ANTI^KA KERAMIKA SINGIDUNUMA
Oblici posuda
Nekoliko vekova rimske dominacije na na{em pod-
ru~ju ostavilo je bogato arheolo{ko nasle|e, koje
predstavlja dragoceno svedo~anstvo o `ivotu i zbi-
vanjima u Gornjoj Meziji (Moesia Superior), gra-
ni~noj provinciji Carstva. Singidunum ¬ prete~a
savremenog Beograda, kao jedno od urbanih sre-
di{ta ove provincije, u tom smislu ima posebno
zna~enje. U procesima spoznaje slojevite pro{losti
ovoga grada zna~ajno mesto imaju prou~avanja
tragova materijalne kulture anti~kog perioda.
Nastanak ovog anti~kog grada, kao {to je to bilo
uobi~ajeno du` cele granice Carstva na Dunavu,
uslovio je strate{ki zna~aj polo`aja na u{}u Save u
Dunav. Privremeni boravci rimskih legija zabele`e-
ni su ve} u I veku na{e ere, ali prva vojna jedinica ¬
Legio IIII Flavia, koja }e ovde biti stalno stacionira-
na gotovo tri stole}a, sti`e posle Trajanovih da~kih
ratova okon~anih u prvoj deceniji drugog veka.1
Dolazak ove legije uslovio je nastanak utvr|enog
vojnog logora oko koga je kasnije, prema principima
rimskog urbanizma obrazovano gradsko naselje
okru`eno prostranim nekropolama.2 Svoj najve}i
uspon Singidunum do`ivljava od poslednjih dece-
nija drugog do sredine ~etvrtog veka. Dosta rano,
ve} u doba Hadrijana, novoosnovani grad postaje
municipijum, a najverovatnije sredinom tre}eg veka
dobija status kolonije. Kriza koju pre`ivljava car-
stvo tokom IV i V veka osetila se i na ovim prostori-
ma. Invazija Gota sedamdesetih godina ~etvrtog
veka ostavila je Singidunum u ru{evinama, a ve}
razoreni grad kona~no uni{tavaju Huni 441. godi-
ne. Obnova u {estom veku, u mnogo~emu izvede-
na veoma skromno, bila je nagove{taj kona~nog
sloma anti~ke civilizacije u Podunavlju i na Balka-
nu uop{te.
Razgradnja ostataka anti~kog grada, pra}ena
uni{tavanjem njegovih tragova zapo~ela je veoma
rano.3 Ve} u {estom veku su Justinijanovi graditelji
koristili gra|u sa poru{enih anti~kih zdanja za obna-
sne@ana nikoli} - |or|evi}
vljanje starih i gradnju novih fortifikacija. Istu
praksu primenjivali su i srednjovekovni neimari,
posebno kada su po~etkom XV veka gra|ena nova
srednjovekovna utvr|enja. Izgradnjom bastionih
artiljerijskih fortifikacija na velikim povr{inama
uni{teni su kulturni slojevi rimskog Singidunuma,
a taj nezaustavljivi proces nastavljen je i kasnije.
Intenzivna izgradnja Beograda, koja zapo~inje sre-
dinom XIX veka i traje sve do na{ih dana, doprinela
je daljem brisanju tragova pro{losti, ali je i iznela
na svetlo dana brojne slu~ajne nalaze. Bio je to pod-
sticaj da se zapo~nu traganja za ostacima i{~ezlog
anti~kog grada.
Kratak pregled istra@ivanja4
Arheolo{ki materijal sa podru~ja Singidunuma
prikupljan je na razli~ite na~ine. Dugo su, sve do sre-
dine ovog veka, to bili samo slu~ajni nalazi, obi~no
oni ve}i ili reprezentativniji, koji su privla~ili pa`-
nju. Tako su u muzeje dospevali `rtvenici, stele, sar-
kofazi, po koja cela posuda iz grobova, kao i nalazi
novca. Ne ulaze}i ovom prilikom u navo|enje svih
dosada{njih otkri}a, o ~emu je ve} pisano,5 zadr`a}e-
mo se samo na nalazima keramike. Ulomci posuda
od pe~ene zemlje, mada najbrojniji me|u arheolo{-
kom gra|om, sve do novijeg vremena nisu privla~ili
1 Detaljno o zasnivanju i poznijoj istoriji anti~kog Singidunuma,
v: Mirkovi} 1976, 23¬41; Mirkovi} 1998, 89¬98.
2 O topografiji rimskog Singidunuma, v: Popovi} 1997, 1¬20, sa
starijom literaturom.
3 Op{irnije o promenama reljefa i uni{tavanju ostataka Singidu-
numa, v: Popovi} 1997, 2¬5.
4S obzirom da temu ovog rada predstavlja anti~ka keramika,
nave{}emo ona istra`ivanja sa kojih poti~e anti~ki materijal.
Detaljan pregled arheolo{kih istra`ivanja u Singidunumu sa
publikovanim rezultatima v: Popovi} 1997, 1¬18.
5 Popovi} 1997, 1¬20.
11
sne@ana nikoli} -|or|evi}
posebnu pa`nju. Prvi nalazi ove vrste, registrovani
na tlu savremenog Beograda, poti~u sa za{titnih
arheolo{kih iskopavanja koja su izvedena daleke
1882. godine, prilikom podizanja spomenika knezu
Mihailu. Nalazi iz grobova u obliku bunara, me|u
kojima su bile uglavnom kerami~ke posude, dos-
peli su tada u Narodni muzej. Izve{taji i muzejski
inventari, objavljeni nekoliko decenija nakon toga,
ne bele`e fragmente keramike koji su, sigurno, sva-
kodnevno nala`eni pri gra|enju ku}a na urbanom
podru~ju i nekropolama rimskog Singidunuma. Izu-
zetak u tom smislu predstavlja pojava Riharda [ta-
udingera u deceniji pred drugi svetski rat. Rade}i za
Op{tinu grada Beograda on je obilazio gradili{ta,
pravio li~ne bele{ke i prikupljao arheolo{ke nalaze
me|u kojima je bilo najvi{e fragmenata rimske ke-
ramike.6 Prva stru~na arheolo{ka iskopavanja na
prostoru Beogradske tvr|ave, vr{ena u razdoblju od
1941. do 1943. godine, pored podataka o rimskom
kastrumu iznela su na svetlo dana i obilje kerami~-
kog materijala.7 Na`alost, gra|a i dokumentacija sa
ovih istra`ivanja su samo delimi~no o~uvani.
Posle drugog svetskog rata, odnosno u razdob-
lju proteklih pet decenija, na prostoru anti~kog
Singidunuma su vr{ena relativno obimna arheolo-
{ka istra`ivanja, ne samo za{titna ve} i sistematska,
a bilo je i mno{tva slu~ajnih nalaza. U sredi{tu pa`-
nje istra`iva~a bila je Beogradska tvr|ava. U posle-
ratnom periodu, izme|u 1947. i 1960. godine, na
njenim prostorima su obavljana manja iskopava-
nja.8 Intenzivniji radovi usledili su kasnije. U Gor-
njem gradu arheolo{ka istra`ivanja vr{ena su (sa
prekidima) od l963. do 1974. godine,9 a nastavljena
1987. godine.10 U isto vreme je istra`ivan i prostor
Unutra{njeg utvr|enja (1962¬1980).11 Priobalni utvr-
|eni prostor rimskog kastruma, za koji se tada sma-
tralo da predstavlja canabae legionis, istra`ivan je
(sa prekidima) od 1961. do 1971. godine na povr{i-
nama nekada{njeg Zapadnog podgra|a srednjove-
kovnog grada.12
Intenzivnija arheolo{ka iskopavanja rimskog
legijskog logora nastavljena su 1976. godine u orga-
nizaciji Nau~no-istra`iva~kog projekta za Beograd-
sku tvr|avu i do 1985. godine istra`ene su znatne
povr{ine na prostoru parka Kalemegdan.13 U isto
vreme obimna iskopavanja vr{ena su i u Donjem
gradu Beogradske tvr|ave.14
Velika koli~ina kerami~kog materijala sa ovih
prostora, obra|ena po metodolo{kim principima
koji se primenjuju u Nau~no-istra`iva~kom projektu
za Beogradsku tvr|avu, bila je osnov za uspostavlja-
12
nje tipologije anti~kih posuda koja je tokom niza go-
dina dopunjavana novim oblicima izdvojenim obra-
dom keramike, najpre sa prostora Beogradske tvr|a-
ve i Kalemegdana, a zatim i sa teritorije u`eg grad-
skog jezgra koje je zahvatao anti~ki Singidunum.15
Imaju}i u vidu ~injenicu da je nad ostacima Sin-
gidunuma podignut savremeni grad, logi~no je da,
pored keramike sa sistematskih istra`ivanja, najve-
}i broj fragmentovanih ili celih posuda poti~e sa
za{titnih iskopavanja izvo|enih prilikom pra}enja
gra|evinskih radova. Naj~e{}e su to bila manja is-
kopavanja koja zbog dosta ograni~enog prostora i
vremena ne omogu}avaju preciznije definisanje
stratigrafskih slojeva i celina, niti detaljno izdvaja-
nje i razvrstavanje pokretnih nalaza. Posle, ve} po-
menutih, manjih istra`ivanja sa kraja pro{log veka
na mestu dana{njeg spomenika knezu Mihailu,
kao i onih 1954. godine izme|u ulica Simine i Bra-
}e Jugovi}a (na mestu stare ³Glavnja~e«),16 prva
ve}a arheolo{ka iskopavanja za{titnog karaktera
koja su dala zna~ajnije rezultate bila su ona,
1968/1969. godine u severozapadnom delu Stu-
dentskog parka gde su, pored ostalog, otkrivene i
rimske terme.17 Zna~ajna su i istra`ivanja vr{ena
1972. godine na trgu ispred Filozofskog fakulteta,
gde je pored termi otkriveno vi{e gra|evinskih fa-
za, od kojih prva ¬ horizont ku}a sa pleterom pred-
stavlja deo najstarijeg naseobinskog horizonta u
Singidunumu datovanog u prvu polovinu II veka.18
U isti period datovana je i jama istra`ena 1972. go-
dine u podrumu Konaka kneginje Ljubice iz koje
poti~e veliki broj celih posuda.19 Vi{e od dve dece-
6 Bojovi}, 1976, 5¬16.
7 Unverzagt 1958, 271¬274.
8Jovanovi}, M. i D. Gara{anin 1951, 255¬266; Vuji~i}-Vulovi}
1970, 5¬8.
9 Bojovi} 1976a, 71¬85, sa navedenim izve{tajima o istra`ivanjima.
10
Biki}, Ivani{evi} 1996, 253¬271.
11 Bajalovi} Had`i-Pe{i} 1991, 35¬48, sa navedenim izve{tajima
o istra`ivanjima.
12 Popovi} 1982, 20¬21.
13 Bojovi} 1996, 53¬68.
14 Marjanovi}-Vujovi} 1980, 146; Popovi}, Ivani{evi} 1982,
133¬134, Bjelajac 1982, 61¬63; Bjelajac, Ivani{evi} 1993, 123¬139.
15Radovima na obradi keramike i uspostavljanju tipologije od
1976. do 1994. godine rukovodila je Lj. Bjelajac.
16 Todorovi}, Birta{evi} 1955, 31¬42.
17 Bojovi} 1977a, 5¬20.
18 Bojovi} 1975, 5¬27.
19 Publikovan je deo kerami~kog materijala: Bojovi} 1977; Bjelajac
1987, 465¬479.

nije sa prekidima se izvode i radovi na Kosan~i}e-
vom vencu, na mestu nekada{nje Narodne biblio-
teke, gde je uz bogat arheolo{ki materijal na|ena i
brojna keramika.20 Imaju}i u vidu da se Knez Mi-
hailova ulica delom pru`a du` nekada{nje trase
glavne ulice via cardo i da se u njenoj okolini nala-
zilo jezgro anti~kog grada, poslednje decenije je
posebna pa`nja posve}ena pra}enju radova na re-
konstrukciji i izgradnji novih gra|evina i infrastruk-
tura u ovoj i u ulicama koje prema njoj gravitiraju ¬
Zmaj Jovinoj i ^ika Ljubinoj. Arheolo{ka iskopa-
vanja vr{ena su na vi{e lokacija tokom 1987/1988.
godine, a zatim 1992. godine.21 Od 1991. do 1993.
godine istra`ivan je prostor na uglu ulica Gospodar
Jovanove i Tadeu{a Ko{}u{ka, a 1996. godine i na
Studentskom trgu br. 9.22 Obilje keramike sa ovih
prostora, posebno one koja poti~e iz rova otkrive-
nog u Knez Mihailovoj 30, upotpunilo je sliku o
grn~arstvu anti~kog perioda. Iako ~esto nepotpu-
ni, rezultati sa svih ovih istra`ivanja dopunili su i
donekle izmenili stara i pru`ila nova saznanja o to-
pografiji, `ivotu i razvoju anti~kog Singidunuma.23
Za razliku od naselja koje je zauzimalo relativno
malu povr{inu, singidunumskim nekropolama je
bio obuhva}en {irok prostor. Saznanja o njima su
najve}im delom dobijena slu~ajnim otkri}ima ili
iskopavanjima vezanim za pra}enje gra|evinskih
radova tokom niza godina. Tako su 1989. i 1990.
godine, prilikom kopanja rovova za toplifikaciju u
ulicama Kosovskoj, Palmoti}evoj i okolnim ulicama
oko parka Ta{majdan, istra`ena 93 groba. Ovi gro-
bovi predstavljaju samo manji segment u okviru
zone sa najve}om koncentracijom grobova ve} po-
znate jugoisto~ne nekropole na kojoj se sahranji-
vanje vr{ilo od II do sredine IV veka.24 Dosada{nja
znanja o na~inu sahranjivanja znatno su izmenje-
na ~injenicom da su na ovoj najve}oj singidunum-
skoj nekropoli prvi put evidentirani i istra`eni gro-
bovi sa kremacijom.
Objavljivanje kerami~kog
materijala iz Singidunuma
Keramika, kao najzastupljenija vrsta nalaza na
ve}ini lokaliteta, dugo nije predstavljala va`an ~i-
nilac u prou~avanju materijalne kulture anti~kog
perioda, pa joj iz tog razloga i nije poklanjana ve}a
pa`nja. U objavljenim rezultatima sa istra`ivanja
odre|enih lokaliteta pregled grn~arije se svodio,
uglavnom, na sumarne opise ¬ ~esto bez ilustracija.
anti~ka keramika singidunuma
Prve opise keramike sa ilustracijama pojedinih po-
suda iz grobova u obliku bunara, otkrivenih na me-
stu spomenika knezu Mihailu Obrenovi}u, prikazao
je M. Valtrovi},25 a tek 1976. godine su objavljeni
crte`i kerami~kih posuda na|enih 1934. godine na
mestima dana{njih ulica kneza Sime Markovi}a br.
6 i Brankove, iz zaostav{ine arh. R. [taudingera.
Dokumentacija o ovim nalazima je samo manjim
delom sa~uvana tako da nam nije od velike pomo-
}i.26 Detaljniji opis rimske keramke iz Bulevara re-
volucije br. 72¬78 sa prvim poku{ajima da se oni ti-
polo{ki i hronolo{ki odrede dala je D. Gara{anin.27
Poslednje dve decenije do{lo je do promena u tre-
tiranju ove vrste nalaza, {to je dovelo i do objavlji-
vanja ve}eg broja radova koji su znatno doprineli
da se stekne odre|ena slika o keramici Singidunu-
ma, kako o njenoj proizvodnji na na{em podru~ju,
tako i o posudama koje su dospele putevima impor-
ta. Prvi tipolo{ki i hronolo{ki pregled rimske kera-
mike sa podru~ja Singidunuma i okolnih naselja
uradio je D. Bojovi},28 a dalji i sigurno najzna~ajni-
ji doprinos predstavljaju rezultati prou~avanja Lj.
Bjelajac objavljeni u ve}em broju radova koji govo-
re o pojedinim grupama, vrstama i oblicima posu-
da iz Singidunuma i sa podru~ja Gornje Mezije.29
Kod publikovanja rezultata istra`ivanja pojedinih
lokacija na teritoriji grada i prikaza pokretnog i ne-
pokretnog materijala, keramika je tako|e dobila
va`nu ulogu.30 Obrada do sada neobjavljenih rezul-
tata arheolo{ki istra`enih delova anti~kog Singidu-
numa i dalja arheolo{ka iskopavanja na ovom pro-
storu pru`i}e nova saznanja o proizvodnji, trgovini
20 Keramika sa ovih iskopavanja koja su jo{ u toku nije obra|ena
i nije priklju~ena ovom radu.
21 Bjelajac, Simi} 1991, 17¬34; Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997,
65¬150; Biki} 1997, 157¬168.
22 Rezultati istra`ivanja su u pripremi za publikovanje.
23Manja za{titna iskopavanja, dosta ograni~enog obima, vr{e-
na su 1989 i na prostoru Narodnog pozori{ta i tom prilikom
konstatovano je postojanje vi{e kerami~kih pe}i. Rezultati isko-
pavanja i obrada keramike sa ovog prostora publikovani su u:
Cvjeti}anin 2000, 245¬254, u ovom zborniku.
24 Simi} 1997, 31¬56.
25 Valtrovi} 1885, 33¬45, 69¬73.
26 Bojovi} 1976, 5¬16.
27 Gara{anin 1948, 122¬129.
28 Bojovi} 1977.
29Bjelajac 1987, 465¬479; Bjelajac 1990; Bjelajac 1992, 419¬425;
Bjelajac 1994, 139¬148; Bjelajac 1996.
30Bojovi} 1975, 5¬27; Simi} 1980, 33¬43; Bjelajac, Simi} 1991,
17¬34; Simi} 1997, 21¬56; Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997,
65¬150; Biki} 1997, 157¬167.
13
sne@ana nikoli} -|or|evi}

logor
DUNAV
naselje
sada{nja obala
nekropole

nek
ada
{nj
a oba
C 5 la
C 2 C 1

C 3 C 12
C 4
10C

C 6
C 16
SAVA 11 C

7C
9C
C 8 C 13

C 15
C 14
1. Gornji grad
2. Donji grad
3. Unutra{nje utvr|enje
4. Zapadno podgra|e
5. Podno`je dunavske padine
6. Veliki Kalemegdan
7. Trg ispred Filozofskog fakulteta
8. Konak kneginje Ljubice
9. Knez Mihailova
10. Tadeu{a Ko{}u{ka
11. Studentski trg 9
12. Jovanova
13. Zmaj Jovina
14. Obili}ev venac
15. Trg Republike
16. Park na Studentskom trgu

14

i importu grn~arije i doprineti da se neka od va`-
nih, sada nejasnih pitanja bar delimi~no razjasne.
Metodologija obrade keramike
i na~in prezentacije
tipolo{kih oblika
Obrada keramike iz Singidunuma je do 1976.
godine vr{ena prema principima koji su do tada bi-
li uobi~ajeni na ve}ini lokaliteta ¬ iz materijala su,
pored celih posuda, prema subjektivnom naho|e-
nju izdvajani delovi posuda koji su inventarisani.
Naj~e{}e su to bili fragmenti luksuznije keramike,
zatim obodi, dna i dr{ke, kao i dekorisani primerci.
Jedan deo preostale keramike je izdvajan za studij-
sku zbirku, dok je velika koli~ina odbacivana. Na
ovaj na~in obra|ena keramika pru`a pogre{nu sli-
ku. Tako se pregledom sa~uvanog materijala iz pri-
obalnog utvr|enog prostora legijskog logora, koji
je ~esto nosio oznaku ³Kanabe«, sti~e utisak da je,
uglavnom, nala`ena luksuzna keramika i da je za-
stupljenost posuda kori{}enih u svakodnevnom `i-
votu znatno manja.
Po~ev od 1976. godine keramika iz Singidunu-
ma se obra|uje po metodolo{kim principima koji
se primenjuju u Nau~no-istra`iva~kom projektu za
Beogradsku tvr|avu. Keramika se najpre razvrsta-
va prema kulturnim horizontima i logi~nim strati-
grafskim skupinama, a potom se materijal iz svake
od celina posebno obra|uje. Iz sadr`aja jednog tak-
vog horizonta ili celine izdvajaju se cele ili fragment-
ovane posude koje je mogu}e tipolo{ki odrediti u
zavisnosti od oblika, odnosno funkcije koju su ima-
le. Tipolo{ki opredeljene posude ozna~ene su rim-
skim brojevima: I ¬ zdela, II ¬ lonac, III ¬ tanjir, IV ¬
patera, V ¬ amfora, VI ¬ pitos, VII ¬ kr~ag, VIII ¬ po-
klopac, IX ¬ pehar, X ¬ kadionica, XI ¬ cediljka, a u
okviru svakog od ovih oblika izdvojeni tipovi obele-
`eni su arapskim brojevima. Ostali fragmenti koji
nisu tipolo{ki odre|eni dalje se razvrstavaju prema
zajedni~kim tehnolo{kim karakteristikama ¬ faktu-
ri, boji pe~enja, obradi povr{ine i, ukoliko postoji,
ornamentu. U okviru svake grupe sa zajedni~kim
svojstvima posebno su izdvojeni delovi posude ¬
obod, trbuh, dno, dr{ka itd. Svaka od ovih osobina
ozna~ena je {ifrovanim oznakama ¬ velikim i ma-
lim latini~nim slovima, ili brojevima. Izdvojeni ti-
povi i grupe posude se zatim registruju na indivi-
dualnim A kartonima, s tim {to svaki tip ili svaka
grupa ima svoj karton. Na ovaj na~in je statisti~kom
anti~ka keramika singidunuma
analizom mogu}e dobiti brojno i procentualno sta-
nje za izdvojene tipove ili grupe posuda sa zajedni-
~kim osobinama.31 S obzirom da je u ovom radu
kori{}en i kerami~ki materijal sa ranijih iskopava-
nja koji nije bilo mogu}e obraditi po ovom siste-
mu, kao i da za neke tipove nemamo precizne po-
datke o mestu i uslovima nalaza, statisti~ke analize
procentualne zastupljenosti pojedina~nih tipova
nisu bile mogu}e.
Posude ra|ene u tehnici tera sigilate obra|ene su
na posebnim kartonima koji nose oznaku T. S.,32 a
za obele`avanje oblika kori{}ene su op{te usvojene
tipologije nastale dugogodi{njim istra`ivanjima i
ustanovljene u radovima vi{e autora.33
Cilj ovog rada je da prika`e repertoar anti~kih
posuda otkrivenih prilikom istra`ivanja legijskog
logora, naselja i nekropola Singidunuma, kako onih
publikovanih, tako i do sada neobjavljenih oblika.
Tipovi posuda su dati katalo{ki, a svaka katalo-
{ka jedinica sadr`i pored oznake tipa i kratak opis
posude sa fakturom i bojom pe~enja koja je, tamo
gde je bilo mogu}e, odre|ena prema Manselovoj
skali boja,34 zatim obradu povr{ine i na~in ukra{a-
vanja. Najve}i broj posuda ra|en je na vitlu, tako
da je na~in izrade posebno nagla{en samo kod po-
suda izra|enih bez upotrebe vitla (rukom ra|enih,
ili u kalupu). Posle opisa slede detaljni podaci o
mestu nalaza ¬ naziv lokaliteta (dat u skra}enju) sa
godinom iskopavanja i podacima o bli`em odre|e-
nju konteksta nalaza, koji su u skladu sa dokumen-
tacijom i oznakama kori{}enim prilikom iskopa-
vanja ¬ sonda (s.), blok (bl.), kvadrat (kv.), otkopni
sloj (o.s.), jama, ukop, itd. Datovanje je dato za one
tipove koji poti~u iz hronolo{ki odre|enih horizo-
nata i celina, s tim {to je za oblike koji nisu oprede-
ljeni uslovima nalaza u komentarima predlo`eno
okvirno datovanje na osnovu analogija, uglavnom
sa materijalom iz Viminacijuma i iz Panonije.35 Za
tipove koji su ve} objavljeni navedena je referentna
literatura.
31Dalji tok obrade kerami~kog materijala nije posebno obja{-
njen jer izlazi iz okvira ovog rada. V: Bjelajac 1978, 133¬144.
32
Obradu i registrovanje posuda od tera sigilate na posebnim
kartonima ustanovila je Lj. Bjelajac.
33 Drag.= Dragendorf 1895, Curle 1911, Ritt.= Ritterling 1913,
Lud.= Ludowici 1927.
34 Munsell 1975.
35 Podaci o materijalu iz Viminacijuma dobijeni su na{im
dugogodi{njim radovima na obradi keramike sa ovog lokaliteta,
kojima je do 1994. godine rukovodila Lj. Bjelajac
15
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Da bi se razjasnile neke nedoslednosti kod na-
vo|enja podataka i neusagla{enosti u odnosu na
ranije publikovan materijal, neophodno je skrenu-
ti pa`nju na nekoliko ~injenica, prvenstveno na
one koje se odnose na oznake tipova, mesta nalaza
i datovanje. Posle dugogodi{nje obrade velike koli-
~ine keramike iz koje su izdvojeni i tipolo{ki odre-
|eni pojedina~ni oblici ukazala se potreba da se
pre publikovanja celokupnog repertoara anti~kih
posuda uradi revizija uspostavljene tipologije.
Mnogi tipovi su tako dobili novu numeraciju, pa }e
ovom prilikom neke od njih imati druga~ije oznake
od onih navedenih u ranije objavljenim radovima.
Razli~ite oznake }e se javiti i kod navo|enja mesta
nalaza. Razlog tome je {to je kerami~ki materijal sa
arheolo{kih iskopavanja na prostoru Beogradske
tvr|ave i sa teritorije Singidunuma sukcesivno obra-
|ivan, te su u do sada publikovanim radovima za
iste posude navedene oznake koje su bile u skladu
sa tada{njim stanjem istra`enosti, odnosno sa tada
pretpostavljenom anti~kom topografijom. Tako je
deo materijala iz priobalnog utvr|enog prostora le-
gijskog logora, na prostoru srednjovekovnog Zapad-
nog podgra|a ~esto nosio oznaku ³Kanabe«. Da bi
se izbegla dalja neusagla{enost, u ovom radu su
kori{}eni savremeni nazivi lokacija. Za tipove koji se
KATALOG
Tipovi posuda su, kao {to je ve} navedeno,
obra|eni u okviru kataloga. Svaka katalo{ka jedini-
ca pored oznake tipa sadr`i i kratak opis posude sa
fakturom i bojom pe~enja, a zatim obradu povr{i-
ne i na~in ukra{avanja. Najve}i broj posuda je ra-
|en na vitlu, tako da je na~in izrade posebno nagla-
{en samo kod posuda ra|enih bez upotrebe vitla
(rukom ra|enih, ili u kalupu). Posle opisa slede de-
taljni podaci o mestu nalaza ¬ naziv lokaliteta u skra-
}enju, godina iskopavanja sa podacima o bli`em
odre|enju konteksta nalaza ¬ sonda (s.), blok (bl.),
kvadrat (kv.), otkopni sloj (o. s.), jama, ukop, itd.
Tipovi su, tamo gde je to bilo mogu}e, datovani
uslovima nalaza u Singidunumu, a za tipove koji su
ve} objavljeni navedena je referentna literatura.
Skra}eni nazivi lokaliteta:
G. G. ¬ Gornji grad,
D. G. ¬ Donji grad,
U. U. ¬ Unutra{nje utvr|enje,
Z. P. ¬ Zapadno podgra|e,
P. D. P. ¬ Podno`je dunavske padine,
16
~esto javljaju navedeni su samo primerci koji poti~u
iz precizno hronolo{ki odre|enih slojeva ili celina.
Hronolo{ko opredeljenje tipova je ura|eno na osno-
vu mesta i uslova nalaza na prostoru Singidunuma,
bez kori{}enja metoda datovanja na osnovu para-
lelnih oblika, odnosno analogija sa drugih lokalite-
ta. Izuzetke predstavljaju tipovi koji nisu datovani
uslovima nalaza, za koje je predlo`eno okvirno da-
tovanje na osnovu paralela, naj~e{}e sa oblicima iz
Viminacijuma i sa lokaliteta u Donjoj Panoniji. Naj-
ve}i broj tipova je u kontekstu nalaza datovan u u`i
ili {iri hronolo{ki okvir, dok manji broj neodre|e-
nih, uglavnom, poti~e sa iskopavanja Zapadnog
podgra|a 1962/63, 1968¬1970. godine i ne javlja se
na drugim lokacijama. Za neke tipove je u okviru
kataloga dat komentar koji se uglavnom odnosi na
njegovu zastupljenost (ukoliko se javlja izuzetno
~esto ili retko), kao i na to da li se u okviru tipa jav-
ljaju varijante (hronolo{ki okviri tipa ili varijante),
a za one koji su izuzetno retki ili koji nisu datovani
uslovima nalaza predlo`eno je okvirno datovanje.
Potrebno je napomenuti da su prilikom publiko-
vanja rezultata istra`ivanja u Knez Mihailovoj 30,36
zbog znatne koli~ine kerami~kog materijala izdvo-
jeni i objavljeni samo reprezenti odre|enih oblika,
tako da su pojedini tipovi ovde prikazani prvi put.
V. K. ¬ Veliki Kalemegdan,
T. F. F. ¬ Trg ispred Filozofskog fakulteta,
K. K. Lj. ¬ Konak kneginje Ljubice,
K. M. ¬ Knez Mihailova,
T. K. ¬ Tadeu{a Ko{}u{ka,
S. T. ¬ Studentski trg 9,
B. R. ¬ Bulevar Revolucije 72¬78.
ZDELE
TIP I/1
Zdela ¬ mortarium razgrnutog oboda, koni~nog reci-
pijenta i ravnog dna. Na unutra{njoj strani oboda je
plasti~no izvedena traka koja se zavr{ava u vidu izlivnika.
Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline, ponekad sa pri-
mesama sitnijih zrna peska, crvene, `utocrvene ili mrke
boje pe~enja (2,5 YR 5/8, 5/6, 7,5 YR 6/2, 7/6, 10YR 7/3).
Obod posude je ~esto prevu~en engobom oker boje,
spoljna povr{ina je neobra|ena, delimi~no gla~ana ili
36 Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, 65¬150.
 anti~ka keramika singidunuma

Tip I/1; R 1: 4

gle|osana, dok je unutra{nja ogrubljena sitnim {ljunkom MESTA NALAZA:

i prevu~ena maslinastom ili svetlom, mrkozelenom gle|u. ¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop, A: 3038.
Ukoliko postoji, pe~at je sme{ten u uskom ili {irokom ¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 153.
okviru na obodu posude (naj~e{}e sa obe strane izlivnika).
DATOVANJE:
MESTA NALAZA: druga polovina III ¬ sredina IV veka.
¬ Z. P. 1963. g., s. 3, A: 780, (sa obe strane izlivnika u
PUBLIKOVANO:
uskom trakastom okviru je pe~at IVSTINIANVS).
Bjelajac 1992, T. II/3, III/7.
¬ Z. P. 1970. g., s. 3, A: 559, inv. br. 3075 (u {irokom
okviru pe~at ..NANVS/...IVTAT?).
¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 147.
¬ D. G. 1983. g., kv. D, E/IV, V, sl. mrke zemlje, A: 3478
(u {irokom okviru pe~at u dva reda ¬
OFICI(NA)/IVSTINIA(NVS).

DATOVANJE:
kraj III ¬ sredina IV veka.

PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1994, tip III, Pl. IV/4, 5, 7, 8 , 146¬147.
Bojovi} 1977, kat. 544, 546.

Gle|osani mortarijumi se u Singidunumu jav-

ljaju krajem III veka, najpre kao import majstora
IVSTINIANVS-a, za koga se pretpostavlja da je ra-
dio u Panoniji ¬ Poetovio,37 a zatim kao proizvodi
lokalnih majstora kroz ceo IV do po~etka V veka. U
okviru ovog tipa se javljaju primerci ~iji je obod
prevu~en narand`astim premazom, a na nekim
posudama je zbog nedovoljnog pe~enja vidljivo si-
vo jezgro na prelomu. Tarionici su predstavljali deo
kuhinjskog inventara i od kraja III do po~etka V
veka rasprostranjeni su na {irokom podru~ju.38
TIP I/2
Zdela prstenasto profilisanog oboda, bikoni~no pre-
lomljenog trbuha i dna u obliku visoko postavljene stope.
Ra|ena je od pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (10 R
6/6), crveno bojene povr{ine, ili od srednje pre~i{}ene
gline sive boje pe~enja (10 R 4/1), prevu~ene mrkosivim
firnisom. Gornji konus je ukra{en tehnikom pe~a}enja.
Tip I/2; R 1: 4
U okviru ovog tipa su izdvojene dve varijante
koje su sli~ne samo u osnovnoj profilaciji i tehnici
ukra{avanja ¬ bikoni~no prelomljen trbuh ~iji je
gornji konus ukra{en tehnikom pe~a}enja. Prva va-
rijanta je ve}ih dimenzija, prstenasto profilisanog
oboda i stope, dok je druga znatno manja, obod je
neprofilisan, a ispod njega su urezana dva paralel-
na `ljeba. Ovaj tip se javlja u veoma malom broju,
a mogao bi se posmatrati i kao varijanta zdela
ukra{enih pe~a}enjem, tip I/5.
37 Viki} 1971, 95.
38 Brukner 1981, T. 61, 12¬18; Cvjeti}anin 1997, KA 1.

17
sne@ana nikoli} -|or|evi}

TIP I/3 MESTA NALAZA:

¬ T. F. F. 1972. g., jama, inv. br. 2912.
Dublja zdela na niskoj stopi, prstenasto profilisanog
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 1
oboda i bikoni~no prelomljenog trbuha. Na prelomu
¬ V. K. 1976, s. 1, bl. 1, horizont III, A: 26; s. 1, bl. 4,
trbuha je nagla{ena plasti~na traka. Ra|ena je od srednje
kanal, A: 510.
pre~i{}ene gline u nijansama crvene boje pe~enja (2,5
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, svetlomrka zemlja, A: 2602.
YR 6/8, 5YR 6/8, 7/8, 7,5 YR 7/6), povr{ine uglavnom bo-
¬ D. G. 1983. g., kv. D¬V, jama 95, A:2877; ukop I, A: 3039.
jene ili prevu~ena crvenim ili mrkim firnisom. U znatno
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, prvi sloj ispune rova, A: 907;
manjem broju ovaj tip zdela se javlja u sivoj i tamno-
s. I¬II, ispuna rova, A: 1120.
mrkoj boji pe~enja (2,5 YR 6/2, 7,5 YR 5/6), kada je povr-
¬ S. T. 1996. g., sek. 1, ukop 1, A: 57.
{ina crno bojena i gla~ana. Dekorisani primerci ~esto
imaju urezan `ljeb ispod oboda i na prelomu trbuha, ili DATOVANJE:
vi{estruke ureze izvedene radlom na gornjem konusu. II¬III vek.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, kat. 436¬448.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 21/2¬8.

Ovaj tip zdele javlja se u {irokom vremenskom

rasponu od po~etka II do kraja III, odnosno prve
polovine IV veka, a zastupljen je sa nekoliko vari-
janti srodnih karakteristika. Prve posude dospele
su putem importa, a njihova najja~a koncentracija
u horizontima kraja II i prve polovine III veka ozna-
~ava i period proizvodnje ovog oblika u mnogim
lokalnim radionicama. U tom periodu one pred-
stavljaju kombinaciju latenoidnih zdela bikoni~ne
forme i zdela ra|enih u tehnici tera sigilate, forme
Drag. 38 ili Drag. 44. Nalazi zdela ovog oblika u ja-
mi ispred Narodnog pozori{ta ukazuju na njihovu
proizvodnju i u Singidunumu.39

TIP I/4
Kalotasta zdela prstenasto, re|e trakasto profilisanog
oboda i prstenasto modelovane stope. Ra|ena je od sred-
nje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/2,5/8,
6/8, 5YR 6/8), crveno bojene ili firnisovane povr{ine, izu-
zetno retko, sive boje pe~enja (7,5 YR 6/8) i sivo bojene
povr{ine. Kod dekorisanih primeraka na trbuhu posude
javlja se pli}i `ljeb ili ornament izveden radlom.

MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, 2, ukop 1, A: 180.
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, svetlomrka zemlja, A: 2600.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1138.
¬ T. K. 1993. g., bl. E, jama 1, A: 2073.
¬ S. T. 1996. g., sek. 1, ukop 1, A: 58, 59.

DATOVANJE:
II¬III vek.

PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 21/13, 14.

Tip I/3; R 1: 4 39 Cvjeti}anin 2000, sl. 9/3, u ovom zborniku.

18

Tip I/4; R 1: 4
Tip I/5; R 1: 4
Zdele ovog oblika pripadaju lokalnoj proizvodnji
luksuzne keramike. Javljaju se u nekoliko varijanti
i u velikom broju zastupljene su u slojevima II i
znatno ~e{}e III veka. Ovaj tip izra|ivan je i u Singi-
dunumu, na {ta ukazuju primerci otkriveni, zajed-
no sa prethodnim tipom, u jami ispred Narodnog
pozori{ta.40
TIP I/5
Zdela vertikalno izvu~enog ili isko{enog oboda blago
zadebljane ivice, nisko prelomljenog trbuha i prstenasto
profilisane stope. Ra|ena je od dobro pre~i{}ene gline,
ponekad sa manjim primesama liskuna, crvene boje pe-
~enja (2,5 YR 5/6, 5¬6/8, 10 R 6/6), crveno do mrko boje-
ne povr{ine. Obod posude je ukra{en nagla{enim `lje-
bom, dok je na gornjem konusu naj~e{}e geometrijski ili
floralni ornament izveden tehnikom pe~a}enja.
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 4, o. s.VI¬VIII, A: 428;
s. 1, bl. 1, 2, ukop, A: 179; s. 1, bl. 2, o. s. VI, A: 239.
¬ V. K. 1981. g., bl. 2, severoisto~ni deo, o. s. VIII,
pod 2, A: 207.
anti~ka keramika singidunuma
DATOVANJE:
druga polovina III veka?
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1992, T. II/5¬8, T. III/3.
I ove zdele pripadaju lokalnoj proizvodnji luk-
suzne keramike ~iji uzor su predstavljale zdele od
tera sigilate forme Drag. 37. Ukra{ene su, naj~e{}e,
geometrijskim i floralnim motivima koji su pravil-
no postavljeni u nizu i koji se ponavljaju, a na jed-
noj posudi se ispod lukova javljaju medaljoni sa
`enskom bistom. Direktne analogije u izboru mo-
tiva nismo na{li, pa mo`emo pretpostaviti da su
proizvedene u nekoj od singidunumskih radionica.
Na `alost, ve}i broj posuda poti~e iz celina koje nisu
precizno hronolo{ki odre|ene, dok je manji broj
datovanih primeraka iz slojeva druge polovine i kra-
ja III veka. Iako bliskih paralela nema, u kerami~-
kom materijalu Viminacijuma i drugih lokaliteta
Mezije i Panonije mogu se na}i brojne varijante
posuda ukra{enih tehnikom pe~a}enja, ~iji oblik
40 Cvjeti}anin 2000, sl. 9/1, u ovom zborniku.
19
sne@ana nikoli} -|or|evi}

predstavlja lokalnu imitaciju forme Drag. 37, a koje

su izra|ivane u vi{e provincijskih centara.41

TIP I/6
Zdela kalotastog recipijenta, horizontalno razgrnutog
oboda trakasto profilisane ivice, na niskoj prstenastoj
stopi. Ra|ena je od pre~i{}ene gline crvene ili sive boje
pe~enja (2,5 YR 6/8, 10YR 4/1), ~ija je povr{ina crveno ili
crno bojena i gla~ana.
Tip I/7; R 1: 4
U Singidunumu je na|ena jedna posuda ovog
oblika za koju nismo na{li direktne analogije me|u
keramikom sa susednih podru~ja. Mo`emo pretpo-
staviti da je done{ena iz nekog manjeg provincijs-
kog centra, mada se ne mo`e isklju~iti ni mogu}-
nost da je proizvod singidunumske radionice.

TIP I/8
Duboka zdela horizontalno ili koso razgrnutog obo-
da, nagla{enog vrata i ramena i zaobljenog ili blago isko-
{enog trbuha. Ra|ena je od pre~i{}ene gline crvene, ili
Tip I/6; R 1: 4 mrke boje pe~enja (2,5 YR 6/6, 5/8, 7,5 YR 6/4). Gornji
deo, znatno re|e i ~itava povr{ina posude prevu~eni su
crvenom mat bojom.
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 1, 2, ukop, A:178. MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, tamnomrka zemlja, A: 2483. ¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 1, 2, ukop, A: 176.
¬ Z. P. 1969. g., s. 4, A: 458. inv. br. 2315.
DATOVANJE: ¬ D. G. 1981. g. kv. C/IV, ukop, A: 3041.
IV vek.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XLII/382.

Ove zdele, zastupljene sa svega nekoliko posu-

da, javljaju se sa dve varijante, koje se razlikuju po
dubini recipijenta. Pli}a varijanta predstavlja dosta
vernu imitaciju forme Drag. 51, koja je ra|ena u
tehnici tera sigilate. Retki primerci datovani uslovi-
ma nalaza poti~u iz slojeva sredine i druge polovine
IV veka. Direktnih analogija za ovaj oblik i tehno-
logiju izrade nema me|u keramikom sa susednih
lokaliteta, te mo`emo pretpostaviti da su done{ene
iz nekog manjeg provincijskog centra.

TIP I/7
Zdela blago uvu~enog, stanjenog oboda horizontalno
zaravnjene ivice, nagla{enog trbuha i dna u obliku niske
stope trouglastog preseka. Ra|ena je od pre~i{}ene gline
crvene boje pe~enja (2,5 YR5 6/8), ~ija je povr{ina crveno
bojena.

MESTO NALAZA:
¬ T. K. 1992. g., bl. C, jama D, A: 1884. Tip I/8; R 1: 4

DATOVANJE:
sredina ¬ tre}a ~etvrtina II veka. 41 Brukner 1981, T. 50/13, 14;

20
 anti~ka keramika singidunuma

DATOVANJE:
druga polovina III veka.

Zdele ovog tipa javljaju se u nekoliko varijanti,

naj~e{}e u slojevima i celinama datovanim posle
sredine III veka. Direktne analogije za na{e primer-
ke nalazimo me|u posudama iz Viminacijuma i sa
lokaliteta Vojka u Panoniji, gde su datovane u II i III
vek.42

TIP I/9
Manja zdela, sa plasti~no izvu~enim rebrom na trbuhu
i nisko profilisanom stopom. Ra|ena je od dobro pre~i{-
Tip I/10; R 1: 4
}ene gline u nijansama crvene do svetlooker boje pe~enja
(2,5 YR 6/6, 6/8, 7,5 YR 7/6), ~ija povr{ina mo`e biti crveno
bojena, firnisovana, delimi~no gla~ana ili, znatno re|e, TIP I/10
neobra|ena. Ispod oboda je pli}e ili dublje urezan `ljeb.
Zdela zvonolike forme, o{tro prelomljenog trbuha i
dna u obliku isko{ene stope. Ra|ena je od dobro pre~i{-
}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/8, 7,5 YR 6/6,
8/6), crveno bojene ili firnisovane povr{ine. Trbuh posu-
de ukra{en je tehnikom pe~a}enja, naj~e{}e sa floralnim
motivima postavljenim u jednom, ili vi{e horizontalnih
nizova, koji su u nekim slu~ajevima u kombinaciji sa du-
boko urezanim kosim linijama. U sredi{njem delu dna
nalaze se motivi listova, tako|e izvedeni pe~a}enjem.

MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 1, o. s. VII¬X, A: 148.
¬ Gospodar Jovanova ul. 2¬4, 1991. g., gra|evina 3, A: 774.

DATOVANJE:
II¬III vek.

Tip I/9; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ T. F. F. 1972. g., jama, inv. br. 2915.
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 2¬5.
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, svetlomrka zemlja, A: 2601.
¬ V. K. 1984. g., sek. 2, ispod nivoa ulice, A: 384.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 889;
s. I¬II, ispuna rova, A: 1068.
¬ T. K. 1992. g., bl. C, s. 6, A: 1714.
¬ T. K. 1993. g., bl. D, jama II, A: 1922.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXIX/ 347, 349, 350, 353.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 21/18, 19.
Zdele ovog oblika predstavljaju lokalnu imitaci-
ju onih ra|enih u tehnici tera sigilate forme Drag.
24/25 i ~esto se javljaju u horizontima datovanim u
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1992, T. I/5, 420.
Uzor za ovaj oblik predstavljale su zdele od tera
sigilate forme Drag. 29. Iz Singidunuma poti~u sve-
ga tri primerka, dok ih je znatno vi{e otkriveno u
Viminacijumu gde se mo`e pretpostaviti centar nji-
hove proizvodnje.
TIP I/11
Pli}a zdela bikoni~no prelomljenog trbuha i niske
prstenaste stope. Na prelomu trbuha je plasti~no izvu~e-
na traka. Ra|ena je od dobro pre~i{}ene gline u nijansa-
ma crvene i mrko`ute boje pe~enja (2,5 YR 5/6, 7,5 YR 6/6,
10 YR 7/4), ~ija je povr{ina neujedna~eno gla~ana ili samo
prigla~ana. Ispod oboda posude je urezan pli}i `ljeb.
MESTO NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 37¬39.
42 Brukner 1981, T. 89/112¬119.

21
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip I/11; R 1: 4
DATOVANJE:
prva polovina II veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, kat. 351, 356.
Ovaj oblik se mo`e posmatrati i kao pli}a
varijanta zdela tip I/9 koje su ra|ene po uzoru na
formu Drag. 24/25. Oba tipa su ~inila sadr`aj jame
otkrivene u Konaku kneginje Ljubice koja je dato-
vana u prvu polovinu II veka, ali je tip I/11 zastup-
ljen znatno manjim brojem primeraka.
TIP I/12
Kalotasta zdela neprofilisanog oboda. Ra|ena je od
pre~i{}ene gline `u}kastocrvene boje pe~enja (7,5 YR
6/6¬7) na ~ijoj su povr{ini vidljivi tragovi gla~anja. Ispod
oboda su plitko urezana dva paralelna `ljeba.
Tip I/12; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 6.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.
Tip je zastupljen sa svega tri posude koje poti~u
iz istra`enog dela jame otkrivene u podrumu Ko-
naka kneginje Ljubice. Sude}i prema tehnolo{kim
karakteristikama i nedostatku analogija, najvero-
vatnije, predstavlja singidunumski proizvod.
Tip I/13
Dublja zdela trouglasto profilisanog oboda i isko{e-
nih ili blago zaobljenih zidova trbuha. Ra|ena je od pre-
22
Tip I/13; R 1: 4
~i{}ene gline, ponekad sa dodatkom sitnih zrna peska i
manjom koli~inom liskunskog praha, crvenkaste boje
pe~enja (5YR 6/8), neobra|ene povr{ine. Trbuh posude
je ukra{en plitkim `ljebom.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1110, 1179.
DATOVANJE:
kraj II ¬ prve decenije III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 21/20.
Ovaj tip zdela je zastupljen sa dve varijante me-
|usobno razli~ite u profilaciji trbuha. U Singidunu-
mu su obe varijante izuzetno retke, dok na bliskim
lokalitetima njihovo prisustvo nije zabele`eno.
Mo`emo pretpostaviti da su izra|ene u nekoj od
lokalnih radionica.
TIP I/14
Zdela horizontalnog, isko{enog ili na spoljnu stranu
spu{tenog oboda i prelomljenih ili zaobljenih zidova
trbuha. Ra|ena je od gline peskovite fakture u nijansama
sive i mrke boje pe~enja (2,5 YR 6/0, 5YR 4/1, 10YR 5/1),
neobra|ene povr{ine. Na prelomu trbuha nalaze se pa-
ralelni `ljebovi.
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 1, ispod objekta 1 i poda 2, A: 78.
¬ Z. P. 1963. g., s. 2, 120; s. 4, A: 833.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1072, 1243.
¬ T. K. 1992. g., bl. C, jama I, A: 1866.
DATOVANJE:
kraj I¬II vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 34/2¬4.
Ovim tipom je obuhva}eno nekoliko varijanti
dubokih zdela poznatih pod nazivom caccabus,
koje pripadaju kuhinjskoj keramici ~iji je oblik nas-
tao po uzoru na metalne posude. Zbog fragmen-
tarnosti singidunumskih primeraka nijedna posu-

Tip I/14; R 1: 4
da nije imala sa~uvano dno koje je obavezno bilo
polusferi~no, jer je posuda stajala na metalnom
trono{cu ili je visila iznad ognji{ta. Najbli`e analo-
gije za zdele iz Singidunuma nalazimo sa onima iz
Panonije, koje su datovane u kraj I i u II vek.43
TIP I/15
Kalotasta zdela uvu~enog oboda, na niskoj stopi. Ra-
|ena je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja
(2,5 YR 5¬6/8, 5YR 5/4), crveno bojene povr{ine. Trbuh
posude mo`e biti ukra{en plitkim `ljebovima ili tanko
urezanom linijom. U okviru ovog tipa je izdvojena i vari-
janta sa blago prelomljenim trbuhom, ra|ena od mrko-
crvene (5YR 5/4) pre~i{}ene gline, ~ija je povr{ina prevu-
~ena mrkim firnisom.
MESTA NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 7, 8.
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 1, jama 2, A:135.
¬ V. K. 1979. g., s. 3, bl. 2, o. s. XII¬XIII, A: 120.
¬ Zmaj Jovina ul. 13¬15, horizont III veka, A: 256.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1127.
¬ T. K. 1993. g., bl. E, jama II, A: 2110.
DATOVANJE:
II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac, Simi} 1991, T. IV/9.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 44/4, 9.
Ovaj veoma ~est oblik zdele koristio se u du`em
periodu tokom II i III veka. Javlja se u dve hrono-
anti~ka keramika singidunuma
Tip I/15; R 1: 4
lo{ki razli~ite varijante. Kod starije je obod uvu~en
na unutra{nju stranu, a povr{ina je bojena i gla~a-
na, dok posude koje pripadaju mla|oj varijanti
naj~e{}e imaju bojenu ili crvenkasto i mrko firniso-
vanu povr{inu. Proizvo|ene su u vi{e lokalnih cen-
tara, a sude}i po nalazima iz jame kod Narodnog
pozori{ta, i u Singidunumu.44
TIP I/16
Dublja polusferi~na zdela, prstenasto profilisanog
oboda i dna u obliku uske ili {ire stope. Ra|ena je u kalu-
pu od pre~i{}ene gline meke fakture crvene boje pe~enja
(2,5 YR 5/8, 6/8, 7,5 YR 7/6) ~ija je povr{ina prevu~ena
crvenim i narand`astocrvenim premazom. Trbuh posude
je ukra{en reljefnim ornamentom, uglavnom sa floralnim
motivima, a znatno re|e u kombinaciji sa `ivotinjskim
figurama.
MESTA NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 9.
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 1, horizont III, A: 23.
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, svetlomrka zemlja, A: 2600.
¬ D. G. 1983. g., jama 95, A: 2873.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 886.
¬ S. T. 1996. g., ku}a 2, jama 8, A: 528.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1987, Fig. 4/1¬2, Fig. 5/3¬4.
Bojovi} 1977, T. I/8.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 21/15¬17.
Ovaj tip koji se javlja u vi{e srodnih varijanti
predstavlja imitaciju zdela od tera sigilate forme
43 Brukner 1981, T. 81/41¬45.
44 Cvjeti}anin 2000, sl. 9/2, u ovom zborniku.
23
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip I/16; R 1: 4

Tip I/17; R 1: 4

Drag. 37. Nalazi kalupa i veliki broj gotovih prime-
raka su posvedo~ili njihovu proizvodnju u lokalnoj
radionici za izradu tera sigilate Viminacijum ¬
Margum.45 Na podru~ju Singidunuma su zastuplje-
ne brojnim posudama koje, naj~e{}e, poti~u iz zat-
vorenih celina II veka.
MESTA NALAZA:
¬ T. F. F. 1972. g., ku}a 2, inv. br. 2905.
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 10, 11.
¬ D. G. 1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 2955.
¬ V. K. 1980. g., s. 4, bl. 1, u prostoru izme|u zidova 1 i 5,
sa poda 3.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 904.

DATOVANJE:
TIP I/17
II vek.
Kalotasta zdela ve}ih dimenzija, horizontalno razgr-
PUBLIKOVANO:
nutog oboda nagla{ene unutra{nje ivice i prstenasto
Bojovi} 1977, T. XLIX/449, 450, 452, 453.
profilisane stope. Na nekim posudama su, ispod oboda,
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 21/21.
naspramno postavljene dve aplicirane dr{ke. Ra|ena je
od srednje pre~i{}ene gline, ili od gline sa primesama Ve}e zdele ¬ ~inije javljaju se sa dve bliske vari-
najsitnijih zrna peska, crvenkaste boje pe~enja (2,5 YR jante ¬ pli}eg i dubljeg recipijenta. Zastupljene su u
5/8, 5YR 6/6, 7,5 YR 6/6) ~ija je povr{ina neobra|ena, ili, ve}em broju u slojevima i celinama II veka i kao i
znatno re|e prevu~ene tankim slojem `u}kastobele
engobe. Na nekim primercima se na obodu nalazi smo-
45
last premaz. Bjelajac 1990, 143¬172.

24

Tip I/19; R 1: 4
mortarijumi, ~inili su obavezan sadr`aj u logor-
skim kuhinjama. Manji broj posuda ¬ sa smolastim
premazom na obodu, predstavlja import koji je,
najverovatnije, stigao sa vojskom kao deo donetog
inventara, dok su ostale proizvodi lokalnih radio-
nica. Veoma sli~nog su oblika i velike zdele nareb-
renog oboda, tip I/52, koje se javljaju u znatno ma-
njem broju, a izra|ivane su od gline druga~ije
strukture i obrade povr{ine. Velike ~inije sli~nog
oblika nala`ene su u Viminacijumu, a zatim i u
Sirmijumu i na Gomolavi.46
TIP I/18
Duboka zdela ve}ih dimenzija, razgrnutog i na unu-
tra{nju stranu uvu~enog oboda trakasto profilisane
Tip I/18; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
spoljne ivice, bikoni~nog trbuha i ravnog dna. Izra|ena je
od gline peskovite fakture `utocrvene boje pe~enja (5YR
76, 6/6), neobra|ene povr{ine.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1109.
DATOVANJE:
kraj II veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 34/1.
TIP I/19
Zdele ³S« profilacije sa ravnim ili prstenasto profilisa-
nim dnom. Ra|ene su od dobro pre~i{}ene gline u nijan-
sama sive, izuzetno retko mrkosive boje pe~enja (2,5 YR
5/0, 6/6, 5YR 4/1, 6/1¬2, 7,5 YR 6/0, 7/0, 5/4). Obrada
povr{ine je razli~ita ¬ prevu~ena metalno sjajnim
firnisom ili nekom drugom vrstom premaza. Javljaju se i
primerci kod kojih je gla~an samo gornji deo recipijenta,
kao i posude neujedna~eno ili dobro ugla~ane cele
povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ T. F. F. 1972. g., sloj ku}a sa pleterom, inv. br. 2916.
¬ V. K. 1978. g., s. 1, o. s. IV¬X, A: 636.
¬ D. G. 1979. g., kv. D/III, o. s. XIX, A: 3810.
¬ D. G. 1981. g., kv. C/III, IV, sivomrka pesku{a, A: 2325.
¬ D. G. 1983. g., kv. E/III, IV, ispod pe}i 10, A: 3354;
kv. E/III, iz pe}i 15, A: 3580.
¬ S. T. 1996. g., bl. B/C, sektor B, A: 571.
DATOVANJE:
II, IV vek.
46 Brukner 1981, T. 91, tip 81,82.
25
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip I/20; R 1: 4
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXVIII/339¬340.
Zdele takozvane ³S« profilacije nastale su po
uzoru na keltsku, odnosno latensku keramiku. Me-
|u primercima iz Singidunuma se mogu izdvojiti
dve hronolo{ke varijante. Starija varijanta se javlja
u naseobinskim horizontima i na nekropolama u II
veku, odnosno, naj~e{}e tokom njegove prve polo-
vine.47 U tom periodu zdele imaju nagla{enu o{tru
profilaciju i prstenasto dno, glina od koje su ra|ene
je sive boje, a povr{ina je prevu~ena firnisom me-
talnog sjaja ili je dobro ugla~ana. U periodu punog
IV veka posude imaju bla`u profilaciji oboda i rav-
no dno, boja pe~enja se kre}e u sivim i mrkim to-
novima, a povr{ina mo`e biti gla~ana samo u gor-
njem delu, ili je neujedna~eno gla~ana cela povr-
{ina. Na manjem broju primeraka javlja se gla~ani
ornament.
TIP I/20
Zdela ¬ mortarium razgrnutog oboda, debelih blago
zaobljenih zidova trbuha i masivnog ravnog dna. Du`
26
unutra{nje ivice oboda je nagla{eni `ljeb koji vodi do
izlivnika. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline u
nijansama crvene i `u}kastocrvene boje pe~enja (2,5 YR
5/8, 6/6, 7,5 YR 7/6, 7,5 YR 7/4, ) neobra|ene povr{ine.
Unutra{njost posude ogrubljena je sitnim {ljunkom.
Ukoliko postoji, pe~at je sme{ten na obodu posude.
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1969. g., s. I, A: 396, u pravougaonom okviru pe~at
(LI)BERALIS.
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 46/I/20, inv. br. 3062.
¬ D. G.1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 2943,
u pravougaonom okviru pe~at LIBERALIS.
¬ Z. P. 1970. g., s. 4, A: 595.
¬ Z. P. 1963. g., s. 2, A: 717a.
¬ T. K. 1993. g., bl. D, rimska jama II, A: 1931.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1994, tip I, T. I/1, 2, 7, 8, 140.
Bojovi} 1977, kat. 539¬543, 545¬546, 542.
47 Bojovi} 1975, sl. 12/3; Gara{anin 1948, 125, sl. 4.

Tip I/21; R 1: 4
Ovaj oblik mortarijuma, znatnih dimenzija, za-
stupljen je brojnim posudama, koje se javljaju u slo-
jevima II veka. Zbog fragmentarne sa~uvanosti ve}i-
ne primeraka, samo su dve posude imale sa~uvane
pe~ate, na kojima je ime istog majstora ¬ Liberalis-a.
U Singidunum je dospeo kao import iz italskih
grn~arskih centara.
TIP I/21
Zdela razgrnutog oboda horizontalno zase~ene ivice
i nagla{enog, zaobljenog ramena. Ra|ena je od gline
peskovite fakture sa primesama liskunskog praha crvene
ili mrkocrvene boje pe~enja (5YR 5/4), neobra|ene
povr{ine.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1195.
DATOVANJE:
druga polovina II veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 34/14.
U Singidunumu je na|ena jedna zdela ovog tipa
koja poti~e iz sadr`aja ispune rova, datovanog u
drugu polovinu II veka. Direktne analogije za njen
oblik i tehnologiju izrade nalazimo u Viminacijumu,
gde se, najverovatnije, nalazio i centar za njihovu
proizvodnju.
TIP I/22
Zdela jako uvu~enog, koso razgrnutog oboda i nagla-
{enog trbuha. Ra|ena je od gline peskovite fakture sa pri-
mesama tucanog kre~njaka, sive boje pe~enja (10 YR 4/1),
neobra|ene povr{ine. Trbuh posude je ukra{en duboko
urezanim paralelnim `ljebovima.
Tip I/22; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
MESTO NALAZA:
Beogradska tvr|ava, bez bli`ih podataka o mestu nalaza.
Iz Singidunuma poti~e samo jedna zdela ovog
oblika. Zbog nedostatka podataka o mestu nalaza,
kao i direktnih analogija me|u keramikom sa blis-
kih lokaliteta, ne mo`e se ni{ta re}i o vremenu i
mestu proizvodnje ovog oblika.
TIP I/23
Kalotasta zdela, horizontalno zase~ene ivice oboda.
Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline mrkocrvene boje
pe~enja (7,5 YR 5/6), ~ija je unutra{njost prevu~ena
gle|u mrkozelene boje.
Tip I/23; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1984. g., s. 9, ukop 1, A: 9.
DATOVANJE:
IV vek.
Gle|osane zdele ovog oblika retke su u Singidu-
numu. Predstavljaju proizvod neke od lokalnih ra-
dionica za izradu gle|osane keramike ~ija se aktiv-
nost odvijala od kraja III do po~etka V veka. Zdele
bliske profilacije nala`ene su na velikom broju
lokaliteta, gde su datovane u period od kraja III do
po~etka V veka.48
TIP I/24
Zdela horizontalno razgrnutog oboda, kalotastog ili
koni~nog trbuha ~ije dno mo`e biti ravno ili u obliku
prstenasto profilisane stope. Ra|ena je od dobro pre~i{-
}ene ili peskovite gline crvene, mrkocrvene, re|e sive bo-
je pe~enja (2,5 YR 5/8, 5YR 5/4, 2,5 YR 6/0), ~ija je
unutra{njost naj~e{}e prevu~ena maslinastom ili mrkom
gle|u ili je, znatno re|e, cela povr{ina gla~ana. Obod
mo`e biti ukra{en urezanim linijama ili plitko nareckan.
MESTA NALAZA:
¬ G. G. Jugozapadni bedem 1974. g., horizont VI,
A: 123, 261.
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 4, pro{irenje, A: 482.
¬ V. K. 1980. g., s. 5, bl. 2, jama, A: 2.
¬ V. K. 1984. g., s. 9, ukop, A: 5.
48 Cveti}anin 1997, KA 43.
27
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip I/24; R 1: 4 Tip I/25; R 1: 4

¬ D. G. 1981. g., s. 1, ukop, A: 148. MESTA NALAZA:

¬ K. M. 30, 1992. g., kasnoanti~ki horizont, A: 1437. ¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 3, jama 1, A: 340.
¬ V. K. 1980. g., s. 5, bl. 2, jama, A: 5.
DATOVANJE:
¬ D. G. 1981. g., s. 1, ukop, A: 151.
kraj III¬IV vek.
¬ S. T. 1996. g., sek. 1, ukop 1, A: 58, 59.
PUBLIKOVANO:
DATOVANJE:
Bojovi} 1977, T. XLI/373. 474.
druga polovina III¬IV vek.
Bjelajac 1995, fig. 2/1¬5.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 44/16, 17. Ove zdele veoma sli~nog oblika, izra|ene od gli-
ne iste strukture, pripadaju poznoj proizvodnji jed-
Ove zdele predstavljaju lokalni proizvod i javlja-
ne, najverovatnije singidunumske radionice. Zdele
ju se u nekoliko srodnih varijanti ¬ koni~nog ili ka-
sli~nog oblika, ali od gline druga~ije fakture su na-
lotastog recipijenta i razli~ite profilacije oboda.
la`ene i u Viminacijumu, dok su posude sli~nog
Njihova proizvodnja po~inje sa primenom gle|i
oblika i strukture gline, ali razli~ite profilacije obo-
krajem III veka i odvija se do po~etka V veka.
da u Panoniji nala`ene u znatno ranijem periodu,
Najve}i broj singidunumskih primeraka poti~e iz
krajem I i u II veku.50
slojeva datovanih u drugu polovinu, odnosno kraj
IV i po~etak V veka, {to je sude}i prema brojnim
analogijama sa lokaliteta u Panoniji i Podunavlju49 TIP I/26
vreme njihove najmasovnije proizvodnje. Me|u Manja zdela lu~no izvijenog oboda, zaobljenog trbu-
posudama iz Singidunuma je zapa`eno da se kra- ha i prstenasto profilisane stope. Ra|ena je od fino ili
jem IV veka javljaju zdele sli~ne profilacije izra|e- srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8,
ne od kvalitetnije ¬ dobro pre~i{}ene gline sive bo- 5YR 6/8), crveno bojene i gla~ane ili samo bojene povr{i-
je pe~enja ~ija je povr{ina gla~ana. ne. Obod mo`e biti bez ukrasa ili ukra{en barbotin teh-
nikom, naj~e{}e sa motivima bobica i peteljki listova.
TIP I/25 MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963, s. 2, A: 727.
Zdela razgrnutog, slabije ili jako u`ljebljenog oboda,
¬ U. U. 1978. g., sek. I¬II, nasip, A: 34.
nagla{enog vrata i visoko postavljenog trbuha. Ra|ena je
od gline sa dodatkom sitnih ili krupnijih zrna peska, ~e-
sto i tucanog kre~njaka, sive je boje pe~enja (7,5 YR 4/0,
49 Brukner 1981, T. 93; Cveti}anin 1997, KA 21, 22.
6/0), neobra|ene povr{ine. Trbuh posude je ukra{en
50 Brukner 1981, tip 64, T. 85/74¬79.
urezanom linijom.

28

Tip I/26; R 1: 4
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XLII/383.
Zdelice ovog oblika predstavljaju lokalnu vari-
jantu zdela ra|enih u tehnici tera sigilate, forme
Drag. 35. Nala`ene su u malom broju u slojevima
bez pouzdanog stratigrafskog i hronolo{kog opre-
deljenja.
TIP I/27
Bikoni~na zdela prstenasto profilisanog oboda, ~iji je
gornji konus blago uvu~en i dna u obliku niske stope.
Ra|ena je od dobro pre~i{}ene crveno pe~ene gline (2,5
YR 6/8), crveno bojene i gla~ane povr{ine. U manjem
broju se javljaju i u sivoj boji pe~enja (7,5 YR 6/0, 10R
6/4), kada je povr{ina crno bojena i gla~ana ili prevu~ena
sivim firnisom. Ispod oboda posude su plitko ili dublje
urezani paralelni `ljebovi, a na malobrojnim primerci-
ma trbuh posude je ukra{en vi{estrukim paralelnim
ubodima izvedenim radlom.
MESTA NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 18, 19.
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 4, ispod poda, A: 458.
¬ T. K. 1992. g., bl. C, s. 6, sloj mrke zemlje, A: 1729.
¬ T. K. 1993. g., bl. E, jama II, A: 2105.
DATOVANJE:
II ¬ po~etak III veka?
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXIX/342, 343, XLII/391.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 22/16.
Tip I/27; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
Tip se javlja u nekoliko varijanti me|usobno
razli~itih dimenzija i dubina, kao i na~ina na koji je
prelomljen recipijent. Najve}i broj singidunumskih
posuda, uglavnom crveno pe~ene i bojene, ili re|e
sive boje pe~enja i crno bojene povr{ine, poti~e iz
slojeva datovanih u prvu polovinu i sredinu II veka,
kada jedini ukras predstavljaju `ljebovi ispod obo-
da. Krajem II, odnosno po~etkom III veka (?) ovaj
oblik se javlja u malom broju. Recipijent je dublji,
boja pe~enja siva, a povr{ina je prevu~ena tamno-
sivim firnisom i ukra{ena vi{estrukim paralelnim
nizovima uboda izvedenih radlom.
TIP I/28
Duboka zdela visoko zaobljenog trbuha i uskog rav-
nog dna. Izdvojeno je vi{e varijanti me|usobno razli~itih
profilacija i dimenzija. Ra|ena je od gline sa sitnim zrni-
ma peska u nijansama crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/6,
5/8, 10R 5/8), a izuzetno retko i od sivo pe~ene peskovite
gline (5Y 6/1, 5YR 5/1), neobra|ene povr{ine. Posude su
naj~e{}e neukra{ene, mada se javljaju i primerci sa
plitkim `ljebom na trbuhu.
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, jama 2, A: 134.
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 5, ispod poda 3, A: 605.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, 906, 907;
s. I¬II, ispuna rova, A: 1073.
¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 150.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2/3, bl. B, o. s. IV, A: 321;
sek. 1, ukop 1, A: 63.
DATOVANJE:
II ¬ sredina IV veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. L/ 458, 460.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 34/5, 6, 10.
Ovim tipom je obuhva}eno nekoliko varijanti
~iji obod trouglastog preseka mo`e biti manje ili vi{e
29
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip I/28; R 1: 4
razgrnut, a unutra{nja ivica uvu~ena ili u`ljebljena.
Zajedni~ke karakteristike su: nagla{en vrat, visoko
postavljen trbuh i ravno dno, kao i dosta sli~na
struktura gline od koje su ra|ene ¬ peskovita u ni-
jansama crvene, izuzetno retko sive boje pe~enja.
Sude}i prema brojnim analogijama koje nalazimo
kako u Viminacijumu tako i na drugim lokalitetima
Mezije i Panonije,51 ovaj tip je, najverovatnije, izra-
|ivan u vi{e lokalnih radionica, a sude}i po izuzetno
velikom broju otkrivenih posuda i u Singidunumu.
Javlja se u {irokom vremenskom intervalu od prve
polovine II do sredine IV veka, a najve}a koncen-
tracija je u slojevima i celinama II i prve polovine
III veka.
TIP I/29
Dublja zdela profilisanog oboda, nagla{enog vrata i
loptastog trbuha, na kome su vidljivi tragovi dr{ke. Ra|e-
na je od pre~i{}ene gline sa manjim primesama liskun-
skog praha, crvenkaste boje pe~enja (5YR 6/6). Spoljna i
unutra{nja povr{ina oboda i vrata prevu~eni su crvenom
mat bojom, dok je donji deo posude neravnomerno
prigla~an.
Tip I/29; R 1: 4
30
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1178.
DATOVANJE:
kraj II ¬ prve decenije III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 22/17.
Ova zdela koja je, najverovatnije, imala dve dr{ke
predstavlja usamljeni primerak. Me|u keramikom
sa bliskih lokaliteta nema direktnih analogija za ovaj
oblik, pa se mo`e pretpostaviti da je proizvedena u
Singidunumu ili nekoj drugoj lokalnoj radionici.
TIP I/30
Plitka zdela ¬ ~inija, trakasto profilisanog u`ljeblje-
nog oboda, zaobljenog trbuha i {irokog ravnog dna. Sa
oboda polaze dve manje, naspramno postavljene dr{ke
koje se zavr{avaju na narebrenom trbuhu. Ra|ena je od
peskovite, `u}kastobele gline (2,5 YR 8/2¬4, 10YR 8/4),
neobra|ene povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 5, o. s. I¬II, A: 541.
¬ S. T. 1996. g., ku}a 1, prostorija 2, A: 435.
DATOVANJE:
sredina II ¬ prve decenije III veka.
51Brukner 1981, T. 88, tip 74. U Panoniji su datovane u II i III
vek, a povr{ina je prevu~ena mat bojom.

Tip I/30; R 1: 4
Plitke zdele sa dve dr{ke ra|ene od peskovite
`u}kastobele gline su retko nala`ene na teritoriji
Singidunuma. Malobrojne paralele se javljaju jedi-
no na prostoru Viminacijuma, te mo`emo pretpo-
staviti da su od sredine II i u prvim decenijama III
veka izra|ivane u nekoj od grn~arskih radionica
ovog sredi{ta provincije.
TIP I/31
Zdela kratkog, na unutra{nju stranu koso zase~enog
oboda, visoko postavljenog ili blago prelomljenog trbu-
ha i prstenasto profilisane stope. Ra|ena je od dobro
pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8), crveno
do mrko bojene i gla~ane povr{ine.
Tip I/31; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 5, ispod poda 3, A: 606.
¬ D. G. 1983. g., kv. D/IV, jama 95, A: 2885.
¬ Park Ta{majdan ¬ crkva Svetog Marka 1989/90,
jugoisto~na nekropola, G¬81.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 895.
DATOVANJE:
II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Simi} 1997, T. VII/G¬81/3.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 22/1, 2.
U okviru ovog tipa izdvojeno je nekoliko vari-
janti, me|usobno razli~itih u profilaciji oboda i
trbuha, kao i u kvalitetu izrade. Posude ra|ene od
fino pre~i{}ene gline, sa sjajnim crvenim prema-
zom, najverovatnije predstavlja import iz italskih
centara. Mada su zdele ovog oblika, uglavnom bez
ukrasa, na dnu jedne posude, koja je ne{to manjih
dimenzija od uobi~ajenih, nalazio se pe~atni orna-
ment.52 Veliki broj primeraka iste ili sli~ne profila-
cije iz Viminacijuma, ukazuje na mogu}nost da su
izra|ivane i u nekoj od grn~arskih radionica ovog
centra. Najstarije posude iz Singidunuma poti~u iz
slojeva datovanih u po~etak II veka, a njihova naj-
ve}a koncentracija zapa`ena je u horizontima dru-
ge polovine istog stole}a. Jedna zdela ovog oblika
na|ena je grobu spaljenog pokojnika, na jugo-
isto~noj nekropoli.
TIP I/32
Zdela koso izvu~enog oboda i visoko postavljenog
trbuha. Ra|ena je od sitnozrne gline sa manjim primesa-
ma tucanog kre~njaka, sive boje pe~enja (2,5 YR 4/0), ne-
obra|ene povr{ine.
Tip I/32; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1979. g., s. 1, bl. 5, ispod poda 3, A: 608.
DATOVANJE:
po~etak II veka.
52 Bojovi} 1977, kat. 129.
31
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip I/33; R 1: 4

Ovaj oblik zdele sa dve dr{ke izuzetno je redak u
Singidunumu. Najbli`e analogije nalazimo me|u
posudama iz Viminacijuma, gde se tako|e javljaju
u malom broju.
TIP I/33
Duboka zdela, prstenasto profilisanog oboda i verti-
kalnih ili blago zaobljenih zidova trbuha koji se u donjem
delu su`avaju prema niskoj stopi. Ra|ena je od dobro
pre~i{}ene gline sive ili crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/0,
4/8, 5/8), ~ija povr{ina mo`e biti sivo ili crveno bojena,
crno bojena i gla~ana, ili prevu~ena crvenomrkim firni-
som. Trbuh posude je po pravilu ukra{en, naj~e{}e ubo-
dima izvedenim radlom i plitko urezanim `ljebovima.
ne u Viminacijumu i drugim lokalitetima Mezije i
Panonije,53 {to ukazuje na njihovu proizvodnju u
vi{e lokalnih radionica.
TIP I/34
Kalotasta zdela prstenasto profilisanog oboda. Ra|e-
na je od srednje pre~i{}ene crveno pe~ene gline (2,5 YR
6/8), crveno bojene i gla~ane spolja{nje i mramorizirane
unutra{nje povr{ine. Trbuh posude je ukra{en plitkim
`ljebovima.

MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 5, ispod poda 3, A: 610.
¬ V. K. 1980. g., s. 4, bl. 1 ¬ pro{irenje, jama.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 960, 1069, 1139.

DATOVANJE:
po~etak II ¬ prve decenije III veka.

PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 22/21.

Ovaj tip se javlja u vi{e srodnih varijanti ra|enih Tip I/34; R 1: 4

po uzoru na zdele od tera sigilate Drag. 37. Najsta-
riji primerci pripadaju ranom periodu lokalne pro- MESTA NALAZA:
izvodnje, po~etku II veka, ali je u nekoliko varijanti ¬ K. M. 30, 1992. g., s. V, A:1008.
bliske profilacije proizvodnja nastavljena tokom II
i u prvim decenijama III veka. Varijante zdela ~iji je
53
prototip forma Drag. 37 u velikom broju su nala`e- Brukner 1981, T. 69, 70, tip 2, 3.

32

U Singidunumu je na|ena jedna zdela ovog
oblika, sa mramoriziranim recipijentom. Mada se
mramorizacija kao na~in obrade povr{ine koji imi-
tira kamene i staklene posude javlja, kako na zdela-
ma iz Viminacijuma, tako i na onima iz Panonije
gde su, naj~e{}e, datovane u I i II vek,54 direktne
analogije za ovaj tip nismo na{li.
TIP I/35
Kalotasta zdela kratkog u`ljebljenog oboda. Ra|ena je
od srednje pre~i{}ene crveno pe~ene gline (2,5 YR 5/8),
crveno bojene i gla~ane povr{ine. Ispod oboda su plitko
urezana dva paralelna `ljeba.
Tip I/35; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 898.
DATOVANJE:
sredina ¬ tre}a ~etvrtina II veka.
TIP I/36
Duboka zdela, blago izvijenog oboda ispod koga je
plasti~no izvedena uska traka, visoko prelomljenog trbu-
ha i ravnog dna. Ra|ena je od dobro pre~i{}ene gline sa
dodatkom liskunskog praha, svetlocrvene boje pe~enja
(2,5 YR 6/6), povr{ine prevu~ene nepostojanom tamno-
sivom bojom. Gornji konus je ukra{en gla~anim orna-
mentom nepravilno raspore|enih linija.
MESTO NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 23.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.
Tip I/36; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
Jedini primerak ovog oblika iz Singidunuma na-
|en je u jami datovanoj u prvu polovinu II veka.
Direktne analogije nismo na{li me|u keramikom
sa susednih podru~ja, a sude}i prema strutkturi
gline i tamnosivom premazu, najverovatnije pred-
stavlja import iz nekog ve}eg kerami~kog centra.
TIP I/37
Dublja zdela na niskoj stopi, koja se javlja u dve vari-
jante, me|usobno razli~ite u profilaciji oboda. Ra|ena je
od pre~i{}ene gline crvene ili mrke boje pe~enja (2,5 YR
5/8, 10YR 4/2), crveno bojene i gla~ane ili mrkosivo bo-
jene povr{ine. Ispod oboda su plitko urezani paralelni
`ljebovi.
Tip I/37; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., kv. D/V, jama 95, A: 2875; ukop I, A: 3046.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki horizont,
A: 1433.
¬ T. K. 1992. g., bl. C, jama G, A: 1635.
¬ S. T. 1996. g., ku}a 2, jama 7, A: 551.
DATOVANJE:
II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 44/8.
U okviru ovog tipa izdvojene su dve varijante,
sli~ne u osnovnoj profilaciji, ali razli~ito izvedenog
oboda ¬ prstenast ili blago uvu~en, trouglastog
preseka, s tim {to je varijanta zdela uvu~enog obo-
da izuzetno retka. Karakteristi~ne su za drugu po-
lovinu III veka, mada je njihova proizvodnja po~ela
znatno ranije, na {ta nam ukazuje nekoliko zdela
prstenasto profilisanog oboda otkrivenih u zatvo-
renim celinama II veka.
54 Brukner 1981, T. 61/19, T. 75,76/80, 84, T. 76/90, 92.
33
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip I/38; R 1: 4

TIP I/38 TIP I/39

Kalotasta zdela vertikalno postavljenog ili blago Manja koni~na zdela, na uskom ravnom dnu. Ra|ena
uvu~enog oboda, ispod koga je nagla{ena, plasti~no je od pre~i{}ene gline u nijansama crvene i svetlooker bo-
izvedena traka profilisana u obliku ³kragne«. Na obodu je pe~enja (2,5 YR 5/8, 7,5 YR 7/6), naj~e{}e crveno firni-
posude je kod nekih primeraka formiran izlivnik. Ra- sovane, znatno re|e crveno bojene, ili samo gla~ane povr-
|ena je od fino do srednje pre~i{}ene gline crvene boje {ine. Obod i dno posude mogu biti ukra{eni `ljebovima.
pe~enja (2,5 YR 5¬6/8, 5YR 6/6, 7,5 YR 7/6), ~ija je povr{i-
MESTA NALAZA:
na prevu~ena sjajnim crvenim premazom, crvenomrkim
¬ T. F. F. 1972. g., sloj ku}a sa pleterom, inv. br. 2917.
firnisom, ili mat bojom sli~nih tonova.
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 32¬36.
MESTA NALAZA: ¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 890;
¬ Z. P. 1969. g., s. 1, A: 376. s. I¬II, ispuna rova, A: 1133; s. I¬II,
¬ G. G. Dizdareva kula 1973. g., s. 1, o. s. XVI, inv. br. 3175. ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1139, 1266.
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 1, o. s.VII¬IX, A: 74.
DATOVANJE:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1121.
II ¬ prve decenije III veka.
DATOVANJE:
PUBLIKOVANO:
II ¬ prva polovina III veka.
Bojovi} 1977, 375, 376, 378, 379.
PUBLIKOVANO: Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 22/22.
Bojovi} 1977, T. LI/462¬468.
Bjelajac 1994, 146, Pl. III/8.
Zdele ovog tipa predstavljaju lokalnu varijantu
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 22/6. forme Drag. 33, koja se ~esto javlja tokom II i u
prvim decenijama III veka. Stariji primerci, datova-
Zdele ovog tipa javljaju se u nekoliko srodnih ni u prvu polovinu II veka, imaju dobro ugla~anu
varijanti, koje u osnovnoj profilaciji imitiraju mor- povr{inu i sude}i prema vrsti gline, svetlooker boje
tarijume od tera sigilate, forme Curle 11, odnosno pe~enja, sa dosta sigurnosti se mo`e pretpostaviti
Ritt. 12. Malobrojni primerci, na|eni u slojevima da su proizvod iste, verovatno singidunumske ra-
ranog II veka, najverovatnije predstavljaju import. dionice. U ve}em broju zastupljene su u slojevima
Ra|eni su od gline finije fakture, ~ija je povr{ina
ujedna~eno prevu~ena postojanim, sjajnim pre-
mazom. Ve}a koncentracija zdela ovog oblika za-
bele`ena je u horizontima datovanim od sredine II
do sredine III veka. Posude tog perioda pravljene
su od slabije pre~i{}ene gline, a premaz je lo{ijeg
kvaliteta, {to ukazuje na njihovu proizvodnju u pro-
vincijskim radionicama. Neki primerci imaju izliv-
nik na obodu, ali zbog fragmentarne sa~uvanosti
ve}ine nalaza, ne mo`e se re}i da li je to obavezna
karakteristika ovog tipa. Tip I/39; R 1: 4

34
 anti~ka keramika singidunuma

Tip I/40; R 1: 4

datovanim od sredine II do tre}e decenije III veka, DATOVANJE:

kada je povr{ina uglavnom prevu~ena firnisom, ili
znatno re|e crvenom mat bojom.
TIP I/40
Zdela koso profilisanog oboda, ispod koga se sa unu-
tra{nje strane nalazi duboki `ljeb, visoko postavljenog
narebrenog trbuha i ravnog dna. Ispod oboda polaze dve
manje naspramno postavljene dr{ke koje se zavr{avaju
na gornjem delu trbuha.
Ra|ena je od gline sitnozrne fakture pe~ene u nijan-
sama `u}kaste i bele boje (10YR 7/4, 7/6, 8/4, 2,5 YR 8/2),
neobra|ene povr{ine.
sredina II do sredine IV veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 33/16, 17.
Jedan od naj~e{}ih oblika zdela ra|enih od `u}-
kastobele gline, koji se u vi{e srodnih varijanti jav-
lja u {irokom razdoblju od sredine II do sredine IV
veka. Zdele istog oblika i tehnolo{kih krakteristika
u velikom broju su nala`ene i u Viminacijumu, dok
su u Panoniji izuzetno retke.55
TIP I/41

MESTA NALAZA: Kalotasta zdela blago zadebljanog oboda. Ra|ena je

¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 1, pepeli{te kod A4, A: 44. od pre~i{}ene gline crvenkaste boje pe~enja (5YR 6/8,
¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 149. 7/8), neobra|ene povr{ine.
¬ D. G. 1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 2945. MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., ukop I, A: 3049. ¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 24.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova A: 908; s. I¬II, ispuna ¬ D. G. 1983. g., kv. D/V, jama 95, A: 2878.
rova, A: 1101; s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1223.
¬ S. T. 1996. g., ku}a 1, prostorija 2, nivo poda, A: 437;
sek. 2, ukop 1, A: 65. 55 Brukner 1981, T. 97/201.

35
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip I/43; R 1: 4

U Singidunumu se zdele ovog tipa javljaju u vi-

Tip I/41; R 1: 4
DATOVANJE:
II vek.
Ovaj tip zdela se javlja sa dve srodne varijante,
koje su karakteristi~ne za II vek. Mada u Singidu-
numu nisu zastupljene u velikom broju, vi{e pri-
meraka na|eno je u jami datovanoj u prvu polovi-
nu ovog stole}a.
TIP I/42
Zdela jako profilisanog, razgrnutog oboda i o{tro
prelomljenog trbuha. Ra|ena je od gline sa dodatkom
sitnih ili krupnih zrna peska sive, retko mrke boje pe~e-
nja (5YR 5/6, 7,5 YR 6/8), neobra|ene povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1968. g., A: 1a.
¬ V. K. 1979. g., s. 3, bl. 3, o. s.VII¬IX, A: 160.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1436.
{e varijanti, ~ija je zajedni~ka karakteristika o{tro
prelomljen trbuh. Pripadaju poznijoj lokalnoj pro-
izvodnji tzv. ³tipi~ne kuhinjske« keramike, koja je
izra|ivana u brojnim provincijskim centrima.
TIP I/43
Pli}a, kalotasta zdela uvu~enog oboda. Ra|ena je od
srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (5YR 6/8),
~ija je unutra{nja povr{ina prevu~ena maslinastozele-
nom gle|u.
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1984. g., s. 9, ukop uz profil a1¬a2, A: 95.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop, A: 65.
DATOVANJE:
kraj III¬IV vek.
Zdele ovog oblika pripadaju lokalnoj produkciji
gle|osane grn~arije i u Singidunumu su zastuplje-
ne u malom broju. Posude sli~nih oblika i tehno-
lo{kih karakteristika nala`ene su na kasnoanti~kim
lokalitetima u Podunavlju, gde su datovane u peri-
od od kraja III do po~etka V veka.56

DATOVANJE:
IV ¬ po~etak V veka.
TIP I/44
Zdela zvonolike forme ra|ena u tehnici tera sigilate,
PUBLIKOVANO:
forma Drag. 29. Ukra{ena je reljefnim ornamentom
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 54/10, 13.
postavljenim u tri horizontalne zone.

MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 5, ispod poda 2, T. S. 74.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV¬V, jama, T. S. 228.

DATOVANJE:
kraj I ¬ po~etak II veka.

PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1990, T. 2/4.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 43/3.

U Singidunumu su na|ene svega dve zdele od

tera sigilate forme Drag. 29, od kojih je jedna dato-
vana uslovima nalaza u kraj I i po~etak II veka. Pri-
padaju kasnijem periodu proizvodnje ju`nogalske

56
Tip I/42; R 1: 4 Cvjeti}anin 1997, KA 46.

36
 anti~ka keramika singidunuma

sredine III veka. To je i period najmasovnije proiz-

Tip I/44; R 1: 4
radionice La Grofezank (La Graufesenque), u kojoj se
proizvodnja ove forme odvijala tokom I veka. Uzor
za njen oblik predstavljale su posude od metala,
posebno zdela iz srebrnog servisa iz Boskoreala.57
TIP I/45
Manja koni~na zdela na visokoj isko{enoj stopi ra|e-
na u tehnici tera sigilate, forma Drag. 33. Trbuh mo`e biti
ukra{en plitko urezanim `ljebom, a nekim primerci ima-
ju pe~at majstora, otisnut na dnu posude.
vodnje ove forme u gotovo svim zapadnim radi-
onicama, ~ija izrada po~inje u vreme Klaudija i tra-
je do kraja III i po~etka IV veka.58 Pored zdela tanjih
zidova i finije izrade, koje pripadaju ranijem peri-
odu, iz Singidunuma poti~e znatno vi{e primeraka
lo{ijeg kvaliteta, debljih zidova i bez oznake majsto-
ra. U odnosu na brojnost posuda, malo je signiranih
primeraka, sa kojih su nam poznata imena: Atticus,
Augustinus, Bellatus, Lavnio, Lucius, Lupus, Marti-
nus, Pacatus, Regalis, Tertulus, Venicarus, Victor.
Sude}i prema njima, najve}i priliv bio je iz Rajnca-
berna (Rheinzabern), ali, ako se ima u vidu ~injeni-
ca da su proizvodi iz Vesterndorfa (Westerndorf)
naj~e{}e bez oznaka majstora, kao i to da mnoge
radionice nisu obele`avale svoje proizvode u kas-
nijem periodu produkcije, ovo se ne mo`e uzeti
kao pouzdan pokazatelj. Od sredine II do kraja III
veka ova forma je u vi{e bliskih varijanti izra|ivana
i u lokalnim radionicama.

TIP I/46
Zdela o{tro profilisanog, u`ljebljenog oboda, nagla-
{enog vrata i loptastog trbuha. Ra|ena je od gline sa ve-
}im ili manjim primesama sitnozrnog peska, crvenkaste,
re|e sive boje pe~enja (5YR 5/4, 6/8, 4/1), ~ija povr{ina
nije obra|ena.

Tip I/45; R 1: 4

MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1969. g., s. 1, A: 400.
¬ Z. P. 1970. g., s. 1, A: 525.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, T. S. 213; s. I i II,
ispuna rova, T. S. 206, 214, 215.
¬ T. K. 1993. g., kv. E, jama 1, T. S. 324.

DATOVANJE:
sredina II ¬ sredina III veka.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. X/120.
Bjelajac 1990, T. 59, 126
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 18/1¬17.

Sude}i prema pe~atima majstora, zdele Drag.

33 u Singidunumu se javljaju krajem I i po~etkom Tip I/46; R 1: 4
II veka. Na `alost, bez stratigrafskih podataka o
mestu nalaza su uglavnom ovi stariji primerci. Ve-
57 Oswald, Pryce 1966, 68, Pl. XXII/4.
liki broj posuda koji poti~e iz stratigrafski odre|e-
58 Bjelajac 1990, 126.
nih slojeva datovan je u razdoblje od sredine II do

37
sne@ana nikoli} -|or|evi}
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1970. g., s. 1, A: 511; s. 4, A: 590.
¬ U. U. 1978. g., s. 1, sektor I, A: 5.
DATOVANJE:
druga polovina III¬IV vek?
Ove zdele lokalne produkcije ne javljaju se u ve-
likom broju i na `alost, nisu datovane uslovima na-
laza. Naj~e{}e poti~u iz slojeva u kojima preovla-
|uje kasnoanti~ka keramika druge polovine III i IV
veka, pa se okvirno mogu opredeliti u ovaj period.
TIP I/47
Zdela koso razgrnutog oboda i blago prelomljenog
trbuha, na niskoj, prstenasto profilisanoj stopi. Ra|ena
je od pre~i{}ene, crveno pe~ene gline (2,5 YR 5/8), ~ija je
povr{ina bojena u sli~nim tonovima.
Tip I/47; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1970. g., s. 2, A: 545.
¬ D. G. 1978. g., kv. C/III¬V, o. s. XIII¬XIV, A: 1990.
¬ D. G. 1981. g., kv. C/ IV, ukop, A: 3052.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, ispuna rova, A: 968.
DATOVANJE:
kraj II ¬ druga polovina III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 22/12.
TIP I/48
Kalotasta zdela horizontalno razgrnutog oboda. Ra-
|ena je od dobro pre~i{}ene gline crvene ili svetlooker
boje pe~enja (2,5 YR 5/8, 10YR 7/4), sli~no bojene i gla-
~ane povr{ine. Obod, a ~esto i dno posude ukra{eni su
ornamentom izvedenim radlom ili urezanim `ljebovima.
38
Tip I/48; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1970. g., s. 2, A: 542.
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, tamnomrka zemlja,
A: 2490.
¬ K. M. 1 990. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1270.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop, A: 67.
DATOVANJE:
sredina II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 21/21.
Zdele ovog tipa se od sredine II do kraja III veka
~esto javljaju u Singidunumu. Pojedina~ni primer-
ci su nala`eni i u slojevima datovanim u sredinu i
drugu polovinu IV veka, {to ukazuje na dugo
kori{}enje ovog oblika. Po profilaciji su sli~ne ta-
njirima opredeljenim u tip III/13, pa se mo`da mo-
gu posmatrati i kao dublja varijanta istog tipa.
TIP I/49
Manja zdela tankih zidova, koso razgrnutog oboda i
polusferi~nog recipijenta. Ra|ena je od dobro pre~i{}e-
ne gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/8, 6/8, 7,5 YR 6/6),
crveno ili mrko bojene i gla~ane ili crveno i mrko firniso-
vane povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 2, A: 729.
¬ P. D. P. 1978. g., kv. E/XXVIII, ukop uz zid 4, A: 45.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 892.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.
Tip I/49; R 1: 4

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XLV/427.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 22/9.
Zdelice ovog oblika su u Singidunumu, kao i u
Viminacijumu, zastupljene malobrojnim primer-
cima koji, najverovatnije, predstavljaju import iz
nekog od italskih centara.
TIP I/50
Manja zdela tankih, blago zaobljenih zidova trbuha,
koji se o{tro lome prema niskoj, prstenasto profilisanoj
stopi. Ra|ena je od fino pre~i{}ene gline crvene boje pe-
~enja (2,5 YR 5/6¬8), ~ija je povr{ina prevu~ena crvenim
firnisom.
Tip I/50; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 2, A: 732.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 893.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 23/8.
Kao prethodni, i ovaj tip zdelica tankih zidova je
u Singidunumu i Viminacijumu nala`en u malom
Tip I/51; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
broju, a sude}i po kvalitetu izrade, predstavljaju
import iz istih, najverovatnije, italskih centara.
Vreme produkcije je druga polovina I veka, a oblik
je ra|en po uzoru na staklene posude. U Singidu-
numu i Viminacijumu se javljaju u slojevima prve
polovine II veka, {to predstavlja period njihovog
kori{}enja na ovom prostoru.
TIP I/51
Ve}a, kalotasta zdela horizontalno razgrnutog obo-
da, iznad koga su postavljene, najverovatnije, dve dr{ke.
Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline crvene do svetlo-
mrke boje pe~enja (5YR 5/8, 6/6, 10 YR 5/3), crveno bo-
jene, re|e mramorizirane unutra{nje povr{ine. Obod je
ukra{en dubokim `ljebovima koji su na manjem broju
posuda u kombinaciji sa kosim ubodima.
MESTA NALAZA:
¬ T. F. F. 1972. g., jama, inv. br. 2910.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 901; s. I¬II, ispuna
rova, A: 1136.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 23/13.
U okviru ovog tipa zdela sa bojenom povr{inom,
zastupljenog sa nekoliko varijanti, izuzetno retko
javljaju se i posude ~ija je unutra{njost mramorizi-
rana. Lo{ kvalitet mramorizacije ukazuje da pred-
stavljaju proizvode lokalnih majstora. Nekoliko zde-
la sa dr{kama iznad oboda, koje predstavljaju vari-
jante ovog tipa, otkriveno je prilikom iskopavanja
39
sne@ana nikoli} -|or|evi}

na prostoru ispred Narodnog pozori{ta, {to potvr-

|uje proizvodnju ovog oblika i u Singidunumu.59

TIP I/52
Ve}a koni~na zdela horizontalnog, rebrasto profilisa-
nog oboda, ispod koga su aplicirane talasaste dr{ke kru`-
nog preseka. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline sa
primesama liskunskog praha, crvenkaste boje pe~enja
(5YR 6/8), ~ija je povr{ina delimi~no gla~ana.

Tip I/52; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g. , s. 4, A: 837.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1182.

DATOVANJE:
sredina II ¬ prve decenije III veka.

Ove zdele ¬ ~inije su po osnovnoj profilaciji sli~-

ne zdelama tipa I/17, ali imaju rebrasto izveden
obod i izra|ivane su od gline druga~ije fakture i
obrade povr{ine. Zdele tipa I/17 su karakteristi~ne
za ceo II vek, dok se ovaj tip javlja sredinom II, a ko-
risti se i po~etkom III veka. Oba tipa su predstavlja-
la deo inventara logorskih kuhinja.
TIP I/53
Zdela ¬ mortarium ve}ih dimenzija, razgrnutog obo-
da u koji je use~en izlivnik, debelih zidova trbuha i {iro-
kog masivnog dna. Ra|ena je od nedovoljno pre~i{}ene
peskovite gline pe~ene u nijansama crvene, `u}kaste i
mrke boje (2,5 YR 4/6, 5YR 4/6, 6/4, 7,5 YR 6/4), neobra-
|ene povr{ine. Unutra{njost posude je ogrubljena sit-
nim {ljunkom. Ukoliko postoji, pe~at je sme{ten na obo-
du posude, sa obe strane izlivnika.
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1968. g., {ut, A:1.
¬ Z. P. 1970. g., s. 1, iz me{anog sloja, A: 524 (u {irokom
kvadratnom polju pe~at TEOT/...).
¬ Zmaj Jovina ulica 13¬15, 1978. g., A: 249 (u {irokom
kvadratnom polju pe~at THEOT/EIMVS).
¬ Vuka Karad`i}a 6, 1987. g., A: 312 (u {irokom
kvadratnom polju pe~at (TH)EOTI(MI)/STEFAN(I).
¬ D. G. 1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 3008
(u {irokom kvadratnom polju ne~itak pe~at).
Tip I/53; R 1: 4
DATOVANJE:
druga polovina II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1994, tip II, Pl. II/3, 4, 5, 142¬143.
Ovaj oblik mortarijuma ve}ih dimenzija se javlja
krajem II veka, a najve}a zastupljenost je u slojevi-
ma III veka. Na na{e podru~je dospeva kao import
iz donjepodunavskih ili pontskih grn~arskih centa-
ra. Na nekoliko posuda postoji pe~at istog majstora
¬ THEOTIMI STEFANI.
TIP I/54
Zdela ¬ mortarium ra|ena u tehnici tera sigilate, for-
ma Drag. 43. Ispod vertikalno profilisanog oboda je o{tro
prelomljena plasti~na traka, sa floralnim ornamentom
izvedenim u barbotin tehnici. Unutra{njost recipijenta
je ogrubljena peskom.
MESTA NALAZA:
¬ P. D. P. 1978. g., kv. D, E, F/XXV, o. s. XI¬XII, A: 260.
¬ Gospodar Jovanova ul. 2¬4, 1991. g., izme|u gra|evina
1 i 2, T. S. 155, ukop kod sarkofaga, T. S. 156.
59 Cvjeti}anin 2000, sl. 9/4, u ovom zborniku.

40

Tip I/54; R 1: 4
¬ Zmaj Jovina ulica 13¬15, 1987. g., T. S. 110.
¬ K. M. 30, 1992. g., S. I¬II, ispuna rova, T. S. 227.
DATOVANJE:
kraj II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1994, 145, Pl. III/5.
Mortarijumi Drag. 43, pored zdela Drag. 45 pred-
stavljaju jedini tip mortarijuma ra|enih u tehnici
tera sigilate. Najverovatnije su import iz Rajnca-
berna gde se proizvodnja ove forme, koja je veoma
sli~na tipu Curle 21, odvijala tokom druge polovine
II i prve ~etvrtine III veka. Mada proizvodnja ovog
oblika, verovatno, prestaje u ranom III veku,60 u
Singidunumu je mali broj fragmentarno sa~uvanih
primeraka, nala`en i u slojevima druge polovine III
veka.
TIP I/55
Zdela na unutra{nju stranu izvu~enog ili zaravnjenog
oboda koji se zavr{ava izlivnikom, kosih zidova trbuha i
ravnog dna. Ra|ena je od gline peskovite fakture u nijan-
sama mrke i crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/6, 5YR 5/4, 7/8),
~ija je spoljna povr{ina, uglavnom, neobra|ena, dok je
unutra{nja prevu~ena svetlijom ili tamnomaslinastom
gle|i. Na obodu posude javlja se ornament izveden pli-
}im urezivanjem ili ubodima.
Tip I/55; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, tamnomrka zemlja, A: 2478;
kv. C/III, sivomrka pesku{a, A: 2305.
¬ V. K. 1979, bl. 1, o. s. IV¬IX, A: 32.
DATOVANJE:
IV ¬ po~etak V veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, kat. 547.
Bjelajac 1994, tip III, Pl. IV/146¬148.
Ovaj tip mortarijuma predstavlja proizvod lo-
kalnih majstora nastao po uzoru na one dospele iz
panonskih centara (tip I/1). U Singidunumu se jav-
lja sa dve srodne varijante karakteristi~ne za period
IV i po~etak V veka, od kojih je jedna znatno ma-
njih dimenzija od uobi~ajenih, dok su neki primer-
ci druge varijante ukra{eni pli}im urezima i ubodi-
ma. Brojne varijante rasprostranjene na {irokom
podru~ju ukazuju na proizvodnju ove forme u vi{e
lokalnih radionica.61
TIP I/56
Zdela koso razgrnutog oboda, bikoni~no prelom-
ljenog trbuha i u`eg ravnog dna. Ra|ena je od peskovite
gline sive boje pe~enja (7,5 YR 6/0), neobra|ene povr{i-
ne. Na obodu i gornjem konusu su urezani `ljebovi.
Tip I/56; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1980. g., s. 4, bl. 1, o. s. XIII¬XIV, jugozapadno od
zida 1.
DATOVANJE:
prva polovina IV veka.
Malobrojni primerci ovog tipa pripadaju poz-
nom periodu provincijske proizvodnje. Vi{e vari-
janti sli~nih oblika na|eno je u Viminacijumu, u
slojevima datovanim u kasnoanti~ki period.
60 Oswald, Pryce 1966, 213.
61 Cvjeti}anin 1997, KA 4, 5.
41
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip I/57; R 1: 4
TIP I/57
Zdela razgrnutog, sa unutra{nje strane u`ljebljenog
oboda, nagla{enog trbuha i blago udubljenog dna. Ra|e-
na je od peskovite gline `u}kastocrvene boje pe~enja
(5YR 6/8), neobra|ene povr{ine.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1107.
DATOVANJE:
kraj II veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 34/5.
TIP I/58
Zdela lu~no profilisanog oboda vertikalno zase~ene
ivice, zaobljenog trbuha i uskog ravnog dna. Ra|ena je od
dobro pre~i{}ene ili peskovite gline mrkocrvene ili sive
boje pe~enja (2,5 YR 5/6, 6/0), ~ija je povr{ina neobra|e-
na ili prevu~ena tamnosivim premazom. Trbuh posude
je ukra{en ~e{ljastim ornamentom ili paralelno ureza-
nim linijama.
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop, A: 3053.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1071.
Tip I/58; R 1: 4
42
DATOVANJE:
III vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 34/12.
U okviru ovog tipa su izdvojene dve varijante,
koje su zastupljene malim brojem posuda. Starija
varijanta ima izra`enu lu~nu profilaciju oboda i
zastupljena je u slojevima datovanim u po~etak III
veka, dok je mla|a karakteristi~na za drugu polovi-
nu istog stole}a.
TIP I/59
Manja zdela blago izvijenog oboda i isko{enih zidova
trbuha koji se lome prema prstenasto profilisanoj stopi.
Ra|ena je od pre~i{}ene gline, crvenkaste ili svetlosive
boje pe~enja (7,5 YR 7/6, 7/0), crveno ili crno bojene povr-
{ine. Na unutra{njoj strani oboda nalazi se urezan `ljeb.
Tip I/59; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g. , s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1266.
¬ T. K. 1992. g., bl. C jama D, A: 1867.
DATOVANJE:
sredina II ¬ prve decenije III veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XLI/380. T. XLII/381.
Zdelice ovog tipa zastupljene su brojnim nala-
zima, ~iji oblik predstavlja lokalnu varijantu forme
Drag. 33.
TIP I/60
Zdela prstenastog oboda, bikoni~nog trbuha i prste-
nasto profilisanog dna. Gornji, kra}i konus mo`e biti
blago isko{en i ukra{en paralelnim `ljebovima. Ra|ena
je od srednje pre~i{}ene gline crvenkaste boje pe~enja
(2,5 YR 6/8, 5YR 6/6), crveno bojene povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop, A: 3055.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1120.
DATOVANJE:
III vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 22/13, 23/14.

Tip I/60; R 1: 4
Jedan od ~estih oblika zdela lokalne izrade ka-
rakteristi~an za III vek. Stariji primerci se javljaju
po~etkom III veka, imaju isko{en gornji konus
ukra{en dubokim paralelnim `ljebovima, dok su
mla|i jednostavnije profilacije, zastupljeni u sloje-
vima druge polovine ovog stole}a.
TIP I/61
Zdela horizontalno razgrnutog oboda i zaobljenih zi-
dova trbuha. Ra|ena je od peskovite, nedovoljno pe~ene
gline mrkosive boje (5YR 5/2), neobra|ene povr{ine.
Gornji deo trbuha je ukra{en kombinacijom talasaste i
vi{estruko urezanih paralelnih linija.
Tip I/61; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1980. g., s. 5, bl. 1, ispod nivoa ulice na povr{ini
lesa.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.
Zdele ovog oblika su, najverovatnije, lokalne izra-
de i zastupljene su u veoma malom broju. Direktne
analogije za njih nismo na{li, a zdele, samo u osno-
vi sli~ne profilacije, u Panoniji su nala`ene u hori-
zontima datovanim u kraj I i II vek.62
anti~ka keramika singidunuma
Tip I/62; R 1: 4
TIP I/62
Manja bikoni~na zdela, trakasto profilisanog oboda i
prstenastog dna. Ra|ena je u kalupu, od dobro pre~i{}e-
ne gline crvenkaste boje pe~enja (5YR 6/6, 7,5 YR 6/6),
crvenomrko ili oran`crveno bojene ili firnisovane povr-
{ine. Gornji konus je ukra{en, naj~e{}e, floralnim orna-
mentom izvedenim u barbotin tehnici.
MESTA NALAZA:
¬ G. G. 1973. g., severozapadni bedem, inv. br. 3172, 3173
¬ D. G. 1983. g., kv. D/V, jama 95, A: 2884.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, 1125.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XV/155, 156.
Manje zdele tankih zidova, sa ukrasom izvede-
nim u barbotin tehnici, u Singidunumu se ne jav-
ljaju u velikom broju. Unutra{nja povr{ine jedne
zdelice ovog tipa bila je ogrubljena najsitnijim
zrnima peska. Vi{e varijanti posuda ukra{enih raz-
nolikim motivima izvedenim u barbotin tehnici, u
velikom broju je otkriveno na lokalitetema Panoni-
je, gde su dospele kao import iz italskih centara.63
Nalazi zdelica tankih zidova u jednoj kerami~koj
pe}i iz Sirmijuma potvrdili su da je ve} u vreme
prve romanizacije ovog podru~ja zapo~ela njihova
proizvodnja i u ovom kerami~kom centru.64
TIP I/63
Zdela ¬ ~inija {irokog otvora, prstenasto profilisanog
ili zaravnjenog i na unutra{nju stranu uvu~enog oboda,
ispod koga mo`e biti horizontalno postavljena dr{ka
valjkastog preseka. Ra|ena je od dobro ili srednje pre~i{-
}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8, 5YR 6/8), ~iji
je obod ~esto prevu~en smolastim premazom, dok je
ostala povr{ina neobra|ena.
62 Brukner 1981, T. 84/66.
63 Brukner 1981, T. 55.
64 Premk 1992, 363¬372, sl. 3/10¬15.
43
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip I/63; R 1: 4

MESTA NALAZA: Zdele ovog tipa u Singidunumu su zastupljene sa

¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj {uta, A: 2543;
kv. D/VI, jama 75, A: 2659.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 902.
DATOVANJE:
II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 23/4.
Zdele ¬ ~inije ovog tipa, javljaju se u nekoliko
varijanti ¬ sa dubljim ili pli}im recipijentom. Na
`alost, mali broj posuda poti~e iz precizno datova-
nih celina, a me|u njima je najvi{e onih iz horizo-
nata opredeljenih u po~etak II veka, koje po pravilu
imaju smolast premaz na obodu. Sli~ne varijante
javljaju se do kraja III veka, ali naj~e{}e bez prema-
za. Mogu}e je da ovaj tip zdela zajedno sa ostalim
inventarom dospeo u Singidunum u vreme osniva-
nja legijskog logora i da je poslu`io kao uzor lokal-
nim majstorima, koji su u istom ili ne{to izmenje-
nom obliku nastavili njegovu proizvodnju kroz du`i
vremenski period.
svega dva primerka i sude}i prema kvalitetu izrade
i izuzetno glatkoj glazuri predstavljaju import, naj-
verovatnije iz nekog od italskih centara. Direktne
analogije ne nalazimo u materijalu sa bliskih pod-
ru~ja, mada se u celinama datovanim u ne{to kas-
niji period ¬ sredina II do sredine III veka, kako u
Singidunumu (tip I/51), tako i u Viminacijumu i
Sirmijumu65 javljaju brojne posude sli~ne profilaci-
je, koje predstavljaju proizvode lokalnih radionica.
TIP I/65
Manja kalotasta zdela, sa isko{enim, ponekad u`ljeb-
ljenim obodom i udubljenim dnom. Ra|ena je od sred-
nje pre~i{}ene gline crvenkaste boje pe~enja (7,5 YR
6/6), ~iji su unutra{nji i gornji deo spoljne povr{ine
prevu~eni mrkocrvenim firnisom. Trbuh je ukra{en
tanko urezanim paralelnim linijama. Izuzetno retko,
javlja se varijanta ovog tipa koja ima ne{to druga~iju

TIP I/64
Pli}a zdela razgrnutog, rebrasto profilisanog oboda i
zaobljenog, sa unutra{nje strane blago prelomljenog
trbuha. Ra|ena je od dobro pre~i{}ene gline crvene boje
pe~enja (2,5 YR 5/8), crveno bojene i gla~ane povr{ine.

MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 2, A: 734.
¬ S. T. 1996. g., bl. C, jama 3, A: 131.

DATOVANJE:
II vek.

Tip I/65; R 1: 4

65Tipologija rimske keramike Sirmijuma, Muzej Srema u

Sremskoj Mitrovici. Obradu keramike i tipologizaciju oblika
Tip I/64; R 1: 4 uradila je A. Premk.

44
 anti~ka keramika singidunuma

profilaciju trbuha, sa neobra|enom spoljnom i mramo-

riziranom unutra{njom povr{inom.

MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s.2, A: 729.
¬ K. K. LJ. 1972. g., jama, A: 27, 28.
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, svetlomrka zemlja, A: 2608.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, 89.

DATOVANJE:
II vek.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XLV/418, 421.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 22/3, 19. Tip I/67; R 1: 4

Nekoliko varijanti ovog tipa u Singidunumu se MESTA NALAZA:

javlja u slojevima druge polovine II veka. Direktne ¬ D. G. 1981. g., kv. D/VI, jama 75, A: 2660.
analogije za njih nismo na{li, pa mo`emo pretpo- ¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, 1190.
staviti da su proizvod neke lokalne, verovatno sin- DATOVANJE:
gidunumske radionice. II ¬ sredina IV veka.

TIP I/66
Manja zdela kratkog, koso razgrnutog oboda i biko-
ni~no prelomljenog trbuha, na prstenastoj stopi. Ra|ena
je od dobro pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (5YR
5/6, 7,5 YR 6/6), gla~ane, re|e crveno bojene povr{ine.
Tip I/66; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ K. K. LJ. 1972. g., jama, A: 29.
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj svetlomrke zemlje,
A: 2607.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 37/4.
Ovaj tip zdela se javlja sa dve srodne varijante u
dugom vremenskom intervalu od kraja II do prve
polovine IV veka. Uo~ljivo je da su retke u slojevi-
ma III veka. Zdele sli~nog oblika su registrovane i
na Viminacijumu, u slojevima II veka, kao i me|u
domoroda~kom keramikom Panonije, gde su da-
tovane u I vek.66
TIP I/68
Zdela levkasto profilisanog oboda i kalotastog trbu-
ha. Ra|ena je od dobro pre~i{}ene crveno pe~ene gline
(5YR 5/8, 7,5 YR 6/6), crveno bojene i gla~ane povr{ine.

DATOVANJE: MESTA NALAZA:

II vek. ¬ D. G. 1981. g., kv. D/VI, jama 75, A: 2661.
¬ D. G. 1983. g., sloj na kruni zida 32, A: 3303.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXIX/345, 346.

Najve}i broj zdela ovog tipa poti~e iz jame

otkrivene u Konaku kneginje Ljubice i mo`emo pret-
postaviti da su proizvedene u nekoj od singidu-
numskih radionica. Pored brojnih zdela sa gla~anom
povr{inom, javljaju se i one ~ija je povr{ina neobra-
|ena ili crveno bojena.

TIP I/67
Dublja zdela, neprofilisanog oboda i zaobljenih zido- Tip I/68; R 1: 4
va trbuha. Ra|ena je bez upotrebe vitla od lo{e pre~i{}e-
ne, nedovoljno pe~ene gline sive ili svetlomrke boje (5YR
5/1, 7,5 YR 6/4), neobra|ene povr{ine. 66 Brukner 1981, T. IV/10.

45
sne@ana nikoli} -|or|evi}
DATOVANJE:
II vek.
Ovaj oblik predstavlja dosta vernu imitaciju
zdela ra|enih u tehnici tera sigilate forme Drag. 27.
U Singidunumu se javlja sa svega dva primerka raz-
li~itih dimenzija. Ve}i broj posuda istog oblika po-
ti~e iz Viminacijuma, gde su tako|e datovane u II
vek, a ista struktura gline i isti premaz kao na lokal-
noj tera sigilati iz radionice Viminacijum ¬ Margum
ukazuje da su i izra|ivane u ovom centru.
TIP I/69
Ve}a bikoni~na zdela, horizontalno razgrnutog i sa
unutra{nje strane o{tro `ljebljenog oboda. Ra|ena je od
gline peskovite fakture tamnosive boje pe~enja (10YR
5/1), neobra|ene povr{ine.
Tip I/69; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/V, ukop u lesnom nasipu, A: 2801.
DATOVANJE:
druga polovina III veka.
Zdele ovog oblika su izuzetno retke u Singidu-
numu, a samo jedna poti~e iz hronolo{ki odre|ene
celine, odnosno ukopa, koji je nalazima novca da-
tovan u drugu polovinu III veka. Sude}i prema teh-
nolo{kim osobinama i nedostatku direktnih analo-
gija, mogle bi da predstavljaju proizvode singidu-
numske radionice.
TIP I/70
Manja zdela stanjene ivice oboda, bikoni~no pre-
lomljenog trbuha i ravnog dna nagla{ene ivice. Ra|ena
je od gline peskovite fakture sive boje pe~enja (10 YR
6/3), neobra|ene povr{ine.
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1984. g., s. 9, o. s. V, A: 169.
Tip I/70; R 1: 4
46
DATOVANJE:
IV vek?
U Singidunumu je na|ena samo jedna zdela
ovog oblika, koja poti~e iz kasnoanti~kog horizon-
ta. Predstavlja lokalni proizvod poznog perioda, za
koji nismo na{li analogije me|u materijalom sa su-
sednih lokaliteta.
TIP I/71
Dublja zdela lu~no razgrnutog oboda, zaobljenog
trbuha i ravnog dna. Ra|ena je od gline sa krupnozrnim
peskom, sive boje pe~enja (2,5 YR 3/0), neobra|ene povr-
{ine.
Tip I/71; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1984. g., s. 9, ukop 1, A: 6.
DATOVANJE:
IV vek.
Zdele ovog oblika u osnovnoj profilaciji li~e na
mla|u varijantu zdela tip I/19, ali su razli~itih teh-
nolo{kih svojstava.
TIP I/72
Bikoni~na zdela ve}ih dimenzija, koso izdignutog
oboda i ravnog dna zaobljene ivice. Ra|ena je od gline
sitnozrne fakture sa primesama kvarca, mrke boje pe~e-
nja (7,5 YR 5/4), neobra|ene povr{ine.
MESTO NALAZA:
¬ T. K. 1993. g., bl. D, rimska jama II, 1942.
Tip I/72; R 1: 4

DATOVANJE:
druga polovina II veka.
U Singidunumu je na|ena jedna zdela ovog ti-
pa, koja poti~e iz jame datovane u II vek. Pripadala
je ognji{noj keramici, o ~emu svedo~i crno nadim-
ljena spoljna povr{ina, a usko dno zaobljenih ivica
ukazuje da je, najverovatnije stajala na metalnom
postolju, ili je visila iznad ognji{ta. Iako se u osnov-
noj profilaciji i vrsti gline razlikuje od dubokih zde-
la tipa caccabus iz Singidunuma (I/14) i iz Panoni-
je, verovatno pripada ovoj grupi posuda. Promene
u formi i vrsti gline mogle su biti uslovljene mes-
tom produkcije.
TIP I/73
Zdela razgrnutog ili prstenasto profilisanog oboda i
bikoni~no prelomljenog trbuha. Ra|ena je od srednje
pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/8, 5YR
6/8), crveno bojene ili crvenomrko firnisovane povr{ine.
Ispod oboda mogu biti urezana dva paralelna `ljeba.
Tip I/73; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, svetlomrka zemlja, A: 2608.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 894.
DATOVANJE:
II vek.
TIP I/74
Zdela koso razgrnutog oboda i isko{enih zidova trbu-
ha. Ra|ena je od dobro pre~i{}ene gline sive boje pe~enja
(10YR 5/1), ~ija je povr{ina dobro ugla~ana ili prevu~ena
Tip I/74; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
tamnosivim premazom. Obod posude je ukra{en kane-
lurama ili gla~anim ornamentom u obliku cik-cak linija,
a na trbuhu su plitko urezane paralelne linije.
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1982. g., s. 7, bl. 2, o. s. 7¬9, A: 270.
DATOVANJE:
IV vek?
Zdele ovog oblika ne poti~u iz precizno datova-
nih celina. Sude}i prema tehhnolo{kim karakteris-
tikama, predstavljaju lokalne proizvode poznog IV
veka, a najve}i broj posuda na|en je sa keramikom
ovog perioda.
TIP I/75
Dublja zdela razgrnutog oboda, polusferi~nog trbu-
ha i ravnog dna. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline
mrkosive boje pe~enja (10YR 5/2), ~ija je povr{ina ukra-
{ena gla~anim ornamentom u obliku talasastih linija.
Tip I/75; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1982. g., bl. 2, S. 7, jama 1, kod ta~ke b1, A: 389.
DATOVANJE:
IV vek?
U Singidunumu je na|ena jedna zdela ovog
oblika, koja nije datovana uslovima nalaza, ali se
prema tehnolo{kim karakteristikama mo`e opre-
deliti u pozni IV vek.
TIP I/76
Duboka zdela izrazito profilisanog oboda i visoko
zaobljenog trbuha, sa ravnim dnom. Ra|ena je od gline
sa sitnim zrnima peska sive boje pe~enja (2,5 YR 5/0), ne-
obra|ene povr{ine ukra{ene tanko urezanim linijama.
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1976/78. g., s. 1, bl. 6, o. s. IV¬X, A: 635.
DATOVANJE:
IV vek?
Ove zdele su po profilaciji sli~ne onima oprede-
ljenim u tip I/28, ali imaju druga~ije izveden obod i
ra|ene su od gline druga~ije strukture i boje pe~enja.
47
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip I/76; R 1: 4
Za razliku od tipa I/28, koji se u velikom broju javlja
od II do IV veka, ovaj oblik je izuzetno retko nala`en,
zajedno sa keramikom IV veka, pa mo`emo pret-
postaviti da predstavlja pozni proizvod neke od lo-
kalnih radionica.
TIP I/77
Zdela na unutra{nju stranu zase~ene ivice oboda i
prelomljenih zidova trbuha, ~iji je gornji konus vertikal-
no profilisan i ukra{en gla~anim ornamentom u obliku
vertikalno postavljenih linija. Ra|ena je od srednje pre-
~i{}ene gline sive boje pe~enja (5YR 5/1), delimi~no gla-
~ane povr{ine.
Tip I/77; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1979. g., kv. D/III, o. s. XIX, A: 3809.
DATOVANJE:
kraj IV ¬ po~etak V veka?
U Singidunumu je na|ena jedna zdela ovog ti-
pa, za ~iji oblik i tehnologiju izrade nismo na{li
analogije me|u keramikom sa bliskih lokaliteta.
Otkrivena je u me{anom sloju, zajedno sa rimskom
i kasnoanti~kom keramikom, a na osnovu tehno-
lo{kih svojstava mo`e se okvirno datovati u kasni
IV i po~etak V veka.
TIP I/78
Dublja zdela razgrnutog oboda i polusferi~nog reci-
pijenta. Ra|ena je od gline sitnozrne fakture sive boje
pe~enja (10YR 6/1), ili od gline sa manjim primesama tu-
canog kre~njaka mrkocrvene boje pe~enja (2,5 YR 5/6),
~ija je povr{ina prevu~ena tamnosivim premazom. Trbuh
48
Tip I/78; R 1: 4
posude je ukra{en plitko urezanim tankim linijama ili
paralelnim `ljebovima.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1064, 1065.
DATOVANJE:
kraj II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LVII/513.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 34/6.
Tip je zastupljen sa dve bliske varijante, od ko-
jih jedna ima lu~no razgrnut obod, ra|ena je od
bolje pre~i{}ene mrkocrvene gline sa primesama
tucanog kre~njaka, ~ija je povr{ina prevu~ena si-
vim premazom i ukra{ena tankim paralelnim lini-
jama. Druga varijanta je od sive gline sitnozrne fak-
ture, obod je koso razgrnut, a ispod vrata su ureza-
ni paralelni `ljebovi.
TIP I/79
Zdela sa dve rebrasto profilisane dr{ke, {irokog, koso
razgrnutog oboda i zaobljenog trbuha. Ra|ena je od pes-
kovite gline `u}kaste boje pe~enja (7,5 YR 7/4), neobra-
|ene povr{ine. Gornji deo trbuha je ukra{en paralelnim
`ljebovima.
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 2949.
DATOVANJE:
II vek.
Tip I/79; R 1: 4
 anti~ka keramika singidunuma

Sude}i prema malobrojnim nalazima koji poti-

~u, uglavnom, iz slojeva datovanih oko sredine II
veka, ovaj tip zdela sa dve dr{ke nije bio tako popu-
laran me|u oblicima izra|ivanim od peskovite gli-
ne pe~ene u nijansama `u}kaste boje.
TIP I/80
Zdela u`ljebljenog oboda i bikoni~no prelomljenog
trbuha. Na gornjem konusu se nalazi manja, po sredini
u`ljebljena dr{ka. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline
mrke boje pe~enja (7,5 YR 5/4), tamnomrko bojene po-
vr{ine. Na prelomu trbuha je urezan dublji `ljeb.
Tip I/80; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g. , s. I¬II, ispuna rova, A: 1131.
DATOVANJE:
kraj II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 23/6.
Tip I/81; R 1: 4
vek, ali je od gline druga~ije strukture i boje pe~e-
nja. Sude}i prema tehnolo{kim karakteristikama,
najverovatnije, predstavlja proizvod neke od singi-
dunumskih radionica koja je bila aktivna tokom II
veka.
TIP I/82
Kalotasta zdela uvu~enog, prstenasto profilisanog
oboda. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline oran`crve-
ne boje pe~enja (5YR 5/6, 6/8, 7,5 YR 6/6), crveno bojene
i gla~ane, ili mrkocrveno firnisovane povr{ine. Trbuh
posude je ukra{en ornamentom izvedenim tehnikom
pe~a}enja, naj~e{}e sa motivima razli~ito stilizovanih
listova, rozeta i krugova.
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 2, o. s. XVII¬XXX, A: 723
¬ D. G. 1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 2962.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 905.
DATOVANJE:
II vek.

U Singidunumu je na|ena jedna zdela ovog obli-

ka, za koju se, zbog njene fragmentarne sa~uvano-
sti ne mo`e sa sigurno{}u re}i da li je imala jednu
ili dve dr{ke. Me|u materijalom sa susednih lokali-
teta nema direktnih paralela, pa mo`emo pretpo-
staviti da predstavlja proizvod lokalne, singidu-
numske (?) radionice.

TIP I/81
Plitka zdela ¬ ~inija, {irokog otvora, horizontalno raz-
grnutog u`ljebljenog oboda, blago zaobljenog trbuha i
{irokog ravnog dna. Ispod oboda su dve naspramno pos-
tavljene, horizontalne, talasasto profilisane dr{ke. Ra|ena
je od peskovite gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/6¬8),
~ija je unutra{nja povr{ina prevu~ena crvenomrkom
bojom.

MESTO NALAZA:
¬ S. T. 1996. g., sek. 2/3, jama 3, A: 135.

DATOVANJE:
II vek.

Zdela ¬ ~inija ovog oblika predstavlja usamljeni

primerak, koji je bez direktnih analogija. U osnovi
je sli~na tanjirima III/54, tako|e datovanim u II Tip I/82; R 1: 4

49
sne@ana nikoli} -|or|evi}
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XII/137¬143.
Bjelajac 1992, T. I/1¬4.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 23/5.
Ovaj oblik je ~esto kori{}en u proizvodnji rimske
provincijske keramike tokom II i III veka, a posude
ukra{ene pe~a}enjem izvedenim na gornjem delu
trbuha, naj~e{}e poti~u iz slojeva sredine i tre}e ~et-
vrtine II veka. Iako se javlja vi{e kombinacija, osnov-
na dekoracija je veoma sli~na ¬ u gusto raspore|e-
nim horizontalnim nizovima, dubokim utiskivanjem
pojedina~nim pe~atima naizmeni~no su postavlje-
ni motivi stilizovanih listova, rozeta i kru`i}a, a na
manjem broju primeraka se javlja i stilizovana jajni-
ca, koja se retko kombinuje sa ostalim elementima.
Prema podeli Lj. Bjelajac, ovaj tip zdela pripada sta-
rijoj grupi pe~atne keramike Singidunuma.67 Ana-
logije za formu, na~in ukra{avanja i izbor motiva
nalazimo na lokalitetima donjopanonskog lime-
sa,68 a nalazi dva pe~ata sa istim motivima listova i
rozete, na lokalitetu U{}e kod Obrenovca, ukazuju
da se na ovom mestu, najverovatnije, nalazio i
centar iz kog poti~u singidunumski primerci.
TIP I/83
Dublja zdela na spoljnu stranu koso razgrnutog obo-
da uvu~ene unutra{nje ivice i zaobljenih zidova trbuha.
Ra|ena je od gline peskovite krupnozrne fakture sive bo-
je pe~enja (5YR 4/1), neobra|ene povr{ine. Obod i trbuh
posude su ukra{eni paralelno urezanim `ljebovima.
Tip I/83; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 3237.
DATOVANJE:
sredina ¬ tre}a ~etvrtina II veka.
U Singidunumu je na|ena jedna zdela ovog
oblika, koja poti~e iz sloja datovanog u sredinu i tre-
}u ~etvrtinu II veka. Osnovna profilacija i vrsta gli-
ne od koje je ra|ena sli~ni su posudama tipa I/14,
pa je mogu}e da pripada zdelama tipa caccabus.
TIP I/84
Zdela blago razgrnutog, horizontalno zaravnjenog
oboda, nagla{enog vrata, isko{enih zidova trbuha i rav-
50
Tip I/84; R 1: 4
nog dna. Ra|ena je od gline peskovite fakture sive boje
pe~enja (10YR 4/1), neobra|ene povr{ine.
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1979. g., kv. D/IV, V, o. s. XIX, sloj mrke zemlje,
A: 3728.
Posude ovog oblika javljaju se u veoma malom
broju i ne poti~u iz hronolo{ki pecizno definisanih
celina. Na osnovu tehnolo{kih karakteristika i njiho-
ve zastupljenosti u slojevima sa keramikom kasno-
anti~kog perioda, mo`e se pretpostaviti da pred-
stavljaju pozne proizvode lokalnih radionica.
TIP I/85
Zdela razgrnutog, u`ljebljenog oboda i visoko postav-
ljenog trbuha. Ra|ena je od gline sa krupnim zrnima pes-
ka sive boje pe~enja (7,5 YR 6/0), neobra|ene povr{ine.
Tip I/85; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 2950.
DATOVANJE:
sredina ¬ tre}a ~etvrtina II veka.
TIP I/86
Zdela razgrnutog oboda zase~ene ivice i nisko pre-
lomljenog trbuha, na niskoj, prstenasto profilisanoj sto-
pi. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline crvenkaste boje
pe~enja (5YR 5/8, 6/8, 7,5 YR 6/6), povr{ine prevu~ene
sjajnim oran`crvenim premazom ili mrkim firnisom. Na
obodu posude se nalazi urezan `ljeb, a ispod njega i na
prelomu trbuha je plasti~no izvedena traka. Gornji ko-
nus je bogato ukra{en pe~atnim ornamentom sa motivi-
ma listova ili, znatno ~e{}e, koncentri~nim krugovima
67 Bjelajac 1987, 420, T. I/1¬4.
68 Brukner 1981, T. 50/8¬10.
 anti~ka keramika singidunuma

Tip I/86; R 1: 4

postavljenim oko pravougaonog okvira u kom su sme{- PUBLIKOVANO:

tene predstave `ivotinje u trku i kantarosa. Na donjem Bjelajac 1995, fig. 2/6.
konusu je vi{estruki niz paralelnih uboda izvedenih
Mali broj gle|osanih zdela ovog oblika poti~e iz
radlom.
kasnoanti~kih horizonata i pripada proizvodnji
MESTA NALAZA: gle|osane kuhinjske keramike koja se od kraja III,
¬ P. D. P. 1978. g., kv. D, E, F/XXV, o. s. XI¬XII, A: 253; a intenzivnije tokom IV i po~etkom V veka odvijala
kv. E, F/XXV, o. s. XIII¬XIV, A: 282. u vi{e lokalnih radionica.70
¬ D. G. 1983. g., ukop II, A: 3136.
¬ T. K. 1992. g., bl. C, s. 6, jama G, 1627.
TIP I/88
DATOVANJE:
Zdela koso razgrnutog oboda i bikoni~no prelomlje-
druga polovina III veka.
nog trbuha. Ra|ena je od gline peskovite fakture oker-
PUBLIKOVANO: `ute boje pe~enja (7,5 YR 6¬7/6), neobra|ene povr{ine.
Bjelajac 1992, T. III/1, 2.

Tipom je obuhva}eno nekoliko varijanti veoma

bliske profilacije, ali razli~itih dimenzija. Sa izuzet-
kom jedne zdele od koje je sa~uvan manji deo sa
motivima razli~ito stilizovanih listova izvedenih
pe~a}enjem, kod ostalih posuda je gornji konus
dekorisan naizmeni~no postavljenim vi{estrukim
koncentri~nim krugovima i predstavama `ivotinje
i kantarosa sme{tenim u pravougaonom okviru. Tip I/88; R 1: 4
Najve}i broj zdela ovog tipa poti~e iz jame otkrive-
ne u Ulici Tadeu{a Ko{}u{ka. One su u znatnoj me- MESTO NALAZA:
ri doprinele da se bar delimi~no sagleda problem ¬ Zmaj Jovina ul. 13¬15, 1987. g., A: 264.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A:1184.
ovih posuda, koje su do tada bile poznate samo kao
manji fragmenti nedefinisanog oblika. Sasvim je DATOVANJE:
izvesno da zdele predstavljaju proizvod iste radio- kraj II ¬ prve decenije III veka.
nice, najverovatnije singidunumske, ~ija se aktiv- Mali broj posuda otkrivenih u slojevima dato-
nost odvijala u drugoj polovini III veka.69 vanim u kraj II i po~etak III veka ukazuje da ovaj
oblik, kao i tip zdele sa dve dr{ke (I/79), nije bio tako
TIP I/87 popularan me|u oblicima izra|ivanim, verovatno,
Manja zdela blago uvu~enog oboda i loptastog trbu- u Singidunumu, od peskovite `u}kaste gline.
ha. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje
pe~enja (5YR 6/8), mrko gle|osane unutra{nje povr{ine. TIP I/89
MESTO NALAZA: Zdela neprofilisanog oboda i nagla{enog trbuha. Ra-
¬ D. G. 1979. g., kv. D/III, o. s. XIX, A: 3819. |ena je bez upoterebe vitla od nedovoljno pre~i{}ene gli-
ne sa primesama tucanih {koljki i pu`eva, tamne mrko-
DATOVANJE:
sive boje pe~enja (5YR 4/2), neobra|ene povr{ine.
kraj IV veka?

69 Proizvodi ove radionice sa analizom ornamenata bi}e detalj-

no obra|eni u radu o istra`ivanjima u Ulici Tadeu{a Ko{}u{ka.

Tip I/87; R 1: 4 70 Cvjeti}anin 1997, KA 48.

51
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip I/89; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Gospodar Jovanova ul. 2¬4, 1991. g., povr{ina oko
grobova 2, 4, 5, A: 591.
Ova rukom ra|ena zdela predstavlja usamljeni
primerak i na|ena je u sloju sa keramikom druge
polovine II i prve polovine III veka, te se mo`e
okvirno datovati u ovaj period.
TIP I/90
Dublja zdela koso razgrnutog oboda i bikoni~nog
trbuha. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline mrke boje
pe~enja (5YR 4/3), crno bojene i gla~ane spoljne povr{i-
ne. Gornji konus ukra{en je paralelnim `ljebovima u
okviru kojih je u vi{e horizontalnih nizova ornament
izveden radlom.
Tip I/90; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. V, A: 1024a.
U Singidunumu je na|ena jedna zdela ovog
oblika, koja poti~e iz stratigrafski neopredeljene
celine i koja je bez direktnih analogija me|u kera-
mikom sa susednih lokaliteta. Pored nje u sloju je
bila zastupljena, uglavnom, keramika datovana u
period od sredine II do sredine III veka, pa se na
osnovu toga, kao i na osnovu tehnologije izrade,
mo`e pretpostaviti da je u ovom periodu izra|ena
u nekoj od lokalnih radionica.
TIP I/91
Duboka zdela horizontalno razgrnutog oboda i blago
prelomljenih zidova trbuha. Ra|ena je od gline peskovi-
te fakture sive boje pe~enja (2,5 YR 6/0), neobra|ene
povr{ine. Posuda je ukra{ena urezanom talasastom
linijom koja je na obodu kombinovana sa ubodima izve-
denim radlom, dok se na trbuhu ispod talasaste linije
nalazi pli}i `ljeb.
52
Tip I/91; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1979. g., s. 3, bl. 3, o. s. X¬XV, A: 219.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki horizont,
A: 1407a.
DATOVANJE:
kraj III ¬ po~etak IV veka.
Tip je zastupljen sa svega nekoliko posuda koje
poti~u iz kasnoanti~kih horizonata. Pripada lokal-
noj proizvodnji kuhinjske keramike, koja se u ogra-
ni~enom obimu odvijala krajem III i po~etkom IV
veka. Zdele sli~ne profilacije i na~ina ukra{avanja,
od kojih su neke imale dve dr{ke, nalazimo i na lo-
kalitetima u Panoniji, gde su datovane u IV vek.71
TIP I/92
Duboka zdela razgrnutog, sa unutra{nje strane u`ljeb-
ljenog oboda, nagla{enog trbuha i ravnog dna. Na gornjem
delu narebrenog trbuha nalaze se dve manje, po sredini
u`ljebljene dr{ke. Ra|ena je od gline peskovite fakture
crvenkaste boje pe~enja (5YR 6/6). Obod i gornji deo po-
sude prevu~eni su svetlosivim, mat premazom.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1108.
DATOVANJE:
kraj II ¬ prve decenije III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 34/ 8.
Tip I/92; R 1: 4
71 Brukner 1981, T. 96.

Tip I/93; R 1: 4
TIP I/93
Zdela razgrnutog, sa unutra{nje strane u`ljebljenog
oboda i zaobljenih zidova trbuha. Ispod oboda polaze dve
manje, po sredini u`ljebljene dr{ke i zavr{avaju se na gor-
njem delu trbuha. Ra|ena je od gline peskovite fakture
crvene boje pe~enja (5YR 6/6), ~ija je povr{ina prevu~ena
crvenim premazom i ukra{ena paralelnim `ljebovima.
MESTA NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1189.
DATOVANJE:
kraj II ¬ prve decenije III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 34/7.
TIP I/94
Zdela blago razgrnutog oboda i polusferi~nog recipi-
jenta. Ra|ena je od pre~i{}ene gline sivomrke boje pe~e-
nja (7,5 YR 5/0 ¬ 5/4), ~ija je povr{ina prevu~ena masli-
nastom gle|u sa manjim delovima mrkih tonova. Ispod
oboda su plitko urezane paralelne linije.
Tip I/94; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ T. K. 1992. g., bl. C, jama D, A: 1883.
DATOVANJE:
sredina ¬ tre}a ~etvrtina II veka.
U Singidunumu je na|ena jedna zdela ovog
oblika, koja poti~e iz jame datovane u sredinu i tre-
}u ~etvrtina II veka. Direktnih analogija za njenu
profilaciju nema me|u keramikom sa susednih lo-
kaliteta, a sude}i prema tehnolo{kim svojstvima ¬
fino pre~i{}ena glina sive boje pe~enja prevu~ena
maslinastom gle|u, zdela predstavlja import, naj-
verovatnije, iz nekog od galskih centara.72
TIP I/95
Zdela ¬ mortarium levkasto profilisanog oboda, sa ~ije
je spoljne strane {iroka traka u obliku ³kragne«, polusfe-
anti~ka keramika singidunuma
Tip I/95; R 1: 4
ri~nog recipijenta i nagla{enog ravnog dna. Ra|ena je od
dobro pre~i{}ene gline sa manjim primesama liskunskog
praha, crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/8, 5YR 5/8). Obod je
sa spoljne i unutra{nje strane crveno bojen i gla~an, re|e
mramoriziran, unutra{njost je ogrubljena najsitnijim
{ljunkom, dok je spoljna povr{ina gla~ana.
MESTA NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I ¬II, ispuna rova, A: 1119.
¬ T. K. 1992. g., bl. C, s. 6, sloj mrke zemlje, A: 1711.
DATOVANJE:
II ¬ prva polovina III veka.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1994, 145¬146, Pl. III/7.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 23/12.
Mortarijumi ovog oblika, kako po tehnologiji iz-
rade, tako i po profilaciji posuda, predstavljaju lo-
kalnu imitaciju mortarijuma ra|enih u tehnici tera
sigilate, forme Drag. 43. Na prostoru Singidunuma
se javljaju u manjem broju, uglavnom u slojevima
kraja II, odnosno prve polovine III veka. S obzirom
da nijedan primerak nije o~uvan u celosti, na njima
nema izlivnika kojim se, obi~no, zavr{avao obod
posude.
TIP I/96
Manja zdela, horizontalno razgrnutog oboda trakasto
profilisane ivice, kosih zidova trbuha i ravnog dna. Na
obodu su se nalazile, najverovatnije dve, horizontalno
postavljene aplicirane dr{ke, koje sada nedostaju. Ra|e-
na je od dobro pre~i{}ene gline svetlooker boje pe~enja
(7,5 YR 7/4), ~ija je povr{ina prevu~ena `u}kastom gle|u.
72 Cveti}anin 1997, grupa C.
53
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip I/96; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1367.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 42/5.
U Singidunumu je na|ena jedna zdela ovog
oblika, za koju nismo na{li paralele me|u formama
gle|osane keramike. Iako poti~e iz gornjih slojeva
zasipanja rova, koji je opredeljen u kraj II i prve de-
cenije III veka, ~ini se prihvatljivijim njeno {ire da-
tovanje u II vek. Vi{e primeraka razli~itih formi, sa
istim tehnolo{kim karakteristikama, na|eno je u
prvim slojevima ispune rova, datovanim u sredinu
i tre}u ~etvrtinu II veka. Sve ove posude predstav-
ljaju import iz centralnogalskih centara.73
TIP I/97
Zdela tankih zidova, razgrnutog oboda, nagla{enog
vrata i visoko postavljenog trbuha. Ra|ena je od dobro
pre~i{}ene beli~aste gline (5Y 8/2), ~ija je povr{ina prevu-
~ena `u}kastozelenom gle|u. Sa unutra{nje strane obo-
da nalazi se pli}i `ljeb, dok je trbuh ukra{en fasetama.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1369.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 42/5.
Zdelice tankih zidova zastupljene su sa vi{e pri-
meraka koji, tako|e predstavljaju import iz central-
Tip I/97; R 1: 4
54
nogalskih centara.74 Izdvojene su dve veoma bliske
varijante, koje se me|usobno razlikuju u profilaciji
oboda. Komentar za datovanje je isti kao i za
prethodni tip. Prototip za ovaj oblik predstavljale
su posude od metala i stakla, a tokom II i prve po-
lovine III veka, u provincijskim centrima izra-
|ivane su zdele veoma sli~ne profilacije, ~ija je
povr{ina bila prevu~ena mrkocrvenim firnisom, a
umesto fasetiranja je kori{}eno ukra{avanje rad-
lom (tip I/112).
TIP I/98
Manja kalotasta zdela, horizontalno razgrnutog obo-
da. Ra|ena je od dobro pre~i{}ene gline crvene boje pe-
~enja (5YR 6/6), crveno bojene, neujedna~eno gla~ane
povr{ine.
Tip I/98; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1273.
DATOVANJE:
kraj II ¬ prve decenije III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 23/7.
U Singidunumu je na|en jedan primerak ovog
tipa. Vi{e varijanti zdelica sli~nog oblika, kako od
crveno, tako i sivo pe~ene gline, poti~e iz Viminaci-
juma, gde su datovane u period II i po~etka III ve-
ka, te se sa dosta verovatno}e mo`e pretpostaviti
da je ovaj tip izra|ivan u nekoj od radionica ovog
grn~arskog centra.
TIP I/99
Zdela lu~no razgrnutog oboda, nagla{enog ramena,
polusferi~nog recipijenta i uske prstenasto profilisane
stope. Ra|ena je od pre~i{}ene gline sa primesama
sitnozrnog kvarcnog peska, sive boje pe~enja (5YR 6/1),
tamnosivo bojene i gla~ane povr{ine. Na obodu i rame-
nu posude nalaze se urezani `ljebovi.
MESTO NALAZA:
¬ S. T. 1996. g., jama 3, A: 136.
73 Cvjeti}anin 1997, grupe A, A1.
74 Cvjeti}anin 1997, RC 4, RC 5, grupa A.
 anti~ka keramika singidunuma

TIP I/101
Pli}a kalotasta zdela, na unutra{nju stranu zase~enog
oboda. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline crvenkaste
boje pe~enja (7,5 YR 6/6), ~ija je unutra{nja povr{ina
mramorizirana, dok je spoljna crveno bojena i gla~ana.
Tip I/99; R 1: 4

DATOVANJE:
II vek.

I ovaj tip zdele je u Singidunumu zastupljen sa-

mo jednom posudom, koja poti~e iz jame datovane
u II vek. Oblik je ra|en po uzoru na posude od me-
tala, a direktne analogije nismo na{li me|u kerami-
kom sa susednih podru~ja. Na osnovu tehnolo{kih
svojstava te{ko je re}i da li ova zdela predstavlja
import, ili je proizvod neke od lokalnih radionica.

TIP I/100
Zdela koso spu{tenog oboda trouglastog preseka,
kalotastog recipijenta i dna u obliku niske isko{ene sto-
pe. Ra|ena je od pre~i{}ene gline sa manjim primesama
sitnih zrna peska, boja pe~enja je svetlija crvenomrka
(5YR 6/4), a povr{ina je prevu~ena maslinastom gle|u sa
mrko`utim tufnama. Na obodu se nalazi srpasti orna-
ment izveden u barbotin tehnici, a sa unutra{nje strane
posude, ispod nagla{ene ivice oboda je pli}i `ljeb. Sre-
di{nji deo je ukra{en kru`no raspore|enim paralelnim
rebrima.
Tip I/101; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ S. T. 1996. g., ku}a 2, jama 7, A: 550.
DATOVANJE:
II vek.
U Singidunumu je na|ena jedna posuda ovog
oblika sa mramoriziranom unutra{njom povr{inom,
koja predstavlja import, najverovatnije, iz italskih
centara. Zdele sli~ne profilacije i tehnologije izrade i
u Donjoj Panoniji se javljaju u malom broju.75

TIP I/102
Zdela prstenasto profilisanog oboda i vertikalnih ili
blago isko{enih zidova trbuha koji se lome prema niskoj
stopi. Ra|ena je od dobro pre~i{}ene gline crvene boje
pe~enja (2,5 YR 6/8, 5YR 7/6), ~ija je povr{ina gla~ana ili
crveno bojena.
Tip I/100; R 1: 4

MESTO NALAZA:
¬ S. T. 1996. g., ku}a 2, iz negativa zidova, A: 650.

DATOVANJE:
druga polovina II veka?

Zdela specifi~nog oblika i na~ina ukra{avanja

predstavlja jedinstven primerak, kako u Singidu-
numu, tako i na susednim lokalitetima. Ornament Tip I/102; R 1: 4
u obliku srpa ~esto se javlja na gle|osanoj keramici
ranog perioda, ali je retko primenjivan za ukra{a-
75 Brukner 1981, T. 76/90, 92.
vanje zdela ili tanjira.

55
sne@ana nikoli} -|or|evi}

MESTA NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 41.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, prvi slojevi ispune rova, A: 1129.

DATOVANJE:
II vek.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXIX/344
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 23/18.

Tip se javlja sa tri srodne varijante, koje se me|u-

sobno razlikuju u profilaciji oboda. Na osnovu teh-
nolo{kih karakteristika i ve}eg broja zdela na|enih
u jami Konaka kneginje Ljubice, sa dosta verovat-
no}e se mo`e pretpostaviti da su tokom II veka pro-
izvedene u nekoj od singidunumskih radionica.
Tip I/104; R 1: 4
TIP I/103
Duboka kalotasta zdela, prstenasto zadebljanog MESTA NALAZA:
oboda i visokog prstenastog dna. Ra|ena je od srednje ¬ Z. P. 1963. g., s. 1, A: 666.
pre~i{}ene gline, ponekad sa manjim primesama sitno- ¬ K. K. LJ. 1972. g., jama, A: 16.
zrnog peska, crvene do oker boje pe~enja (2,5 YR 6/8, ¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 2, o. s. X, A: 282.
5YR 7/4), neobra|ene ili delimi~no gla~ane povr{ine. ¬ D. G. 1983. g., jama 95, A: 2882, 2883.
Ispod oboda su sa spolja{nje, na nekim primercima i sa DATOVANJE:
unutra{nje, strane urezani `ljebovi. II vek.

PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 34/6.

Zdele lu~no razgrnutog oboda su izra|ivane u

vi{e varijanti bliske profilacije i karakteristi~ne su
za provincijsku proizvodnju II veka.

Tip I/103; R 1: 4 TIP I/105

Manja zdela lu~no razgrnutog oboda, zaobljenog
MESTO NALAZA:
trbuha i prstenasto profilisanog dna. Ra|ena je u tehnici
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 42, 43.
tera sigilate, forma Drag. 35. Na obodu posude su u
DATOVANJE: barbotin tehnici izvedeni motivi stilizovanih ljiljana ili
prva polovina II veka. srcolikih listova.
PUBLIKOVANO: MESTO NALAZA:
Bojovi} 1977, T. XLVI/434. ¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 4, ispod poda 1.

Zdele dubokog kalotastog recipijenta na|ene su DATOVANJE:

zajedno sa ve}im brojem zdela prethodnog tipa u ja- kraj I ¬ po~etak II veka.
mi otkrivenoj u Konaku kneginje Ljubice. Najvero-
vatnije su proizvod iste, singidunumske radionice.

TIP I/104
Zdela lu~no razgrnutog oboda, nagla{enog vrata i
visoko zaobljenog trbuha. Ra|ena je od gline sa dodat-
kom sitnozrnog ili krupnozrnog peska, sive boje pe~enja
(5Y 8/1, 10YR 4/1), neobra|ene povr{ine. Recipijent mo-
`e biti ukra{en ~e{ljastim ornamentom. Tip I/105; R 1: 4

56

PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1990, T. 57, 126.
Zdele Drag. 35 ne predstavljaju ~este nalaze u
Singidunumu. Mali broj datovanih posuda poti~e iz
horizonata kraja I i po~etka II veka, {to predstavlja
i vreme njihovog importa iz severnoitalskih radi-
onica u Meziju.76 Proizvodnja zdela Drag. 35 po~i-
nje u radionici La Grofezank, zatim je, od Vespazi-
jana do Trajana, izra|uju severnoitalski centri. U ra-
dionici Lezu i isto~nogalskim centrima proizvod-
nja traje do kraja II, a u Rajncabernu do po~etka III
veka. Od po~etka II do sredine III veka, zajedno sa
tanjirima Drag. 36, ova forma je u vi{e varijanti
izra|ivana i u lokalnim radionicama.
TIP I/106
Zdela neprofilisanog ili prstenasto zadebljanog
oboda, poluloptastog recipijenta i blago isko{ene stope.
Na sredi{njem delu trbuha je horizontalno pro{irenje ~iji
se kraj savija prema donjem delu trbuha. Ra|ena je u
tehnici tera sigilate, forma Drag. 38.
Tip I/106; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ K. M. 36¬40, 1987. g., T. S. 122 ¬124;
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, T. S.224.
¬ T. K. 1992. g., s. 7, svetlomrka zemlja, T. S. 331.
¬ T. K. 1993. g., bl. D, o. s. II, T. S. 330.
DATOVANJE:
sredina II ¬ prve decenije III veka.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1990, T. 60, 126.
Forma Drag. 38 nastala je po uzoru na starije zde-
le ¬ mortarijume ju`nogalske proizvodnje Ritt. 12 i
proizvo|ena je u isto~nogalskim, srednjegalskim
centrima, Rajncabernu i Vesterndorfu, od sredine
II do sredine III veka, a u Trijeru ~ak i do druge tre-
}ine IV veka.77 U Singidunumu su ove zdele nala-
`ene u slojevima datovanim od sredine II do sredi-
anti~ka keramika singidunuma
ne III veka, a javljaju se, kako one neprofilisanog
oboda koje predstavljaju mla|e varijante ¬ kraj II i
III vek, tako i zdele sa prstenastim zadebljanjem.
TIP I/107
Koni~na zdela isko{enog oboda o{tro nagla{enih ivi-
ca, na koji su aplicirane, najverovatnije dve dr{ke. Ra|ena
je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR
6/8), ~ija je povr{ina prevu~ena crvenim firnisom.
Tip I/107; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A:1289.
DATOVANJE:
kraj II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 24/16.
Tip je zastupljen sa svega dva primerka koja
poti~u iz horizonta datovanog u kraj II i po~etak III
veka. Me|u keramikom sa susednih podru~ja ne-
ma direktnih paralela za ovaj oblik zdele koja, su-
de}i prema tehnologiji izrade, predstavlja proizvod
neke od provincijskih radionica.
TIP I/108
Pli}a zdela {irokog, trakasto profilisanog oboda i ko-
sih zidova trbuha. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline
crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8), oran`crveno bojene
povr{ine.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A:1290.
76 Bjelajac 1990, 173.
77 Bjelajac 1990, 126.
57
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip I/108; R 1: 4
DATOVANJE:
kraj II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 24/3.
U Singidunumu je na|ena jedna posuda ovog
oblika koja, kao i prethodni tip, poti~e iz horizonta
datovanog u kraj II i po~etak III veka. Ve}i broj pri-
meraka sli~ne profilacije otkriven je u Viminaciju-
mu, te se mo`e pretpostaviti da se u njemu nalazio
i centar za proizvodnju ovog tipa.
TIP I/109
Zdela razgrnutog, ~etvrtasto profilisanog i sa unu-
tra{nje strane u`ljebljenog oboda, visoko postavljenog
trbuha i ravnog dna. Ra|ena je od gline sitnozrne fakture
sive boje pe~enja (2,5 YR 5¬6/0), neobra|ene povr{ine.
Tip I/109; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI VII, svetlomrka zemlja, A: 2609.
¬ S. T. 1996. g., bl. B/C, A: 581; sek. 2, ukop, A: 65.
DATOVANJE:
II¬III vek.
TIP I/110
Dublja zdela blago razgrnutog oboda i loptastog
trbuha. Ra|ena je od pre~i{}ene sivo pe~ene gline (5YR
5/1), sa primesama liskunskog praha, ~ija je povr{ina
prevu~ena tamnosivom bojom.
58
Tip I/110; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ S. T. 1996. g., jama 3, A: 132.
DATOVANJE:
II vek .
U Singidunumu je na|ena jedna posuda ovog
oblika koja poti~e iz jame datovane u II vek. Sli~ne
profilacije i strukture gline, ali ugla~ane povr{ine,
je i zdela iz Gomolave datovana u period od kraja I
do sredine II veka.
TIP I/111
Bikoni~na zdela prstenasto profilisanog, ili trakastog
i sa spoljne strane kanelovanog oboda. Ra|ena je od
srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (5YR 6/8,
7,5 YR 6/8), crveno bojene povr{ine. Na prelomu trbuha
nalaze se urezani `ljebovi.
Tip I/111; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 903; s. I¬II, ispuna
rova ¬ povr{ine, A: 1267.
DATOVANJE:
druga polovina II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 23/19.
TIP I/112
Zdela blago razgrnutog oboda i nagla{enog gornjeg
dela trbuha. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline crven-
kaste boje pe~enja (5YR 6/6), ~ija je povr{ina prevu~ena
mrkocrvenim firnisom. Ukra{ena je ubodima izvedenim
radlom, postavljenim u vi{e horizontalnih nizova
 anti~ka keramika singidunuma

Tip I/112; R 1: 4

MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1368.

DATOVANJE:
kraj II ¬ prve decenije III veka.

Zdele ovog oblika predstavljaju provincijske

proizvode, ra|ene po uzoru na `u}kasto gle|osane
zdele tankih zidova (tip I/97). Umesto fasetiranja,
kojima su dekorisani gle|osani primerci, provin-
cijski majstori su koristili jednostavniji na~in ukra-
{avanja radlom.

TIP I/113
Duboka zdela na tri no`ice, polusferi~nog recipijenta
i uvu~enog, kratkog oboda. Ra|ena je bez upotrebe vitla
od gline sa primesama tucanog kre~njaka, tamne sivo-
mrke boja pe~enja, sa gla~anom spoljnom povr{inom.

Tip I/114; R 1: 4

MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1969. g., s. 1, A: 375.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine,
T. S. 165¬170.
¬ T. K. 1993. g., bl. D, o. s. I, T. S. 182; kv. E,
jama 1, T. S.321, 322.
Tip I/113; R 1: 4 ¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop, A: 92.

MESTO NALAZA: DATOVANJE:

¬ T. F. F. 1972. g., jama, inv. br. 3040. druga polovina II¬III vek.

DATOVANJE:
prva polovina II veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LII/470.
Jedini primerak zdele na tri no`ice iz Singidunu-
ma poti~e iz najstarijeg naseobinskog horizonta,
datovanog u prvu polovinu II veka.
TIP I/114
Koni~na zdela prstenasto profilisanog oboda, ~iji je
trbuh u donjem delu prelomljen prema isko{enoj stopi.
Ra|en je u tehnici tera sigilate, forma Drag. 18/31. Uko-
liko postoji, pe~at se nalazi u sredi{njem delu ispup~e-
nog dna, na kome je ~esto ornament izveden radlom.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. X/123.
Bjelajac 1990, T. 59.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 18.
U okviru ovog tipa nalaze se dve srodne varijante
¬ Drag. 18/31 i Drag. 31. Prva varijanta predstavlja
prelazni oblik iz Drag. 18 u Drag. 31 i njena proiz-
vodnja traje tokom II do po~etka III veka u radioni-
cama Centralne i Isto~ne Galije i u Rajncabernu. U
tre}oj ~etvrtini II veka je zavr{en razvojni proces i
nastala je forma Drag. 31, koja se do tre}e ~etvrtine
III veka izra|uje u Rajncabernu i Vesterndorfu.78
78 Bjelajac 1990, 124.

59
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Obe formu su nala`ene u velikom broju u slojevi-
ma datovanim od sredine II do po~etka III veka,
mada je zastupljenost zdela Drag. 31 ne{to ve}a.
Sude}i prema sa~uvanim imenima majstora:
Albinus, Amandus? Augustus, Castus, Celsus,
Cintugnatus, Costillus, Doeccus, Ianuarius, Iulius,
Iunianus, Iuvenis, Mainacnus, Marcellinus, Mari-
nus, Osbimanus, Paterclinus, Secundinus, Secun-
dinus Aviti, Venicarus (?), Victorinus, najvi{e je po-
suda iz Rajncaberna, a zatim Vesterndorfa, dok su
proizvodi srednjegalskih centara zastupljeni u
manjem broju.
TIP I/115
Zdela {irokog otvora, trakasto zadebljane, sa spoljne
strane kanelovane ivice i blago prelomljenog trbuha.
Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline oran`crvene boje
pe~enja (5YR 6/6), ~ija je povr{ina prevu~ena crvenim
firnisom.
Bjelajac 1990, T. 5/55, 6/62, T. 9/77, 81, 84 T. 10/90, 92,
T. 14/141, T. 15/148, 150, 153, 156, T. 16/158, 159,
T. 17/171, 174, T. 20/204¬206, T. 22/228, T. 23/232¬234,
240, T. 25/257, T. 26/258, T. 27/267, 272, T. 28/281, 282,
T. 29/285, 287, 288, T. 30/308, T. 31/309, 314¬316, 321,
T. 33/329, 330, T. 34/338, T. 35/341, 342, 344, 351,
T. 36/352, 363, T. 37/371, 376, T. 38/388, T. 39/393, 399,
T. 40/408, 410, T. 41/426, T. 42/438¬440, T. 43/457,
T. 46/490, 495, T. 48/507, 508, 511¬ 513, 518, T. 49/528,
T. 50/540, 544, T. 51/550¬552, 554¬557, 560, 562,
T. 52/564¬566, 569, 570, T. 53/571, 572, 574¬578.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 10, 11, 12/28, 30,
33¬35, 37, 39, 41¬43, 13, 14, 15/64¬73, 75, sl. 16/77¬79,
81¬84, 86, 87.

Tip I/115; R 1: 4

MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A:1280.

DATOVANJE:
kraj II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 24/6.
TIP I/116
Duboka polusferi~na zdela prstenasto profilisanog
oboda i dna u obliku {iroke pune stope. Ra|ena je u teh-
nici tera sigilate, forma Drag. 37. Ispod oboda je manja
neukra{ena zona, dok je ve}i deo posude dekorisan
reljefnim ornamentom raspore|enim u slobodnom
prostoru, ili re|e u zonama.
MESTA NALAZA:79
¬ T. K. 1992. g., bl. B, o. s. V¬VI, T. S. 327; bl. C, s. 6,
T. S. 328; S. 1, svetlomrka zemlja, T. S. 332.
¬ T. K. 1993. g., bl. E, jama 1, T. S. 325, 326;
bl. D, o. s. II¬III, T. S. 329.
Tip I/116; R 1: 4
Zdele Drag. 37, ~ija intenzivna proizvodnja po-
~inje krajem osme decenije I veka, predstavljaju
jednu od najpopularnijih formi ra|enih u tehnici
tera sigilate. I me|u nalazima iz Singidunuma ~ine
najzastupljeniju grupu ove vrste posuda. Na osno-
vu na~ina i stila ukra{avanja, kao i rasporeda orna-
menta, izdvojen je veliki broj majstora, od kojih je
manji broj potvr|en pe~atima koji su se nalazili u
okviru reljefnog polja: B. F. Attoni, Cobnertus III,
Cerialis III, Comitialis II, Comitialis V, Erotus,
Ianuarius I, Primitivus, Mammilianus, Melausus ili
na obodu posude: Cingessus, Iassus i Melusta. Orna-
ment je naj~e{}e raspore|en u slobodnom polju,
dok se metopski ili zonalni na~in prikazivanja,

DATOVANJE:
II¬III vek. 79Najve}i broj primeraka je publikovan, te su kod ovog tipa,
zbog njegove brojne zastupljenosti na ve}ini lokacija, navedene
PUBLIKOVANO: samo one posude koje poti~u sa prostora ~iji rezultati istra`iva-
Bojovi} 1977, T. II/18, III/26, 30, IV/34. nja jo{ nisu objavljeni.

60

preuzeti sa starije forme Drag. 29, javljaju na mnogo
manjem broju posuda. Najvi{e zdela poti~e iz radi-
onica Rajncabern i Vesterndorf. Znatno je manje
onih koje su dospele iz jedne od poslednjih radi-
onica za izradu ove vrste keramike ¬ Pfafenhofena
(Pfafenhofen), kao i onih iz srednjegalskih centara,
dok proizvode ju`nogalskih radionica ~ine retki
nalazi.
TIP I/117
Zdela ¬ mortarium {irokog, trakasto profilisanog obo-
da, kosih zidova trbuha i dna u obliku stope. Ra|ena je u
tehnici tera sigilate, forma Drag. 45. Na obodu se nalazi
apliciran maskaron sa predstavom lava, ~iji je perforira-
ni deo slu`io kao izlivnik.
Tip I/117; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ G. G. naselje 1987. g., s. 5, A: 206.
PUBLIKOVANO:
Biki}, Ivani{evi} 1996, 259, sl. 5/7.
U Singidunumu je na|ena jedna zdela ¬ tarionik
forme Drag. 45, koja nije registrovana na drugim
lokalitetima Gornje Mezije. Ovaj oblik morta-
rijuma sa apliciranim maskama je izra|ivan u radi-
onicama centralne i isto~ne Galije i Rajncaberna
tokom poznog II i u prvoj polovini III veka, mada
su poznati nalazi i iz kasnijeg perioda.80
TIP I/118
Duboka cilindri~na zdela na punoj stopi. Ra|ena je u
tehnici tera sigilate, forma Drag. 30. Recipijent posude je
ukra{en reljefnim ornamentom raspore|enim u meto-
pama ili ograni~enim poljima.
Tip I/118; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1968. g., s. 9, T. S. 28.
¬ Z. P. 1969. g., severisto~ni bedem, s. 11, hor. IV, T. S. 39.
¬ D. G. 1983. g., kv. C/III, sloj mrke zemlje, T. S. 20.
¬ Zmaj Jovina ulica 13¬15, 1987. g., mrka rastresita
zemlja, T. S. 129.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, T. S. 259, s. I¬II,
ispuna rova ¬ povr{ine T. S. 236, 300, 303, 307, 312.
DATOVANJE:
sredina II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1990, T. 3/21, 42/430, 436, T. 51/546, 549, 562,
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997 sl. 12/34, 15/74,
16/76, 17/80, 85.
Zdele Drag. 30 su zastupljene u znatno manjem
broju od onih forme Drag. 37. Samo na jednoj po-
sudi vesterndorfske proizvodnje je u retrogradnom
otisku sa~uvan pe~at sa imenom majstora ¬ Luppo,
dok za drugi pe~at Ripanus-a, zbog malog frag-
menta nismo sigurni da li je pripadao zdeli Drag.
30 ili 37. Karakteristi~no za singidunumske primer-
ke je da samo jedna posuda poti~e iz ju`nogalske
radionice La Grofezank, u ve}em broju su nala`eni
proizvodi iz Rajncaberna, a najbrojnije su zdele ko-
je pripadaju kasnijem periodu proizvodnje radi-
onica Vesterndorf i Pfafenhofen. Forma Drag. 30 se
javlja veoma rano, jo{ od vremena Klaudija, ne{to
slabija proizvodnja je bila u ranoflavijevskom peri-
odu, da bi se poja~ala od poznovespazijanskog vre-
mena. U Pfafenhofenu je proizvodnja Drag. 30
nastavljena do prestanka rada ove radionice, u
osmoj deceniji III veka.
TIP I/119
Manja zdela horizontalno razgrnutog oboda i kosih
zidova trbuha, na isko{enoj stopi. Ra|ena je u tehnici
tera sigilate, forma Drag. 46. Na sredi{njem delu trbuha
je urezana horizontalna linija.
Tip I/119; R 1: 4
80 Oswald, Pryce 1966, 216.
61
sne@ana nikoli} -|or|evi}

MESTO NALAZA: TIP I/121

¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine,
Kalotasta zdela kratkog, vertikalno postavljenog obo-
T. S. 218, 219.
da, ispod koga je {iroka traka profilisana u vidu ³kragne«.
DATOVANJE: Ra|ena je u tehnici tera sigilate, forma Curle 11. Na po-
kraj II ¬ po~etak III veka. suvra}enoj ³kragni« je motiv stilizovanih ljiljana izveden
u barbotin tehnici.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997 sl. 20/6, 8.

Forma Drag. 46 je, kako po profilaciji, tako i di-

menzijama, veoma bliska zdelama Drag. 33, ali se za
razliku od njih javlja u malom broju primeraka. Pro-
izvodnja ove forme odvijala se u galskim radionica-
ma i u Rajncabernu od kraja I do po~etka III veka.81

Tip I/121; R 1: 4
TIP I/120
Polusferi~na zdela neprofilisanog oboda, sa o{tro na- MESTO NALAZA:
gla{enom plasti~nom trakom na sredi{njem delu trbu- ¬ D. G. 1981. g., kv. D, G/VII, sloj lesnog nasipa, T. S. 79.
ha. Ra|ena je u tehnici tera sigilate, forma Drag. 25. Na DATOVANJE:
gornjem delu trbuha su aplicirane predstave maski, ro- kraj I ¬ po~etak II veka.
zeta ili spirala.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1990, T. 60.

Zdela u obliku mortarijuma predstavlja usam-

ljeni nalaz forme Curle 11, kako u Singidunumu,
Tip I/120; R 1: 4 tako i na podru~ju Gornje Mezije. Poti~e iz hori-
zonta datovanog u kraj I, odnosno po~etak II veka i
MESTA NALAZA: sude}i prema barbotinskom ukrasu proizvod je
¬ V. K.1980. g., s. 5, bl. 1, iz kolektora, T. S. 90 (na dnu padanskih radionica.82 Formu Curle 11 su proizvo-
posude pe~at u formi planta pedis MANNE, NE u ligaturi). dile ju`nogalske i srednjegalske radionice od se-
¬ D. G. 1986. g., kv. XXI, mrka zemlja, T. S. 117 damdesetih godina I do sredine II veka. Po uzoru na
(na dnu posude pe~at u formi planta pedis MANNE).
ovu, i njoj blisku formu Ritt. 12, tokom II i III veka u
¬ Gospodar Jovanova ul. 2¬4, 1991. g., ukop kod
provincijskoj proizvodnji rimske keramike nastale
sarkofaga, T. S. 160.
su brojne varijante (tip I/38).
DATOVANJE:
kraj I veka?
TIP I/122
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. I/2. Polusferi~na zdela neprofilisanog oboda. Ra|ena je u
Bjelajac 1990, T. 56, 57, T. 63/72, 73. tehnici tera sigilate, forma Drag. 40.

Zdele Drag. 25 su zastupljene malim brojem MESTA NALAZA:

¬ Zmaj Jovina ulica 13¬15, 1987. g., T. S. 111.
posuda, koje naj~e{}e poti~u iz slojeva koji nisu
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬ II, ispuna rova ¬ povr{ine,
precizno hronolo{ki odre|eni. Dospele su, najve-
T. S. 223.
rovatnije, kao import iz severnoitalskih radionica
gde su proizvo|ene od vremena Tiberija do kraja I
veka, a u ju`nogalskim centrima do kasnoflavijev-
skog perioda. Veoma ~est ukras predstavljaju apli-
cirani motivi maski, rozeta i voluta, koji se javljaju i
na formi Drag. 17. Ovom tipu pripada i jedan pe~at Tip I/122; R 1: 4
u formi planta pedis sa skra}enim imenom majsto-
ra A. Manneius-a, dok za drugi pe~at, sa imenom
81
istog majstora, zbog malog fragmenta, mo`e samo Bjelajac 1990, 128.
da se pretpostavi da pripada ovoj formi. 82 Bjelajac 1990, 128.

62

DATOVANJE:
sredina II ¬ prve decenije III veka.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1990, T. 61.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997 sl. 20/5.
Zdele Drag. 40 se u Singidunumu javljaju u ma-
lom broju i, uglavnom, predstavljaju proizvode iz
Rajncaberna. Forma je nastala sredinom II veka u
isto~nogalskim radionicama i trajala je do sredine
III veka. Ra|ene su po uzoru na posude ju`nogal-
ske produkcije preflavijevskog perioda Ritt. 8. U
provincijskoj proizvodnji rimske keramike II i III
veka, po uzoru na formu Drag. 40 nastale su brojne
varijante.
TIP I/123
Zdela sa koso izvu~enim trakama ispod oboda i na
sredi{njem delu trbuha. Ra|ena je u tehnici tera sigilate,
forma Lud. SMb. Gornji deo trbuha je ukra{en motivima
stilizovanih srcolikih listova ra|enim u barbotin tehnici.
Tip I/123; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 1, T. S. 82.
DATOVANJE:
II ¬ po~etak III veka?
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1990, T. 61.
U Singidunumu je na|ena jedna zdela ovog
oblika, koja je bez stratigrafskih podataka o mestu
nalaza. Forma Lud. SMb je veoma sli~na Drag. 44,
od koga se razlikuje u profilaciji oboda. Karakteris-
ti~na je za radionicu Rajncabern, gde je izra|ivana
u periodu od sredine II i tokom ranog III veka.83
TIP I/124
Zdela prstenasto profilisanog oboda i dvostruko pre-
lomljenog trbuha. Ra|ena je u tehnici tera sigilate, forma
Drag. 3. Gornja povr{ina unutra{njeg dela posude je
ukra{ena vi{estrukim nizom paralelnih linija izvedenih
radlom, dok su na donjem prelomu trbuha, tako|e sa
unutra{nje strane, dve tanke, plasti~no izvedene i sitno
nareckane linije.
anti~ka keramika singidunuma
Tip I/124; R 1: 4
MESTOA NALAZA:
¬ G. G. 1963. g., kv. 8, bl. B, o. s. 9, inv. br. 3145.
DATOVANJE:
kraj I veka?
Ova zdela, koja nije datovana uslovima nalaza,
predstavlja jedini primerak forme Drag. 3, kako u
Singidunumu tako i na podru~ju Gornje Mezije.
Forma Drag. 3 je nastala u italskim radionicama u
periodu Avgusta i Flavijevaca, kao prelazni oblik
izme|u Drag. 15 i Drag. 17, a do kraja I veka se jav-
lja kao proizvod ju`nogalskih centara.
TIP I/125
Manja zdela razgrnutog oboda, vertikalno profili-
sane ivice i isko{enog, blago zaobljenog trbuha. Ra|ena
je u tehnici tera sigilate, forma Curle 15. Na sredi{njem
delu trbuha su dve paralelno urezane linije.
Tip I/125; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., ukop II, A: 3054.
DATOVANJE:
druga polovina III veka?
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1990, T. 60.
Kao prethodni, i ovaj oblik zdele predstavlja jedi-
ni primerak forme Drag. 3, kako u Singidunumu ta-
ko i na podru~ju Gornje Mezije. Na|ena je u ukopu
koji je nalazima novca datovan u drugu polovinu
III veka, gde je najverovatije dospela slu~ajano, jer,
sude}i prema tehnologiji izrade predstavlja rani
produkt radionice Lezu.84 Forma Curle 15, koja je u
osnovnoj profilaciji sli~na zdelama Drag. 33 i Drag.
46, nastala je u galskim centrima po~etkom II veka,
a njena proizvodnja je nastavljena u Rajncabernu
do kraja II, mo`da i u prvoj polovini III veka.
83 Oswald, Pryce 1966, 204, Pl. LXII.
84 Bjelajac 1990, 128.
63
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip I/126; R 1: 4
TIP I/126
Pli}a zdela prstenasto profilisanog oboda, ra|ena u
tehnici tera sigilate, forma Drag. 17b. Ispod oboda se
nalazi apliciran ornament.
MESTO NALAZA:
¬ G. G. 1970. g., bl.VI, kv. 18, 23, br. 17/70.
DATOVANJE:
kraj I veka?
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1990, T. 56.
Zdele Drag. 17b predstavljaju mla|u varijantu
forme Drag. 17, koja se javlja sa dve varijante ¬ A i B
i proizvodi se, kako u aretinskim tako i u ju`nogal-
skim radionicama, do sredine I veka. Proizvodnja
mla|e forme 17b je nastavljena u severnoitalskim
radionicama do kraja I veka. Iz Singidunuma poti-
~e mali broj fragmentarno sa~uvanih primeraka
koji su, na `alost, bez preciznih stratigrafskih po-
dataka o mestu nalaza. Ukra{eni su razli~ito stili-
zovanim aplikacijama rozeta, ~esto u kombinaciji
sa predstavama maski, izuzetno retko figurom
`ivotinje.
TIP I/127
Manja zdela kratkog koso razgrnutog oboda, vertikal-
nih zidova trbuha i ravnog dna nagla{ene ivice. Ra|ena je
u tehnici tera sigilate, forma Drag. 22. Na sredi{njem delu
trbuha se nalaze urezane dve dvostruke linije, a na
spolja{njoj strani dna je, tako|e urezana, kru`na linija.
Tip I/127; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ G. G. 1963. g., bl.IV, o. s. 13 (jama), inv. br. 3162.
DATOVANJE:
kraj I veka?
64
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. 10/122.
U Singidunumu je na|en jedan primerak forme
Drag. 22. Prototip za ove posude manjih dimenzija
¬ Drag. 22, kao i u osnovi blisku varijantu Drag. 23,
koja ima pli}i i {iri recipijent, predstavlja aretinska
forma Drag. 4. Izra|ivane su u italskim centrima u
periodu od Klaudija i tokom Vespazijana i ve}ina
otkrivenih nalaza datuje se u I vek, te se verovatno
mo`e prihvatiti kao ta~na pretpostavka da ova
forma i nije izra|ivana tokom II veka.85
TIP I/128
Manja zdela horizontalno razgrnutog oboda trakaste
vertikalno profilisane ivice, plitkog zaobljenog recipijen-
ta i dna u obliku isko{ene stope. Ra|ena je u tehnici tera
sigilate, forma Lud. Tf'. Prelaz trbuha u dno je sa unu-
tra{nje strane o{tro nagla{en, a u sredi{njem delu dna
nalazi se pe~at (ALB)VCI.
Tip I/128; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 1/63, T. S. 78.
DATOVANJE:
II vek?
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1990, T. 60, 132, T. 62.
Bojovi} 1977, T. X/116.
Me|u malobrojnim, uglavnom fragmentarno
sa~uvanim posudama, samo je jedna iz radionice
Lezu imala delimi~no sa~uvan pe~at, najverovat-
nije Albucius-a (ALB) VCI.
Zdele ovog oblika izra|ivane su najpre u sred-
njegalskim radionicama, a zatim u Rajncabernu,
mo`da i Vesterndorfu u periodu Hadrijan ¬ Anto-
nini. Pe~ati sa imenima majstora nisu ~esti.
TIP I/129
Zdela manjih dimenzija, trouglasto profilisanog obo-
da, nagla{enog trbuha i ravnog dna. Ra|ena je od gline
peskovite fakture crvene i mrke boje pe~enja (2,5 YR 5/8,
5YR 6/4), neobra|ene povr{ine.
85 Oswald, Pryce 1966, 188, 189.

Tip I/129; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ K. K. LJ.1972. g., jama, A: 16.
¬ D. G. 1983. g., jama 95, A: 2866.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. L/ 456.
Ove zdelice lokalne proizvodnje su po obliku,
fakturi i boji pe~enja veoma sli~ne zdelama tipa
I/28, ali su znatno manjih dimenzija i, za razliku od
njih, zastupljene su malim brojem posuda koje se
ne javljaju posle II veka.
TIP I/130
Kalotasta zdela, {irokog otvora na unutra{nju stranu
zase~ene ivice i prstenasto profilisane stope. Ra|ena je od
srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (5YR 6/8),
crveno bojene povr{ine. Sa spoljne strane oboda nalazi se
pli}i `ljeb.
Tip I/130; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1969. g., s. 2, A: 436.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A:1280.
DATOVANJE:
sredina II ¬ sredina III veka.
TIP I/131
Zdela tankih zidova, razgrnutog sa unutra{nje strane
u`ljebljenog oboda i nagla{enog vrata koji o{tro prelazi u
blago zaobljen trbuh. Ra|ena je od dobro pre~i{}ene gli-
ne sive boje pe~enja (5Y 6/1), crno bojene i gla~ane povr-
{ine, na kojoj je ornament izveden radlom.
Tip I/131; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
MESTO NALAZA:
¬ G. G. 1987, Sahat kapija, s. 6, jama 5, A: 205.
DATOVANJE:
prva polovina III veka?
PUBLIKOVANO:
Biki}, Ivani{evi} 1996, 259, sl. 5/1.
Zdela je otkrivena u jami datovanoj u prvu po-
lovinu III veka gde je, najverovatnije, dospela kao
slu~ajan upad. Ovaj tip posuda tankih zidova pred-
stavlja proizvod znatno ranijeg perioda ¬ kraj I do
sredine II veka, a u Singidunum su done{ene iz
italskih centara, mada se ne mo`e isklju~iti ni mo-
gu}nost da su produkt neke od panonskih radioni-
ca (sirmijumske?). Iako direktnih analogija za ovaj
oblik nema me|u materijalom iz Donje Panonije,
ve}i broj zdelica tankih zidova od crveno i sivo pe-
~ene gline, ~ija je povr{ina bojena i ukra{ena rad-
lom, otkriven je na lokalitetima ovog podru~ja.86
TIP I/132
Zdela koso razgrnutog oboda i bikoni~nog trbuha.
Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline sa manjim prime-
sama liskunskog praha, crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/8),
~ija je povr{ina prevu~ena tankim slojem mrkosivog
premaza.
Tip I/132; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1184.
DATOVANJE:
kraj II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 23/9.
TIP I/133
Manja zdela, isko{enog kratkog oboda o{tro nagla{e-
nih ivica, kalotastog recipijenta i dna u obliku prstenasto
profilisane stope. Izra|ena je od srednje pre~i{}ene gline
oker boje pe~enja (7,5 YR 7/6), na ~ijoj su povr{ini trago-
vi nepostojanog premaza mrke boje. Na trbuhu su tanko
urezane paralelne linije.
86 Brukner 1981, T. 56/31¬38.
65
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip I/133; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ T. F. F. 1972. g., jama, inv. br. 2910.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XLV/420.
U Singidunumu je na|en jedan primerak zdeli-
ce ovog oblika, koji poti~e iz najstarijeg naseobin-
skog horizonta, datovanog u prvu polovinu II veka.
Sude}i prema vidljivim tragovima, cela povr{ina
posude bila je prevu~ena tankim slojem premaza
mrke boje. Mada zdele sli~ne osnovne profilacije
ne predstavljaju retkost, direktnih analogija za ovaj
oblik i dimenzije nema me|u keramikom sa sused-
nih lokaliteta.
LONCI
TIP II/1
Lonac u`ljebljenog, poluprstenasto profilisanog
oboda nagla{ene unutra{nje ivice i loptastog trbuha. Ra-
|en je od gline krupnozrne fakture sive boje pe~enja (5YR
4/1, 5/1), neobra|ene povr{ine, ili znatno re|e crveno-
mrke boje pe~enja (2,5 YR 4¬5/6), sa tamnosivim prema-
zom na povr{ini.
Tip II/1; R 1: 4
66
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, 2, ukop, A: 187.
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop, A: 3068.
¬ D. G. 1983. g., kv. E/III, IV, ispod pe}i 10, A: 3553; kv. E/III,
ispod poda pe}i 15, A: 3587; kv. E/III, IV, tamnomrka
zemlja, A: 3609.¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 70, 71.
DATOVANJE:
druga polovina III ¬ po~etak V veka.
Lonci ovog tipa, sa manjim razlikama u osnov-
noj profilaciji, u Singidunumu se javljaju u periodu
od druge polovine III do po~etka V veka, a tokom
IV veka predstavljaju jedan od najzastupljenijih
oblika me|u loncima. Brojni primerci sli~nih pro-
filacija sa lokaliteta Donje Panonije i Podunavlja
ukazuju na njihovu proizvodnju u vi{e provincijs-
kih radionica.
TIP II/2
Lonac manjih dimenzija, kratkog, koso razgrnutog
oboda nagla{ene unutra{nje ivice i jajolikog trbuha. Ra-
|en je od gline sa sitnim ili krupnim zrnima peska mrko-
sive i sive boje pe~enja (10YR 5/2, 4/1), neobra|ene
povr{ine.
Tip II/2; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, 2, A: 186.
¬ D. G. 1983. g., ukop, A: 3070; kv. E/III, IV, tamnomrka
zemlja, A: 3610.
DATOVANJE:
druga polovina III ¬ po~etak V veka.
Kao prethodni, i ovaj tip lonca pripada lokalnoj
proizvodnji kasnoanti~kog perioda, ali je zastup-
ljen manjim brojem posuda.
TIP II/3
Lonac razgrnutog oboda zaobljene ili koso zase~ene
ivice. Ra|en je od srednje pre~i{}ene ili peskovite ¬
sitnozrne i krupnozrne gline crvene i sive boje pe~enja
(2,5 YR 6/8, 5YR 6/6, 5Y 4/1), neobra|ene povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, 2, ukop 1, A: 190.
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop, A: 3072.
 anti~ka keramika singidunuma

¬ D. G. 1983. g., ukop I, A: 3071.

¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 73.

DATOVANJE:
druga polovina III¬IV vek.

I ovi lonci manjih dimenzija naj~e{}e su nala`e-

ni zajedno sa prethodnim tipovima, ali su, s obzi-
rom da njihovo prisustvo nije zabele`eno u slojevima
datovanim posle sredine IV veka, verovatno imali
kra}i vek kori{}enja.

Tip II/3; R 1: 4
¬ D. G. 1983. g., kv. E/III, ispod poda pe}i 15, A: 3588;
kv. E/III, IV, tamnomrka zemlja, A: 3611.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, kasnoanti~ki horizont, A: 1446.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 72.
TIP II/5
Lonac u`ljebljenog, izrazito profilisanog oboda, na-
gla{enog trbuha i ravnog dna. Ra|en je od peskovite gli-
ne, uglavnom krupnozrne fakture, sive (2,5 Y 6/0, 10YR
7/1), znatno re|e mrkocrvene boje pe~enja(10R 4/8), ne-
obra|ene povr{ine.

DATOVANJE:
druga polovina III ¬ po~etak V veka.

PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 45/1, 2.

Lonci ovog oblika, uglavnom, su nala`eni u slo-

jevima zajedno sa prethodna dva tipa, s tim {to je
tip II/1 zastupljen u znatno ve}em broju.

TIP II/4
Lonac manjih dimenzija, razgrnutog oboda i loptastog
trbuha. Ra|en je od gline peskovite fakture sive boje pe-
~enja (2,5 YR 7/0, 5Y 5/1), neobra|ene povr{ine.

MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1968. g., tunel ¬ ulaz u mitreum, A: 57.
¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 154.

Tip II/4; R 1: 4 Tip II/5; R 1: 4

67
sne@ana nikoli} -|or|evi}
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1969. g., s. 2, A: 447; s. 4, A: 468.
¬ D. G. 1983. g., kv. E/IV, iz pe}i 15, A: 3577;
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1085;
s. I, G1¬1, A: 1385; s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1410.
DATOVANJE:
III¬IV vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 35/1, sl. 45/3, 5.
Tip se javlja u vi{e srodnih varijanti razli~itih di-
menzija, ~ija je zajedni~ka karakteristika u`ljebljen,
o{tro profilisan obod. Zastupljen je velikim brojem
posuda ~ija je koli~ina najizrazitija u slojevima
datovanim od kraja III do sredine IV veka.
TIP II/6
Lonac spolja zaobljenog, sa unutra{nje strane slabije
ili ja~e u`ljebljenog oboda i zaobljenog trbuha. Ra|en je
od peskovite gline sive boje pe~enja (2,5 YR 3/0, 5/2, 7/0,
5YR 3/1, 7,5 YR 7/0), neobra|ene povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 5, o. s.VIII, nivo poda ku}e, A: 59.
¬ V. K. 1980. g., s. 5, bl. 1, o. s. IV, V, A: 136.
Tip II/6; R 1: 4
68
¬ P. D. P 1981. g., s. 1, ukop, A: 159.
¬ D. G. 1983. g., kv. E/III, IV, tamnomrka zemlja, A: 3608.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1450.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 74.
DATOVANJE:
druga polovina III ¬ po~etak V veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 45/8, 9.
U okviru ovog tipa izdvojeno je vi{e varijanti ko-
je se javljaju u velikom broju, a naj~e{}a je ona sa
duboko use~enom linijom na obodu. Iako su lonci
sli~nog oblika nala`eni na lokalitetima Panonije i
Podunavlja, struktura gline i nedostatak direktnih
analogija ukazuju da ovaj tip, najverovatnije, pri-
pada singidunumskoj proizvodnji.
TIP II/7
Lonac razgrnutog oboda i {irokog loptastog trbuha.
Ra|en je od srednje pre~i{}ene ili peskovite gline sive
boje pe~enja (2,5 Y 5/0, 5Y 5/1), neobra|ene povr{ine.
Tip II/7; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, 2, ukop, A: 191.
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop, 3061.
DATOVANJE:
druga polovina III veka.
Ovaj oblik lonaca retko se javlja u Singidunumu
i mo`e se posmatrati kao ne{to starija varijanta,
odnosno prethodnik tipa II/3.

TIP II/8
Lonac u`ljebljenog, trakasto profilisanog oboda o{trih
ivica, nagla{enog vrata i loptastog trbuha. Ra|en je od
gline peskovite fakture sive i mrkosive boje pe~enja (2,5 Y
5/0, 10YR 4/1), neobra|ene povr{ine.
Tip II/8; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 4, A: 840.
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, 2, ukop, A: 185.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1412.
DATOVANJE:
kraj III ¬ prva polovina IV veka.
Tip II/9; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
TIP II/9
Lonac u`ljebljenog, spolja zaobljenog oboda, rebra-
sto profilisanog trbuha i u`eg ravnog, ili konkavnog, dna
nagla{ene ivice. Ispod oboda polazi jedna, ili dve manje,
po sredini narebrene dr{ke. Ra|en je od peskovite gline
u nijansama `u}kaste i bele boje pe~enja (5YR 8/2, 10YR
8/3), neobra|ene povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., s. 1, ukop, A: 158.
¬ D. G. 1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 2999; kv. E/III,
IV, tamnomrka zemlja, A: 3607.
¬ Ulice: Palmoti}eva, Kosovska 1988. g.,
jugoisto~na nekropola, G¬1, G¬49.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1102.
¬ T. K. 1992. g., bl. C, s. 6, jama F, A: 1606.
¬ T. K. 1993. g., bl. E, jama II, A: 2119.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 76.
DATOVANJE:
sredina II ¬ po~etak V veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1970, T. LVIII/519¬524.
Simi} 1997, T. I/G¬1/1, T. IV/G¬49/2.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 33/10, 13¬15, 18.
Lonci rebraste profilacije, od `u}kastobele pes-
kovite gline, u Singidunumu se javljaju u du`em
69
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip II/10; R 1: 4
vremenskom periodu, od sredine II do po~etka V
veka. Njihova najve}a koncentracija zabele`ena je u
slojevima II i III veka, dok su posle sredine IV veka
znatno re|i. Izra|ivani su u vi{e dimenzija ¬ od onih
veli~ine pitosa pa do sasvim malih, minijaturnih
posuda. Javljaju se kako lonci sa jednom, tako i oni
sa dve dr{ke, a na nekim primercima se ispod dr{ke
nalaze udubljenja izvedena prstima. Da su lonci
ovog tipa kori{}eni i kao urne svedo~i nalaz otkri-
ven sa ostacima spaljenog pokojnika u jednom
grobu jugoisto~ne nekropole Singidunuma, dato-
vanom u drugu polovinu III veka.87
TIP II/10
Lonac blago razgrnutog, u`ljebljenog oboda, jajolikog,
~esto rebrasto profilisanog trbuha i ravnog dna. Ispod obo-
da polazi trakasta dr{ka koja se zavr{ava na gornjem de-
lu recipijenta. Ra|en je od srednje pre~i{}ene ili pesko-
vite gline sive i mrkosive (10YR 3/1, 4/1), izuzetno retko
crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/8), neobra|ene povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, izme|u objekta 1 i profila A1¬A2,
A: 100; bl. 1, jama 2, A: 13.
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, svetlomrka zemlja, A: 2613.
¬ Kosovska ulica 1988. g., jugoisto~na nekropola, G¬57.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1198; s. I¬II,
kasnoanti~ki horizont, A: 1444.
¬ S. T. 1996. g., ku}a 2, jama 8, A: 530; sek. 2, ukop 1, A: 75.
DATOVANJE:
II ¬ sredina IV veka.
PUBLIKOVANO:
Simi} 1997, T. V/G¬57/4.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 45/11.
U osnovnoj profilaciji lonci ovog oblika sli~ni su
onima opredeljenim u prethodni tip, ali su ra|eni od
70
gline razli~ite strukture. Zbog nedostatka direktnih
analogija i fragmentarne o~uvanosti ve}ine prime-
raka, ne mo`e se sa sigurno{}u re}i da li je dr{ka
obavezan element ovog tipa i da li se mo`da javlja-
ju i u varijanti sa dve dr{ke. Predstavljaju ~este na-
laze u naseobinskim horizontima, datovanim u {i-
roko razdoblje, od II do sredine IV veka, a izuzetno
retko nala`eni su i u grobovima.
TIP II/11
Lonac horizontalno razgrnutog, sa unutra{nje strane
u`ljebljenog, trouglasto profilisanog oboda, jajolikog
trbuha i ravnog dna. Ra|en je od gline sa krupnim zrni-
ma peska sive boje pe~enja (2,5 Y 6/0, 5Y 4/1), neobra|e-
ne povr{ine, ili re|e od sitnozrne crveno pe~ene gline
(2,5 YR 5/6), ~ija je povr{ina prevu~ena tankim slojem
premaza. Trbuh je ~esto je ukra{en paralelno postavlje-
nim kanelurama, a izuzetno retko javlja se ukras na obo-
du i vratu posude.
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 1, pepeli{te kod A4, A: 45; s. 1, bl.
4, kanal, A: 513.
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, svetlomrka zemlja, A: 2615.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1086.
DATOVANJE:
II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 35/14, 15.
Tip se javlja sa vi{e varijanti, od kojih je ona sa
plasti~no nagla{enom trakom na vratu i vi{estru-
kim kanelurama na obodu zastupljena u znatno
manjem broju.
87
Bojovi} 1977, 36, kat. 524.
 anti~ka keramika singidunuma

DATOVANJE:
IV vek.

Lonci ovog tipa predstavljaju retke nalaze u Sin-

gidunumu. Zbog fragmentarne sa~uvanosti ve}ine
primeraka i nedostatka direktnih analogija, ne mo-
`e se isklju~iti mogu}nost da se lonci ovog oblika
javljaju i u varijanti sa jednom dr{kom.

TIP II/13
Lonac koso razgrnutog oboda i loptastog trbuha. Ispod
oboda polaze manje trakaste, ~esto rebrasto profilisane
dr{ke. Ra|en je od peskovite gline `u}kastobele boje pe-
~enja (10YR 7/6, 8/4), neobra|ene povr{ine.

Tip II/11; R 1: 4

TIP II/12
Lonac sa dve dr{ke, razgrnutog oboda, blago nagla-
{enog vrata i jajolikog trbuha. Ra|en je od peskovite gli-
ne sive boje pe~enja (5Y 5/1, 6/1), neobra|ene povr{ine.

MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 3, o. s. VII¬IX, A: 359.
¬ D. G. 1981. g., kv. C/III, IV, sivomrka pesku{a, A: 2311. Tip II/13; R 1: 4

MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 4, ispod poda, A: 459.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 913; s. I¬II, ispuna
rova, A: 913, 1103.

DATOVANJE:
II vek.

PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 33/8, 9.

Lonci ovog oblika ra|eni su od iste vrste `u}ka-

stobele gline kao i rebrasti lonci tipa II/9, ali sude}i
prema otkrivenim primercima, u znatno manjem
broju i kra}em vremenkom periodu. U Singidunu-
mu se isti oblik javlja i bez dr{ki, ali se ne mo`e sa
sigurno{}u re}i da li je uzrok tome fragmentarna
sa~uvanost posuda ili je u okviru ovog tipa izra|i-
Tip II/12; R 1: 4 vana i varijanta bez dr{ki.

71
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip II/14; R 1: 4

TIP II/14
Lonac sa dve dr{ke, slabije ili jako u`ljebljenog obo-
da, dugog isko{enog vrata, zaobljenih ili prelomljenih zi-
dova trbuha i dna u obliku profilisane stope. Ra|en je od
srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (5YR 6/8),
oran`crveno do mrko bojene povr{ine, ili znatno re|e od
gline sive boje pe~enja (5Y 6/1), ~ija je povr{ina prevu~e-
na tamnosivim firnisom. Recipijent mo`e biti ukra{en
duboko urezanim kanelurama, a izuzetno retko javljaju
se paralelni nizovi uboda izvedeni radlom.
MESTA NALAZA:
¬ Ulica Majke Jevrosime, jugoisto~na nekropola.
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 54a.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I, rimska jama 1, A: 1389.
DATOVANJE:
II vek.
¬ D. G. 1983. g., kv. E/III, IV, ispod pe}i 10, A: 3354; kv. E/III,
IV, tamnomrka zemlja, A: 3605.
DATOVANJE:
II ¬ po~etak V veka.
Lonci ovog tipa imali su dug period kori{}enja.
Najstariji primerci, zastupljeni u malom broju u
zatvorenim celinama datovanim u II vek, ra|eni su
od crvenope~ene gline sa primesama liskunskog
praha ili krupnijih zrna peska. Krajem II i tokom III
veka lonci ovog oblika predstavljaju usamljene na-
laze, a njihova izra`enija koncentracija zabele`ena
je u slojevima opredeljenim u kraj III i posebno IV
vek. Primerci iz kasnoanti~kih horizonata imaju
nagla{eniji vrat, a pravljeni su od peskovite gline si-
ve boje pe~enja.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXIII/309, T. XXXIV/313.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 26/1.

U okviru ovog tipa izdvojene su tri varijante, ko-

je se ne javljaju sa velikim brojem posuda. Najre|i,
zastupljeni sa svega nekoliko primeraka koji poti~u
iz zatvorene celine datovane u prvu polovinu II ve-
ka, su lonci manjih dimenzija, od sivo pe~ene gline,
~ija je povr{ina prevu~ena tamnosivim firnisom i
ukra{ena radlom. Jedna posuda ovog oblika na|e-
na je u grobu jugoisto~ne nekropole.

TIP II/15
Lonac horizontalno razgrnutog, plitko u`ljebljenog
oboda nagla{enih ivica, blago isko{enog vrata, loptastog
trbuha i ravnog dna. Ra|en je od peskovite gline crvene i
sive boje pe~enja (5Y 3/1, 5/1, 10YR 4/1), neobra|ene
povr{ine.

MESTA NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 55, 56.
¬ D. G. 1979. g., kv, D/IV, V, o. s. XIX, A: 3737
¬ D. G. 1981. g., kv, D, E/VII, jama 74, A: 2707. Tip II/15; R 1: 4

72
 anti~ka keramika singidunuma

Tip II/16; R 1: 4

TIP II/16
Lonac razgrnutog, trakasto profilisanog i sa unutra{-
nje strane u`ljebljenog oboda, ispod koga je nagla{ena
plasti~na traka, ovalnog trbuha i ravnog dna izvu~enih
ivica. Ra|en je od gline sa krupnim zrnima peska, pone-
kad sa manjim primesama tucanih {koljki i pu`eva, sive
i mrkosive boje pe~enja (2,5 YR 4/0, 5Y 3/1), ~ija je ne-
obra|ena povr{ina ukra{ena plitkim kanelurama.
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 3, A: 787; s. 6, A: 927.

Lonci {irokog, trakasto profilisanog oboda u

Singidunumu su predstavljeni retkim nalazima
bez stratigrafskog opredeljenja. Ovaj tip se u znat-
no ve}em broju javlja u Sirmijumu i drugim lokali-
tetima Donje Panonije, gde je datovan u {iroko raz-
doblje od I do IV veka.88 Mla|i primerci (panonski)
su u poznijem periodu imali peskovitu fakturu,89
tako da, sude}i prema glini sa primesama {koljki i
pu`eva, singidunumski nalazi pripadaju ranijoj Tip II/17; R 1: 4
proizvodnji ovog tipa.

TIP II/17 MESTA NALAZA:

Lonac blago razgrnutog do vertikalno postavljenog
oboda, zaobljenih zidova trbuha i ravnog dna. Ra|en je
bez upotrebe vitla, od gline sa primesama tucanih {koljki
i pu`eva, sive i mrkosive boje pe~enja (10YR 5/3 ¬ 3/1, 4/2,
7,5 YR 2/0 ¬ 5/4, 5/6), na ~ijoj se neobra|enoj povr{ini
ponekad javlja metli~ast ornament. Manji broj posuda je
ra|en od gline izuzetno grube fakture, ~ija je povr{ina
grubo obra|ena, a obod ukra{en utiskivanjem prstima.
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 2, o. s. 8, A: 286.
¬ D. G. 1983. g., kv. D/V, jama 95, A: 2899.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova A: 914.
¬ S. T. 1996. g., bl. C, jama 3, A: 144.
88 Brukner 1981, T. 115.
89 Brukner 1981, tip 13, 105.

73
sne@ana nikoli} -|or|evi}

DATOVANJE: Sude}i prema velikom broju nalaza, lonci ovog

II vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 37/6.
Lonci ovog tipa, ra|eni bez upotrebe vitla, jav-
ljaju se u vi{e varijanti, od kojih je ve}ina na|ena u
horizonatima koji nisu hronolo{ki odre|eni. Manji
broj datovanih primeraka poti~e iz horizonata i
zatvorenih celina opredeljenih u sredinu i drugu
polovinu II veka.
TIP II/18
Lonac razgrnutog oboda, nagla{enog vrata, visoko
postavljenog trbuha i ravnog dna. Ra|en je od gline pes-
kovite fakture, re|e sa primesama tucanog kre~njaka, si-
ve boje pe~enja (2,5 YR 5/0), ~ija je neobra|ena povr{ina
ukra{ena plitkim rebrima.
oblika intenzivno su kori{}eni u IV veku, a posebno
tokom prve polovine ovog stole}a. Sli~na je situaci-
ja i na lokalitetima Donje Panonije, gde se ova for-
ma, tako|e tokom IV veka, javlja u vi{e varijanti.90
Brojne su analogije i na drugim lokalitetima, pa se
mo`e zaklju~iti da je ovaj oblik proizvo|en u vi{e
provincijskih radionica.
TIP II/19
Lonac ve}ih dimenzija, horizontalno razgrnutog u`ljeb-
ljenog oboda. Ra|en je od peskovite gline sive boje pe~e-
nja (7,5 YR 5/4), neobra|ene povr{ine. Na vratu su hori-
zontalne, paralelno postavljene kanelure.

MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1968. g., tunel ¬ ulaz u mitreum, A: 58.
¬ V. K. 1976. g., bl. 3, sa nivoa ulice, A: 376; bl. 3, o. s. VII¬IX,
A: 358. Tip II/19; R 1: 4
¬ D. G. 1983. g., kv. D, E/IV, V, sloj mrke zemlje, A: 3501.

DATOVANJE: MESTA NALAZA:

IV vek. ¬ D. G. 1983. g., ukop I, A: 3062.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1449.

DATOVANJE:
druga polovina III ¬ po~etak IV veka.

PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 45/4.

TIP II/20
Lonac lu~no razgrnutog oboda zaobljenih ivica, koso
izvijenog vrata i {irokog loptastog trbuha. Ra|en je od
srednje pre~i{}ene ili peskovite gline sive boje pe~enja
(2,5 YR 6/0, 7,5 YR 6/0), neobra|ene, znatno re|e mesti-
mi~no gla~ane povr{ine. Trbuh posude mo`e biti ukra-
{en tanjim rebrima.

MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1978. g., kv. C/IV, V, o. s. XII, A: 1966.
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 6, o. s. I¬III, A: 623.
¬ D. G. 1983. g., kv. E/III, iz pe}i 15, A: 3579.

DATOVANJE:
II¬IV vek.

PUBLIKOVANO:
Bjelajac, Ivani{evi} 1993, Fig. 5/2.

Tip II/18; R 1: 4 90 Brukner 1981, T. 123.

74

Tip II/20; R 1: 4
U okviru ovog tipa mogu se izdvojiti dve vari-
jante, ~ija je zajedni~ka karakteristika lu~na profi-
lacija oboda. Starijoj varijanti pripadaju lonci late-
noidne forme, ra|eni od bolje pre~i{}ene gline
svetlije sive boje pe~enja, neobra|ene ili delimi~no
gla~ane povr{ine. Mla|a varijanta je od gline sla-
bijeg kvaliteta i ima razvijeniju formu ¬ isko{en dug
vrat i {irok loptast trbuh, i predstavlja provincijski
proizvod ra|en pod uticajem federatske keramike.
TIP II/21
Lonac tankih zidova, razgrnutog oboda, loptastog
trbuha i u`eg ravnog dna, nagla{ene ivice. Ra|en je od
zemlje peskovite fakture okercrvene boje pe~enja (7,5 YR
6¬7/6), neobra|ene povr{ine. Na sredi{njem delu trbu-
ha su plitko urezane kanelure.
anti~ka keramika singidunuma
Tip II/21; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1969. g., s. 1, A: 382.
U Singidunumu je na|en jedan lonac ovog obli-
ka, koji je bez preciznih stratigrafskih podataka.
Veoma sli~ne profilacije je manji lonac od sme|e-
beli~asto pe~ene gline, na|en u Zemunu i datovan
u II¬III vek.91
TIP II/22
Lonac manjih dimenzija, vertikalno postavljenog
oboda zaobljene ivice i loptastog trbuha. Ra|en je od
srednje pre~i{}ene, nedovoljno pe~ene gline crvene boje
(2,5 YR 5/6), ~ija je povr{ina gla~ana. Ispod oboda je tan-
ko urezan `ljeb.
Tip II/22; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1144.
DATOVANJE:
druga polovina II veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 26/2.
Za jedini primerak ovog oblika nismo na{li direk-
tne analogije me|u keramikom sa susednih pod-
ru~ja. Lonci sli~ne profilacije, ali neobra|ene ili
crveno bojene povr{ine, nala`eni su u malom broju
u Viminacijumu, u slojevima datovanim u kraj II i
po~etak III veka.
91 Brukner 1981, T. 110/15, 118/110.
75
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip II/23; R 1: 4

TIP II/23
Lonac manjih dimenzija, prstenasto profilisanog
oboda i loptastog trbuha. Ra|en je od srednje pre~i{}ene
gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8), ~ija je povr{ina
prevu~ena tankim premazom, ili od gline peskovite fak-
ture sive boje pe~enja (7,5 YR 5/0), neobra|ene povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1968. g., s. 1, A: 102.
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 7, o. s. I¬III, A: 731.
DATOVANJE:
III vek?

Manji lonci ovog oblika zastupljeni su retkim

primercima koji se ne mogu precizno datovati na
osnovu uslova nalaza. Nekoliko posuda na|eno je
u sloju sa me{anim materijalom, u kome preovla-
|uje keramika III veka. Lonci sli~ne profilacije, od
srednje pre~i{}ene gline, sa crveno ili crno boje-
nom povr{inom, u Viminacijumu su nala`eni u
slojevima druge polovine II i prve polovine III veka,
dok su oni iz Donje Panonije, od peskovite sive gli-
ne, opredeljeni u {ire vremensko razdroblje, od
kraja I do III veka.92

TIP II/24
Lonac elipsastog otvora, sa koso razgrnutim obo- Tip II/24; R 1: 4
dom, visokog koni~nog recipijenta i blago udubljenog
dna. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene, re|e
kom iz Mezije i Panonije, mo`e se pretpostaviti da
oker boje pe~enja (2,5 YR 6/8, 5/8, 7,5 YR 7¬8/4). Obod
su posude ovog oblika, koje su po mi{ljenju nekih
posude je, naj~e{}e, crveno ili mrko bojen, dok je ostala
autora slu`ile kao ostave za ~uvanje namirnica,93
povr{ina neobra|ena.
izra|ivane u vi{e lokalnih centara. Primerci otkri-
MESTA NALAZA: veni u jami ispred Narodnog pozori{ta, od kojih je
¬ Z. P. 1969. g., s. 1, A: 383.
jedan imao vertikalno postavljenu dr{ku, ukazuju
¬ Zmaj Jovina ulica, bife ³Korzo« 1988. g., A: 201.
na njihovu proizvodnju i u Singidunumu.94
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1196;
s. I, rimska jama, A: 1388.
TIP II/25
DATOVANJE:
druga polovina II¬III vek. Lonac razgrnutog oboda, trakasto profilisane, pone-
PUBLIKOVANO: kad sa spoljne strane u`ljebljene ivice i zaobljenog trbuha.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 26/4. Ra|en je od sivo pe~ene (5Y 4/1, 5/1) gline sa primesama
tucanih {koljki i pu`eva, delimi~no gla~ane povr{ine.
Duboki lonci elipsastog otvora ne predstavljaju
retke nalaze u Singidunumu, a javljaju se sa dve va-
rijante. Prva, brojnija varijanta, ima o{tro nagla{en 92 Brukner 1981, T. 110/12, 13, 16, 17.
prelaz oboda u trbuh, dok je kod druge obod koso 93 Vegas 1965, Abb. 5/1, 2.
izvijen. Na osnovu brojnih analogija me|u kerami- 94 Cvjeti}anin 2000, sl. 10, u ovom zborniku.

76

Tip II/25; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1969. g., s. 4, A: 484.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1077.
DATOVANJE:
druga polovina II veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 35/3.
U okviru ovog tipa izdvojene su dve varijante
razli~itih dimenzija, koje su zastupljene sporadi~-
nim nalazima. Njihove zajedni~ke karekteristike su
lu~no razgrnut obod trakasto profilisane ivice i gli-
na sa primesama tucanog kre~njaka, ~ija je povr{i-
na neujedna~eno gla~ana. Direktne analogije za
lonce sa u`ljebljenom ivicom oboda nalazimo u
Panoniji, gde je ovaj oblik datovan u II vek.95
TIP II/26
Lonac razgrnutog, u`ljebljenog oboda koso zase~ene
ivice i isko{enog vrata. Ra|en je od srednje pre~i{}ene
gline sive boje pe~enja (2,5 YR 5/0), neobra|ene povr{i-
ne. Ispod oboda je tanko urezana linija.
Tip II/26; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1970. g., s. 4, o. s. XVII.
U Singidunumu je na|ena jedna posuda ovog
oblika, koja ne poti~e iz hronolo{ki opredeljenog
sloja. Sli~nu profilaciju imaju sivi lonci peskovite
fakture iz Panonije, datovani u razdoblje od II do IV
veka.96
TIP II/27
Lonac razgrnutog, slabije ili jako u`ljebljenog oboda
trouglastog preseka i zaobljenog trbuha. Ra|en je od
anti~ka keramika singidunuma
Tip II/27; R 1: 4
peskovite gline sive (2,5 YR 3/0, 5YR 4/1) ili crvene (2,5 YR
5/8) boje pe~enja, neobra|ene povr{ine. Izuzetno retko
javlja se varijanta sa ne{to bla`om profilacijom oboda,
ra|ena od srednje pre~i{}ene, crveno bojene gline.
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop I, A: 2420.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1087, 1143.
¬ T. K. 1992. g., bl. C, jama D, A: 1892.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 77, 78.
DATOVANJE:
sredina II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 35/11.
Tip je predstavljen sa dve varijante bliske osnov-
ne profilacije, ali razli~ito izvedenog oboda. U veli-
kom broju zastupljeni su lonci slabije u`ljebljenog
oboda, ra|eni od peskovite, sivo i crveno pe~ene
gline, dok se posude ve}ih dimenzija, sa izra`enim
`ljebom na obodu, od bolje pre~i{}ene crveno pe-
~ene i bojene gline, javljaju izuzetno retko.
TIP II/28
Lonac jajolike forme, blago isko{enog oboda i ravnog
dna. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje
95 Brukner 1981, T. 116/76.
96 Brukner 1981, T. 121/119, T. 122/139.
77
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip II/28; R 1: 4
pe~enja (5YR 6/6), ~ija je povr{ina prevu~ena mrkocrve-
nim firnisom.
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 5, A: 893.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1142.
DATOVANJE:
druga polovina II veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 26/3.
Ovaj tip je u Singidunumu zastupljen sa svega dve
posude, od kojih je jedna bez stratigrafskih podata-
ka o uslovima nalaza, dok druga poti~e iz horizonta
datovanog u drugu polovinu II veka. Sude}i prema
strukturi gline i nedostatku direktnih analogija me-
|u keramikom sa susednih lokaliteta, ove posude
predstavljaju import iz nekog udaljenijeg centra.
TIP II/29
Lonac vre}aste forme, kratkog, razgrnutog oboda.
Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline svetlosive boje pe-
~enja (2,5 YR 6/0), ~ija je neobra|ena povr{ina ukra{ena
nepravilno urezanim linijama.
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1977. g., kv. D/VII, o. s. X¬XII, A: 2172.
U Singidunumu je na|ena jedna posuda ovog
oblika, koja poti~e iz me{anog sloja i koja je bez
direktnih analogija me|u keramikom sa susednih
lokaliteta.
Tip II/29; R 1: 4
78
Tip II/30; R 1: 4
TIP II/30
Lonac u`ljebljenog oboda, nagla{enog vrata i zaob-
ljenih zidova trbuha. Ra|en je od gline peskovite fakture
tamnosive boje pe~enja (2,5 Y 2/0), neobra|ene povr{i-
ne. Ispod vrata su plitko urezane paralelne kanelure.
MESTO NALAZA:
¬ P. D. P 1978. g., kv. E/XXVIII, ukop uz zid 4, A: 51.
Kao prethodni, i ovaj tip je zastupljen jednim pri-
merkom, na|enim u ukopu sa me{anim materija-
lom. Posude veoma sli~ne profilacije, od peskovite
gline mrke do sive boje pe~enja, javljaju se u znat-
no ve}em broju na vi{e lokacija u Viminacijumu, u
slojevima datovanim od sredine II do kraja III veka.
TIP II/31
Manji lonac sa jednom, dve, re|e tri dr{ke, u`ljebljenog,
trakasto profilisanog ili ravnog oboda, blago isko{enog
do cilindri~nog vrata i razli~itog zaobljenja trbuha ¬ na-
gla{enog sredi{njeg dela, blago prelomljenog ka dnu ili
nisko spu{tenog. Dno je ravno, sa nagla{enim ivicama.
Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene do mrke bo-
je pe~enja (7,5 YR 7/6, 10YR 7/3), ~ija je povr{ina bojena
u sli~nim tonovima. Obod posude je, uglavnom, ukra{en
paralelnim `ljebovima, dok se na vratu i trbuhu javljaju
razli~ito postavljeni `ljebovi, urezi i ubodi izvedeni
radlom ili nekom alatkom, samostalno ili u kombina-
cijama.
MESTA NALAZA:
¬ B. R. 1948. g., jugoisto~na nekropola, inv. br. 164.
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop, A: 3119.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1146.
¬ T. K. 1993. g., bl. E, jama 1, A: 2082.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 79.
DATOVANJE:
sredina II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXII/301, T. XXXIII/308¬310, T. XXXIV/313.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 26/11¬14.
U okviru ovog tipa javlja se vi{e varijanti razli~i-
te profilacije i na~ina ukra{avanja, ali u osnovi sli~-
nog oblika i dimenzija. Najbrojniji primerci ¬ dato-
 anti~ka keramika singidunuma

Malobrojni primerci ovog tipa lonca sa dr{kom

~inili su sadr`aj ispune rova u Ulici kneza Mihaila.
@uto gle|osana posuda sli~nog oblika iz Dijane
opredeljena je u kasni I vek i predstavlja import iz
nekog od galskih centara.97

TIP II/33
Lonac razgrnutog oboda, bikoni~no prelomljenog
trbuha i ravnog dna. Ra|en je od gline peskovite fakture
tamnosive boje pe~enja (5YR 4/1), neobra|ene povr{ine.
Vrat i gornji konus trbuha ukra{eni su paralelno ureza-
nim linijama.

Tip II/31; R 1: 4

vani u kraj II i po~etak III veka ¬ imaju razu|eniju Tip II/33; R 1: 4

formu i ra|eni su od kvalitetnije gline, ~ija je povr-
{ina bogato ukra{ena. U drugoj polovini III veka
MESTO NALAZA:
ovih lonaca je znatno manje, jednostavnije su pro- ¬ D. G. 1978. g., kv. C/III¬V, o. s. XIII¬XVI, A: 2000.
filacije i, naj~e{}e, neukra{eni.
DATOVANJE:
druga polovina III veka.
TIP II/32
U Singidunumu je na|ena jedna posuda ovog
Lonac sa jednom dr{kom, u`ljebljenog oboda traka-
tipa, koja poti~e iz horizonta datovanog u III vek,
sto profilisane ivice, nagla{enog vrata i loptastog trbuha.
odnosno njegovu drugu polovinu. Lonci sli~ne
Ra|en je od dobro pre~i{}ene beli~aste gline (10YR
8/2¬3), ~ija je povr{ina prevu~ena `utozelenom gle|u.
profilacije i u Viminacijumu su zastupljeni u ma-
Obod i dr{ka posude ukra{eni su dubokim `ljebovima. lom broju, dok u Panoniji nije zabele`eno prisus-
tvo ove forme. Mo`e se pretpostaviti da su proiz-
MESTO NALAZA: vod neke od lokalnih radionica Gornje Mezije.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1371.

DATOVANJE: TIP II/34

II vek.
Lonac vre}aste ili jajolike forme, manje ili vi{e razgr-
PUBLIKOVANO: nutog oboda, o{trije profilisane spoljne ivice i ravnog dna.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 42/13. Ra|en je bez upotrebe vitla, od nedovoljno pre~i{}ene
gline mrke i sivomrke boje pe~enja, ~ija povr{ina nije
obra|ena. Na gornjem delu posude javlja se ornament u
obliku plasti~ne, talasasto modelovane trake, na kojoj su
~esti ubodi izvedeni prstima ili noktom, apliciranim bra-
davi~astim ili dugmetastim motivima, kao i ubodima izve-

97 Cvjeti}anin 1997, RC 7.
Tip II/32; R 1: 4

79
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip II/34; R 1: 4

denim noktom. Iznad plasti~ne trake ~este su nepravil-

ne, duboko urezane linije ili plitko urezan motiv grane.
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/V, lesni nasip, A: 2788.
¬ V. K. 1984. g., s. 9, o. s.VIII, A: 420.
¬ G. G. 1987. g., s.5, o. s. II¬III, A: 182.
¬ T. K. 1992. g., bl. C, s. 6, sloj mrke zemlje, A: 1735.
¬ T. K. 1993. g., bl. D, rimska jama II, A: 1735.
DATOVANJE:
kraj I ¬ po~etak III veka.
Tip II/35; R 1: 4
Lonci ovog tipa javljaju se sa vi{e varijanti, ~ija
je zajedni~ka karakteristika kvalitetna mrko ili sivo
pe~ene glina ukra{ena crno gla~anim ornamentom
geometrijskih motiva. Pripadaju takozvanoj fede-
ratskoj keramici kraja IV i prve polovine V veka,
odnosno grn~arskoj proizvodnji naseljenih ger-
manskih plemena.

U okviru ovog tipa izdvojene su starija i mla|a

varijanta, koje se me|usobno razlikuju po sastavu TIP II/36
gline, na~inu izrade i ukra{avanju posuda. Starije Lonac horizontalno razgrnutog oboda, izdu`enog vra-
posude su ra|ene od lo{ije pre~i{}ene gline i imaju ta i zaobljenog trbuha. Ra|en je od srednje pre~i{}ene ili
bogat ornament izveden na gornjem delu posude,
dok su one mla|e, koje se u manjem broju javljaju
krajem II i po~etkom III veka, bri`ljivije obra|ene i
u sastavu, uglavnom mrkocrvene gline, imaju i sit-
nija zrna peska. Ornament nije obavezan, a ukoliko
postoji, ~ine ga dugmetasta ispup~enja.

TIP II/35
Lonac prstenasto profilisanog oboda, isko{enog vra-
ta, nagla{enog ramena, loptastog trbuha i ravnog dna
nagla{ene ivice. Ra|en je od dobro pre~i{}ene gline
mrke ili sive boje pe~enja (5YR 5/4, 7,5 YR 3/0, 10YR 3/0,
6/2), ~ija je gla~ana ili crno bojena povr{ina ukra{ena
gla~anim ornamentom geometrijskih motiva.

MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, 2, ukop, A: 198; s. 1, bl. 2, o. s. X, A: 288.
¬ D. G. 1981. g., kv. C/III, IV, sivomrka pesku{a, A: 2326.
¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 156.
DATOVANJE:
sredina IV ¬ po~etak V veka.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac, Ivani{evi} 1993, Fig. 4/3¬5, 7. Tip II/36; R 1: 4

80
 anti~ka keramika singidunuma

peskovite gline sivomrke boje pe~enja (10R 4/1, 10YR

5/2), neobra|ene povr{ine.

MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1979. g., kv. D/IV, V, o. s. XIX ¬ mrka zemlja, A: 3738.
¬ V. K. 1980. g., s. 4, bl. 1, iz hipokausta. A: 357.
¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 160.

DATOVANJE:
IV vek.

TIP II/37
Lonac razgrnutog oboda blago zadebljane ivice, na-
gla{enog vrata i loptastog trbuha. Ra|en je od dobro pre-
~i{}ene gline svetlomrke boje pe~enja (10YR 6/4), ~ija je
povr{ina ukra{ena gla~anim ornamentom geometrijskih
motiva. Prelaz oboda u trbuh nagla{en je tanjim rebrom. Tip II/38; R 1: 4

veka. Ovaj oblik nije uobi~ajen za IV vek, dok se po-

sude veoma sli~ne profilacije, tokom VI stole}a,
javljaju na ve}em broju lokaliteta Donje Mezije.

Tip II/37; R 1: 4 TIP II/39

Lonac jako razgrnutog oboda i {irokog loptastog
MESTO NALAZA: trbuha. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje
¬ Z. P. 1963. g., s. 1, A: 940. pe~enja (5YR 6/6, 6/8), crveno bojene povr{ine.

DATOVANJE: MESTA NALAZA:

kraj IV ¬ po~etak V veka? ¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 186.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1141.
PUBLIKOVANO: ¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 80.
Bjelajac, Ivani{evi} 1993, Fig. 5/5.
DATOVANJE:
U Singidunumu je na|ena jedna posuda ovog kraj II ¬ sredina IV veka.
oblika, koja je bez stratigrafskih podataka. Na
PUBLIKOVANO:
osnovu obrade povr{ine i na~ina ukra{avanja mo-
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 26/8.
`e se datovati u kraj IV ili prvu polovinu V veka.
Najverovatnije predstavlja lokalni proizvod nastao Iako se javlja u du`em vremenskom razdoblju,
po uzoru na tzv. federatsku keramiku. ovaj tip lonca je zastupljen malim brojem posuda.
U osnovnoj profilaciji je sli~an sivim loncima tipa
TIP II/38 II/20, ali je ra|en od bolje pre~i{}ene crveno pe~e-
ne i bojene gline.
Lonac ve}ih dimenzija, koso razgrnutog oboda o{tro
zase~enih i malo pro{irenih krajeva, jajolikog trbuha i
ravnog dna. Ra|en je na vitlu i dora|en rukom, od gline
peskovite fakture mrkosive boje pe~enja (7,5 YR 5/0 ¬
6/0), neobra|ene povr{ine.

MESTO NALAZA:
¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 161.

DATOVANJE:
sredina IV veka.

Jedini primerak ovog tipa lonca poti~e iz zatvo-

rene celine datovane nalazima novca u sredinu IV Tip II/39; R 1: 4

81
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip II/40; R 1: 4
TIP II/40
Lonac koso razgrnutog, u`ljebljenog oboda, rebrasto
profilisanog vrata i loptastog trbuha. Ra|en je od gline
krupnozrne fakture sive boje pe~enja (2,5 YR 6/2, 10YR
5/1), neobra|ene povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, mrka zemlja, A: 2373/II;
kv. C/IV, ukop, A: 2466.
¬ D. G. 1983. g., kv. E/III, IV, tamnomrka zemlja, A: 3611.
DATOVANJE:
druga polovina III ¬ po~etak V veka.
TIP II/41
Lonac razgrnutog oboda o{tro zase~ene ivice i lopta-
stog trbuha. Ra|en je bez upotrebe vitla, od nedovoljno
pre~i{}ene gline sa primesama tucanih {koljki i pu`eva
ili, znatno re|e, sitnozrnog kvarcnog peska, mrke je boje
pe~enja (7,5 YR 3/2, 5/6), neobra|ene povr{ine. Izuzet-
no retko javlja se ukras u obliku plitko urezane talasaste
linije.
Tip II/41; R 1: 4
82
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, mrka zemlja , A: 2374.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 917; s. I¬II, ispuna
rova, A: 1082; s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1252.
DATOVANJE:
sredina II ¬ prva polovina IV veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 26/1.
Tipom je obuhva}eno vi{e varijanti sli~ne profi-
lacije, koje se javljaju dosta dugo ¬ od sredine II do
sredine IV veka. Najve}i broj primeraka u sastavu
gline ima primese tucanih {koljki i pu`eva, dok su
oni peskovite fakture znatno re|i.
TIP II/42
Lonac {irokog, lu~no razgrnutog oboda i loptastog
trbuha. Ra|en je od peskovite gline sa ve}im primesama
tucanog kre~njaka, sive boje pe~enja (2,5 Y 4/0, 5/0), na
~ijoj se neobra|enoj povr{ini, veoma retko, javlja metli-
~asti ornament.
Tip II/42; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1083.
¬ T. K. 1993. g., bl. D, rimska jama II, A: 1940.
¬ S. T. 1996. g., bl. C, jama 3, A: 149.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 35/6.
Lonci ovog tipa ne predstavljaju ~este nalaze, a
izdvojene su dve varijante razli~itih dimenzija. Ka-
rakteristi~no je da su na jednom primerku vidljivi
tragovi dorade rukom. Ve}i broj lonaca sli~ne profi-

lacije, od peskovite sive gline, koji se javljaju na loka-
litetima Donje Panoniji, nije tipolo{ki opredeljen.98
TIP II/43
Lonac razgrnutog, u`ljebljenog oboda trakasto profi-
lisane, kanelovane, ili horizontalno zaravnjene ivice,
loptastog trbuha i ravnog dna. Ra|en je od peskovite gli-
ne crvene, mrke, re|e sive boje pe~enja (5YR 6/6, 6/8, 7,5
YR 5/4, 5YR 5/1), neobra|ene povr{ine. Manji broj posu-
da ima nagla{eno rebro na vratu.
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop, A: 3074.
¬ D. G. 1983. g., kv. E/IV, iz pe}i 15, A: 3577.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1112.
¬ S. T. 1996. g., ku}a 1, prostorija 2, A: 439; bl. C, jama 3,
A: 150.
DATOVANJE:
II¬IV vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 35/2.
Vi{e varijanti ovog tipa, me|usobno razli~ite
profilacije oboda, javlja se u dugom vremenskom
periodu. Tokom II i po~etkom III veka izra|ivani
su, uglavnom, od crveno do mrko pe~ene gline,
dok su od sredine III veka naj~e{}e sivi.
Tip II/43; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
TIP II/44
Lonac sa dve ili tri dr{ke, horizontalno razgrnutog obo-
da, isko{enog vrata, loptastog trbuha i ravnog, nagla{enog
dna. Ra|en je od fino pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja
(5YR 6/6). Na gornjem delu posude je slikani ornament,
ispod koga je oran`crveno bojena i gla~ana povr{ina.
Obod je ukra{en paralelnim kanelurama.
MESTA NALAZA:
¬ K. K. LJ. 1972. g., jama, A: 62.
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, jama 2, A: 139.
¬ T. K. 1992. g., bl. C, jama D, A: 1891.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXII/298.
Malobrojni primerci lonaca sa slikanom povr{i-
nom, na|eni u Singidunumu, predstavljaju import
~iji centar nije sigurno definisan. Skoro identi~ne
primerke slikanih sudova sa dve dr{ke nalazimo u
Viminacijumu, Sirmijumu i na Gomolavi,99 a po
uzoru na njih su tokom II i III veka nastale brojne
lokalne varijante, ~ija je povr{ina naj~e{}e bojena
ili prevu~ena firnisom.
Tip II/44; R 1: 4
98 Brukner 1981, T. 117/87¬91.
99 Brukner 1981, T. 107/24, 30, 31.
83
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip II/45; R 1: 4 Tip II/47; R 1: 4

TIP II/45 ne gline crvene boje pe~enja (5YR 5/6), crveno bojene i
gla~ane povr{ine.
Lonac razgrnutog oboda trouglasto profilisane ivice i
nagla{enog ramena. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gli- MESTA NALAZA:
ne sive boje pe~enja (2,5 YR 5/0), neobra|ene povr{ine. ¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI,VII, sloj svetlomrke zemlje,
Gornji deo trbuha ukra{en je ~e{ljastim ornamentom. A: 2611.
¬ K. M. 1 990. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1294.
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., kv. E/V, sloj svetlomrke zemlje sa DATOVANJE:
malterom, A: 3442. II vek.
DATOVANJE: PUBLIKOVANO:
kraj III ¬ prva polovina IV veka. Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 26/7.

Za jedini primerak ovog tipa, koji je u Singidu-
numu na|en u sloju datovanom u kraj III i prvu po-
lovinu IV veka, nema paralela me|u keramikom sa
susednih lokaliteta.
TIP II/46
U Singidunumu je otkriven mali broj ovih lona-
ca, za koje je, sude}i prema tehnolo{kim karakte-
ristikama, izvesno da poti~u iz radionice za izradu
tera sigilate Viminacijum ¬ Margum. Naj~e{}e su
nala`eni zajedno sa reljefno ukra{enim posudama
iz ovog centra.

Lonac u`ljebljenog, trakasto profilisanog oboda, ja-

jolikog trbuha i ravnog dna. Ra|en je od gline peskovite
fakture crvene (5YR 5/6), izuzetno retko sive boje pe~e-
nja, neobra|ene povr{ine.
TIP II/48
Lonac prstenasto profilisanog oboda, cilindri~nog
vrata i ovalnog trbuha. Ra|en je od srednje pre~i{}ene
gline sive boje pe~enja (7,5 YR 6/0), ~ija je povr{ina deli-
mi~no gla~ana.

Tip II/48; R 1: 4
Tip II/46; R 1: 4
MESTO NALAZA:
MESTA NALAZA: ¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, nasip mrke zemlje sa lesom.
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, svetlomrka zemlja, A: 2604; DATOVANJE:
kv. D/V, jama 95, A: 2898. II vek.
¬ S. T. 1996. g., bl. C, jama 3, A: 151.
U Singidunumu je na|en jedan primerak ovog
DATOVANJE: tipa, ~iji je oblik ra|en po uzoru na latensku kera-
II vek. miku i koji je bez direktnih analogija.

TIP II/47 TIP II/49

Lonac horizontalno pro{irenog, kanelovanog oboda Lonac razgrnutog oboda sa blago zadebljanom ivi-
i {irokog ba~vastog trbuha. Ra|en je od dobro pre~i{}e- com i {irokog loptastog trbuha. Ra|en je od gline sitno-

84

Tip II/49; R 1: 4
zrne fakture sa manjim primesama kvarca, sive boje pe-
~enja (2,5 Y 5¬6/1), neobra|ene povr{ine. Trbuh posude
ukra{en je ~e{ljastim ornamentom.
MESTA NALAZA:
¬ T. K. 1992. g., bl. C, s. 6, mrka zemlja, A: 1739.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 81.
DATOVANJE:
kraj II¬III vek.
TIP II/50
Lonac blago razgrnutog oboda sa o{tro u`ljebljenom
ivicom kvadratnog preseka i loptastog trbuha. Ra|en je
od gline peskovite fakture sive boje pe~enja (2,5 YR 6/0),
neobra|ene povr{ine.
Tip II/50; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 2980.
¬ S. T. 1996. g., bl. C, jama 3, A: 152.
DATOVANJE:
II vek.
TIP II/51
Lonac razgrnutog, u`ljebljenog oboda poluprstena-
sto profilisane ivice, nagla{enog vrata i loptastog trbuha.
Ra|en je od gline sa sitnim i krupnim zrnima peska, sive
(2,5 Y 3/0, 5Y 5/1, 10YR 3/1), znatno re|e crvene i tamno-
mrke boje pe~enja (2,5 YR 5/6, 7,5 YR 5/6), ~ija neobra-
|ena povr{ina mo`e biti ukra{ena urezanom linijom.
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop, A: 3081.
¬ K. M. 1 992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1111; s. I¬II,
ispuna rova ¬ povr{ine A: 1251;
¬ S. T. 1996. g., bl. C, jama 3, A: 153.
anti~ka keramika singidunuma
Tip II/51; R 1: 4
DATOVANJE:
II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 35/17.
TIP II/52
Lonac sa dve, re|e tri dr{ke, horizontalno ili koso raz-
grnutog oboda, cilindri~nog vrata i loptastog trbuha, na
nisko profilisanoj stopi. Ra|en je od srednje pre~i{}ene
gline pe~ene u nijansama crvene i mrke boje (2,5 YR 5/8,
6/8, 5YR 5/8, 7,5 YR 4/6, 5/6, 6/6), ~ija je povr{ina bojena
u sli~nim tonovima. Znatno su re|i primerci sive boje
pe~enja (2,5 YR 5/0), sa neobra|enom povr{inom, kao i
oni sa ravnim dnom. Naj~e{}i ukras predstavljaju urezane
paralelne linije, a retke su posude sa pe~atnim ornamen-
tom i ubodima izvedenim radlom, ili urezanim slovima.
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., tunel ¬ ulaz u mitreum, A: 971.
¬ T. F. F. 1972. g., ku}a 2, inv. br. 2923.
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 65.
¬ D. G. 1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 2997; kv. C/IV,
ukop I, A: 3082.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, 918; s. I¬II, ispuna rova,
A: 1145; s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1411, 1452.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 83, 84; bl. C, jama 3, A: 155.
DATOVANJE:
II ¬ sredina IV veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXV, T. XXXVI/325¬328,
T. XXXVI/329¬330, T. XXXVII.
Bjelajac 1992, T. III/9, 11.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 44/16¬18.
U okviru ovog tipa izdvojeno je vi{e varijanti
sli~ne profilacije ¬ horizontalno ili koso razgrnut
85
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip II/52; R 1: 4

obod, cilindri~an, isko{en ili blago zaobljen vrat ¬
koje su zastupljene velikim brojem posuda razli~i-
tih dimenzija. Javljaju se u dugom vremenskom
razdoblju od II do sredine IV veka, kako u naselji-
ma tako i na nekropolama, a najraniji primerci po-
ti~u sa prostora pretpostavljenih grobova u obliku
bunara, za koje je predlo`eno datovanje kraj I i po-
~etak II veka.100 Izrazita koncentracija lonaca ovog
tipa zapa`ena je u slojevima datovanim u drugu
polovinu II i prvu polovinu III veka, kada su posude
uglavnom neukra{ene ili su dekorisane jednostav-
nim ornamentom u obliku urezanih horizontalnih
linija. Me|u primercima koji poti~u iz mla|ih hori-
100 Bojovi} 1977, 32, ugao Ulice kneza Mihaila i Obili}evog venca.

86
 anti~ka keramika singidunuma

zonata ¬ druge polovine III veka, javljaju se i oni

ukra{eni tehnikom pe~a}enja na vratu, naj~e{}e
kombinacijom floralnih i geometrijskih motiva,
dok je na donjem delu posude niz paralelnih uboda
izvedenih radlom. U ovom periodu su u manjem
broju nala`eni lonci koji na vratu ili trbuhu imaju
urezana slova. Sude}i prema brojnim analogijama,
ovaj oblik je izra|ivan u vi{e lokalnih centara, a
njegovu proizvodnju u Singidunumu potvr|uju
nalazi iz jame otkrivene na prostoru ispred Narod-
nog pozori{ta.101
Tip II/54; R 1: 4
TIP II/53
Lonac tankih zidova, vertikalno postavljenog oboda, DATOVANJE:
ovalnog trbuha i ravnog dna. Ra|en je od gline fine fak- prva polovina II veka.
ture sive boje pe~enja (5Y6/2), dobro ugla~ane spoljne U Singidunumu je na|en jedan lonac ovog ob-
povr{ine. lika, koji poti~e iz sloja datovanog u prvu polovinu
II veka. Sude}i prema tehnolo{kim karakteristika-
ma, kao i prethodni tip, najverovatnije predstavlja
import iz nekog od udaljenijih centara.

TIP II/55
Lonac horizontalno razgrnutog oboda i sferi~nog re-
cipijenta. Ra|en je od gline sa sitnim zrnima peska sive i
crvene boje pe~enja (5YR 5/1, 6/6), ~ija je povr{ina pre-
vu~ena maslinastom gle|u. Gornja ivica oboda je ukra-
Tip II/53; R 1: 4 {ena dubljim `ljebom, a ispod njega su plitko urezane
paralelne linije.
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., kv. C/IV, ukop I, 3083.

DATOVANJE:
druga polovina III veka.

Ovaj tip lonca fine izrade u Singidunumu se jav-

lja izuzetno retko. Sude}i prema strukturi gline i Tip II/55; R 1: 4
nedostatku direktnih analogija, najverovatnije
predstavlja import iz nekog od udaljenijih centara. MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., sloj mrke zemlje, A: 3487.
TIP II/54 DATOVANJE:
Lonac trakasto profilisanog, u`ljebljenog oboda, bi- kraj III¬IV vek.
koni~nog trbuha i ravnog dna. Na gornjem delu trbuha PUBLIKOVANO:
nalaze se dve aplicirane, po sredini u`ljebljene dr{ke. Bjelajac 1995, Fig. 3/2.
Ra|en je od dobro pre~i{}ene gline sa dodatkom sitnih
grumenova iste vrste gline, {to joj daje specifi~nu struk- Tip je zastupljen sporadi~nim nalazima koji
turu. Boja pe~enja je oran`crvena (5YR 6/6), a povr{ina pripadaju lokalnoj proizvodnji gle|osane kerami-
je prevu~ena okercrvenim premazom i u donjem delu ke kasnoanti~kog perioda.102
gla~ana. Trbuh posude je ukra{en paralelno urezanim
`ljebovima.
101 Cvjeti}anin 2000, sl. 9/11, u ovom zborniku.
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., sloj na kruni zida 32, A: 3316. 102 Cvjeti}anin 1997, KA 128.

87
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip II/56; R 1: 4
TIP II/56
Lonac sa tri dr{ke, sa u`ljebljenim obodom kvadrat-
nog preseka i {irokim loptastim trbuhom. Ra|en je od
srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (7,5 YR
6/6), ~ija je povr{ina prevu~ena mrkocrvenim firnisom.
Posuda je ukra{ena dubljim, horizontalno ili vertikalno
postavljenim `ljebovima.
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1969. g., s. 1, A: 385.
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 4, o. s. I¬V, A: 409.
Tip je zastupljen retkim primercima koji ne po-
ti~u iz hronolo{ki opredeljenih slojeva. Uzor za ovaj
oblik mogle su da predstavljaju importne posude sa
slikanom povr{inom (tip II/44), datovane u II vek, a
vertikalno postavljene kanelure su, najverovatnije,
poku{aj lokalnog majstora da tehniku slikanja
zameni jednostavnijim na~inom ukra{avanja.
TIP II/57
Lonac ve}ih dimenzija, razgrnutog, rebrasto profili-
sanog oboda, jajolikog trbuha i ravnog dna. Ra|en je od
Tip II/57; R 1: 4
88
gline peskovite fakture crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/8),
~ija je unutra{nja povr{ina prevu~ena zelenom gle|u.
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1979. g., kv. D/III, o. s. XIX, A: 3811.
DATOVANJE:
kraj IV ¬ po~etak V veka?
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1995, Fig. 3/1.
Izuzetno retki primerci ovog tipa lonca ve}ih di-
menzija poti~u iz kasnoanti~kih horizonata i pri-
padaju lokalnoj proizvodnji gle|osane keramike
poznog perioda.
TIP II/58
Lonac sa dve dr{ke, u`ljebljenog i sa spoljne strane
kanelovanog oboda, nagla{enog vrata i loptastog trbuha.
Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline mrke boje pe~enja
(10YR 7/4), ~ija je povr{ina prevu~ena mrkim firnisom.
Trbuh je ukra{en ornamentom izvedenim u barbotin
tehnici.
Tip II/58; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., kv. D/IV, o. s. XXII, sloj {ljunka, A: 3867.
DATOVANJE:
druga polovina III veka.
TIP II/59
Lonac sa dve ili tri dr{ke, kratkog, na unutra{nju stra-
nu povijenog, vi{estruko kanelovanog oboda, koni~nog
vrata i nagla{enog ili zaobljenog trbuha. Ra|en je od
gline peskovite fakture crvene boje pe~enja sa vidljivim
sivim tonovima (2,5 YR 5/8), ~ija je povr{ina prevu~ena
maslinastom gle|u.
MESTA NALAZA:
¬ K. M. 56, 1985. g., ukop, 82.
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 7, o. s. I¬III, A: 725.
DATOVANJE:
IV vek.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1995, Fig. 3/3, 4.
Malobrojni primerci ovog tipa lonca, na|eni u
Singidunumu, ne poti~u iz precizno datovanih ce-

Tip II/59; R 1: 4
lina i mogu se {ire opredeliti u IV vek. Sude}i pre-
ma analognim tipovima sa drugih lokaliteta i posu-
de iz Singidunuma su imale cilindri~no profilisan
izlivnik (pisak), koji nije sa~uvan.103
TIP II/60
Lonac sa dve dr{ke, razgrnutog, u`ljebljenog oboda
o{tro profilisane ivice, cilindri~nog vrata, loptastog trbu-
ha i dna u obliku niske isko{ene stope. Ra|en je od dobro
pre~i{}ene gline oker boje pe~enja (10YR 8/3), ~ija je
povr{ina prevu~ena svetlozelenom gle|u.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1370.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 42/3.
Malobrojni lonci sa dve dr{ke, prevu~eni svetlo-
zelenom gle|u, otkriveni su zajedno sa ve}im bro-
jem gle|osanih posuda u sadr`aju ispune rova u
Tip II/60; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
Ulici Kneza Mihaila. Ovaj tip, kao i ostale `uto i ze-
leno gle|osane posude od pre~i{}ene `u}kastobe-
le gline, u Singidunumu predstavlja import, najve-
rovatnije iz nekog od galskih centara.
TIP II/61
Pli}i lonac sa dve dr{ke, blago u`ljebljenog, povijenog
oboda, cilindri~nog vrata i nagla{enog trbuha. Ra|en je
od srednje do dobro pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja
(5YR 6/8), oran`crveno bojene i gla~ane povr{ine.
Tip II/61; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ S. T. 1996. g., sek. 1, 2, o. s. I¬II, A: 18.
DATOVANJE:
III vek.
Za razliku od brojnih lonaca sa dve ili tri dr{ke,
cilindri~no profilisanog vrata (tip II/52), u Singidu-
numu je na|en jedan primerak ovog tipa. Sude}i
prema strukturi gline i vrsti glazure, kao i ve}em
broju posuda sli~nog oblika i tehnolo{kih karakte-
ristika, otkrivenih u Viminacijumu, i singidunum-
ski primerak mogao bi da predstavlja produkt ovog
grn~arskog centra.
TIP II/62
Lonac manjih dimenzija, kratkog, horizontalno razgr-
nutog oboda, jajolikog trbuha i blago udubljenog, uskog
dna. Ra|en je od peskovite gline tamnosive boje pe~enja,
neobra|ene povr{ine.
Tip II/62; R 1: 4
103 Cvjeti}anin 1997, KA 122.
89
sne@ana nikoli} -|or|evi}
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1984. g., s. 9, o. s.VII, A: 297.
DATOVANJE:
prva polovina IV veka.
TIP II/63
Lonac vertikalno izvu~enog, blago zadebljalog oboda
i nagla{enog ramena koje se o{tro lomi prema trbuhu.
Ra|en je od peskovite gline `u}kastobele boje pe~enja
(10YR 8/3), neobra|ene povr{ine.
Tip II/63; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Zmaj Jovina ulica 13¬15, 1987. g., A: 179.
DATOVANJE:
kraj II ¬ prva polovina III veka.
Ovaj tip lonca, sude}i prema veoma malom
broju otkrivenih nalaza u Singidunumu, nije bio
tako popularan me|u posudama od peskovite `u}-
kastobele gline. U ne{to ve}em broju je nala`en u
Viminacijumu, u slojevima datovanim u drugu po-
lovinu II i prvu polovinu III veka.
TIP II/64
Lonac trouglasto profilisanog oboda i sferi~nog, na-
rebrenog recipijenta. Ispod oboda polaze rebrasto profi-
lisane dr{ke koje se zavr{avaju na gornjem delu trbuha.
Ra|en je od peskovite gline svetlooker boje pe~enja (7,5
YR 7/6), neobra|ene povr{ine. Ispod oboda posude mo-
`e postojati pe~at, sme{ten u kvadratnom polju.
MESTA NALAZA:
¬ K. M. ¬ Pariska, 1987. g., A: 462.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1105;
s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1226.
DATOVANJE:
kraj II ¬ prva polovina III veka.
Tip II/64; R 1: 4
90
PUBLIKOVANO:
Bjelajac ¬ Simi} 1991, T. IV/7.
Ovaj tip je zastupljen sa svega tri primerka koji
su bez direktnih paralela me|u kerami~kim posu-
dama sa susednih lokaliteta. Na jednom loncu je
sa~uvan pe~at, sme{ten u kvadratnom polju ispod
oboda.
TIP II/65
Lonac sa dr{kom iznad otvora, u`ljebljenog oboda
trakasto ili kvadratno profilisane ivice i loptastog tbuha.
Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~e-
nja (5YR 6/8, 7,5 YR 7/6), crveno bojene povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ Zmaj Jovina ulica 13¬15, 1987. g., A: 309.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 910;
s. I¬II, ispuna rova, A: 1140.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 85.
DATOVANJE:
sredina II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 26/6, 6.
Lonci ovog tipa u Singidunumu se javljaju sa
dve bliske varijante, zastupljene u nevelikom broju u
slojevima datovanim od sredine II do kraja III veka.
Sudovi sli~ne profilacije, od crveno pe~ene i bojene
gline, nisu brojni ni u Viminacujumu. U Panoniji se
posude sa dr{kom iznad otvora javljaju u ranijem
periodu ¬ krajem I i po~etkom II veka, druga~ije su
profilacije, glina od koje su pravljene je sive boje
Tip II/65; R 1: 4
 anti~ka keramika singidunuma

pe~enja, a povr{ina neobra|ena ili mestimi~no

gla~ana.104

TIP II/66
Lonac razgrnutog oboda, sa koga polaze horizontal- Tip II/68; R 1: 4
no postavljene dr{ke koje se u blagom luku spu{taju pre-
ma trbuhu. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline sive bo-
TIP II/68
je pe~enja (5Y 5/1), neobra|ene povr{ine.
Lonac isko{enog, trakasto profilisanog, sa spoljne
strane blago kanelovanog oboda i sferi~nog trbuha. Ra-
|en je od srednje pre~i{}ene gline sa primesama najsit-
nijih zrna peska, sive boje pe~enja (2,5 Y 6/0), neobra|e-
ne povr{ine.

MESTO NALAZA:
Tip II/66; R 1: 4 ¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, II sloj ispune rova, A: 974.

DATOVANJE:
druga polovina II veka.
MESTA NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 861; s. I¬II, ispuna PUBLIKOVANO:
rova, A: 1078. Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 35/9.

DATOVANJE: U Singidunumu je na|en jedan primerak ovog

sredina II ¬ prve decenije III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 26/9.
Malobrojni primerci ovog tipa, koji su ~inili deo
sadr`aja ispune rova u Ulici kneza Mihaila, nemaju
direktne analogije me|u keramikom sa susednih
lokaliteta.
TIP II/67
Lonac trakasto profilisanog, u`ljebljenog oboda, na-
gla{enog ramena i vertikalno postavljenog trbuha, ukra{e-
nog plitkim kanelurama. Ra|en je od gline peskovite fak-
ture sive boje pe~enja (2,5 YR 5/0), neobra|ene povr{ine.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, II sloj ispune rova, A: 973.
tipa koji je, kao i prethodni tipovi, ~inio deo sadr`a-
ja ispune rova. Sli~nog oblika, ali ne{to druga~ije
profilacije oboda, je lonac iz Sirmijuma koji nije
tipolo{ki opredeljen.105
TIP II/69
Lonac {irokog otvora, lu~no razgrnutog oboda i
zaobljenih zidova trbuha. Ra|en je od gline specifi~ne
strukture ¬ dobro pre~i{}ena sa dodatkom krupnih gru-
menova gline iste vrste, oran`crvene boje pe~enja (5YR
6/6), neobra|ene povr{ine.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1197.
DATOVANJE:
kraj II veka.

DATOVANJE:
druga polovina II veka.

Tip II/67; R 1: 4 Tip II/69; R 1: 4

U Singidunumu je na|en jedan primerak ovog

tipa neuobi~ajenog oblika, koji nema analogije 104 Brukner 1981, T. 156/38, 39.
me|u keramikom sa susednih lokaliteta. 105 Brukner 1981, T. 108/42.

91
sne@ana nikoli} -|or|evi}
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 35/18.
I ovaj tip lonca ¬ duboke zdele? je zastupljen jed-
nim primerkom koji poti~e iz sadr`aja ispune rova.
TIP II/70
Lonac sa dve dr{ke, koso razgrnutog oboda, visokog
jajolikog trbuha i dna u obliku niske, prstenasto profilisa-
ne stope. Ra|en je od gline sitnozrne fakture oker`ute bo-
je pe~enja (7,5 YR 6/6), ~ija je povr{ina prevu~ena oran`-
crvenom, nepostojanom bojom.
Tip II/70; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., kv. D/V, jama 95, A: 2900.
DATOVANJE:
sredina II veka.
Jedini primerak ovog oblika poti~e iz zatvorene
celine datovane u sredinu II veka. Sude}i prema
tehnolo{kim svojstvima i nedostatku direktnih
analogija me|u keramikom sa susednih lokaliteta,
u Singidunum je dospeo kao import.
TIP II/71
Lonac trouglasto profilisanog oboda i loptastog
trbuha. Ra|en je od gline peskovite fakture okercrvene
boje pe~enja (7,5 YR 7/4), ~ija je povr{ina prevu~ena `u}-
kastom engobom.
MESTO NALAZA
¬ S. T. 1996. g., sec. 3, bl. A, o. s. II¬III, A: 383.
92
Tip II/71; R 1: 4
DATOVANJE:
druga polovina II ¬ prva polovina III veka.
Ovaj tip lonca manjih dimenzija, sa trouglasto
profilisanim obodom, javlja sa svega 2¬3 posude
koje poti~u iz sloja koji je okvirno opredeljen u dru-
gu polovinu II i prvu polovinu III veka.
TIP II/72
Manji lonac razgrnutog, blago u`ljebljenog oboda i
loptastog trbuha. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline sve-
tlooker boje pe~enja (7,5 YR 7/6), neobra|ene povr{ine.
Tip II/72; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 63.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.
Ovaj tip manjeg lonca javlja se sa svega dve po-
sude koje, sude}i prema strukturi gline, predstav-
ljaju rani proizvod singidunumske radionice.
TIP II/73
Manji lonac trakasto profilisanog oboda i {irokog
loptastog trbuha. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline sa
primesama najsitnijih zrna peska crvene boje pe~enja
(2,5 YR 5/8, 5YR 6/6), neobra|ene povr{ine.
MESTO NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 64.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.
Tip II/73; R 1: 4
 anti~ka keramika singidunuma

Kao prethodni, i ovaj tip lonca najverovatnije TIP II/76

predstavljaju rani proizvod singidunumske radionice. Manji lonac trouglasto profilisanog oboda, nagla{e-
nog ramena, ovalnog trbuha i ravnog dna. Ra|en je od
TIP II/74 gline sitnozrne fakture crvene i mrkocrvene boje pe~enja
(2,5 YR 6/8, 5YR 6/6, 7,5 YR 6/6), neobra|ene povr{ine.
Manji lonac kratkog, sa spoljne strane kanelovanog
oboda trouglastog preseka i loptastog trbuha. Ra|en je
od gline sa primesama najsitnijih zrna peska crvene boje
pe~enja (2,5 YR 6/8), neobra|ene povr{ine.

Tip II/74; R 1: 4

MESTO NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 66.

DATOVANJE:
Tip II/76; R 1: 4
prva polovina II veka.

U Singidunumu je na|en jedan lon~i} ovog

oblika, za koji se, kao i za posude opredeljene u pret- MESTO NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 59, 60.
hodna dva tipa, na osnovu mesta nalaza i strukture
gline, mo`e pretpostaviti da pripada singidunum- DATOVANJE:
skoj proizvodnji prve polovine II veka. prva polovina II veka.

PUBLIKOVANO:
TIP II/75 Bojovi} 1977, T. L/459.

Manji lonac razgrnutog oboda, jajolikog recipijenta i Manji lonci ovog oblika na|eni su, zajedno sa
ravnog dna. Ra|en je od sitnozrne gline crvene boje pe- prethodnim tipovima (II/72¬II/75), u jami datova-
~enja (2,5 YR 5/8), ~ija je neobra|ena povr{ina ukra{ena noj u prvu polovinu II veka, ali su zastupljeni u
plitkim `ljebovima. znatno ve}em broju.

TIP II/77
Lonac ve}ih dimenzija, razgrnutog oboda koso zase-
~ene ivice i {irokog vre}astog trbuha. Ra|en je od gline
peskovite fakture sa manjim primesama tucanog kre~-
njaka, crvene boje pe~enja (2,5 YR 5¬6/8), neobra|ene
povr{ine. Ispod oboda je plasti~na traka sa ubodima,
dok je na unutra{njoj strani metli~ast ornament.
Tip II/75; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 67.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. L/457.

Ovaj tip lonca javlja se u malom broju i, kao i

prethodni tipovi, najverovatnije predstavlja proiz-
vod singidunumske radionice. Tip II/77; R 1: 4

93
sne@ana nikoli} -|or|evi}

MESTO NALAZA:
¬ T. K. 1993. g., bl. D, rimska jama II, A: 1939.

DATOVANJE:
druga polovina II veka.

Jedina posuda ovog tipa poti~e iz jame datova-

ne u drugu polovinu, odnosno tre}u ~etvrtinu II
veka. Direktnih analogija za ovaj oblik i na~in ukra- Tip II/79; R 1: 4
{avanja nema me|u keramikom sa susednih loka-
liteta. MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1254.
TIP II/78 DATOVANJE:
Lonac koso razgrnutog oboda, blago isko{enog vrata, kraj II ¬ po~etak III veka.
{irokog loptastog trbuha i ravnog dna pro{irene ivice. PUBLIKOVANO:
Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~e- Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 35/5.
nja, ~ija je mrko bojena povr{ina ukra{ena vertikalno po-
stavljenim, nepravilno urezanim kanelurama i uskim, Jedini primerak ovog tipa, na|en u Singidunumu,
horizontalnim `ljebovima. pripada kuhinjskoj keramici lokalne proizvodnje.

TIP II/80
Lonac lu~no razgrnutog oboda, nagla{enog vrata, vi-
soko postavljenog trbuha i ravnog dna. Ra|en je od pes-
kovite gline pe~ene u sivim tonovima, ~ija je neobra|ena
povr{ina ukra{ena gusto postavljenim, tankim linijama.

Tip II/78; R 1: 4

MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1146/II/78.

DATOVANJE:
kraj II ¬ prve decenije III veka.

PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 26/15.

Ovaj tip je po profilaciji i na~inu ukra{avanja

sli~an jednoj od varijanti lonaca manjih dimenziija
(tip II/31), a po fakturi i boji pe~enja je identi~an
navedenom primerku, te mo`emo pretpostaviti da
su proizvodi iste lokalne radionice.

TIP II/79
Lonac blago razgrnutog, na spoljnu stranu profilisa-
nog oboda i loptastog trbuha. Ra|en je od gline sa krup-
nim zrnima peska, sive boje pe~enja (7,5 YR 5/0), neob-
ra|ene povr{ine. Tip II/80; R 1: 4

94
 anti~ka keramika singidunuma

MESTA NALAZA:
¬ Gospodar Jovanova ul. 2¬4, 1991. g., gra|evina 3, A: 788.
¬ K. M. 30, 1992. g., S. I¬II, ispuna rova, A: 1196a.
¬ S. T. 1996. g., bl. C, sek. 2/3, jama 3, A: 145.

DATOVANJE:
II ¬ sredina III veka.

PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 35/12.

TIP II/81
Tip II/82; R 1: 4
Lonac koso razgrnutog oboda prstenasto profilisane
ili zase~ene ivice i loptastog trbuha. Ra|en je od gline sa
krupnim zrnima peska, a retko i primesama tucanog MESTO NALAZA:
kre~njaka, sive boje pe~enja (2,5 Y 3/0, 5Y 5/1), neobra- ¬ Zmaj Jovina ulica, inv. br. 558.
|ene povr{ine. Malobrojni primerci ukra{eni su duboko DATOVANJE:
urezanim, talasastim linijama. druga polovina II veka?

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXIII/305.

U Singidunumu je na|en jedan primerak ovog

tipa, koji je u osnovnoj profilaciji veoma sli~an lon-
cima sa dve dr{ke (tip II/52). Direktnih analogija za
njega nema, a na osnovu tehnolo{kih karakteristi-
ka i sli~nosti u dekoraciji sa keramikom sa Kosma-
ja, mo`e se pretpostaviti da pripada provincijskoj
produkciji gle|osane grn~arije druge polovine II
veka.106

TANJIRI

TIP III/1

Tip II/81; R 1: 4 Tanjir koso razgrnutog oboda i prelomljenih zidova

MESTA NALAZA:
¬ G. G. 1987. g., kv. VII, o. s. III, A: 137.
¬ K. M. 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1079;
trbuha. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje
pe~enja (5YR 6/8), povr{ine prevu~ene oran`crvenim
firnisom.

DATOVANJE:
II¬III vek.

PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 35/10. Tip III/1; R 1: 4

TIP II/82 MESTO NALAZA:

¬ V. K. 1976. g., bl. 1, 2, ukop, A: 194.
Lonac sa dve dr{ke, horizontalno razgrnutog oboda,
koni~nog vrata i ovalnog trbuha, na niskoj isko{enoj sto- DATOVANJE:
pi. Na gornjem delu recipijenta i dr{kama je srpasti orna- druga polovina III veka?
ment, izveden u barbotin tehnici. Ra|en je od crveno pe-
~ene gline sitnozrne fakture, ~ija je povr{ina prevu~ena
mrkom gle|u. 106 Cvjeti}anin 1997, RC 60, grupa E.

95
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Uzor za ovaj tip predstavljaju posude od tera
sigilate forme Curle 23. Zastupljen je izuzetno ret-
kim primercima od kojih jedan poti~e iz zatvorene
celine datovane u period posle sredine III veka,
dok su ostali bez stratigrafskog opredeljenja.
TIP III/2
Pli}i tanjir horizontalno razgrnutog oboda, isko{enih
zidova trbuha i {irokog ravnog dna. Ra|en je od srednje
pre~i{}ene gline svetlocrvene (7,5 YR 6/8) i sive (5Y 4/1)
boje pe~enja, ~ija je povr{ina neujedna~eno gla~ana ili
prevu~ena premazom svetlooker boje i gla~ana. Obod
posude mo`e biti ukra{en gla~anim ornamentom geo-
metrijskih motiva.
Tip III/2; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, 2, A: 193; s. 3, bl. 3, o. s. VII¬IX, A: 156.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1454.
DATOVANJE:
kraj III¬IV vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 44/1.
Tanjiri ovog oblika ne predstavljaju ~este nalaze
i naj~e{}e se javljaju u slojevima koji nisu hrono-
lo{ki odre|eni. Malobrojni datovani primerci poti-
~u iz kasnoanti~kih horizonata.
TIP III/3
Tanjir uvu~enog oboda i prstenasto profilisanog dna.
Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja
(2,5 YR 5, 6/8), crveno bojene, ~esto i gla~ane povr{ine.
Tip III/3; R 1: 4
96
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1968. g., s. 6, A: 218.
¬ Z. P. 1970. g., s. 3/70, A: 566.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1149.
DATOVANJE:
druga polovina II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LV/497.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 24/13.
Ovaj tip tanjira predstavlja lokalnu varijantu for-
me Drag. 32 i javlja se u velikom broju u slojevima
datovanim u drugu polovinu II i III vek. Posude ovog
oblika na|ene u jami ispred Narodnog pozori{ta,
svedo~e o njihovoj proizvodnji u Singidunumu.107
TIP III/4
Tanjir lu~no razgrnutog oboda, kalotastog trbuha i
prstenasto profilisanog dna. Ra|en je u tehnici tera sigi-
late, forma Drag. 36. Na obodu posude je ornament sa
motivima srcolikih listova, bobica i grozdova izveden u
barbotin tehnici.
Tip III/4; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ Ulica Vase ^arapi}a br. 3, inv. br. 1156.
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 4, ispod poda, A: 456.
DATOVANJE:
kraj I ¬ po~etak II veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. I/5¬7.
Bjelajac 1990, T. 57.
Tanjiri Drag. 36 u Singidunumu su zastupljeni u
nevelikom broju primeraka, me|u kojima oni retki
datovani uslovima nalaza poti~u, uglavnom, iz naj-
starijih horizonata kraja I i po~etka II veka. Na ne-
koliko posuda javlja se ornament u obliku stilizo-
vanih listova, grozdova i bobica, koji je karakteris-
107 Cvjeti}anin 2000, sl. 9/5, u ovom zborniku.

Tip III/5; R 1: 4
ti~an za ukra{avanje padanskih proizvoda. Proiz-
vodnja forme Drag. 36 po~inje istovremeno sa ma-
njim zdelama Drag. 35 u radionicama La Grofeza-
nk, nastavljaju je severnoitalski centri od Vespazi-
jana do Trajana, Lezu i isto~nogalske radionice do
kraja II veka, dok se u Rajcabernu izra|uje do po-
~etka III veka. Iako po~inje u isto vreme, proizvod-
nja tanjira Drag. 36 traje du`e od zdelica Drag.
35.108 Po uzoru na ovu formu nastale su brojne va-
rijante, koje su od po~etka II do sredine III veka
pravljene u vi{e lokalnih radionica.
TIP III/5
Tanjir {irokog, lu~no razgrnutog oboda, blago ili o{tri-
je prelomljenog trbuha i prstenasto profilisanog dna. Ra-
|eni su od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja
(2,5 YR 5/6, 5/8, 5YR 6/6), crveno bojene povr{ine. Sa
manjim brojem posuda javljaju se tanjiri mrke boje pe-
~enja (10YR 6/3), ~ija je povr{ina crno bojena i gla~ana i
tanjiri okercrvene boje pe~enja (7,5 YR 7/6), delimi~no
gla~ane povr{ine. Na ivici oboda je duboko urezan `ljeb,
a na nekim primercima obod je ukra{en motivima kru-
gova, listova i rozeta, izvedenih tehnikom pe~a}enja.
MESTA NALAZA:
¬ K. K. LJ. 1972. g., jama, A: 71, 72, 92.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, dno rova, A: 919; s. I¬II,
ispuna rova, A: 1153.
¬ T. K. 1993. g., bl. D, rimska jama II, A:1943.
DATOVANJE:
II ¬ prva polovina III veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XI/133, 135, T. XLI/368¬370.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 24/12, sl. 25/2.
Ovaj oblika nastao je po uzoru na tanjire od tera
sigilata forme Drag. 36 i javlja se u vi{e varijanti me-
|usobno razli~itih dubina, dimenzija i profilacije
trbuha. U periodu pre sredine II veka javljaju se u
malom broju, imaju vertikalno zase~enu ivicu obo-
anti~ka keramika singidunuma
da, o{tro prelomljen trbuh i, naj~e{}e, delimi~no gla-
~anu povr{inu. Njihova najve}a koncentracija je u
slojevima sredine i druge polovine II veka kada su,
uglavnom, crvene boje pe~enja, sa crveno bojenom
i gla~anom povr{inom, a retki su tanjiri od sivo pe-
~ene gline ~ija je povr{ina crno bojena i gla~ana.
Pored uobi~ajenih primeraka ~iji je jedini ukras
duboki `ljeb na ivici oboda, u malom broju javljaju
se i tanjiri na kojima je ispod `ljeba izveden pe~atni
ornament sa motivima krugova, listova i rozeta po-
stavljenih u tri horizontalna niza. Ovaj na~in ukra{a-
vanja u vi{e horizontalnih nizova naj~e{}e je kori{-
}en za dekoraciju zdela (isti raspored i kombinaciju
motiva nalazimo na zdelama tipa I/82 ).
TIP III/6
Tanjir plitkog recipijenta, zaobljenih i na unutra{nju
stranu povijenih zidova trbuha i {irokog ravnog dna. Ra-
|en je od srednje pre~i{}ene gline crvenkaste (2,5 YR 6/8),
re|e mrkosive (2,5 Y 6/2) boje pe~enja, crveno bojene ili,
re|e, delimi~no gla~ane povr{ine.
Tip III/6; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., tunel ¬ ulaz u mitreum, A: 963.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1454.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 86, 87.
DATOVANJE:
druga polovina III ¬ prva polovina IV veka.
108 Bjelajac 1990, 126.
97
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip III/8; R 1: 4
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XLIV/406¬414.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 44/14, 15.
Ovaj tip plitkih tanjira ¬ tacni na prostoru Singi-
dunuma javlja se u horizontima druge polovine III
veka. Povr{ina je naj~e{}e prevu~ena crvenom i
mrkocrvenom mat bojom, ili znatno re|e neujed-
na~eno gla~ana. Na nekim primercima se na trbu-
hu posude javlja tanko urezan natpis.
TIP III/7
Tanjir neprofilisanog oboda ispod koga je poluprste-
nasto profilisana plasti~na traka. Ra|en je u tehnici tera
sigilate, forma Lud. Tf.
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1968. g., {ut, A: 14.
DATOVANJE:
kraj II ¬ prva polovina III veka?
Sude}i prema publikovanim primercima, posu-
da iz Singidunuma tipa Lud. Tf predstavlja usam-
ljeni nalaz na prostoru Gornje Mezije. Ova forma je
proizvo|ena u isto~nogalskim radionicama u kas-
nom II i prvoj polovini III veka, ali u znatno ma-
njem broju od njoj sli~ne popularne forme Drag.
Tip III/7; R 1: 4
98
32. Pored onih nedekorisanih, izra|ivane su i po-
sude na kojima je obod ukra{en u barbotin tehnici,
a na nekim primercima javlja se i pe~at majstora.109
TIP III/8
Pli}i tanjir neprofilisanog, na unutra{nju stranu uvu-
~enog ili sa spoljne strane zase~enog oboda, isko{enih ili
blago zaobljenih zidova trbuha i {irokog ravnog dna. Ra-
|en je od srednje pre~i{}ene gline pe~ene u nijansama
crvene boje (2,5 YR 5/8, 5YR 6/6, 5/8), crveno bojene,
~esto i gla~ane povr{ine. Na nekim posudama bojena je
samo spoljna strana oboda, a u manjem broju javljaju se
i tanjiri peskovite fakture mrke boje pe~enja (7,5 YR 5/4),
neobra|ene povr{ine. Pored brojnijih neukra{enih posu-
da javljaju se i one koje sa unutra{nje i spoljne strane dna
imaju urezane koncentri~ne krugove, a izuzetke pred-
stavljaju tanjiri koji u centralnom delu dna, unutar kru-
ga, imaju pe~atni ornament u obliku lista.
MESTA NALAZA:
¬ K. K. LJ. 1972. g., jama, A: 73¬76.
¬ V. K. 1978. g., s. 1/78, bl. 5, o. s. 1, 2, A: 540.
¬ P. D. P. 1978. g., kv. E/XXVIII, ukop uz zid 4, A: 47.
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj svetlomrke zemlje,
A: 2610.
¬ D. G. 1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 2971; ukop I,
A: 3091.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, prvi sloj ispune rova, A: 977;
s. I¬II, ispuna rova, A: 1283.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 88, 89; bl. C, jama 3, A: 157.
109 Oswald, Pryce 1966, 207, 208.

Tip III/9; R 1: 4
DATOVANJE:
kraj I ¬ kraj III veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XLIII/398.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 25/8, 34/11.
U okviru ovog tipa izdvojeno je vi{e varijanti
srodnih karakteristika ¬ {iroki otvor, isko{eni zido-
vi trbuha i {iroko ravno dno ¬ ali razli~ito izvede-
nog oboda. Zastupljen je velikim brojem posuda
koje se javljaju u {irokom vremenskom intervalu,
od kraja I do kraja III veka.
TIP III/9
Tanjir slabijeg ili ja~e izra`enog luka otvora, u nekim
slu~ajevima prstenasto nagla{ene ivice, i kalotastog
trbuha, na prstenasto profilisanoj stopi. Ra|en je od
dobro do srednje pre~i{}ene gline crvene i mrke boje
pe~enja (2,5 YR 6/8, 5YR 6/6, 6/8, 7,5 YR 6/4), crveno bo-
jene, ~esto i gla~ane, ili, znatno re|e firnisovane povr{ine.
Znatno je manji broj posuda od sivo pe~ene gline (7,5 YR
4/0, 10YR 7/1), crno bojene i gla~ane povr{ine, a izuzet-
no su retke one svetlooker boje (5YR 7/3), ~ija je povr{i-
na samo gla~ana. Unutra{nja ivica oboda nagla{ena je
urezanim `ljebom. Na jednom primerku sa~uvan je deo
ornamenta izvedenog u barbotin tehnici
MESTA NALAZA:
¬ K. K. LJ. 1972. g., jama, A: 77.
¬ P. D. P 1978. g., kv. E/IV, V, o. s. XVII, A: 1721.
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj svetlomrke zemlje,
A: 2616.
¬ D. G. 1983. g., kv. D/V, jama 95, A: 289.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 921; s. I¬II, ispuna
rova, A: 1154.
¬ S. T. 1996. g., ku}a 2, jama 7, A: 549.
DATOVANJE:
II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LIII/477¬482.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 24/11, sl. 25/6.
Ovim tipom, koji je nastao po uzoru na tanjire
od tera sigilate forme Drag. 36, obuhva}eno je ne-
anti~ka keramika singidunuma
koliko varijanti razli~ite izra`enosti lu~nog otvora.
Malobrojne posude tanjih zidova od izuzetno do-
bro pre~i{}ene svetlooker gline, i jedan tanjir od
dobro pre~i{}ene gline prevu~en nepostojanom
crvenom glazurom i ukra{en ornamentom izvede-
nim u barbotin tehnici (lokalna tera sigilata) zas-
tupljeni su u horizontima prve polovine i sredine II
veka. Varijante ovog tipa najbrojnije su u periodu
druge polovine II i po~etka III veka, kada su uglav-
nom izra|ivane od crveno pe~ene i bojene gline, a
znatno re|e i od gline sive boje pe~enja, sa crno
bojenom i gla~anom povr{inom.
TIP III/10
Tanjir koso razgrnutog oboda i masivnih zaobljenih
zidova trbuha. Ra|en je od gline sitnozrne fakture
mrkocrvene boje pe~enja (5YR 5/8, 6/8), maslinasto ili
mrkozeleno gle|osane unutra{nje povr{ine. Obod po-
sude je talasasto profilisan ili ukra{en o{tro nagla{enim
`ljebovima.
Tip III/10; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1968. g., tunel ¬ ulaz u mitreum, A: 62.
¬ V. K. 1984. g., s. 9, jama 6, A: 134.
¬ V. K. 1981. g., s. 6, bl. 2, pro{irenje, I horizont, A: 23.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1457.
DATOVANJE:
IV vek.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac, Ivani{evi} 1995, Fig. 2/8, 9.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 44/1, 2.
99
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Ovaj tip je ra|en po uzoru na srebrne tanjire
kasnoanti~kog perioda, a u Singidunumu je naj-
~e{}i u horizontima druge polovine IV veka.110
TIP III/11
Tanjir vertikalno izvu~enih zidova trbuha i ravnog
dna pro{irene ivice. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline
crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8), crveno bojene i gla~ane
povr{ine. Ispod oboda se nalazi tanko urezan `ljeb, a
spoljna strana dna ukra{ena je urezanim koncentri~nim
krugovima.
Tip III/11; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1968. g., s. 2, A: 177.
Za ovu posudu, ~iji je oblik nastao po uzoru na
formu ra|enu u tehnici tera sigilate Drag. 23, ne po-
stoje stratigrafski podaci o mestu nalaza. Nedostatak
direktnih analogija me|u keramikom sa susednih
lokaliteta navodi na ~injenicu da njeno poreklo
treba tra`iti u nekom udaljenijem grn~arskom
centru.
TIP III/12
Tanjir neprofilisanog oboda i isko{enih zidova trbu-
ha koji se lome prema niskoj stopi. Ra|en je od fino do
srednje pre~i{}ene gline u nijansama crvene boje pe~e-
nja (2,5 YR 6/6, 5/8, 6/8, 5YR 6/6), ~ija povr{ina mo`e biti
prevu~ena crvenim i mrkim firnisom ili bojena i gla~ana.
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 2, A: 740.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1148.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 90.
Tip III/12; R 1: 4
100
DATOVANJE:
II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 24/14, 15.
Najstariji primerci ovog tipa tanjira javljaju se u
horizontima kraja I i po~etka II veka i predstavljaju
import, najverovatnije iz nekog od italskih centara.
Zidovi su tanki, glina od koje su ra|eni je fino pre-
~i{}ena, a povr{ina naj~e{}e prevu~ena tankim
ujedna~enim firnisom ili bojena i gla~ana. Krajem
II i u prvim decenijama III veka ovu formu proizvo-
de i provincijske radionice, ali od slabije pre~i{}e-
ne gline, sa crvenim premazom koji se lako otire.
TIP III/13
Tanjir horizontalno razgrnutog oboda, kosih, blago
zaobljenih zidova trbuha i ravnog dna. Ra|en je od sred-
nje do dobro pre~i{}ene gline crvene (2,5 YR 5/8, 6/8, 5YR
6/8, 7,5 YR 7/6), re|e sive boje pe~enja (5Y 4/1, 10YR 5/1),
sa crveno ili tamnosivo bojenom i gla~anom povr{inom.
Pored neukra{enih, zastupljeni su i primerci ~iji je obod
dekorisan paralelnim `ljebovima, ili vi{estrukim paralel-
nim ubodima izvedenim radlom, koji se na manjem bro-
ju posuda javljaju i na unutra{njem delu trbuha i dna. Na
spoljnjem delu dna je pli}e ili dublje urezan `ljeb. ^est
je, tako|e na obodu, ornament izveden tehnikom pe~a-
}enja ¬ naizmeni~nim postavljanjem razli~itih, ili vi{e-
strukim ponavljanjem istog motiva.
MESTA NALAZA:
¬ P. D. P. 1978. g., kv. E, F/XXV, o. s.XIII¬XIV, A: 277.
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop, A: 3096.
¬ D. G. 1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 3247.
¬ T. K. 1992. g., s. 6, jama G, A: 1628, 1629, 1631.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1286.
DATOVANJE:
sredina II ¬ kraj III veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XI/131¬135.
Bjelajac 1992, T. II/1, 2.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 24/4, 5.
I ovim tipom je obuhva}eno vi{e sli~nih vari-
janti, koje se me|usobno razlikuju u profilaciji
oboda i liniji trbuha. Izdvojene su i dve hronolo{ki
razli~ite varijante. Starija varijanta se javlja od sre-
dine II veka i zastupljena je manjim brojem neukra-
{enih posuda, ili onih sa jednostavnim ornamentom
urezanih linija i `ljebova. Mla|oj varijanti, koja se
110 Cvjeti}anin 1997, KA 59.
 anti~ka keramika singidunuma

Tip III/13; R 1: 4

javlja od sredine III veka, pripadaju posude ~iji je
obod dekorisan pe~atnim ornamentom ili vi{e-
strukim paralelnim ubodima izvedenim radlom.
Mla|oj varijanti pripada i jedan tanjir koji se razli-
kuje od ostalih ¬ obod je u`i, a na vertikalno nagla-
{enoj spoljnoj ivici bile su, najverovatnije, trougla-
sto profilisane dr{ke (od kojih je sa~uvan manji
deo). Obod, unutra{nji deo trbuha i dr{ke ukra{eni
su nepravilnim urezima izvedenim radlom. O pro-
izvodnji ovog oblika u Singidunumu svedo~e nala-
zi starije varijante, koji poti~u iz jame ispred Na-
rodnog pozori{ta, a primerci ukra{eni tehnikom
pe~a}enja, iz istra`enog dela jame u Ulici Tadeu{a
Ko{}u{ka, ukaziju na proizvodnju ovog oblika i u
drugoj polovini III veka.
mrke boje pe~enja (2,5 YR 5/8, 7,5 YR5/4), crveno bojene
i gla~ane ili mrkocrveno firnisovane povr{ine. Ispod
oboda i na prelazu trbuha u dno nalazi se o{tro ili pli}e
urezan `ljeb.
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1970. g., A: 597.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1288.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 91.
DATOVANJE:
kraj II¬III vek.

TIP III/14
Tanjir na spoljnu stranu blago izvijenog oboda i rav-
nog dna. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene i Tip III/14; R 1: 4

101
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Ovaj oblik tanjira naj~e{}e je nala`en u slojevi- DATOVANJE:

ma sa me{anim materijalom, dok se mali broj da-
tovanih primeraka javlja u horizontima i zatvore-
nim celinama opredeljenim u period od kraja II do
kraja III veka.
TIP III/15
Pli}i tanjir na niskoj stopi, horizontalno zaravnjenog,
po sredini u`ljebljenog oboda i kalotastog recipijenta.
Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~e-
nja (2,5 YR 5/8, 5YR 6/8), crveno bojene povr{ine. Na
spoljnjem delu trbuha su pli}e ili o{tro urezane paralel-
ne linije.
Tip III/15; R 1: 4
poslednja ~etvrtina II ¬ po~etak III veka?
Jedini primerak ovog tipa poti~e iz jame koja je
hronolo{ki opredeljena u poslednju ~etvrtinu II i
po~etak III veka. Prema klasifikaciji W. Ludovicija
na{a varijanta ozna~ena je kao Ts i mo`da predstav-
lja imitaciju znatno starije forme Drag. 18. Posude
ovog oblika izra|ivane su sredinom II veka u Rajn-
cabernu, a sude}i prema broju i rasprostranjenosti
otkrivenih nalaza nije imala dug vek proizvodnje.111
TIP III/17
Tanjir tankih zidova, lu~no izvijenog oboda trakasto
profilisane u`ljebljene ivice i kosih zidova trbuha koji se
o{tro lome prema dnu. Na obodu se nalaze aplicirane,
talasasto oblikovane i reljefno ukra{ene dr{ke. Ra|en je
od fino pre~i{}ene gline mrkocrvene boje pe~enja (5YR
5/4), ~ija je povr{ina prevu~ena tankim slojem crveno-
mrke boje.

MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 2, A: 763.
¬ Z. P. 1970. g., s. 4, A: 596.
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj svetlomrke zemlje,
A: 2616. Tip III/17; R 1: 4
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1150.
MESTO NALAZA:
DATOVANJE:
¬ Z. P. 1963. g., s. 2, A: 737.
II vek.
PUBLIKOVANO:
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LVI/505.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 25/3.
Tanjiri ovog tipa ra|eni su po uzoru na posude
Tip se javlja sa dve varijante sli~ne osnovne pro-
od metala, a retki primerci, koji su bez stratigrafskih
filacije, ali razli~itih dimenzija. Zastupljen je malo-
podataka o mestu nalaza, u Singidunum su dospeli
brojnim primercima od kojih nekoliko poti~e iz
kao import, najverovatnije iz nekog od italskih
horizonata II veka, dok je ve}ina bez preciznog
centara.
stratigrafskog opredeljenja.

TIP III/18
TIP III/16
Pli}i tanjir razgrnutog oboda, kalotastog recipijenta i
Tanjir ¬ pli}a zdela (?) {irokog, trakasto profilisanog
{irokog ravnog dna. Ra|en je od nedovoljno pre~i{}ene
oboda koji se o{tro lomi prema kosim zidovima trbuha.
gline mrkocrvene boje pe~enja (5YR 6/6), delimi~no
Ispod oboda je dublje urezan `ljeb. Ra|ena je u tehnici
ugla~ane povr{ine.
tera sigilate, forma Lud. Ts.
MESTA NALAZA:
MESTO NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 77a, 78.
¬ K. M. 30, 1992, s. IV¬V, jama 5, T. S. 205.
¬ S. T. 1996. g., bl. C, jama 3, A: 161.

DATOVANJE:
II vek.

Tip III/16; R 1: 4 111 Oswald, Pryce 1966, 206, 207.

102

Tip III/18; R 1: 4
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LIII/483, 485, 487.
Na osnovu strukture gline i velikog broja tanjira
koji poti~u iz jame otkrivene u Konaku kneginje
Ljubice mo`emo pretpostaviti da je ovaj oblik izra-
|ivan u Singidunumu tokom prve polovine II veka.
TIP III/19
Tanjir lu~no profilisanog oboda ~ija je ivica trakasto
nagla{ena i o{tro prelomljenog trbuha. Ra|en je u tehni-
ci tera sigilate, forma Lud. Tv.
Tip III/19; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Bra}e Jugovi}a ¬ stara Glavnja~a 1954. g., inv. br. 269.
DATOVANJE:
II vek?
Sude}i prema publikovanim nalazima, ovo je
jedini primerak tipa Lud. Tv na teritoriji Gornje
Mezije. Posude ove forme izra|ivane su u radioni-
cama Rajncaberna u vreme Antonina.112
TIP III/20
Tanjir plitkog, kalotastog recipijenta i ravnog dna ~ija
je osnova nagla{ena dubljim `ljebom. Ra|en je od dobro
do srednje pre~i{}ene gline pe~ene u nijansama crvene
boje (2,5 YR 5/8, 5YR 5/4, 7,5 YR 6/8), ~ija povr{ina mo`e
biti crveno bojena i gla~ana, prevu~ena mrkocrvenim
firnisom ili samo gla~ana. Na manjem broju posuda
unutra{nja strana je mramorizirana.
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 2, A: 738.
¬ K. K. LJ. 1972. g., jama, A: 86, 93.
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, hor. III, pepeli{te kod A4, A: 44.
¬ P. D. P. 1978. g., kv. E/XXVIII, ukop uz zid 4, A: 54.
anti~ka keramika singidunuma
Tip III/20; R 1: 4
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj svetlomrke zemlje,
A: 2616.
¬ S. T. 1996. g., sek. I¬II, o. s. 1¬2, A: 25.
DATOVANJE:
II vek.
Najstariji primerci ovog tipa tanjira tankih zi-
dova, crveno bojene i gla~ane, firnisovane, a izu-
zetno retko mramorizirane unutra{nje povr{ine, u
Singidunum su dospeli kao import iz italskih cen-
tara. Sude}i prema nalazima tanjira istog oblika, ali
razli~itih tehnolo{kih osobina, ovaj tip je tokom II
veka proizvo|en i u lokalnim radionicama, kada je
njegova povr{ina, naj~e{}e, samo gla~ana. Posude
veoma sli~nog oblika, sa oran` do crvenosme|e
bojenom i ugla~anom povr{inom, nala`ene su i u
Sirmijumu, gde su datovane u I vek.113
TIP III/21
Tanjir horizontalno pro{irenog, vi{estruko `ljeblje-
nog oboda i kosih zidova trbuha. Ra|en je od srednje
pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/8), ~ija je
unutra{nja povr{ina prevu~ena maslinastom gle|u.
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1980. g., s. 5, bl. 2, jama, A: 15.
¬ Z. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 162.
DATOVANJE:
IV vek.
112 Oswald, Pryce 1966, 197.
113 Brukner 1981, T. 65/3, 4.
103
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip III/21; R 1: 4
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1995, Fig. 2/7.
Tanjiri ovog tipa pripadaju provincijskoj proiz-
vodnji gle|osane keramike i u Singidunumu nisu
zastupljeni u velikom broju. Varijante sli~nog oblika
javljaju se tokom IV veka na vi{e lokaliteta Mezije.114
TIP III/22
Tanjir kalotaste forme, na isko{enoj stopi. Ra|en je u
tehnici tera sigilate, forma Drag. 32. Ukoliko postoji,
pe~at majstora nalazi se u sredi{njem delu dna.
Tip III/22; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1976. g., A: 749.
¬ D. G. 1981. g., kv. C/V, ukop u lesu, A: 2813
¬ K. M. 1 992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine,
T. S. 188¬197, 200, 201.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 93.
DATOVANJE:
sredina II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1990, T. 59.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 25/3.
Tanjiri forme Drag. 32 zastupljeni su brojnim po-
sudama koje naj~e{}e poti~u iz horizonata datova-
nih u period od sredine II do sredine III veka. Na
primercima sa sa~uvanim pe~atom javljaju se imena
104
majstora: Augustus, Cintusmus, Clemens, Florenti-
nus, Iulius, Luceius, Matatus, Melausus, Sabinianus
(?), Tertius, Ursus, Victor i Vitalis. U odnosu na
ukupnu koli~inu broj signiranih primeraka nije ve-
lik, a razlog, pored fragmentarne sa~uvanosti ve}i-
ne posuda, je i to {to su proizvodi Vesterndorfskih
radionica, ~iji majstori ~esto nisu obele`avali svoje
proizvode, zastupljeni u velikom broju. Forma
Drag. 32 je jedna od najmla|ih ra|enih u tehnici
tera sigilate. Njena proizvodnja odvijala se u radi-
onicama Rajncabern i Vesterndorf u periodu od
Hadrijana do Konstantina, a najintenzivnija je bila
od sredine II do sredine III veka. Po uzoru na ovaj
oblik nastale su brojne varijante u mnogim lokalnim
radionicama. Me|u singidunumskim nalazima dve
posude imale su pe~at, najverovatnije, viminaci-
jumskog majstora ¬ Leonti.
TIP III/23
Tanjir neprofilisanog oboda, lu~no izvijenog trbuha i
blago nagla{enog ravnog dna. Ra|en je od fino pre~i{-
}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/8), ~ija je povr-
{ina prevu~ena sjajnim premazom. Sa unutra{nje strane
oboda nalazi se urezan `ljeb.
Tip III/23; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop, A: 3097.
DATOVANJE:
druga polovina III veka.
U Singidunumu je na|en jedan primerak ovog
tipa koji poti~e iz ukopa datovanog u drugu polovi-
nu III veka. Poreklom je iz severnoafri~kih radioni-
ca i prema obliku je najbli`i formi 60, nastaloj raz-
vojem starije forme 48, ~ija se mla|a varijanta B
javlja u periodu 260¬320. godine.115 Na{ primerak
tanjira ima druga~iju profilacuju dna i mo`da
predstavlja prelazni oblik iz forme 48 u formu 60?
TIP III/24
Tanjir trouglasto zadebljanog oboda, kalotastog, bla-
go narebrenog trbuha i dna u obliku prstenasto profili-
sane stope. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene
114 Cvjeti}anin 1997, KA 61.
115 Hayes 1972, 100.
 anti~ka keramika singidunuma

MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 2, A: 737.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A:1152.
¬ T. K. 1993. g., bl. D, rimska jama II, A: 1945.
Tip III/24; R 1: 4
¬ S. T. 1996. g., sektor 2/3, o. s. II¬III, A: 294; sek. 2, ukop 1,
A: 94; bl. C, jama 3, A: 162.
boje pe~enja, crveno do oran` bojene i gla~ane povr{ine.
Ispod unutra{nje ivice oboda i na prelazu trbuha u dno DATOVANJE:
nalaze se dublje urezani `ljebovi. II¬III vek.

MESTO NALAZA: PUBLIKOVANO:

¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop, A: 3993. Bojovi} 1977, T. LV/499, 502, T. LVI/507.

DATOVANJE: Ovi tanjiri lokalne izrade zastupljeni su sa neko-

druga polovina III veka. liko varijanti, ~ija je zajedni~ka karakteristika na-
gla{ena spoljna ivica oboda, niska stopa i, naj~e{-
Ovaj tip tanjira u Singidunumu je zastupljen sa-
}e, talasasto profilisana aplicirana dr{ka koja, zbog
mo jednim primerkom koji poti~e iz ukopa datova-
fragmentarne sa~uvanosti najve}eg broja posuda,
nog u drugu polovinu III veka. Sude}i prema teh-
~esto nedostaje.
nolo{kim svojstvima i nedostatku analogija me|u
keramikom iz susednih podru~ja, ovaj tanjir pred-
TIP III/26
stavlja import iz nekog od udaljenijih grn~arskih
centara. Tanjir lu~no razgrnutog oboda koji se o{tro lomi pre-
ma zaobljenom trbuhu. Ra|en je od srednje pre~i{}ene
gline mrkocrvene boje pe~enja (2,5 YR 5/8), ~ija je unu-
TIP III/25 tra{nja povr{ina prevu~ena mrkozelenom gle|u.
Tanjir horizontalno ili lu~no razgrnutog oboda nagla-
{ene ivice, zaobljenog trbuha i nisko profilisane stope.
Ra|en je od fino do srednje pre~i{}ene gline crvene boje
pe~enja (2,5 YR 5/8, 6/8, 5YR 6/8), crveno bojene, ~esto i
gla~ane povr{ine.
Tip III/26; R 1: 4

MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 1, A: 631.
DATOVANJE:
IV vek?
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1995, Fig. 2/10.

Ovaj tip tanjir javlja se malobrojnim primerci-

ma koji su bez stratigrafskih podataka o mestu na-
laza. Pripada mla|oj grupi gle|osane grn~arije
lokalne produkcije koja je datovana u poslednju
tre}inu IV i po~etak V veka.116

TIP III/27
Tanjir prstenasto profilisanog oboda, o{tro prelom-
ljenog trbuha i prstenastog dna. Ra|en je od dobro pre-
~i{}ene gline sive (5Y 6/1) i crvene (5YR 6/8) boje pe~e-
nja, sli~no bojene i gla~ane povr{ine. Posuda je ukra{ena
dublje ili plitko urezanim `ljebovima, a na prelomu
trbuha je plasti~no izvu~ena traka.

Tip III/25; R 1: 4 116 Bjelajac 1995, 34.

105
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip III/27; R 1: 4

MESTA NALAZA:
¬ K. K. LJ. 1972. g., jama, A: 45.
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 5, ispod poda 2, A: 583.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1284.

DATOVANJE:
II ¬ prve decenije III veka.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXIX/355.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 25/7. Tip III/28; R 1: 4
Uzor za ovaj oblik tanjira, koji se ne javljaju u ve-
kraja I i prve polovine II veka.117 Prototip za ovu for-
likom broju, predstavljaju posude od tera sigilate,
mu predstavljale su posude od metala, a sli~an oblik
forme Drag. 17. Najstariji primerci poti~u iz slojeva
izra|ivan je i u tehnici tera sigilate.
datovanih u sam kraj I i po~etak II veka i ra|eni su
od gline sive boje pe~enja, ~ije su unutra{nja, a de-
limi~no i spoljna povr{ina crno bojene i gla~ane. U TIP III/29
znatno manjem broju zastupljeni su crveno pe~eni Dublji tanjir o{tro profilisanog, u`ljebljenog oboda,
i bojeni tanjiri koji su, naj~e{}e, nala`eni u hori- kalotastog trbuha i prstenasto profilisane stope. Ra|en
zontima opredeljenim u po~etak III veka. je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5
YR 6/6), ~ija je povr{ina prevu~ena crvenim firnisom. Na
unuta{njoj strani sredi{njeg dela trbuha nalazi se o{tro
TIP III/28
nagla{ena traka.
Tanjiri razgrnutog, u`ljebljenog oboda trakasto na-
gla{ene spoljne ivice, zaobljenog trbuha i prstenasto pro-
filisanog dna. Na obodu se nalaze aplicirane, talasasto
oblikovane dr{ke. Ra|en je od srednje do dobro pre~i{-
}ene gline `u}kaste boje pe~enja (7,5 YR 8/4, 10YR 8/6),
~ija je povr{ina prevu~ena `utom ili `utozelenom gle|i.

MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., kv. D/V, jama 95, A: 2888.
¬ K. M. 30, 1992. g., ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1373.

DATOVANJE:
II vek.
Tip III/29; R 1: 4
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 42/9, 10.
MESTO NALAZA:
Ovaj tip tanjira je jedan od najbrojnijih me|u
¬ Gospodar Jovanova ul. 2¬4, 1991. g., povr{ina oko
`uto i `utozeleno gle|osanim posudama dospelim
grobova, A: 595.
u Singidunum kao import, najverovatnije, iz neke
od galskih radionica. Na ve}ini lokaliteta Mezije
117 Cvjeti}anin 1997, RC 8, 9.
vreme njihovog prispe}a je opredeljeno u period

106
 anti~ka keramika singidunuma

DATOVANJE:
druga polovina II ¬ prva polovina III veka.

U Singidunumu je na|ena jedna posuda ovog

tipa koja je bez direktnih analogija me|u kerami-
kom sa susednih podru~ja. Na osnovu uslova nala-
za mo`e se datovati u drugu polovinu II i prvu po-
lovinu III veka.

TIP III/30
Tanjir lu~no razgrnutog oboda na spoljnu stranu sa-
vijene ivice i blago zaobljenog trbuha. Ra|en je od dobro
pre~i{}ene gline `u}kastocrvene boje pe~enja (7,5 YR 7/6),
~ija je povr{ina prevu~ena tamnomrkim firnisom.
Tip III/30; R 1: 4
Tip III/31; R 1: 4
fragmentarnosti ve}ine posuda mali je broj signira-
nih primeraka sa kojih su nam poznata imena maj-
stora: Iustus, Castus, Lavnio, Reginus i Mansuetus.
Radi se uglavnom o proizvodima iz Rajncaberna, a
samo pojedina~no javljaju se i tanjiri iz radionice
Lezu. Tip ovih tanjira je ustanovljen na materijalu
iz Rajncaberna, gde je proizvo|en od sredine II do
po~etka III veka, mada je forma nastala ranije, u
galskim radionicama.118

MESTO NALAZA: TIP III/32

¬ Z. P. 1969. g., s. 2, A: 414.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LIV/490.
Kao prethodni i ovaj tip je u Singidunumu zas-
tupljen jednom posudom koja je bez stratigrafskih
podataka o mestu nalaza. Predstavlja lokalnu vari-
jantu tanjira ra|enih u tehnici tera sigilate, forme
Drag. 36, a sude}i prema strukturi gline i vrsti firnisa,
nije proizvod singidunumskih ili viminacijumskih
radionica.
Tanjir {irokog, lu~no profilisinog oboda zase~ene ili
zaobljene ivice, kosog, blago zaobljenog recipijenta i
prstenastog dna. Ra|en je od gline peskovite fakture
mrke boje pe~enja (7,5 YR 4/4), ili od dobro pre~i{}ene
crvenkasto pe~ene gline (10R 6/8), neobra|ene ili gla-
~ane povr{ine. Pored neukra{enih javljaju se i primerci
na ~ijoj su unutra{njoj strani oboda vi{estruke kanelure.
Varijantu ovog tipa predstavljaju tanjiri kod kojih prelaz
oboda u trbuh nije o{tro nagla{en, a ra|eni su od srednje
pre~i{}ene gline crvene (2,5 YR 6/8), re|e mrkosive
(10YR 6/2) boje pe~enja, ~ija je plitko narebrena povr{i-
na crveno ili crno bojena i gla~ana.

TIP III/31
Tanjir horizontalno razgrnutog oboda, bokoni~no
prelomljenog trbuha i isko{ene stope. Ra|en je u tehnici
tera sigilate ¬ forma Lud. Tb. Ukoliko postoji, pe~at maj-
stora nalazi se na dnu posude.

MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1970. g., s. 3, A: 580.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, T. S. 190.
¬ T. K. 1993. g., kv. E, jama 1, T. S. 323.

DATOVANJE:
druga polovina II ¬ po~etak III veka.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. X/119.
Bjelajac 1990, T. 60.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 19/26¬29. Tip III/32; R 1: 4

Tanjiri forme Lud. Tb predstavljaju ~este nalaze

u slojevima druge polovine II i po~etka III veka. Zbog 118 Oswald, Pryce 1966, 201, Pl. LIX.

107
sne@ana nikoli} -|or|evi}
MESTA NALAZA:
¬ K. K. LJ. 1972. g., jama, A: 88.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, dno rova, A: 922; s. I¬II,
ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1151.
¬ S. T. 1996. g., bl. B, sektor 4/5, iz negativa ku}e 2,
A: 650; bl. C, jama 3, A: 163.
DATOVANJE:
II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 24/8, 25/4.
Ovim tipom, koji nije zastupljen velikim brojem
posuda, obuhva}ene su dve varijante. Prvu varijan-
tu ~ine sporadi~ni nalazi tanjira kod kojih je prelaz
oboda u trbuh lu~no profilisan, a spoljna povr{ina
plitko narebrena. Javljaju se u zatvorenim celinama
datovanim u prvu polovinu II veka. Tanjiri druge
varijante imaju o{tro nagla{en prelaz oboda u trbuh
i zastupljeni su u horizontima opredeljenim u period
od sredine II do tre}e decenije III veka. U okviru ove
varijante u ne{to ve}em broju nala`eni su tanjiri
ra|eni od pre~i{}ene crvenkaste gline, na ~ijoj je gla-
~anoj povr{ini jednostavna plitka kanelura, a retke
su posude od peskovite gline mrke boje pe~enja, ~iji
je obod ukra{en vi{estrukim kanelurama.
TIP III/33
Tanjir {irokog otvora neprofilisane ivice, blago zaob-
ljenog trbuha tankih zidova i {irokog dna nagla{ene ivi-
ce. Ra|en je od fino pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja
(10R 6/8, 5/8, 4/8), ~ija je povr{ina prevu~ena tankim
slojem premaza.
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1981. g., s. 6, bl. 3, sa nivoa ulice, A: 374.
¬ D. G. 1983. g., kv. D, E/IV, V, sl. mrke zemlje, A: 3483
¬ Ul. 1300 kaplara, 1987. g., T. S. 151.
Tip III/33; R 1: 4
108
DATOVANJE:
prva polovina IV veka..
Oblik ovih tanjira tankih zidova je prema klasi-
fikaciji J. W. Hayes-a opredeljen u formu 50 ¬ vari-
jante A/B i B.119 Pripadaju grupi takozvane afri~ke
tera sigilate, a zastupljeni su malim brojem posuda
koje se javljaju u slojevima prve polovine IV veka.
Ova forma predstavlja mla|i oblik nastao razvo-
jem forme 31, a u okviru nje izdvojene su starija i
mla|a varijanta (A, A/B i B). Njihova proizvodnja
odvijala se u severnoafri~kim centrima od druge
~etvrtine III veka (varijanta A), dok se pojedini pri-
merci mla|e varijante, mo`da, javljaju i posle IV
veka.120
TIP III/34
Tanjir horizontalno razgrnutog oboda, isko{enih zi-
dova trbuha i ravnog dna. Ra|en je od srednje pre~i{}e-
ne gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8), ~ija je povr{ina
prevu~ena tankim mat premazom oran`crvene boje.
Sredi{nji deo dna ukra{en je koncentri~nim krugovima
koji ~ine duboki ubodi izvedeni radlom.
Tip III/34; R 1: 4
MESTO NALAZA:
bez podataka o mestu nalaza.
U Singidunumu je na|ena jedna posuda ovog
oblika koja je bez podataka o mestu nalaza. Mada
nedostatak direktnih analogija za ovu formu one-
mogu}ava njeno tipolo{ko i hronolo{ko opredelje-
nje, njena sli~nost {iroko rasprostranjenoj formi
59,121 struktura gline i vrsta premaza, kao i na~ina
ukra{avanja, dozvoljavaju da se njena proizvodnja
ve`e za neku od severnoafri~kih radionica.
119 Hayes 1972, Fig. 12.
120 Hayes 1972, 73.
121 Hayes 1972, Fig. 15.

Tip III/36; R 1: 4
TIP III/35
Tanjir {irokog, koso razgrnutog oboda i zaobljenog
truha. Ra|en je od fino pre~i{}ene gline crvene boje pe-
~enja (2,5 YR 6/8), sa tankim slojem premaza na povr{i-
ni. Ispod ivice oboda je urezan `ljeb, a na jednom pri-
merku se, na polovini oboda, nalaze tanko urezane kose
linije.
Tip III/35; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., kv. D, E/IV, V, sl. tamnomrke zemlje,
A: 3530.
¬ Gospodar Jovanova ul. 2¬4, 1991. g., ukop kod
sarkofaga, T. S. 162; gra|evina 3, T. S. 164.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, T. S. 320.
DATOVANJE:
kraj III¬IV vek.
Prema klasifikaciji J. W. Hayes-a, tip pripada
formi 45 ¬ varijanti B.122 I ovi tanjiri ~ine grupu
takozvane afri~ke tera sigilate i javljaju se u malom
broju, uglavnom, u horizontima datovanim u kraj
III i prvu polovinu IV veka. Tanjiri ovog oblika
izra|ivani su u severnoafri~kim radionicama od
druge ~etvrtine III do po~etka IV veka.123
anti~ka keramika singidunuma
TIP III/36
Tanjir ¬ tacna {irokog otvora blago uvu~ene ivice, rav-
nog, horizontalno postavljenog trbuha i prstenasto pro-
filisanog dna. Ra|en je od dobro pre~i{}ene gline crvene
boje pe~enja (2,5 YR 6/8, 5YR 6/9), ~ija je povr{ina crveno
bojena i gla~ana ili prevu~ena crvenomrkim firnisom.
Ispod oboda je urezan `ljeb, a sredi{nji deo unutra{njosti
recipijenta mo`e biti ukra{en dvostrukim paralelnim `lje-
bovima, dok su na spoljnoj strani dna tanko urezane vi{e-
struke kru`ne linije.
MESTA NALAZA:
¬ K. K. LJ. 1972. g., jama, A: 90.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 923.
¬ T. K. 1993. g., bl. D, sl. I¬II, A: 1997.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 25/ 9, 10.
Tanjiri ¬ tacne ovog oblika javljaju se u malom
broju posuda razli~itih dimenzija, koje poti~u iz
slojeva i zatvorenih celina datovanih u II vek.
TIP III/37
Tanjir elipsastog oblika, horizontalno razgrnutog
oboda, isko{enog blago zaobljenog trbuha i trouglastog
preseka dna. Na obodu su dva naspramna pro{irenja u
vidu talasasto profilisanih dr{ki. Ra|en je od dobro pre-
~i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8), povr{ina
je crveno bojena i gla~ana ili prevu~ene mrkocrvenim
firnisom. Obod i dr{ke posude ukra{eni su reljefno izve-
denim ornamentom sa prikazima `ivotinja u trku, floral-
nim motivima i, samo izuzetno, ljudskim figurama.
122
Hayes 1972, Fig. 11.
123 Hayes 1972, 65.
109
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip III/37; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1358.
¬ Z. P. 1971. g., s. 6, k: 58.
DATOVANJE:
kraj II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 38/1¬5.
Nekoliko tanjira elipsastog oblika ~iji su obod i
dr{ke ukra{en reljefnim predstavama sa prikazima
`ivotinja u trku, floralnim motivima i, retko, ljud-
skim figurama, otkriveno je u sadr`aju zavr{ne faze
zasipanja rova u Knez Mihailovoj ulici. Ovom tipu
pripada i jedan tanjir, bez stratigrafskih podataka o
mestu nalaza, na ~ijim su talasasto profilisanim dr{-
kama reljefno izvedene rozete, dok je obod ukra{en
dubokim kanelurama i vertikalno postavljenim
stubi}ima. Sa {ireg podru~ja Singidunuma poznat
je jo{ samo jedan reljefno ukra{en tanjir elipsaste
forme, na|en u Ritopeku.124 Sve ove posude su iz
iste, viminacijumske (?) radionice.125 Njihov oblik
predstavlja lokalnu varijantu forme Drag. 39, koja
je izra|ivana u radionici Lezu i bila karakteristi~na
za {kolu majstora Libertusa.126
TIP III/38
Tanjir elipsastog oblika, horizontalno razgrnutog
oboda, zaobljenog trbuha i dna u obliku niske stope.
Obod je pro{iren u vidu talasasto profilisanih dr{ki.
Ra|en je od dobro pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja
(2,5 YR 6/8), ~ija je povr{ina prevu~ena oran`crvenom
sjajnom glazurom. Na obodu se nalaze dva paralelno
postavljena `ljeba, a {iroko urezana linija koja prati tala-
sastu profilaciju dr{ke zavr{ava se nemarno izvedenim
110
Tip III/38; R 1: 4
manjim krugovima izvedenim pe~a}enjem, dok su ispod
ivice sredi{njeg dela vi{estruki ubodi.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1359.
DATOVANJE:
kraj II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 24/1.
U Singidunumu je na|en jedan tanjir ovog tipa
koji ima iste tehnolo{ke karakteristike kao reljefno
ukra{ene posude, pa se mo`e pretpostaviti da su
proizvodi iste, viminacijumske (?) radionice.
TIP III/39
Tanjir pravougaonog oblika, horizontalno razgrnutog
oboda, kosih zidova trbuha i trouglastog preseka dna.
Obod je horizontalno pro{iren u vidu talasasto profilisa-
nih dr{ki, ispod kojih se recipijent zavr{ava trostrukim
ovalnim udubljenjima. Ra|en je od dobro pre~i{}ene
gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8), povr{ine prevu~e-
ne sjajnim premazom oran` do mrkocrvene boje. Na obo-
du se nalaze dva paralelna `ljeba izme|u kojih su verti-
kalno postavljena rebra, dok je dno ukra{eno reljefno
izvedenom erotskom predstavom.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1360.
DATOVANJE:
kraj II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 40/1¬2, sl. 42/2.
Sa prostora Singidunuma poti~e samo jedan ta-
njir pravougaone forme (angularis), ~ije je dno ukra-
{eno reljefno izvedenom erotskom predstavom.
124 Bojovi} 1977, kat. 3.
125 Detaljnije o ovom tipu tanjira i reljefnoj dekoraciji v.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, 104-106.
126 Oswald, Pryce 1966, 198, pl. LVII/1.

Tip III/39; R 1: 4
Otkriven je u gornjim slojevima ispune rova u Ulici
kneza Mihaila, zajedno sa ve}im brojem posuda iz
iste, viminacijumske (?) radionice. Ovom tipu mogla
bi da pripadaju i dva tanjira (sa~uvani su samo de-
lovi oboda i trbuha) iz Guberevca i Dubravice.127
TIP III/40
Tanjir horizontalno razgrnutog oboda, kosih, blago
zaobljenih zidova trbuha i trouglasto profilisanog dna.
Ra|en je od dobro pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja
(2,5 YR 6/8), ~ija je povr{ina prevu~ena mrkocrvenim
firnisom. Na obodu se nalaze dva paralelna `ljeba, dok je
dno ukra{eno reljefno izvedenim predstavama.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1361.
DATOVANJE:
kraj II ¬ po~etak III veka.
Tip III/40; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 39/1¬5.
Reljefni tanjiri kru`nog recipijenta, kao i pret-
hodni tipovi, javljaju se u gornjim slojevima ispune
rova, a zastupljeni su sa tri posude.128 Predstavljaju
proizvod iste, viminacijumske (?) radionice.
TIP III/41
Tanjir lu~no razgrnutog oboda o{tro nagla{ene unu-
tra{nje ivice, zaobljenih zidova trbuha i dna u obliku nis-
ke stope. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene
boje pe~enja (5YR 6/8), crvenomrko bojene ili firnisova-
ne povr{ine. Na unutra{njoj ivici oboda nalazi se dublji
`ljebo.
Tip III/41; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 4, A: 835, 836.
¬ V. K. 1979. g., bl. 2, o. s. XII¬XIII, A: 119.
DATOVANJE:
III vek.
Tanjiri lokalne izrade ra|eni po uzoru na formu
Drag. 36. Zastupljeni su malobrojnim primercima,
me|u kojima oni datovani poti~u iz slojeva III veka.
TIP III/42
Tanjir horizontalno razgrnutog, u`ljebljenog oboda,
kosih zidova trbuha i ravnog dna. Ra|en je od srednje
pre~i{}ene gline sive boje pe~enja (5Y 5/1), delimi~no
gla~ane povr{ine.
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1982. g., bl. 1, s. 7, jama 1, A: 159.
Tip III/42; R 1: 4
127 Cvjeti}anin 1996, 5, 6.
128 Opise reljefnih dekoracija na ovom tipu tanjira v. Ivani{evi},
Nikoli}-\or|evi} 1997, 106.
111
sne@ana nikoli} -|or|evi}
DATOVANJE:
prva polovina IV veka?
Ovaj oblik tanjira zastupljen je izuzetno retkim
primercima koji nisu datovani uslovima nalaza.
Sude}i prema tehnolo{kimkim svojstvima, proiz-
vedeni su u prvoj polovini IV veka u nekoj od lokal-
nih radionica.
TIP III/43
Tanjiri sa unutra{nje strane prstenasto profilisanog
oboda, blago isko{enih zidova trbuha i {irokog ravnog, ili
blago udubljenog dna. Ra|eni su od dobro pre~i{}ene
gline u kojoj se ponekad nalaze i sitni grumenovi iste
vrste gline, {to im daje specifi~nu strukturu, boja pe~e-
nja je u nijansama crvene, mrke ili sive, a povr{ina je bo-
jena oran` ili mrkocrvenom i crnom bojom.
Tip III/43; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., tunel ¬ ulaz u mitreum, A: 956.
¬ D. G. 1981. g., C/IV, ukop, A: 2454.
¬ D. G. 1983. g., ukop I, A: 3037, 3091.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, dno rova, A: 899; s. I¬II, ispuna
rova, A: 1076; s. I¬II, kasnoanti~ki horizont, A: 1405.
DATOVANJE:
sredina II ¬ sredina IV veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XLIII/393¬397.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997 sl. 21/2.
Ovaj tip tanjira ~ija proizvodnja po~inje sredi-
nom II veka, mo`e se posmatrati kao lokalna vari-
janta ra|ena po uzoru na ³pompejanske«. U hori-
112
zontima III veka, koji predstavlja period njihove
najmasovnije proizvodnje, oni su jedan od naj~e{-
}ih oblika me|u kerami~kim materijalom. Vi{e od
30 posuda, otkrivenih u ukopu datovanom u sredi-
nu IV veka, predstavljaju najmla|e primerke ovog
tipa u Singidunumu.
TIP III/44
Tanjir horizontalno ili koso pro{irenog oboda nagla-
{ene unutra{nje ivice, isko{enog do blago zaobljenog re-
cipijenta i ravnog dna. Ra|en je od gline sa sitnim ili
krupnim zrnima peska tamnosive boje pe~enja (5YR 3/1),
neobra|ene povr{ine, ili od srednje pre~i{}ene crveno
pe~ene (2,5 YR 5/8) gline sa primesama kvarca, ~ija je
povr{ina delimi~no ugla~ana.
Tip III/44; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1968. g., s. 6, A: 212.
¬ Z. P. 1970. g., s. 3, A: 564.
¬ Ugao ulica ^ika Ljubine i Knez Mihailove, 1987. g., A: 370.
¬ T. K. 1992. g., bl. C, s. 6, mrka zemlja, A: 1719
DATOVANJE:
sredina II¬IV vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XLIV/402, T. XL/358, 361, 363, 364.
Ovaj tip se javlja sa vi{e varijanti u osnovi sli~-
nog oblika, ali razli~ite profilacije oboda, ~ija je za-
jedni~ka karakteristika uvu~ena, manje ili o{trije
nagla{ena unutra{nja ivica. Izdvojene su dve hrono-
lo{ki razli~ite varijante ¬ starija varijanta, zastup-
ljena manjim brojem posuda koje poti~u iz slojeva

datovanih u sredinu II veka, je od gline finije struk-
ture sa primesama kvarca i pe~ena je u mrkocrve-
nim tonovima. Mla|a varijanta se uglavnom javlja u
horizontima kraja III i prve polovine IV veka, krupno-
zrne je fakture, a boja pe~enja je naj~e{}e siva.
TIP III/45
Tanjir {irokog otvora, horizontalno zaravnjene ili sa
spoljne strane istanjene ivice oboda, zaobljenih zidova
trbuha i {irokog ravnog dna. Ra|en je od srednje pre~i{-
}ene gline svetlomrke i sive boje pe~enja (10YR 6/3), sivo
bojene ili crno bojene i gla~ane, ili od crveno pe~ene
gline (2,5 YR 6/8), sa mrkocrvenim firnisom na povr{ini.
Pored brojnijih neukra{enih posuda javljaju se i primerci
koji sa unutra{nje i spoljne strane dna imaju urezane
`ljebove, a unutra{nji deo trbuha i dna ukra{eni su gusto
urezanim, nepravilnim ³zarezima«.
Tip III/45; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 7, o. s. IV¬V, A: 750.
¬ D. G. 1981. g., kv. C/III, IV, sivomrka pesku{a, 2357.
¬ D. G. 1983. g., ukop I, A: 3047; kv. E/IV, iz pe}i 15, A: 3590.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 920.
¬ T. K. 1992. g., bl. C, s. 6, jama G, A: 1630.
¬ S. T. 1996. g., ku}a 2, jama 8, A: 538; sek. 2, ukop 1, A: 65.
DATOVANJE:
sredina II ¬ po~etak V veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XL/359.
anti~ka keramika singidunuma
Tip obuhvata nekoliko varijanti bliske profilaci-
je koje se javljaju u {irokom vremenskom razdob-
lju. Najstariji primerci poti~u iz slojeva datovanih u
sredinu II veka, najzastupljeniji su u horizontima i
celinama III veka, dok su krajem IV i po~etkom V
znatno re|i. U osnovnoj liniji sli~an je prethodnom
tipu, ali ima druga~iju profilaciju oboda i izra|en je
od gline razli~ite strukture i obrade povr{ine.
TIP III/46
Pli}i tanjir {irokog otvora i dna, vertikalno postavlje-
nih masivnih zidova trbuha. Ra|en je od peskovite gline
oker`ute boje pe~enja (7,5 YR 7/6), neobra|ene povr{ine.
Tip III/46; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1231.
DATOVANJE:
prve decenije III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997 sl. 34/9.
U Singidunumu je na|en jedan tanjir ovog obli-
ka, koji pripada grupi posuda od peskovite gline
`u}kaste boje pe~enja. U odnosu na ostale primer-
ke iz ove grupe ima masivnije zidove, a boja pe~e-
nja je tamnija ¬ oker`uta.
TIP III/47
Koni~ni tanjir blago uvu~enog oboda, ispod koga je
plasti~no nagla{ena traka. Ra|en je od srednje pre~i{}e-
ne gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/8), mrko bojene i
gla~ane povr{ine.
Tip III/47; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 1, A: 673.
Ovaj tip predstavlja lokalnu varijantu tanjira od
tera sigilate forme Lud. Ti’. Zastupljen je sporadi~-
nim primercima koji nisu datovani uslovima nalaza.
113
sne@ana nikoli} -|or|evi}

TIP III/48
Bikoni~ni tanjir lu~no profilisanog gornjeg, horizon-
talno postavljenog donjeg konusa i dna u obliku niske
stope. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje Tip III/50; R 1: 4
pe~enja (5YR 7/6), sa gla~anom povr{inom. Ispod ivice
oboda urezan je dublj `ljeb, dok je spoljna povr{ina gor- vite gline mrke boje pe~enja (7,5 YR 6/6), neobra|ene
njeg konusa ukra{ena plitko nagla{enim, gusto postav- povr{ine.
ljenim rebrima. MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1969. g., s. 4, A: 464.
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 6, o. s. IV¬X, A: 637.

Tip III/48; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1982. g., s. 7, bl. 2, o. s. X, A: 342.
DATOVANJE:
prva polovina IV veka.
Tanjiri ovog oblika predstavljaju izuzetno retke
nalaze koji se javljaju u slojevima prve polovine IV
veka. Nedostatak direktnih analogija, struktura i
boja gline, ukazuju da njihovo poreklo treba tra`iti
na nekom udaljenijem podru~ju.
DATOVANJE:
II vek.
Ovaj tip je zastupljen izuzetno retkim nalazima
koji se javljaju u slojevima II veka. Sli~ne osnovne
profilacije je tanjir iz Donje Panonije (Cibalae), gde
je ovaj oblik datovan u II i III vek.129
TIP III/51
Tanjir uvu~enog, prstenasto zadebljanog oboda,
isko{enih zidova trbuha i {irokog ravnog dna. Neki pri-
merci imaju blago narebren recipijent. Ra|en je od pes-
kovite gline `u}kastobele boje pe~enja (2,5 Y 7¬8/4), ne-
obra|ene povr{ine.

TIP III/49
Tanjir koni~ne forme, nisko prelomljenih zidova
trbuha i dna u obliku kose stope. Ra|en je od srednje
pre~i{}ene gline sive boje pe~enja, gla~ane spoljne i ne-
obra|ene unutra{nje povr{ine. Ispod oboda i na prelo-
mu trbuha nalaze se dublji `ljebovi.

Tip III/49; R 1: 4

MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., kv. C/IV, ukop, A: 3099.

DATOVANJE:
Tip III/51; R 1: 4
druga polovina III veka.

Tanjiri ovog oblika su bez direktnih analogija

me|u keramikom sa susednih lokaliteta, a zastup-
ljeni su sa nekoliko primeraka koji poti~u iz ukopa
datovanog u drugu polovinu III veka.
TIP III/50
Pli}i tanjir uskog, horizontalno razgrnutog oboda,
blago isko{enog trbuha i ravnog dna. Ra|en je od pesko-
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1968. g., sloj {uta, A: 7.
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 7, o. s. IV¬V, A: 749.
¬ D. G. 1983. g., kv. E/IV, iz pe}i 15, A: 3577.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 122.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 64.
129 Brukner 1981, T. 68/43.

114
 anti~ka keramika singidunuma

DATOVANJE: Zastupljene su dve varijante ovog tipa, me|u-

sredina II ¬ kraj IV veka. sobno razli~ite u kosini oboda i trbuha. Osnovni
PUBLIKOVANO: predstavnik tipa su koni~ni tanjiri koso spu{tenog
Bojovi} 1977, T. XL/357. oboda, izra|ivani u vi{e dimenzija. Znatno re|e ¬
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997 sl. 33/1¬3. sa svega dva primeraka (zbog ~ega i nisu izdvojeni
u poseban tip), javljaju se tanjiri ve}ih dimenzija,
Jedan od naj~e{}ih oblika tanjira ra|enih od
~iji je obod koso razgrnut, a zidovi su skoro verti-
peskovite `u}kastobele gline. Javlja se u du`em
kalno postavljeni. Me|u posudama od peskovite
vremenskom razdoblju od sredine II do kraja IV ve-
`u}kastobele gline ovaj tip, kao i prethodni, pred-
ka, a najmasovniju primenu ima tokom III veka. U
stavlja ~est oblik, a najbrojniji je u slojevima dato-
sekundarnoj upotrebi, sude}i prema primercima
vanim u kraj II i po~etak III veka.
iz Singidunuma, od sredine III veka kori{}en je i
kao poklopac, o ~emu svedo~e tragovi gari na povr-
{ini posude. TIP III/53
Tanjir istog oblika i na~ina ukra{avanja kao prethodni
TIP III/52 tip, ali masivnijih zidova. Ra|en je od peskovite gline sve-
tlosive, re|e mrkosive i mrkocrvene boje pe~enja (7,5 YR
Tanjir koso spu{tenog, narebrenog oboda, koni~nih, 7/0, 10YR 6/3), neobra|ene povr{ine.
ponekad blago uvu~enih zidova trbuha i {irokog ravnog
dna. Ra|en je od peskovite gline `u}kastobele boje pe~e-
nja (10 YR8/4, 2,5 Y 8/4), neobra|ene povr{ine. Sa spolj-
ne ili unutra{nje strane trbuha javljaju se uska ili {ira,
blago nagla{ena rebra. Varijantu ovog tipa predstavljaju
tanjiri ~iji je obod koso razgrnut, a zidovi su skoro verti-
kalno postavljeni.

Tip III/53; R 1: 4

MESTA NALAZA:
¬ T. F. F. 1972. g., ku}a 1, inv. br. 2907.
¬ D. G. 1979. g., kv. D/IV, V, o. s. XIX, svetlomrka zemlja,
Tip III/52; R 1: 4 A: 3730.
¬ Park Ta{majdan ¬ crkva Svetog Marka 1989/90,
MESTA NALAZA: jugoisto~na nekropola, G¬80.
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, hor. III, pepeli{te kod A4, A: 43. ¬ T. K. 1993. g., bl. D, rimska jama II, A: 1934.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1099. ¬ S. T. 1996. g., ku}a 2, jama 7, A: 543.
¬ S. T. 1996. g., sek. 1, ukop 1, A: 60; ku}a 2, jama 7, A: 545.
DATOVANJE:
DATOVANJE: II vek.
II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
PUBLIKOVANO: Bojovi} 1977, T. XL/362.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 33/4¬7. Simi} 1997. T. VII/G¬80/1.

115
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Ovaj oblik tanjira ima istu profilaciju kao pret-

hodni tip, ali je ra|en od gline razli~ite strukture i
boje po~enja. U Singidunumu se ~esto javlja u za-
tvorenim celinama II veka, a jedan primerak na|en
je u grobu spaljenog pokojnika na jugoisto~noj ne-
kropoli.

TIP III/54
Tanjir pravougaonog ili elipsastog oblika, horizon-
talno razgrnutog oboda, sa udubljenjima na trbuhu. Na
u`im stranama oboda nalaze se pro{irenja u vidu razli~i-
to oblikovanih dr{ki ¬ plo~aste, talasasto profilisane. Ra-
|en je od dobro pre~i{}ene gline okerbele boje pe~enja
(10YR 8/4), ~ija je povr{ina prevu~ena `u}kastom gle|u.
Obod i dr{ke, retko i unutra{nja strana recipijenta, ukra-
{eni su uskim plitkim udubljenjima ili plasti~no izvede-
nim geometrijskim motivima.
Tip III/54; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1372.
DATOVANJE:
kraj II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 42/1¬2.
Tip III/55; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Park na Studentskom trgu (severozapadni deo) 1969. g.,
inv. br. 2193.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LVI/511.
U Singidunumu je na|en jedan tanjir ove
profilacije, koji nije precizno datovan uslovima
nalaza. Na osnovu sa~uvanog dela te{ko je re}i da
li je bio pravougaone forme sa talasastim udublje-
njima izvedenim na naspramnim stranama posude,
ili je mo`da imao ovalan oblik ~iji je ceo recipijent
bio profilisan u vidu talasastih udubljenja. Zbog
fragmentarne sa~uvanosti primerka ne mo`e se re-
}i ni da li se u sredi{njem delu dna nalazila reljefno
izvedena dekoracija, kao {to je slu~aj na tanjiru
pravougaone forme, tipu III/39. Uzor za ovaj oblik,
svakako, treba tra`iti me|u tanjirima izra|ivanim
od metala. Sude}i prema strukturi gline, kvalitetu i
boji premaza, proizveden je u viminacijumskoj (?)
radionici za izradu tera sigilate.

U okviru ovog tipa izdvojene su dve varijante PATERE

razli~ite profilacije, izra|ene od iste vrste gline pre-
vu~ene `u}kastom gle|i i sli~nog na~ina ukra{ava- TIP IV/1
nja. Zastupljene su sa nekoliko posuda koje su sa-
Patera blago zadebljanog oboda, kalotastog recipi-
~uvane u usitnjenim fragmentima na osnovu kojih
jenta i prstenasto profilisanog dna. Na trbuhu, nepo-
je te{ko odrediti ta~an oblik posude. Na lokaliteti-
sredno ispod oboda, nalazi se du`a puna dr{ka kru`nog
ma Gornje Mezije ovaj tip tanjira se javlja od kraja preseka koja se zavr{ava stilizovanom glavom `ivotinje
I do sredine II veka.130 Prototip ove forme predsta- sa dugim kljunom, na kojoj su o~i izvedene utiskivanjem
vljale su posude od metala, a sli~ne su izra|ivane i kru`nom {upljom alatkom. Ra|ena je od srednje pre-
u tehnici tera sigilate.

TIP III/55
Tanji razgrnutog oboda, sa vi{estrukim talasasto izve-
denim udubljenjima na recipijentu, kanelovanim, nas-
pramno postavljenim dr{kama valjkastog preseka i tro- Tip IV/1; R 1: 4
uglasto profilisanim dnom. Izra|en je od srednje pre~i{-
}ene crveno pe~ene gline (2,5 YR 6/8), ~ija je povr{ina
prevu~ena sjajnom glazurom oran`crvene boje. 130 Cvjeti}anin 1997, RC 11, 12.

116
 anti~ka keramika singidunuma

~i{}ene gline okercrvene boje pe~enja(5YR 7/6), neujed-
na~eno gla~ane povr{ine.
MESTO NALAZA:
¬ S. T. 1996. g., sek. 2/3, jama 3, A: 185.
DATOVANJE:
II vek.
Patera ~ija se dr{ka zavr{ava stilizovanom gla-
vom `ivotinje, iz jame koja je datovana u II vek,
predstavlja jedini primerak na|en u Singidunumu.
oker boje (2,5 Y 7/4, 7,5 YR 7/4, 7/6). Povr{ina je prevu-
~ene `u}kastobelom nepostojanom engobom. Na vratu
je natpis u vi{e redova izveden crvenom bojom ¬ OL(iva)
/ NIG(ra) / EXD(ulcis) / EXC(ellens), ili OL(iva) / ALB(a) /
EXD(ulcis).
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, svetlomrka zemlja, A: 2655;
kv. D, E/VI, VII, me{ani sloj, A: 2521.
¬ D. G. 1983. g., kv. sloj ispod objekta ³D«, A: 3024.

TIP IV/2
Dublja patera (kaserola), prstenasto profilisanog
oboda, sa koga polazi trakasta dr{ka koja se zavr{va kru`-
nim pro{irenjem. Ra|ena je u kalupu, od dobro pre~i{-
}ene gline crvene do mrke boje pe~enja(7,5 YR 6/6¬6/4),
povr{ine prevu~ene maslinasto ¬ mrko ¬ oker gle|u. Dr{ka
je reljefno ukra{ena motivima zrakasto raspore|enog
ornamenta i rozeta po obodu, dok je u njenom sredi{-
njem delu poprsje `enske figure Selene ¬ Lune.

Tip IV/2; R 1: 4

MESTO NALAZA:
¬ S. T. 1996. g., ku}a 2, iz negativa zidova, A: 671a.

DATOVANJE:
druga polovina II veka?

Patera predstavlja jedinstven primerak u reper-

toaru anti~kih posuda iz Singidunuma i prema
mestu nalaza mo`e se datovati u II vek. Ve}i broj
identi~nih dr{ki, sa predstavom Lune u sredi{njem
delu, nalazimo u Akvinkumu, gde bi se mogao
pretpostaviti i centar njihove proizvodnje.131

AMFORE

TIP V/1
Amfora prstenasto profilisanog oboda, dugog cilind- Tip V/1; R 1: 4
ri~nog grla i {irokog zaobljenog ramena koje se o{tro
lomi ka trbuhu. Ra|ena je od pre~i{}ene gline sa manjim
primesama sitnog {ljunka, pe~ene u nijansama `ute i 131 Topál 1995, 101¬113, Abb. 1-5.

117
sne@ana nikoli} -|or|evi}
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXIV/559.
Bjelajac 1996, sl. III/22¬25.
Na osnovu natpisa izvedenih crvenom bojom na
vratu posude, poznato je da su u ovim amforama,
najverovatnije italskog porekla, transportovane
crne i zelene masline.132 U Singidunumu su, u
horizontima datovanim u II vek, odnosno sredinu i
tre}u ~etvrtinu ovog stole}a, na|ena ~etiri primerka
ovog oblika, od kojih su tri imala sa~uvane natpise.
TIP V/2
Amfora {irokog otvora horizontalo zaravnjene u`ljeb-
ljene ivice i kratkog koni~nog vrata sa koga polaze dr{ke
elipsastog preseka. Ra|ena je od dobro pre~i{}ene gline
crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8, 5YR 6/6, 7,5 YR 8/2), ~ija
je povr{ina pevu~ena `u}kastobelom engobom.
Tip V/2; R 1: 5
MESTA NALAZA:
¬ K. M. 44, 1988. g., s. I, A: 164.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 924; s. I¬II, ispuna
rova ¬ povr{ine, A: 1345.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, ukop 1, A: 122.
DATOVANJE:
druga polovina II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1996, sl. XIX/100, 101.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 28/9.
Amfore {irokog otvora u Singidunumu se javlja-
ju retkim primercima koji, uglavnom, poti~u iz slo-
jeva druge polovine II i po~etka III veka. Novi nala-
zi amfora, otkriveni u zatvorenoj celini datovanoj u
drugu polovinu III veka, produ`uju ranije izneto
hronolo{ko opredeljenje ovog tipa.133 Istovetnost
u strukturi gline i vrsti engobe sa rebrastim amfo-
rama pontske produkcije, ukazuju na njihovo za-
jedni~ko poreklo.
118
TIP V/3
Amfora zvonolikog otvora, isko{enog vrata, blago na-
gla{enog ramena i dugog uskog trbuha sa {picastim dnom.
Ispod oboda polaze dr{ke kru`nog preseka koje prate li-
niju vrata i zavr{avaju se na ramenom delu. Ra|ena je od
srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 5¬6/8,
5YR 6/6), ~ija je povr{ina prevu~ena nepostojanom, be-
li~astom engobom. Ukoliko postoji, pe~at se nalazi u
pravougaonom okviru, na obodu posude.
MESTA NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 141 (tri amfore su imale
pe~ate na obodu: 1. u pravougaonom okviru pe~at
T. FL TALANI sa motivom hederae; 2. te{ko ~itljiv
pe~at, najverovatnije T F TALANI; 3. retrogradno
otisnut pe~at sa jasno vidljivim slovima IMP.... )
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 2, sa poda objekta 1, A: 270.
¬ D. G. 1976. g., me{ani sloj, A: 585 (na obodu pe~at
T F TALA...)
¬ P. D. P 1978. g., kv. C, B/XXV, me{ani sloj, A: 139
(na obodu, u pravougaonom okviru te{ko ~itljiv pe~at
T. FL TALANI ?)
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj svetlomrke zemlje,
A: 2630.
¬ D. G. 1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 3005.
¬ G. G. 1987, Sahat kapija, s. 6, jama 5, A: 212.
¬ Zmaj Jovina ulica 13¬15, 1987. g., horizont II veka,
A: 227 (na obodu, u pravougaonom okviru retrogradno?
otisnut pe~at ...COC.
¬ G. G. 1990. s. 1, jugozapadni bedem, A: 195 (na obodu,
u pravougaonom okviru pe~at CRISPINILI).
DATOVANJE:
kraj I ¬ prva polovina II veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXIV/557, 558.
Bjelajac, Simi} 1991, T. II/4.
Bjelajac 1996, sl. I/1¬4, 7, 8, 18¬21.
Biki} ¬ Ivani{evi} 1996, sl. 5/5.
Amfore ovog tipa, koje su nala`ene u horizonti-
ma i zatvorenim celinama datovanim u kraj I i prvu
polovinu II veka, u Singidunum su dospele kao im-
port iz zapadnomediteranskih centara ¬ Istre i sever-
ne Italije.134 Me|u njima je sedam primeraka ima-
lo sa~uvane pe~ate, od kojih tri poti~u iz istra`enog
dela jame otkrivene u Konaku kneginje Ljubice. Na
dvema amforama nalazio se pe~at sa imenom,
najverovatnije, grn~ara: T FL (avius) TALANI (o),135
132 Bjelajac 1996, tip II, 19.
133 Bjelajac 1996, tip XVII, 59.
134 Bjelajac 1996, tip I, 13.
135 Mirkovi} 1968, 139¬140.

Tip V/3; R 1: 5
sa napomenom da je jedan te{ko ~itljiv i mo`e se
samo pretpostaviti da se radi o ovom imenu. Pe~at
na tre}oj, tako|e te{ko ~itljiv, je najverovatnije u
retrogradnom otisku. Vidljiva slova IMP ukazuju
da se radi o carskom pe~atu. Ovi pe~ati javljaju se u
periodu od Flavijevaca do Hadrijana i datuju se ime-
nom cara. Imenom T Flavius Talani bile si signirane
jo{ dve posude iz Singidunuma. Pored navedenih,
na|ena je i amfora sa pe~atom CRISPINILI , koji,
najverovatnije ozna~ava Crispinillianus-a, za koga
se pretpostavlja da je bio rob Calviae Crispinillae.
Ona je bila vlasnica vi{e radionica za proizvodnju
ulja u Istri i njeno ime se, u nekoliko varijanti skra-
}enja, javlja na amforama Dressel 6.136 Retrogradno
otisnut pe~at sa sa~uvanim slovima COC, mo`da
anti~ka keramika singidunuma
predstavlja deo pe~ata RVSO.COC, koji je poznat sa
amfore iz Magdalensberga.137
TIP V/4
Amfora zvonolikog otvora, isko{enog vrata sa kog po-
laze dr{ke ovalnog preseka i zaobljenog, ili {irokog lop-
tastog trbuha koji se zavr{ava manjim {picastim dnom.
Ra|ena je od dobro pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja
(2,5 YR 6/6, 5YR 6/6, 6/8, 7/6), povr{ine prevu~ene `u}-
kastobelom engobom. Na trbuhu posude, u vidu plitkih
kanelura pravilno su raspore|ena rebra.
136 Kelemen 1987, 35.
137 Bezeczky 1998, 236, nap. 71
119
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip V/4; R 1: 5
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 4, pro{irenje uz D/1 ¬ D/4, A: 509.
¬ Ulica Vuka Karad`i}a 6, 1987. g., A: 322.
¬ K. M. 44, 1988. g., s. I/88, A: 50 (na dr{ci pe~at ΗΡΑΚΛΑ).
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 926; s. I¬II, ispuna
rova, A: 1220; s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1356;
s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1491.
DATOVANJE:
II ¬ po~etak IV veka.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac, Simi} 1991, T. III/6.
Bjelajac 1996, sl. XVII/87, 88.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 28/4.
Ovim tipom amfora pontskog porekla138 obuh-
va}ene su dve hronolo{ke varijante koje se javljaju u
du`em vremenskom razdoblju od II do po~etka IV
veka. Starija varijanta, datovana u II i prve decenije
III veka, ima izdu`eniju formu, na trbuhu su pravilno
raspore|ena plitka rebra, a dr{ke prate dugu liniju
vrata. Na `alost, amfore ove varijante su u Singidu-
numu zastupljene, uglavnom delovima trbuha, re|e
dna i dr{ki, tako da me|u fragmentima nema ni-
jednog sa~uvanog pe~ata, koji su u tom periodu, ina-
~e, retki. Mla|a varijanta, koja svoj izmenjen oblik
120
dobija oko sredine III veka i ima zdepastiju formu,
grlo je kra}e, a dr{ke se blago lome i pe~at na njima
je uobi~ajen. Kao i starija, i mla|a varijanta zastup-
ljena je, naj~e{}e, fragmentima trbuha, re|e obo-
da, dna i dr{ki, tako da je samo jedna amfora na
dr{ci imala sa~uvan pe~at ¬ ΗΡΑΚΛΑ.
TIP V/5
Amfora uskog trakasto profilisanog oboda i isko{e-
nog vrata. Ispod oboda je plasti~no nagla{eno pro{irenje
sa kog polaze manje trakaste, dvostruko u`ljebljene dr{ke.
Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja
(7,5 YR 7/6) povr{ine prevu~ene postojanom `u}kastom
engobom.
Tip V/5; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1969. g., s. 2, A: 424.
U Singidunumu je na|ena jedna amfora ovog
tipa, za koju nedostaju stratigrafski podaci o mestu
nalaza. Fragmentarna sa~uvanost i nedostatak di-
rektnih analogija onemogu}avaju da se odredi
oblik posude, a time i njeno poreklo, sadr`aja i hro-
nolo{kog opredeljenje.
TIP V/6
Amfora trakasto profilisanog oboda i cilindri~nog
vrata sa koga polaze trakasto profilisane, po sredini
u`ljebljene dr{ke koje se zavr{avaju na gornjem delu vi-
soko postavljenog trbuha. Na ravnom dnu koso zase-
~ene ivice nalazi se duboko urezan `ljeb. Ra|ena je od
dobro pre~i{}ene gline specifi~ne strukture ¬ sa prime-
sama grumenova gline istog kvaliteta, boja pe~enja je
oran`crvena (5YR 6/8), sa unutra{nje strane siva. Spolj-
na povr{ina je delimi~no gla~ana, dok je unutra{nja pre-
vu~ena tankim slojem razmu}ene gline.
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 5, A: 905.
¬ D. G.1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj svetlomrke zemlje,
A: 2629.
138 Bjelajac 1996, tip XVI, 53.

¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 925; s. I¬II, ispuna
rova, A: 1217; s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1347.
DATOVANJE:
II ¬ prve decenije III veka.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1996, sl. IV/33.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 28/3.
Tip V/6; R 1: 5
Ovaj tip amfora specifi~ne strukture i obrade
povr{ine, poznatih pod nazivom Forlimpopoli,139
u Singidunumu se, naj~e{}e, javlja u slojevima dru-
ge i tre}e ~etvrtine II veka. Retki primerci, zastup-
ljeni, uglavnom malim fragmentima, nala`eni u
horizontima datovanim u prve decenije III veka,
predstavljaju lokalne proizvode, ra|ene od gline
druga~ijeg kvaliteta, ~ija je povr{ina, umesto gla~a-
nja, naj~e{}e bojena.
TIP V/7
Amfora prstenasto profilisanog oboda i dugog vrata sa
koga polaze dr{ke valjkastog preseka koje se zavr{avaju na
zaobljenom ramenu. Ra|ena je od sitnozrne gline crvene
boje pe~enja (2,5 YR 6/8), ~ija povr{ina nije obra|ena.
anti~ka keramika singidunuma
Tip V/7; R 1: 5
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1962. g., kv. C/IX/1, 2, nivo rimskog poda, A: 996.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXIII/553.
Bjelajac 1996, sl. XXI/108.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 28/5.
Amfore ovog oblika javljaju se u Singidunumu u
slojevima II veka. Pripadaju takozvanim mirmekij-
skim amforama, kojima je obuhva}eno vi{e razli~i-
tih oblika, najintenzivnije rasprostranjenih na
evropskoj strani Bosfora.140 Istoj grupi pripadaju i
primerci opredeljeni u tipove V/12 i V/18, koji su
zastupljeni brojnim posudama. Amfore ovog obli-
ka (V/7) izdvojene su u poseban tip, ne samo zbog
razli~ite profilacije, ve} i zbog druga~ije strukture i
boje gline.
TIP V/8
Amfora prstenasto ili trakasto profilisanog oboda i
ravnog do blago isko{enog vrata sa koga polaze po
sredini u`ljebljene dr{ke, koje se spajaju sa ramenom.
Telo je ovalno sa neravnomerno raspore|enim rebrima.
Ra|ena je od peskovite gline crvene boje pe~enja (2,5 YR
5/8, 6/8), a na povr{ini je `u}kastobela engoba. Na
jednoj amfori su crvenom bojom na vratu izvedena
gr~ka slova ∆ξ.
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1978. g., kv. C/III, IV, o. s. XIII¬XVI, A: 2032.
¬ D. G. 1979. g., kv. D/III, o. s. XIX, 3820.
¬ V. K. 1984. g., s. 9, ukop I, A: 28.
139 Bjelajac 1996, tip III, 22.
140 Bjelajac 1996, tip XVIII, 61.
121
sne@ana nikoli} -|or|evi}

TIP V/9
Amfora ¬ kr~ag horizontalno razgrnutog oboda, bla-
go isko{enog vrata i blago ili ja~e nagla{enog ramena. Sa
oboda se izdi`e trakasto profilisana dr{ka sa nagla{enim
rebrom po sredini, koja se zavr{ava na gornjem delu ja-
jolikog trbuha. Dno je ravno, sa nagla{enom horizontal-
no zaravnjenom ivicom. Ra|ena je od dobro pre~i{}ene
ili peskovite gline, boja pe~enja je u nijansama oker i
crvene (2,5 YR 5/8, 5YR 6/8, 7,5 YR 6/4), a povr{ina je naj-
~e{}e prevu~ena `u}kastom engobom, retko neobra|e-
na. Na prelazu ramena u trbuh su dublje ili pli}e urezani
paraleni `ljebovi.

Tip V/8; R 1: 5

DATOVANJE:
druga polovina IV veka.

PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1996, sl. XXV/141, 142.

Ovaj tip rebrastih amfora javlja se u IV veku i sa

manjim promenama u profilaciji traje do po~etka
VII veka.141 U Singidunumu su, uglavnom, nala`e-
ne u horizontima datovanim u drugu polovinu IV
veka. Na jednoj amfori su crvenom bojom napisa-
na gr~ka slova ∆ξ. Natpisi, koji se ~esto javljaju na
Tip V/9; R 1: 5
ovom obliku amfora, nisu nala`eni u ve}em broju,
najverovatnije, zbog fragmentarnosti singidunum-
skih primeraka. 141 Bjelajac 1996, tip XXI, 72.

122
 anti~ka keramika singidunuma

MESTA NALAZA: najstarija varijanta ~e{ljastih amfora, koje vrhunac

¬ T. F. F. 1972. g., ku}a 1. proizvodnje dosti`u u V i VI veku.142
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 145¬153.
¬ T. K. 1992. g., bl. C, s. 6, mrka zemlja, A: 1837.
TIP V/11
DATOVANJE:
II vek. Amfora uskog trakasto profilisanog oboda ispod ko-
ga je nagla{en duboki `ljeb. Sa dugog, uskog, ~esto na-
PUBLIKOVANO: rebrenog grla polaze masivne dr{ke koje se izdi`u do
Bojovi} 1975, sl. 9/5. oboda, ili iznad njega. Dno je u obliku uske rebrasto pro-
Bojovi} 1977, T. XVII/175. filisane stope. Ra|ena je od peskovite, re|e dobro pre~i{-
}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/6, 5YR 7/6¬8),
Amfore sa jednom ili dve dr{ke lokalne, najve-
~ija je povr{ina neobra|ena, znatno re|e prevu~ena tan-
rovatnije, singidunumske izrade su u osnovnoj
kim slojem razmu}ene gline iste boje.
profilaciji veoma sli~ne kr~azima, ali su zbog deb-
ljine zidova i na osnovu tehnolo{kih karakteristika
¬ strukture gline i `u}kastobele engobe ¬ karakte-
risti~nih za amfore, opredeljene u ovu formu. Na
osnovu ve}eg broja nalaza ovog tipa otkrivenih u
istra`enom delu jame u Konaku kneginje Ljubice,
izdvojeno je nekoliko varijanti.

TIP V/10
Amfora trakasto profilisanog, sa unutra{nje strane
u`ljebljenog oboda, kratkog isko{enog vrata i {irokog
trbuha. Ispod oboda polaze dr{ke ovalnog preseka i
zavr{avaju se na zaobljenom ramenu. Ra|ena je od sred-
nje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (5YR 6/8), ne-
obra|ene povr{ine. Gornji deo trbuha je ukra{en ~e{ljas-
tim horizontalnim urezima zaobljenih ivica.

Tip V/10; R 1: 5

MESTO NALAZA:
¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop I, A: 168.

DATOVANJE:
druga polovina IV veka.

PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1996, sl. XXIII/123. Tip V/11; R 1: 4

Ovaj tip amfora u Singidunumu se javljaju u

malom broju. Njihov oblik mo`e se posmatrati kao 142 Bjelajac 1996, tip XX, 68.

123
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip V/12; R 1: 5
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 1¬2, ukop, A: 217.
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop, A: 3115, 3117.
¬ G. G. 1987. g., naselje, kv. I, o. s. II, A: 73.
¬ T. K. 1992. g., jama G, A: 1639.
DATOVANJE:
druga polovina III ¬ prva polovina IV veka.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac, Simi} 1991, sl. III/2
Bjelajac 1996, sl. XII/55, 56, 58.
Ovim tipom amfora egejskog porekla,143 u Sin-
gidunumu su obuhva}ene dve varijante, koje se
razlikuju u osnovnoj profilaciji, kvalitetu gline i
obradi povr{ine. Ova razli~itost je, najverovatnije,
uslovljena njihovom proizvodnjom u vi{e centara.
Prva varijanta ¬ od dobro pre~i{}ene gline
prevu~ene tankim slojem razmu}ene gline, javlja
se izuzetno retko, dok je duga ¬ peskovite fakture
tamnije boje pe~enja, zastupljena u velikom broju
u slojevima druge polovine III i prve polovine IV
veka.
TIP V/12
Amfora povijenog, zadebljanog ili trakasto profilisa-
nog oboda i blago zaobljenog vrata sa koga polaze dr{ke
ovalnog preseka, koje se zavr{avaju na ramenu. Ra|ena
je od gline peskovite fakture, crvene boje pe~enja (5YR 6/6,
7,5 YR 6/6), na ~ijoj je povr{ini nepostojana, `u}kasto-
bela engoba.
MESTA NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972., jama, A: 143.
¬ Zmaj Jovina ulica 13¬15, 1987. g., A: 323.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1351.
¬ S. T. 1996. g., sek. 1, ukop 1, A: 122.
124
DATOVANJE:
II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXIII/552.
Bjelajac, Simi} 1991, sl. III/7.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 28/5.
Amfore povijenog ili trakasto profilisanog obo-
da od peskovite gline, najbrojnije su me|u takozva-
nim mirmekijskim amforama iz Singidunuma.144
Kao {to je ve} pomenuto, ovom grupom su obuh-
va}ene amfore razli~ite profilacije i strukture gline,
koje su najintenzivnije bile rasprostranjene na
evropskoj strani Bosfora, a u Singidunumu su
opredeljene u tipove V/7, V/12 i V/18.
TIP V/13
Amfora manjih dimenzija, zvonolikog otvora i krat-
kog isko{enog grla sa koga polaze dr{ke kru`nog preseka
koje se zavr{avaju na trbuhu. Vre}ast recipijent se {iri u
donjem delu, a zatim prelazi u usko koni~no dno. Ra|e-
na je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja
(5YR 6/6), crveno bojene i gla~ane povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 3002.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova A: 1216.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1996, sl. XXXIV/189.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 28/6.
143 Bjelajac 1996, tip XII, 41.
144 Bjelajac 1996, tip XVIII, 61.
 anti~ka keramika singidunuma

Tip V/14; R 1: 4

MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., kv. E/IV, ispod pe}i 11, A: 3565.

DATOVANJE:
kraj IV ¬ po~etak V veka.

PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1996, sl. XV/64.

Manje amfore sa dve dr{ke egejskog su porekla

Tip V/13; R 1: 4
Iz Singidunuma poti~u izuzetno retki primerci
ovog tipa. Mada je u Panoniji otkriven ve}i broj na-
laza veoma sli~ne profilacije i dimenzija, zbog
strukture gline i obrade povr{ine, koje su veoma
sli~ne reljefno ukra{enim posudama iz radionice
Viminacijum ¬ Margum, mo`e se, sa dosta verovat-
no}e, pretpostaviti da i singidunumski pimerci
poti~u iz ovog grn~arskog centra.145
i predstavljaju mla|i oblik amfora sa jednom dr{-
kom, (tip V/17).146 U Singidunumu su zastupljene
sporadi~nim nalazima, koji poti~u iz horizonata
datovanih u kraj IV i po~etak V veka.
TIP V/15
Amfora zaravnjenog oboda i vre}astog trbuha. Ra|e-
na je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja
(5YR 6/5), ~ija je povr{ina ogrubljena nabacanom glinom
¬ ³barbotin«.

TIP V/14
Amfora manjih dimenzija zaravnjenog oboda, krat-
kog vrata na kome se nalaze dr{ke, vretenastog trbuha i Tip V/15; R 1: 4
dna u obliku visoke konkavne stope. Ra|ena je od sred-
nje pre~i{}ene gline sa ve}im primesama liskunskog
145 Bjelajac 1996, tip XXX, 96.
praha, crvene boje pe~enja (2,5 YR 5¬6/8), sa tankim slo-
146
jem premaza na povr{ini. Bjelajac 1996, tip XIV, 47.

125
sne@ana nikoli} -|or|evi}

MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1979. g., kv. D/III, o. s. XIX, A: 3821.

DATOVANJE:
kraj IV veka ¬ po~etak V veka.

PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1996, sl. XVI/70.

U Singidunumu je na|en samo jedan primerak

ovog tipa, koji poti~e iz horizonta datovanog u kraj
IV veka i po~etak V veka. Pripada amforama ~ije
poreklo predstavlja oblast Gaze, a koje se u vi{e
varijanti javljaju u periodu od IV do VI veka.147

TIP V/16

Amfora neprofilisanog oboda i cilindri~nog uskog

grla sa koga polaze dr{ke ovalnog preseka i spu{taju se
do ramena. Ra|ena je od dobro pre~i{}ene gline crvene
boje pe~enja (2,5 YR 6/6), na ~ijoj je povr{ini postojana
`u}kastobela engoba.

Tip V/17; R 1: 4

Tip V/16; R 1: 4 MESTA NALAZA:

MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1979. g., kv. D/III, o. s. XVI¬XVIII, A: 3776.
DATOVANJE:
kraj IV veka ¬ po~etak V veka?
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1996, sl. XXX/161.
Izuzetno retki primerci ovih amfora egipatskog
porekla148 u Singidunumu su na|eni u kasnoanti~-
kim horizontima, zajedno sa keramikom oprede-
ljenom u kasni IV i po~etak V veka.
TIP V/17
Manja amfora sa jednom dr{kom blago profilisanog
oboda, kratkog ravnog grla i vretenastog, plitko narebre-
nog trbuha koji se zavr{ava dnom u obliku uske {uplje
stope. Ra|ena je od dobro pre~i{}ene crvene i oker gline
sa ve}im primesama liskuna (10R 5/8, 10YR 6/3, 7/4), na
~ijoj je povr{ini premaz tamnomrke i sive boje.
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 144.
¬ D. G. 1983. g., kv. D/IV, jama 95, A: 2904.
¬ Zmaj Jovina ulica 13¬15, 1987. g., A: 230.
¬ K. M. 44, 1988. g., s. I, povr{inski sloj, A: 33.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac, Simi} 1991, sl. III/10.
Bjelajac 1996, sl. XIV/62, 63.
Amfore ovog oblika su isto~nomediteranskog
porekla i u literaturi se ~esto nazivaju egejskim
kr~azima sa jednom dr{kom.149 Predstavljaju stari-
ju varijantu amfora sa dve dr{ke (tip V/14), u odno-
su na koje su, u Singidunumu, zastupljene u ve}em
broju posuda.
147 Bjelajac 1996, tip XV, 49.
148 Bjelajac 1996, tip XXVI, 85.
149 Bjelajac 1996, tip XIII, 45.

126

TIP V/18
Amfora koso zase~enog oboda i blago zaobljenog
vrata sa koga polaze dr{ke ovalnog preseka. Ra|ena je od
gline peskovite fakture crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/6) ,
neobra|ene povr{ine.
Tip V/18; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1984. g., s. 9, ukop 1, A: 27.
DATOVANJE:
IV vek.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1996, sl. XX/113.
Kao amfore opredeljene u tipove V/7 i V/12 i
ovaj oblik pripada takozvanoj mirmekijskoj grupi
amfora. Izdvojen je u poseban tip zbog razlike u
profilaciji oboda i vrata i zastupljen je malobroj-
nim primercima na|enim u ukopu koji je datovan
u IV vek.
TIP V/19
Amfora razgrnutog oboda i blago isko{enog vrata, sa
koga polaze dve po sredini narebrene dr{ke koje se spa-
jaju sa ramenom. Trbuh je ovalan, a dno konkavno, prste-
nasto profilisane ivice. Ra|ena je od nedovoljno pre~i{-
}ene gline oker boje pe~enja (10YR 8/3¬4), neobra|ene
povr{ine.
MESTO NALAZA:
¬ T. K. 1993. g., bl. D, rimska jama II, A: 1964.
DATOVANJE:
druga polovina II veka.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1996, sl. XXXV/196.
Jedini primerak amfore ovog oblika na|en u
Singidunumu poti~e iz jame datovane u drugu po-
lovini II veka. Na osnovu oblika opredeljen je u
grupu amfora lokalne izrade,150 mada struktura
gline i vrsta engobe ne isklju~uju mogu}nost da
predstavlja import iz do sada neutvr|enog centra.
anti~ka keramika singidunuma
Tip V/19; R 1: 5
TIP V/20
Amfora prstenasto profilisanog oboda, dugog cilin-
dri~nog vrata i vretenastog trbuha koji se su`ava prema
{picastom dnu. Sa vrata polaze dr{ke i spajaju se sa blago
nagla{enim zaobljenim ramenom. Ra|ena je od srednje
pre{i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8), na ~i-
joj je povr{ini beli~asta engoba.
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj {uta, A: 2588.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1996, sl. V/35.
Jedini primerak ovog tipa na|en u Singidunu-
mu ne poti~e iz pouzdano datovane celine. Oblik
ovih amfora nastao je po uzoru na amfore kasno-
helenisti~kog perioda. Njihova proizvodnja odvija-
la se tokom I i ranog II veka na vi{e mesta u egejskoj
oblasti, sa glavnim centrom na Rodosu, zbog ~ega
se i nazivaju rodoskim amforama.151 Na `alost, na
singidunumskom primerku dr{ke nisu sa~uvane u
celosti, a na osnovu analognih primeraka znamo
da su bile kolenasto prelomljene.152
150 Bjelajac 1996, tip XXXI, 196.
151
Peacock, Williams 1986, Class 9.
152
Desbat, Picon 1986, Fig. 4.
127
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip V/20; R 1: 5
TIP V/21
Amfora levkasto pr{irenog oboda zadebljane ivice,
na ~ijoj je unutra{njoj strani nagla{en `ljeb. Sa kratkog
vrata polaze manje, po sredini narebrene dr{ke, koje se
spajaju sa {irokim ramenom. Ra|ena je od gline sitno-
zrne fakture crvene boje pe~enja (5YR 7¬8/4), neobra|e-
ne povr{ine.
128
Tip V/21; R 1: 5
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 44, 1988. g., s. I, A: 28.
DATOVANJE:
III vek.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac, Simi} 1991, sl. III/8.
Bjelajac 1996, sl. IX/45.
Izuzetno retki primerci ovog tipa amfora, na|e-
ni u Singidunumu, najverovatnije, su {panskog po-
rekla.153 Poti~u iz slojeva koji su datovani u rani III
vek.
TIP V/22
Amfora cilindri~nog vrata, ovalnog trbuha i konkav-
nog dna nagla{ene ivice. Obod mo`e biti trakast, prste-
nasto profilisan, ili isko{en trouglastog preseka. Sa vrata
polaze trakaste narebrene dr{ke koje se zavr{avaju na
gornjem delu trbuha. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene
gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/6, 5YR 6/6), povr{ina
je crveno do mrko bojena, re|e i gla~ana. U manjem broju
javljaju se amfore sive boje pe~enja (7,5 YR 5/0, 10 YR 5/0),
~ija je povr{ina tamnosivo i crno bojena ili, izuzetno ret-
ko, neobra|ena. Vrat posude mo`e biti ukra{en paralel-
nim `ljebovima.
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1968. g., tunel ¬ ulaz u mitreum, A: 64.
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A:142.
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, 2, ukop, A: 203.
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, o. s. XIX ¬ mrka zemlja, A: 2382.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1095; s. I¬II,
ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1234.
DATOVANJE:
II¬IV vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXII/300, 303.
Bjelajac 1996, sl. XXXV/194, 195.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 28/1, 8.
153 Bjelajac 1996, tip VIII, 33.

Tip V/22; R 1: 5
Ovim tipom amfora lokalne izrade obuhva}eno
je nekoliko varijanti razli~ite profilacije oboda ¬
u`ljebljen trakast, prstenasto profilisan, ili koso
zaravnjen trouglastog preseka. Javljaju se u du`em
vremenskom periodu od sredine II do kraja IV ve-
ka, a najintenzivnije su krajem II i u prvoj polovini
III veka, kada su, naj~e{}e crveno pe~ene i bojene. U
tom periodu retke su amfore od sivo pe~ene gline,
koje su u ne{to ve}em broju zastupljene u slojevima
datovanim u kraj III i po~etak IV veka. Vi{e varijanti
ovog tipa javlja se u velikom broju u Viminacijumu,
gde se mogao nalaziti jedan od centara za njihovu
proizvodnju.154 Posude na|ene u jami ispred Na-
rodnog pozori{ta ukazuju na mogu}nost da je ovaj
oblik amfora pravljen i u Singidunumu.155
PITOSI
TIP VI/1
Pitos horizontalno izvu~enog oboda i sferi~nog reci-
pijenta koji se su`ava prema ravnom dnu. Ra|en je od
srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (5YR 6/8,
7,5 YR 7/6), ~ija je povr{ina crveno bojena ili prevu~ena
anti~ka keramika singidunuma
mrkim firnisom. Izuzetno retko javljaju se pitosi od mrko
do tamnosivo pe~ene gline (5YR 4/1). Povr{ina mo`e biti
ukra{ena paralelnim kanelurama ili naizmeni~no
postavljanim horizontalno i talasasto urezanim linijama
i ubodima sme{tenim na gornjem delu trbuha.
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1969. g., s. 1, A: 355, 380.
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, hor. IV, A: 20; s. 1, bl. 1, ispod
objekta 1 i poda 2, A: 82.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1158, 1296.
¬ S. T. 1996. g., ku}a 1, A: 478.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXVI/566, 568.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 31/1.
Pitosi ove forme u Singidunumu su ~esti u slo-
jevima i celinama datovanim u II vek. Pored ukra-
{enih, u manjem broju zastupljeni su primerci bez
dekoracije.
154 Bjelajac 1996, tip XXXI, 99, 100.
155 Cvjeti}anin 2000, sl. 9/13, u ovom zborniku.
129
sne@ana nikoli} -|or|evi}

TIP VI/2
Pitos lu~no razgrnutog oboda zaobljenih ivica.
Ra|en je od dobro pre~i{}ene gline sive boje pe~enja (7,5
YR 4/0), sa delimi~no gla~anom povr{inom.

Tip VI/2; R 1: 5

MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 930.

DATOVANJE:
druga polovina II veka.

Ovaj oblik je zastupljen malobrojnim primerci-

ma koji se u Singidunumu javljaju u slojevima da-
tovanim u drugu polovinu II veka. Imaju sli~nu
profilaciju, istu strukturu gline i obradu povr{ine
kao starija varijanta lonaca tipa II/20, ali su ve}ih
dimenzija.

TIP VI/3
Pitos horizontalno razgrnutog oboda nareckane ivice i
bikoni~no prelomljenog trbuha. Ra|en je od srednje pre-
~i{}ene gline sive boje pe~enja (10YR 4/1), crno bojene i
gla~ane povr{ine. Gornji konus je ukra{en paralelnim
`ljebovima izme|u kojih je urezana o{tra talasasta linija.

Tip VI/3; R 1: 5

MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, 2, ukop, A: 195.

DATOVANJE:
kraj IV ¬ po~etak V veka?

Jedini primerak ovog oblika u Singidunumu poti-

~e iz ukopa koji hronolo{ki nije precizno determini-
san. U njemu preovla|uje keramika druge polovine
Tip VI/1; R 1: 5 III i prve polovine IV veka, dok je mla|i materijal

130
 anti~ka keramika singidunuma

zastupljen u znatno manjem broju. Sude}i prema TIP VI/5

tehnolo{kim karakteristikama, pitos najverovatnije Pitos lu~no razgrnutog oboda zaobljenih ivica. Ra-
pripada mla|em periodu, odnosno kraju IV i prvoj |en je od sitnozrne peskovite gline mrkosive boje pe~e-
polovini V veka. nja (10YR 5/2), neobra|ene povr{ine.

TIP VI/4
Pitos jako razgrnutog oboda, kratkog nagla{enog vra-
ta i sferi~nog recipijenta koji se u blagom luku su`ava
prema ravnom dnu. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gli-
ne mrke boje pe~enja (2,5 YR 5/4, 2,5 YR 6/8), ~ija je povr- Tip VI/5; R 1: 5
{ina prevu~ena sivim premazom i ukra{ena ~e{ljastim
ornamentom. MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, 2, ukop, A: 219.

DATOVANJE:
kraj IV ¬ po~etak V veka?

Kao i pitos tipa VI/3, sa kojim je zajedno na|en, i

ovaj tip je predstavljen jednim primerkom koji, su-
de}i prema tehnolo{kim karakteristikama, verovat-
no, pripada malobrojnijim posudama iz ukopa
datovanim u mla|i period ¬ kraj IV i po~etak V veka.

TIP VI/6
Pitos horizontalno razgrnutog oboda prstenasto na-
gla{ene unutra{nje ivice i {irokog zaobljenog trbuha. Ra-
|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja,
sa vidljivim sivim jezgrom (2,5 YR 6/8, 5YR 7/6). Obod
posude je prevu~en crnim smolastim premazom, a na
gornjem delu trbuha nalaze se ~e{ljasti, horizantalno ili
talasasto izvedeni urezi.

MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 4, pro{irenje, A: 487.
¬ P. D. P. 1978. g., kv. E/XXVIII, ukop uz zid 4, A: 58.
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj svetlomrke zemlje,
A: 2623.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 931; s. I¬II, ispuna
rova, A: 1192.
¬ S. T. 1996. g., bl. C, jama 3, A: 167.

DATOVANJE:
Tip VI/4; R 1: 5 II¬III vek.

PUBLIKOVANO:
MESTA NALAZA:
Bojovi} 1977, T. LXVI/570, 571.
¬ Z. P. 1969. g., s. 2, A: 449.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 31/5.
¬ Z. P. 1970. g., s. 1, A: 538.
Pitosi ovog tipa, sa smolastim premazom na
PUBLIKOVANO:
obodu, u Singidunumu naj~e{}e poti~u iz slojeva
Bojovi} 1977, T. LXVII/575.
datovanih u II vek. U znatno manjem broju javljaju
U Singidunumu je na|eno svega nekoliko pri- se u zatvorenim celinama opredeljenim u III vek,
meraka ovog oblika. Nedostatak stratigrafskih po- kada su bez smolastog premaza. Stariji primerci,
dataka i direktnih analogija onemogu}ava njihovo najverovatnije, predstavljaju import, dok su oni
hronolo{ko opredeljenje. mla|i, bez premaza, proizvodi lokalnih radionica.

131
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip VI/6; R 1: 5

TIP VI/7 PUBLIKOVANO:

Pitos lu~no razgrnutog oboda i zaobljenog trbuha.
Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~e-
nja, sa vidljivim sivim jezgrom (2,5 YR 6/8). Obod posude
prevu~en je crnim smolastim premazom, a ispod njega
su horizontalni `ljebovi ili kombinacija vi{estrukih,
paralelno urezanih i jedne talasaste linije.
Bojovi} 1977, T. LXVII/573.
Manji broj pitosa ovog oblika poti~e iz slojeva
datovanih u II vek. Sude}i prema strukturi i boji gli-
ne, proizvedeni su u istoj radionici kao i importni
primerci prethodnog tipa.

MESTA NALAZA: TIP VI/8

¬ Z. P. 1970. g., s. 1, A:539.
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, svetlomrka zemlja, A: 2624. Pitos horizontalno zaravnjenog i na unutra{nju stra-
nu uvu~enog oboda. Ra|en je od peskovite gline sive bo-
DATOVANJE: je pe~enja (10YR 4/1), neobra|ene povr{ine. Ispod obo-
II vek. da je vi{estruka, duboko urezana valovnica.

Tip VI/8; R 1: 5

MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 2, A: 707.

Od ovog pitosa ve}ih dimenzija, koji je bez stra-

tigrafskih podataka o mestu nalaza, sa~uvan je ma-
Tip VI/7; R 1: 5 li deo oboda i trbuha.

132
 anti~ka keramika singidunuma

TIP VI/9
Pitos horizontalnog ili blago isko{enog, na unutra{-
nju stranu blago uvu~enog oboda, kosog vrata, visoko
nagla{enog trbuha i ravnog dna. Ra|en je od srednje
pre~i{}ene gline mrkosive i sive boje pe~enja (2,5 YR 6/2,
10YR 5/1), gla~ane ili crno bojene povr{ine. Obod i gornji
Tip VI/10; R 1: 5
deo posude ukra{eni su gla~anim ornamentom.
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/III, IV, sivomrka pesku{a, A: 2330, 2332.

DATOVANJE:
kraj IV ¬ po~etak V veka.

PUBLIKOVANO:
Bjelajac, Ivani{evi} 1993, Fig. 4/1.

Kao prethodni, i ovaj tip pitosa zastupljen izu-

zetno retkim primercima pripada federatskoj ¬
germanskoj keramici datovanoj u kraj IV i prvu
polovinu V veka.

TIP VI/11
Pitos horizontalno razgrnutog oboda i {irokog sferi~nog
recipijenta. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline sive boje
pe~enja (7,5 YR 5/0), neobra|ene povr{ine. Obod i trbuh
posude ukra{eni su ~e{ljastim ornamentom ¬ talasaste lini-
je koje na trbuhu mogu biti u kombinaciji sa horizontalnim.

Tip VI/9; R 1: 5

MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1970. g., s. 1, A: 515.
¬ V. K. 1979. g., bl. 3, o. s. XI, kod ta~ke C, A: 233.

DATOVANJE:
kraj IV veka.

PUBLIKOVANO:
Bjelajac, Ivani{evi} 1993, Fig. 4/8.

U osnovnoj profilaciji, na~inu izrade i ukra{ava-

nja, ovaj tip pitosa je veoma sli~an loncima tipa
Tip VI/11; R 1: 5
II/35 i pripada tzv. federatskoj ¬ germanskoj kera-
mici. U Singudunumu se javlja u veoma malom
broju, u slojevima opredeljenim u kraj IV veka. MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1961. g., A: 102.
¬ D. G. 1979. g., kv. D/III, o. s. XVI¬XVIII, mrka zemlja,
TIP VI/10 A: 3771.
Pitos horizontalno razgrnutog oboda sa koga polaze DATOVANJE:
trakaste dr{ke i zavr{avaju se na {irokom zaobljenom druga polovina IV veka ?
trbuhu. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline sive boje
pe~enja (7,5 YR 2/0, 10YR 7/2), ~ija je crno bojena povr{i- U okviru ovog tipa nalazi se mali broj primeraka
na ukra{ena gla~anim ornamentom. sa stratigrafskim podacima o mestu nalaza. Oni

133
sne@ana nikoli} -|or|evi}
poti~u iz slojeva koji su na osnovu kerami~kog ma-
terijala opredeljeni u drugu polovinu IV veka.
TIP VI/12
Pitos koso razgrnutog oboda zase~ene ivice i {irokog
loptastog trbuha. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline
mrkosive boje pe~enja (7,5 YR 5/2), neujedna~eno gla~a-
ne povr{ine. Obod i gornji deo trbuha ukra{eni su gla~a-
nim ornamentom.
Tip VI/12; R 1: 5
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/III, IV, sivomrka pesku{a, A: 2328.
DATOVANJE:
druga polovina IV ¬ po~etak V veka.
Izuzetno retki primerci ovog tipa u Singidunu-
mu su nala`eni, zajedno sa pitosima tipa VI/10, u
slojevima datovanim u drugu polovinu IV i po~etak
V veka.
TIP VI/13
Pitos masivnih zidova, horizontalno pro{irenog oboda
trouglastog preseka, {irokog loptastog trbuha i ravnog dna.
Tip VI/13; R 1: 5
134
Ra|en je od peskovite gline crvene boje pe~enja (2,5 YR
6/8), neobra|ene povr{ine. Ispod oboda je plasti~na tra-
ka sa otiscima prstiju i vi{estruka, o{tro prelomljena, ure-
zana linija.
MESTA NALAZA:
¬ T. F. F. 1972. g., iz sloja ku}a sa pleterom, inv. br. 3260.
¬ T. K. 1992. g., bl. C, s. 1, 6, 7, svetlomrka zemlja, A: 1710.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXVII /576.
Pitosi masivnih zidova u Singidunumu pred-
stavljaju sporadi~ne nalaze koji poti~u iz slojeva
datovanih u II vek, odnosno prvu polovinu ovog
stole}a. U Viminacijumu su pitosi sli~nog oblika i
na~ina ukra{avanja, tako|e, izuzetno retki i nisu
datovani uslovima nalaza.
KR^AZI
TIP VII/1
Kr~ag {irokog, horizontalno ili koso razgrnutog obo-
da trakasto profilisane kanelovane ivice, uskog vrata i
vertikalno postavljenih zidova trbuha koji se lome pre-
ma ramenu i prstenasto profilisanoj stopi. Ispod oboda
polazi trakasta, dvostruko u`ljebljena dr{ka. Ra|en je od
srednje pre~i{}ene gline mrke (7,5 YR 5/6) ili crvene boje
pe~enja, ~ija je povr{ina prevu~ena tamnomrkim firni-
som. Na vratu posude je plasti~no nagla{ena traka, a na
dr{ci se nalazi aplicirano ispup~enje (za prst).
 anti~ka keramika singidunuma

Tip VII/2; R 1: 4

MESTA NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 95.
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, horizont III, pepeli{te kod A4, A: 48.
¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 164.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 932; s. I¬II, ispuna
rova, A: 1106; s. I¬II, kasnoanti~ki horizont, A:1416.
Tip VII/1; R 1: 4 ¬ S. T. 1996. g., bl. C, jama 3, A: 168.

MESTA NALAZA: DATOVANJE:

¬ V. K. 1976. g., bl. 1, s. 1, o. s. VII¬X, A: 174. II ¬ sredina IV veka.
¬ Ugao Ulice kneza Mihaila i Obili}evog venca, inv. br. 1133. PUBLIKOVANO:
DATOVANJE: Bojovi} 1977, T. XXVII/263.
II vek ? Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 33/12 .

PUBLIKOVANO: Kr~azi ovog tipa, sa manjim promenama u pro-

Bojovi} 1977, T. LX/169. filaciji, javljaju se u du`em vremenskom periodu,
od sredine II do sredine IV veka. Njihova najve}a
Kr~azi ove forme u Singidunumu predstavljaju
koncentracija je u slojevima druge polovine II i
izuzetno retke nalaze koji su bez direktnih analogi-
prve polovine III veka, gde su nala`eni zajedno sa
ja me|u keramikom sa susednih lokaliteta, te naj-
drugim oblicima posuda od iste, peskovite `u}kasto-
verovatnije, predstavljaju import iz nekog udalje-
bele gline. Me|u singidunumskim primercima
nijeg centra. Za kr~ag, od koga su sa~uvani delovi
jedan je sa~uvan u celosti, dok su ostali zastupljeni
oboda, grla i dr{ke, sude}i prema sli~nosti u profi-
u malim fragmetima.
laciji i tehnolo{kim osobinama, mo`emo samo pret-
postaviti da pripada ovom tipu. Na osnovu uslova
nalaza mogu se okvirno datovati u II vek. TIP VII/3
Kr~ag neprofilisanog oboda ispod koga je nagla{ena
TIP VII/2 plasti~no pro{irena traka i uskog dugog grla sa koga po-
lazi trakasta dr{ka koja se zavr{ava na gornjem delu lop-
Kr~ag trolisnog otvora, uskog vrata, visoko postavlje-
tastog trbuha. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crve-
nog narebrenog trbuha i ravnog dna. Ispod oboda polazi
ne boje pe~enja (2,5 YR 5/8), crveno bojene povr{ine.
trakasta dr{ka i spaja se sa ramenom. Ra|en je od pesko-
vite gline `u}kastobele boje pe~enja (10 YR 7/4, 7/6, 8/4, MESTO NALAZA:
2,5 YR 8/2), neobra|ene povr{ine. ¬ V. K. 1976. g., bl. 1, jama 2, A: 138.

135
sne@ana nikoli} -|or|evi}

PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1995, Fig. 3/7.

Tip je zastupljen jednom posudom na|enom u

sloju sa me{anim materijalom. Na osnovu tehno-
lo{kih osobina ovaj kr~ag je okvirno datovan u IV
vek i pripada lokalnoj produkciji gle|osane grn~a-
rije kasnoanti~kog perioda.

TIP VII/5
Kr~ag ve}ih dimenzija, {irokog, horizontalno razgr-
Tip VII/3; R 1: 4 nutog oboda, cilindri~nog vrata i loptastog trbuha. Ispod
oboda polazi trakasta, vi{estruko `ljebljena dr{ka koja se
DATOVANJE: spaja sa trbuhom. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline
II vek. crvene boje pe~enja (7,5 YR 7/6), crveno bojene povr{ine.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977. T. XXIV/231.

Ovaj oblik kr~aga u Singidunumu je predstavljen

jednom posudom koja poti~e iz zatvorene celine
datovane u II vek. Tehnologija i kvalitet izrade, kao i
nedostatak direktnih analogija me|u keramikom sa
susednih podru~ja, ukazuju da je, najverovatnije,
dospeo kao import iz nekog od udaljenijih centara.

TIP VII/4
Kr~ag ¬ bokal vretenaste forme, koso razgrnutog
oboda i {irokog vrata koji se o{tro lomi prema trbuhu.
Ispod oboda polazi trakasta, po sredini u`ljebljena
dr{ka. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje
po~enja, sa vidljivim sivim jezgrom (2,5 YR 6/8¬3/0), ~ija
je povr{ina prevu~ena maslinastom gle|u.

MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 3, o. s. II¬V, A: 327. Tip VII/5; R 1: 4
DATOVANJE:
MESTA NALAZA:
IV vek?
¬ V. K. 1976. g., bl. 3, o. s. VII¬IX, A: 367.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1161.

DATOVANJE:
druga polovina II¬III vek.

PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 30/2.

Ve}i kr~azi od crveno bojene gline javljaju se u

malom broju u slojevima druge polovine II i prve
polovine III veka. Iste tehnolo{ke karakteristike i,
sude}i prema sa~uvani delovima, sli~nu osnovnu
profilaciju imali su kr~azi na|eni u severozapad-
nom delu Studentskog parka.156 Sli~nih su oblika i

Tip VII/4; R 1: 4 156 Bojovi} 1977, kat. 290, 291.

136

kr~azi iz Donje Panonije, datovani u kraj I i u II
vek.157
TIP VII/6
Kr~ag sa dve dr{ke, u`ljebljenog oboda trakasto pro-
filisane, sa spoljne strane vi{estruko kanelovane ivice,
blago isko{enog, {ireg vrata i loptastog trbuha, na nis-
koj, prstenasto profilisanoj stopi. Ra|en je od srednje
pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja, crveno i mrko fir-
nisovane povr{ine.
Tip VII/6; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 5, o. s. V ¬ uz profil E 3¬4,
ispod poda 3, A: 603.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.
Manji kr~azi sa dve dr{ke u Singidunumu se jav-
ljaju izuzetno retko, u slojevima datovanim u prvu
polovinu II veka. Sli~nog osnovnog oblika, ali u`eg
vrata i druga~ije oblikovanog recipijenta, su kr~azi
tipa VII/45.
TIP VII/7
Kr~ag neprofilisanog oboda, kratkog vrata, loptastog
ili ovalnog trbuha i ravnog dna profilisane ivice. Na obo-
du se nalazi plasti~no nagla{eno rebro sa koga polazi
dr{ka koja se spaja sa ramenom. Ra|en je od srednje
pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (7,5 YR 7/6), crveno
bojene, ~esto i gla~ane povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ B. R. 1948. g., jugoisto~na nekropola, inv. br. 239.
¬ Ulica majke Jevrosime 47, 1955, jugoisto~na
nekropola, G¬2, inv. br. 32, 33.
¬ Z. P. 1968. g., s. 6, A: 220.
DATOVANJE:
III vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXIV/232¬237.
anti~ka keramika singidunuma
Tip VII/7; R 1: 4
Kr~azi ovog tipa predstavljaju sporadi~ne nala-
ze u naseobinskim slojevima, ali se u ve}em broju i
u nekoliko varijanti javljaju na jugoisto~noj nekro-
poli Singidunuma. Tri kr~aga, na|ena u grobu sa
novcem Aurelijana, predstavljaju retke pouzdano
datovane primerke. Sude}i prema strukturi i boji
gline izra|ivani su tokom III veka u nekoj od lokalnih
radionica, mada se ne mo`e isklju~iti mogu}nost
da je njihova proizvodnja po~ela u ranijem periodu.
Uzor za ovaj oblik mogli su da predstavljaju import-
ni kr~azi tipa VII/3.
TIP VII/8
Kr~ag sa jednom, re|e dve dr{ke, sa unutra{nje stra-
ne u`ljebljenog oboda ¬ manje ili vi{e izra`ene kupaste
profilacije, uskog, kratkog vrata, zaobljenog ili nagla{e-
nog ramena i loptastog trbuha, na prstenasto profilisanoj
stopi. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline u nijansama
crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8, 7,5 YR 6/6), ~ija je povr{i-
na bojena ili prevu~ena crvenomrkim firnisom.
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1969. g., s. 1, A: 401.
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop, A: 2430.
¬ Ulice: Kosovska, Palmoti}eva, Sv. Markovi}a...
1988/90. g., jugoisto~na nekropola.
157 Brukner 1981, T. 138, 57¬59.
137
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip VII/8; R 1: 4
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine,
A: 1301; s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1467.
DATOVANJE:
druga polovina II ¬ tre}a ~etvrtina IV veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXI/206¬208, T. XXII/219¬220, T. XXIII/
221¬ 224.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 30/5.
Simi} 1997, T. 1/G¬6/1, T. II/G¬20/1, G¬29/1¬3,
T. III/ G¬35/1, 2, G¬38/1, G¬44/1, T. IV/G¬45/1, G¬49/1, G¬50/1,
T. V/G¬57/1¬3, T. VI/G¬67/1, G¬70/1, G¬54/7, T. VII/G¬76/1, 2,
G¬80/3, T. VIII/ G¬81/1, G¬86/1, G¬87, G¬91/1, T. IX/G/1.
Kr~azi ovog tipa javljaju se u vi{e srodnih vari-
janti, uglavnom ujedna~enih veli~ina, sa izuzetkom
malobrojnijih primeraka malih dimenzija. Najbroj-
niji kr~azi na|eni su u grobovima, a znatno re|e
javljaju se i u naseobinskim horizonatima. Na jugo-
isto~noj nekropoli Singidunuma ovaj oblik je ~inio
sadr`aj ve}ine istra`enih grobova. Me|u primer-
cima koji su pouzdano datovani, najstariji je na|en
u grobu sa novcem Septimija Severa (193/211), ne-
koliko manjih kr~aga je iz grobova kremiranih po-
kojnika sa novcem Gordijana III (238/44) i Karakale
(211/7), a najmla|i je opredeljen u tre}u ~etvrtinu
IV veka (355/61).158 Ovaj tip je sa vi{e varijanti zas-
tupljen i na viminacijumskoj nekropoli Vi{e groba-
lja.159 Sude}i prema ovako velikom broju na|enom
138
u grobovima singidunumske, ali i viminacijumske
nekropole, zajedno sa primercima tipa VII/37 i VII/7,
kr~azi ovog oblika izra|ivani su sa namenom da
budu upotrebljeni u pogrebnom ritualu.
TIP VII/9
Kr~ag ¬ bokal sa jednom dr{kom, {irokog otvora trolis-
ne profilacije, koni~nog vrata, sferi~nog trbuha i ravnog
dna nagla{ene ili prstenasto profilisane ivice. Ra|en je od
srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (7,5 YR 6/8),
~ija je povr{ina prevu~ena crvenomrkim firnisom.
MESTA NALAZA:
¬ K. K. LJ. 1972. g., jama, A: 96, 97.
¬ Kosovska ulica 1988. g., jugoisto~na nekropola,
G¬68, G¬81
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1302.
¬ S. T. 1996. g., bl. C, jama 3, A: 169.
DATOVANJE:
II ¬ prva polovina III veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. VIII/182, T. XXVII/259, 262.
Simi} 1997, T. VI/G¬68/1, 2; T. VIII/G¬81/2
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 30/7.
158 Simi} 1997, 46, katalog novca uradio je V. Ivani{evi}.
159 Zotovi}, Jordovi} 1990, G¬65 /5¬7, G¬71/2¬4, G¬73/2, G¬155
/10, G¬221/5, G1¬77/1, G1¬105/4, G1¬144/4,
 anti~ka keramika singidunuma

Jedina posuda ovog oblika, na|ena u Singidunu-

mu, je bez stratigrafskih podataka o mestu nalaza.
Veoma sli~nu profilaciju imaju kr~azi otkriveni na
lokalitetima Donje Panonije, datovani u II vek.161

TIP VII/11
Kr~ag razgrnutog, koso spu{tenog oboda, uskog grla
i ovalnog trbuha, na prstenasto profilisanoj stopi. Sa grla
polazi trakasta dr{ka koja se spaja sa ramenom. Ra|en je
od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja, mrko -
crveno bojene i gla~ane povr{ine.

Tip VII/9; R 1: 4

Trolisni kr~azi {irokog otvora predstavljaju ~este

nalaze u slojevima datovanim u II i prvu polovinu
III veka. Pored onih otkrivenih u naseobinskim hori-
zontima ovaj oblik je, znatno re|e, nala`en i u gro-
bovima jugoisto~ne nekropole. O proizvodnji ovog
tipa u Singidunumu svedo~e kr~azi na|eni u jami
ispred Narodnog pozori{ta.160

TIP VII/10
Ve}i kr~ag sa jednom dr{kom, cilindri~nog vrata i
zaobljenog ramena. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gli-
ne svetlocrvene boje pe~enja (7,5 YR 7/6). Obod i vrat su
gla~ani, dok je trbuh crveno bojen i gla~an. Ispod oboda
je plasti~no nagla{eno rebro, a vrat i rame su ukra{eni
plitko urezanim, paralelnim `ljebovima.

MESTO NALAZA: Tip VII/11; R 1: 4

¬ Z. P. 1969. g., s. 1, A: 348.

MESTA NALAZA:
¬ Ulica majke Jevrosime, 1956. g., jugoisto~na
nekropola, grob, inv. br. 345, 349
¬ T. K. 1993. g., bl. E, jama II, A: 2129.

DATOVANJE:
II vek.

160 Cvjeti}anin 2000, sl. 9/8, u ovom zborniku.

Tip VII/10; R 1: 4 161 Brukner 1981, T. 136/38¬40, 42.

139
sne@ana nikoli} -|or|evi}

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. VIII/182, T. XXVII/202, 204.

Kr~azi ovog tipa predstavljaju retke nalaze u

Singidunumu i sa izuzetkom jednog primerka, na-
|enog u jami datovanoj u II vek, ostali poti~u sa
prostora jugoisto~ne nekropole. U isti period opre-
deljeni su i kr~azi iz Viminacijuma, koji su veoma
sli~nog oblika i tehnolo{kih karakteristika.162 Vi{e
varijanti ovog tipa javlja se na lokalitetima koji se
nalaze u bli`oj okolini Singidunuma.163

TIP VII/12 Tip VII/13; R 1: 4

Kr~ag levkastog otvora horizontalno razgrnute ivice i

uskog vrata. Ra|en je od dobro pre~i{}ene gline crvene TIP VII/14
boje pe~enja (2,5 YR 5/8), fino ugla~ane povr{ine. Na
vratu su dva paralelno urezana `ljeba. Manji kr~ag jajolike forme, razgrnutog oboda trakasto
profilisane ivice, uskog grla i ravnog dna pro{irenih ivica.
Ispod oboda polazi dr{ka koja se zavr{ava na trbuhu.
Ra|en je od pre~i{}ene gline svetlocrvene boje pe~enja
(2,5 YR 6/8), ~ija je povr{ina neujedna~eno prevu~ene
maslinastozelenom gle|u.

Tip VII/12; R 1: 4

MESTO NALAZA:
¬ T. K. 1992. g., bl. C, jama D, A: 1901.

DATOVANJE:
sredina ¬ tre}a ~etvrtina II veka.

Jedini primerak ovog oblika i tehnolo{kih karak-

teristika, na|en u Singidunumu, sa~uvan je u malom
fragmentu, {to onemogu}ava odre|ivanje oblika
cele posude, pa samim tim i nala`enje bli`ih analo-
gija za ovaj tip.
TIP VII/13
Kr~ag ve}ih dimenzija, blago povijenog oboda, sa ko-
ga polazi trakasta, narebrena dr{ka koja se zavr{ava na
zaobljenom ramenu. Vrat je {irok, cilindri~an. Ra|en je
od pre~i{}ene gline sive boje pe~enja (5Y 5/1), neobra-
|ene povr{ine. Na obodu je nagla{eno rebro, a rame po-
sude ukra{eno je paralelnim, plitkim kanelurama.
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1978. g., kv. D/IV, V, o. s. XVII, A: 1730.
DATOVANJE:
IV vek?
Tip VII/14; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 167.
DATOVANJE:
sredina IV veka.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1995, Fig. 3/6.
Ovaj tip je zastupljen u malom broju i datovan
je u sredinu, odnosno drugu tre}inu IV veka. Gle-
|osani kr~azi sli~nih oblika i dimenzija otkriveni su
prilikom arheolo{kih istra`ivanja lokaliteta koji se
nalaze u bli`oj okolini Singidunuma.164

Iz Singidunuma poti~e mali broj kr~aga ovog

oblika, koji pripadaju lokalnoj proizvodnji kraja III 162 Zotovi}, Jordovi} 1990, G¬242/11, G1¬105/5.

i IV veka. Kr~azi identi~ne profilacije u Viminaciju- 163 Bojovi} 1977, kat. 180, 194¬200.

mu su nala`eni u slojevima datovanim u IV vek. 164 Bojovi} 1977, kat. 283, 284, 287.

140

TIP VII/15
Kr~ag trolisnog otvora neprofilisane ili u`ljebljene
ivice i ovalnog do loptastog trbuha, na ravnom ili prste-
nastom dnu. Ispod oboda polazi trakasto profilisana, po
sredini u`ljebljena dr{ka koja se zavr{ava na ramenu.
Ra|en je od gline sitnozrne fakture, crvene i sive boje pe-
~enja (2,5 YR 6/8, 10YR 5/1), neobra|ene povr{ine.
Tip VII/15; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 98.
¬ V. K. 1980. g., s. 4, bl. 1, hipokaust, A: 361.
¬ V. K. 1981. g., s. 6, bl. 1, o. s. X ¬ pod, A: 250.
¬ Kosovska ulica 1989/90. g., jugoisto~na nekropola, G¬73.
¬ T. K. 1992. g., bl. C, s. 1, 6, 7, svetlomrka zemlja, A: 1693.
DATOVANJE:
II ¬ sredina IV veka.
PUBLIKOVANO:
Simi} 1997, T. VI/G¬73/1.
Kr~azi trolisnog otvora, od peskovite sivo i crve-
no pe~ene gline, ~iji je obod u`ljebljen, re|e ne-
profilisan, u Singidumu ne predstavljaju retke
nalaze. Sa manjim promenama u profilaciji javljaju
se u {irokom vremenskom rasponu, od po~etka II
anti~ka keramika singidunuma
do sredine IV veka. Za razliku od kr~aga sa bojenom
povr{inom (tip VII/38), koji imaju sli~nu osnovnu
profilaciju, primerci od peskovite gline retko su
stavljani u grobove. Kr~azi sa trolisnim otvorom,
od sivo pe~ene gline, u Donjoj Panoniji su datovani
u period od kraja I do kraja III veka.165
TIP VII/16
Kr~ag cilindri~nog recipijenta, sa trolisnim otvorom
ispod koga polazi manja, po sredini u`ljebljena dr{ka i
zavr{ava se na {irokom ramenu. Vrat je kratak, a dno u
obliku niske, prstenasto profilisane stope. Ra|en je od
srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (5YR 6/8),
sa nepostojanim crvenim premazom na povr{ini. Obod i
trbuh posude ukra{eni su paralelnim `ljebovima.
Tip VII/16; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1981. g., s. 6, bl. 1, o. s. X, k: 152.
DATOVANJE:
II vek.
U Singidunumu je na|en samo jedan kr~ag
ovog tipa, koji je na osnovu uslova nalaza datovan
u II vek, odnosno njegovu prvu polovinu. Za ovu
retku formu nema direktnih analogija me|u kera-
mikom sa susednih podru~ja.
TIP VII/17
Kr~ag trolisnog otvora, cilindri~nog vrata i {irokog
trbuha, na konkavnom dnu zaobljenih ivica. Ispod oboda
polazi trakasta, vi{estruko u`ljebljena dr{ka koja se za-
vr{ava na ramenu. Ra|en je od pre~i{}ene gline sa ma-
165 Brukner 1981, T. 146/140¬142.
141
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip VII/17; R 1: 4
njim primesama liskuna, mrkocrvene boje pe~enja, ~ija je
plitko narebrena povr{ina prevu~ena mrkim premazom.
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1982. g., s. 7, bl. 2, o. s. XI, A: 357.
Jedini kr~ag sa trolisnim otvorom i konkavnim
dnom u Singidunumu nije datovan uslovima nala-
za. Sude}i prema strukturi gline i nedostatku di-
rektnih analogija, sasvim je izvesno da ova posuda
predstavlja import.
TIP VII/18
Kr~ag ¬ bokal sa jednom dr{kom, trolisnog otvora i
{irokog vrata. Ra|en je od slabije pre~i{}ene gline crveno
¬ sive boje pe~enja (10YR 6/8¬2,5 YR 4/0), ~ija je povr{ina
neujedna~eno prevu~ena maslinastozelenom gle|u.
Tip VII/18; R 1: 4
142
MESTO NALAZA:
¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 165.
DATOVANJE:
sredina IV veka.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1995, Fig. 3/8.
Kao kr~azi tipa VII/14 i malobrojni primerci
ovog oblika poti~u iz zatvorene celine datovane u
sredinu, odnosno drugu tre}inu IV veka. Pripadaju
lokalnoj produkciji gle|osane grn~arije kasnoan-
ti~kog perioda.
TIP VII/19
Kr~ag ve}ih dimenzija, horizontalno razgrnutog, du-
boko u`ljebljenog oboda i {irokog blago isko{enog vrata
sa koga polazi trakasta, po sredini u`ljebljena dr{ka koja
se zavr{ava na ramenu. Trbuh je loptast, a dno ravno sa
nagla{enim ivicama. Ra|en je od peskovite krupnozrne
gline svetlosive boje pe~enja (10YR 7/1¬2), neobra|ene
povr{ine.
Tip VII/19; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, jama 80, A: 2777.
DATOVANJE:
III vek.
Jedini kr~ag ovog oblika u Singidunumu poti~e
iz jame datovane u III vek. Mada su u Viminaciju-
mu i Donjoj Panoniji ~esti kr~azi sli~nih dimenzija,
ali od sivo pe~ene gline, direktnih paralela za ovu
profilaciju, strukturu i boju gline nema.

TIP VII/20
Kr~ag ¬ bokal kratkog, koso zase~enog oboda i isko-
{enog, {irokog vrata koji blago prelazi u sferi~an trbuh.
Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~e-
nja (2,5 YR 5/8), sa fino ugla~anom povr{inom. Sa oboda
polazi dr{ka kru`nog preseka koja se zavr{ava u vidu
aplicirane, reljefno izvedene predstave `enskog lika.
Tip VII/20; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., kv. D/V, jama 95, A: 2903.
DATOVANJE:
sredina II veka.
U Singidunumu je na|en jedan kr~ag ovog tipa
koji poti~e iz zatvorene celine datovane u period
od Hadrijana do 60. godine II veka. Aplicirani orna-
ment, od koga su sa~uvani manji delovi na obodu i
reljefna predstava na kraju dr{ke, imitiraju oja~a-
nja na spojevima dr{ki na metalnim posudama. Na
osnovu oblika i na~ina ukra{avanja, mo`e se zak-
lju~iti da je ra|ena po uzoru na posude od metala ¬
lagoenae. Pored metala i keramike, ova forma izra-
|ivana je i od stakla.166
TIP VII/21
Manji kr~ag sa kljunastim otvorom, uskim grlom i
loptastim trbuhom. Ispod oboda polazi trakasta dr{ka
koja se spaja sa zaobljenim ramenom. Ra|en je od dobro
Tip VII/21; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (10R 5/8), ~ija je
povr{ina prevu~ena tankim slojem premaza mrke boje.
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 6, o. s. IV¬X, A: 65.
DATOVANJE:
II vek.
U Singidunumu je na|en jedan primerak ovog
tipa koji, sude}i prema tehnolo{kim karakteristika-
ma i nedostatku direktnih analogija, predstavlja
import, mo`da iz nekog od italskih centara.
TIP VII/22
Kr~ag sa dve dr{ke, levkasto profilisanog, sa spoljne
strane vi{estruko kanelovanog oboda, kratkog grla, oval-
nog, po sredini narebrenog trbuha i ravnog, uskog dna
pro{irene ivice. Ra|en je od peskovite gline sive boje pe-
~enja, ~ija je povr{ina prevu~ena maslinastom gle|u.
Tip VII/22; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 166.
DATOVANJE:
sredina IV veka.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1995, Fig. 3/5.
Jedina posuda ovog oblika, sa maslinasto gle|o-
sanom povr{inom, na|ena je u ukopu datovanom
u sredinu, odnosno drugu tre}inu IV veka, zajedno
sa kr~azima tipa VII/4 i VII/18. Pripada lokalnoj
produkciji gle|osane keramike kasnoanti~kog pe-
rioda, za ~iji oblik parelele nalazimo na ve}em bro-
ju lokaliteta.167
166 Hilgers 1969, 61¬65, Bild 41.
167 Cvjeti}anin 1997, KA 98.
143
sne@ana nikoli} -|or|evi}
TIP VII/23
Kr~ag sa dve dr{ke, prstenasto profilisanog ili hori-
zontalno razgrnutog oboda, cilindri~nog vrata i loptas-
tog trbuha. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline oker-
crvene boje pe~enja (7,5 YR 7/6, 10YR 7/6), ~ija je povr{ina
neobra|ena ili prevu~ena mat premazom `u}kaste ili
mrke boje. Vrat mo`e biti ukra{en kanelurama, a dr{ke
su rebrasto profilisane, ili trakaste sa `ljebom u sredini.
Tip VII/23; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 99, 100.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XVII/176. T. XXXII/300.
Ve}i broj kr~aga ovog tipa na|en je u istra`enom
delu jame u Konaku kneginje Ljubice. Na osnovu
strukture gline i nedostatka direktnih analogija mo`e
se pretpostaviti da su proizvodi singidunumske
radionice, koja je bila aktivna u prvoj polovini II veka.
TIP VII/24
Kr~ag razgrnutog oboda trakasto profilisane ivice i
dugog, uskog grla sa koga polazi trakasta, plitko u`ljeb-
ljena dr{ka koja se zavr{ava na zaobljenom ramenu.
Trbuh je ovalan, na niskoj, blago isko{enoj stopi. Ra|en
je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (7,5
YR 6/6), ~ija je povr{ina crveno ili mrko bojena.
MESTA NALAZA:
¬ T. F. F. 1972. g., inv. br. 2907.
¬ D. G. 1983. g., kv. D/V, jama 95, A: 2905.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1164.
144
Tip VII/24; R 1: 4
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XVII/177, 178.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 30/6.
Malobrojni kr~azi ovog tipa javljaju se u slojevi-
ma i zatvorenim celinama datovanim u II vek.
TIP VII/25
Kr~ag sa jednom dr{kom, horizontalno razgrnutog
oboda blago spu{tene spoljne ivice, uskog cilindri~nog
vrata, visokog, jajolikog recipijenta i ravnog dna. Ra|en
je od srednje pre~i{}ene gline sa dodatkom manjih gru-
menova iste vrste gline, crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/8),
~ija je povr{ina prevu~ena tankim slojem premaza ili je
neujedna~eno gla~ana. Rame posude ukra{eno je narec-
kanim rebrom, a na dnu je duboko urezan `ljeb.
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., kv. C/IV, horizont ispod objekta D, A: 2996.
¬ Ulica Sv. Markovi}a 1989/90. g., jugoisto~na
nekropola, G¬90.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 941.
DATOVANJE:
sredina II veka.
 anti~ka keramika singidunuma

Tip VII/26; R 1: 4

PUBLIKOVANO:
Simi} 1997, T. IX/G¬90/1.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 30/1.

Ovaj tip kr~aga specifi~ne strukture zastupljen

je sa svega tri primerka, koja su u Singidunum dos-
pela putem importa. Dve posude su na|ene u na-
seobinskom horizontu datovanom u sredinu,
odnosno drugu ~etvrtinu II veka, dok je tre}a ~inila
deo inventara u jednom grobu jugoisto~ne nekro-
pole. Sli~nu osnovnu profilaciju i identi~an orna-
ment imao je kr~ag na|en u grobu sa spaljenim
pokojnikom, na viminacijumskoj nekropoli Vi{e
grobalja.168

TIP VII/26
Kr~ag vretenaste forme, levkasto izvijenog oboda sa
koga polazi dr{ka kru`nog preseka koja se, u vidu rom-
boidnog ili srcolikog pro{irenja, zavr{ava na ramenu. Dno
je u obliku prstenasto profilisane stope. Ra|en je od dobro
pre~i{}ene okercrvene i crvene gline (7,5 YR 7/6, 2,5 YR
6/8), ~ija je povr{ina dobro ugla~ana.

MESTA NALAZA:
¬ Ugao Ulice kneza Mihaila i Obili}evog venca, inv. br. 1129.
¬ K. M. 56, 1985. g., A: 409.
¬ Ulica Zmaj Jovina 13¬15, 1987. g., A: 301.

DATOVANJE:
II vek.

168
Tip VII/25; R 1: 4 Zotovi}, Jordovi} 1990, G1¬29, T. LXX/6.

145
sne@ana nikoli} -|or|evi}

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XVI/170.

Kr~azi ovog oblika u Singidunumu su zastupljeni

sa svega tri primerka, bliska u osnovnoj profilaciji i
tehnolo{kim osobinama. Dva kr~aga se na osnovu
uslova nalaza mogu okvirno datovati u II vek, dok
tre}i, koji je ne{to manjih dimenzija, poti~e sa pros-
tora pretpostavljenih grobova bunara, za koje je
predlo`eno datovanje kraj I i po~etak II veka. Sli~an
oblik, ali druga~iju tehnologiju izrade, ima jedan pri-
merak na|en na prostoru jugoisto~ne nekropole.169

TIP VII/27
Kr~ag manjih dimenzija, prstenasto zadebljanog
oboda, uskog vrata, jajolikog ili loptastog trbuha i nagla-
{enog dna isko{enih ivica. Ra|en je od srednje pre~i{}e-
ne gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 4/8), crveno bojene
i gla~ane ili mrko firnisovane povr{ine.

Tip VII/27; R 1: 4

MESTA NALAZA:
¬ Ulica Zmaj Jovina 13¬15, 1987. g., A: 302.
¬ T. K. 1992. g., bl. C, jama D, A: 1899.
Tip VII/28; R 1: 4
DATOVANJE:
II vek.
DATOVANJE:
druga polovina II ¬ prve decenije III veka.
TIP VII/28
PUBLIKOVANO:
Kr~ag sa jednom dr{kom, visokog recipijenta, u`ljeb- Bojovi} 1977, T. XIX/193.
ljenog oboda trakasto profilisane ivice, dugog vrata i rav- Simi} 1997, T. IX/ G¬90/2.
nog dna nagla{ene ili prstenasto profilisane ivice. Ra|en
Kr~azi ovog oblika u Singidunumu su zastuplje-
je od dobro pre~i{}ene gline okercrvene boje pe~enja, sa
ni retkim primercima koji poti~u, uglavnom, iz na-
vidljivim svetlosivim jezgrom (7,5 YR 8/6), delimi~no
gla~ane povr{ine.
seobinskih horizonata. Izuzetak predstavlja nalaz
otkriven, zajedno sa kr~agom tipa VII/25, u jednom
MESTA NALAZA: grobu jugoisto~ne nekropole.
¬ Ulica Sv. Markovi}a 1989/90. g., jugoisto~na
nekropola, G¬90
¬ S. T. 1996. g., sek. 2/3, bl. B, o. s. II¬III, A: 297. 169 Bojovi} 1977, kat. 191.

146

TIP VII/29
Kr~ag {irokog trolisnog otvora, isko{enog, pli}e ili
dublje kanelovanog vrata i loptastog trbuha, na niskoj
prstenasto profilisanoj stopi. Ra|en je od srednje pre~i{-
}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8, 5YR 5/8),
crveno bojene povr{ine. Recipijent, ili samo obod i vrat
posude, ukra{eni su plitkim kanelurama, ili kombinacija-
ma horizontalno, koso ili vertikalno postavljenih `ljebova.
MESTA NALAZA:
¬ B. R. 1948. g., jugoisto~na nekropola, inv. br. 1003.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1163; s. I¬II,
ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1299.
DATOVANJE:
II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977,T. XXVII/ 264.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 30/3, 4.
Tip VII/29; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
Manji broj kr~aga {irokog trolisnog otvora,
ukra{enog horizontalnim kanelurama, poti~e iz
slojeva datovanih u drugu polovinu II i po~etak III
veka. Jedan primerak sli~ne osnovne profilacije i
na~ina ukra{avanja, ali manjih dimenzija, na|en je
na prostoru jugoisto~ne nekropole i najverovatnije
je predstavljao grobni prilog.
TIP VII/30
Kr~ag kratkog, u`ljebljenog oboda prstenasto profili-
sane ivice i dugog isko{enog vrata sa koga polazi dr{ka.
Ra|en je od gline peskovite fakture crvene boje pe~enja
(2,5 YR 5¬6/8), ~ija je povr{ina prevu~ena mrkosivim
premazom.
Tip VII/30; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ T. K. 1992. g., bl. C, s. 6, svetlomrka zemlja, A: 1749.
DATOVANJE:
III vek?
U Singidunumu je na|en jedan primerak ovog
tipa, u sloju koji je na osnovu kerami~kog materija-
la okvirno datovan u III vek. Za kr~ag iz Viminaciju-
ma koji je, sude}i prema sa~uvanom delu, identi~-
nog oblika i tehnologije izrade, na `alost, nedostaju
stratigrafski podaci o mestu nalaza. Na osnovu
tehnolo{kih karakteristika, mo`e se pretpostaviti
da ovaj tip posude predstavlja import.
TIP VII/31
Kr~ag trakastog, sa unutra{nje strane duboko u`ljeb-
ljenog, a sa spoljne kanelovanog oboda i uskog vrata koji
se o{tro lomi prema bikoni~nom trbuhu. Dno je usko, u
obliku niske, prstenasto profilisane stope. Sa vrata polazi
trakasta, u`ljebljena dr{ka koja se spaja sa gornjim de-
lom trbuha. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene
boje pe~enja (2,5 YR 6/6), sa crvenom metalnosjajnom
glazurom na povr{ini. Na gornjem, du`em konusu je re-
ljefno izvedena predstava, dok je donji ukra{en paralel-
nim kanelurama.
147
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip VII/32; R 1: 4

analogije za ovaj oblik nalazimo me|u viminaci-

Tip VII/31; R 1: 4 jumskim materijalom, odre|enim u period II i III
veka, dok amfora sa dve dr{ke iz Sirmijuma, koja je
MESTO NALAZA: veoma sli~ne profilacije i dimenzija, pripada ranoj
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1362. provincijskoj proizvodnji.172
DATOVANJE:
kraj II ¬ prve decenije III veka? TIP VII/33
PUBLIKOVANO: Kr~ag trolisnog otvora i {ireg isko{enog vrata, ~iji je
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 40/1. prelaz u ovalan trbuh nagla{en urezanim `ljebom. Dno
Jovanovi} 1997, 151¬156. je u obliku niske, prstenasto profilsane stope. Ra|en je
od srednje pre~i{}ene gline svetlomrke boje pe~enja
Ovaj reljefno ukra{en kr~ag neuobi~ajenog obli-
(10YR 5/4), neujedna~eno gla~ane povr{ine.
ka predstavlja jedinstven primerak koji je bez ana-
logija me|u kerami~kim materijalom. Recipijent je
ra|en u kalupu za izradu zdela forme Drag. 37 i
naopako okrenut, tako da se ispod reljefno izvede-
ne predstave, na kojoj su prikazane figure ljudi i `i-
votinja izme|u kojih je floralni ornament, nalazi
jajnica.170 Ova posuda je, najverovatnije, proizvod
jedne od viminacijumskih radionica, a njeno dato-
vanje, odre|eno uslovima nalaza u kraj II i prve de-
cenije III veka, treba samo uslovno prihvatiti.171

TIP VII/32
Kr~ag {irokog otvora trakasto profilisane ivice, ispod
koje je {irok, dublji `ljeb. Cilindri~nog je vrata i nagla{e-
nog trbuha, na ravnom dnu blago izvu~ene ivice. Sa
vrata polazi manja, trakasta i po sredini narebrena dr{ka.
Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~e- Tip VII/33; R 1: 4
nja, crveno bojene i gla~ane povr{ine.
170Op{irnije o reljefnoj dekoraciji i tuma~enju predstave v.
MESTO NALAZA:
Jovanovi} 1997, 151¬156.
¬ S. T. 1996. g., sek. 2, o. s. II¬III, A: 351.
171Posuda je na|ena u gornjim slojevima ispune rova, datova-
DATOVANJE: nim u kraj II i prve decenije III veka. Preciznije, odnosno, ta~nije
kraj II¬III vek? datovanje }e biti mogu}e tek posle obrade ve}e koli~ine kera-
mi~kog materijala iz Viminacijuma, koji je iz iste, za sada nedo-
Tip je zastupljen jednim primerkom koji poti~e voljno poznate viminacijumske (?) radionice.
iz sloja okvirno datovanog u kraj II i III vek. Bliske 172 Brukner 1981, T. 165/96.

148
 anti~ka keramika singidunuma

MESTO NALAZA:
¬ S. T. 1996. g., sek 2/3, bl. B, ku}a 1, prostorija 1, A: 432.

DATOVANJE:
II vek?

U Singidunumu je na|en jedan kr~ag sa trolisnim

otvorom ovog oblika i tehnolo{kih karakteristika. Na
osnovu uslova nalaza okvirno je datovan u II vek.173

TIP VII/34
Kr~ag profilisanog, koso spu{tenog i sa unutra{nje
strane duboko u`ljebljenog oboda i uskog grla sa koga
polaze dve manje dr{ke ovalnog preseka koje se spajaju
sa loptastim trbuhom. Ra|en je od srednje pre~i{}ene
gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/8), ~ija je povr{ina
prevu~ena oker`utom engobom.
Tip VII/35; R 1: 4
PUBLIKOVANO:
Valtrovi} 1885, T. VI/3
Kr~ag predstavlja jedini primerak ovog oblika i
nema parelele me|u keramikom sa susednih loka-
liteta. Na|en je u grobu u obliku bunara za koji su
predlo`ena razli~ita datovanja, a smatra se najpri-
hvatljivijim kraj I i po~etak II veka.174

TIP VII/36
Kr~ag levkasto pro{irenog, sa spoljne strane kanelo-
vanog oboda, uskog vrata, isko{enog ramena koje se
o{tro lomi prema visokom recipijentu vertikalnih, po
sredini neznatno su`enih zidova. Prelaz trbuha u nisko
Tip VII/34; R 1: 4 profilisanu, prstenastu stopu je u obliku blago nagla{e-
nog luka. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline oker boje
MESTO NALAZA: pe~enja, ~ija je povr{ina prevu~ena crvenim premazom i
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 101. ukra{ena vi{estrukim urezanim linijama.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXII/302.

Kr~ag tanjih zidova, neuobi~ajenog amforoid-

nog oblika, ~ija je povr{ina prevu~ena `u}kasto-
belom engobom, predstavlja usamljeni primerak
ovog tipa, za koji ne nalazimo direktne paralele
me|u keramikom sa susednih lokaliteta.

TIP VII/35
Kr~ag razgrnutog oboda, uskog vrata i vertikalnih zi-
dova trbuha koji se o{tro lome prema ramenu i niskoj
prstenastoj stopi. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline Tip VII/36; R 1: 4
crvene boje pe~enja, ~ija je crveno bojena povr{ina ukra-
{ena dubokim, paralelnim kanelurama.

MESTO NALAZA: 173Preciznije datovanje keramike iz ku}e 1 bi}e mogu}e posle

¬ Trg republike, spomenik knezu Mihailu, grob bunar, detaljne obrade arheolo{kih nalaza sa ovog prostora.
inv. br. Narodnog muzeja 158/II. 174 Bojovi} 1977, 31.

149
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip VII/37; R 1: 4

MESTO NALAZA: po nedostatku `ljeba na unutra{njoj strani oboda.

¬ Park Ta{majdan ¬ crkva Svetog Marka, 1989/90. g.,
jugoisto~na nekropola, G¬80.
PUBLIKOVANO:
Simi} 1977, T. VII/G¬80/2.
Jedini primerak ovog tipa na|en je u grobu kre-
miranog pokojnika, na jugoisto~noj nekropoli Sin-
gidunuma. Direktnih paralela za njegov oblik ne-
ma me|u keramikom sa susednih lokaliteta.
TIP VII/37
Kr~ag vertikalnog, ili blago povijenog oboda trougla-
stog preseka i {irokog, zaobljenog trbuha koji se su`ava
prema niskoj, prstenastoj stopi. Ispod oboda polazi tra-
kasta, po sredini u`ljebljena dr{ka koja se zavr{ava na
nagla{enom ramenu. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gli-
ne crvene boje pe~enja, crveno bojene povr{ine. Trbuh
posude je, retko, ukra{en pli}im `ljebom.
MESTA NALAZA:
¬ B. R. 1948. g., jugoisto~na nekropola.
¬ Ulica majke Jevrosime 41, jugoisto~na nekropola.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXI/203, 205, 207, 209¬211,
T. XXII/212¬218, T. XXIII/225¬227, T. XXIX/276.
Zastupljeni su sa vi{e srodnih varijanti koje su u ve-
likom broju na|ene na prostoru jugoisto~ne nekro-
pole. Iako su bez stratigrafskih podataka, sa dosta
verovatno}e se mo`e pretpostaviti da su predstav-
ljali grobne priloge. Na viminacijumskoj nekropoli
Vi{e grobalja ovaj oblik je, tako|e, zastupljen broj-
nim nalazima, datovanim u II vek.175 Po svemu su-
de}i, zajedno sa srodnim oblicima tipa VII/8 i VII/11
i trolisnim kr~azima VII/38, pravljeni su sa name-
nom da budu upotrebljeni u pogrebnom ritualu.
TIP VII/38
Kr~ag trolisnog otvora, isko{enog vrata i loptastog do
kru{kolikog trbuha, na niskoj, prstenastoj ili ravnoj sto-
pi. Ispod oboda polazi u`ljebljena dr{ka koja se zavr{ava
na nagla{enom ramenu. Ra|en je od srednje pre~i{}ene
gline crvene do oker boje pe~enja, ~ija je povr{ina crveno
ili mrko bojena. Vrat i trbuh posude su ukra{eni ureza-
nim linijama.
MESTA NALAZA:
¬ B. R. 1948. g., jugoisto~na nekropola, inv. br. 224.
¬ Ulice: Svetozara Markovi}a, Kosovska 1989/90. g.,
jugoisto~na nekropola, G¬28, G¬74.

Kr~azi ovog tipa imaju profilaciju sli~nu primer- 175 Zotovi}, Jordovi} 1990, G¬70/6¬8, G¬81/6, G¬201/5, 6,

cima opredeljenim u tip VII/8, od kojih se razlikuju G¬155/11, G1¬61/1, G1¬73/10, G1¬76/4¬6, G1¬275/3¬5, 14.

150

Tip VII/38; R 1: 4
DATOVANJE:
II¬III vek?
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXVII/261.
Simi} 1997, T. II/G¬28/1¬3, T. VII/G¬74/1, 2.
Bojeni kr~azi sa trolisnim otvorom, osim retkih
izuzetaka, zastupljeni su nalazima malih dimenzi-
ja. Osnovni oblik je sli~an kr~azima tipa VII/9, od-
nosno VII/15, ali se za razliku od njih ne javljaju u
naseobinskim horizontima, ve} isklju~ivo u grobo-
vima jugoisto~ne nekropole Singidunuma. Mada
nisu pouzdano datovani, okvirno se mogu oprede-
liti u II i III vek. Sa viminacijumske nekropole Vi{e
grobalja, naj~e{}e iz grobova datovanih u II vek,
poti~u tako|e brojni primerci ovog tipa, zastuplje-
ni sa vi{e varijanti, koji su za razliku od singidu-
numskih, uglavnom, uobi~ajenih veli~ina.176 Kao
prethodni, i ovaj tip kr~aga predstavlja jedan od
oblika koji je izra|ivan sa namenom da bude upo-
trebljen u pogrebnom ritualu.
TIP VII/39
Kr~ag trolisnog otvora, ispod koga polazi dr{ka koja
se zavr{ava na nagla{enom ramenu. Trbuh je ovalan i
su`ava se prema ravnom dnu prstenasto profilisane ili
nagla{ene ivice. Ra|en je od pre~i{}ene ili peskovite gli-
ne crvene i sive boje pe~enja, ~ija je povr{ina prevu~ena
maslinastom gle|u.
MESTO NALAZA:
¬ B. R. 1948. g., jugoisto~na nekropola, inv. br. 126, 711.
DATOVANJE:
IV vek?
anti~ka keramika singidunuma
Tip VII/39; R 1: 4
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXVII/281, 285.
Malobrojni primerci gle|osanih kr~aga sa tro-
lisnim otvorom poti~u sa prostora jugoisto~ne ne-
kropole, te se mo`e pretpostaviti da su predstavlja-
li grobne priloge. Pripadaju provincijskoj proizvod-
nji gle|osane grn~arije IV veka, ~iji je oblik ra|en
po uzoru na starije kr~age od peskovite gline.
TIP VII/40
Kr~ag ¬ bokal {irokog trolisnog otvora, nagla{enog
vrata na kome je pli}i `ljeb i ovalnog trbuha, na niskoj,
prstenasto profilisanoj stopi. Trakasta, po sredini
u`ljebljena dr{ka polazi ispod oboda i spaja se sa trbu-
hom. Ra|en je od pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja,
~ija je povr{ina crveno bojena.
MESTO NALAZA:
¬ Ugao Ulice kneza Mihaila i Obili}evog venca, inv. br. 1128.
DATOVANJE:
kraj I ¬ po~etak II veka?
Tip VII/40; R 1: 4
176
Zotovi}, Jordovi} 1990, G1¬118, T. CXVIII/5¬8, G1¬273, T.
CXCVII/5, G1¬275, T. CXC/2, G1¬276, T. CXCVIII/6
151
sne@ana nikoli} -|or|evi}

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LVI/172.

Jedini primerak ovog tipa kr~aga ¬ bokala na|en

je, zajedno sa kr~azima tipa VII/1, VII/26 i VII/41,
na prostoru pretpostavljenih grobova u obliku bu-
nara, za koje je predlo`eno datovanje kraj I i po~e-
tak II veka.177

TIP VII/41
Kr~ag ¬ bokal sa jednom dr{kom, u`ljebljenog obo-
da, dugog, isko{enog vrata i loptastog trbuha, na niskoj,
prstenasto profilisanoj stopi. Ra|en je od srednje pre~i{-
Tip VII/42; R 1: 4
}ene gline crvene boje pe~enja, ~ija je povr{ina gla~ana.

DATOVANJE:
druga polovina III veka.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXIV/246

Jedini kr~ag ovog oblika na|en je zajedno sa dva

primerka tipa VII/7, od kojih se razlikuje, uglav-
nom, po profilaciji oboda. Datovan je novcem
Aurelijana, u drugu polovinu III veka.

TIP VII/43
Kr~ag u`ljebljenog oboda, dugog, uskog vrata i vrete-
nastog trbuha, sa ravnim dnom na kome je urezan du-
bok `ljeb. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline svetlo-
mrke boje pe~enja, neobra|ene povr{ine.
Tip VII/41; R 1: 4
MESTO NALAZA:
MESTO NALAZA: ¬ B. R. 1948. g., jugoisto~na nekropola, inv. br. 240.
¬ Ugao Ulice kneza Mihaila i Obili}evog venca, inv. br. 1137.

DATOVANJE:
kraj I ¬ po~etak II veka?

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LVI/171.

Kao prethodni, i ovaj tip kr~aga ¬ bokala je zas-

tupljen jednim primerkom, na|enim na prostoru
pretpostavljenih grobova u obliku bunara.

TIP VII/42
Kr~ag blago povijenog oboda trakasto profilisane ivi-
ce, sa koje polazi trakasta, po sredini u`ljebljena dr{ka
koja se zavr{ava na nagla{enom ramenu. Dno je blago
udubljeno, nagla{ene ivice. Ra|en je od srednje pre~i{-
}ene gline crvene boje pe~enja, crveno bojene povr{ine.
Tip VII/43; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Ulica majke Jevrosime 47, 1955. g., jugoisto~na
nekropola, G¬2, inv. br. 31. 177 Bojovi} 1977, 31.

152
 anti~ka keramika singidunuma

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XIX/187.

Iz Singidunuma poti~e jedan kr~ag ovog tipa,

na|en na prostoru jugoisto~ne nekropole. Mada je
bez stratigrafskih podataka, mo`e se pretpostaviti
da je predstavljao prilog u grobu.

TIP VII/44
Manji kr~ag izvijenog oboda koso zase~ene ivice i
kratkog vrata sa koga polazi trakasta dr{ka koja se zavr{a-
va na ramenu. Trbuh se u donjem delu blago lomi prema
ravnom dnu nagla{ene ivice. Ra|en je od crveno pe~ene Tip VII/45; R 1: 4
gline peskovite fakture, neobra|ene povr{ine.
bez stratigrafskih podataka. Tre}i kr~ag je bez po-
dataka o mestu nalaza.178 Veoma sli~nog oblika, ali
sa jednom dr{kom, su kr~azi na|eni u jami ispred
Narodnog pozori{ta.179

POKLOPCI

TIP VIII/1
Poklopac ¬ zdela koso razgrnutog oboda, isko{enih ¬
Tip VII/44; R 1: 4 blago izvijenih zidova trbuha i ravnog ili blago udubljenog
dna. Ra|en je od gline peskovite fakture tamno i mrko-
sive boje pe~enja (2,5 YR 3/0¬3/6), neobra|ene povr{ine.
MESTO NALAZA:
Obod posude je ukra{en paralelnim `ljebovima.
¬ Ugao ulica Tadeu{a Ko{}u{ka i Gospodar Jovanove,
inv. br. 1015.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XIX/190.

Jedini primerak ovog tipa u Singidunumu je bez

stratigrafskih podataka o mestu nalaza.

TIP VII/45
Kr~ag sa dve dr{ke, levkasto profilisanog oboda i lop-
tastog do kru{kolikog recipijenta, na ravnom ili konkav-
nom dnu. Ra|en je od oker do crveno pe~ene gline, ~ija
je povr{ina crveno bojena ili neobra|ena.

MESTA NALAZA:
¬ Kosovska ulica 1989/90.g., jugoisto~na nekropola, G¬4.
¬ Ulica majke Jevrosime, jugoisto~na nekropola, inv. br. 1000.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXVIII/335.
Simi} 1997, T. I/G¬4.
Tip VIII/1; R 1: 4
Poznata su svega tri primerka ovog tipa, ~iji je
osnovni oblik sli~an kr~azima tipa VII/6. Jedan
kr~ag je ~inio deo grobnog inventara, dok je drugi, 178 Bojovi} 1977, kat. 337.
tako|e na|en na prostoru jugoisto~ne nekropole, 179 Cvjeti}anin 2000, sl. 9/6, u ovom zborniku.

153
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip VIII/2; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, o. s. VIII, nivo poda ku}e, A: 63.
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 7, o. s. I¬III, A: 721.
¬ V. K. 1979. g., s. 3, bl. 3, o. s. X¬XIV, A: 230.
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop, A: 2419.
¬ D. G. 1983. g., kv. E/III, iz pe}i 15, A: 3581.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1473.
DATOVANJE:
kraj III ¬ po~etak V veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 45/18.
Veliki broj poklopaca ¬ zdela ovog tipa u Singi-
dunumu je na|en u kasnoanti~kim horizonatima,
a sude}i prema njihovoj brojnosti na ve}ini lokali-
teta, izra|ivani su u vi{e lokalnih radionica.
TIP VIII/2
Poklopac ¬ zdela profilisanog i na unutra{nju stranu
savijenog oboda, kosih, blago izvijenih zidova trbuha i
ravnog ili blago udubljenog dna. Ra|en je od peskovite
gline pe~ene u nijansama sive boje (2,5 Y 5/0, 8/2, 7,5 YR
3/0, 10YR 3/2, 3¬4/1), neobra|ene povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, o. s. VIII, nivo poda ku}e, A: 62;
bl. 3, o. s.VII¬IX, A: 365; bl. 3, jama 1, A: 342.
Tip VIII/3; R 1: 4
154
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 7, o. s. I¬III, A: 724.
¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 169.
¬ D. G. 1983. g., kv. E/IV, ispod pe}i 11, A: 3568;
kv. E/III, ispod poda pe}i 15, A: 3591; kv. E/III, IV,
tamnomrka zemlja, A: 3621.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1473.
¬ S. T. 1996. g., sek. 1, ukop, A: 99, 100.
DATOVANJE:
kraj III ¬ po~etak V veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 45/20.
Poklopci ¬ zdele uvu~enog oboda u Singidunu-
mu su nala`eni u velikom broju, naj~e{}e zajedno
sa poklopcima prethodnog tipa. Iz ukopa koji je
datovan u sredinu, odnosno drugu tre}inu IV veka,
poti~e preko ~etrdeset primeraka ovog tipa.
TIP VIII/3
Poklopac na unutra{nju stranu uvu~enog oboda i ka-
lotastog trbuha, sa dugmetastom dr{kom. Ra|en je od
peskovite gline sa primesama tucanog kre~njaka, sive,
re|e mrke boje pe~enja (5YR 4/1, 7,5 YR 5/6), neobra|e-
ne povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ G. G. 1971. g., severozapadni bedem, s. 4, horizont I, A: 1.

Tip VIII/4; R 1: 4
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 2, o. s. X, A: 292; bl. 1, 2, ukop, A: 202.
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 7, o. s. I¬III, A: 723.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1474.
DATOVANJE:
druga polovina III¬IV vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, 627.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 45/22.
Ovaj oblik poklopca u Singidunumu je nala`en,
uglavnom, sa poklopcima prethodna dva tipa, ali
se za razliku od njih ne javlja u slojevima datova-
nim posle kraja IV veka.
TIP VIII/4
Poklopac neprofilisanog oboda i kosih, ponekad bla-
go narebrenih zidova trbuha, sa dugmetastom dr{kom.
Ra|en je od srednje pre~i{}ene ili peskovite gline crvene
do mrke i sive boje pe~enja (2,5 YR 6/8, 5YR 6/8, 10YR 5/2),
neobra|ene povr{ine. Varijantu ovog tipa predstavljaju
poklopci izrazito narebrene, crveno bojene povr{ine, ~i-
ja je dr{ka profilsana i udubljena.
MESTA NALAZA:
¬ T. F. F. 1972. g., ku}a 2, inv. br. 2941.
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 109¬114.
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 4, jama 2, A: 137.
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 1, o. s. X, A: 11.
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, o. s. XVIII¬XIX, A: 2377.
¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 170.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, dno rova, A: 934¬936; s. I¬II,
ispuna rova, A: 1090; s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine,
A: 1329; s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1475.
anti~ka keramika singidunuma
¬ S. T. 1996. g., sek. 1, ukop, A: 101, 102; ku}a 2, jama 8,
A: 536; ku}a 1, prostorija 1, A: 441.
DATOVANJE:
II¬IV vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXXI/630¬634, 638.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 36/1, 3.
Poklopci ovog tipa u Singidunumu predstavlja-
ju jedan od najzastupljenijih oblika, i javljaju se u
{irokom vremenskom intervalu, od sredine II do
kraja IV veka. Izdvojeno je vi{e varijanti sli~ne pro-
filacije, ali razli~itih dimenzija i tehnolo{kih karak-
teristika.
TIP VIII/5
Poklopac manjih dimenzija, na spoljnu stranu izvije-
nog oboda, sa dugmetastom ili nepravilno izvu~enom
dr{kom. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline sa manjim
primesama sitnozrnog peska, pe~ene u nijansama oker
boje (7,5 YR 6/4, 6/6, 8/6). Povr{ina je prevu~ena `u}ka-
stobelom engobom.
Tip VIII/5; R 1: 4
155
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip VIII/7; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ U. U. 1972. g., s. 2, A: 635.
¬ D. G. 1977. g., kv. D/VII, o. s. IX, C: 309; kv. D/VII,
o. s. XIII, C: 253.
¬ D. G. 1983. g., kv. E/III, IV, tamnomrka zemlja, A: 3618.
¬ V. K. 1980. g., s. 4, bl. 1, iz hopokausta, A: 366.
DATOVANJE:
druga polovina III ¬ po~etak V veka.
Malobrojni primerci manjih poklopaca ovog ti-
pa, na|eni u Singidunumu, ne javljaju se pre sredi-
ne III veka. U Donjoj Panoniji su nesigurno datova-
ni u du`i period, od sredine I do kraja IV veka.180
TIP VIII/6
Zapu{a~ za amforu sa dugmetastom dr{kom. Ra|en
je od srednje pre~i{}ene ili peskovite gline crvene ili oker
boje pe~enja (2,5 YR 5/8, 10YR 8/4), ~ija neobra|ena
povr{ina mo`e biti blago narebrena.
Tip VIII/6; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 115.
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, gari{te ispod malternog poda, A: 110.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.
Zapu{a~i za amfore su zastupljeni sa svega dva,
me|usobno razli~ita i fragmentarno sa~uvana, pri-
merka od kojih jedan poti~e iz celine datovane u
prvu polovinu II veka.
156
TIP VIII/7
Poklopac koni~ne forme, koso razgrnutog oboda, sa
dugmetastom dr{kom ~iji je vrh udubljen, blago zaobljen
ili ravan. Ra|en je od dobro pre~i{}ene gline sa manjim
primesama liskunskog praha, crvene boje pe~enja (2,5 YR
6/8), gla~ane povr{ine. Spoljna povr{ina mo`e biti ukra-
{ena pli}im kanelurama. Varijantu ovog tipa ~ini poklo-
pac ve}ih dimenzija, nagla{ene unutra{nje ivice, ~ija je
narebrena povr{ina crveno bojena i gla~ana.
MESTA NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 116¬119.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, dno rova, A: 935.
¬ T. K. 1992. g., s. 7, A: 1697.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXXI/637.
Poklopci ovog oblika predstavljaju ~este nalaze
u horizontima II veka. Uglavnom su ujedna~enih
dimenzija, boja pe~enja je u nijansama crvene do
mrke, a povr{ina gla~ana. Varijantu ovog tipa ~ine
izuzetno retki primerci ve}ih dimenzija, ~ija je
povr{ina crveno bojena i gla~ana.
TIP VIII/8
Dublji poklopac ravnog ili isko{enog, u`ljebljenog
oboda i kosih zidova trbuha. Ra|en je od gline peskovite
fakture sive boje pe~enja (10YR 4/1, 7/1), neobra|ene
povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 4, pro{irenje, A: 491; s. 1, bl. 2,
o. s. X, A: 291.
¬ P. D. P. 1978. g., kv. D, E, F/XXV, o. s. XI¬XII,
A: 259.
¬ D. G. 1983. g., kv. E/III, IV, tamnomrka zemlja,
A: 3620.
DATOVANJE:
III ¬ po~etak V veka.
180 Brukner 1981, T. 169/8¬11.

Tip VIII/8; R 1: 4
TIP VIII/9
Mali poklopac na unutra{nju stranu profilisanog obo-
da i ravnog trbuha, sa valjkasto profilisanom dr{kom.
Ra|en je od peskovite gline sive boje pe~enja, neobra|e-
ne povr{ine
Tip VIII/9; R 1: 4
MESTO NALAZA:
bez podataka o mestu nalaza.
U Singidunumu je na|en jedan primerak ovog
tipa, koji je bez podataka o mestu nalaza. Me|u ke-
ramikom sa susednih lokaliteta nema direktnih
analogija za njegov oblik i tehnologiju izrade.
TIP VIII/10
Poklopac levkasto pro{irenog oboda na unutra{nju
stranu blago povijene ivice i kosog trbuha. Ra|en je od
gline sa sitnim ili krupnim zrnima peska, sive i mrkosive
boje pe~enja (7,5 YR 3/2¬3/0), neobra|ene povr{ine.
Tip VIII/10; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 3, o. s.VII¬IX, A: 365.
¬ D. G. 1983. g., kv. C/IV, sloj ispod objekta ³D«, A: 2995;
kv. E/IV, ispod pe}i 11, A: 3568; kv. E/III, ispod poda
pe}i 15, A: 3592; kv. E/III, IV, tamnomrka zemlja, A: 3622.
¬ S. T. 1996. g., sek. 1, ukop, A: 103.
DATOVANJE:
sredina II ¬ po~etak V veka.
Mada su poklopci levkasto pro{irenog oboda u
Singidunumu kori{}eni u dugom razdoblju, od
sredine II do po~etka V veka, broj na|enih prime-
raka nije veliki. Zapa`eno je da su retki do sredine
IV veka, a da su u ne{to ve}em broju zastupljeni u
horizontima datovanim u kraj IV i po~etak V veka,
kada su, uglavnom, krupnozrne fakture.
TIP VIII/11
Poklopac na obe strane profilisanog oboda i isko{e-
nih zidova trbuha, sa dugmetastom dr{kom. Ra|en je od
peskovite gline mrkosive i sive boje pe~enja (2,5 Y 4/0,
2,5 YR 5/7¬3/0), neobra|ene povr{ine.
Tip VIII/11; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 7, ukop, A: 700.
¬ V. K. 1984. g., s. 9, ukop I, A: 33.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki hprizont, A: 1418.
DATOVANJE:
kraj III¬IV vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 45/19.
TIP VIII/12
Ve}i poklopac na spoljnu stranu prstenasto profilisa-
nog oboda i zaobljenog trbuha. Ra|en je od peskovite
gline sivomrke boje pe~enja (5YR 4/6, 4/2), neobra|ene
povr{ine.
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., kv. C/IV, ukop, A: 3088.
DATOVANJE:
druga polovina III veka.
157
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip VIII/12; R 1: 4
U Singidunumu je na|en jedan poklopac ovog
oblika, koji je bez bliskih analogija me|u kerami-
kom sa susednih lokaliteta.
TIP VIII/13
Poklopac horizontalno razgrnutog oboda i kosih, bla-
go narebrenih zidova trbuha, sa dugmetastom dr{kom.
Ra|en je od peskovite gline mrke boje pe~enja (7,5 YR
5/6), neobra|ene povr{ine.
Tip VIII/13; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1969. g., s. 4, A: 470.
Jedini primerak ovog tipa, na|en u Singidunu-
mu, je bez stratigrafskih podataka o mestu nalaza i
bez direktnih analogija me|u keramikom sa su-
sednih lokaliteta.
TIP VIII/14
Poklopac manjih dimenzija, horizontalnog oboda
uvu~ene ivice i kosih zidova trbuha, sa kratkom, ravnom
dr{kom. Ra|en je od peskovite gline `u}kaste boje pe~e-
nja (7,5 YR 7/6), neobra|ene povr{ine.
Tip VIII/14; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 1, A: 654.
Za razliku od velikog broja lonaca, zdela i kr~a-
ga, u Singidunumu su na|eni sporadi~ni primerci
poklopaca od peskovite, `u}kastobele gline. Ako se
ima u vidu da jedan poti~e iz jame ispred Narodnog
pozori{ta, {to ukazuje da je ova forma, najverovatni-
je, pravljena i u Singidunumu,181 te{ko je objasniti
za{to nisu zastupljeni u ve}em broju.
158
TIP VIII/15
Dubok poklopac zvonolike forme, sa dugmetastom
dr{kom, isko{enog, blago u`ljebljenog oboda. Ra|en je
od peskovite gline sivomrke boje pe~enja (10YR 5/2), ne-
obra|ene povr{ine.
Tip VIII/15; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1962. g., s. 4, {ut, A: 995.
Poklopci ovog oblika su zastupljeni retkim pri-
mercima koji ne poti~u iz hronolo{ki odre|enih
horizonata. U Viminacijumu je na|en ne{to ve}i broj
primeraka sli~ne osnovne profilacije, koji su okvir-
no datovani u II i III vek.
TIP VIII/16
Poklopac neprofilisanog oboda i kosih zidova trbuha,
sa ravnom dr{kom nagla{ene ivice. Ra|en je bez upotre-
be vitla, od gline sa primesama tucanog kre~njaka, sive
boje pe~enja (5Y 3/1, 10YR 4/1), neobra|ene povr{ine.
Tip VIII/16; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1979. g., s. 3, bl. 3, o. s. X¬XIV, A: 228.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1088, 1203.
DATOVANJE:
kraj II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 37/2.
U Singidunumu je na|en mali broj poklopaca
ovog oblika, ra|enog bez upotrebe vitla, koji naj-
~e{}e poti~u iz slojeva datovanih u III vek.
TIP VIII/17
Poklopac kupaste forme, sa uskom ili pro{irenom dug-
metastom dr{kom, ravnog ili horizontalno zase~enog
181 Cvjeti}anin 2000, 245¬254, u ovom zborniku.

Tip VIII/17; R 1: 4
oboda. Ra|en je bez upotrebe vitla, od peskovite gline
sive boje pe~enja (10YR 3/1, 4/1), neobra|ene povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/V, jama 70, A: 2742.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1089.
DATOVANJE:
druga polovina II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 37/5.
Poklopci kupaste forme, ra|eni bez upotrebe
vitla, u Singidunumu predstavljaju retke nalaze zas-
tupljene u slojevima i zatvorenim celinama datova-
nim od sredine II do kraja III veka.
TIP VIII/18
Poklopac uvu~enog, blago zadebljanog oboda i kosih
zidova trbuha, sa kratkom ravnom dr{kom. Ra|en je od
peskovite gline mrkocrvene boje pe~enja (2,5 YR 4/4),
~ija je povr{ina prevu~ena sivim mat premazom.
Tip VIII/18; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/IV, ukop, A: 2418.
¬ S. T. 1996. g., sek 1, ukop, A: 104.
DATOVANJE:
druga polovina III veka.
Malobrojni primerci ovog tipa poti~u iz zatvo-
renih celina datovanih u drugu polovinu III veka.
TIP VIII/19
Poklopac ra~vastog oboda ~ija je unutra{nja ivica
vertikalno postavljena i zaobljenog, blago narebrenog
trbuha, sa udubljenom dr{kom prstenasto profilisane
ivice. Ra|en je od pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja
(2,5 YR 6/8), delimi~no gla~ane povr{ine.
anti~ka keramika singidunuma
Tip VIII/19; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 120.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXXI/635.
Tip je zastupljen jednim primerkom koji poti~e
iz jame datovane u prvu polovinu II veka. Poklopci
veoma sli~ne profilacije u Donjoj Panoniji su dato-
vani u kraj I¬II vek.182
TIP VIII/20
Ve}i poklopac na spoljnu stranu blago izvu~enog obo-
da i kosih, narebrenih zidova trbuha koji se lome prema
ravnoj dr{ci o{tro profilisane, nagla{ene ivice. Na povr{i-
ni dr{ke je {iri `ljeb. Ra|en je od pre~i{}ene gline specifi~-
ne strukture (sa manjim grumenovima iste vrste gline),
crvene boje pe~enja (5YR 6/8), neobra|ene povr{ine.
Tip VIII/20; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ T. K. 1993. g., bl. D, jama II, A: 1954.
DATOVANJE:
druga polovina II veka.
Jedini primerak ovog tipa, neuobi~ajenog obli-
ka i strukture gline, u Singidunumu je na|en u zat-
vorenoj celini datovanoj u drugu polovinu II veka.
Sude}i prema tehnologiji izrade i nedostatku di-
rektnih analogija me|u keramikom sa susednih
lokaliteta, ovaj poklopac predstavlja proizvod ne-
kog udaljenijeg grn~arskog centra.
TIP VIII/21
Poklopac na spoljnu stranu izvijene ivice oboda, zaob-
ljenog trbuha i ravnog ili blago zaobljenog dna. Ra|en je
182
Brukner 1981, T. 130/14, 18.
159
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Ovaj tip poklopca, od pre~i{}ene, crveno bojene

gline, u Singidunumu je predstavljen jednim pri-
merkom koji poti~e iz horizonta datovanog kraj III
i prvu polovinu IV veka. Po obliku je sli~an poklop-
cima tipa VIII/19, od kojih se razlikuje po tehnolo-
giji izrade i vremenu kori{}enja.
Tip VIII/21; R 1: 4
PEHARI
od peskovite gline, ponekad sa manjim primesama lis-
kunskog praha, crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8, 10R 5/6),
TIP IX/1
neobra|ene povr{ine.
Pehar razgrnutog oboda i {irokog loptastog trbuha.
MESTO NALAZA:
Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline sive boje pe~enja
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 121, 122.
(5Y 4/1), crno bojene i gla~ane povr{ine.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LIII/483, 485.

Ve}i broj poklopaca ovog tipa poti~e iz jame da-

tovane u prvu polovinu II veka, dok na drugim
lokacijama u Singidunumu nije zabele`eno njiho-
vo prisustvo. Izdvojene su dve srodne varijante,
me|usobno razli~itih dimenzija, sa ravnim ili bla-
go zaobljenim dnom. Glina od koje su izra|ivani je Tip IX/1; R 1: 4
sitnozrna, peskovita, naj~e{}e sa manjim primesa-
ma liskunskog praha, pe~ena u nijansama crvene i MESTA NALAZA:
mrke boje. Poklopac sli~ne forme, ali sa udubljenim ¬ D. G. 1978. g., kv. C/III¬V, o. s. XIII¬XVI, A: 2005.
dnom, na|en u Viminacijumu, u grobu u obliku ¬ D. G. 1983. g., kv. D, E/IV, V, sl. mrke zemlje, A: 3510.
bunara, datovan je u kraj I i II vek. ¬ S. T. 1996. g., sek. 1, ukop, A: 105, 106.

TIP VIII/22
Poklopac koni~ne forme, ra~vastog oboda vertikalno
postavljene unutra{nje i horizontalno izvu~ene spoljne
ivice. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje
pe~enja (7,5 YR 6/6), sa crveno bojenom povr{inom.
DATOVANJE:
III vek.
Malobrojni primerci ovog tipa pehara, sa crno
bojenom povr{inom, u Singidunumu su nala`eni u
slojevima datovanim u III vek, odnosno, naj~e{}e u
drugu polovinu ovog stole}a.

TIP IX/2
Pehar koso zase~enog oboda, dugog vrata i nagla{enog
ramena. Na trbuhu posude je kru`no udubljenje. Ra|en
Tip VIII/22; R 1: 4 je od srednje pe~i{}ene gline sive boje pe~enja (5Y 5/1),
crno bojene i gla~ane povr{ine.

MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1472.

DATOVANJE:
kraj III ¬ prva polovina IV veka.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXXI/629.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 44/11. Tip IX/2; R 1: 4

160

MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, 2, ukop, A: 220.
U Singidunumu je na|en jedan pehar ovog
oblika, koji nije precizno datovan uslovima nalaza.
Na osnovu keramike sa kojom je na|en, izvesno je
da pripada periodu posle sredine III veka.
TIP IX/3
Pehar blago razgrnutog, kratkog oboda, jajolikog
trbuha i uskog ravnog, znatno re|e prstenasto nagla{e-
nog dna. Ra|en je od dobro do srednje pre~i{}ene gline
pe~ene u nijansama crvene boje (2,5 YR 5/8, 6/8, 5YR
6/8, 7/8), kojoj je u nekim slu~ajevima dodata manja ko-
li~ina liskunskog praha ili najsitnijih zrna peska, a povr-
{ina je crveno bojena, firnisovana, gla~ana ili neobra|e-
na. Trbuh posude mo`e biti ukra{en duboko urezanom
linijom.
Tip IX/3; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 128.
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 6, o. s. IV¬X, A: 656.
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj svetlomrke zemlje,
A: 2621.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1166.
¬ T. K. 1993. g., bl. D, rimska jama II, A: 1959.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXIX/600.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 27/1.
Pehari jajolike forme, sa kratkim obodom, javlja-
ju se u nekoliko varijanti me|usobno razli~ite profi-
lacije oboda i nagla{enosti trbuha. U velikom broju
zastupljeni su u horizontima II veka, a preko dva-
deset pehara ovog tipa na|eno je u jami datovanoj u
prvu polovinu ovog stole}a, od kojih je najve}i broj
anti~ka keramika singidunuma
imao visoko postavljen trbuh, svetlocrvenu boju
pe~enja i neobra|enu ili neujedna~eno gla~anu
povr{inu.
TIP IX/4
Pehar sa jednom dr{kom, lu~no izvijenog oboda i
loptastog trbuha, na kratkoj punoj stopi. Ra|en je od
srednje pre~i{}ene gline mrkocrvene boje pe~enja (5YR
6/6), crveno i mrkocrveno bojene povr{ine.
Tip IX/4; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1970. g., s. 2, A: 546.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 939.
DATOVANJE:
druga polovina II veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXX/619.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 27/3.
Pehari sa jednom dr{kom, na kratkoj punoj sto-
pi, u Singidunumu se ne javljaju u velikom broju.
Retki perimerci, datovani uslovima nalaza, poti~u
iz slojeva datovanih u drugu polovinu II veka.
TIP IX/5
Pehar sferi~nog recipijenta, prstenasto profilisanog
oboda i uskog uzdignutog dna. Ra|en je od dobro pre-
~i{}ene gline svetlosive boje pe~enja, gla~ane povr{ine.
Na gornjem delu trbuha je ornament izveden barbotin
tehnikom, dok je donji deo recipijenta ukra{en tanko
urezanim linijama.
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1963. s. 2, A: 709.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXIX/601.
Tip IX/5; R 1: 4
161
sne@ana nikoli} -|or|evi}
U Singidunumu je na|en jedan pehar ovog obli-
ka, koji je bez stratigrafskih podataka o mestu na-
laza. Direktnih analogija nema me|u keramikom sa
susednih lokaliteta, {to ukazuje na njegovu proiz-
vodnju u nekom od udaljenijih grn~arskih centara.
TIP IX/6
Pehar kratkog oboda, jajolikog trbuha i ravnog dna
izvu~enih ivica. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline
oker boje pe~enja (10YR 8/3), ~ija je povr{ina prevu~ena
mrkim firnisom i ogrubljena sitnim zrnima peska. Na
gornjem delu trbuha je pli}i `ljeb.
Tip IX/6; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj {uta, A: 2548.
DATOVANJE:
II vek.
Retki nalazi posuda ovog oblika, ~ija je povr{ina
ogrubljena sitnim zrnima peska, dospeli su u Singi-
dunum iz zapadnih centara. Sli~nu obradu povr{i-
ne, ali druga~iju profilaciju, strukturu i boju gline,
imaju pehari tipa IX/14, datovani tako|e u II vek.
TIP IX/7
Pehar sa jednom dr{kom, u`ljebljenog oboda, blago
prelomljenog trbuha i ravnog dna izvu~enih ivica. Ra|en
je od dobro pre~i{}ene gline mrke boje pe~enja (7,5 YR
6/4), ~ija je povr{ina prevu~ena maslinastom gle|u. Gor-
nji deo trbuha ukra{en je kaplji~astim motivima izve-
denim u barbotin tehnici.
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj svetlomrke zemlje,
A: 2619.
Tip IX/7; R 1: 4
162
DATOVANJE:
kraj I ¬ prva polovina II veka.
Iz Singidunuma poti~e samo jedan gle|osani
pehar ovog oblika i na~ina ukra{avanja, na|en u slo-
ju datovanom u kraj I i prvu polovinu II veka. Direk-
tnih paralela za ovaj oblik nema me|u keramikom
sa susednih lokaliteta, te je izvesno da predstavlja
import, mo`da iz nekog udaljenijeg centra za pro-
izvodnju gle|osane keramike.
TIP IX/8
Pehar ¬ {olja tankih zidova, prstenasto profilisanog
oboda, ravnog vrata i blago zaobljenog trbuha. Ra|en je
od dobro pre~i{}ene gline sive boje pe~enja (7,5 YR 7/0),
crno bojene povr{ine. Na vratu je ornament izveden u
barbotin tehici.
Tip IX/8; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1982. g., s. 7, bl. 2, o. s. XI, A: 370.
Ovaj tip pehara tankih zidova, ukra{en u barbo-
tin tehnici, izuzetno retko je nala`en u Singidunu-
mu i nije datovan uslovima nalaza. Veoma sli~ne
profilacije i na~ina ukra{avanja su {olje sa dve
dr{ke iz Viminacijuma, koje su {ire datovane u II
vek. Singidunumski primerci su, verovatno, tako|e
imali dve dr{ke, koje nisu sa~uvane.
TIP IX/9
Pehar visokog recipijenta, trakasto profilisanog, bla-
go u`ljebljenog oboda, nagla{enog, zaobljenog ramena i
kosih zidova trbuha koji se su`avaju prema dnu. Ra|en
je od krupnozrne peskovite gline sa primesama liskuns-
kog praha, sive boje pe~enja (7,5 YR 2/0, 5/0), neobra|e-
ne povr{ine.
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj svetlomrke zemlje,
A: 2612.
Tip IX/9; R 1: 4

DATOVANJE:
kraj I ¬ prva polovina II veka.
Ovaj oblik pehara u Singidunumu se javlja sa
svega dve posude na|ene u horizontu koji je hro-
nolo{ki opredeljen u kraj I i po~etak II veka. Pehar
identi~ne forme i tehnologije izrade poti~e sa vimi-
nacijumske nekropoli Vi{e grobalja, iz groba inhu-
miranog pokojnika, datovanog tako|e u kraj I i po-
~etak II veka. Sude}i prema strukturi gline i nedos-
tatku brojnijih analogija na susednim lokalitetima,
ovaj tip posude importovan je, verovatno, iz nekog
severoitalskog centra.
TIP IX/10
Pehar kratkog, vertikalno izvu~enog oboda i visoko
postavljenog trbuha. Ra|en je od dobro pre~i{}ene gline
sive boje pe~enja (10YR 4/1), ~ija je povr{ina prevu~ena
tamnosivim premazom metalnog sjaja.
Tip IX/10; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 2, A: 749.
Iz Singidunuma poti~e samo jedna posuda
ovog oblika, koja je bez stratigrafskih podataka o
mestu nalaza i bez direktnih analogija me|u kera-
mikom sa susednih podru~ja. Kvalitet izrade i vrsta
premaza upu}uju da mesto proizvodnje treba tra-
`iti u nekom od centara ~iji su majstori bili ve{ti u
proizvodnji luksuzne keramike.
TIP IX/11
Pehar blago povijenog oboda, bikoni~nog trbuha i
ravnog dna. Ra|en je od pre~i{}ene gline sive boje pe~e-
nja, ~ija je povr{ina ukra{ena gla~anim ornamentom.
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/III, IV, sivomrka pesku{a, A: 2326.
Tip IX/11; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
DATOVANJE:
druga polovina IV ¬ po~etak V veka.
PUBLIKOVANO:
Bjelajac, Ivani{evi} 1993, Fig. 4/5.
U Singidunumu je na|en samo jedan pehar
ovog oblika, od kvalitetne sivo pe~ene gline, ~ija je
povr{ina ukra{ena crno gla~anim ornamentom
geometrijskih motiva. Pripada grupi takozvane fe-
deratske keramike kraja IV i prve polovine V veka,
karakteristi~ne za germanska plemena.
TIP IX/12
Pehar ra~vasto profilisanog oboda ~ija je spoljna ivica
u obliku koso spu{tenog, nagla{enog rebra i vertikalno
postavljenih zidova trbuha, koji se su`avaju prema dnu.
Ra|en je od dobro pre~i{}ene gline beli~aste do oker bo-
je pe~enja (10YR 8/2, 7,5 YR 8/6), ~ija je povr{ina gla~ana
i ukra{ena slikanim motivima izvedenim mrkom bojom.
Tip IX/12; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1968. g., tunel ¬ ulaz u mitreum, A: 69.
¬ P. D. P. 1978. g., kv. D/XXV, o. s. IV¬VIII, A: 213.
¬ P. D. P. 1981. g., kv. B/XXI, XXII, o. s. I, A: 8.
¬ D. G. 1983. g., kv. C/IV, ukop I, A: 3104.
¬ T. K. 1992. g., s. C, D, bl. B, o. s. IV¬V, A: 1534.
DATOVANJE:
druga polovina III ¬ prva polovina IV veka.
U Singidunumu je na|eno nekoliko pehara ovog
oblika, od beli~aste gline sa slikanom povr{inom,
163
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip IX/13; R 1: 4

koji poti~u iz slojeva i zatvorenih celina datovanih
u drugu polovinu III veka. Za identi~ne primerke iz
Donje Panonije ne postoje pouzdani stratigrafski
podaci, ve} su na osnovu analogija hronolo{ki
opredeljeni u III vek.183 Identi~na forma i tehnolo-
gija izrade ukazuju da su proizvedeni u istom, za
sada neidentifikovanom grn~arskom centru.
TIP IX/13
Visok pehar prstenasto profilisanog oboda i blago
isko{enog trbuha koji se lomi prema prstenastoj stopi.
Ra|en je u kalupu, od pre~i{}ene gline meke fakture,
crvene boje pe~enja (10R 6/8). Povr{ina je prevu~ena
crvenom, sjajnom ili mat glazurom i ukra{ena reljefnim
ornamentom. Dekoraciju ~ine floralni motivi raspore|e-
ni u odvojenim poljima ili u horizontalnim nizovima i
figuralne predstave sme{tene u donjem delu recipijenta.
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., kv. D/V, jama 95, A: 2911.
¬ S. T. 1996. g., ku}a 2, jama 8, A: 573.
cama. U donjem delu prikazane su scene sa nepra-
vilno raspore|enim predstavama satira koji svira u
dvojnu frulu, psa i kratera. Drugi pehar je ukra{en
motivima listova i rozeta, raspore|enim u tri hori-
zontalna niza, dok se u donjem delu ponavlja ista
predstava `ivotinje ¬ zeca.
TIP IX/14
Pehar kratkog, sa unutra{nje strane koso zase~enog
oboda, cilindri~nog ili isko{enog vrata, jajolikog trbuha i
dna u obliku pune, po sredini udubljene, niske stope.
Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~e-
nja (2,5 YR 5/8, 6/8, 7,5 YR 5/6), crveno bojene ili mrko
firnisovane povr{ine ogrubljene sitnim zrnima peska.
Na prelazu vrata u trbuh urezani su `ljebovi.
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 2989.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1168.
¬ S. T. 1996. g., ku}a 2, jama 7, A: 553.
¬ T. K. 1993. g., bl. D, jama II, A: 1962.

DATOVANJE:
II vek.

PUBLIKOVANO:
Bjelajac 1987, Fig. 7/3, 4.

Iz Singidunuma poti~u dva pehara ovog tipa,

otkrivena u zatvorenim celinama datovanim u II
vek. Po obliku su najbli`i peharima od tera sigilate
forme Drag. 30 i predstavljaju lokalne proizvode
reljefno ukra{ene tera sigilate iz radionice Vimina-
cijum ¬ Margum. Prvi pehar je na|en u jami koja je
nalazima novca opredeljena u period od Hadrijana
Tip IX/14; R 1: 4
do {ezdesetih godina II veka. Dekoraciju ~ine mo-
tivi listova na dugim peteljkama, postavljeni ispod
jajnice i raspore|eni u ~etiri polja odvojena gran~i- 183Brukner 1981, T. 54/1¬5.

164

DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 27/9.
U okviru ovog tipa izdvojene su dve srodne vari-
jante, koje se me|usobno razlikuju po profilaciji
vrata i trbuha. U Singidunumu su pehari obe vari-
jante zastupljeni u malom broju, u slojevima datova-
nim od druge ~etvrtine do kraja II veka. Kao i pehari
tipa IX/6, predstavljaju import iz zapadnih centara.
TIP IX/15
Pehar prstenasto profilisanog oboda, nagla{enog
vrata, {irokog loptastog ili ovalnog trbuha i dna u obliku
isko{ene stope. Ra|en je u tehnici tera sigilate , forma
Drag. 54, ~ija je povr{ina ukra{ena imitacijom tehnike
bru{enja stakla ili barbotinom.
Tip IX/15; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., sloj ispod objekta ³D«, A: 2980.
¬ V. K. 1984. g., s. 9, o. s.VIII, A: 443.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, T. S. 221.
DATOVANJE:
sredina II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. X/17, 18.
Bjelajac 1990, T. 61.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 20/1¬4.
Malobrojni pehari forme Drag. 54, koji se u Sin-
gidunumu javljaju u horizontima datovanim od
anti~ka keramika singidunuma
sredine II i tokom prvih decenija III veka, predstav-
ljaju import iz Rajncaberna. Zastupljeni su sa dve
varijante me|usobno razli~ite po profilaciji trbuha
i na~inu ukra{avanja. Prva varijanta ima sferi~an
recipijent ukra{en tehnikom imitacije bru{enja
stakla, dok je druga ovalnog oblika, dekorisana flo-
ralnim motivima izvedenim u barbotin tehnici.
Proizvodnja vi{e varijanti pehara Drag. 54 odvijala
se, u periodu od Hadrijana do sredine III veka, u
radionicama Lezu, Rajncabern i Vesterndorf, a
zbog razlike u profilaciji i na~inu dekorisanja neki
od autora su ih posmatrali kao razli~ite tipove.
Tako J. Déchelette pod formom 72 podrazumeva
samo posude ukra{ene tehnikom imitacije bru{e-
nja stakla, dok je W. Ludowici izdvojio nekoliko
tipova i dao im razli~ite oznake.184
TIP IX/16
Pehar sa dve dr{ke, prstenasto profilisanog oboda,
cilindri~nog vrata i loptastog trbuha. Ra|en je od dobro
pre~i{}ene gline svetlooker ili beli~aste boje pe~enja
(10YR 8/3, 5Y 8/1), ~ija je povr{ina gla~ana i slikana ne-
postojanom mrkom bojom.
Tip IX/16; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., C/IV, ukop, A: 3104, 3105.
DATOVANJE:
druga polovina III veka.
U Singidunumu su na|ene samo dve posude
ovog oblika. Ra|ene su od beli~aste gline iste struk-
ture, obrade povr{ine i na~ina ukra{avanja kao i
slikani pehari tipa IX/12, te je sasvim izvesno da
poti~u iz istog radioni~kog centra.
TIP IX/17
Pehar {irokog otvora neprofilisane ivice i vertikalno
postavljenih zidova trbuha. Ra|en je od srednje pre~i{-
}ene gline crvene boje pe~enja(2,5 YR 6/8), gla~ane
povr{ine. Ispod oboda je horizontalno, plasti~no nagla-
{eno usko rebro.
184 Bjelajac 1990, 128.
165
sne@ana nikoli} -|or|evi}

mo`e ni{ta bli`e re}i o motivima, ili natpisima koji

se na njima javljaju. Na jednom peharu je sa~uva-
no slovo A, koje je ~inilo deo natpisa ¬ zdravice.185

Tip IX/17; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj {uta, A: 2533.
Jedini primerak ovog tipa, na|en u Singidunumu
poti~e iz sloja koji nije pouzdano datovan. Me|u
keramikom sa susednih lokaliteta nema direktnih
analogija za njegov oblik.
TIP IX/19
Pehar razgrnutog oboda i polusferi~nog trbuha. Ra-
|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja
(7,5 YR 6/6), crveno bojene povr{ine. Posuda je ukra{ena
paralelnim `ljebovima i tankim rebrom sme{tenim
ispod oboda, dok je na trbuhu ornament izveden u bar-
botin tehnici.

TIP IX/18
Pehar tankih zidova, prstenasto profilisanog oboda, Tip IX/19; R 1: 4
blago isko{enog, dugog vrata i sferi~nog trbuha. Ra|en je
od fino pre~i{}ene gline sive i crvene boje pe~enja (5YR
5/1, 2,5 YR6/8), ~ija je povr{ina prevu~ena metalnosjaj- MESTO NALAZA:
nom, tamnomrkom glazurom. Na trbuhu su natpis i ¬ D. G. 1983. g., C/IV, ukop, A: 3109.
barbotin ornament izvedeni belom mat bojom i sitni
DATOVANJE:
pravilni urezi.
druga polovina III veka.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XV/158.

Pehari niskog recipijenta, ukra{eni u barbotin

tehnici, u Singidunumu su zastupljeni izuzetno ret-
kim primercima koji, sude}i prema tehnologiji
izrade, predstavljaju proizvode lokalnih radionica.
Kao uzor za njihov oblik i dekoraciju mogle su da
poslu`e importne posude tankih zidova ukra{ene
Tip IX/18; R 1: 4 barbotinom.

TIP IX/20
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. C/III, IV, sivomrka pesku{a, A: 2339. Pehar u`ljebljenog, razgrnutog i sa spoljne strane
¬ D. G. 1983. g., C/IV, ukop, A: 3107. kanelovanog oboda, loptastog trbuha i niske, prstenasto
¬ T. K. 1992. g., bl. B, s. C, jama 9, A: 1859. profilisane stope. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline
DATOVANJE:
druga polovina III¬IV vek.

U Singidunumu je na|en mali broj posuda ovog

tipa, uglavnom u zatvorenim celinama datovanim
u drugu polovinu III veka, a izuzetno retko i u slo-
jevima IV veka. Ra|eni su od fino pre~i{}ene gline
crvene ili sive boje pe~enja, ~ija je povr{ina prevu-
~ena tamnomrkom glazurom metalnog sjaja na
Tip IX/20; R 1: 4
kojoj su natpis i barbotin ornament izvedeni gus-
tim slojem bele mat boje. Na `alost, posude su
uglavnom sa~uvane u malim fragmentima, te se ne 185 Oswald, Pryce 1966, 229, Pl. LXXXII/5, 9.

166

crvene boje pe~enja (5YR 6/8), ~ija je crveno bojena
povr{ina ukra{ena u barbotin tehnici.
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., C/IV, ukop, A: 3108.
DATOVANJE:
druga polovina III veka.
Kao prethodni, i ovaj tip pehara, ukra{en u bar-
botin tehnici, zastupljen je malobrojnim primerci-
ma datovanim u drugu polovinu III veka.
TIP IX/21
Pehar kratkog, u`ljebljenog oboda i nisko spu{tenog
trbuha, na niskoj {upljoj stopi pro{irenih ivica. Ra|en je od
srednje pre~i{}ene gline `u}kastocrvene boje pe~enja (5YR
7/8), ~ija je povr{ina prevu~ena oker`utom gle|u i ukra-
{ena srpastim ornamentom izvedenim u barbotin tehnici.
Tip IX/21; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., C/IV, ukop, A: 3138.
DATOVANJE:
druga polovina III veka.
Iz Singidunuma poti~e samo jedan pehar ovog
oblika, ~ija je povr{ina prevu~ena oker`utom gle-
|u. Na|en je u ukopu datovanom u drugu polovi-
nu III veka, zajedno sa peharima prethodna dva
tipa, koji su tako|e ukra{eni barbotinom.
TIP IX/22
Pehar sa dve dr{ke, razgrnutog oboda i loptastog
trbuha. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje
pe~enja (2,5 YR 6/8), crveno bojene povr{ine. Gornji deo
Tip IX/22; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
trbuha je ukra{en paralelnim nizovima gusto postavlje-
nih motiva izvedenih u barbotin tehnici.
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1976. g., bl. 1, 2, ukop, A: 197.
Malobrojni pehari ovog tipa ne poti~u iz pouz-
dano datovanih celina, ali je izvesno da se u Singi-
dunumu ne javljaju pre sredine III veka.
TIP IX/23
Pehar prstenasto profilisanog oboda i vertikalnih,
blago uvu~enih zidova trbuha koji se lome prema niskoj,
ravnoj stopi. Ra|en je od dobro pre~i{}ene gline beli~aste
boje pe~enja (10YR 8/2), ~ija je gla~ana povr{ina ukra{e-
na slikanim motivima izvedenim tamnomrkom bojom.
Tip IX/23; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., kv. E/IV, sloj mrke zemlje, A: 3547.
DATOVANJE:
druga polovina III veka.
U Singidunumu je na|ena jedna posuda ove for-
me, koja ima iste tehnolo{ke karakteristike kao sli-
kani pehari tipa IX/12 i IX/16, te je izvesno da poti~u
iz istog, za sada nedefinisanog, radioni~kog centra.
TIP IX/24
Pehar sa jednom dr{kom, slabije ili jako razgrnutog
oboda i loptastog trbuha, na ravnom ili uskom, nagla{e-
nom dnu. Ra|en je od srednje do dobro pre~i{}ene gline
crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8, 7,5 YR 6/6), crveno i
mrko bojene povr{ine, znatno re|e oker boje pe~enja, sa
neobra|enom ili gla~anom povr{inom. Izuzetke pred-
stavljaju pehari od sivo pe~ene gline, ~ija je povr{ina crno
bojena. Na vratu posude se ~esto javlja tanko, plasti~no
nagla{eno rebro, a donji deo recipijenta mo`e biti
narebren.
MESTA NALAZA:
¬ Park Ta{majdan ¬ crkva Svetog Marka 1955. g., grob,
inv. br. 428.
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 134.
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 4, pro{irenje, A: 486.
¬ Kosovska ulica 1988. g., jugoisto~na nekropola, G¬56.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1173, 1174;
s. I¬II, ispuna rova¬povr{ine, A: 1311.
167
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip IX/24; R 1: 4
DATOVANJE:
II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXX/610.
Simi} 1977, T. IV/G¬56/2.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 27/10.
Pehari ovog tipa javljaju se sa vi{e varijanti, me-
|usobno razli~itih po profilacijama oboda i dna i
debljini zidova. Predstavljaju proizvode provincij-
skih radionica, koji su ~esto nala`eni u naseobin-
skim horizontima datovanim od sredine II do sre-
dine III veka, a u manjem broju i u slojevima druge
polovine III veka. Retki primerci ~inili su sadr`aje
grobnih inventara na jugoisto~noj nekropoli Singi-
dunuma, od kojih je jedan sa kremiranim pokojni-
kom, datovan u poslednju ~etvrtinu III veka.
TIP IX/25
Manji pehar neprofilisanog oboda, ~iji se isko{eni
trbuh blago lomi prema uskoj, prstenasto profilisanoj
stopi. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline mrke boje
pe~enja (7,5 YR 5/6), mrko bojene povr{ine. Ispod obo-
da, ili na sredi{njem delu trbuha, urezan je `ljeb.
Tip IX/25; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ V. K. 1978. g., s. 1, bl. 5, ispod poda 3, A: 609.
¬ B. R. 1948. g., jugoisto~na nekropola, inv. br. 216.
DATOVANJE:
kraj I ¬ po~etak II veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXIX/596.
168
Iz Singidunuma poti~u dva primerka ovog tipa,
od kojih je jedan iz horizonta opredeljenog u kraj I
i po~etak II veka, dok je druga bez stratigrafskih
podataka. Posude identi~ne profilacije na|ene su na
viminacijumskoj nekropoli Vi{e grobalja, u grobovi-
ma inhumiranih pokojnika, koji su datovani u vre-
me Hadrijana.186 Pehari sli~nih oblika i dimenzija
u Sirmijumu su datovani u prvu polovinu I veka.187
TIP IX/26
Pehar cilindri~nog recipijenta koji se o{trije ili blago
lomi prema dnu. Ispod neprofilisanog oboda su dve
naspramno postavljene dr{ke, iznad kojih je ~esto
plo~asto pro{irenje koje mo`e biti dekorisano. Ra|en je
od srednje do dobro pre~i{}ene gline crvene boje pe~e-
nja (2,5 YR 5/8, 5YR 6/6, 7/6), crveno bojene, firnisovane
ili gla~ane povr{ine. Posuda je ~esto ukra{ena urezanim
`ljebom sme{tenim ispod oboda.
Tip IX/26; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s.2, A: 748.
¬ T. K. 1992. g., bl. B, s. C, D, o. s. IV¬V, A: 1533;
bl. C, s. 6, mrka zemlja, A: 1754.
DATOVANJE:
sredina II ¬ prva polovina III veka.
Ovaj tip se u Singidunumu ne javlja u velikom
broju i zastupljen je u slojevima datovanim od sre-
dine II do sredine III veka. Posude su, naj~e{}e, crve-
no do mrko bojene, ili prevu~ene firnisom, a retki
su primerci ~ija je povr{ina samo ugla~ana. Uzor za
ovaj oblik pehara predstavljali su skifosi (scyphus),
forma koja je izra|ivana od razli~itih materijala ¬
186 Zotovi}, Jordovi} 1990, G¬81/9, G¬258/4.
187 Brukner 1981, T. 56/40¬42, 44.

metal (srebro), staklo, keramika.188 Za proizvodnju
kerami~kih posuda primenjivane su razli~ite teh-
nologije, te se pored bojenih, firnisovanih i gla~a-
nih, javljaju i pehari ra|eni u tehnici tera sigilate,
forme Drag. 34, a poznati su i primerci ~ija je povr-
{ina prevu~ena zelenom gle|u.189
TIP IX/27
Pehar ¬ {olja sa dve dr{ke, razgrnutog oboda, bikoni~-
nog trbuha i blago udubljenog dna. Ra|en je od dobro
pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (5YR 6/8), crveno
bojene i gla~ane povr{ine. Na gornjem konusu je reljefno
izveden floralni ornament.
Tip IX/27; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1978. g., bl. 6, o. s. IV¬X, A: 655.
DATOVANJE:
II vek.
U Singidunumu je na|ena samo jedna posuda
ovog oblika, koja poti~e iz horizonta datovanog u II
vek. Ra|ena od gline iste strukture i ima istu glazu-
ru kao reljefno ukra{ene posude od tera sigilate iz
radionice Viminacijum ¬ Margum, te se, iako u Vi-
minacijumu nema istih posuda, mo`e pretposta-
viti da je proizvod ovog kerami~kog centra.
TIP IX/28
Pehar ¬ {olja sa jednom dr{kom, neprofilisanog obo-
da, kosih zidova trbuha i masivnog ravnog dna. Ra|ena je
bez upotrebe vitla, od peskovite gline sa primesama tu-
canih pu`eva i {koljki, u nijansama mrke i sivomrke boje
pe~enja (7,5 YR 5/6, 3/0, 5YR 5/4), neobra|ene povr{ine.
Tip IX/28; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
MESTA NALAZA:
¬ T. F. F. 1972. g., jama.
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 4, o. s.V, C: 41.
¬ P. D. P. 1976. g., kv. EH/XXVIII, o. s. XIV¬XVI, ispod
ukopa, A: 129.
¬ T. K. 1992. g., bl. D, rimska jama II, A: 1971.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1975, sl. 13/9.
Takozvane ³da~ke« {olje ne predstavljaju ~este
nalaze u Singidunumu. Pored nekoliko primeraka
koji poti~u iz zatvorenih celina datovanih u II vek,
ostale su iz slojeva sa me{anim materijalom.
TIP IX/29
Pehar ¬ {olja tankih zidova, blago uvu~enog, neprofi-
lisanog oboda i nisko prelomljenog trbuha, na kome su
dve manje, dvostruko kanelovane dr{ke. Ra|en je od do-
bro pre~i{}ene gline sive boje pe~enja (5Y 7/2), sa crno
bojenom povr{inom. Sredi{nji deo trbuha je ukra{en
vi{estrukim nizom ureza izvedenih radlom.
Tip IX/29; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. D/VI, VII, svetlomrka zemlja, A: 2620.
DATOVANJE:
kraj I ¬ prva polovina II veka.
Ovaj tip posude tankih zidova je zastupljen
retkim primercima koji poti~u iz horizonata opre-
deljenih u kraj I i po~etak II veka. U isti period da-
tovana je i zdelica sa dve dr{ke iz Sirmijuma,190
koja je po obliku i tehnolo{kim osobinama sli~na
singidunumskim.
TIP IX/30
Pehar tankih zidova, kratkog, razgrnutog oboda i po-
lusferi~nog recipijenta. Na trbuhu se nalaze dve manje
dr{ke. Ra|en je u kalupu, od dobro pre~i{}ene gline sive
188 Hilgers 1969, 76, 77, Bild 65¬68.
189 Oswald, Pryce 1966, Pl. LII.
190 Brukner 1981, T. 56/31¬33.
169
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Tip IX/30; R 1: 4
boje pe~enja (5Y 7/1), crno bojene povr{ine. Trbuh po-
sude je ukra{en floralnim ornamentom izvedenim u bar-
botin tehnici.
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1980. g., s. 4, bl. 1, prostorija izme|u zidova 1 i 5,
A: 341.
DATOVANJE:
po~etak II veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXVIII/590.
Kao prethodni, i ovaj tip pripada grupi posuda
tankih zidova, od sivo pe~ene gline, koje su u u Sin-
gidunumu datovane u kraj I i po~etak II veka.
TIP IX/31
Pehar vre}aste forme, razgrnutog oboda i o{tro
prelomljenog ramena. Ra|en je od srednje pre~i{}ene
gline crvene boje pe~enja (7,5 YR 6/6, 7/6), ~ija je povr{i-
na prevu~ena crvenim ili mrkim firnisom.
Tip IX/31; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova povr{ine, A: 1313.
¬ S. T. 1996. g., sek. 1, 2, o. s. I¬II, A: 41.
DATOVANJE:
kraj II¬III vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 27/6.
U okviru ovog tipa u Singidunumu su izdvojene
dve srodne varijante, zastupljene retkim primerci-
ma koji poti~u iz slojeva datovanih u kraj II i u III
170
vek. Sli~an oblik pehara javlja se u malom broju i u
Viminacijumu, gde je opredeljen u prvu polovinu
III veka.
TIP IX/32
Pehar kratkog, u`ljebljenog oboda i bikoni~nog
trbuha. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline sive boje
pe~enja (7,5 YR 6/0), ~ija je povr{ina prevu~ena firnisom
i ukra{ena ubodima izvedenim radlom.
Tip IX/32; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Gospodar Jovanova ul. 2¬4, 1991. g., povr{ine oko
grobova, A: 646.
DATOVANJE:
sredina II ¬ sredina III veka?
Retki primerci ovog tipa u Singidunumu ne po-
ti~u iz pouzdano datovanih slojeva, i na osnovu
ostalog kerami~kog materijala mogu se okvirno
datovati u drugu polovinu II, odnosno prvu polovi-
nu III veka. Predstavljaju lokalnu varijantu ra|enu,
najverovatnije, po uzoru na importne posude tan-
kih zidova.
TIP IX/33
Pehar razgrnutog oboda, {irokog loptastog trbuha i
dna u obliku niske, prstenasto profilisane stope. Na trbu-
hu se nalazi udubljenje kru`nog oblika. Ra|en je od sred-
nje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 7/4),
crveno bojene i gla~ane povr{ine.
Tip IX/33; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. V, A: 1048.
DATOVANJE:
kraj II ¬ po~etak III veka.

PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 27/11.
U Singidunumu je na|en jedan primerak ovog
tipa pehara, sa jednim udubljenjem na trbuhu, koji
je bez direktnih analogija me|u keramikom sa
susednih lokaliteta.
TIP IX/34
Pehar trakasto profilisanog, u`ljebljenog oboda
ispod koga kre}e trakasta dr{ka koja se zavr{ava na sre-
di{njem delu loptastog trbuha. Ra|en je od dobro pre-
~i{}ene gline oker`ute boje pe~enja (10YR 7/3, 8/4),
povr{ine prevu~ene zeleno`utom ili svetlomaslinastom
gle|u. Posuda je ukra{ena polumese~astim ornamentom
mrke boje, izvedenim ispod oboda u barbotin tehnici, ili
tanko urezanim `ljebom na sredi{njem delu trbuha.
Tip IX/34; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. V, A: 1049; s. I¬II, ispuna rova ¬
povr{ine, A: 1374.
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 42/7, 8.
Gle|osani pehari ovog oblika u Singidunumu se
javljaju malobrojnim primercima koji poti~u iz gornjih
slojeva ispune rova u Knez Mihailovoj ulici, datovanim u
kraj II i po~etak III veka.
TIP IX/35
Pehar razgrnutog, u`ljebljenog oboda i zaobljenog,
narebrenog trbuha, na uskom, ravnom dnu. Ispod
oboda kre}e manja dr{ka ovalnog preseka i zavr{ava se
na trbuhu. Ra|en je od peskovite gline `u}kaste boje
pe~enja (2,5 YR 8/4, 10YR 8/3), neobra|ene povr{ine.
MESTA NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1104.
¬ T. K. 1993. g., bl. D, rimska jama II, A: 1958.
anti~ka keramika singidunuma
Tip IX/35; R 1: 4
DATOVANJE:
II vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LVIII/519, 521; T. LXX/616.
Pehari rebraste profilacije predstavljaju ~este
nalaze u Singidunumu. Za razliku od ostalih formi
istih tehnolo{kih karakteristika (zdele, lonci, kr~azi)
koje se, uglavnom, javljaju u du`em vremenskom
periodu, pehari su zastupljeni u horizontima dato-
vanim u II vek, odnosno, naj~e{}e u slojevima dru-
ge polovine ovog stole}a.
TIP IX/36
Pehar prstenasto profilisanog oboda i nagla{enog
vrata koji o{tro prelazi u zaobljen trbuh. Ra|en je u kom-
binaciji vitla i kalupa, od dobro pre~i{}ene gline crvene
boje pe~enja (2,5 YR 6/8), ~ija je povr{ina prevu~ena
sjajnim premazom oran`crvene boje. Trbuh je ukra{en
reljefnom dekoracijom, sa motivima jajnice, floralnog
ornamenta i predstavama ljudskih i `ivotinjskih figura.
Tip IX/36; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1170; s. I¬II,
ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1364.
DATOVANJE:191
druga polovina II ¬ prve decenije III veka?
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 41/2, 3, 4, 6.
191 Za datovanje vidi nap. 171.
171
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Tip je zastupljen sa dva do tri primerka, koja

pripadaju grupi reljefno ukra{enih posuda vimina-
cijumske (?) proizvodnje. Forma predstavlja lokal-
nu varijantu pehara od tera sigilate, forme Drag. 54,
~iju dekoraciju, pored jajnice, ~ine prikazi ljudskih
i `ivotinjskih figura izme|u kojih je floralni orna-
ment. U donjem delu jedne posude je broj XV, koji
mo`da ozna~ava godinu rada radionice, ili ukazuje
na mogu}nost da je izra|ena kao dar povodom ne-
kog jubileja? Zbog fragmentarne o~uvanosti pri-
meraka ne mo`e se precizno odrediti njihov broj,
niti dati detaljan sadr`aj i tuma~enje izvedenih
predstava.
TIP IX/37
Pehar tankih zidova, sa malim dr{kama u obliku u{i-
ca, razgrnutog oboda, rebrastog, u donjem delu pro{ire-
nog trbuha i zaobljenog dna. Ra|en je od gline sa sitnim
zrnima peska crvene boje pe~enja (10R 5¬6/6), ~ija je
povr{ina prevu~ena sivkastim premazom.
Tip IX/37; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1171.
DATOVANJE:
kraj II veka.
Tip IX/38; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1365.
DATOVANJE:
druga polovina II ¬ prve decenije III veka?
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 41/1.
Me|u reljefno ukra{enom keramikom vimina-
cijumske (?) proizvodnje koja poti~e iz sadr`aja
ispune rova u Knez Mihailovoj ulici, na|en je samo
jedan primerak ovog oblika. Po profilaciji je sli~an
korintskim cilindri~nim peharima, odnosno posu-
dama od tera sigilate Drag. 30. Ispod uske, plasti~-
ne trake, ukra{ene ubodima izvedenim radlom,
nalaze se krilati erosi sa svojim atributima, od kojih
je mali broj sa~uvan.192 Kao i za ostalu reljefnu ke-
ramiku na|enu u slojevima zavr{ne faze zasipanja
rova, datovanje u kraj II i prve decenije III veka
treba uslovno prihvatiti.
TIP IX/39
Pehar horizontalno zase~enog ili razgrnutog oboda i
bikoni~nog trbuha, na ~ijem je dnu duboko urezan `ljeb.
Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~e-
nja (2,5 YR 6/8), crveno bojene i gla~ane povr{ine.

PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 36/4.

U Singidunumu je na|en jedan primerak ovog

tipa pehara, neuobi~ajenog oblika i tehnologije
izrade, koji je bez direktnih analogija me|u kera-
mikom sa susednih lokaliteta.
Tip IX/39; R 1: 4
TIP IX/38
Pehar prstenasto profilisanog oboda, vertikalnih do MESTA NALAZA:
blago zaobljenih zidova trbuha i prstenasto profilisanog ¬ T. K. 1993. g., bl. D, rimska jama II, A: 1971;
dna. Ra|en je u kombinaciji vitla i kalupa, od dobro bl. C, jama D, A: 1907.
pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8), ~ija je
DATOVANJE:
povr{ina prevu~ena sjajnim premazom oran`crvene bo-
sredina ¬ druga polovina II veka.
je. Ispod oboda su dva paralelna `ljeba i uska, plasti~na
traka, dekorisana ubodima izvedenim radlom. Na trbu-
hu je reljefno izveden ornament sa predstavama krilatih 192 Detaljnije o reljefnoj dekoraciji i njenom tuma~enju v.
erosa. Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, 110.

172

U okviru ovog tipa, koji u Singidunumu nije
zastupljen u velikom broju, izdvojene su dve vari-
jante razli~ite po profilaciji oboda. Pehari sli~nog
oblika i tehnologije izrade u Viminacijumu su da-
tovani u II vek.
TIP IX/40
Pehar koso razgrnutog oboda, nisko prelomljenog
trbuha i nagla{enog, po sredini blago udubljenog dna.
Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~e-
nja (10R 6/8), crveno bojene i gla~ane povr{ine.
Tip IX/40; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1980. g., s. 4, bl. 1 (pro{irenje), hipokaust .
DATOVANJE:
IV vek.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXIX/599.
Pehari nisko prelomljenog trbuha, ~ija je povr-
{ina crveno bojena i gla~ana, u Singidunumu pred-
stavljaju retke nalaze koji poti~u iz slojeva datova-
nih u IV vek.
TIP IX/41
Pehar koso razgrnutog oboda, loptastog trbuha i rav-
nog dna blago izvu~enih ivica. Ra|en je od srednje pre-
~i{}ene gline crvene boje pe~enja (5YR 6/8), crvenomrko
bojene povr{ine.
Tip IX/41; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ G. G., Sahat kapija 1987. g., s. 6, jama 5, A: 208.
DATOVANJE:
prva polovina III veka.
anti~ka keramika singidunuma
PUBLIKOVANO:
Biki}, Ivani{evi} 1996, 259, sl. 5/4.
Jedini pehar ovog oblika, na|en u Singidunu-
mu, poti~e iz jame datovane u prvu polovinu III ve-
ka, i nema direktne analogije me|u keramikom sa
susednih lokaliteta.
TIP IX/42
Pehar ¬ kantaros sa unutra{nje strane u`ljebljenog, a
sa spoljne kanelovanog oboda, dugog, uvu~enog vrata i
loptastog trbuha, na visokoj, isko{enoj stopi. Ra|en je u
tehnici tera sigilate, forma Drag. 53. Trbuh i dr{ke su
ukra{eni floralnim ornamentom izvedenim u barbotin
tehnici.
Tip IX/42; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1969. g., s. 5, A: 503.
DATOVANJE:
kraj II ¬ prva polovina III veka?
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXIV/312.
Bjelajac 1990, 128, T. 61.
Pehar ¬ kantaros (cantharus) iz Singidunuma je
jedini nalaz forme Drag. 53 na prostoru Gornje Me-
zije. Ukra{en je prepletom srcolikoh listova na du-
gim dr{kama izvedenim u barbotin tehnici, koji
predstavljaju naj~e{}e motive na ovom tipu posu-
da. Zbog nedostatka stragrafskih podataka o uslo-
vima nalaza nije mogu}e njegovo precizno hrono-
lo{ko opredeljnje, mada se na osnovu proizvodnje
ove retke forme u Rajncabernu, krajem II i u prvoj
polovini III veka, mo`e okvirno datovati u taj peri-
od.193 Pored keramike, kantarosi su izra|ivani od
srebra i stakla.194
193 Bjelajac 1990, 128.
194 Hilgers 1969, 47¬49, Bild 20¬24.
173
sne@ana nikoli} -|or|evi}

TIP IX/43 MESTO NALAZA:

Pehar lu~no razgrnutog oboda u`ljebljene spoljne
ivice i loptastog trbuha. Ra|en je od fino pre~i{}ene gli-
ne crvene boje pe~enja (2,5 YR 4/8), ~ija je povr{ina pre-
vu~ena mrkocrvenim firnisom i ukra{ena ornamentom
izvedenim u barbotin tehnici.
Tip IX/43; R 1: 4
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 129.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.
Pehari ovog tipa zastupljeni su malobrojnim
primercima koji, uglavnom, poti~u iz jame datova-
ne u prvu polovinu II veka, dok je nekoliko bez po-
dataka o mestu nalaza. U isti period opredeljeni su
pehari identi~ne forme i tehnologije izrade iz Vimi-
nacijuma, me|u kojima je jedan na|en u grobu
inhumiranog pokojnika.195

MESTO NALAZA:
TIP IX/45
¬ G. G. Dizdareva kula 1973. g., s. 1, o. s. XVI, inv. br. 3174.
Visoki pehar izdu`ene, vretenaste forme. Ra|en je od
DATOVANJE:
srednje pre~i{}ene gline crvene do oker boje pe~enja,
po~etak II veka.
crveno i svetlomrko bojene i gla~ane povr{ine. Ispod
PUBLIKOVANO: oboda i iznad dna su po dva horizontalna niza vi{estru-
Bojovi} 1977, T. XV/157. kih, uskih, poluprstenasto profilisanih traka.

Ovaj tip pehara pripada posudama fine izrade,

ukra{enim u barbotin tehnici, koje su u Singidunum
dospele, najverovatnije, iz severnoitalskih centara.
Zastupljen je jednim primerkom na|enim, zajedno
sa ve}im brojem fragmenata luksuzne keramike, u
sloju koji je datovan u po~etak II veka.

TIP IX/44
Visoki pehar izdu`enog, blago isko{enog vrata i
zaobljenog trbuha koji se su`ava prema ravnom dnu
prstenasto profilisane ivice. Ra|en je od srednje pre~i{-
Tip IX/45; R 1: 4
}ene crveno pe~ene gline (2,5 YR 6/8), sa oran`crveno
bojenom povr{inom ili, retko, od gline svetlosive boje
pe~enja (10YR 7/2), ~ija je povr{ina crno bojena i gla~a- MESTO NALAZA:
na. Vrat i donji deo recipijenta ukra{eni su dubokim, ¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 132.
paralelno postavljenim kanelurama.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.

Iz Singidunuma poti~u svega dve posude ovog

tipa koje su, zajedno sa srodnim peharima prethod-
nog tipa, na|ene u istra`enom delu jame datovane
u prvu polovinu II veka.

TIP IX/46
Pehar kratkog, koso razgrnutog oboda i sferi~nog
recipijenta, na isko{enoj, punoj stopi. Ra|en je od dobro
pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8), ~ija je
povr{ina gla~ana.

Tip IX/44; R 1: 4 195 Zotovi}, Jordovi} 1990, G¬261/5.

174

Tip IX/46; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 127.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXIX/597.
Pehari fine izrade, sa neujedna~eno gla~anom
povr{inom, zastupljeni su sa svega dve posude ko-
je, kao i prethodna dva tipa, poti~u iz jame datova-
ne u prvu polovinu II veka.
TIP IX/47
Pehar blago profilisanog oboda i cilindri~nog recipi-
jenta koji se o{tro lomi prema uskoj, ravnoj stopi. Ra|en
je od srednje pre~i{}ene gline oker boje pe~enja (7,5 YR
7/4), crveno do mrko bojene povr{ine.
Tip IX/47; R 1: 4
MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1983. g., C/IV, ukop, A: 3106.
¬ Kosovska ulica 1988. g., jugoisto~na nekropola, G¬44.
DATOVANJE:
druga polovina III veka.
PUBLIKOVANO:
Simi} 1997, T. III/G¬44/2.
Pehari cilindri~nog recipijenta i uskog dna u
Singidunumu se javljaju sa dve srodne varijante.
Zastupljene su malobrojnim nalazima, me|u koji-
ma je, pored primeraka iz ukopa datovanog u dru-
gu polovinu III veka, i pehar koji je predstavljao deo
inventara u grobu sa spaljenim pokojnikom, na jugo-
isto~noj nekropoli. Sli~ne profilacije i dimenzija, ali
isko{enih zidova trbuha, je pehar iz Novih Banova-
ca, datovan u znatno raniji period, I¬II vek.196
anti~ka keramika singidunuma
TIP IX/48
Pehar sa dve dr{ke, razgrnutog, sa spoljne strane ka-
nelovanog oboda, nagla{enog trbuha, i dna u obliku nis-
ke, isko{ene stope. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline
svetlocrvene boje pe~enja, sa crveno bojenom povr{i-
nom. Na sredi{njem delu trbuha su dve paralelno ureza-
ne kanelure.
Tip IX/48; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Gospodar Jovanova ul. 2¬4, 1991. g., gra|evina 1,
prostorija 3, A: 724.
DATOVANJE:
druga polovina II ¬ prva polovina III veka.
Jedini primerak ovog tipa, na|en u Singidunu-
mu, mo`e se na osnovu uslova nalaza {ire datovati
u drugu polovinu II i prvu polovinu III veka. Sli~an
oblik i tehnolo{ke osobine, ali druga~ije profilisane
obode i dna, imaju {olje sa jednom dr{kom iz Donje
Panonije, datovane u III i IV vek.197
TIP IX/49
Pehar trakasto profilisanog, u`ljebljenog oboda i lop-
tastog trbuha. Ra|en je od dobro pre~i{}ene gline sive boje
pe~enja (10YR 6/1), ~ija je crno bojena i gla~ana povr{ina
ukra{ena vi{estrukim nizom uboda izvedenih radlom.
Tip IX/49; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ U. U. 1973. g., bl. XIX/4, o. s. V¬VIII, A: 591.
U Singidunumu je na|ena jedna posuda ovog
tipa, koja poti~e iz sloja sa me{anim materijalom i
koja je bez direktnih analogija.
196
Brukner 1981, T. 58/12.
197 Brukner 1981, T. 108/9, 11.
175
sne@ana nikoli} -|or|evi}
TIP IX/50
Pehar razgrnutog oboda i zaobljenog, nisko prelom-
ljenog trbuha. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline sive
boje pe~enja (5Y 6/1), ~ija je povr{ina prevu~ena tamno-
sivim firnisom.
Tip IX/50; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ S. T. 1996. g., ku}a 1, prostorija 2, nivo poda, A: 443.
DATOVANJE:
II vek.
Jedina posuda ovog oblika, na|ena u Singidu-
numu, datovana je u II vek. Direktnih paralela za
njen oblik i tehnologiju izrade nema me|u kerami-
kom sa susednih lokaliteta.
TIP IX/51
Pehar koso zase~enog oboda ispod koga je plasti~no
nagla{ena uska traka i blago isko{enih, prema dnu zaob-
ljenih zidova trbuha. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gli-
ne crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8), sa gla~anim orna-
mentom na povr{ini.
Tip IX/51; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ S. T. 1996. g., sek. 3¬5, bl. B/C, o. s. II¬IV, A: 621.
DATOVANJE:
II¬III vek.
Jedina posuda ovog oblika u Singidunumu je
na|ena u horizontu koji je datovan u {ire razdoblje,
II¬III vek. Mada je bez direktnih analogija, osnovna
forma i raspored gla~anog ornamenta podse}aju
na slikane pehare od beli~aste gline, tipa IX/12.
TIP IX/52
Pehar sa jednom dr{kom, vertikalno izvu~enog obo-
da, loptastog trbuha i nagla{enog, uskog dna. Ra|en je
176
Tip IX/52; R 1: 4
od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja(2,5 YR
6/8), crveno bojene i gla~ane povr{ine. Obod je ukra{en
plitko urezanim `ljebom.
MESTA NALAZA:
¬ B. R. 1948. g., jugoisto~na nekropola, inv. br. 1002.
¬ Kosovska ulica 1988. g., jugoisto~na nekropola, G¬57.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXX/614.
Simi} 1977, T. IV/G¬57/5.
Ovaj tip pehara ¬ {olje sa jednom dr{kom, u
Singidunumu se javlja sa dve srodne varijante, koje
su zastupljene retkim primercima na|enim na
prostoru jugoisto~ne nekropole. Jedna posuda po-
ti~e iz groba koji bez pouzdanog hronolo{kog
opredeljenja, dok su ostale bez bli`ih podataka o
uslovima nalaza. Malobrojni nalazi ovog tipa,
otkriveni u Viminacijumu, nisu iz stratigrafski
odre|enih celina.
TIP IX/53
Pehar razgrnutog oboda, jajolikog recipijenta i rav-
nog dna nagla{ene ivice. Ra|en je od srednje pre~i{}ene
gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8), ~ija je crveno bo-
jena povr{ina ukra{ena vi{estrukim, gusto postavljenim
nizovima uboda izvedenih radlom. Ispod oboda je tan-
ko, plasta~no nagla{eno rebro, a na trbuhu i dnu su
duboke, horizontalno postavljene kanelure.
Tip IX/53; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., inv. br. 1745.
DATOVANJE:
II vek?
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, LXIX/604.
 anti~ka keramika singidunuma

U Singidunumu je na|en jedan primerak ovog DATOVANJE:

tipa, koji je bez stratigrafskih podataka o uslovima
nalaza i bez direktnih analogija me|u keramikom
sa susednih lokaliteta. Na osnovu oblika, koji je sli-
~an peharima tipa IX/3 i na~ina ukra{avanja, mo`e
se okvirno datovati u II vek.
TIP IX/54
Pehar ¬ lon~i} sa dve dr{ke, kratkog, horizontalno
razgrnutog oboda, cilindri~nog vrata i {irokog sferi~nog
recipijenta, na niskoj prstenasto profilisanoj stopi. Ra-
|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja,
~ija je povr{ina neujedna~eno prevu~ena firnisom crve-
nomrke boje. Vrat posude je ukra{en dubokim kanelura-
ma, a na trbuhu su tanko urezane linije.
druga decenija III veka.
PUBLIKOVANO:
Simi} 1997, T. VI/G¬54/6.
Jedini primerak ovog oblika na|en je u grobu
inhumiranog pokojnika, na jugoisto~noj nekropoli
Singidunuma i datovan je novcem Karakale
(211/217).198
TIP IX/56
Pehar sa jednom dr{kom, u`ljebljenog oboda i jajoli-
kog recipijenta, na niskoj stopi. Ra|en je od srednje pre-
~i{}ene gline crvene boje pe~enja, ~ija je povr{ina ne-
ujedna~eno prevu~ena firnisom crvenomrke boje.

Tip IX/54; R 1: 4 Tip IX/56; R 1: 4

MESTO NALAZA: MESTO NALAZA:

¬ B. R. 1948. g., jugoisto~na nekropola, inv. br. 2664. ¬ Golsvortijeva ulica 19, inv. br. 1166.

PUBLIKOVANO: PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXIII/310. Bojovi} 1977, T. LXX/618.

Ovaj tip pehara po obliku je veoma sli~an ve}im
loncima sa dve dr{ke (tip II/52) i manjim loncima
(tip II/31). U Singidunumu je na|en samo jedan
primerak ovako malih dimenzija, koji ne poti~e iz
stratigrafski odre|enog sloja.
TIP IX/55
Pehar razgrnutog oboda i {irokog, kalotastog recipi-
jenta, na visokoj, isko{enoj stopi. Ra|en je od srednje
pre~i{}ene gline sive boje pe~enja, sa crnim premazom
na povr{ini.
MESTO NALAZA:
¬ Kosovska ulica 1988. g., jugoisto~na nekropola, G¬54.
Retki primerci pehara ovog oblika, na|eni u
Singidunumu, ne poti~u iz stratigrafski odre|enih
celina.
TIP IX/57
Pehar sa jednom dr{kom, razgrnutog oboda, sferi~-
nog, blago narebrenog trbuha i ravnog dna nagla{enih
ivica. Ra|en je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje
pe~enja, ~ija je povr{ina crveno bojena.
MESTO NALAZA:
¬ Park na Studentskom trgu (severozapadni deo)
1969. g., inv. br. 2206.

Tip IX/57; R 1: 4

Tip IX/55; R 1: 4 198 Simi} 1997, 46, katalog novca uradio je V. Ivani{evi}.

177
sne@ana nikoli} -|or|evi}
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LXX/619.
Pehari ¬ {olje sa jednom dr{kom, malih dimen-
zija, predstavljaju retke nalaze u Singidunumu.
Nedostatak direktnih analogija i pouzdanih strati-
grafskih podataka onemogu}avaju hronolo{ko
odre|enje ovog tipa.
KADIONICE
TIP X/1
Kadionica koni~nih ili blago zaobljenih zidova trbu-
ha, na profilisanoj, {upljoj nozi. Ra|ena je od srednje
pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/8, 5YR 5/8,
6/6, 7,5 YR 6/6, 7/6), ~ija je povr{ina prevu~ena belom
mat engobom. Posuda je ukra{ena horizontalno postav-
ljenim, ravnim ili talasastim, naj~e{}e nareckanim,
trakama.
MESTA NALAZA:
¬ T. F. F. 1972. g., jama, inv. br. 2924.
¬ K. K. Lj. 1972. g., jama, A: 138, 139.
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj {uta, A: 1554.
¬ P. D. P. 1981. g., s. 1, ukop, A: 163.
Tip X/1; R 1: 4
178
¬ V. K. 1982. g., s. 7, bl. 2, o. s. X, A: 340.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1205, 1208.
DATOVANJE:
prva polovina II ¬ sredina IV veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LIX/525, 530, T. LX/531.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 29/4, 7, 9¬11.
Kadionice ovog tipa javljaju se u {irokom vre-
menskom rasponu, od po~etka II do sredine IV ve-
ka i u Singidunumu predstavljaju najzastupljeniji
oblik me|u kadionicama. Izdvojeno je vi{e srodnih
varijanti koni~ne ili polusferi~ne forme, koje se
me|usobno razlikuju u profilaciji oboda.
TIP X/2
Kadionica trakasto profilisanog, po sredini narebre-
nog i u razmacima u{tinutog oboda i kosih zidova trbuha
koji se o{tro lome prema visokoj, {upljoj i u donjem delu
pro{irenoj nozi. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline
mrkosive i crvene boje pe~enja (10YR 5/2, 2,5 YR 6/6),
~ija je povr{ina prevu~ena belom engobom.
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1970, s. 2, A: 549.
 anti~ka keramika singidunuma

DATOVANJE:
kraj I¬II vek.

PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LX/533.
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 29/1¬3.

I kadionice ovog oblika na|ene su u jami ispred

Tip X/2; R 1: 4
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LIX/527, 529.
Retki primerci ovog oblika, uglavnom, su bez
stratigrafskih podataka o mestu nalaza. Izuzetke
predstavljaju kadionice koje poti~u iz jame otkri-
vene ispred Narodnog pozori{ta, koje ukazuju na
proizvodnju ovog tipa u Singidunumu.199
Narodnog pozori{ta, zajedno sa primercima opre-
deljenim u tip X/2, {to svedo~i o njihovoj proizvod-
nji i u Singidunumu.200
TIP X/4
Kadionica u`eg ili {irokog, horizontalno razgrnutog
oboda, bogato dekorisanog talasasto modelovanim ili
nareckanim trakama na kojima mogu biti ubodi izvede-
ni prstima. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene crveno pe-
~ene gline (2,5 YR 5/8, 7,5 YR 7/6), ~ija je povr{ina prevu-
~ena belom mat engobom.

TIP X/3
Kadionica uvu~enog oboda i kalotastog recipijenta.
Ra|ena je od srednje pre~i{}ene crveno pe~ene gline
(2,5 YR 5/8, 6/8, 7,5 YR 6/6), ~ija je povr{ina prevu~ena
belom mat engobom. Obod i trbuh su ukra{eni narecka-
nim trakama.

Tip X/4; R 1: 4

MESTA NALAZA:
¬ D. G. 1981. g., kv. D, E/VI, VII, sloj {uta, A: 2553.
¬ D. G. 1983. g., kv. D/V, jama 95, A: 2912.
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1207.

DATOVANJE:
II vek.
Tip X/3; R 1: 4 PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LX/533.
MESTA NALAZA: Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 29/5, 6.
¬ V. K. 1976. g., s. 1, bl. 4, ispod poda, A: 465.
¬ D. G. 1983. g., kv. D/V, jama 95, A: 2912.
199
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 942; s. I¬II, ispuna Cvjeti}anin 2000, sl. 9/9, u ovom zborniku.
rova, A: 1206. 200 Cvjeti}anin 2000, sl. 9/10, u ovom zborniku

179
sne@ana nikoli} -|or|evi}

Kadionice horizontalno razgrnutog oboda,

uglavnom, su nala`ene u horizontima i celinama
datovanim u II vek, zajedno sa kadionicama pret-
hodnog tipa, ali su zastupljene ne{to manjim bro-
jem primeraka.

TIP X/5
Kadionica blago razgrnutog, sa unutra{nje strane
{iroko u`ljebljenog oboda vi{estruko nareckanih ivica,
Tip X/6; R 1: 4
~iji se trbuh lomi prema stopi. Ra|ena je od srednje pre-
~i{}ene crveno pe~ene gline (7,5 YR 7/6), ~ija je povr{ina
prevu~ena belom mat engobom. Ovaj tip je u osnovnoj profilaciji veoma sli~an
oblicima opredeljenim u tip X/1, a izdvojen je zbog
neuobi~ajenog ravnog dna. U Singidunumu je na-
|ena samo jedna kadionica sa ravnim dnom, a iden-
ti~nog je oblika kadionica iz Akvinkuma.201 Prime-
rak iz Sirmijuma ima sli~no dno, ali je recipijent bi-
koni~no profilisan.202

TIP X/7
Tip X/5; R 1: 4 Kadionica u`ljebljenog oboda nagla{enih, narecka-
nih ivica i kosih zidova trbuha koji u blagom zaobljenju
prelaze u dno. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline sve-
MESTO NALAZA:
tlocrvene boje pe~enja, ~ija je povr{ina prevu~ena nepo-
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV, dno rova, A: 943.
stojanom, belom mat engobom. Na trbuhu se nalazi
DATOVANJE: plasti~no nagla{eno rebro.
II vek.

PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 29/8.

Ovaj oblik kadionica, retko nala`en u Singidunu-

mu, poti~e iz sloja opredeljenog u sredinu II veka.
Vi{e kadionica ovog tipa na|eno je u Viminaciju-
Tip X/7; R 1: 4
mu, gde su datovane u period od sredine II do sre-
dine III veka.
MESTO NALAZA:
¬ Ugao Ulice kneza Mihaila i Obili}evog venca, inv. br. 1145.
TIP X/6
DATOVANJE:
Kadionica dvostruko profilisanog, nareckanog i u kraj I ¬ po~etak II veka?
razmacima u{tinutog oboda, kosih zidova trbuha i rav-
nog dna. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene crveno pe~ene PUBLIKOVANO:
gline (2,5 YR 5/8), ~ija je povr{ina prevu~ena nepostoja- Bojovi} 1977, T. LIX/526.
nom, belom mat engobom. Trbuh je ukra{en narecka- U Singidunumu je na|ena jedna kadionica ovog
nim trakama.
tipa, otkrivena na prostoru pretpostavljenih gro-
MESTO NALAZA: bova u obliku bunara, za koje je predlo`eno dato-
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1257. vanje kraj I i po~etak II veka.203
DATOVANJE:
kraj II ¬ prve decenije III veka. 201 Póczy, Zsidi 1992, Abb. 9.

202 Brukner 1981, T. 62/4.

PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 29/12. 203 Bojovi} 1977, 31.

180

TIP X/8
Kadionica profilisanog, nareckanog oboda i kosih zi-
dova trbuha koji se u donjem delu lome prema visokoj,
{upljoj nozi, koja se zavr{ava pro{irenom stopom. Ra|e-
na je od srednje pre~i{}ene gline svetlocrvene boje pe~e-
nja, ~ija je povr{ina prevu~ena belom mat engobom. Na
trbuhu se nalaze nareckana rebra.
Tip X/8; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ T. F. F. 1972. g., ku}a 1, inv. br. 2906.
DATOVANJE:
prva polovina II veka.
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LIX/528.
CEDILJKE 204
TIP XI/1
Cediljka blago zadebljanog oboda, bikoni~nog trbu-
ha i uskog, prstenasto profilisanog dna. Na gornjem delu
trbuha su nepravilno postavljene kru`ne perforacije.
Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline sive boje pe~enja
(2,5 Y 3/0), sa gla~anom povr{inom.
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1962. g., kv. C/IX/1, 2, nivo poda, A: 1000.
Karakteristi~no za ovu posudu je da je perfora-
cija ura|ena posle pe~enja.
Tip XI/1; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
TIP XI/2
Cediljka horizontalno razgrnutog oboda i nagla{enog
vrata sa koga polaze dr{ke koje se zavr{avaju na zaoblje-
nom trbuhu. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline sive
boje pe~enja (10YR 5/2), neobra|ene povr{ine.
Tip XI/2; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ V. K. 1982. g., s. 7, bl. 2, o. s. X, A: 314.
DATOVANJE:
prva polovina IV veka.
***
Pored navedenih, katalo{ki obra|enih posuda
opredeljenih prema funkciji u jedanaest katego-
rija, u Singidunumu se javljaju razli~ite forme zas-
tupljene, naj~e{}e, sa po jednim primerkom. Sve
one izdvojene su u posebnu grupu, koja sadr`i:
minijaturne posude, kao posebnu kategoriju, a
zatim posudu za {tednju, prosopomorfnu i dvojnu
posudu. Ovoj grupi pripadaju i oblici koji se mogu
posmatrati kao specifi~ne varijante pojedinih na-
vedenih tipova. Specifi~nost tih posuda ogleda se,
naj~e{}e, u na~inu ukra{avanja i izboru ornamena-
ta, koji ne predstavljaju jednostavan dekorativni
element, ve} ~esto ukazuju na posebnu namenu
posude. Izdvojeno je, tako|e, i nekoliko primeraka
~iji oblik i funkcija nisu definisani.
MINIJATURNE POSUDE
Posude malih dimenzija ~ini ve}a grupa nalaza razli-
~itih oblika, u okviru koje izdvojeni tipovi nisu posebno
numerisani. Njihove forme, naj~e{}e, predstavljaju
umanjene verzije ve}ih, funkcionalno razli~itih posuda,
a najbrojnije su one ra|ene po uzoru na pehare, odnos-
no {olje. Mada je repertoar oblika bogat, ve}ina njih je
zastupljena sa po jednim, re|e dva primerka. Pored pro-
filacije, ovi proizvodi lokalnih majstora razlikuju se i u
tehnologiji izrade. Najvi{e je onih ra|en je na vitlu, od
204 Cediljke su zastupljene sa svega dva primerka koja je bilo
mogu}e tipolo{ki odrediti. Posuda objavljena u: Bojovi} 1977,
kat. 163, ne predstavlja cediljku, ve} zdelu vertikalnih zidova
ukra{enu ubodima izvedenim radlom.
181
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Minijaturne posude; R 1: 4
srednje pre~i{}ene gline crvene do mrke, retko sive boje
pe~enja, a povr{ina je bojena, gla~ana, prevu~ena engo-
bom ili, retko, neobra|ena. Ukoliko postoji, ukras ~ine
jednostavne urezane linije i kanelure, mada ima i onih
dekorisanih ubodima i urezima izvedenih radlom. Izu-
zetke predstavljaju sporadi~ni primerci ra|eni bez upo-
trebe vitla. Najvi{e je minijaturnih posuda koje ne poti~u
iz stratigrafski odre|enog konteksta, dok je manji broj
na|en u naseobinskim horizontima datovanim u period
od sredine II do tre}e ~etvrtine III veka. Poznati su, tako|e,
nalazi sa prostora jugoisto~ne nekropole Singidunuma,
od kojih su neki predstavljali deo grobnog inventara.205
Te{ko je odrediti pravu funkciju ovih posuda. Mo`e se
pretpostaviti da su predstavljale de~je igra~ke, mada se
ne mo`e isklju~iti mogu}nost da su neke od njih kori{}e-
ne kao posude za za~ine, ili za neke od namirnica koje su
konzumirane u manjim koli~inama?
POSUDA ZA [TEDNJU
Posuda sferi~ne forme sa kru`nim udubljenjem na gor-
njem delu. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene gline crvene
boje pe~enja (2,5 YR 6/8), ~ija je povr{ina plitko narebrena.
182
Posuda za {tednju; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1461.
DATOVANJE:
kraj III ¬ po~etak IV veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 44/12.
Posuda za {tednju iz Singidunuma poti~e iz
kasnoanti~kog horizonta, koji je hronolo{ki opre-
deljen u kraj III i po~etak IV veka. Direktne analo-
gije za ovu, ina~e retku, kerami~ku formu nalazimo
u Viminacijumu, odakle poti~e jedan primerak ka-
sice sa prorezom za ubacivanje nov~i}a, koji nije
datovan uslovima nalaza. Posude za {tednju otkri-
vene u Sirmijumu i opredeljene u dve forme, stra-
tigrafski su datovane u kraj III veka.206
PROSOPOMORFNA POSUDA
Posuda vertikalno izvu~enog oboda ispod koga
polazi dr{ka koja se zavr{ava na sredi{njem delu trbuha.
Na jednoj strani je prikazan `enski (?) lik , dok je na dru-
goj, najverovatnije, vinova loza. Ra|ena je u kalupu, od
dobro pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (10R 5/8),
~ija je povr{ina prevu~ena mrkim firnisom.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova, A: 1172.
DATOVANJE:
kraj II ¬ prve decenije III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 32.
Posuda je na|ena u slojevima zavr{ne faze zasi-
panja rova u Knez Mihailovoj ulici i prema uslovima
nalaza datovana je u kraj II i prve decenije III veka.
Portretnog je karaktera i kori{}ena je, najverovat-
205Bojovi} 1977, kat. 591; Simi} 1997, nalazi iz uni{tenih
grobova, T. IX/1, 2.
206 Brukner 1981, 43, T. 132/1, 3¬4.

Prosopomorfna posuda; R 1: 4
nije, prilikom obreda vezanih za kult Dionisa.207
Me|u primercima sa susednih lokaliteta nema di-
rektnih analogija za ovu posudu, {to je i logi~no ako
se ima u vidu ~injenica da antropomorfne i zoomor-
fne posude, u odnosu na ostale kerami~ke forme,
predstavljaju retke nalaze koji ne pripadaju serijs-
koj proizvodnji, ve} predstavljaju individualne ra-
dove majstora.208
DVOJNA POSUDA
Dve spojene posude neprofilisanog oboda, cilindri~-
nog recipijenta i ravnog dna. Ra|ene su od pre~i{}ene
gline crvene boje pe~enja (5YR 5/8), maslinasto gle|osa-
ne povr{ine.
MESTO NALAZA:
¬ D. G. 1970. g., isto~na kapija II, sloj ispod temelja
ju`ne kule, inv. br. 2933.
Dvojna posuda; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
DATOVANJE:
IV vek?
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. LII/472.
Ovu posudu ~ine dva spojena cilindi~na recipi-
jenta koja su, najverovatnije, slu`ila za za~ine. Na
osnovu vrste i boje gle|i, mo`e se pretpostaviti da
pripada lokajnoj proizvodnji gle|osane keramike
IV veka. Posuda veoma sli~ne forme i tehnologije
izrade iz Rume datovana je, tako|e, u IV vek.209
OSTALE POSUDE:
1. Ve}a posuda ¬ lonac sa dve ili tri dr{ke, horizontal-
nog, na unutra{nju stranu izvu~enog {irokog oboda i
isko{enog vrata. Ra|ena je od dobro pre~i{}ene gline
sive boje pe~enja (10YR 5/1), ~ija je povr{ina prevu~ena
tamnosivim firnisom. Ispod oboda je polazila dr{ka sa
apliciranom predstavom zmije, od koje je sa~uvan manji
deo sa glavom, sme{ten na gornjem delu oboda. Na vra-
tu, u utisnutom kru`nom medaljonu, reljefno je izvede-
na predstava orla koji pije vodu iz kantarosa, dok su
obod, vrat i trbuh ukra{eni pe~atnim ornamentom. Na
gornjoj povr{ini oboda javljaju se motivi krstolikih
listova, koji se, pored razli~ito stilizovanih rozeta i
lukova, ponavljaju i na vratu i trbuhu posude.
Ostale posude, kat. 1; R 1: 4
207 Op{irnije o posudi v. Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, 99.
208 Brukner 1981, T. 47¬48, Zotovi}, Jordovi} 1990, sl. 5.
209 Brukner 1981, T. 132/5.
183
sne@ana nikoli} -|or|evi}
MESTO NALAZA:
¬ Knez Mihailova 30, 1992. g., bez bli`ih podataka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl 46.
Ova posuda po formi predstavlja jednu od vari-
janti lonaca, tipa II/52. Pripada takozvanim ³zmij-
skim« posudama, koje su naziv dobile po aplicira-
noj predstavi zmije izvedenoj, naj~e{}e, na vratu i
dr{ci. Ve}ina autora saglasna je u tome da su ove
posude imale kultni karakter, odnosno da su kori{-
}ene prilikom rituala posve}enih nekom od bo`an-
stava. Dugo se smatralo da je to kult boga Mitre, ali
se u novije vreme ~esto vezuju za druga bo`anstava
¬ Sabazija ili Libera i Liberu.210
2. Ve}a posuda ¬ lonac sa dve dr{ke horizontalno
izvu~enog oboda i isko{enog vrata. Ra|ena je od dobro
pre~i{}ene gline mrke boje pe~enja (7,5 YR 5/4¬6), mrko
bojene povr{ine. Na vratu posude je duboko utisnut
pe~atni ornament sa naizmeni~no postavljenim motivi-
ma grozdova i riba, dok je gornja povr{ina oboda ukra{e-
na radlom i duboko urezanom talasastom linijom.
Ostale posude, kat. 2; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1970. g., s. 3, inv. br 3101.
DATOVANJE:
druga polovina III ¬ po~etak IV veka?
PUBLIKOVANO:
Bojovi} 1977, T. XXXIV/315; Bjelajac 1992, T. III/9.
Ova posuda, kao i prethodna, predstavlja jednu
od varijanti lonaca, tipa II/52. Iako je tehnika pe~a-
}enja tokom druge polovine III i po~etkom IV veka
184
karakteristi~na za ukra{avanje ove forme,211 direk-
tnih analogija za pe~atnu dekoraciju izvedenu na
singidunumskom primerku nema.
3. Lonac horizontalno razgrnutog kanelovanog obo-
da i cilindri~nog vrata. Ra|en je u od srednje pre~i{}ene
gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8), povr{ine prevu~ene
crvenomrkim firnisom. Na vratu posude je apliciran ukras
u vidu ljudske figure (bo`anstva?) u pro~elju hrama. Sa le-
ve strane se nalazio kru`ni medaljon, koji sada nedostaje.
Ostale posude, kat. 3; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Z. P. 1963. g., s. 5, A: 886.
Kao prethodne dve, i ova posuda po obliku pri-
pada loncima sa dve dr{ke, tip II/52. Forma i apli-
ciran reljefni ornament, ukazuju na mogu}nost da
je re~ o posudi sa apliciranom predstavom zmi-
je.212 Na dosta o{te}enoj reljefnoj dekoraciji pre-
poznatljiva je ljudska figura koja stoji u naiskosu
okrenuta na desno i u podignutoj desnoj ruci dr`i
munju(?) dok je ispod nogu pora`eni neprijatelj sa
nogama savijenim u kolenima(?). U trougaonom
frontonu bio je prikazan venac, a u donjem levom
uglu mogla je da se nalazi predstava orla. Navedeni
elemenati ukazuju na mogu}nost da je na posudi
prikazan trijumf imperatora. Na `alost, fragmentar-
na sa~uvanost, znatno o{te}ena reljefna predstava
i nedostatak stratigrafskih podataka, onemogu}a-
vaju dono{enje odre|enijih zaklju~aka o nameni i
hronolo{kom opredeljenju ove posude.
210 Gasner 1990, 651¬655.
211 Bjelajac 1992, 422, nap. 19.
212 Sa viminacijumske nekropole poti~e nekoliko posuda
veoma sli~ne profilacije, koje su na dr{kama imale aplicirane
predstave zmije, dok se na trbuhu nalazio, tako|e apliciran,
reljefno izveden ornament, na ve}ini primeraka sme{ten u
kru`nim medaljonima.

4. Posuda prstenasto profilisanog oboda i vertikalno
postavljenih, zidova trbuha (vrata?). Ra|ena je od dobro
pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8), crve-
nomrko bojene i gla~ane povr{ine. Ukra{ena je duboko
utisnutim pe~atima sa motivima naizmeni~no postav-
ljenih predstava maskarona i listova u krugu, izme|u ko-
jih su nareckani stubi}i.
Ostale posude, kat. 4; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I, kasnoanti~ki horizont, A: 1411.
DATOVANJE:
kraj III ¬ prva polovina IV veka.
Fragmentarna sa~uvanost i nedostatak direktnih
analogija, onemogu}avaju da se odredi ta~an oblik
ove posude. Mo`e se pretpostaviti da je, tako|e, pri-
padala posudama sa dve ili tru dr{ke. Na osnovu
uslova nalaza datovana je u kraj III i prvu polovinu
IV veka, te bi po formi i hronolo{kom opredeljenju
pripadala mla|oj grupi pe~atne keramike na|ene
u Singidunumu.213
5. Posuda ¬ tanjir (?) ve}ih dimenzija {iroko razgrnu-
tog oboda trakaste ivice i isko{enih zidova trbuha. Ra|e-
na je od pre~i{}ene gline `u}kaste boje pe~enja (5Y 7/4),
na ~ijoj su povr{ini tragovi mrkog premaza. Na obodu i
spoljnoj strani trbuha su aplicirane predstave morskih
Ostale posude, kat. 5; R 1: 4
anti~ka keramika singidunuma
`ivotinja ¬ sipe(?) Unutra{njost recipijenta bila je dekori-
sana kru`nim medaljonima od kojih jedan nedostaje,
dok je na drugom, koji je delimi~no sa~uvan, predstava
nedovoljno jasna.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. IV¬V, jama, A: 874.
DATOVANJE:
kraj II ¬ po~etak III veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 43/2.
Ova posuda je, pored forme i na~ina ukra{ava-
nja, specifi~na i zbog strukture i boje gline, koje
veoma podse}aju na glinu od koje su pravljene
amfore. Mo`emo pretpostaviti da je imala votivni
karakter i da je u Singidunum dospela krajem II i
po~etkom III veka, kao import iz nekog od udalje-
nijih centara za proizvodnju keramike.
6. Duboka zdela ve}ih dimenzija razgrnutog trakasto
profilisanog, sa spoljne strane dvostruko u`ljebljenog
oboda i kosih zidova trbuha. Ra|ena je od srednje pre-
~i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 5/8), crveno
bojene povr{ine. Unutra{njost trbuha je ukra{ena aplici-
ranim motivima od kojih su sa~uvani deo grozda i lista.
Ostale posude, kat. 6; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ T. K. 1992. g., bl. C, s. 6, svetlomrka zemlja, A: 1663.
DATOVANJE:
III vek?
Na osnovu uslova nalaza i tehnologije izrade, ova
posuda mo`e se okvirno datovati u III vek. Sli~ne
forme, strukture i boje gline je posuda ukra{ena
213
Bjelajac 1992, 419¬425.
185
sne@ana nikoli} -|or|evi}
aplicirinim motivima ¬ trake na spolja{njem i
{koljke na unutra{njem delu oboda, koja je bez
stratigrafskih podataka o uslovima nalaza.214
7. Posuda (?) prstenasto profilisanog oboda i levkas-
tog trbuha. Ra|ena je od gline peskovite fakture oran`-
crvene boje pe~enja (5YR 7/8), ~ija je povr{ina neujedna-
~eno prevu~ena maslinastozelenom i `u}kastom gle|u.
Ostale posude, kat. 7; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬III, kasnoanti~ki horizont, A: 1481.
DATOVANJE:
kraj III ¬ prva polovina IV veka.
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 45/14.
Zbog fragmantarne sa~uvanosti ovog primerka,
kao i zbog nedostatka analogija, ne mo`e se odre-
diti njegova funkcija. Mada oblik ukazuje na mo-
gu}nost da je kori{}en za sipanje te~nosti, odnos-
no da predstavlja levak (infudibulum), ovu pretpo-
stavku treba prihvatiti sa rezervom.
8. Boca trakasto profilisanog oboda i uskog vrata, ~iji
je recipijent, najverovatnije, kru`no oblikovan i cevasto
profilisan. Sa vrata se izdi`u dve aplicirane, trakaste dr{-
ke, koje se zavr{avaju na ramenu. Ra|ena je od srednje
pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8), neo-
bra|ene povr{ine.
Ostale posude, kat. 8; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Zmaj Jovina ulica 13¬15, 1987. g., A: 310
DATOVANJE:
kraj II ¬ prva polovina III veka?
186
Zbog fragmentarne sa~uvanosti ovog primerka,
mo`e se samo pretpostaviti da pripada bocama sa
kru`nim, cevasto profilisanim recipijentom ³Ring-
flasche«.215
9. Posuda velikih dimenzija (pitos ?) ovalnog otvora,
razgrnutog, koso spu{tenog oboda i dugih isko{enih,
plitko narebrenih zidova. Ra|ena je od sitnozrne pesko-
vite gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8), neobra|ene
povr{ine.
Ostale posude, kat. 9; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ S. T. 1996. g., sektor 2/3, bl. C, jama 3, A: 166.
DATOVANJE:
II vek.
Mada za ovu formu nema paralela me|u kera-
mikom sa susednih podru~ja, na osnovu dimenzija
i strukture gline, mo`e se pretpostaviti da pripada
pitosima, ili velikim loncima koji su slu`ili za skla-
di{tenje hrane. Posuda je na|ena u jami koja je
hronolo{ki opredeljena u II vek.
10. Posuda (kr~ag?) uskog grla i zaobljenog ramena
sa koga se uzdi`u dve naspramno postavljene dr{ke. Ra-
|ena je od srednje pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja
(2,5 YR 5/8), ~ija je povr{ina prevu~ena sjajnom oran`-
crvenom glazurom. Na ramenu su dva uska rebra ispod
kojih je friz sa predstavama `ivotinja u trku: zec, med-
ved, jelen, antilopa i lav.
MESTO NALAZA:
¬ K. M. 30, 1992. g., s. I¬II, ispuna rova ¬ povr{ine, A: 1363.
214 Bojovi} 1977, kat. 475.
215 Hilgers 1969, 64, Bild 46.

Ostale posude, kat. 10; R 1: 4
DATOVANJE:
kraj II ¬ prve decenije III veka.216
PUBLIKOVANO:
Ivani{evi}, Nikoli}-\or|evi} 1997, sl. 41/5.
Zbog fragmentarne o~uvanosti i nedostatka
analogija, ne mogu se odrediti oblik i funkcija ove
posude. Prema tehnologiji izrade i na~inu ukra{a-
vanja, pripada grupi reljefno ukra{enih posuda ra-
|enih u tehnici tera sigilate lokalne ¬ viminacijum-
ske (?) izrade.
11. Posuda ¬ zdela(?) {irokog koni~nog recipijenta na
visokoj isko{enoj stopi. Ra|ena je od srednje pre~i{}ene
gline crvene boje pe~enja (2,5 YR 6/8) crveno bojene i
gla~ane spoljne povr{ine. Recipijent je ukra{en tehni-
kom pe~a}enja ¬ motivima listova i kru`i}a postavljenim
u horizontalnim nizovima.
Zaklju~na razmatranja
Singidunum se, kao i ve}ina rimskih naselja,
odlikuje izuzetno bogatim nalazima grn~arskih
proizvoda. U ovom obilju materijala, kako import-
ne, uglavnom luksuzne keramike, tako i one ra|e-
ne u lokalnim, provincijskim radionicama, izdvo-
jen je veliki broj posuda ~iji kvalitet i inventivnost u
izboru oblika predstavljaju zajedni~ki rezultat
organizovane intenzivne proizvodnje, razvoja teh-
nolo{kih procesa izrade i razmene gotovih produ-
kata sa ve}im grn~arskim centrima na {iroj terito-
riji Carstva.
Kraj I ¬ po^etak II veka
Najraniji primerci iz ove obimne gra|e, zastup-
ljeni malobrojnim posudama, pripadaju periodu
anti~ka keramika singidunuma
Ostale posude, kat. 11; R 1: 4
MESTO NALAZA:
¬ Cvijeta Zuzori} 1973. g., s. 1, kv. 1, o. s. 7, inv. br. 3186.
DATOVANJE:
II¬III vek.
Ova posuda ¬ zdela specifi~nog oblika (kojoj ne-
dostaje obod), predstavlja jedinstven primerak ove
forme i na~ina ukra{avanja u Singidunumu. Sude}i
po pe~atnoj dekoraciji, sa dosta verovatno}e, mo-
`emo pretpostaviti da je proizvedena u nekoj od
radionica Singidunuma ili njegove bli`e okoline.
Isti pe~atni motivi javljaju se na ve}em broju zdela
i tanjira. Identi~nu stilizaciju listova u kombinaciji
sa kru`i}ima nalazimo na zdelama tipa I/82, gde su,
naj~e{}e, postavljeni u jednom nizu, ili u vi{e nizo-
va, ali u kombinaciji sa drugim motivima. Ova po-
suda, prema formi i ukrasnim motivima, pripada
starijoj grupi pe~atne keramike Singidunuma,
opredeljenoj u period II i III veka.217
poslednjih decenija I veka. ^ine ih, pre svega, spo-
radi~ni nalazi izra|eni u tehnici tera sigilate, ital-
ske, odnosno severnoitalske proizvodnje. Naime,
svega dve zdele Drag. 25, na kojima su pe~ati u formi
planta pedis, sa imenom istog majstora A. Manneius-a,
mogu se pripisati kasnoaretinskoj produkciji.
Ostale, tako|e malobrojne posude, predstavljaju
proizvode severnoitalskih centara, zastupljene na-
lazima formi Drag. 3, Drag. 23, Drag. 17b, Drag. 25,
Drag. 35 i Drag. 36. Ukrase na ovim posudama, naj-
~e{}e, predstavljaju aplicirani ornamenti, ili motivi
216 Kao i za ostale reljefno ukra{ene posude viminacijumske (?)
proizvodnje, datovanje u kraj II i po~etak III veka treba uslovno
prihvatiti.
217
Bjelajac 1992, 419¬425.
187
sne@ana nikoli} -|or|evi}
izvedeni u barbotin tehnici. Na podru~ju Singidunu-
ma nije zabele`en ni jedan nalaz reljefno ukra{ene
tera sigilate iz italskih centara. Na `alost, posude iz
ovog ranog perioda, uglavnom, su bez stratigraf-
skih podataka ili bli`ih hronolo{kih odrednica o
uslovima nalaza. Jedinu mogu}nost za njihovo da-
tovanje pru`aju bliske analogije sa preciznije dato-
vanim nalazima sa drugih lokaliteta, uglavnom iz
Gornje Mezije i Panonije, na osnovu kojih se mo`e
zaklju~iti da pripadaju mla|em periodu padanske
produkcije, odnosno periodu od Flavijevaca do
po~etka II veka.
Najstariji primerci, datovani uslovima nalaza,
poti~u iz horizonata opredeljenih u kraj I i po~etak
II veka, a ~ine ih posude od tera sigilate iz ju`nogal-
ske radionice La Graufesenque. Mada se proizvodi
pomenutog centra javljaju u ne{to ve}em broju od
onih italskog porekla, ne mo`e se govoriti o redov-
nom prilivu robe sa ovog podru~ja. Me|u primer-
cima takozvane ³glatke« tera sigilate samo je jedna
posuda, forme Drag. 33, imala pe~at majstora
Bellattus-a, dok su zdele Drag. 35 i tanjiri Drag. 36
dekorisane motivima izvedenim u barbotin tehni-
ci, uobi~ajenim za ukra{avanje ovih formi. Iz iste
radionice (La Graufesenque) je i nekoliko posuda
formi: Drag. 29, Drag. 30 i Drag. 37, na ~ijim su
povr{inama reljefno izvedene predstave.
Pored posuda ra|enih u tehnici tera sigilate,
italskoj proizvodnji iz vremena kasnih Flavijevaca
do Trajana, pripadaju i malobrojne posude tankih
zidova, ra|ene u kalupu i ukra{ene u tehnici bar-
botina, ili ubodima i zarezima izvedenim radlom.
Njihova proizvodnja po~inje u severnoitalskim
centrima, a veoma rano, ve} u vreme Tiberija, ove
posude dospevaju i u Panoniju. Velika koli~ina fine
keramike, na|ena u pouzdano datovanim grobnim
celinama emonske nekropole, omogu}ila je detalj-
nu analizu hronolo{kog razvoja oblika i na~ina
ukra{avanja posuda.218 U Panoniji se, uporedo sa
importom, odvijala njihova izrada i u novoosnova-
nim provincijskim radionicama. Razlog za ranu
proizvodnju ove keramike u lokalnim radionicama
je jasan ako se ima u vidu da su posude, zbog izu-
zetno tankih zidova, bile lako lomljive i nepodesne
za transport. Da bi se zadovoljili ukusi i potrebe
novoprido{log, ali i lokalnog stanovni{tva, bilo je
jednostavnije, a svakako i jevtinije, da ih italski maj-
stori izra|uju u svojim kalupima, na licu mesta.
Nalazi zdelica tankih zidova u kerami~koj pe}i
otkrivenoj u Sirmijumu, potvrdili su da je njihova
proizvodnja u ovom centru zapo~ela ve} u vreme
188
prve romanizacije panonskog podru~ja.219 U Sin-
gidunumu se posude tankih zidova ne javljaju u
velikom broju i naj~e{}e su bez stratigrafskog opre-
deljenja. Retki primerci datovani uslovima nalaza
poti~u iz horizonata kraja I i prve polovine II veka.
Repertoar oblika je tako|e siroma{an: zdelice i pe-
hari ¬ {olje sa dr{kama (I/62, I/131, IX/8, IX/29,
IX/30). Me|u zdelicama tipa I/62, koje su jedini
oblik u ovoj grupi posuda zastupljen sa vi{e prime-
raka, zapa`a se razlika u kvalitetu izrade, koja se
prvenstveno odnosi na debljinu zidova i barbotin-
skog ukrasa. Sti~e se utisak da je, pored izuzetno
retkih nalaza dospelih iz severnoitalskih centara,
ve}ina najverovatnije izra|ena u panonskim ¬ sir-
mijumskim radionicama. Sa izuzetkom ovih zdelica,
od oker do crveno pe~ene gline, bojene u sli~nim
tonovima, ostale forme su sive boje, sa tamnosivo
do crno bojenom povr{inom.
Iz najstarijih horizonata, opredeljenih u kraj I i
u II vek, poti~e i mali broj nalaza kuhinjske kerami-
ke, kori{}ene u svakodnevnom `ivotu za spremanje,
odnosno kuvanje hrane. Ovoj keramici pripadaju
ognji{ne zdele tipa caccabus (I/14), zatim zdele ¬
~inije ve}ih dimenzija (I/17 i I/63), kao i plitki tanjiri
(III/8). Donosioci, odnosno korisnici, ovih posuda
bile su vojne jedinice, koje su privremeno boravile
ovde, pre uspostavljanja stalnih trgova~kih konta-
kata. Zdele tipa caccabus imaju polusferi~no dno,
~iji je oblik bio uslovljen na~inom kori{}enja ¬ sta-
jale su na metalnim trono{cima, ili su visile iznad
ognji{ta. Forma je nastala kao imitacija metalnih
posuda u Avgustovo vreme. Krajem I i u II veku
imala je {iroku primenu u rajnskim logorima i u
Panoniji. Importni primerci dubokih zdela (I/17 i
I/63), imali su smolast premaz na obodu, a nalazi
sli~nih oblika i dimenzija, ali od gline druga~ijeg
kvaliteta i bez smolastog premaza na obodu, potvr-
|uju da je proizvodnja ovih oblika otpo~ela veoma
rano i u lokalnim radionicama. Retki nalazi plitkih
tanjira (III/8) ra|eni su po uzoru na ³pompejanske«,
ali s obzirom da singidunumski primerci nemaju
crveni mat premaz na unutra{njoj povr{ini, karak-
teristi~an za italske proizvode, mo`e se pretposta-
viti da predstavljaju najranije imitacije lokalnih ¬
panonskih (?) radionica. Zdele tipa caccabus, du-
boke zdele ¬ ~inije i ³pompejanski« tanjiri dolaze
sa rimskom vojskom i javljaju se na na lokalitetima
218 Plesni~ar-Gec 1977, 13¬26.
219 Premk 1992, 363¬372, sl. 3/10¬15.

{ire teritorije Carstva jo{ od vremena Avgusta i
Tiberija, te, pored mortarijuma, mogu slu`iti kao
svedo~anstvo rane romanizacije. Veoma rano, ove
oblike su po~ele da proizvode i provincijske radio-
nice, a plitki tanjiri ra|eni po uzoru na ³pompejan-
ske« u razli~itim tehnologijama, pravljeni su kroz
dug vremenski period u mnogim lokalnim centri-
ma. Najmla|i primerci ovog tipa, u Singidunumu
su na|eni u zatvorenoj celini koja je datovana u
sredinu, odnosno drugu tre}inu IV veka.
Mali broj nalaza iz horizonata datovanih u kraj
I i prve decenije II veka, svedo~e da Singidunum u
tom periodu jo{ uvek nije imao uspostavljene stalne
trgova~ke odnose sa va`nim centrima Carstva, pa
samim tim na ove prostore nije stizao organizovan i
redovan import iz italskih i galskih radionica. Retke
posude, uglavnom luksuzne izrade, verovatno su
donete od strane vlasnika proizvoda, ili putuju}ih
trgovaca, koji su bili redovni pratioci vojske tokom
njenog kretanja ka novoosvojenim oblastima.
II vek
Dolazak legije IIII Flavia i njeno stalno stacioni-
ranje u Singidunumu, posle Trajanovih da~kih ra-
tova, doveli su do mnogih promena. Izgradnjom
logora za sme{taj vojske i civilnog naselja oko nje-
ga, ukazala se potreba da se osnovnim `ivotnim
namirnicama snabde naglo uve}an broj stanovni-
ka. Populacija, koja je bila na znatno vi{em stupnju
razvoja od naroda koji su na tim prostorima `iveli,
sa sobom je donela nove zanatske proizvode, i no-
va ume}a koji su imali jak uticaj na rad lokalnih
majstora. Velike promene, nastale romanizacijom
ovog podru~ja, pored ostalih, ogledaju se i na
kerami~kom materijalu. Na ovom prostoru razvile
su se intenzivna proizvodnja i trgovina kerami~kim
proizvodima koji su slu`ili, kako za snabdevanje
vojnih posada, tako i stanovni{tva koje je `ivelo u
gradu ili njegovoj {iroj okolini.
Nalazi keramike, zastupljeni u horizontima da-
tovanim u pozno razdoblje Trajanove vladavine do
kasnih Antonina, znatno su brojniji od posuda iz
vremena Flavijevaca. Zapa`a se, da je me|u singi-
dunumskom keramikom ovog perioda, mali broj
importnih posuda luksuzne izrade koje su, naj~e{}e,
dopremane iz galskih radionica. Izdvajaju se pro-
dukti od tera sigilate iz srednjegalskih radionica, naj-
~e{}e iz Lezoux-a. Proizvodi ovog centara zastup-
ljeni su u ve}em broju od onih iz severnoitalskih i
ju`nogalskih, ali se ne mo`e govoriti o redovnom
anti~ka keramika singidunuma
snabdevanju Singidunuma robom sa ovog podru~-
ja. Na `alost, i u ovom slu~aju najvi{e je nalaza bez
stratigrafskih podataka ili pouzdanih hronolo{kih
odrednica o uslovima nalaza. Izuzetke ~ine retki
primerci na|eni u horizontima druge polovine,
odnosno tre}e ~etvrtine II veka. Pored reljefno
ukra{enih zdela forme Drag. 37, to su pojedina~ni
nalazi glatke tera sigilate, me|u kojima je mali broj
imao pe~at majstora, otisnut na dnu posude: Drag.
18/31 (Certimus?), Drag. 33 (Atticus i Regalis), Lud.
Tb. (Mansuetus), Lud. Tf . (Albucius) i Curle 15.
Pored tera sigilate, iz galskih centara u Singidu-
num su dopremane i luksuzne posude kvalitetne
izrade, ~ija je povr{ina ujedna~eno prevu~ena
staklastom gle|u. Po~etak i duga tradicija u proiz-
vodnji ove vrste keramike vezuju se za centre na
Istoku ¬ Egipat, a zatim Siriju, odakle se tokom
ranocarskog perioda gle|osanje pro{irilo i na za-
padne provincije, sa intenzivnim razvojem u Galiji.
Oblici naj~e{}e podra`avaju profilacije metalnih ¬
bronzanih i srebrnih posuda. Me|u nalazima iz
Singidunuma, osim retkih izuzetaka, najvi{e je
proizvoda ra|enih od `u}kastobele gline fine fak-
ture, ~ija je povr{ina prevu~ena glatkom gle|u `ute
ili zelenkaste boje. U odnosu na neveliku koli~inu
materijala, repertoar oblika nije mali (I/96, I/97,
II/32, II/60, III/28, III/54), ali se neki javljaju sa po
jednim primerkom. Najvi{e gle|osane keramike
poti~e iz sadr`aja rova otkrivenog u Knez Mihailo-
voj ulici, ~ije je vreme zasipanja opredeljeno u
period tre}e ~etvrtine II do tre}e decenije III veka,
sa napomenom da ve}ina posuda poti~e iz prvih
slojeva ispune, tokom druge polovine II veka, dok
je znatno manje onih iz zavr{ne faze zasipanja,
krajem II i u prvim decenijama III veka. Neophodno
je, me|utim, naglasiti da ovo nije i vreme prispe}a,
odnosno kori{}enja ovih posuda u Singidunumu,
te je, iz tog razloga, gle|osana keramika iz rova {ire
opredeljena u II vek. Malobrojniji nalazi sa istim
tehnolo{kim svojstvima, otkriveni u Zmaj Jovinoj
ulici, a zatim ispod Dizdareve kule i na prostoru
Donjeg grada, poti~u iz slojeva datovanih u prvu
polovinu II veka. Na ve}ini lokaliteta Gornje
Mezije, posude istih i sli~nih oblika i tehnolo{kih
karakteristika opredeljene su u poslednju tre}inu I
i prve decenije II veka.220 Pored navedenih, `uto do
zelenkasto gle|osanih primeraka od beli~aste gline
fine fakture, galske provenijencije, u Singidunumu
220 Cvjeti}anin 1997, grupa A.
189
sne@ana nikoli} -|or|evi}
se javljaju i retki oblici ra|eni od mrke do sivo
pe~ene gline, ~ija je povr{ina prevu~ena glatkom
maslinastom gle|u (I/94, I/100, IV/2, IX/7), zas-
tupljeni sa po jednim primerkom. Zdela (I/100) i
pehar (IX/7) dekorisani su ornamentom izvede-
nim u barbotin tehnici, sa srpastim ili floralnim
motivima svetle boje (`ute do oker), koja je nastala
nano{enjem engobe pre pe~enja posude. Patera
(IV/2) ima dublji recipijent i pripada tipu kaserola,
a uzor za ovaj oblik predstavljale su posude od me-
tala. Gornja povr{ina plo~aste, polukru`no zavr{e-
ne dr{ke, ukra{ena je reljefno izvedenim poprsjem,
uokvirenim rozetama. @enska figura je prema
obliku i frizuri identifikovana kao Selena ¬ Luna.
Nekoliko dr{ki sa istovetnom predstavom ¬ {to
upu}uje na isti kalup, poti~e iz Akvinkuma, gde
najverovatnije treba tra`iti i mesto njihove proiz-
vodnje. Pretpostavljeni period izrade je sredina,
odnosno druga polovina II veka.221 Sa podru~ja
Gornje Mezije poznat je samo jedan primerak gle-
|osane patere, sa druga~ijom predstavom na dr{ci.
Na|en je u Dijani (Karata{), bez preciznih podata-
ka o uslovima nalaza.222
Mala zastupljenost gle|osane grn~arije u odno-
su na celokupan kerami~ki materijal, karakteristi~na
je i za ostale lokalitete, kako u Meziji tako i na {irem
podru~ju Carstva. Razlog je, najverovatnije, {to je
ova vrsta ekskluzivne keramike, zbog visoke cene
uslovljene komplikovanim procesom proizvodnje,
bila dostupna malom broju korisnika.
Luksuznoj importnoj keramici pripadaju i ma-
lobrojni nalazi pehara, na ~iju su povr{inu naba-
cana najsitnija zrna peska (IX/6, IX/14). Ovi pehari
karakteristi~ni su za zapadne radionice u Trieru i
Kelnu, a proizvo|ene su od kraja I do sredine II ve-
ka. Ve}ina singidunumskih nalaza poti~e iz horizo-
nata opredeljenih u sredinu, odnosno tre}u ~etvr-
tinu II veka, i pripada zavr{nom periodu proizvod-
nje ovih radionica.
Karakteristi~no je da me|u keramikom fine iz-
rade ima veoma malo posuda ~ija je unutra{njost
recipijenta mramorizirana. Poreklo mramorizaci-
je, koja predstavlja imitaciju kamenih i staklenih
sudova, vezuje se za isto~ne provincije, posebno
Siriju. Od vremena Klaudija i tokom flavijevskog
perioda proizvode je italski centri, a tokom II i III
veka, sa mnogo manje uspeha, i neke provincijske
radionice.223 Mada je tehnika mramorizacije karak-
teristi~na za period Flavijevaca, najranije datovani
nalazi iz Singidunuma, uglavnom zdele i tanjiri
(I/34, I/65, I/101 i III/20), na|eni su u zatvorenim
190
celinama opredeljenim u prvu polovinu II veka.
Ovom tehnikom ukra{ene su ³kragne« nekih pri-
meraka tarionika (I/95), a na lo{iji kvalitet rada lo-
kalnih majstora ukazuju sporadi~ni mramorizirani
nalazi koji se javljaju me|u bojenim zdelama tipa
I/51. U malom broju zastupljena je i keramika ~ija
je povr{ina slikana oran` i crvenim tonovima. Ova
tehnika obrade povr{ine primenjena je na sudovi-
ma sa dve ili tri dr{ke, opredeljenim u tip II/44.224
Slikani lonci identi~nog ili veoma sli~nog oblika, iz
Sirmijuma i sa Gomolave, pripisuju se ranoprovin-
cijskoj proizvodnji ra|enoj pod uticajem latenske
keramike,225 te bi i singidunumski primerci mogli da
predstavljaju produkte istih ¬ panonskih radionica.
Uporedo sa keramikom luksuzne izrade javljaju
se i posude utilitarnog karaktera, koje naj~e{}e
sti`u sa vojskom i ~ine deo njenog svakodnevnog
inventara. Me|u njma se izdvaja posebna grupa
posuda, poznatih pod nazivom mortarium-i.226 Ove
masivne posude ve}ih dimenzija slu`ile su za mrv-
ljenje, odnosno gnje~enje hrane, pomo}u specijal-
nog tu~ka (pistillum). Kori{}ene su, uglavnom u
kulinarstvu, a elementi karakteristi~ni za ovu for-
mu ¬ izlivnik na obodu i ogrubljena unutra{nja
povr{ina, bili su uslovljeni funkcijom posude. U
Singidunumu je na|eno svega nekoliko kamenih
pistiluma, a u odnosu na broj mortarijuma, retki su
i na drugim lokalitetima. S obzirom da nisu nala`e-
ni zajedno, pistilumi od kamena ne mogu se sa
sigurno{}u vezati za kerami~ke mortarijume. ^ini
se verovatnijom pretpostavka da su pravljeni od
drveta, ~iji je kvalitet vi{e odgovarao za rad u kera-
mi~kim posudama, te iz razumljivih razloga nisu
sa~uvani.227 Najstariji singidunumski mortarijumi
(I/20), datovani su u prvu polovinu, odnosno tre}u
~etvrtinu II veka i predstavljaju import, verovatno
iz italskih centara. Izra|eni su od pre~i{}ene, pes-
kovite gline svetlocrvene boje pe~enja i imaju
nagla{en `ljeb du` unutra{nje ivice oboda, koji
vodi do izlivnika. Ukoliko postoje, pe~ati su otisnuti
221 Topál 1995, 103, Abb. 1¬5.
222 Cvjeti}anin 1997, RC 22.
223 Brukner 1981, 33, nap. 37.
224 Pored retkih nalaza opredeljenih u tip II/44, poznata je i
jedna posuda od peskovite `u}kastobele gline, slikana mrkim
tonovima, koja je bez stratigrafskih podataka o mestu nalaza, v:
Bojovi} 1977, kat. 298.
225 Brukner 1981, 32, T. 107/28, 30, 31.
226 Hilgers 1969, 225¬227.
227 Bjelajac 1994, 139.

Pe ~ati majstora na amforama; R 1: 1
Potter's stamps on amphorae
sa obe strane izlivnika. S obzirom da se me|u nalazi-
ma, uglavnom, javljaju ve}i ili manji delovi posuda,
i da deo oko izlivnika ~esto nije sa~uvan, te{ko je
re}i kolika je bila zastupljenost signiranih prime-
raka. Poznate su samo dve posude sa pe~atima, na
kojima je ime istog majstora ¬ Liberalis-a, od kojih
je jedna na|ena u zatvorenom sloju, datovanom u
drugu polovinu, osnosno tre}u ~etvrtinu II veka.
Neki primerci, iste ili sli~ne profilacije i fakture,
mada uglavnom manjih dimenzija, nemaju pe~at-
ne oznake. Me|u njima je jedna, masivnijih zidova,
na|ena u zatvorenoj celini opredeljenoj u prvu po-
lovinu II veka. K. F. Hartlly je pretpostavljene centre
proizvodnje ranih italskih mortarijuma locirala u
dolinu Tibra i Kampaniju i podelila ih u dva osnov-
na tipa.228 Prema ovoj podeli, ve}ina singidunum-
skih primeraka pripada tipu 2. Sa podru~ja Gornje
Mezije poti~e mali broj mortarijuma ovog tipa na
kojima su sa~uvani pe~ati majstora, i sa izuzetkom
jednog iz Viminacijuma, koji je na|en u sloju prve
polovine II veka, ostali su bez bli`ih hronolo{kih
odrednica.229
Pored gotovih kerami~kih proizvoda, tokom II
veka, odnosno u drugoj i tre}oj deceniji ovog stole-
}a, u Singidunum su iz zapadnomediteranskih
centara ¬ Istre i severne Italije, dopremane i `ivotne
namirnice, koje su, pored ostalih, ~inili vino, ulje i
masline. O tome svedo~e nalazi amfora, opredelje-
ni u tipove V/1, V/3 i V/6 .230 Da su u Singidunum
eksportovane masline potvr|uju natpisi na amfo-
rama (V/1): OL(iva) / NIG(ra) / EXD(ulcis) /
EXC(ellens), ili OL(iva) / ALB(a) / EXD(ulcis). Amfore
sa natpisima sli~nog sadr`aja nala`ene su na lokali-
tetima Italije, Norika i Panonije,231 a sude}i prema
publikovanim rezultatima, Singidunum predstavlja
krajnju granicu u rasprostranjenosti ovog tipa pre-
ma istoku. Me|u amforama zvonolikog otvora (V/3),
~ak ~etiri primerka su imala sa~uvane pe~ate sa
istim imenom, najverovatnije, grn~ara: T FL (avius)
TALANI (o),232 zastupljenim sa vi{e varijanti. Veliki
broj amfora sa imenom ovog grn~ara, na|en u Sin-
anti~ka keramika singidunuma
gidunumu, te{ko je objasniti ako se ima u vidu ~i-
njenica da ovi pe~ati na drugim lokalitetima pred-
stavljaju retke, pojedina~ne nalaze. Na podru~ju
Gornje Mezije javljaju se na svega dvema amforama
istog tipa: iz Viminacijuma i Pontes-a (Kostol), a pe-
~at sa ovim imenom nalazi se i na jednoj posudi iz
Marguma.233 Sa izuzetkom pe~ata na amfori dru-
gog oblika (Dressel 38), iz Sirmijuma, za sada nisu
poznate analogije u drugim provincijama. Pe~at
CRISPINILI verovatno ozna~ava Crispinillianus-a.
Njegovo ime poznato je sa natpisa u Rimu, a M. H.
Kelemen pretpostavlja da je bio rob Calviae Crispi-
nillae (Magistra Libidinum Neronis), vlasnice vi{e
uljara u Istri, ~ije se ime, u vi{e varijanti skra}enja,
javlja na amforama Dressel 6B.234 Identi~an pe~at
nalazimo na amfori iz Magdalensberga,235 a sli~an
je i onaj na|en u Teutoburgijumu.236 Na ovom tipu
amfora javlja se i te{ko ~itljiv pe~at, u retrograd-
nom otisku, a vidljiva slova IMP ukazuju, da se naj-
verovatnije radi o carskom pe~atu. Oni se javljaju u
periodu od Flavijevaca do Hadrijana i datuju se
imenom cara. Na podru~ju Mezije nije zabele`en
nijedan nalaz sa carskim pe~atom, a najbli`u ana-
logiju nalazimo na amfori iz Sirmijuma.237 Retro-
gradno otisnut pe~at, sa sa~uvanim slovima COC,
mo`da predstavljaju deo pe~ata RVSO. COC, koji je
poznat sa amfore ovog tipa iz Magdalensberga.238
Manje amfore (V/17), koje su u literaturi pozna-
te pod nazivom egejski kr~azi sa jednom dr{kom i
228 Hartley 1973, 50, 54, Fig. 1, 2.
229 Bjelajac 1994, 140, Pl. I.
230 Bjelajac 1996, tip I, tip II, tip III.
231 Carre 1985, 323; Bezeczky 1987, Fig. 10, 11.
232 Mirkovi} 1968, 139¬140.
233 Mirkovi} 1968, 140.
234 Kelemen 1987, 35.
235 Maild 1990, Abb. 10/3.
236 Brukner 1981, T. 159/40
237 Brukner 1981, T. 159/446.
238 Bezeczky 1998, 236, nap.71.
191
sne@ana nikoli} -|or|evi}
amfora ³rodoskog« tipa (V/20), predstavljaju retke
nalaze koji svedo~e da je u prvoj polovini II veka u
Singidunum dopremana roba i iz isto~nomedite-
ranskog podru~ja. Glavni proizvod dopreman u
ovim posudama, najverovatnije, je bilo vino.
Mali priliv luksuznih proizvoda, tokom druge i
tre}e decenije II veka, ukazuje da je lokalna proiz-
vodnja u tom periodu, u najve}oj meri podmirivala
potrebe doma}eg tr`i{ta. Malobrojni proizvodi od
tera sigilate iz srednjegalskih radionica, na|eni u
Singidunumu, uglavnom, odra`avaju situaciju na
ve}ini lokaliteta Gornje Mezije.239 Pored orijenta-
cije galskih centara na tr`i{ta koja su se nalazila u
drugim delovima Carstva (Britanija i oblasti oko
Rajne), razlog za malobrojan import se mo`e
objasniti i intenzivnom proizvodnjom reljefno
ukra{ene keramike u lokalnim radionicama Vimi-
nacijuma i Marguma, ~iji je vrhunac delatnosti bio,
upravo, sredinom II veka. Proizvodi iz ove radioni-
ce zastupljeni su u Singidunumu velikom koli~i-
nom materijala, me|u kojima je ve}ina na|ena u
stratigrafski opredeljenim celinama. Brojne posu-
de poti~u iz jame otkrivene u naselju, u Donjem
Gradu Beogradske tvr|ave, koja je nalazima novca
pouzdano datovana u period od Hadrijana do {ez-
desetih godina II veka. Vi{e primeraka na|eno je i
u jamama otkrivenim na prostoru Studentskog trga
br. 9 i u Konaku kneginje Ljubice, koje su datovane
u razdoblje prve polovine do tre}e ~etvrtine II veka.
U odnosu na koli~inu materijala, izbor oblika je
dosta je ograni~en (I/16, IX/13). Posude, ~iji oblici
uglavnom predstavljaju lokalne varijante importnih
formi od tera sigilate Drag. 37 i Drag. 30, ra|ene su
od pre~i{}ene gline meke fakture, sa premazom u
nijansama crvene boje, koji se, usled lo{eg kvalite-
ta, ~esto ljuspa ili otire, mada se javljaju i primerci
kvalitetnije izrade, sa sjajnim postojanim prema-
zom. Ove zdele i pehari izra|ivani su u vi{e varijanti
razli~itih dimenzija. Debljina zidova je neujedna-
~ena, a raznolikost, naj~e{}e zonalno raspore|e-
nih motiva, ukazuje na bogatu proizvodnju i izbor
pe~ata za izradu kalupa. Lokalni majstori nisu po{-
tovali pravila koja se, uglavnom, odnose na stilove
i tipolo{ke karakteristike odre|enih radionica,
odnosno majstora, koji su bili uobi~ajeni u zapad-
nim radionicama za izradu tera sigilate. Na~in
ukra{avanja ovih posuda sli~an je dekoraciji koja
se javlja na kasnoitalskim i ju`nogalskim posuda-
ma, {to se, mo`da, mo`e objasniti pretpostavkom
da su majstori za izradu kalupa, odnosno prvi grn~a-
ri bili italskog porekla.240 Sude}i prema tehnolo{-
192
kim karakteristikama (glina, boja pe~enja i premaz),
u ovim radionicama su u ograni~enom obimu
pravljene i posude sa skromnim ukrasom, izvede-
nim u barbotin tehnici (IX/27), kao i retke forme
bez dekoracije (II/47, III/ 43, V/13). Na dve posude,
ra|ene po uzoru na formu Drag. 32, nalazi se ime
Leonti, za koga se pretpostavlja da je bio majstor
viminacijumske radionice.241
Pored uticaja koji su na rad lokalnih majstora
imale posude ra|ene u tehnici tera sigilate, uticaj
importa zapa`a se i u ostalom grn~arskom materija-
lu. Tako je, ve} tokom II veka, zapo~ela proizvodnja
gle|osane grn~arije i u provincijskim radionica-
ma.242 U Gornjoj Meziji, za sada samo pretpostav-
ljeni centar nalazio se na Kosmaju,243 a na osnovu
nalaza reljefno ukra{enih posuda iz Viminacijuma,
koji su bez direktnih analogija me|u materijalom
sa drugih lokaliteta, sa dosta verovatno}e se mo`e
pretpostaviti da je u ovom centru za proizvodnju
tera sigilate, izra|ivana i gle|osana keramika. Su-
de}i prema broju i rasprostranjenosti nalaza, ova
proizvodnja bila je ograni~enog obima.244 Me|u
nalazima iz Singidunuma, sa izuzetkom navedene
patere iz Akvinkuma, retki su primerci koji se mogu
pripisati provincijskoj produkciji (II/82 i IX/34).
Lokalni majstori ukra{avali su svoje proizvode i
tako {to su na spoljnu stranu recipijenta, duboko
utiskivali pojedina~ne pe~ate. Ovakav na~in deko-
risanja ¬ tehnikom pe~a}enja, nastao je na domo-
roda~kim tradicijama pod uticajem kako zapad-
nih, tako i isto~nih radionica. Pe~atno ukra{ene
posude javljaju se na lokalitetima Gornje Mezije i
drugih provincija. Zbog sli~nosti, ali i razli~itosti u
izboru formi i motiva me|u keramikom sa udalje-
nijih podru~ja, ova vrsta posuda mora se razmatrati
odvojeno, odnosno u okvirima hronolo{kih grupa
koje poti~u sa istog podru~ja. Najstariji primerci
lokalne izrade na|eni u Singidunumu poti~u iz slo-
jeva datovanih u sredinu i tre}u ~etvrtinu II veka i,
uglavnom, su zastupljeni zdelama ra|enim po
uzoru na profilaciju keltskih posuda (I/82). Glina
od koje su pravljene je srednje pre~i{}ena, pe~ena
u nijansama crvene boje i prevu~ena oran` do crve-
nim sjajnim premazom. Iako se javlja vi{e kombi-
239 Bjelajac 1990, 173.
240 Bjelajac 1990, 174.
241 Bjelajac 1990, 136/58, 59.
242 Gudea 1995, 115¬120; Kabaks~ieva 1995, 273¬279.
243 Cvjeti}anin 1997, grupa E.
244 Bjelajac 1990, 144.

nacija, osnovne motive naj~e{}e ~ine gusto raspo-
re|eni, horizontalni nizovi naizmeni~no postavlje-
nih motiva stilizovanih listova, rozeta i kru`i}a. Isti
raspored i kombinaciju motiva nalazimo na obodu
jednog tanjira (III/5), ~iji oblik predstavlja imitaci-
ju forme Drag. 36, a identi~na stilizacija listova i
kru`i}a javlja se i na posudi ~iji oblik, zbog frag-
mentarne sa~uvanosti, nije precizno definisan
(kat. 11). Posude istog oblika i na~ina ukra{avanja,
sa istim izborom motiva, poti~u samo sa lokaliteta
koji se nalaze u bli`oj okolini Singidunuma ¬ Zemun
i Ritopek.245 Dva pe~ata sa motivima listova i roze-
te, koji se javljaju na navedenim primercima, na-
|ena su na lokalitetu U{}e kod Obrenovca.246 Oni
ukazuju da se tu, najverovatnije, nalazio i centar za
proizvodnju ovih posuda, mada se ne mo`e isklju-
~iti da je pe~atna keramika izra|ivana u vi{e radi-
onica, koje su mogle da budu sme{tene u Singidu-
numu ili njegovoj bli`oj okolini. Tehnika pe~a}enja
kori{}ena je za ukra{avanje posuda razli~itih formi
i u kasnijem periodu, krajem II i u prvoj polovini III
veka, a najintenzivnije je primenjivana u drugoj
polovini ovog stole}a. U lokalnim radionicama,
osim luksuznih, izra|ivane su i posude utilitarnog
karaktera, kori{}ene u svakodnevnom `ivotu do-
ma}eg stanovni{tva. Mada nisu otkriveni tragovi
koji bi potvrdili kerami~ku delatnost u Singidunu-
mu u prvoj polovini II veka, verujemo da se ovde,
kao i u drugim lokalnim radionicama, odvijala pro-
izvodnja keramike koja je, zajedno sa onima dos-
pelim putem importa, zadovoljavala potrebe `ite-
lja Singidunuma i njegove bli`e okoline. Najraniji
primerci koji se mogu pripisati ovoj ¬ singidunum-
skoj proizvodnji su posude na|ene u najstarijim
stambenim horizontima, datovanim u prvu polovi-
nu II veka, na Trgu ispred Filozofskog fakulteta,247
i u istra`enom delu jame u Konaku kneginje Ljubi-
ce, datovanom u isti period.248 Karakteri{e ih sred-
nje do dobro pre~i{}ena glina svetlooker ili svetlo-
crvene boje pe~enja, ~ija je povr{ina gla~ana ili
prevu~ena mrkocrvenim premazom, koji se lako
otire. Naj~e{}e su to dublje ili pli}e zdele manjih
dimenzija (I/9, I/11 i I/39), ~iji oblik predstavlja
imitaciju severnoitalskih i ju`nogalskih posuda
ra|enih u tehnici tera sigilate, forme Drag. 24/25,
odnosno Drag. 33. Pored njih, izra|ivane su i
duboke zdele tipa I/17, tako|e ra|ene po uzoru na
importne primerke sa smolastim premazom na
obodu, kao i loptasti ili jajoliki pehari (IX/3). Singi-
dunumskoj proizvodnji ovog perioda pripadaju i
amfore ¬ kr~azi sa jednom ili dve dr{ke (V/9), ~ija je
anti~ka keramika singidunuma
povr{ina prevu~ena engobom. Njihov oblik sli~an
je kr~azima {irokog otvora, ali su opredeljene u
amfore zbog debljine zidova i tehnolo{kih svojsta-
va (struktura gline i beli~asta engoba). Predstavlje-
ne su sa nekoliko varijanti koje se ne javljaju posle
II veka i sa izuzetkom jednog primerka, na|enog u
Ulici Tadeu{a Ko{}u{ka, zabele`ene su samo na
dve navedene lokacije.
kraj II ¬ prva polovina III veka
Posle sredine II veka dolazi do promena u eko-
nomskoj politici i na~inu organizacije rimskih pro-
vincija, {to dovodi i do promena u orijentaciji me-
zijskog tr`i{ta. Import iz zapadnih provincija, koje
su do tog perioda bili glavni snabdeva~i ove oblas-
ti, smanjuje se, a u poslednjim decenijama istog
stole}a skoro potpuno jenjava. U poslednjim dece-
nijama II i prvoj polovini III veka roba je, u najve}oj
meri, dopremana iz pontskih, odnosno donjepo-
dunavskih oblasti. Velika koli~ina kerami~kog ma-
terijala, kako luksuznih posuda tako i onih kori{}e-
nih u svakodnevnom `ivotu, ukazuje na razvijenu
trgova~ku delatnost, ali i intenzivnu proizvodnju u
lokalnim radionicama.
Za razliku od ve}ine uve`enih proizvoda, koji su,
kao {to je ve} pomenuto, stizali uglavnom iz crno-
morskih oblasti, keramika ra|ena u tehnici tera
sigilate i dalje je dopremana iz zapadnih ¬ isto~no-
galskih i germanskih centara. Najraniji import iz
Rheinzabern-a, u Singidunumu je zabele`en malo-
brojnim nalazima koji poti~u iz slojeva datovanih
ve} posle sredine II veka, a velika koli~ina ove luk-
suzne keramike, na|ena u horizontima i zatvore-
nim celinama opredeljenim u severijanski period,
predstavlja prvi masovni import dospeo na ovo
podru~je. Pored velikog priliva robe iz Rheinza-
bern-a, krajem II veka dopremani su i proizvodi iz
radionice u Westerndorf-u, ~ija je najja~a koncen-
tracija u slojevima datovanim u prvu polovinu III
veka. Proizvodi iz ovih centara zastupljeni su broj-
nim nalazima, kako reljefno ukra{ene tako i tako-
zvane ³glatke tera sigilate«. U okviru reljefne kera-
245 Brukner 1981, T. 50/8¬10; Bojovi} 1977, kat. 141.
246 Bojovi} 1977, kat. 25 i 26.
247 Bojovi} 1975, 5¬27.
248 Pojedina~ni nalazi posuda iz istra`enog dela jame u Konaku
kneginje Ljubice objavljeni su u: Bojovi} 1977, a celokupan
kerami~ki materijal bi}e publikovan u slede}em broju ovog
~asopisa.
193
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Pe ~ati majstora na mortarijumima; R 1: 1
Potter's stamps on mortaria
mike, po broju se izdvajaju zdele forme Drag. 37, a
zatim Drag. 30. Analizom predstava, ukrasnih mo-
tiva i stilskih karakteristika, identifikovan je veliki
broj majstora, od kojih su neki potvr|eni pe~atima
sme{tenim u okvirima reljefnih polja: B. F. Attoni,
Castus, Cobnertus, Cerialis, Comitialis, Erotus, Fir-
mus, Ianuarius, Luppo, Primitivus, Mammilianus,
Melausus i Ripanus, ili na obodu posude: Cingessus,
Iassus i Melusta. Bogatijim repertoarom oblika zas-
tupljene su posude bez ukrasa, a sa velikog broja
signiranih primeraka poznata su imena majstora:
Albinus, Amandus (?), Atlexius, Augustus, Celsus,
Costillus, Fidelis, Ianuarius, Iulius, Iuvenis, Marce-
linus, Marinus, Pacatus, Perpetus, Secundinus,
Victorinus i Venicarus (?), na formi Drag. 18/31 i 31,
Augustus, Augustalis, Cintusmus, Clemens, Floren-
tinus, Iulius, Luceius, Matatus, Melausus, Sabinia-
nus, Tertius, Victor i Ursus, na formi Drag. 32 ,
Augustinus, Lavnio, Lucius, Martinus, Regalis,
Secundinus, Tertulus, Venicarus i Victor, na formi
Drag. 33 i Iustus, Castus, Lavnio i Reginus, na formi
Lud. Tb. Navedeni oblici su u znatno ve}em broju
predstavljeni primercima bez pe~ata, a javljaju se i
druge forme na kojima nema signature: Drag. 40,
Drag. 46, Drag. 54 i Lud. Tf . Sude}i prema imenima
194
majstora, sti~e se utisak da je najve}i priliv bio iz
Rheinzabern-a. ^injenica da majstori vesterndorf-
ske (Westerndorf) radionice ~esto nisu obele`avali
svoje proizvode, kao i da su na nekim formama,
posebno Drag. 32 i Drag. 33, u poznijem periodu
pe~ati retki, stanje o importu, dobijeno na osnovu
pe~ata majstora, ne mora da odra`ava realnu sliku.
Ekonomsku orijentaciju Gornje Mezije ka no-
vom tr`i{tu pokazuju i singidunumski nalazi mor-
tarijuma (I/53), koji poti~u iz slojeva datovanih u
period Severa. Italski import zamenili su proizvodi
iz donjepodunavskih i pontskih centara, koji su
ve}ih dimenzija i masivnijih zidova od onih ranijih,
italskog porekla. Glina od koje su pravljeni je lo{ije
pre~i{}ena, peskovita, a pe~ati, sme{teni sa obe
strane izlivnika, imaju pravougaonu formu sa
imenom postavljenim u dva reda. Me|u nalazima
se, uglavnom, javljaju ve}i ili manji delovi posuda,
te je, kao i kod mortarijuma italskog porekla, te{ko
re}i kolika je bila zastupljenost signiranih primera-
ka. Mada je sa tarionika ovog tipa, otkrivenih u po-
dunavskom delu Mezije, poznato vi{e majstora,249
249 Bjelajac 1994, Pl. II.

na pe~atima iz Singidunuma javlja se samo jedno
ime ¬ THEOTIMI STEFANI, izvedeno u tri varijante.
Pe~ati imaju pravougaonu formu, a ime je, kao {to
je uobi~ajeno, postavljeno u dva reda, odvojena pal-
minom granom. Pe~ate ovog majstora nalazimo i
na dvema posudama iz Viminacijuma, a varijante
sa istim imenom brojne su, tako|e, na lokalitetima
Dakije i Mezije Inferior.250 Vi{e mortarijuma sa ime-
nom ovog majstora na|eno u jugoisto~noj Olteniji,
navelo je neke autore da centre proizvodnje smeste
u tu oblast.251 Mada nisu otkrivene pe}i ili pe~ati
koji bi potvrdili radioni~ko poreklo ovih posuda,
sude}i prema brojnosti nalaza, i ~injenice da
Singidunum, verovatno, predstavlja najzapadniju
granicu njihove rasprostranjenosti, sa dosta vero-
vatno}e se mo`e pretpostaviti da su izra|ivani u
vi{e centara sme{tenih u oblasti Donjeg Podunav-
lja. Kako u Singidunumu, tako i na drugim lokalite-
tima, znatno je ve}i broj mortarijuma bez pe~ata, a
razlog, mo`da, predstavlja njihova fragmentarna
sa~uvanost.
Za razliku od navedenih mortarijuma dopre-
manih iz donjepodunavskih centara, mortarijumi
od tera sigilate, kao i ostale posude ra|ene u ovoj
tehnici, stizali su iz zapadnih radionica. Iz Singidu-
numa poti~e svega nekoliko nalaza forme Drag. 43,
sa floralnim motivima izvedenim u barbotin tehni-
ci i jedna posuda forme Drag. 45, koja na obodu
ima apliciran maskaron u obliku glave lava i koja
predstavlja jedini primerak tog oblika sa podru~ja
Gornje Mezije. Mortarijumi forme Drag. 45 proiz-
vo|eni su u radionicama centralne i isto~ne Galije
i karakteristi~ni su za kraj II, odnosno prvu polovi-
nu III veka. Kalupi u kojima su pravljeni maskaroni
u obliku glave lava na|eni su u Lezoux-u, a uglav-
nom se na posudama ove radionice javljaju i pe~ati
majstora, sme{teni na obodu.252 Singidunumski
nalaz je malih dimenzija i mo`e se samo pretposta-
viti da, kao i mortarijum forme Drag. 43, predstav-
lja proizvod radionice Rheinzabern.
Na ekonomsku orijentaciju gornjemezijskog
podru~ja ka novim tr`i{tima, pored mortarijuma,
ukazuju i nalazi amfora, u kojima su dopremane ili
dr`ane namirnice, naj~e{}e te~nosti ¬ vino i ulje, a
mo`da i `ito. U odnosu na celokupan kerami~ki
materijal anti~kog perioda, amfore nisu na|ene u
velikom broju, a razlog mo`da predstavlja nedo-
voljna i parcijalna istra`enost Singidunuma. Za
sme{taj i ~uvanje namirnica u doma}instvima,
najverovatnije su slu`ile amfore lokalne izrade
(V/22). Na osnovu velikog broja primeraka iz Singi-
anti~ka keramika singidunuma
dunuma i sa drugih lokaliteta u Meziji, Panoniji i
Dakiji, mo`e se zaklju~iti da su varijante sli~ne
osnovne profilacije (cilindri~an vrat, loptast do
ovalan recipijent i, zbog stabilnosti posude oba-
vezno ravno dno) i tehnologije izrade, proizvo|ene
u vi{e provincijskih radionica.253 Primerci na|eni
u jami ispred Narodnog pozori{ta ukazuju na mo-
gu}nost da je ovaj tip amfora pravljen i u Singidu-
numu.254 Za razliku od prethodnog perioda, u ko-
me je uvoz stizao uglavnom iz zapadnih provincija,
u drugoj polovini II veka, odnosno krajem ovog
stole}a, Singidunum, kao i ostali centri sme{teni
du` podunavskog dela Gornje Mezije, snabdevali
su se robom iz oblasti oko Crnog mora. Organizo-
vani uvoz sa ovog podru~je zapo~eo je u II veku, a
sude}i po nalazima amfora, zastupljenim starijom
varijantom rebrastih amfora (V/4), jo{ uvek nije
bio ve}eg intenzinteta. Tokom III veka, a i kasnije,
primat u snabdevanju Gornje Mezije, samim tim i
Singidunuma, imaju proizvo|a~i iz ovog podru~ja.
Me|u singidunumskim nalazima najvi{e je amfora
koje se u literaturi ~esto nazivaju ³mirmekijskim«,
a kojima je obuhva}en veliki broj varijanti, razli~ite
profilacije i strukture gline, ~iji se trbuh masivnih
zidova zavr{avao punim {picastim dnom. Centri
proizvodnje, zbog najintenzivnije rasprostranjeno-
sti ovog tipa, vezuju se za evropsku stranu Bosfora,
Pantikapeju i okolne oblasti.255 Amfore ³mirmekij-
skog« tipa i u Singidunumu su zastupljene brojnim
varijantama (V/7 i V/12), ~ija razlika u strukturi i
boji gline, kao i obradi povr{ine, potvr|uje pretpo-
stavku da su pravljene u vi{e centara. Sli~na je situ-
acija i na drugim lokalitetima podunavskog dela
limesa,256 gde je, zbog znatno ve}e koli~ine materi-
jala, izra`enija razli~itost u profilaciji i fakturi gline.
Mada nisu ra|ene precizne statisti~ke analize, sti-
~e se utisak da se, za razliku od stanja na ve}ini loka-
liteta podunavskog dela Mezije, mirmekijske amfo-
re u Singidunumu javljaju u ne{to ve}em broju od
starije varijante rebrastih amfora (V/4). Ove amfore
sa zvonolikim otvorom i izdu`enim, plitko narebre-
nim recipijentom, rasprostranjene su u oblastima
250 Baluta, Serban 1979, Pl. III/1, 2; Petolescu 1984, 72; Petolescu
1985, Pl. II;.
251 Baluta, Serban 1979, 206.
252 Oswald, Pryce 1966, 216.
253 Bjelajac 1996, tip XXXI; Brukner 1981, tip 20; OpaiJ 1980, Pl. I¬II.
254 Cvjeti}anin 2000, sl. 9/13, u ovom zborniku.
255 Bjelajac 1996, 61, sa literaturom.
256 Bjelajac 1996, 62.
195
sne@ana nikoli} -|or|evi}
{iroke teritorije Carstva. Mada njihovo poreklo nije
sigurno utvr|eno, najintenzivnija zastupljenost u
podru~ju Histrije i Ponta, verovatno, ozna~ava i
centre proizvodnje u toj oblasti.257 Pretpostavljeni
sadr`aj je vino, po kome je oblast Histrije bila poz-
nata. Manji broj amfora sa {irokim otvorom, koje
imaju sli~ne tehnolo{ke karakteristike (V/2), mo`-
da ukazuje da je sa ovog podru~ja uvo`eno i `ito.
Da izvoz iz zapadnomediteranskih centara u Mezi-
ju nije potpuno prestao, potvr|uju retki primerci
amfora {panskog porekla (V/21), koji u Singidunu-
mu poti~u iz slojeva ranog III veka. Takozvane
³{panske« amfore, u kojima je naj~e{}e transporto-
vano kvalitetno maslinovo ulje, javljaju se {irom
Carstva. Najrasprostranjenije su u njegovim
zapadnim delovima, dok u podunavskim provinci-
jama nisu nala`ene u velikom broju.258
Uporedo sa redovnim i organizovanim impor-
tom, u poslednjim decenijama II do sredine III ve-
ka, odvijala se intenzivna delatnost i u doma}im
radionicama, koja je bila najrazvijenija za vreme
vladavine Severa. Masovna proizvodnja organizo-
vana je u brojnim kerami~kim centrima {irom
Rimskog carstva, a proizvodnja utilitarne keramike
u njima, u najve}oj meri je podmirivala potrebe
doma}eg tr`i{ta. Uve`ena roba imala je veliki uti-
caj na rad lokalnih majstora koji su, pored uvo|enja
novih oblika nastalih najvi{e pod uticajem posuda
od keramike luksuzne izrade, uglavnom tera sigilate,
postepeno savladavali i komplikovanije tehnolo{ke
postupke. Tako su nastale brojne imitacije luksuz-
nih formi, ali razli~ite u tehnologiji izrade. Najve}a
koli~ina keramike na|ene u Singidunumu pred-
stavlja proizvode lokalnih radionica, a najbrojnije
su posude kori{}ene u svakodnevnom `ivotu, za
pripremanje, kuvanje i serviranje hrane, odnosno
pi}a. Me|u njima preovla|uje trpezna keramika,
izra|ena od srednje pre~i{}ene gline pe~ene u
nijansama crvene boje, ~ija je povr{ina bojena u
sli~nim tonovima.
Zapa`eno je da u horizontima datovanim u se-
verijanski period, luksuznu keramiku ~ini mali broj
proizvoda iz lokalnih radionica, koji preovla|uju u
ranijem razdoblju. Razlog je, svakako, redovno i
masovno snabdevanje kvalitetnim proizvodima od
tera sigilate, koji su dopremani iz rajnskih oblasti.
Sude}i prema retkim primercima na|enim u
Singidunumu i Viminacijumu, u kojima je bila naj-
ja~a koncentracija robe iz radionice Viminacijum ¬
Margum, proizvodnja reljefne keramike u ovom
centru, tokom tog razdoblja je ve} prestala, ili je
196
bila veoma skromnog obima. Za sada ostaju nedo-
voljno razja{njeni razlog i vreme pojave luksuznih,
naj~e{}e reljefno ukra{enih posuda iz nove radi-
onice, za koju se, na osnovu dosada{njih rezultata
istra`ivanja, mo`e samo pretpostaviti da se tako|e
nalazila u Viminacijumu. Ovu kvalitetnu keramiku
ra|enu u kalupima, ili u kombinaciji kalupa i vitla,
odlikuje srednje do dobro prera|ena glina pe~ena
u crvenim tonovima, ~ija je povr{ina ujedna~eno
prevu~ena, sjajnom oran` do crvenom glazurom,
koja ponekad ima metalni sjaj. U Singidunumu je
zastupljena razli~itim oblicima reljefno ukra{enih
tanjira, pehara i kr~aga (III/37, III/39, III/40, IX/36,
IX/38, VII/31 i kat. 10). Ve}ina je na|ena u gornjim,
zavr{nim slojevima ispune rova u Knez Mihailovoj
ulici, koji su datovani u kraj II i prve decenije III
veka. Retki primerci tanjira bez reljefnog ukrasa
(III/38, III/55), sude}i prema strukturi gline, kvali-
tetu i boji premaza, verovatno predstavljaju proiz-
vode iste, viminacijumske (?) radionice. Preciznije
hronolo{ko opredeljenje za posude od tera sigilate
iz ovog lokalnog radioni~kog centra, pru`i}e anali-
za kerami~kog materijala iz Viminacijuma, odakle
poti~e znatno ve}i broj reljefno ukra{enih primeraka,
sa jednakim tehnolo{kim karakteristikama i istim,
ali daleko bogatijim izborom formi i predstava.259
Velika koli~ina reljefne keramike iz ovog centra sa
razvijenom zanatskom delatno{}u je i razlog za
pretpostavku da se u njemu nalazila do sada ne-
poznata radionica, ~ija produkcija, sude}i prema
broju i rasprostranjenosti nalaza, nije imala dug
vek.260 Proizvodi nove radionice razlikuju se od
onih iz ranije pomenutih radionica u Viminaciju-
mu i Margumu, kako u izboru oblika, koji uglav-
nom predstavljaju imitacije italskih formi, tako i u
dekorativnim elemenatima, ali i boljem kvalitetu
izrade.
Masovan import reljefno ukra{ene keramike iz
zapadnih radionica, svakako je predstavljao uzrok
i za malobrojne proizvode lokalnih majstora
257 Bjelajac 1996, 54¬55, sa literaturom.
258 Bjelajac 1996, tip VIII, 33¬36, sa literaturom
259 Direktne paralele za ve}inu singidunumskih posuda
nalazimo me|u keramikom iz Viminacijuma.
260 Pored Viminacijuma, retki proizvodi iz ove radionice, za
sada, su poznati samo sa nalazi{ta iz bli`e okoline Singidunuma
i sa lokaliteta Dijana. Ovom prilikom zahvaljujem se S. Kruni}
na ukazanoj pomo}i i pregledu keramike iz Muzeja grada
Beograda, kao i T. Cvjeti}anin na uvidu u materijal iz Anti~ke
zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, i na informacijama o
keramici sa Dijane.

ukra{ene tehnikom pe~a}enja. U Singidunumu je
ovaj na~in dekoracije primenjen na zdelama
(I/10), ra|enim po uzoru na formu Drag. 29, ~ije
ukrase ~ine floralni i geometrijski motivi raspore-
|eni na gornjem konusu. Zdele ovog oblika i na~i-
na ukra{avanja u daleko ve}em broju nala`ene su
u Viminacijumu, gde se mogao nalaziti i centar za
njihovu proizvodnju.
Uticaj importne keramike na rad lokalnih maj-
stora ogleda se i u kuhinjskoj keramici. Tako su po
ugledu na zdele sa polusferi~nim dnom (caccabus),
u lokalnim radionicama izra|ivane posude, koje su
bile ne{to ve}ih dimenzija od onih uobi~ajenih za
ovu vrstu zdela, na ~ijim su povr{inama jaki tragovi
gorenja (I/133, I/134). One ~ine razvijeniji oblik i
verovatno su proizvo|ene u drugoj polovini,
odnosno krajem II veka, a promene u profilaciji i
dimenzijama mogu biti uslovljene mestom pro-
dukcije ¬ Singidunum ili neki drugi provincijski
centar. U izuzetno velikom broju javljaju se posude
~iji su prototip predstavljali italski tanjiri ³pompe-
janskog« tipa. Najvi{e je tanjira koji samo po obliku
li~e na ³pompejanske«, a razlikuju se po profilaciji
oboda, dimenzijama i tehnologiji izrade. Primerci
od peskovite gline, sa neobra|enom povr{inom,
naj~e{}e su pe~eni u crvenim i mrkim, retko sivim
tonovima, dok oni od `u}kaste do oker gline
predstavljaju sporadi~ne nalaze (III/44, III/46,
III/50). Tanjiri finije fakture imaju neprofilisan ili
blago uvu~en obod i naj~e{}e su u nijansama
crvene boje pe~enja, a povr{ina im je prevu~ena
crvenom do oran` sjajnom glazurom, mada nisu
retki ni primerci od sivo pe~ene gline, sa tamno-
sivo i crno bojenom i gla~anom povr{inom (III/8,
III/43, III/45).
Kao {to je pomenuto, najve}i uticaj na oblike
posuda lokalne izrade imale su forme ra|ene u
tehnici tera sigilate. Me|u singidunumskom kera-
mikom se javljaju i posude (I/95) ~ija profilacija
predstavlja imitaciju mortarijuma Drag. 43. Unu-
tra{njost recipijenta je ogrubljena najsitnijim
{ljunkom, spoljna povr{ina naj~e{}e je gla~ana, a
deo oko oboda i ³kragna« su bojeni crvenim do
oran` tonovima. Na retkim primercima ³kragna« je
ukra{ena mramorizacijom. Zbog fragmentarne
sa~uvanosti, ne mo`e se re}i da li su imale izlivnik
na obodu, kao obavezan element ove vrste posuda.
Ovaj tip, poznat pod nazivom ³recijski«, javlja se i u
Viminacijumu u slojevima datovanim u kraj II i
prvu polovinu III veka, a poznat je i sa drugih
lokaliteta Carstva.261 U znatno ve}em broju zas-
anti~ka keramika singidunuma
tupljene su varijante tipa I/38, koje svojim oblikom
tako|e imitiraju formu Drag. 43, ali nemaju
ogrubljenu unutra{nju povr{inu. Retki primerci
imaju izlivnik izveden na obodu, za koji se, zbog
fragmentarnosti posuda, ne mo`e sa sigurno{}u
re}i da li je bio uobi~ajen element za ovaj tip. Mada
imaju oblik i neke karakteristike mortarijuma,
posude finije izrade, kako one ra|ene u tehnici tera
sigilate, tako i one lokalne izrade ra|ene po uzoru
na njih, znatno su manjih dimenzija, a nedostatak
ogrubljene povr{ine ili izlivnika, ukazuju da mo`da
nisu imale funkciju uobi~ajenu za tu vrstu posuda.
Mogu}a je pretpostavka da su kori{}ene i u medi-
cini, za mrvljenje ili mu}enje odre|enih supstanci.
Brojne posude na|ene u naseobinskim horizonti-
ma, kako u Singidunumu tako i na drugim lokalite-
tima, potvr|uju da su najverovatnije upotrebljava-
ne i u kulinarstvu. Me|u njima, svakako, ima i onih
koje su samo podra`avale oblik mortarijuma, a ko-
ri{}ene su za serviranje hrane.
U okviru keramike od peskovite gline, utilitar-
nog karaktera, koja je uglavnom crvene i sive boje
pe~enja, po tehnologiji izrade i intenzivnoj zastup-
ljenosti, izdvaja se posebna kerami~ka grupa, koju
~ine razli~ite forme. Ove posude ra|ene, naj~e{}e,
od peskovite, sitnozrne gline i pe~ene u vi{e nijansi
`u}kaste i bele boje, ~esto se nazivaju ³kaolinskim«.
Najstariji primerci iz Singidunuma poti~u iz hori-
zonata datovanih posle sredine II veka, a njihova
izrazita zastupljenost zabele`ena je u slojevima
severijanskog perioda. Odre|ene forme, koje su,
sude}i prema brojnosti bile jako popularne (I/40,
II/9, III/51, VII/2), kori{}ene su kroz du`i vremenski
period, do sredine, odnosno druge tre}ine IV veka.
Posebno se izdvajaju lonci rebraste profilacije
(II/9) koji se, pored naseobinskih horizonata, jav-
ljaju i kao prilozi u grobovima. Jedan lonac ve}ih
dimenzija na|en je sa ostacima spaljenih kostiju,
na prostoru jugoisto~ne nekropole, {to dokazuje
da je slu`io kao urna.262 Retki primerci ovih lonaca
i tanjira sa {irokim dnom (III/51), koji poti~u iz
slojeva datovanih u kraj IV i po~etak V veka, pred-
stavljaju najmla|e posude ove kerami~ke vrste. Za
razliku od navedenih, pojedini oblici veoma su
retki i pojavljuju se samo tokom nekoliko decenija
druge polovine II veka (I/30, I/79, I/88, II/13).
Karakteristi~no je da u Singidunumu, u slojevima
261 Bjelajac 1994, nap. 32.
262 Bojovi} 1977, 36, kat. 524.
197
sne@ana nikoli} -|or|evi}
datovanim posle kraja II veka, nema tanjira (III/52)
i pehara (IX/35) koji su u velikom broju zastupljeni
tokom druge polovine II veka. Sasvim je izvesno da
je keramika od peskovite `u}kastobele gline izra|i-
vana u ve}ini centara sa sopstvenom grn~arskom
produkcijom. Veliki broj posuda, bogat izbor obli-
ka i nalaz poklopca u jami ispred Narodnog pozo-
ri{ta, dozvoljavaju da se, sa dosta verovatno}e, pret-
postavi da se i u Singidunumu odvijala proizvodnja
ove vrste keramike. Za ve}inu formi analogije nala-
zimo na lokalitetima |erdapskog dela limesa, gde
je ova vrsta keramike, tako|e brojno zastuplje-
na.263 Potrebno je pomenuti i da su u Panoniji one
izuzetno retke. Sude}i prema velikoj koncentraciji
ove vrste keramike na lokalitetima Dakije, gde
tako|e postoje paralele za ve}inu singidunumskih
oblika,264 i pravcima rasprostranjenosti ¬ du` Du-
nava, poreklo proizvodnje ³kaolinskih« posuda,
najverovatnije treba tra`iti na ovom podru~ju.
Posebnu grupu u okviru keramike utilitarnog
karaktera ~ine posude ra|ene bez upotrebe vitla ili
kalupa, koje se u ve}em ili manjem broju javljaju u
svim periodima. Najbrojnije posude evidentirane
na prostoru Singidunuma javljaju se od kraja I,
odnosno po~etka II veka, kada su nala`ene zajedno
sa ranocarskom keramikom. Vrlo ~esto one imaju
primese {koljki i pu`eva u sastavu gline i naj~e{}e
su ukra{ene ¬ metli~astim ornamentom, plasti~no
izvedenim trakama na kojima su utisnuti prsti,
urezanim linijama ili granama iznad trake ili aplici-
ranim dugmetastim ispup~enjima. One predstav-
ljaju nastavak grn~arske tradicije autohtonog sta-
novni{tva. Tokom III veka, posebno posle sredine
ovog stole}a, rukom ra|ene posude su znatno
re|e, da bi u IV veku njihov broj bio ne{to ve}i. U
tom periodu su ~esto izra|ivane od gline sa sitni-
jim ili krupnijim zrnima peska, kod lonaca je reci-
pijent ne{to {iri, tako da dobijaju loptastiju formu,
za razliku od starijih primeraka koji su ~e{}e jajoli-
ki, a ornament predstavlja retku pojavu. Za ovaj
mla|i period je tako|e karakteristi~na izrada posu-
da na vitlu i dora|ivanje rukom. Podela na tipove,
ura|ena na osnovu linije profilacije, mo`e se samo
uslovno prihvatiti, posebno kada je re~ o loncima.
Za ve}inu kerami~kuh oblika, na|enih u Singi-
dunumu i datovanih u severijanski period, ima broj-
nih paralela na lokalitetima, kako Gornje Mezije i
Panonije tako i Dakije i Mezije Inferior. Razlog pred-
stavlja unificiranost oblika nastalih u provincijskim
radionicama, pod istim uticajima importne kera-
mike. Mada je bez analiza gline te{ko odrediti radi-
198
oni~ko poreklo posuda lokalne izrade, subjektiv-
nim posmatranjem, a sude}i prema tehnolo{kim
osobinama i direktnim paralelama za prete`ni broj
oblika, sti~e se utisak da je ve}ina keramike na|ene
u Singidunumu proizvedena u Viminacijumu, jed-
nom od najrazvijenijih zanatskih centara na prosto-
ru Gornje Mezije. Poznato je da su na ovom lokalite-
tu, u blizini reke Mlave, otkriveni ostaci zanatskog
kompleksa za proizvodnju grn~arije, sa ukupno
~etrnaest kerami~kih i jedanaest ciglarskih pe}i, kao
i veliki broj kalupa za izradu reljefne keramike.265
KASNOANTI~KI PERIOD
Stabilnost carske vlasti i sigurnost na granicama,
karakteristi~ni za dinastiju Antonina, omogu}ili su
razvoj i ekonomski prosperitet rimskih provincija,
a sli~no stanje nastavljeno je i u severijanskom
periodu. Odlu~ivanje o izboru careva, koje je od
vremena vladavine Severa bilo u rukama vojske,
vi{estruko je uticalo na spoljnopoliti~ki polo`aj i
unutra{nji razvoj Carstva.266 Stalno smenjivanje
careva i ~esti unutra{nji i spoljni nemiri i ratovi,
doveli su sredinom III veka do produbljivanja, na
zapadu ranije zapo~ete, ekonomske i socijalne kri-
ze. Jedan od va`nih pokazatelja ovakvog stanja bilo
je napu{tanje Dakije, a velike promene u politi~koj
strukturi, koje su nastale krajem III veka, dolaskom
na vlast cara Dioklecijana, nastavljene su Konstan-
tinovim reformama vojske. Ovaj period, poznat
kao doba poznog Carstva, odlikuje se dubokim ra-
slojavanjem i osiroma{enjem velikog broja stanov-
nika. Trgovinski promet u ovim nesigurnim vre-
menima je opao, a zanatske aktivnosti lokalnih
centara, ~ija je proizvodnja morala da zadovolji
potreba najve}eg broja stanovnika, bile su organi-
zovane u okvirima manjih ili ve}ih poljoprivrednih
dobara. Velike promene odrazile su se i na kera-
mi~ku proizvodnju tog razdoblja. Za razliku od sta-
rije, kvalitetne i luksuzne keramike, proizvodi poz-
nog perioda odlikuju se jednostavnim i tipiziranim
oblicima, me|u kojima je ve}ina pravljena od gline
peskovite fakture, boja pe~enja je siva, a povr{ina
naj~e{}e neobra|ena. Oni predstavljaju rezultat
263 Vasi} 1984, sl. 13/4, sl. 16/1, 10; Gara{anin, Vasi}, Marjanovi}-
Vujovi} 1984, T. I/I/9, I/40, I/27a, T. III. II/9, 9b, 9c, T. VII/IV/1,
T. XI/VII/15, T. XIII/VIII/7a, VIII/8;
264 Popilian 1976, Pl. XXXVII, LV¬LVII, LXVIII, LXIX.
265 Jordovi} 1995, 95¬106; Bjelajac 1990, 143¬147.
266 Mirkovi} 1981, 89.

masovne proizvodnje, sa jedinim ciljem da se na-
prave posude, koje zadovoljavaju osnovne funkci-
onalne potrebe.
Me|u singidunumskom keramikom poznog
perioda, u odnosu na ranije razdoblje, nalazi luksuz-
ne izrade ~ine znatno manji deo celokupnog mate-
rijala, a oni importni poti~u iz zapadnih ili, znatno
re|e, severnoafri~kih grn~arskih centara. Najvi{e
je reljefno ukra{enih posuda ra|enih u tehnici tera
sigilate, iz jedne od poslednjih radionica za izradu
ove vrste keramike ¬ Pfaffenhofen-a. Proizvodi ovog
centra, koji se nalazio u neposrednoj blizini Wes-
terndorf-a, dugo su pripisivani vesterndorfskom
(Westerndorf) majstoru Heleniusu. Sude}i po sin-
gidunumskim nalazima iz pouzdano datovanih ce-
lina, uglavnom iz naseobinskih horizonata Donjeg
grada, zastupljenim formama Drag. 37, znatno re-
|e Drag. 30, izvoz iz ovog centra odvijao se tokom
sredine i druge polovine III veka. Malobrojnom
importu iz zapadnih centara pripadaju i retki pri-
merci pehara (IX/18), od fino pre~i{}ene gline crve-
ne ili sive boje pe~enja, sa povr{inom prevu~enom
tamnom, mrkosivom glazurom metalnog sjaja, na
kojoj su natpis i barbotin ornament izvedeni gus-
tim slojem bele mat boje. Pehari sa natpisom koji
naj~e{}e ozna~ava zdravicu i ornamentom izvede-
nim belim barbotinom, poznati su iz grobova III i
IV veka, otkrivenih u severnoj i isto~noj Galiji, a
centar njihove proizvodnje mogao se nalaziti u
Trijeru.267 Na `alost, singidunumski primerci, ~iji
je oblik sli~an varijantama Lud. VM, zastupljeni su
manjim delovima oboda ili trbuha, te se ne mo`e
ni{ta bli`e re}i o natpisima i motivima koji se na
njima javljaju. Izuzetak predstavlja jedan primerak
sa sa~uvanim slovom A i barbotinskim ornamentom
sa motivima krugova i kosih linija, kao i tankim
pravilnim urezima izvedenim radlom, za koji je
najbli`a paralela pehar veoma sli~ne profilacije iz
Viminacijuma, sa natpisom AMANOS.
Singidunum nije predstavljao va`no tr`i{te ni
za luksuzne proizvode iz centara sme{tenih na se-
vernoafri~kom podru~ju. Posude od fino pre~i{}e-
ne crveno pe~ene gline, koje se ~esto nazivaju
³afri~kom tera sigilatom«, javljaju se ve} po~etkom
III veka, ali ve}i zna~aj dobijaju tek slabljenjem za-
padnog dela Carstva i od kraja III, pa sve do kraja VI
veka, distribuirani su du` celog Mediterana. Proiz-
vodi iz ovih centara, koji su se nalazili na teritoriji
dana{njeg Tunisa, retko su nala`eni na lokaliteti-
ma Mezije, a ukoliko ih ima, zastupljeni su pojedi-
na~nim nalazima. U Singidunumu se javljaju u
anti~ka keramika singidunuma
malom broju, u horizontima datovanim u drugu
polovinu III, a ne{to intenzivnije u onima iz kraja
III i prve polovine IV veka. ^ine ih tanjiri razli~itih
profilacija, koji imaju izrazito tanke zidove, nisko
nagla{eno dno, i naj~e{}e su bez ukrasa (III/23,
III/33, III/34(?) i III/35). Oblici koji su prema klasi-
fikaciji J. W. Hayes-a opredeljeni u forme 45B i
50,268 javljaju se sa po nekoliko primeraka, a spora-
di~no su nala`ene i u mla|im slojevima, datova-
nim u drugu polovinu IV veka.
U okviru kasnoanti~ke keramike luksuzne izra-
de iz Singidunuma, mada nije zastupljena u veli-
kom broju, po kvalitetu i tehnolo{kim karakteristi-
kama izdvaja se posebna grupa, koju ~ine razli~iti
oblici pehara (IX/12, IX/16 i IX/23). Sude}i prema
sa~uvanim delovima trbuha, re|e i oboda, istih
tehnolo{kih karakteristika, posude ove grupe bile
su zastupljene bogatijim repertoarom oblika, ali je
neke, zbog znatne fragmentarnosti i nedostatka
analogija, bilo nemogu}e odrediti. Glina od koje su
pravljene je dobro pre~i{}ena, pe~ena u nijansama
beli~aste do oker boje. Na gla~anoj povr{ini je ne-
dovoljno postojanom, mrkom bojom izveden sli-
kani ornament, sa geometrijskim, re|e floralnim
motivima. Ovi pehari poti~u iz horizonata datova-
nih u drugu polovinu III i prvu polovinu IV veka i sa
izuzetkom pehara tipa IX/12, koji se javlja sa neko-
liko primeraka, ostali su predstavljeni sa po jednim
nalazom. Direktne analogije za navedeni oblik
pehara i veoma sli~nu koncepciju slikanih motiva,
nalazimo na primercima iz Sirmijuma, Komina i
Puti~eva (kod Travnika),269 a posude sa istim teh-
nolo{kim karakteristikama na|ene su i u Osijeku,
Rumi i Konjicu.270 Za razliku od singidunumskih,
ve}ina posuda sa navedenih lokaliteta poti~e iz
grobova ili sa prostora nekropola, a primerci koji
su datovani uslovima nalaza opredeljeni su, kao i
oni iz Singidunuma, u drugu polovinu III i prve
decenije IV veka. Radioni~ko poreklo i uticaji pod
kojima je ova keramika nastala, za sada, ostaju
nesigurni. Na osnovu broja i rasprostranjenosti
publikovanih primeraka, sti~e se utisak da su pro-
izvodnja i disperzija ove keramike bili ograni~enog
obima, sa siroma{nim izborom oblika, ali inventiv-
nim na~inom ukra{avanja.
267 Oswald, Pryce 1966, 229.
268 Hayes 1972, 67¬73.
269 Brukner 1981, T. 54/1¬3; Cermanovi}-Kuzmanovi} 1975, T. IV/5;
^remo{nik 1961, sl. 1.
270 Brukner 1981, T. 56/4¬7; Bojanovski 1965, T. LI/4.
199
sne@ana nikoli} -|or|evi}
Pored posuda luksuzne izrade, importnoj kera-
mici kasnoanti~kog perioda iz Singidunuma pripa-
daju i mortarijumi. Oni su zastupljeni brojnim na-
lazima (I/1), koji poti~u iz slojeva datovanih u drugu
polovinu III i prvu polovinu IV veka. Mada zadr`a-
vaju elemente karakteristi~ne za ovu vrstu posuda
¬ izlivnik na obodu i ogrubljena unutra{njost
recipijenta, mortarijumi poznog perioda razlikuju
se po tehnologiji izrade od onih ranijih, iz zapad-
nih i pontskih centara. Obod je prevu~en engobom
oker boje ili narand`astim premazom, ogrubljena
unutra{njost recipijenta je prevu~ena maslinastom
ili svetlom mrkozelenom gle|u, a usled nedovolj-
nog pe~enja, na nekim primercima je vidljivo sivo
jezgro na prelomu. Sa pe~ata koji se, ukoliko posto-
ji, nalazi na obodu posude, naj~e{}e sa obe strane
izlivnika, poznato je ime majstora IVSTINIANVS-a.
Izveden je naj~e{}e u uskom trakastom okviru, ili u
{irokom pravougaonom okviru sa tekstom u dva
reda. Za ovog majstora, ~iji su nalazi poznati sa vi{e
lokaliteta u Panoniji, pretpostavlja se da je radio u
Panoniji, odnosno Ptuju.271 U Meziji se, pored Singi-
dunuma, varijante pe~ata sa imenom ovog majsto-
ra javljaju i u Viminacijumu, a na jedinom primer-
ku iz Dakije ¬ Apulum-a,272 nalazi se ista varijanta
kao na tarioniku iz Singidunuma, sa tekstom u dva
reda OFICINA IVSTINIANVS. Znatno je ve}i broj
tarionika bez pe~ata, koji se do kraja IV i po~etka V
veka u velikom broju javljaju i na drugim lokaliteti-
ma Mezije, Dakije i Dardanije.273
O snabdevanju robom iz drugih provincija,
tokom kasnoanti~kog perioda, svedo~e i nalazi
ambala`ne keramike, odnosno amfora, u kojima
su transportovane namirnice. I dalje se javljaju
amfore u kojima su dopremani proizvodi iz oblasti
oko Crnog mora, zastupljeni u ne{to ve}em broju
mla|om varijantom rebrastih amfora (V/4), kojih
je najvi{e u horizontima druge polovine III veka. U
odnosu na amfore starije varijante, one imaju ni`u,
zdepastiju formu i {ire raspore|ena rebra, a pe~ati
na dr{kama su uobi~ajeni. Sa lokaliteta podunav-
skog dela Mezije amfore sa pe~atima poti~u, uglav-
nom iz Viminacijuma, dok je u Singidunumu na|e-
na samo jedna, sa pe~atom ¬ HRAKLA.274 Varijante
pe~ata sa ovim imenom nalazimo, kako u Viminaci-
jumu tako i na lokalitetima donjeg Podunavlja.275
Pored rebrastih, u manjem broju javljaju se i amfore
³mirmekijskog« tipa (V/18), kao i najstarija varijanta
~e{ljastih amfora (V/10), koje poti~u iz zatvorenih
celina datovanih u sredinu IV veka. U horizontima
opredeljenim u drugu polovinu IV veka, nala`ene su
200
vre}aste amfore rebraste profilacije (V/8), u kojima
je, pored vina moglo da se transportuje i `ito, na {ta
ukazuju ostaci cerealija u amfori iz Dijane.276 Mada
se kurzivni natpisi ~esto javljaju na ovom tipu, u
Singidunumu je samo jedna amfora imala crve-
nom bojom napisana gr~ka slova ∆ξ. Intenzivna
proizvodnja razvijenijih oblika kako ~e{ljastih, ta-
ko vre}astih, narebrenih amfora, odvijala se tokom
V i VI veka. U Singidunumu su one zastupljene ret-
kim nalazima, a razlog verovatno predstavlja ne-
dovoljna istra`enost horizonata ovog perioda, koji
su u velikoj meri uni{teni nivelacijama i izgradnja-
ma u kasnijem razdoblju. Da je u Singidunum
tokom kasnoanti~kog perioda, pored proizvoda iz
oblasti oko Crnog mora, stizala i roba iz Isto~nog
Mediterana, potvr|uju nalazi amfora sa masivnim
dr{kama koje idu preko oboda (V/11). Ove amfore
egejskog porekla, u kojima je verovatno transpor-
tovano vino, u ve}em broju su nala`ene, zajedno
sa amforama rebraste profilacije, u horizontima
datovanim u drugu polovinu III i prvu polovinu IV
veka. Sporadi~ni nalazi manjih amfora sa dve dr{ke
(V/14), a zatim onih vretenaste forme (V/16) i amfo-
ra grube izrade (V/15), ukazuju da je krajem IV i
po~etkom V veka u Singidunum dopremana ogra-
ni~ena koli~ina robe iz centara koji su se nalazili u
isto~nim i jugoisto~nim delovima Carstva. Mo`e se
pretpostaviti da su, osim ~uvenih vina iz oblasti
oko Gaze, u manjim koli~inama stizali drugi proiz-
vodi, verovatno i neke vrste uljanih balzama iz
Male Azije.
Mada je siroma{tvo u ovom poznom periodu
zahvatilo veliki broj stanovnika, naglo smanjenjen
broj importnih luksuznih proizvoda mogao je
samo donekle da podmiri prohteve onih koji su
mogli da koriste ovu skupocenu robu. Iz tog razlo-
ga, proizvodnja luksuzne keramike intenzivirana je
u mnogim provincijskim radionicama, a radovi lo-
kalnih majstora, svakako znatno jevtiniji, bili su
dostupni ve}em broju korisnika. Masovnija pojava
pe~atne keramike mo`e se posmatrati kao poku{aj
lokalnih majstora da proizvedu robu koja }e na
271 Viki} 1971, 95; Brukner 1981, T. 60/9; Bónis 1990, 29; Mikl-Curk
1968, Abb. 4.
272 Baluta, Serban 1979, 205¬206, T. II/2.
273 Cvjeti}anin 197, KA 1.
274 Bjelajac 1996, sl. XVIII.
275 Bjelajac 1996, kat. 84, 89; Tudor 1968, Fig. 2; Popilian 1974,
pl. 3/3; Popilian 1976, pl. LXXVI/3.
276 Rankov 1980, 58.

neki na~in zameniti znatno smanjen import eksklu-
zivnih, reljefno ukra{enih posuda od tera sigilate.
Reljefno ukra{avanje, intenzivno primenjivano
tokom ranijih perioda, lokalni majstori su zamenili
jednostavnijom, njima daleko lak{om, tehnikom
pe~a}enja. Ne zna se pouzdano da li su pe~ate ra-
dili isti grn~ari koji su pravili posude, ili su postoja-
le posebne radionice za njihovu izradu. Kao {to je
napred pomenuto, provincijski majstori primenji-
vali su ovu tehniku i u ranijem razdoblju, u II i prvoj
polovini III veka, na posudama ~iji su oblici ra|eni
pod uticajem, najpre latenske keramike, a zatim i
ranih formi italske i galske tera sigilate. Intenzivni-
ja proizvodnja grn~arije ukra{ene tehnikom pe~a-
}enja odvijala se u kasnoanti~kom periodu, poseb-
no tokom druge polovine III stole}a. Oblici na koji-
ma se ova dekoracija javlja dosta su unificirani, pa
su tako na {iroj teritoriji Carstva nala`ene donekle
sli~ne posude. Odre|ene paralele za primerke iz
Singidunuma nalazimo na lokalitetima Gornje
Mezije, ali i Dakije, Trakije i Panonije.277 Velika ko-
li~ina ove vrste nalaza u Singidunumu poti~e iz
horizonata punog III veka, a ne{to re|e javljaju se i
u slojevima datovanim u prvu polovinu IV stole}a.
Glina od koje su posude ra|ene je dobrog kvaliteta,
naj~e{}e crveno do mrko pe~ena, a povr{ina je pre-
vu~ena oran` do mrkocrvenim sjajnim premazom,
koji ponekad ima metalni sjaj. Za razliku od crveno
pe~ene i bojene keramike, zastupljenost posuda sive
boje pe~enja, sa tamnosivo do crno bojenom povr-
{inom, znatno je manja. Oblici naj~e{}e predstav-
ljaju varijante ra|ene po uzoru na forme Drag. 37,
Drag. 36 i Drag. 30 (I/2, I/5, III/13). Na metopsku
organizaciju ornamenta i stilizaciju, uglavnom
geometrijskih i floralnih motiva koji se ponavljaju
u nizu, uticali su tako|e primerci ra|eni u tehnici
tera sigilate, posebno oni kasnije proizvodnje, iz
radionica u Westerndorf-u i Pfaffenhofen-u. Ovaj
uticaj je logi~an, ako se ima u vidu da je ove posu-
de, zbog njihove jednostavnosti bilo lako kopirati,
kao i kratka vremenska distanca, odnosno istovre-
menost sa proizvodima ovih radionica. Zanimljive
primerke iz Singidunuma predstavljaju zdela, tipa
I/5 i jedna posuda nedefinisanog oblika (kat. 4). Na
zdeli je, u ponavljaju}em nizu medaljona, predsta-
va `enske biste, ~ija frizura odgovara modi ~e{lja-
nja III veka i mo`e se videti na novcu, gemama i
kamejama tog perioda.278 Na drugoj posudi su du-
boko utisnuti pe~ati sa naizmeni~no postavljenim
prikazima maskarona i listova u krugu. Me|u po-
sudama sa dve dr{ke (II/52, kat. 2), ~iji se oblik javlja
anti~ka keramika singidunuma
u dugom razdoblju, od II do IV veka, primerci sa
pe~atnom dekoracijom zastupljeni su u horizonti-
ma datovanim posle sredine III veka. U istim hori-
zontima nala`ene su i posude koje na povr{ini
imaju urezana slova (II/52, III/6). U okviru pe~atne
kerami~ke na|ene u Singidunumu, po oblicima,
kvalitetu i boji premaza, kao i stilizaciji ukrasnih
motiva, izdvajaju se posude koje, osim retkih izu-
zetaka, poti~u iz jame otkrivene u Ulici Tadeu{a
Ko{}u{ka. Pored brojnih tanjira (III/13) sa pe~at-
nim motivima na obodu i ubodima izvedenim rad-
lom na unutra{njosti recipijenta, na|eno je i vi{e
zdela (I/86), koje se javljaju u nekoliko varijanti
razli~itih dimenzija, ali imaju veoma sli~nu osnov-
nu profilaciju. Izvesno je da ove posude predstav-
ljaju proizvode iste, najverovatnije singidunumske
radionice, ~ija se aktivnost odvijala u drugoj polo-
vini III veka. Detaljnija analiza keramike i ostalog
materijala na|enog u jami, omogu}i}e bolji uvid u
rad ove radionice, koji se odnosi kako na period
proizvodnje tako i izbor oblika i motiva koji se
javljaju.279
Pe ~at; R 1: 1
Velika koli~ina keramike ukra{ene tehnikom
pe~a}enja iz Singidunuma, ukazuje da je ona tu i
277 Vasi} 1984, sl. 13/15; Cvjeti}anin 1996, Pl. 3/I/10; Fidanovski
1990, T. 3/1¬3, 6; T. 4/9¬10, 17, 18; Naydenova 1985, T. 16, 17;
Popilian 1976, Pl. XXXI/304¬308, Pl. XXXII/311¬312; Gudea,
Filip 1997, T. XLIX¬LXXII; C=tinaI 1997, Pl. I¬V; Brukner 1981 T.
49/1¬6.
278 Bjelajac 1992, 422, nap. 14¬17.
279
Ove posude bi}e posebno obra|ene prilikom publikovanja
materijala na|enog na ovom prostoru.
201
sne@ana nikoli} -|or|evi}
izra|ivana, verovatno u vi{e radionica sme{tenih
na ovom podru~ju ili u njegovoj okolini. Na `alost,
samo jedan pe~at poti~e iz Singidunuma, a na|en
je u nasipnom sloju u Donjem gradu Beogradske
tvr|ave. Za sada nema nalaza na kojima je potvr-
|en re{etkasti ornament, koji se nalazio na jednoj
strani pe~ata, dok se dizajn i dimenzije rozete, izve-
dene na drugoj strani, javljaju na zdelama tipa I/5.
Karakteristi~na za kasnoanti~ki period je tehni-
ka gle|osanja, koja se posle skoro ~itavog veka po-
novo primenjuje kao na~in obrade povr{ine. Njena
pojava u ovom periodu, naj~e{}e se vezuje za eko-
nomske promene i vojne reforme u Carstvu, a prvi
proizvo|a~i i korisnici, verovatno su bile vojne jedi-
nice. Za razliku od luksuznih posuda ranocarskog
perioda, uve`enih iz zapadnih centara, pozni pri-
merci gle|osane keramike imaju osobine rimske
provincijske grn~arije i predstavljaju produkte lo-
kalnih radionica koje, najverovatnije, nisu bile po-
sebno specijalizovane za izradu ove vrste posuda.
Masovna proizvodnja keramike od sivo i crveno
pe~ene gline peskovite fakture, sa gle|u naj~e{}e
maslinaste, re|e mrke i mrkozelene boje, odvijala
se tokom kasnoanti~kog perioda u vi{e regionalnih
i lokalnih radionica. Mada se uticaji luksuzne kera-
mike ne mogu u potpunosti zanemariti, ve}ina formi
predstavlja jednostavne oblike prilago|ene sva-
kodnevnoj upotrebi u doma}instvu, pa se isti obli-
ci javljaju sa i bez gle|osane povr{ine. Najstariji
primerci na|eni u Singidunumu poti~u iz slojeva i
zatvorenih celina datovanih u drugu polovinu i
kraj III veka (I/24, I/43, II/55, II/57, IX/21). Inten-
zivna zastupljenost, sa bogatijim repertoarom
oblika (I/23, I/87, II/59, III/10, III/21, III/26, VII/4,
VII/14, VII/18, VII/22 i VII/32), zabele`ena u hori-
zontima IV veka, ukazuje na period najrazvijenije
proizvodnje ove vrste keramike, koja traje i po~et-
kom V veka. Forme uglavnom pripadaju trpeznoj,
re|e kuhinjskoj keramici, me|u kojima su neke
posude, posebno one ve}ih dimenzija, svakako
slu`ile i za ~uvanje ¬ skladi{tenje namirnica. Iako
izbor formi i oblika nije siroma{an, ve}ina je zas-
tupljena malim brojem primeraka. Izuzetke pred-
stavljaju varijante zdela (I/24) i mortarijumi (I/55),
koje ~ine znatan deo u okviru ove kerami~ke grupe.
Sude}i prema brojnim analogijama me|u kerami-
kom sa kasnoanti~kih lokalita Mezije i susednih
provincija, zdele kalotastog ili koni~nog recipijenta,
sa horizontalno razgrnutim obodom, koji je ~esto
bio dekorisan nareckanim ili talasastim linijama,
predstavljale su jedan od najpopularnijih oblika.280
202
Na jednoj zdeli ovog oblika, sa nepoznatog nalazi{-
ta u Singidunumu ili njegovoj bli`oj okolini, na
obodu se nalazio urezan natpis, a sa~uvana su slo-
va S. I. ND..281 Gle|osani mortarijumi, za razliku od
starijih, uglavnom importovanih primeraka, naj-
~e{}e predstavljaju proizvode lokalnih majstora,
koji su manjih dimenzija i imaju druga~iju profila-
ciju. Izlivnik na obodu je uobi~ajen, ali unutra{njost
~esto nije bila ogrubljena. Neke od ovih posuda sa-
mo imitiraju oblik tarionika, ali sude}i po veli~ini,
nisu imale njihovu uobi~ajenu funkciju. Paralele za
singidunumske primerke nalazimo u kasnoanti~-
kim horizontima podunavskih lokaliteta.282
Zanimljive primerke u okviru gle|osane kera-
mike kasnoanti~kog perioda predstavljaju jedna
posuda sastavljena od dva spojena cilindri~na reci-
pijenta, za koju jedinu paralelu nalazimo u Pano-
niji,283 kao i nalaz ~iji oblik zbog delimi~ne o~uva-
nosti i nedostatka analogija nije precizno defini-
san, a ~ija je povr{ina neujedna~eno prevu~ena
oker`utom i zelenom gle|u (kat. 7).
Posude utilitarnog karaktera, namenjene sva-
kodnevnoj upotrebi, predstavljaju najbrojniju gru-
pu u svim periodima proizvodnje, ali je njihova ko-
li~ina me|u anti~kom keramikom najizrazitija
upravo u poznom periodu. Ve} od sredine III veka,
proizvodi luksuzne izrade, kako uve`eni tako i oni iz
lokalnih centara, u odnosu na raniji period predsta-
vlja znatno manji deo celokupne grn~arije. Tokom
IV, posebno posle sredine ovog stole}a i u prvim
decenijama V veka, oni se javljaju u zanemarljivom
broju. U ovom poznom razdoblju kasne antike,
dominantnu vrstu ~ini takozvana kuhinjska kera-
mika, izra|ena naj~e{}e od sivo pe~ene gline sa
primesama sitnijih i krupnijih zrna peska, neobra-
|ene povr{ine. Najbrojnije forme ~ine lonci i zdele,
~iji oblici ~esto predstavljaju izmenjenu varijantu
nastalu razvojem starijih oblika. Ove promene se,
uglavnom ogledaju u o{trijoj profilaciji oboda,
nagla{enijem vratu i ~esto izvu~enoj ivici dna.
Tipi~ne primerke kuhinjske keramike iz Singidu-
numa predstavljaju zdele i lonci (I/42, II/1 do II/9),
me|u kojima su najbrojnije varijante lonaca sa
280 Vasi} 1984, sl. 11/5; Tomovi} 1986, Fig. 25/8; Gabri~evi} 1986,
sl 6/5; sl. 7/2, 5; Cvjeti}anin 1996, Pl. 3/I/5; Brukner 1981, T. 93/155,
156, 159¬167.
281 Bojovi} 1977, kat. 474.
282Tomovi} 1986, Fig. 26/1; Gabri~evi} 1986, sl 9/3; Jevremovi}
1987, T. II/I/29; Cvjeti}anin 1995, Pl. 1/M3, M4.
283 Brukner 1981, T. 132/5.

u`ljebljenim obodom, tip II/5. Sasvim je izvesno
da je ova vrste keramike, u najve}oj meri pravljena
u Singidunumu, ali je odre|ena koli~ina mogla da
bude doneta i iz drugih, ne mnogo udaljenih lokal-
nih centara. Pored kuhinjske, u manjem broju se
javlja trpezna keramika kojoj, pored navedenih
primeraka sa gle|osanom povr{inom, pripadaju
naj~e{}e tanjiri i zdele sa crveno bojenom povr{i-
nom. Za razliku od starije keramike, sa sjajnim pre-
mazom oran` i crvenih tonova, bojena keramika
kasnijeg perioda je ra|ena od lo{ije pre~i{}ene
gline, sa mrkocrvenim mat premazom, a nisu retki
primerci ~ija je povr{ina tamnosivo i crno bojena.
U poslednjim decenijama IV veka, Singidunum
je bio izlo`en napadima varvarskih naroda. O pri-
sustvu Gota u Singidunumu, pored ostalih pokret-
nih nalaza, svedo~i i manja koli~ina kerami~kog
materijala, koja svakako ~ini posebnu kerami~ku
grupu, a poti~e iz istra`enog dela federatskog nase-
obinskog sloja. Malobrojni nalazi koji predstavlja-
ju ostatke materijalne kulture federatskog naselja,
otkriveni su u podno`ju kastruma, na prostoru da-
na{njeg Donjeg grada. Na|eni su u horizontu for-
miranom iznad sloja po`ara nastalog, po svoj prili-
ci, u gotskim razaranjima 378/380. godine, koji
predstavlja terminus post quem za nastanak fede-
ratskog naselja. Iz sloja po`ara poti~e veliki broj
nov~i}a, sa zavr{nom emisijom iz 375/378. godi-
ne.284 Keramika je zastupljena dosta siroma{nim
repertoarom oblika (II/35, VI/9, VI/10), izra|enim
od kvalitetne gline, karakteristi~ne gla~ane povr{i-
ne, sa gla~anim ornamentom geometrijskih moti-
va. Donju granicu za datovanje ove keramike u Sin-
gidunumu, za koju je poslednjih godina naj~e{}e
kori{}en naziv federatska, kao i one nastale pod
njenim uticajem u lokalnim radionicama, pred-
stavlja navedena 378/380. godina, ali je na sada{-
njem stepenu istra`enosti, te{ko ta~no odrediti
gornju hronolo{ku granicu tokom prve polovine V
veka. Ve}ina oblika je zastupljena sa samo jednim
primerkom, a izuzetak predstavljaju lonci izdu`e-
nog vrata i loptastog trbuha (II/35), koji se javljaju
u ne{to ve}em broju. Direktne analogije za ove ke-
rami~ke oblike te{ko je na}i. Najsli~niji su materi-
jalu iz kasnoanti~kih slojeva podunavskih lokalite-
ta u Panoniji, ali i sa keramikom iz nekropola seobe
naroda u Munteniji i Moldaviji, {to govori o zajed-
ni~kom korenima ove materijalne kulture.285 U lo-
kalnoj proizvodnji kasnoanti~ke keramike druge
polovine IV veka, vidljiv je uticaj keramike koju je
donela Seoba naroda, koji se odnosi kako na oblike
anti~ka keramika singidunuma
posuda tako i na na~in obrade povr{ine (I/75, I/77,
II/20, II/37).
Napadi varvara, posebno pusto{enja i razaranja
Huna, uni{tili su mnoge gradove, pa i Singidunum,
a finalni prodor Huna 441. godine, ujedno ozna~a-
va i kraj kasnoanti~kog perioda.
Kerami~ke posude anti~kog perioda, na|ene u
Singidunumu, ~ine oblici koji poti~u sa prostora na
kome se nalazio vojni logor, zatim onog obuhva}e-
nog naseljima, lociranim u njegovom podno`ju ili
na gradskoj teritoriji, kao i primerci koji su ~inili
sadr`aje grobnih inventara ili su na|eni na prostoru,
naj~e{}e, jugoisto~ne nekropole. Te{ko je zapaziti
bitne razlike u kvalitetu keramike i oblicima koji se
javljaju na ovim prostorima. Kao {to je ve} pome-
nuto, u ovom radu su prikazane, uglavnom, posu-
de koje poti~u iz hronolo{ki opredeljenih slojeva i
celina, pa izdvajanje formi koje se javljaju na
prostoru logora, od onih iz naseobinskih horizona-
ta, ne bi pru`ilo pravu sliku. Jedina i lako uo~ljiva
razlika odnosi se na kr~age koji, iako su u velikom
broju nala`eni na svim lokacijama, naj~e{}e poti~u
iz grobova. Bez obzira na uniformnost oblika, odre-
|ene profilacije u Singidunumu su nala`ene isklju-
~ivo u grobovima i na prostorima koji su bili obuh-
va}eni nekropolama. To se, pre svega, odnosi na
kr~age iz grobova u obliku bunara (VII/36, VII/40,
VII/41), otkrivene na mestu dana{njeg spomenika
knezu Mihailu i na uglu Ulice kneza Mihaila i Obili-
}evog venca, za koje je najprihvatljivije predlo`eno
datovanje kraj I i po~etak II veka.286 Kasnijim
tipovima, datovanim u {ire razdoblje, od II do IV
veka, pripadaju kr~azi na|eni u grobovima ili na
prostoru jugoisto~ne nekropole (VII/37¬VII/39,
VII/42, VII/43 i VII/45), me|u kojima je ve}ina zas-
tupljena pojedina~nim nalazima. Izuzetak pred-
stavljaju crveno bojeni kr~azi kupasto profilisanog
oboda, koji ~ine najbrojniji oblik u okviru ove for-
me. Na viminacijumskoj nekropoli Vi{e grobalja,
ovaj tip je tako|e nala`en u velikom broju i datovan
je u II vek.287 Po svemu sude}i, zajedno sa srodnim
oblicima (VII/8 i VII/11) i kr~azima sa trolisnim
otvorom (VII/38), kr~azi sa kupastim obodom su
pravljeni sa namenom da budu upotrebljeni u
pogrebnom ritualu.
284 Ivani{evi} 1986, 44¬49.
285 Bjelajac, Ivani{evi} 1993, 131 (sa napomenama).
286 Bojovi} 1977, 31.
287
Zotovi}, Jordovi} 1990, G1¬118, T. CXVIII/5¬8, G1¬273, T.
CXCVII/5, G1¬275, T. CXC/2, G1¬276, T. CXCVIII/6
203
sne@ana nikoli} -|or|evi}
U Singidunumu je na|eno i nekoliko posuda,
razli~itih formi, koje su imale posebnu namenu, a
me|u njima je malo onih datovanih uslovima nala-
za. Oblici su zastupljeni sa po jednim primerkom,
na kojima se naj~e{}e nalazio aplicirani ornament,
sme{ten u medaljonima ili u slobodnom polju.
Mo`e se pretpostaviti da je ve}ina posuda bila vo-
tivnog karaktera, odnosno da je kori{}ena u kultnim
obredima vezanim za bo`anstva kojima je name-
njena. Ve}oj posudi sa dr{kama (kat. 1), sa aplicira-
nom predstavom zmije, reljefnom predstavom
orla u utisnutom kru`nom medaljonu i bogatom
pe~atnom dekoracijom na vratu i obodu, najsli~ni-
ja je posuda sa vi{e dr{ki iz Romule, koja pored
apliciranih zmija, tako|e ima ornament izveden
pe~a}enjem.288 Zbog apliciranih prikaza zmija,
naj~e{}e izvedenih na vratu i dr{ci, ~esto se naziva-
ju ³zmijskim« posudama i ve}ina autora saglasna
je u tome da su imale kultni karakter, odnosno da
su kori{}ene prilikom rituala posve}enih nekom
od bo`anstava. Dugo se smatralo da je to kult boga
Mitre, ali se u novije vreme ~esto vezuju za druga
bo`anstava ¬ Sabazija ili Libera i Liberu.289 Ovom
tipu mogla je da pripada i posuda znatno manjih
dimenzija (kat. 3) koja, na `alost, ima dosta o{te}e-
nu reljefnu dekoraciju. Prepoznatljiva ljudska
figura, okrenuta na desno, koja stoji u naiskosu, i
venac u trougaonom frontonu, ukazuju na mogu}-
nost da se radi o prikazanom trijumfu imperatora.
Delimi~na o~uvanost posude, znatno o{te}ena re-
ljefna predstava i nedostatak stratigrafskih podata-
ka, onemogu}avaju dono{enje odre|enijih zaklju-
~aka o nameni i hronolo{kom opredeljenju ovog
primerka.
Ve}i tanjiri ¬ ~inije sa apliciranim prikazima
morskih plodova (kat. 5) i motivima grozda i lista
(kat. 6), reljefno dekorisana posuda nedefinisanog
oblika (kat. 10), kao i navedena gle|osana patera sa
predstavom Lune na dr{ci, najverovatnije su,
tako|e imale kultni karakter.
Pregled bogatog kerami~kog materijala na|e-
nog u Singidunumu i izdvajanje velikog broja for-
mi i oblika, ukazuju na razvijenu proizvodnju kera-
mi~kih posuda tokom anti~kog perioda. Grn~arska
delatnost u lokalnim, provincijskim centrima, nas-
tala je na tradicijama latenske keramike, ali pod
jakim uticajima uve`ene robe. Povoljan polo`aj
Singidunuma i dobra mre`a kopnenih i vodenih
puteva, povezivali su ovaj grad, kako sa razvijenim
centrima na zapadu tako i onima iz isto~nih pro-
vincija. To je omogu}ilo da se Singidunum snab-
204
deva proizvodima iz centara sme{tenih na {irokoj
teritoriji Carstva, tokom dugog razdoblja antike,
koje se na osnovu ostataka grn~arije mo`e pratiti
od poznoflavijevskog perioda do hunskih razara-
nja. Najraniji proizvodi stizali su iz severne Italije,
putem koji je vodio od Akvileje, pa dalje savskom
dolinom do Mezije, a zatim je, za potrebe doseljenog
stanovni{tva i novoprido{le vojske, roba doprema-
na i iz Galije. Masovan import iz rajnskih oblasti,
koje su posle italskih i galskih bile glavni snabdeva-
~i Singidunuma luksuznom robom, transportovan
je, svakako, Dunavom koji je najve}im delom godine
bio plovna reka. Izgradnja puteva preko Balkana i
pogodnost dopremanja proizvoda i vodenim pute-
vima, omogu}ili su intenzivnu trgovinu i sa pod-
ru~jima oko Crnog mora i Isto~nog Mediterana, kao
i centrima sme{tenim du` severnoafri~ke obale.
Najve}a koli~ina keramike, svakako je proizvede-
na u lokalnim radionicama, od kojih su neke, bez
sumnje, bile i u Singidunumu. Na `alost, s obzirom
da {ire podru~je gradske teritorije le`i, najve}im
delom, ispod savremenog grada, mogu}nosti za
njihovo otkrivanje znatno su smanjene. Iako na
pojedinim lokacijama (na mestu dana{nje Patrijar-
{ije i na delu ulice Tadeu{a Ko{}u{ka), ima indicija
koje ukazuju na postojanje radionica, na osnovu
dosada{njih rezultata istra`enosti, jedinu potvrdu
o kerami~koj proizvodnji u Singidunumu pru`aju
nalazi pe}i i ve}a koli~ina keramike, otkriveni na
prostoru ispred dana{njeg Narodnog pozori{ta.290
Rezultati dobijeni prou~avanjem obilne kera-
mi~ke gra|e iz Singidunuma omogu}ili su dono{e-
nje odre|enih zaklju~aka o proizvodnji pojedina~-
nih oblika i vrsta proizvoda, njihovom hronolo{kom
opredeljenju i zastupljenosti. Zbog parcijalne
istra`enosti Singidunuma, ne mo`e se dobiti uvid
u sveobuhvatnu zanatsku delatnost, pa samim tim
ni u obim i na~in kerami~ke proizvodnje. Prikazan
pregled izdvojenih tipova i varijanti rezultat je dosa-
da{nje obrade keramike na|ene na ovom prostoru,
i svakako ne predstavlja kona~an repertoar oblika
koji se ovde javljaju tokom anti~kog perioda.291
Zaklju~ci do kojih se do{lo na osnovu dosada{njih
istra`ivanja bi}e upotpunjeni, a neki svakako i kori-
govani budu}im iskopavanjima, ali i objavljiva-
njem gra|e sa ve} ispitanih lokaliteta.
288 Popilian 1997, fig. 17.
289 Gasner 1990, 651¬655.
290 Cvjeti}anin 2000, 245¬254, u ovom zborniku.
291 Crte`i: N. Stepanovi}, M. Risti}, A. Kapuran i A. \or|evi}.
 anti~ka keramika singidunuma

Pe ~ati majstora na posudama od tera sigilate; R 1: 1

Potter's stamps on terra sigillata vessels

205
sne@ana nikoli} -|or|evi}

M V

NEODRE\ENI

Pe ~ati majstora na posudama od tera sigilate; R 1: 1

Potter's stamps on terra sigillata vessels

206