Professional Documents
Culture Documents
Дневник читања
Дневник читања
Кратке приче:
Њена Нова година, Михаил Нуајма
Наш господар халифа, Абдусетар Насир
Злочин достојан поштовања, Абдусетар Насир
Подобна за објављивање, Абдусетар Насир
Ирачки Христос, Хасан Бласим
Алијев кофер, Хасан Бласим
Кошмари Карлоса Фуентеса, Хасан Бласим
Зец из зелене зоне, Хасан Бласим
Шејх-баба, Јусуф Идрис
Путовање, Јусуф Идрис
Зар си морала да упалиш светло, Лили?, Јусуф Идрис
Рамазан, Јусуф Идрис
Добри имам, Махмуд Тејмур
Романи:
Дневник суца истражитеља, Тауфик Ал-Хаким
Хакимов магарац, Тауфик Ал-Хаким
Зов керевана, Таха Хусеин
Повратак у Хаифу, Гасан Канафани
Лопови и пси, Нагиб Махфуз
Разговори на Нилу, Нагиб Махфуз
Сезона сеобе на север, Тајиб Салих
Зејнова свадба, Тајиб Салих
Драме:
Река лудила, Тауфик Ал-Хаким
Поезија:
Цвет цветова, Саид Акл
Река лудила
Теуфик Ал-Хаким је језички најразноврснији и стваралачки најплоднији
писац прве генерације. Најпознатији је првенствено због бројних позоришних
комада, а битно место заузима због својих девет реалистичних романа. Оно
што треба поменути је „аутобиографски ток“-његови јунаци пролазе кроз
исте етапе кроз које је сам аутор прошао. Користио је у делима такозвани
„трећи покус“-који је био ближи амији него фусхи. Ал-Хаким је велики
напор и труд уложио у прилагођавању драме публици.
Радња драме вуче корене још из тибетанске приче и прати миран град који је
такорећи погођен мистериозном супстанцом, од које становници полуде. До
самог завршетка, не откривамо да ли је луд краљ са својим министром, или
краљица, са доктором и свештеником. Сам аутор препушта читаоцу да се
определи за свој крај, што ову драму и чини занимљивом.
Цвет цветова
Што се тиче арапске поезије, која се још развијала, веома значајну улогу
имао је Либанац Саид Акл, предводник симболистичког правца. Био је
изузетно везан за „либанство“своје земље, а Либан је сматрао домовином
феничанске цивилизације.
Оно што ми се допада у поезији Саида Акла је мелодичан призвук, ритам, као
и тема. Допада ми се и стил којим Саид Акл пише-допада ми се како је на
донекле леп, љубван начин описао своју патњу, начин на који „њу“ упоређује
са вином, а себе са небом чије је средиште баш она. Патња не мора увек да
буде горка, може попут патње у овом делу изазвати осећање нежности, као
што је то случај са овим делом, што се тиче мог сензибилитета.