15 ---{),07
c 1940 780, voda 14"C 0,21 ---{),26 0,08 0,10 0,19 ---{),07 ~ 900 . --
U,l.J U,lU U,4!> 0,13 ---{),18 ---{),05
'
··:.
c 5427 910, ulje 14"C 0,06 0,23 0,22 ---{),22 0,14 0,04
fj
780 0,21 0,26 ---{),05 0,08 0,10 0,18
c 4321 910, llllje 14"C 0,03 ---{),11 0,14 0,04 O,o3 0,02 f; c 1940 850 0,24 ---{),21 O,o3 0,13 0,14 0,27
!J
c 4321 910, llllje 16"C O,Q3 0,04 0,02 ---{),04 0,04 0,00 1, 950 0,28 ---{),10 0,18 0,31 O,o3 0,34
ii
jj
Uticaj sadrlaja ugljenika na velicinu deformisanja i:lustruje sl. G.2. ~ Tablica G.3.
=
:1

Temperatura Temperatura Promena visine % Promena precnika na

o,sa, •~ Celik kaljenja sredstva
i sredstvo za kaljenje
sredini visine u %

~ o,, '3
~
·c ·c o, li, o. li, /), o.
f;
10 0,10 0,32 0,42 0,16 ---{),21 ---{),05
.i O;JO. fl
~ il c 1531 850 20 0,19 0,27 0,46 0,12 ---{),18 ---{),06
~ 0,20 r~ voda 30 0,21 0,24 0,45 0,13 ---{),18 ---{),05
i
~ ;, 60 0,13 0,21 0,34 0,12 ---{),15 ---{),03
:~ ·0,7 ~
"j 20 0,05 0,03 0,08 ---{),01 ---{),03 ---{),04

~ Sl. G.2.
~ c 4321 910 80 0,06 0,08 0,14 ---{),01 ---{),03 ---{),04
§ -0,1' Uticaj sadrlaja ugljeni· ulje 100 0,05 0,02 0,07 ---{),04
a. ka na ukupnu deforma·
ciju (puna linija), defor-
--
150 0,02 0,05 O,D7 ---{),05
-0,21 maciju od zapreminskih
napona (isprekidana li· Povecavanjem temperature kaljenja menjaju se mnoge osobine celi-
-0,3~0 nija) i toplotnih (osna ka koje uticu na deformisanje, kao sto su: povecanje koliCine preostalog
0,2 0." q6 0,8 1 'Y.C linija).

464 ,, 30 Pa!ll:telic: Tehnologija ... 465

i li
austenita, povecanje krupnoce zmaca, povecanje prokaljivosti itd. Sto-
=25
ga je tesko izvuci opstevaze6i zakljucak o ovom uticaju na obe kom-
ponente deformacije, izuzev cinjenice da je ukupna deformacija veca
kod viSih temperatura kaljenja.
Ukoliko su nize temperature sredstva za hladenje, utoliko su de-
formacije vece, sto se moie videti u tab. G.3.
Na povecanje tacnosti dela posle kaljenja moze se uticati sa tri
vazna faktora: pravilnim oblikovanjem komada pri konstruisanju, izbo-
rom pogodnog celika i izborom pogodnog procesa termicke obrade, 0
cemu je vee bilo reCi u odeljcima C.4.1 i C.4.4.

G.3. NETACNOSTI KOD HEMIJSKO-TERMICKE OBRADE

U slucaju hemijsko-termicke obrade deformacije su posledica pro
cesa obogacenja povrsinskog sloja uvedenim elementom i naknadne
termicke obrade. To uglavnom cini velike teskoce u proizvodnji, naro- ltl
cito delova komplikovanijeg oblika, medu kojima posebno mesto imaju t-:·
zupcanici. Primer deformisanja u pojedinim fazama obrade pri izradi
~

0
..
cilindricnog zupcanika od celika za cementaciju sa 0,2% C ... 1,5% Cr i
3,5% Ni prikazan je u tab. G.4 prema V. Saragadzeu i V. Parovu
(MiTOM, 1970, sv. 5, str. 27).
Tablica G.4.
Sl. G.3. Standardni •UZora.k za iSIPi:tivanje ·sklonosti ka deform:isanju prema ASM.
Promena Tablica G.S.
Operacija spoljnog precnika
mm
Promena veliCine proreza D
posle obrade rezanjem 0 mm
Obrada bez stabilizacionog sa stabilizacionim
posle cementadje ----fJ,7 do 0,1 zarenja posle zarenjem posle
abrade rezanjem abrade rezanjem
posle kaljenja ~ ni!Skog otpustanja ----fJ,8 do ----fJ,22
cementacija 0,0825 0,0175
meduZ:arenje 0,1300 0,0625
Dalja ispitivanja pomenuti autori su vrsili na standardnom uzorku
za provcru sklonosti .ka deformisanju prema standardima SAD (ASM), kaljenje 0,2225 0,1425
koji je prikazan na sl. G.3. nisko otpustanje 0,1500 0,0900
Kod ovakve probe obicno se posle zavrsene termicke obrade prove-
rava mera D, ali se, u stvari, menjaju sve dimenzije. Pomenuti autori
su koristili tu probu sa nesto izmenjenim dimenzijama: A= 110 mm, Povecavanje dubine cementacije sa daljom potpunom termickom
E = 18 mm, a i ostale mere su proporcionalno smanjene.
obradom smanjuje veliCinu deformacije, sto je prikazano na istom pri-
meru u tab. G.6.
Ovaj uzora'k je cementiran na dubinu od 1,1 mm, pa su merene pro- Rezultati dobijeni primenom standardne probe ne mogu se uopsta-
mene dimenzija posle pojedinih faza termicke obrade. Rezultati su dati vati i za druge oblike komada, vrste celika ili tehnoloske uslove.
u tab. G.S. Od posebnog je znacaja deformisanje zupcanika pri cementiranju
Ocigledan znacaj ima stabilizaciono iarenje posle abrade rezanjem, i odgovarajucoj termickoj obradi. Zupcanici imaju relativno slozen ob-
kojim se iz povrsinskog sloja uklanjaju naponi nastali rezanjem. lik, pa ce kod njih znatan udeo imati i toplotni naponi. Poseban pro-
466 30* 467
 Tabllca G.6. pri zagrevanju za termicku obradu, izazvati deformaciju. Ovaj je efekat
utoliko veCi, ukoliko je veea deformacija zupcanika pri obradi rezanjem
Povecanje otvora D standardne probe (tab. G.S).
za dub.inu cementacije (mm) Tabllca G.B.
Vrsta abrade 0 1,1 1,9
Odstupanje pre termicke abrade Odstupanje posle termicke obrade
cementaoija 0,127 0,27S 0,182
-- pa padeonam krugu po prafilu pa padeonam krugu po profilu
medl1ZaTenje 0,230 0,149 0,116
.kaljenje 0,478 0,232 0,141
0,01 do 0,03 0,006 do om 0,04 do 0,09 O,DlS do 0,02
0,02 do 0,04 o,o1 do oms 0,04 do 0,08 O,DlS do 0,02
nis·ko otpustanje O,S47 0,303 0,180
0,01 do O,OS om do O,DlS 0,02 do 0,09 om do oms
blem cin~ naknadna obrada zupcanika posle cementacije i kaljenja.
koja je i nepogodna i skupa. Kod tacnih i visokoopterecenih zupcanika Iz rezultata navedenih u tablici proizlazi da pri strogo zadatim
ova obrada je neizbezna jer se tokom termicke obrade smanjuje i tac- uslovima za odstupanje zupcanika po podeonom krugu i po profilu
nost ozubljenja, a menja se i profil zuba, sto ce veoma smanjiti vek zuba treba birati celik za cementaciju u takvom stanju (normalizovan
zupcanika. iii poboljsan), koji ce dati najmanje napone posle obrade rezanjem. IIi,
Na velicinu deformacije zupcanika utice veliki broj faktora koji u tezim slucajevima, treba, posle obrade rezanjem, predvideti stabili-
mogu biti i medusobno korelisani, tako da ispitivanja klasicnim meto- zaciono zarenje pa tek tada cementaciju. Dubina cementiranog sloja
dama eksperimentisanja ne mogu dati opstevaZece rezultate. lpak, u ima takode veliki uticaj, sto se moze videti u tab. G.9.
literaturi postoje podaci o uticajima pojedinih faktora, ali oni, strogo
uzevsi, vaZe samo za uslove u kojima su nastali. Niz takvih informacija Tabllca G.9.
navodi J. Kozlovski (Himikotermiceskaja abrabotka sestern, 1970) za Dub ina Defarmacija u mm
zupcanik teretnog vozila (bez blizeg definisanja oblika i veliCine), naci- cementiranog
njenog od celika za cementaciju sa 0,25% C ... 1,05% Mn ... 1,05% Cr i slaja posle posle ukupna
DC cementacije kaljenja
0,25% Mo.
Sadrzaj ugljenika u celiku za cementaciju (u jezgru komada a ne 0 0,002 O,DlS 0,017
u cementiranom sloju) utice na povecanje zapremine, pa se smatra da 0,1 0,002 o,oos 0,007
svako povecanje njegovog saddaja za 0,1% dovodi do povecavanja za-
premine posle termicke obrade za 0,1 %. Slican uticaj ima i prokalji- 0,3 0,001 --D,OOS --D,004
vost, koja je vrlo slozena funkcija sastava celika, krupnoce zrnaca i O,S 0 --D,01S --D,01S
mnogih parametara termicke obrade. Sa porastom prokaljivosti raste 0,7 0 --D,020 --D,020
veliCina deformacije, sto se moze videti iz podataka u tab. G.7.
0,9 --D,001 --D,030 --D,031
Tablica G.7.
1,1 --D,002 --D,036 --D,038
Tvrdoca HRC na 1,3 --D,002 --D,040 --D,042
rastojanju ad 9 mm % skarta zbag deformisane rupe
ad cela probe na l,S --D,003 --D,042 --D,04S
prokaljivast
3S O,S do 1 Na deformaciju utice i sadrZaj ugljenika u cementiranom sloju, ali
o ovome nema direktnih podataka za zupcanike. Kod celika za kotrlja-
42 0,9 do 1,7
juce lezajeve sa oko 1% ugljenika (sto priblifuo odgovara saddaju
4S 3,4 do S,1 ugljenika u cementiranom sloju) velicina deformisanja ce veoma zavi-
siti od sadrlaja ugljenika u prinudnom rastvoru u martenzitu. Kod te-
Na deformisanje ima, dalje, bitan uticaj prethodna obrada reza- tragonalnog martenzita deformacija raste sa sadriajem ugljenika u ra-
njem. Ako se obrada rezanjem obavlja na celiku za cementaciju sa ne- stvoru, no posle otpustanja ona ce rasti samo do sadrlaja ugljenika u
povoljnom strukturom (na primer, sa suvise malom tvrdocom), zbog rastvoru od 0,5 do 0,6%, koliko i ostaje posle niskog otpustanja u mar-
lepljenja strugotine za noz mogu nastati visoki zaostali naponi koji ce, tenzitu (sl. G.4).

468 469
 % Sl. G.4. Uticaj sadrlaja ug!jeni.ka u IV - zupcanici sa produienom glavcinom ili nazubljenje na pu-
0,2
~
1
2
-- cvrstom rastvom na pove-
canje precnika .prstena ko-
·trljajueeg leza:ja od ceUka
nom delu vratila i
V - rupcanik i vratilo iz jednog komada.
~ C 4146: 1. posle kaljenja i Od svake vrste zupcanika naCinjene su partije od SO do 270 koma-
0,1
""""'"""" 2. posle ruskog ODpuStanja.
da, sa cetiri razlicita modula (S ... 5,5 ... 8 i 9) i sa 9 do 61 zuba.
0 Jedna grupa zupcanika podvrgnuta je cementaciji na dubinu od 1,6
o.~ 0,5 0,6 0,7 %C
do 1,9 mm. Cementacija je obavljena u cvrstom sredstvu na tempera-
turi od 930"C u trajanju od 31,5 casova i u gasovitom sredstvu u tra-
janju od 14 casova, pa su posle toga preduzimani sledeCi rezimi termi-
Veliki uticaj na deformaciju ima brzina hladenja pri kaljenju, sto cke obrade:
se prikazuje sl. G.S.
1- normalizacija 890"C, 1 cas i 45 min, sa hladenjem 3 casa;
0,10 - - zarenje na qSO"C, 7 casova, hladenje 2 casa;
- kaljenje sa 810"C, 1 cas i 15 min. u ulju . i
mm - nisko otpustanje na 160"C, 4,5 casa;
2 - zarenje na 600"C, 4,5 casa;
0,06 - kaljenje sa soo·c. 1,25 casa u ulju i
Sl. G.S. Zav·isnost ukupne deforma- - otpustanje na 160"C, 4,5 casa;
cije posle termiCike obrade
Z'lliPCan~ka od celika za ce- 3 - normalizacija indukcionim zagrevanjem na 950"C 3 minuta sa
mentaciju sa 0,2% C i oko hladenjem 1 cas;
0,02 0,85% Cr od logaritma brzi-
10 m log v °C/sek ne hladenja. - zarenje na 600"C, 3 casa sa hladenjem 1 cas;
- stepenasto kaljenje sa 830"C na 200"C, 1 cas i
Svi navedeni uticaji na deformacije samo su ilustracija dejstva - otpustanje na 160"C, 4,5 casa;
pojedinih faktora, a mogu vaiiti jedino za potpuno identican slucaj koji 4 - ista normalizacija i zarenje kao pod 3;
cesto i nije u literaturi definisan sa. svim neophodnim detaljima. Me- - stepenasto kaljenje sa 800"C na 180"C sa zaddavanjem 1 eas
dutim, istraiivanje ovog problema ima znacaja, kako zbog smanjenja i 10 minuta pa kaljenje u ulju i
teskoca na zavrsnoj obradi zupcanika tako isto i zbog eventualnog izo- - otpustanje na 160"C u trajanju 4,5 casa;
stavljanja ove obrade. Prema V. Ponomarjevu (MiTOM, 1966, sv. 7, str. 5 - zarenje na 600"C, 3 casa u NaOH;
22), statistickim metodama je utvrdeno da posle glodanja zubaca, od- - stepenasto kaljenje iz sonog .kupatila sa SO% NaCl i 50% KCl
stupanja u kinematici odgovaraju osmoj klasi tacnosti (GOST 1643-56) u sono kupatilo sa 63% KOH i 37% NaOH na 200"C jedan cas i
a ostali parametri devetoj klasi. Termicka obrada kvari tacnost pribli- - otpustanje na 160"C, 1,5 cas;
zno za dve klase (nastaje 10 ili 11 klasa), a pravac zuba i za tri klase.
Stoga postoji teznja da se fenomen deformisanja detaljnije prouci, 6 - normalizacija u sonom kupatilu sa po SO% NaCI i KCI na
kako bi se mogle preduzimati konstruktivne ili tehnoloske mere, ili 900"C 5 casova;
cak i razviti nove vrste celika za cementaciju, namenjene u prvom redu - zarenje na 600"C 3 casa u kupatilu ,sa NaOH;
za izradu zupcanika. Glavnu teskocu u klasicnom eksperimentu Cini - stepenasto kaljenje iz sonog kupatila kao za normalizaciju sa
slozena zavisnost deformisanja od velikog broja faktora, od kojih se 820"C na 200"C u kupatilo isto kao u postupku pod 5, u tra-
neki i ne mogu kontrolisati. Stoga se moze zakljuciti da je ova oblast janju od 1 cas i
istrazivanja tipicna za primenu metoda planiranog eksperimenta i siste- - otpustanje na 160"C, 1,5 cas.
matskog istraiivanja optimuma za odredenu proizvodnju. Jedan od ta- Zupcanici su hili izradeni od nekoliko vrsta celika, ali, na zalost,
kvih pokilsaja predstavlja vee pomenuti rad V. Ponomarjeva. On je, pre autori nisu naveli od kojih.
svega, predlozio klasifikaciju oblika zupcanika prema njihovoj sklono- Statistickim metodama su utvrdene deformacije posle mehanicke i
sti ka deformisanju: posle tremicke obrade.
I - ozubljeni venae, Na sl. G.6 moze se ustanoviti oCigledan uticaj krutosti konstrukcije
II - zupcanik slozenog i nesimetricnog oblika male krutosti, zupcanika na velicinu deformacije.
III - masivni zupcanik krute konstrukcije, Uticaj termicke obrade je nesto manji, sto se vidi iz sl. G.7.

470 471
 %

-'0 I I I 9,1 In I I ,i. I I J~l -rl,, i ~ I ~ ~-~J

7
2
z;
30 I I I I .-· I ~\J ~ \\. I I I I I\ I I

20 I I I - - II J /1 \'1\:1 ~ I I ! I \ I I

"10 I I PI Yt; . I I 'i \ I \ -,_ I ;r ~ I

0.15 QTJ 0.11 0,09 Q07 QOS Q03 0 0,02 0.0-'. mm

Sl. G.6. Raspodela reZJultata merenja deformacije posle termiCke obrade po semi 1:
1. zupcanik grupe I sa m = 9 i z = 18,
2. zupcanik grupe II sa m = 9 i z = 24,
3. zupcanik grupe III sa m = 9 i z = 20, a) b)
4. zupcanik grurpe IV sa m = 7 ·i z = 30 i
5. zupeanik gru.pe V sa m = 9 i z = 9.
Sl. G.B. Modeli zu:peani.ka: a) model cilindricnog zupcanika, b) model ·konusnog
% zupeanika. Brojevima 1, 2 i 3 oznacene su karakteristicne povrsme :na ko-
jima su vrse:na merenja.
ranog eksperimenta smanji broj uzoraka, sto je V. Ponomarjev i ucinio
u ponovljenim eksperimentima (MiTOM, 1970, sv. 12, str. 20). U ovom
radu je, umesto zupcanika raznih oblika, nacinio dva modela koji su
prikazani na sl. G.S.
Ovi modeli su izraaeni od hromno-niklovog celika za cementaciju.
20 I !i'! cH-i-srt----\--b I \ I . I Ojacani sloj cementacijom i naknadnom termickom obradom je u svim
slucajevima sa martenzitnom ili martenzitno-trustitnom strukturom tvr-
doce 56 do 59 HRC. Jezgro je imalo gornjobeinitnu strukturu tvrdoce
15 ?
24 do 29 HRC.
Ispitivan je uticaj sledeCih parametara:
10 I I ,..,...,..........._I V II i l'l o .\~ '. I I A - brzina hladenja dela posle cementacije (hladenje pod hau-
bom, u korpama na vazduhu, u ulju i u struji vazduha);
5I I I / H ilt f ·v '•.\/ \ ' '.. I I E - temperatura ulja za kaljenje (25-30 ... 85-90.C);
B - naCin ciscenja povrsine komada od okujine posle kaljenja
(sacmom, u hidrokomori, nagrizanjem u specijalnom rastvoru
·0 K I l d"'7 I I. I '· :\ ·' I ' I

'-3,50 -'3,65 -'3,70 -'3,75 mm sa ultrazvukom ili bez njega);

r - meduiarenje (pre cementacije, posle cementacije i serijska
Sl. G.7. Raspodela rezultata merenja na zupcanicima I grupe sa m = 9 i z = 18: proizvodnja);
1. posle obrade rezanjem; 2. posle -termiOke obrade tipa 1, zatilill 3. tipa 5,
4. tipa 6, 5. tipa 2, 6. tipa 4 i 7. tirpa 3. A - kaljenje (obicno ili dvostruko);
E - nacin kaljenja (bez alata ili sa njim);
Iz ovog masovnog ispitivanja proizlazi vaian zakljucak da je raspo- )I( - delimicna cementacija (bakarisanjem zasticena spoljna po-
dela rezultata normalna. To omogucuje da se primenom metoda plani- vrsina, unutrasnja povrsina ili ni jedna);

472 473
 K A Literatura

UDZBENICI I SPECIJALNI RADOVI

gasna
~kaljenje i
!..!-! kaljenje
gasna i
cementacija a) otpustanje cementacija b) atpustanje
Sl. G.9. Dijagram verodos.tojnosti uticaja pojedionih faktora na taOn.ost mode!a
a i b: puni kru1:iCi - deformacije unutrasnje povrsine, kruZ.ici - defor-
macija spoljne p<JVTsine i trougao - v1toperenje ceone povrsine.
3 - dubina cementiranog sloja (0,7-1 ... 1,3-1,7 mm);
H - kaljenje sa laznom cementacijom ili serijska tehnologija i
K - razni celici: a) sa 0,2% C ... 0,75% Cr i 3% Ni, b) sa 0,12%
C ... 1,5% Cr i 3% Ni i c) sa 0,12% C ... 0,75% Cr i 3% Ni.
Prema navedenom za sest merenih velicina (povrsine 1,2 i 3 na uzor-
cima a i b) ustanovljeno je 10 razliCitih faktora koji mogu varirati na
viSe nivoa. Posle obavljene disperzione analize i statisticke obrade rezul-
tata (na racunskoj masini), dobijeni su rezultati koji su prikazani na
sl. G.9.
Verodostojnost uticaja i:straZivanih faktora procenjivana je vredno-
scu Fi5erove funkcije F izracunavanjem iz rezultata merenja i porede-
njem sa tablicnim vrednostima Fo,9s koja dopusta odstupanje samo na
5% merenih rezultata. Ako je sraounato F < Fom uzeto iz tablice, znaci
da je uticaj posmatranog faktora slucajan, pa se moze zakljuciti sa ve-
rovatnocom od 0,95 da on nema uticaja na merene vrednosti. Na sl. G.9,
radijalni pravac prikazuje velicinu F : Fo,9s u iznosima od 0 do 1 za svaki
faktor.
AKaAeMJUI HayK IieAopyOOKoii: CCP, TepMU'lecv;;aa u TepMoMexaHu'lecu:aJt
o6pa60TK:a CTMU U Cn.tW606. MHHCK, 1968.
AKaAeMHH Hay:K CCCP, MeTa/I/I06eoeH.ue u TepMu'lecv;;aa o6pa6oTK:a. MooKBa,
1970.
ACCOHOB A. A.. TeXH.O/IOZUfl TepMU'1eCKOU o6pa60TKU oeTMeU MautWt. Moc-
'KBa, 1969.
JiaATep M. A., Ynp0'1H.eH.ue oeTa/leU MautUH.. MocKBa, 1968.
BacKaeB X. K., Ca.Moxo~Hii: A. H., MeTa/III06eoeHue u TepJ.tu'1ecKaH o6pa-
6oTKa MeTa/11106. MocKBa, 1966.
BepHIIITeifH M. II.., TepMoMexaH.u'1ecv;;aa o6pa60TK:a MeTa/11106 u cnJia606,
I, II (monografija). MocKBa, 1968.
Bickel E., Die metallischen Werkstoffe des Maschinenbaues. Springer, Ber-
lin, 1961.
IiAaHTep M. E., MeTa/III06eoeH.ue u upMu'1ecKa5! o6pa6oT7ca. MoCKBa, 1963.
Bleckimal!lill C. E., Die Hiirterei. S_prilnger, Berilin, 1969.
BoroAJ060B B. H., AoiiZ06e'1H.OCTb 3eM11epOUH.blX u oopo:JJCH.blX MautWt. Moc-
KBa, 1964.
IioAXOBHTHHOB H. <I>., MeTa/I/I06eoeH.ue u TepMU'1ecv;;aa o6pa6oTKa. MoCKBa,
1965.
Bul'leills D. K., Steel and its Heat Traetment, I, II, III. New York, 1948.
Cwhn R. W., Physikal Metallurgy. AmsterdaJIII, 1965.
Clark D., Varney W., Physikal Metallurgy for Eugineer. New YOII'k, 1962.
Crafts W., Lamont J. Z., Hiirtebarkeit und Auswahl von Stiihlen. Springer,
Be11ldn, 1954.
Dehlinger U., Theoretische Metallkunde. Springer, Ber1lim, 1968.
feAAep IO. A., HHcTpyMeH.TMbH.bte CTa/IU. MocKBa, 1968.
Gronegress H. W., Brennhiirten. Spr;i.nger, Berliin, 1962.
fyAHeB A. II., MeTa/I/I06eoeH.ue. MocKBa, 1963.
fyAHeB A. II., TepMU'1ecv;;aa o6pa6oTK:a CTa/IU. MocKBa, 1960.
Harnbogen E. Wali'liJmOIJJt H., Metallkunde. Springer, Bw1iln, 1967.
Haufe W., Schnellstiihle. Mi.ilnchen, 1951.
Hohne E., Induktionshiirtung. Spri.nger, Berl.in, 1955.
Hotchkliss A. G., Weber H. M., Protective Atmospheres. Loo.dQIIJ., 1953.

474 475
Hondlremont E., Handbuch der Sonderstahlkunde. Springer, Berlin, 1943. PRIRUCNICI
Jenkins J., Les atmospheres controlees dans le traitement thermique des
metaux. Dunod, Paris, 1953. Metals Handbook. New York, 1962.
KapneHKo r.
B. iH Ap., BllUJIHUe ouif;y3U01tb!X nOICpb!TUU Ha npottHOCT CTa/1· Qualitiits- und Edelstiihle, Tom II, sv. 1 i 2, Leipzig, 1962.
Hbtx U30el!uil. KHeB, 1971. Werkstoffhandbuch: Stahl und Eisen. Diisseldocf, 1965.
KapneHKO r. B., IlpO'tHOCTb CTai!U 8 1COpp03U01tOU cpeoe. KHeB, 1963. Atlas zur Wiirmebechandlung der Stiihle.
KanteHKO r. A., 0CH08bl MeTa/l/!08eOe1tUJl, AeHHHrpaA, 1959. Mera/l/loeeoemte u TepMutteciCaR o6pa6or~ea CTa/!U. CnpaBo'IHH'K, ToM I,
Kegel K., Die Praxiss der lnduktiven Warmbehandlung. Springer, Berlin, MocKBa, 1961.
1961. Ka.MeHH'IHHH H. C., Kpar~euu cnpaeottHUIC TeXHOI!OZa - TepMUCTa. MocKBa,
KompepeHLI'lHI 1960. roA., 0Aeoca, Mera/l/lo8eOeHue u TepMutteCICaR o6pa- 1963.
6oT~ea. <l>HAHHOB C. A., <I>nprep H. B., CnpaeottHUIC TepMucm. MocKBa, 1964.
Ko3AOBCKHii H. C., XUMu~eo-repMutteciCaR o6pa6oTICa w.ecTepeH. MoCirna, 1970. Termicka obrada celika, tom 1-5. Metalb1ro, Zag11eb, 1969.
Kiintscher W., Werner K., Technische Arqeitsstiihle. VEB, Berlin, 1961.
Aaxnm IO. M., MeTa/l/!08eOeHue u TepMuttec~eaR o6pa6or~ea. MocKBa, 1964.
AaHOKa51 K. A., )J(aponpottHbte CTaAU. MoCKBa, 1969. CASOPISI
Aro6apcrmii: H. M., Ilo8btUJeHue U3Hocoycrouttu80CTU TRI!e:JtCHo Hazpy:JtCeH-
Hb!X w.ecTepeH. MocK.Ba, 1965. Nazivi casop]sa koji su rede kori.s6eni navedeni su u tekistu. Za nazive
MaAli'HKHHa E. H., AOMaKHIH B. H., Ilpo1CaAU8aeMocrb CTaAU. MocKBa, 1969. casqpisa Iroji se cesto pomi·nju da1:e su skiracendce:
MecbKMH B. C., 0cH08bt AezupoeaHui! CTaAU. Mocrrna, 1964. MiTOM - MeTa/l/lo8eoeHue u repMuttec~eaR o6pa6or~ea MeTa/l/!Oe,
Ordin.amz W., Introduction a .la Trempe. Dunod, PaT1s, 1961. HTM - Hiirtereitechnische Mitteilungen.
IIpHAa~eB M., AaHoKaH K., CTaAU OAR ICOTI!OcTpoeHUR. MOCKBa, 1959.
Pay:mH SI. P., TepMuttec~eaR o6pa6oTICa xpoMucTou CTaAU. MocKBa, 1963.
Paii:uec B. E., TexHOI!OZUR xUMu~eo-TepMuttec~eou o6pa6or~eu. MoCK.Ba, 1965.
Reed-HdU R. E., Physical Metallurgy Principles. New York, 1964.
Ca.Moxoi.tKHH A. H., KYHHBCKHil: M. H., MeTa/l/lo8eOeHue. MOCKBa, 1967.
Ca:MOXOI.IKHH A. H., TexHoAozuR TepMuttec~eou o6pa6or~eu MeTa/l/!08. MocKBa,
1962.
Smet G. de, La pratique des traitments thermiques. Dunod, Pamis, 1963.
CMopoAHHOB M. H., H3HococTou~eue UHCTpyMeHTbl OI!R crpourellbHblX Ma-
UI.UH. Mocrrna, 1971.
TKa'leB B. H. n Ap., MeTOObl no8blUJeHuR ooi!Zo8ettHOCTu oeTaAeu MautuH.
MocKBa, 1971.
Villez M., La trempe superficielle au chaluman oxyacetylenique. Dum.od,
Paris, 1961.
BoAKOB IO. n Ap., AollZ08ettHOCTb MaUJUH, pa6oTaiOtqux 8 a6pa3U8HOu cpeoe.
MocKBa, 1964.
Wanke K., Schmam K., Stahlhiirtung. VEB, Benlirn, 1961.
Wan-burtOill. - Brown D., La pratique du chauffage par induction. Eyro!lles,
Paris, 1959.
Zaikha.rov B., Heat Treatment of Metalls. Moskva, 1962.
IIITeitH6epr C. C., MeTa/l/!08eOeHue. <AlepAAOBCK, 1961.
llly6HH P. II., IIpnXOAKO B. C., TexHol!ozuR u o6opyooea1tue TepMutteczcozo
ttexa. MocKBa, 1967.

476 477
 Tablica preracunavanja jedinica Prilozi
CGS sistem MKS sistem Tehnicki sistem Faktori preracunavanja
Velicine
-----
tehniCki tehnicki CGS u
naziv s~mbol naziv s.imbol naziv s.imbol u CGS u MKS MKS
sistem sistem sistem
duZina sarntimeta.r em metar m metar m 102 1 to-2
povrsina - cm_2_ __ m2 m2 1()4 1 lQ-4
~P_!_~ina - cmJ m3 mJ 106 1 10--6
geometrijski mo-
menat inercije - cm4 - m4 - n z4 lOS
=------=
~~sa g·rwn 15. !Qlogram kg hi1 (Hyl) Hyl=kps2m 9,81 o1()3 9,81 1Q-3
specificna tezina - gfcmJ - kgfm3 - kJ?.s2fm4 9,81 ° 1Q-3 9,81 1()3
momenat iner-
eije mase - gcm2 - kgm2 - 7<:pms2 9,81 o107 9,81 10""'7
vreme sekunda s sekunda s sekunda s 1 1 1

brzina - cmjs - mfs - m/s 102 to-2

ubr;z)anje - cmfs2 - m_/s2 - m/s2 102 10--2
broj ob11ta - Ofs - Ofs - Ofs 1 1
!_rekvencij~~e (Hertz) Hz=lfs here Hz= 1/s here Hz= 1/s
sila, tezina din din=gcm/s2 njutn N=kgmjs2 kHopond kp 9,81 olOS 9,81 to-s
~puis gcmjs kgmfs - kps 9,81 ° 105 9,81 10-5
pritisaJk, napon dinfcm2 Nfm2 kpfm2 9,81 ° 10 9,81 1Q-l
energija, rad, dZaul
obrtni momenat erg erg==gcm2fs2 (Jou1e) l==Nm - kpm 9,81 o107 9,81 lo--'7
~nag a gcm2fsJ vat (Watt) w=Nm/s - kpm/s 9,81°107 9,81 tQ-7
dinamicka rpoaz
Vliskoznost (Poise) P==gfcms - Nsfm2 - kpsfm2 9,81 olO 9,81 to-I
kinematska stoks
V'iskoznost (Stokes) St=cm2/s m2/s m2fs 1()4 10--:4

I . . . . ""
--::c:
OQ

~ ~~
~<::::
"'-0 '<:!
w ""'t! ....
~<:::"'~cs§-
"-l

2'
t.,..)l"'H..., t-..>NI ".u
c....n .•.,www 0\0\00000 ....a ...l NN NN NN N\ N N NN
N -NN\ N ...... """"" ............ [ """"".....,._ ............ 1,__.....,.'""""'..,.. ...... 1........................
.J::a..a::..c.,.,n,~to~ NN-t-~oO """""[,_. \0\00000
Ul~WN-
00000
-Jo......JQ"\0'\Ul Ul.&;::...&;::..C,,..I(,.u
OUlOt.nO UlOVIOl.n,OUlOUlO U10UlOU1 OUlOUlO LnOUlOUl
- 0 0\0'-00000 -J-.IQ'\0\Vl
~t..nOt.nO lnOU10Ul 8t.noU10 "" ~0:! "-l
~:J::\V~o't! :1
~ b:!v...<» 015- (/)
....
~ §~ 2' "'.,
"'I _,I -0"';:s

\0\0\01 001 0\.101

~
1
\0 \0\0 \0 \0\0
Ul.J::a.(,,,u...•O 00 QO 00 Q:) 00 00 -....J o......1 0\0\0\ t.n .;a. ..&;::.. w
\000-.....10\Ul \COOOd..llW NOOOO'-..J::a. o.,J N\00\WO 0\N.......:iNO\
o'Nb-b-bo ooobobo b-'Nbo':i>.bo "N':I>.':i>.':i>.':i>. o':l>.':i>.~o ':l>.o':l>.':l>.':i>. 8' "-l
'<:!

""'2 i1 i
(") '<:!
~

& ~
Ql

www w I w Nl Nl :l::\i
:;.;, ;:: "' ~
w
0'\.S:..Wt-...)~
NNN t-.)t-..)t-..)t-.) t-...) N NN ........
0\0\000-.J Q'\0'\Ul~W Wt-...)....,.0\0 (")
. .0

r;·
o\obo':...!V. wb-owb- \o'N':I>.Oo-bo o>-'b>'J.-.>'N Ql

~ .~>o .~>o .~>o" '

""N 0
'N:::::::::
0-.JWOO'\ w~
\C \CI .C::.N0\0
S [S S -JO\ \C \C \Coo ool oo oo oo oo ...,I....,....,....,...., ...,I o-- o-- o-- o-- <>-I o-- 01 g: 01011
....... tn~NOOO -JtnWNO 00-JtnWN 000
0101 ""I""' w wl w w w w N
UlW ...-ooo~tn WN0\0-JIU'IWNOOO
Ii ~N :1
q~~
oA
(").,;:s
c.
=
0

-
!::1~'> Ill
U>O Ql
..... ..... ..... ..... ..... I
...., I. II+""~ <:::: "-l
00
I
I
""'
I
I
"'
I
I
"""
I
I 0 I 00
I
I 01
i ~
I "' ~O'Q ~ ..... <: ~
~\V~ ~ ~'g it
~0-~0(/)
lot
c.
.....
..... I I ...., I <>- I I I I "' I N I~ ~~ 0 :o:: 2' i 0
("),
\0 00 01
""' ""' "'"""'
OQ ;:s
-0
Ql

...., ...., I+-'" "".,"''g "-l OQ"'

I <>- a- I I I ""' I "' I N
I"""'~ ;::'t! 0:!::1 ~f.~)(
00 I 01
""' CQ
~"'~
O'Q ::1 ""t J::4

- £~-t;o"'5°o("),
0

""
"'
...., <>- I I I N
I N 1~:.: ~~., ~
"' I I 01 I 01 I
""' "' "' <::> (I>

::t::
~ ~ '-o
"'~
"" I
"' "' I
"' "' I
"' I+~
~'g it "'
N I N I N I N I I I I I I
lg;(") ;;:
~ ~
0
 Srednje vrednosti
~nastavak)

Srednja ~re~ka merenja

Tvrdoca Tvrdoca
I
il
~

~
I
Registar*

Tvrdoca Tvrdoca Tvrdoca po po Brinellu Tvrdoca !:I

po po po Zatezna Vikersu za pritisnu po '·'
Vikersu Brinellu Rockwelu evrstoca za kuglicu Rockwelu I'
P ~ 5kg P ~ 30D CTm opterecenje mm l
HV HB HRB HRC 5 kg ~10 kg 2,5 5 i 10 HRB HRC '
kglmmZ kg!mmz kg!mmz ± kg!mmZ ± kglmm 2 +I-
360 359 37,0 123
370 368 38,0 126
380 376 38,9 129 22 13 10 8 2
890 385 39,8 132 Abanje (habanje) - i-ntezitet II 45 antifarzna povrSina I 442
400 392 40,7 135 kotrljanjem I 347, II 58 a.I'gon I 257

I
:liinearno II 45 atmosfera peci - egzotermna I 260
410 400 41,5 138 ·relativtllo II 45 endotermna I 258
420 408 42,4 141 abraziono abanje II 44 od disociranog NH, I 257
430 415 43,2 144 26 15 11 9 2 acetilen II 289, II 299 od inertnih gasova I 256
440 423 44,0 146 adsoPpCija II 73, II 89, II 94, II 97, auSite:nlit I 21
450 430 44,8 149 II 130, II 162, II 175, II 216 austeni·tizacija I 348
agregatno stanje I 11 aiUStel11it - porast zrnaca I 29, I 147,
460 45,6

~
aktiviranje kupatHa za karbonitrira- I 395, I 428, II 82, II 140, II 351,
470 46,3
480 47,0 30 18 2 r nje II 195
·aklli:vnost atmosfere II 93
II 446
490 47,7 austeni•tna transformacija (•kinetika)
atmosfere :zJa ll!Jitrirniije II 162, I 26
500 48,3 ~ srecLstva za narugljenieenje II 89 austenitni vatrootporni celiik I 456,
~
'lllglljooilka I 262, I 267, II 90, II 129 I 463
510 49,1 ~n alati - osobine abanja I 285
520 49,7 \1
azbestt II 114
530 50,4 32 20 2 izbor tv-rd:oce I 283 azot I 257, II 128, II 192
540 51,0 za l~ven.je I 322 azotni austenit II 160, II 161
550 51,6 rza Zileblljenje mlinsk.ih va!ljalka I 301 cementit II 161
za ka!ljenje I 308 martenzit II 161
560 52,2 alatni ce1ici - postojanili. dimenzija potenoija! II 180, II 181, II 191, II
570
580
52,8
53,3 35 22 2
I~ I 304
povecane zila'VOsti I 303
208, II 209
590 53,9 ~
~ velike prokalj1ivosti I 302
600 54,4 ~ velitke tv.rdoce I 301 Bakarisa:nje II 122, II 133
a'li:triranje II 78, II 229
~
bacijum-fluorid II 263
610 55,0 zke u 230 -hlo11id II 194, II 224, II 263, II 270
620
630
55,5
56,0 38 25 2 ~~ Jlima II 230
teentian &ecLstvom II 241
•k!arbonat II 111, II 194
Bassetov postupak II 111, II 194
640 56,5 ~ al,kalna kupat>ila I 167 beinit, donj:i II 26
650 57,0 H a~kohol II 128 beinitna transformacija I 35, I 44
I M1menov broi II 31 kinetika I 45
660 57,5 amonijak I 257, II 162, II 304
670 58,0 ~ preostali a,ustenit I 45
§ amonij.um-florid II 225, II 237 benzen II 128
680 58,5 42 28 2 :: -hlorid II 243, II 247, II 263, II 270 benzin II 128
690
700
59,0
59,5 ~~ -jodid II 225 Biov kriterij.um I 176, I 213
"''!:1'1
amorlni bor II 262 boraks II 264
720 60,4 ooa1ermno izdvajanje I 452 borid:i II 250
740 61,2 anizotropija - difuzije II 251 boriratllje - elektrolitsko II 264
760 62,0 50 32 2 ;\ strukture I 134 gasovitim redstvom II 264
780 62,8 ~I
800 63,6 ;:
-------- ~·~ * Brojevti stampal11i crno ozmaavaju strarr!!Dce na kojima se n:allaze =aeajniji
820 64,3 i podaci o odgovamjucem pojmu. Rllims:ki broj I odnosi se m prv;u, a II m -drugu
840 65,0 Ei •knjigu Telmologije.
860 65,7 ~j
880 66,3 60 40 2 ~~:J 31 Pantelic: Tehnologija ... 481
900 66,9 ~
920 67,5

I
940 68,0
 bvrstim sredstvom II 262
tencim sredstvom II 263
bonri - cementit II 253
f!Juorid II 264
trihlorid II 264
breg, ravan II 335
bregas.ta osovina II 279, II 343, II 347,
II 410
bri!ZgaJ!jJ<:a d:itze!-pumpe II 405
brzin•a obrade re:zanjem I 128, I 142
brzo hladenje I 203
brzorezni celik I 287
Cementadja I 256, I 271, II 17, II 19,
II 40, II 69, II 77, II 259, II 266,
II 280, II 283, II 349, II 466
cvrstrlm sredstvom II 79, II 82,
II 83, II 112, I.I 114, II 116
cvrstim sredstvom - stepenasta
II 117
direktno kaljenje II 83, II 85, II
104, II 108
dopuStena koncentracija ugljenika
II 82
gasovitim s-red-swom II 79, II 83,
II 120
la.Zna II 28
-naika.pavanjem teenog goriva II
128
teenim sredst'V10m II 79, II 83,
II 120
temperart'tlra procesa II 82
za.Stita povrsina II 112, II 133
zemnim gasom II 121
cement!it I 19
mreZa!sti I 20, II 100, II 105
djanid - kaldjuma II 193
'kaHjwna II 192
natrij=a II 190
cijaniranje II 179, II 180
cijoanova lrupatila I 167
cijanove soli II 179, II 265
dPkJu·laciona meroda II 216
cmi lorn I 290
Cehl'j'asta stru-ktura I 134
6umur II 111
Caura leZa:ja II 50, II 56
cekic II 336
celjust drzaca burgije II 378
clanak la-nca II 305, II 337, II 345
Deformaciono ojacavanje (nakiep) I
358, I 359, II 11, II 30, II 35, II 40,
II 69
482
deformisanje kaijenih al•ata (proPacun)
I 306, I 352
defurm,isanje (plast.) marte=ita II 432,
II 451
dekaipimnje II 159
dendritska struktUII"a I 137
dezok<Sidadja tSOilog lruipa1lill:a I 230
diaJtermicki gasovi I 153
duboran II 264
dllferencija:lna jednatina toplotne raz-
mene I 175
d-ifurrija I 17, II 73, II 76, II 82, II 89,
II 96, II 130, II 162, II 181, II 213,
II 215, II 216, II 229, II 245, II 459
dH'uZliono Z:arenje II 242
di,fiuziona merta:lizacija li 73, II 77, II 92
zona II 203, II 230, II 242
dijaJgram mvn. stanja Fe-C I 19
di.namiOka (zam<mra) evrstoea - bez
efekta zareza II 16
celika, poboljsanog I 367
koroziona II 74
poveCan.je oemelllltacijorn II 19
poveeanje karbonitdranjem II 28,
II 190
poveeanje n&tnira111jem II 29, II
153, II 155
poveeanje povrsinsilcim kaoljenjem
II 21
povecanje powsin<Skim n'll!k•leporn
II 30
su1Jiooijaniranog sloja II 275
uz prisustvo zrureza II 37
uricaj dub.ine ojaeavanja II 21
uticaj zaostalih napona II 9
direktmo kaljenje II 146, II 148, II 180,
II 200, II 201
diskontinualna transformacija I 17
disilrontinua1no itzdva;j•anje I 440
disloJ<:acije I 15, I 16, I 439, II 8
gu:stina II 427, II 429, II 434, II
443, II 444, II 445
iz'V10r Frank-Readov II 31, II 74,
II 429, II 459
1izvor Orowa111ov I 443
~zlazenje na povr~nu II 74, II 455
Kotrelova atmosfera II 455
rtaJpOni za k-retanj e II 444
omerta:nje kretanja II 437, II 455,
II 457, II 459
disodjacija I 256, II 89, II 162
disperz.iono ojacli!Vanje I 271, I 314,
I 323, I 359
dobos kocnice II 345
doda!lalk :na obradu. poSil.e rt. o. I 223,
II 196, II 462
dubok.o hiLad.enje I 277, I 334, I 346,
I 470, II 27, II 64, II 109, II 143,
II 160 . grafrtiiacija I 445
dwbina cementaorje (DC) II 25, II 86
iilndU!lroionog .. kaJ.jenja II 358
ikJail.jenja .gol'iollliJlrom II 287
k.alljenja II 30 ·
povdimkog ojla:oo:vanja II 21, II 62
,prodi.o.mnja idluJk:ovane •stnuJe II 357
d'Vojni bo!I'idi gvozda II 254
d'Vtistepeno nitnilranje II 170
Eg;rogas II 122
efe'kat zareza I 361, I 366, I 372, II 11,
II 16, II 37, II 187
elek.rrolitlSiko poliranje II 70
elevatorna pee I 162
elro.nJomski faktor veka ma~ne II 41
.vek maSiine II 43
ekJstlU2li~e .!rod zamora II 8
emilsivnost I 153
emulzija vode i ulja II 304
endlogas I 260, II 122
enuropija I ll
etilen II 130
eutektoid I 20
·sruddaj ugljeniJ<:a I 22, I 23
Feritni (marrtenzitni) vatrootp-orin.i ce-
lici I 456, I 462
feroa:luminijum II 237
ferobor II 263
ferohrom II 222
fer0Sii1icijum II 247
Fickovi zakioni difuzije II 99, II 132,
II 251
flokeni I 135, I 431, I 343
folija, celicmi I 232
fosfatiranje II 174
FranJ<:~ReOOIOv itzvor ·dioslokacija II 75
frekvencija za indukciono k3!11enje
II 414 . i.ndukciono zagrevanje II 166
funkcija gre.S.ke II 101, II 102
fiurijeova jednaCina I 169, I 174
Furijeov krlterijum I 176
Galvanizacija II 13
ga1vaTJJSko luzenje II 174
gas za kaljenje gorioni,korn II 2·89
Gausov integricl V'ei'oviat-noee II 101
geometrijski kritenijtl!IIl I 198
Gibsov zakon I 12
gorionik II 80, II 289, II 291
aceti'lenski II 279, II 291
sa mlMnicama II 298
sa prore:zirna II 292, II 299
sa rupama II 294, II 322
grafit II 243, II 270
31*
grnnica puzmja vatrootpornih eelika
I 461, I 463, I 465
granifuta pow-sina II 74
granicni us!QfV I 174
Grashofov krHerij.UJ!11 I 168
gustrlna indiukovane struje II 362
Habanje v. abanje
Hadfieldov ceHk (mangan&ki) I 3.56,
II 53
halogenid II 217
hardenit I 51
hemijSika postoj,anoot I 286, II 213,
II 219, II 220, II 245
LS.i'lioimnog sdoja II 244
Hei'tzove jednaCine II 61
heterogeno jezgro kcista!lizacije I 14,
I 18
hildrostaJtiCko zatezanje I 118
msterea.isna toplota II 357
hlada111 Vl!JT I 287
h!ladilica II· 80, II 299
hladenje ·kod indukcionog mdjenja
II 371
mlarom I 219
hiiOrjd brukra II 114
hroma II 224
hlorrdna kupatHa I 167
h!orovodonuk II 224, II 248
HollomQITI-Jaffeov dijagram (C 1431,
C 1531 i C 1731) I 389
homogenizaciono zaren j e I 143, I 482
hrapaVlQ51t II 57, II 62, II 71
Hrukov zakon II 427
Igla, si'Vaca 349
ilglicasta stiUktu.ra I 141
,~dea·1an kri·trlcni precnik I 82
krojooje p~a II 408, II 409
'!kailjenje rupfuni,k,a U 384, II 407
irluikator II 80, II 356, II 365
oo jezgrom. II 369
inei'tne soli I 167
lingorte I 143
inhibitorsko dejst·vo I 256
inhromkanje - lima II 227
ni&kotemperaturno II 227
v:isokotemperatumo II 227
i:nkoherentna gra.nica I 18
intl1llrije kod zamorn II 8
iregularno v.reme zagrevanja I 195
i·sparavanje metala u valruumu I 254
ireverzibhlna defonnacija II 462
izbor .:..._ eeli'ka prema prokaljiiVosti
I372
kaljenja gor.iOllli:kom II 311
483
 postupka izotermnog polx>ljsava,
nja I 381
1vrdoce alata I 283
ioopropanol II 128
izopropil a:hlrohola II 128
izotermna pov.rsina I 171
i2lotermno izdvajanje I 452
tStla>renje I 453
Jezgro - kris•taHzacije I 13
plamena acehlolena II 290, II 291
jonsko nitriranje II 167, II 175
Kalaijum,cijan:~mid II 193
-hlorid II 270
kaHbar II 80
kiaJijum-cij anid II 192
-h~droksid II 270
kaljdvOISt I 56, I 80, I 81, I 289
kaljenje I 141
direktno II 148, II 146, II 200,
II 202
goriOil!iikom II 30, II 280
indukci10no I 276, II 30, II 38, II
280, II 260, II 283
~otermno I 274, I 308, I 332,
II 260
prekidno I 332
&tJepen~slto I 273, II 437
u dve sredine I 273
kaolin II 114, II 134
kapacitet peei I 149
kaTbidi I 324, I 466
karbid a!luminijuma II 233
bom IE 263
E I 58
karbonHTid II 162, II 184
·karboni1rimnje - II 11, II 17, II 28,
II 69, II 77, II 179
garovitim sredstvom II 151, II 179,
. II 185, II 208, II 211
mskotempemtwrno II 180, Il184, II
188, II 211
srednjetemperaturno II 180
teC.nim sredstvom II 151, II 179,
II 185, II 188
wsokoten1pemturno II 180, II 185,
II 190
karburiSilC:i plamen acetilena II 290
krut3!Li1icko de jstvo I 256, II 166
katatennno izdivlajanje I 452
karuselna pee I 163
ikavitacija II 73, II 172
keton II 128
kineticka plasticnost I 308
lcinetika ojaeaV~anja starenjem I 481
klackalica ventila II 284, II 343, II 403
·klipnd prs1en II 268
484
klipnjaca motora II 412
k!lizne osobine borh"anog sloja II 267
poV1rsane II 266 . debljma zida odliV1ka I 137
k!oagulacija I 129, I 314, I 445, II 154
cementi•ta .I 65, I 129, I 314
koeficijent - aciJSOx1poije II 95
difuzije II 96, II 97, II 98, II 165,
II 182, II 252
intezi·teta naprezanja (K,,) II 455
isk!oriscenja indUiktora II 359, II
364
•kionvekcije I 169, I 186
loorisnostd snage gooionika II 286,
II 288
.koriSeenja cvrstoce I 364
prelaza ugljenika II 192
provodenja roplote I 172, I 186
•temperaturne pOO'VIOdlj:j.vosti I 174
koherentna faza I 140
gmnioa I 16
•lroherentn:o razmesarvanje I 15
.komora gasogeneratora II 229
komorna pee I 152
•kompozHni materJjali II 428
:koncentmcija napreza111ja II 8, II 37,
II 76, II 77
koncentl1rutor II 37
lrontakt lin~jcski II 59
taOkasti II 59
kontaktna - cvrstoca I 271, I 282,
I 344, II 59
dinamicka cvrstoea II 62, II 66
kontaktno dozovljeno opterecenje II
61, II 67
kontejner - za inhromiranj.e II 225
za si.Jiciranj.e II 248
kontinua•lno izdvajanje I 440
lrontroLisanje atmosfere I 130, I 151
konstantla hemijs.ke mV1llotere I 236,
I 238, I 240, I 241 I 242, I 245,
I 246, I 249, I 262, I 263, II 90,
II 92, II 129, II 164 . kubni I 344
konvekcija I 152, I 168, I 203
sa prenosom mase I 203
korozija - elektrohemijska II 73
hemjJska II 73
u mmskoj vodi II 78
korozJona dinamicka cvrswca II 74;
II 77
postojanost II 153, II 158
.kotr.ljajuCi lezaj II 60
kotuT gusenice II 279
~rans·ka sin•a II 340
kraUrovremena tvrdoea II 69
kri~ena tehn~ka II 142
kriterijum - obli:ka I 183
ra;zmgljenicenja sonog kupatHa
232
kritican precni·k po ~uba:stri II 320
kPiticna - brzina hladenja I 47, I 142,
I 203
•temperatura krtos·tri I 73
tVrdoea II 69
k.ritiOO.i prencilk I 82, II 30
~niva hladenja I 205
JQrti 1om I 117
:~ulisa - ci:Lindricna II 335
u.fiebljena II 335
Laveoova faza I 446, I 449, I 451, I 480
lancanik II 305, II 306
ledeburit I 326
lepljenje pare I 206, I 209
leZi•sna cau:ra II 53,. II 56
Linija zagrevanja I 145 ·
'linijslci dodi:r II 60
linijsko kalljenje gorionhlrom II 284,
II 301, II 305, II 332, II 333, · II
340, II 341
helikoidalno II 310
rotaoiono sa posmalrom II 309,
II 333
sa prekidom II 308, II 342
linijsko indukciono kaljenje II 372,
II 376, II 378, II 421
heliJkoidalno II 383
'I'Otaciono II 379, II 282
sa posmakom II 380
lopa1!ice mesalice za asfalt II 51, II 52
lopte mlina II 50, II 52
lucnJ klizac elektrolokomotive II 341
Mac Quaid Ehnova proba I 34, I 143
magnezijiLUil-hlorid II 224
martenZJit - bezJglicasti II 26, II 351
deformisanja II 438
igLicasti II 26
krupnoiglicasti II 27, II 108
masivni I 473, I 474
niskougljenicrui I 469, I 472, II 26
tetragonalni I 48, I 344
martenzitna transformacija I 16, I 17,
I 35, I 46
temeprature poeetlka i kraja I 49
martenz;itni (feritn~) vatrootporni ce-
lik I 456, I 462
meduato!IlSike veze II 77
meduZa.renje I 277, II 27, II 109, II 143
mehaniCko<termiCka obTada II 431, II
433, II 453
meko -· karbonitriranje II 202
nitniranje II 181, II 202
zarenje· alata I 316
metalidJ - aluminijt~cma II 231
gvozda i aLuminijuma II 231
metalna klllpa•tila I 218
meta!lurgija praha I 455
metan I 122, I 258, I 267, II 289
metanol II 128
metastabilni sils·tem Fe-C I 19
rnikroindu.kciono kaljenje II 388
mik!rorezanje II 44
rni:krotv.roota II 255
milll~s:kop II 331
rninij Uliil II 114
mnogostruka meh3!lli0ko-termi0ka
obrada II 456
modul ;vodenog sta.kila II 174
monosvl.an LI 249
moralni vek maSine II 41, II 43
mufolna pee I 159, II 174
Nadgrevanje I 13, II 391
naddrsldk:acija I 442
nadi.9truikJtura I 442
na:klep I 358, I 359, II 11, II 30, II 35
povdintSJti II 30, II 40
i terlffiiOka obrada II 69
n:l!Pon koherentnosti I 440
naponska energija I 15
111atrijev oij3!lla.t II 192
oija:nid II 91, II 192, II 194
.natrijUllll-hidrok:sid II 270
hlorid II 118, II 194, II 263, II 270
k!a:rbonat II 111, II 192, II 194
•silikat II 225
naug'lj eniCenij e I 250, I 263, I 265, II
122, II 125, II 282
nemertne soli I 167
neJkoherentna faza I 440
nepotpuno Za.renje I 132
neregulwno •rastrvaran.je II 76
neutrailan ,plamen acetilena II 290
ni:ti, ojaoavajuee I 455, II 427
niltrid:i gvozda II 160, II 184
nitrinmje I 256, I 482, II 11, II 17,
II 29, II 40, II 73, II 77, II 80, II
81, H 118, II 259
a~atnih celilk:a II 173
a~tenitnih i martenzimih celika
11172
nitrocementacija II 179
normalan pJarnen acetHena II 290
normalizacija I 141, II 145, II 188
eelionih odlivaka I 137
posle deforunisanja na h!ladno I
133
posle deformiiSanja na toplo I 137
zava:renih konstrukcija I 140
normalno - hladenje I 131, I 203
rzagrevanje I 146
noz buloorera II 53
Nusseltov broj I 168, II 400, II 401
485
Ob1a·st ostecenja kod zamora II 7
obrada ,pa~rom. I 343 . . C 5430 C 5431 C 5432 ... I 435
obmdivost rezanjem I 128, I 129, I 142
odlletaJVa~e od.Hvaka I 107
odliNci od ·siNog liNa I 105
akisid - ra~L'UIITiimijuma II 134, II 222,
H 238, II 247, II 263
bakra II 134
gv<>Zda II 114
ma~ezijuma II 114
olo:va II 134
titana II ll4
oksirlacija povrSine I 223, I 224, I 316,
II 282
u atmoolfler1i. sa - CO, ... I 240
CO, CO, ... I 241
H, ... I 241
CH, ... I 242
ISumpomim jedilnjenjima I 243
ru vakuUll11u I 252
oksidisu6i Jj)Jamen. aoetiJlem II 290
Olmenov broj II 31
opruga II 10, II 33, II 448
qptoilka napona II 68
Orowano:v iZNor I 442
osetilijlj,vost na zareze I 361, I 417.
otaJOrnl.ost na a;banje II 41, II 45, II 213
DJaaJ~O II 53
horiranog sloja LI 249, II 255, II
257 . .
inhromkanog sloja II 219
:kaJIJjene po:vrstne II 58
.na povise.n.irrn terJiiPeraturama II
154
niltnirnrrlog Slloja II 153
podmazanih povr.§ina II 55
.sulfooij~ sloja II 275
oso:vilna I 375, II 313, II 335, I.I 383
elkscentra II 413
otpusna k·rtost - neponovlj~·v·a I 67
ponovlj:iva I 67, I 69, I 338, I 394
I 401, I 407, I 417, I 428
I 430 I 434, I 445, I 475
1,1 140, II 176, II 308
otpusna postrojWIDSt I 394, I 417
otpwtanje - izoskJenno I 75
pri .mduikoionom kaljemju LI 390
aimije o~pU!Stanja za celi.ke
C 1940 ... I 297
C 1740 C1840 C 1940 C 1941
~ 1943 ... I 300
C 6440 ... I 312
c 1330/31 c 1430/31 c 1530131
C 1730/31 ... I 386
c 3130 c 3131 c 3230 c 3830 ...
I 396
C 4130 C 4131 ... I 407
c 4730 c 4731 c 4732 c 4733 ...
I417
C 4830 ... I 429
486
C 4734 ... I 431
otpuS;tanje - niskotemperatrurno I 276,
II 64, II 110
sa koriscenjem StPO]Jjne t<JiP~ote I
276
samootpu5tanje I 276
vi&estruiko I 277, I 315, I 332
Patrcij adni pri tbsak gasova II 90
:pasivizDranje II 77 . . ru beimli.l!noj tran11Sifoomacijli I 45
patentiranlie zice I 130, II 430
pee sa kotrJ(janjem komada I 162
peCi :m termiOku obradu I 148
pePiod - okovekcije I 206
lk!l]ocmja I 206
:kljueanja mehurovima pare I 209
Jeul]ijtlllij·a pare I 206
perli!t I 17, I 20
perlitna transoformacija: I 35, I 40
ki.netiika I 41
Peilkilruso:ve oevi I 160
piting II 59, II 61, II 63, II 66
!plll\l!sticno deforunisanje I 18
!(Jlma kvtost I 141, II 10, II 48
poboiLjSa:vanje I 271, I 359, II 151, II
188, II 260, li 283, II 430
li.zbor celika I 372
ootermno I 362, I 377, I 406
:poeetni usilov I 174 ·
podesilvi .preos.ni.k kod ind. ·kadjen~j a
II 418
podirm.C ventilla II 279, II 339
pokazate:Jj k!rto.sti iPOv,r;smskog .sJoja
II 257
pol<iJgonadn·a supstruktUJra II 454, IJ 457
poHgonizaoiono zarenje II 455
poluosovjme vozrla .i traiktora II 279
po1'll2lVezda eskavatora LI 54
postupno ika;Djenje gorionilkom II 284,
II 305, II 336, II 337
klacenjem gorion'ilka II 305
rotadono II 297, II 307, II 332, II
333, II 338, II 339
:pos·trupno imdukciono ~'jenje 1.1 372,
IoJ 421
bez k!retmja II 373, II 375, II 378,
I'l 404, n 405, u 407
.rotaoi•ono II 373, II 375
pothladenje I .13
tpOtencijal naugLjenicenja II 94
;potpuno zarenje I 132
;pov.rsmski .napon U 74
prtitisaik I~ 47 .. · .
povrsitJJsko !kailijetJJje II 11, 1,1 29, II 81
ZllipCannka II 315, II 338, II 341
1:egiral!lje II 213
prag - krtosti I 367
rekdstaJlirzadje I 144, II 436
Pmn.dt!lov mterijum I 168, II 400
~dtll-N:aidaijev mkon pu:zJ<mja I 110
preidgrevanJje I 394, I 430
za povdimko 1kadjenje II 328
prelom 1kamena:sti i nad.italinstki I 33
preostali austenit I 53, .I 277, I 299,
I 333, I 339, I 334, II 17, II 27, II 64,
II 70, II 81, II 105, II 107, II
140, II 143, II 161, II 199, II 452,
II 465
razlama,nje otpustanjem I 61
u regulHsanjru dimenzija alata I
280
rprestarela eestica I 445, I 449
prethodna termomehanicka obrada II
432, II 434
:i>ll'~bor za gaJS1IlU cememtaciju II 134
p.rillcljueni procep ·hndwktora II 366, II
370, II 4.20
pril!ll=o sagorevanje acet-ilena II 289,
II290
p.r;iiJllllldni nlllPOII u mvarenoj konMruk-
oiji I H4
prilv.j,dna di.m~ja 1196
programirano deformisanje II 459 -
progrevMJ:je I 145
prok!~jwo>st I 80, I 82, I 141, I 142, I
· 288, I 291, I 372, I 406, I 434, II 30,
II 180, II 466 . Samokailjilvi celilk 1 132, I 302
li.uiJje prokadjiNosti:
~ 1940 ... I 297 C 3830 ... I 398
C 6440 ... I 312 C 4130 ... I 408
C 4146 ... I 352 C 4730 ... I 420
C 153·1 ... I 388 C 4731 ... I 421
C 3230 ... I 397
ailattnih ce!lDka I 289
prokalji'V<IIIlje I 141 · 350
pmlazna pee I 164
propan II 91, II 130, II 289, II 299
,prostO\I"ni UISlov I 174
pulkotirrla - na tqplo I 105
od bru:Senja I 126
od zamora LI 9, II 27
pui II 80, II 342, II 408, II 409
RooiHca motora I 135, II 279, II 343,
II 405
.radina sposobnost m:aSine II 41
rashllaldna sposobnost sredime I 83
raspode1a ug1l;jen1ka ru cementirmom
IS'!oju II 97
mosballiih oo.poDJa II ll
razug1jenicenje I 223, I 225, I 316, II
331, II 11, II 13, II 122, II 130, II
227, II 282, II 347
razug!jenieemje u atmosferi - vodo-
n~k=etana I 245
vodonika I 248
H,, H,O I 251
CO,, CO I 249
.ra;rug:tjen•oce:Illje u vadruumu I 253, II
227 ..
'ra/W!otemo !Stanje hemiljske .rea.kcije I
235
reaikoioni naponi u ZraJVarenim kon-
&tJruk:Ciljama I 115
redulk!tor gradevinslk•ih ma5ina LI 54
redulku;juca zona acetilerJiSkog ·plameoa
11 290
reguilamo --,- rastvaranje II 76
'VIl"eelle 2J3@rtev.anja I 195
Rej:nold:sov broj II 400, II 401
·rekiristalizadja I. 105, I 134, I 141,
I 144, II 435, II 444, II 447
re1alk-sacija ·LI 10, II 13, II 459
reparaturni !Tadov:i II 279
re5etlka na v·i.brositru II 51
reverzibiJlna deformacija II 462
a-otaciO!Ile ,peCi I 164, II 174, II 248
•rotacioni genemtor II 415
ru!kawac - osovine II 50, II 56, 'II 297,
II 308, II 380
radtl>ice II 338 .
vrati!la II 50, II 56, II 337, II 343,
II 377, J,I 378
samopodmarziovnje II 245
.samoreguliiSllltllje I 213
·segregaci~a I 67, I 68, I 143
stllrund=o - kaljenje I 63, I 125
sagorevanje a.ootJrlena II 289
.se! eniranj e II 268
Senkijev dijagram za ind. kaljenje II
sferoidizacija peruita I 445
5igurnost k<mstru!kcije II 7
silidjum-hl.orid II 276
hlubiid II H8
·s-iliciran~e - aw.stim &redstvom II 247
ga:sno II 249
teentm sredstvom II 249
Slkala .krtosti pov.dirrl!Sikog sJoja II 257
fficin-efek!t II 358
slobodna enevgMja I 12
cSloj prek!riiV'a/lJJja kod antriranj a II 230
snaga indlllktora 11 361, II 363, II 393
50li - za otpustanje I 166
za zarooje i kaljenue I 167
'sona kupat·ilil - sa elektrodama I 166
Sla ~onoom I 165
sor'bit I 65
specificna - tclina celika I 186
·taplota ceHka I 186
sporo hladenje I 203
·sposobnost boriormja II 260
487
silalbiJI!l!i sEsitern Fe-C I 19
stabillizaoiono zarenje I 71, I 104, I
138, I 305, II 466, II 469
a1atnog celilka I 126, I 305, I 316,
I 341
1dk:aWn.o I 120
parame~ri procesa I 112
zavarooih kO!li£ti'IJikcija I 114, I 141
.stabiJizaoija aUIStenilta I 52
starenje I 141, I 277, I 344, I 478,
II 206
stt1IJenasto zagrevanje I 146
ste.pen disocijacije II 90, II 162, II 166,
a 169, II 111
rte~ragonaibn:ost•i I 48
·stmktura izdvajanja I 15
-s~rukturni dijagram za i!nd. kaljenje
II 358, II 392
subhaJogenid II 217
·subhlorid aJumirnijuma II 237
osulfid ~ozda II 276
rsul!fidilranje- niskote.mpera:turno II
266
V!Dsokotemperatumo II 266
su!lfocijaniranje II 271
cvrstilm s-redstvom II 27'6
teanim sredstvom II 277
superdislokacirja II 75
supstruktura II 69, II 454
svebleci gas II 128, II 289, II 299
Samotno bra5no II 144
TaOk!a mse I 251, I 261, I 265, II 94,
Il 122, II 125, II 129
ta:Okas ti dodir II 60
talk LI 114, II 134
teiuriran~e II 267
Tamanova temperatura I 144
!€1IIJiPeratura ind. kaljenja •stvog liva
II 425
mvnotcinog s!larnja I 11, I 12
stabilimcije a:UIS·tell!ita I 52, I 278
t~ansformacije (utioaj LE) I 23
tempera·turni gradijent I 171
kl"literij.wn I 178
teni!fer-tpostupak II 202
teorija 'SiiOn.ost.j I 175
teorijs<ka (ly,rstoca II 427
!eJ11!PO hladenja I 211
termioki koefidjent korisnos-ti gorioni-
. ka II 286, II 288
termodinamiOka aktivnost I 262, II 90,
II 91
termoc:linamioki potencijal II 126
termolcirietiolci dijagrnmri I 35, I 131
za sledeee celtke:
C 1940 ··.·.· I 296 .
48.8·
C 6440 ... I 309, I 311 VaLjaJk- za hladno valjanje II 379 vodonik I 256, II 289
C 1530 ... I 387 za savij>aallje lima II 345 voaica na s<trugu II 339, II 382
C 3230 ... I 399, I 400 va1danorst osdlatornog kola II 418
C 4130 ... I 411, I 412 vakuum I 252, II 167, II 176, II 216
C 4131 ... I 413, I 414 vaikuumsiko iJnh:romiranje II 227 ZadrlavaJII(je na tern.peraturi I 145
C 4731 ... I 422, I 423 vatrootporne legure I 465 zarmmna pukotma II 9, II 27
C 4730 ... I 424, I 425 vatrosta:lnost II 213, II 229, II 243 zaostali naponi I 70, I 104, I 298, II 9,
termomagnetna obrada I 359, I 360 alit·rimnog &!oja H 236, II 242 II 259
termomehan·iOka ohr·ada I 271, I 359, vazd!usno kaljenje I 470, I 476 II'aspodeta II 11
II 72, II 433 vek - aJa:ta I 314 ru odrhivcima I 105
terpen II 128 lkonstrukcije II 7 u ZaJVarenim korrs1Jrukoij~a I 114
tes teras ta veza borhla II ·253 masirne II 41 za:sicenje celirka za deformadju II 486
tetragorna1nost I 46, I 353 venti'H motora II 241, II 404 za.Sti·ta deiova od cementaoi:je II 112
tocak - gu:sernioe II 314 1\'ert~ka:lne rpeCi I 160 zavrtanj I 275, II 306, II 403
ikrana Iri 280, II 342, II 345 •v.ibraciono O(]Jtereeenje odlirvb I 107 zemni ga•s II 121, II 123
lokomotive II 280 V'i!dmanstetenova sbruktura I 43, I zona jed1njenja II 203
toplota vrans:forunacije 1 13 134, I 137 ilO'll'siki me<Soviti rkrriJStal I 143
topilo kurpatillo I 164, I 166, I 218, I viljuska - menjaca I·I 279 zma•sti per!Lt I 65, I 128
294, II 82 u:klju&a II 378 zracenje I 152
toplotna 1krtost I 445 visoko£rekiven·tni generator II 416 :rub elksrkavatora II 54
taplotna - rpostojanost tvrdoee I 286 vJ•soko zarenje I 141, I 142, II 145, zurpcanici II 14, II 20, II 23, II 24, II
snaga hiadenja II 300, II 302 II146 62, li 68, II 72, II 280, II 315, II
1snaga (ika!ljenje gorioniikom) II 286, vvsokotemperM'Lili'Ila terunomehaniCka 316 II 338, II 341, II 343, II 345,
II 301 obrada II 432, II 442 II 349, II 384, II 406, II 407, II
tQplotni - naponi I 104, I 137, li 463 vFSeosni naqJoni I 105, I 117 408, II 468
protok I 172 vi·sestepeno nit.riranje LI 168
vraH!o Il 284, LI 314, II 342, II 343 zve21da gusenica II 279
top~otno modelioranje I 289
vreme izjedna6enja II 289, II 326, II zvonaste rpe6! I 162
t·ralke kl1zanj a II 8 2lvono spojnice II 382
trajna - evrsioca vatrootlpocnih celi- 373
ka I 460, I 463, I 465 vremenski usilov I 174
tacnost oblika i dimenzija I 344, v·reteno - glodala II 384
navojno II 339, II 382 Zillavost - oolicnih odlivaka I 137
II 462 voda za ikal\iernje I 217 poboljsanog ceHka I 364
trans:formacija - izotermna I 35 vodeno staiklo LI 114, II 134 zu~a k·rvna .so II 192, II 270, II 276
rpr.j kontinluaWn.om hladenju I 35
trietanolamin li 208
trustit I 65
tunel'Ska pee I 164
tvrdoca a1aJta I 271, I 283, I 295
velili.e tvrdoee I 302
postojanili dimemlija I 310
rpove6ane ZilaiVostli I 304
•tvrdoea - cemerntiranog sloja II 19
jezgra ce.mentilranog komada II 20
kaljeoog dela I 55
otpustanja I 73, I 77
Ubrzano zagrevanje I 146, II 2~6
ugao trenja II 63
ugljenieni potencijal I 267, II 93, II
121, II 125, II 128, II 129, ll 130,
II 180, II 181, II 191, II 208, II
209, II 260
ugljavodonilk I 258, II 91
l.l!Ije za •kailjenje I 216
u:ltra.zvulk I 207, II 167
uslovni stt1IJen diJsocijaoije II 162
utopi I 318
utrlj avam!j e II 59
489
 Sadriaj

\
/ j Glava D.l. POVRSINSKO OJACAVANJE I NJEGOVA
j ._, PRIMENA 5

D.l.l. UVOD - - - - - 5
D.1.2. POVECAVANJE DINAMICKE CVRSTOCE t~:), ,c. ?

D.1.2.1. Dejstvo zaostalih napona u povrsinskom sloju - 9

D.1.2.2. Povecavanje dinamicke cvrstoce kod delova bez
efekta
. zareza -.·· -
~---- ~--· ..::,~·······
.
- - - - - - -··. 16
__ ,,_.,·~~--'-'""'~-~"·"-~·---~----~----,--_ --~

ri;DJ .2.2.1. Pov~ciiif[e:_dirl:~i.£k_e_t¥I~C!~.-E':"!!t:n__foaEif?m_:~=:=w

D.1.2.2.2. KarbonztnranJe · ··~- -~---=c -:=.- - - -z8 ..
D.1.2.2.3. Nitriranje - - - - - - - - 29-'
D.1.2.2.4. Povrsinsko kaljenje - - - - - - .:ID
D.l.2.2.5. Povrsinsko plasticno deformisanje - - 30--'
D.1.2.3. POVECAVANJE DINAMICKE CVRSTOCE PRJ EFEKTU
ZAREZA - - - - - - - - - - - 37
D.l.2.3.1. Koncentrator u obliku zareza - - - 37
D.l.2.3.2 Koncentrator u obliku prstenastih zareza - 38 //
D.1.2.3.3. Koncentrator u obliku zleba za klin - - 39
D.1.2.3.4. Koncentrator u obliku nazleblje1wg kraja
vratila - - - - - - - - 39
D.1.2.3.5. Koncentrator u obliku zavojnice - - - 39
. D.1.2.3.6. Koncentrator u obliku poprecne rupe - - 40
D.1.2.3.7. Koncentrator u obliku naglavljenog spoja 40
D.l.3. POVECAVANJE OTPORNOSTI NA ABANJE POVRSIN-
SKIM OJACAVANJEM - - - - - 41
Abraziono abanje - - - - - 44
Abanje pri klizanju podmazanih povrsina 55 (!
· Abanje pri kotrljanju - - - - 58
D.1.4. ISTOVREMENI ZAHTEV ZA POVECAVANJE DINAMICKE
CVRSTOCE I OTPORNOSTI NA ABANJE · - - - - 68 .f' I "
D.1.5. KOMBINOVANO POVRSINSKO OJACAVANJE TERMIC-
KOM OBRADOM I NAKLEPOM - - - - - - 69

491
 D.l.6. POVRSINSKO OJACAVANJE PROTIV AGRESIVNOG DEJ- ,--- D.4.3. NISKOTEMPERATURNO KARBONITRIRANJE U TEC-
STVA SREDINE - - - - 73 NOM SREDSTVU - - - - - - - - - 202
;J Glava D.2. CEMENTACIJA 79
D.4.4. VISOKOTEMPERATURNO GASNO KARBONITRIRANJE
D.4.5. NISKOTEMPERATURNO GASNO KARBONITRIRANJE-
208
211
D.2.1. UVOD - - - - - - 81
Cementacija cvrstim sredstvom 84 Glava D.S. DIFUZIONE METALIZACIJE 213
Cementacija tecnim sredstvom 85
Gasna cementacija 86 D.S.l. UVOD 213
Dubina cementiranog sloja 86 D.5.2. INHROMIRANJE 219
D.2.2. TEORIJA PROCESA - - - 89 D.5.3. ALITRIRANJE 229
Ar:zaliticka metoda odredivanja linije rasporeda uglje- D.5.4. SILICIRANJE 244
mb - - - - - - - - - - 97 ,_, D.S.S. BORIRANJE - 249
b.2.3. OBRAZOVANJE STRUKTURE DIFUZIONOG SLOJA Boriranje cvrstim sredstvom 262
STRUKTURA POSLE KALJENJA - - 104 Boriranje tecnim sredstvom 263
D.2.4. CEMENTACIJA CVRSTIM SREDSTVOM 111
Priprema za cementaciju - - - Gasno boriranje - - - 264
111
Pakovanje delova - - - - 114 / Elektrolitsko boriranje 264
Parametri tehnoloskog procesa 116 D.S.6. SULFIDIRANJE I SULFOCIJANIRANJE 265
D.2.5. CEMENTACIJA TECNIM SREDSTVOM
D.2.6. CEMENTACIJA GASOVITIM SREDSTVOM
118
120 ' f
~~0 . ---
Glava E.l. KALJENJE GORIONIKOM 279
Gasna atmosfera za naugljenicenje 121 /
. Primena zemnog gasa - - - - E.l.l. UVOD - - - - - - - - 279
121 /
Ostali gasovi i goriva - - - - 127 E.L2. TERMIKA K.ALJENJA GORIONIKOM - 284
Nakapavanje tecnog goriva - - - 128 E.1.3. GAS ZA SAGOREVANJE I GORIONIK- 289
Programirana izmena ugljenicnog potencijala 130 E.1.4. HLADENJE I HLADILICE 299
Zastita povrsina - - 133' E.1.5. POSTUPCI KALJENJA GORIONIKOM - 305
D.2.7. CELICI ZA CEMENTACIJU 13~- )<fPstupno kaljenje klacenjem - - - - 305
,:j -Postupno kaljenje bez kretanja gorionikom 306
Glava D.3. NITRIRANJE 149 '/Rotaciono postupno kaljenje - - - - 307
4 ' Linijsko kaljenje ravnih povrsina - - - 308
D.3.1. UVOD - - - - - 149
D.3.2.
Osobine nitriranog sloja
STRUKTURA NITRIRANOG SLOJA
153
159
/ ·'
,
....-- Linijsko kaljenje sa prekidom
Rotaciono linijsko kaljenje sa posmakom
-' Helikoidalno linijsko kaljenje
308
309
D.3.3. TEORIJA PROCESA NITRIRANJA - 162 310 '
Izbor postupka kaljenja - - - - 311 • . J

D.3.4. PARAMETRI PROCESA. - - 169

b.3.5. MATERIJALI ZA NITRIRANJE 176 /; E.1.6.
E.1.7.
REGUL.ACIJA I AUTOMATIK.A KALJENJA GORIONIKOM
PREDRACUN CENA K.ALJENJA GORIONIKOM -
317 ...J__
332
Glava D.4. KARBONITRIRANJE 179 E.1.8. MASINE ZA KALJENJE - - - - - 333
0.4.1. UVOD - - - - - - - 179 r\ / E.1.9. PRIMER! K.ALJENJA - - - - - - 335 ..-/
...._ __ r

Struktura i osobine karbonitriranog sloja E.l~lO. MATERIJALI ZA K.ALJENJE GORIONIKOM 342

181
Celik - 342
D.4.2. VISOKOTEMPERATURNO KARBONITRIRANJE TECNIM
Celicni liv 345 /
SREDSTVOM ......:. - · - - - - - - - - - 190
Priprema delova za visokotemperaturno karbonitriranje 196 Sivi liv - 346 /

Teorija procesa - - - - - - 196 Nodulavni liv 347

Termicka obrada posle ktirbonitriranja - - - 199 Temperovani liv 347..___/
492 493
 £) Glava E.2. INDUKCIONO KALJENJE - ..,.... - 349
E.2.1. UVOD - - - - - - - - - - - 349 Jlija Pantelic
E.2.2. PRINCIPI I POSTUPCI ZAGREVANJA I HLADENJA 356 di:p.l. inz., reduvni profesor
E.2.2.1. Fizicka osnova indukcionog zagrevanja - 356 Ma.SinS!kog fakulteta u Novom Sadu
E.2.2.2. Induktori i hladilice - - - - - 365 TEHNOLOGIJA TERMICKE OBRADE CELIKA
E.i.3. POSTUPCI KALJENJA - - - - 372 )_
Druga -knjiga
Povrsinske termicke abrade
E.2.3.1. Otpustanje kaljenih delova 390
E.2.4. PARAMETRI POSTUPKA I AUTOMATIKA 390 I
E.2.5. PRIMER! INDUKCIONOG KALJENJA - 403
E.2.6. IZVORI ENERGIJE ZA INDUKCIONO KALJENJE 414 l:llda-vac
E.2.7. EKONOMIKA INDUKCIONOG KALJENJA - - 421 . RADNICKI UNIVERZITET »RADIVOJ CIRPANOVu
E.2.8. MATERIJALI ZA INDUKCIONO KALJENJE 423) Centar za dijafilm i izdavacku delatnost
21000 NOVI SAD
Glava F. METODE POVECAVANJA CVRSTOCE KOM· Vojrodanslci<h b.rigada bb
BINOVANE S PLASTICNIM DEFORMISA-
NJEM - - - ..:._ - -..:... - 427 Za izdavaca
Stojadin Ljubenkovic
F.l. UVOD - - - - - - - - - - - 427
F.2. TERMOMEHANICKA OBRADA (U SIREM SMISLU) 430 CrtaCi
430 Gordana Panic
F.2.1. Klasifi-kacija postupaka - - - - - Olga Ribic
F.3. TERMOMEHANICKA OBRADA - - - - - 433 Vladimir Bajic, dip!. inz.
F.3.1. Plasticno deformisanje pre transfonnacije austenita 434
F.3.1.1. Prethodna termomehanicka obrada - - 434 Lektor
Dr Iovan Ka5ic
F.3.1.2. Niskotemperaturna termomehanicka obrada- 437
F.3.1.3. Visokotemperaturna termomehanicka obrada 442
Korektor
F.3.1.4. Postupak sa deformisanjem martenzita - 451 Ra5a Peric
FA. MEHANICKO-TERMICKA OBRADA - - - - - - 453 Nada Ka5ic
F.S. OJACAVANJE PROGRAMIRANIM DEFORMISANJEM- - 459
Meter
Glava G. PROMENA OBLIKA I "MERA TERMICKOM Ladislav Kovac
OBRADOM- 461
G.l. UVOD - - - - - - - - - - - - 461
G.2. NETACNOSTI KOD KALJENJA - - - - - - 462
G.3. NETACNOSTI KOD HEMIJSKO-TERMICKE OBRADE 466
R'lllkoplils predat u smam:p.u ooptembra 1974; lrn!jri!ga odSta:mpama poCellkom ja-
Literatura - - - - - - - 475 nuara 1975. godine I FOI1l11lalt: 17 X 24 em I Obim: 31 s!JaJinpaook:i mbak I Tirai:
2.000 pl'1i.Iooi1alka
Prilozi - - - - - - 478
Tablica preracunavanja jedinica- 478
Tahlica od.nosa tv.rdoea - 479
Klisea
Regis tar 481 Cinkografija Forum
Novi Sad, Vojvode Misica 1
Napomena: U ovoj Tehnologiji termicke abrade celika je korns&:m tehni.cki
s:itstem jedi:nillaa. Tahlioa premcl.lillavanja jediindoa m druge ISii:sterne dama je u pri·
iogu (478). Stampa
Stamparija Prosveta
494 Novd Sad, Stevana Srernca 13