Дневник читања

Кратке приче:
 Њена Нова година, Михаил Нуајма
 Наш господар халифа, Абдусетар Насир
 Злочин достојан поштовања, Абдусетар Насир
 Подобна за објављивање, Абдусетар Насир
 Ирачки Христос, Хасан Бласим
 Алијев кофер, Хасан Бласим
 Кошмари Карлоса Фуентеса, Хасан Бласим
 Зец из зелене зоне, Хасан Бласим
 Шејх-баба, Јусуф Идрис
 Путовање, Јусуф Идрис
 Зар си морала да упалиш светло, Лили?, Јусуф Идрис
 Рамазан, Јусуф Идрис
 Добри имам, Махмуд Тејмур
Романи:
 Дневник суца истражитеља, Тауфик Ал-Хаким
 Хакимов магарац, Тауфик Ал-Хаким
 Зов керевана, Таха Хусеин
 Повратак у Хаифу, Гасан Канафани
 Лопови и пси, Нагиб Махфуз
 Разговори на Нилу, Нагиб Махфуз
 Сезона сеобе на север, Тајиб Салих
 Зејнова свадба, Тајиб Салих
Драме:
 Река лудила, Тауфик Ал-Хаким
Поезија:
 Цвет цветова, Саид Акл

Њена Нова година

Ова кратка прича једног од представника књижевности емиграције, Михаила
Нуајме, је једна од прича које су ме натерале да упоредим арапско друштво
20.века, са нашим данашњим друштвом.
Прича прати шејха Абу Насифа и његове потешкоће у добијању мушког
детета, које би наследило његово место, као што је и он наследио од оца и
деде, и његово име. Абу Насиф је наизглед учен, поштован човек, имао је
успеха у „прослављању“свога села јер је био образован. Ипак, његова тужна
судбина лежи у томе што није могао прежалити то што нема мушког
наследника-„Дао би пола свог имања светом Илији када би му дао мушког
порода.“Толико је био опчињен том мишљу да је у слици разапетог Исуса
видео мушко дете које му пружа руке.
Прича прати и тужну судбину Абу Насифове жене, која је увек ходала
погнуте главе, бледа, испијених очију. Она је одраз не само тадашње
источњачке жене, већ умногоме и слика данашње жене, која је „мање вредна“
јер није подарила „наследника“.
Прича ми се допала, јер је ово прво дело арапске књижевности које сам
прочитала, а врло лако сам успела да видим стање тадашњег арапског
друштва, и однос према жени, према женском детету, и уопштено, стање
арапског друштва.

Сезона сеобе на север

Овај роман је култно остварење Суданца Тајиба Салиха, којег је, као и многе
арапске књижевнике занимао однос Истока и Запада.
У овом роману наведене су разлике између Истока и Запада, као и утицај који
Запад носи са собом, говори се и о британској колонизацији, као и какве су
последице британског напуштања Судана, тј.како Судан „живи“након тога. У
роману се помиње и значај образовања на Западу, у то доба. Што се тиче
жене, у овом делу видимо многе обесправњене жене, за разлику од слободне
жене, која ради шта јој се прохте у његовом другом делу „Зејнова свадба.“
Само неке од тема овог комплексног романа су идентитет, промене, одлазак
на Север, традиција.
Сезону сеобе на север многи критичари убрајају у шест најбољих арапских
романа, а истакнути писци заузимају став да је ова књига на модерну арапску
прозу утицала знатно више од других остварења тог језичког подручја, због
интригантности, заплета који тече уназад, с причом унутар приче, и еротских
мотива.
Разговори на Нилу
Нагиб Махфуз је најзначајнији представник друге генерације египатских
писаца, чији се језик у роману може уврстити у беспрекоран. Био је језички
пуриста, и иако је током својег писања прошао кроз многе фазе, у смислу
тема, форме, стила, његов однос према арапском језику остао је непромењен.
Успевао је да веродостојно оживи локални амбијент, да веродостојно
престави нижи слој Египћана, који су били срж његових дела. Он је добитник
Нобелове награде за 1988.годину, и то није било само признање за Нагиба
Махфуза, већ и за читаву арапску књижевност, која је успела да скрене
пажњу на себе и на своје богатство, у виду жанра, стила, разноликости.

Роман је написан за време панарабистичког покрета у Египту. Јунаци су

„разочарана деца револуције“, млади људи чија су очекивања изневерена.
„Разговори“ описују групу интелектуалци који издвојени на сплаву приређују
седељке уз хашиш и наргилу, отуђени и једни од других и од реалности, а
преко дана они су „обични“људи, као и сви други.
Овај роман садржи више аспеката:социолошки-јер је написан у време када
долази до раслојавања у Египту;егзистенцијални-јер преиспитује сврху
људско постојање, јер се кроз дијалоге пуне разговора о љубави, филозофији,
политици, преиспитује обичан, чак и египатски човек, из многобројних
углова. Кроз роман нас Махфуз упознаје са реалношћу живота-сваки од
ликова припада горњем слоју друштва, али врло лако исказује незадовољство
својим животом. Несрећни догађај који им се десио, ставио је на пробу
њихову савест, као и морал, а већина њих није успела да се на прави начин
избори са овим животним тестом.
Махфуз се никада није директно залагао за панарабизам, али га захљујући
његовом језику препознају сви „синови арапских земаља.“

Река лудила
Теуфик Ал-Хаким је језички најразноврснији и стваралачки најплоднији
писац прве генерације. Најпознатији је првенствено због бројних позоришних
комада, а битно место заузима због својих девет реалистичних романа. Оно
што треба поменути је „аутобиографски ток“-његови јунаци пролазе кроз
исте етапе кроз које је сам аутор прошао. Користио је у делима такозвани
„трећи покус“-који је био ближи амији него фусхи. Ал-Хаким је велики
напор и труд уложио у прилагођавању драме публици.
Радња драме вуче корене још из тибетанске приче и прати миран град који је
такорећи погођен мистериозном супстанцом, од које становници полуде. До
самог завршетка, не откривамо да ли је луд краљ са својим министром, или
краљица, са доктором и свештеником. Сам аутор препушта читаоцу да се
определи за свој крај, што ову драму и чини занимљивом.

Цвет цветова
Што се тиче арапске поезије, која се још развијала, веома значајну улогу
имао је Либанац Саид Акл, предводник симболистичког правца. Био је
изузетно везан за „либанство“своје земље, а Либан је сматрао домовином
феничанске цивилизације.
Оно што ми се допада у поезији Саида Акла је мелодичан призвук, ритам, као
и тема. Допада ми се и стил којим Саид Акл пише-допада ми се како је на
донекле леп, љубван начин описао своју патњу, начин на који „њу“ упоређује
са вином, а себе са небом чије је средиште баш она. Патња не мора увек да
буде горка, може попут патње у овом делу изазвати осећање нежности, као
што је то случај са овим делом, што се тиче мог сензибилитета.