SAVRŠENO KONKURENTNA

TRŽIŠTA
I
MONOPOLI
 Šta je konkuretno tržište?
• Savršeno konkurentno tržište ima sledeće
karakteristike:
– Postoji mnogo kupaca i mnogo prodavaca na tržištu,
– Dobra koja nude različiti prodavci uglavnom su ista,
– Preduzeća mogu slobodno da uđu ili da izađu sa tržišta.
• Kao rezultat navedenih karakteristika, na
konkurentnom tržištu uočavamo sledeće:
– Aktivnosti bilo kog pojedinačnog kupca ili prodavca imaju
zanemarljiv uticaj na tržišnu cenu,
– Svaki kupac i prodavac uzima tržišnu cenu kao datu,
– Prodavci i kupci moraju prihvatiti cenu koju je odredilo
tržište.
 Ukupan prihod
• Ukupan prihod preduzeća jednak je proizvodu
prodajne cene i prodate količine.
TR = (P  Q)

• Pošto na tržištu ima mnogo proizvođača

ukupan prihod je proporcionalan količini
proizvoda.
 Prihod konkurentnog preduzeća

• Prosečan prihod pokazuje koliki prihod preduzeće

ostvaruje od prosečne prodate jedinice proizvoda.
• U uslovima savršene konkurencije, prosečan prihod
je jednak ceni dobra.
Ukupan prihod
Prosečan prihod =
Količina
Cena x Količina
=
Količina
= Cena
 Prihod konkurentnog preduzeća

• Marginalni prihod je promena ukupnog

prihoda koja nastaje prodajom dodatne
jedinice proizvoda.
MR =TR / Q
=  P x  Q / Q
• Za konkurentna preduzeća, marginalni prihod
je jednak ceni dobra.
 Tabela 1 Ukupni, prosečni i marginalni prihod
konkurentnog preduzeća

Marginalni
Količina Cena Ukupan prihod Prosečan prihod
prihod
(Q) (P) TR=(PxQ) AR=(TR/Q) MR=(ΔTR/ ΔQ)

1 litar $6 $6 $6

2 6 12 6 $6

3 6 18 6 6

4 6 24 6 6

5 6 30 6 6

6 6 36 6 6

7 6 42 6 6

6
8 6 48 6
 Maksimizacija profita i kriva ponude
konkurentnog preduzeća
• Cilj konkurentnog preduzeća je da maksimizira profit, a to
ostvaruje tako što će proizvesti količinu proizvoda koja
maksimizira razliku između ukupnog prihoda i ukupnih
troškova.
• Preduzeće maksimizira profit ako proizvodi količinu za koju je
marginalni prihod jednak marginalnom trošku.
• Važna napomena: Pošto kriva MC pokazuje količinu koju je
preduzeće spremno da ponudi po bilo kojoj ceni...kriva MC
predstavlja krivu ponude konkurentnog preduzeća.
 Tabela 2 Maksimizacija profita: numerički primer

Ukupan Ukupan Marginalni Marginalni Promena

Količina Profit
prihod troškovi prihod trošak profita
(Q) (TR) (TC) (TR – TC) MR=(ΔTR/ ΔQ) MC=(ΔTC/ ΔQ) (MR – MC)

0 galona $0 $3 - $3
$6 $2 $4
1 6 5 1

6 3 3
2 12 8 4

6 4 2
3 18 12 6

6 5 1
4 24 17 7

6 6 0
5 30 23 7

6 7 -1
6 36 30 6

6 8 -2
7 42 38 4

6 9 -3
8 48 47 1
 Slika 1 Maksimizacija profita konkurentnog preduzeća

Troškovi
i prihod Preduzeće maksimizira
profit proizvodeći količinu
pri kojoj se marginalni
trošak izjednači sa MC
marginalnim prihodom.

MC2

ATC
P = MR1 = MR2 P = AR = MR
AVC

MC1

0 Q1 QMAX Q2 Količina
 Maksimizacija profita i kriva ponude
konkurentnog preduzeća

• Kada je MR > MC  treba povećati Q

• Kada je MR < MC  treba smanjiti Q
• Kada je MR = MC  Profit je
maksimiziran
Slika 2 Kriva marginalnih troškova kao kriva ponude
konkurentnog preduzeća

Cena
Ovaj deo MC krive
preduzeća je u isto MC
vreme i njegova
kriva ponude.
P2

ATC
P1
AVC

0 Q1 Q2 Količina
 Kad preduzeće treba da razmotri opciju da
obustavi proizvodnju ili da izađe iz proizvodnje?
• Obustavljanje proizvodnje je kratkoročna
odluka, da se zbog trenutne situacije na tržištu,
u određenom vremenskom periodu ništa ne
proizvodi.
• Izlazak iz proizvodnje se odnosi na dugoročnu
odluku da se napusti tržište.
 Bitni faktori za donošenje odluke

• Preduzeće razmatra nepovratne troškove kada donosi

odluku o izlasku, ali ih zanemaruje kada donosi
odluku o obustavljanju proizvodnje.
• Nepovratni troškovi su troškovi koji su već
pretrpljeni i koji se ne mogu povratiti.
– Primer: Pretpostavimo da restoran ne može da povrati svoje
fiksne troškove (zakup) ako ga privremeno zatvori. Tada su
fiksni troškovi nepovratni troškovi na kratak rok. Vlasnik
zatvara restoran u vreme ručka samo ako prihod koji
ostvaruje od nekoliko gostiju ne pokriva varijabilne
troškove restorana.
 Kratkoročna odluka preduzeća da obustavi
proizvodnju
• Na kratak rok, preduzeće obustavlja
proizvodnju ako je prihod koji ostvaruje od
proizvodnje manji od njegovih varijabilnih
troškova proizvodnje.
– Obustavlja proizvodnju ako je TR < VC
– Obustavlja proizvodnju ako je TR/Q < VC/Q
– Obustavlja proizvodnju ako je P < AVC
 Slika 3 Kriva ponude konkurentnog preduzeća na kratak rok

Troškovi
Kriva ponude
preduzeća na
Ako je P > ATC, kratak rok MC
preduzeće će nastaviti
da proizvodi i imaće
profit.

ATC
Ako je P > AVC,
preduzeće će nastaviti
AVC
da proizvodi u kratkom
roku.

Preduzeće
obustavlja Kriva ponude konkurentnog
proizvodnju preduzeća na kratak rok je deo
ako je P <AVC
krive marginalnog troška koji leži
iznad prosečnog varijabilnog
0
troška. Količina
Dugoročna odluka preduzeća o ulasku na tržište
ili izlasku sa njega

• U dugom roku, preduzeće izlazi sa tržišta ako

je prihod koji ostvaruje od proizvodnje manji
od njegovih ukupnih troškova.
– Preduzeće izlazi sa tržišta ako je TR < TC
– Preduzeće izlazi sa tržišta ako je TR/Q < TC/Q
– Preduzeće izlazi sa tržišta ako je P < ATC
Dugoročna odluka preduzeća o ulasku na tržište
ili izlasku sa njega

• Preduzeće će ući u granu ukoliko bi takva

aktivnost bila profitabilna.
– Preduzeće će ući u granu ako je TR > TC
– Preduzeće će ući u granu ako je TR/Q > TC/Q
– Preduzeće će ući u granu ako je P > ATC
 Slika 4 Kriva ponude konkurentnog preduzeća na dugi rok

Troškovi Dugoročna
kriva ponude
MC

Preduzeće
ulazi na tržište
kada je ATC
P > ATC

Kriva ponude konkurentnog

Preduzeće
izlazi kada je preduzeća na dugi rok je deo
P < ATC krive njegovog marginalnog
troška koji leži iznad
prosečnog ukupnog troška.

0 Količina

Copyright © 2004 South-Western

Kriva ponude na konkurentnom tržištu
• Kriva ponude preduzeća na kratak rok
– Deo krive marginalnih troškova preduzeća koji leži
iznad prosečnih varijabilnih troškova.
• Kriva ponude preduzeća na dugi rok
– Kriva marginalnih troškova iznad tačke minimuma
krive prosečnih ukupnih troškova.
• Tržišna ponuda je jednaka zbiru količina koju
nude individualna preduzeća na tržištu.
Slika 5 Profit kao površina između cene i prosečnog ukupnog
troška

(a) Preduzeće koje ostvaruje profit

Cena

MC ATC
Profit

ATC P = AR = MR

Profit=TR-TC
Profit=(TR/Q-TC/Q)xQ
Profit=(P-ATC)xQ

0 Q Količina
(količina koja maksimizira profit)
Copyright © 2004 South-Western
Slika 5 Profit kao površina između cene i prosečnog ukupnog
troška

(b) Preduzeće koje ostvaruje gubitak

Cena

MC ATC

ATC

P P = AR = MR

Gubitak

0 Q Količina
(količina koja minimizira gubitak)
Copyright © 2004 South-Western
 Rezime
• Pošto konkurentno preduzeće uzima cenu kao datu,
prihod mu je proporcionalan količini autputa koju
proizvodi.
• Cena dobra jednaka je i prosečnom i marginalnom
prihodu preduzeća.
• Da bi maksimiziralo profit, preduzeće bira onu
količinu autputa pri kojoj je marginalni prihod jednak
marginalnom trošku.
• Pošto je marginalni prihod jednak tržišnoj ceni,
preduzeće bira onu količinu za koju je cena jednaka
marginalnom trošku tako da je kriva marginalnog
troška njegova kriva ponude.
 Rezime
• Na kratak rok, kada preduzeće ne može da
pokrije svoje fiksne troškove, treba da
privremeno obustavi proizvodnju ako je cena
dobra manja od prosečnog varijabilnog troška.
• Na dugi rok, kada preduzeće može da pokrije i
fiksne i varijabilne troškove, treba da izađe sa
tržišta ako je cena manja od prosečnog
ukupnog troška.
 Rezime
• Na tržištu sa slobodnim ulazom i izlazom,
profit se na dugi rok svodi na nulu i sva
preduzeća proizvode efikasan obim.
• Promene tražnje imaju različite efekte u
različitim vremenskim horizontima.
• Na dugi rok, broj preduzeća se prilagođava
kako bi se tržište ponovo vratilo u ravnotežu sa
nultim profitom.
MONOPOL
 Pojam monopola

• Dok konkurentno preduzeće uzima cenu kao

datu, monopolsko preduzeće određuje cenu.
• Preduzeće se javlja kao monopol ako . . .
– …je ono jedini prodavac svojih proizvoda
– …njegovi proizvodi nemaju bliske supstitute.
 Zašto nastaju monopoli?
• Osnovni uzrok monopola jesu barijere ulasku.
• Barijere ulasku imaju tri glavna uzroka:
1. Vlasništvo nad ključnim resursom;
2. Država daje jednom preduzeću ekskluzivno pravo da
proizvodi neko dobro;
3. Troškovi proizvodnje čine jednog proizvođača efikasnijim
u odnosu na veliki broj proizvođača.
• Resursi kao uzrok monopola. Iako ekskluzivno vlasništvo nad
ključnim resursom (npr. dijamanati) predstavlja potencijalni uzrok
monopola, u praksi monopoli retko nastaju iz tog razloga.
• Monopoli koje stvara država. Država može da ograniči ulazak tako
što jednom preduzeću daje ekskluzivno pravo na prodaju nekog
pojedinačnog dobra na određenim tržištima (npr. ekskluzivno pravo
za proizvodnju generičkog leka) .
• Zakoni o patentima i autorskim pravima predstavljaju dva važna
primera kako država stvara monopol koji će služiti javnom interesu.
– Primer: patent za proizvodnju leka i autorsko pravo za knjigu/muziku...
 Prirodni monopoli
• Neka grana je prirodni monopol kada je jedno
preduzeće u stanju da celo tržište snabdeva dobrom ili
uslugom uz niže troškove nego što bi to mogla da
učine dva ili više preduzeća.
• Prirodni monopol nastaje kada postoji ekonomija
obima u značajnom delu autputa.
– Primer: mrežna preduzeća sa visokim fiksnim troškovima
izgradnje (prenos električne energije, vodosnabdevanje).
 Slika 1 Ekonomija obima kao uzrok monopola

Trošak

Kada prosečan ukuipni trošak

opada sa rastom obima
proizvodnje javlja se
EKONOMIJA OBIMA.

Prosečni
ukupni
trošak

0
Količina autputa
Copyright © 2004 South-Western
 Kako monopoli donose odluke o
proizvodnji i cenama?
• Monopol nasuprot konkurencije
– Monopol
• je jedini proizvođač
• ima opadajuću krivu tražnje
• određuje cenu (price maker)
• snižava cene da bi povećao prodaju
– Konkurentno preduzeće
• je samo jedan od velikog broja proizvođača
• ima horizontalnu krivu tražnje
• uzima cenu kao datu
• prodaje istu količinu kao i drugi pri datoj ceni
 Slika 2 Krive tražnje konkurentnih i monopolskih preduzeća

(a) Kriva tražnje konkurentnog preduzeća (b) Kriva tražnje monopolskog preduzeća

Cena Cena

Tražnja

Tražnja

0 Količina autputa 0 Količina auputa

Savršeni supstituti tj.

istovetna dobra: Jedno preduzeće!
savršena ED
 Prihod monopolskog preduzeća
• Ukupni prihod
P  Q = TR
• Prosečni prihod
TR / Q = AR = P
• Marginalni prihod
∆TR / ∆Q = MR
 Tabela 1Ukupni, prosečni i marginalni prihod monopola

Količina Cena Ukupan prihod Prosečan prihod Marginalni prihod

(Q) (P) TR=(PxQ) AR=(TR/Q) MR=(ΔTR/ ΔQ)

0 litara 11 dinara 0 dinara -

1 10 10 10 dinara 10 dinara

2 9 18 9 8

3 8 24 8 6

4 7 28 7 4

5 6 30 6 2

6 5 30 5 0

-2
7 4 28 4

-4
8 3 24 3
 Prihod monopolskog preduzeća
• Marginalni prihod monopolskog preduzeća
– Marginalni prihod monopoliste uvek je manji od
cene dobra koje proizvodi.

– Kriva tražnje ima negativan nagib.

– Kada monopolista snizi cenu da bi prodao jednu dodatnu
jedinicu proizvoda, to smanjuje prihod od svih jedinica
koje je već prodavao.
 Prihod monopolskog preduzeća
• Marginalni prihod monopolskog preduzeća

– Kada monopolista poveća količinu koju prodaje, to

dvojako utiče na ukupni prihod (P  Q):

1. Uticaj na proizvodnju – prodaje se više proizvoda,

pa je Q veće,

2. Uticaj na cene – cena opada, pa je P niže.

Slika 3 Krive tražnje i marginalnog prihoda monopola
MR=
AR=(TR/Q)
(ΔTR/ ΔQ)

Cena -
10 10
$11
10 9 8
9 8 6
8 7 4
7 6 2
6
5 0
5
4 4 -2
3 3 -4
Tražnja
2 (prosečni prihod)
Marginalni
1 prihod
0
–1 1 2 3 4 5 6 7 8 Količina vode
–2
–3
–4
 Kako monopolista maksimizira profit?
• Monopol maksimizira profit tako što proizvodi
količinu pri kojoj je marginalni prihod jednak
marginalnom trošku.
• Zatim se koristi kriva tražnje da bi se pronašla
ona cena koja će podstaći kupce da kupe tu
količinu proizvoda.
 Slika 4 Maksimizacija profita monopola

Troškovi
i prihod 2. . . . a onda kriva tražnje 1. Presek krive
pokazuje cenu koja je marginalnog
konzistentna sa ovom prihoda i marginalnog
količinom. troška određuje količinu
B pri kojoj se
Monopolska maksimizira profit...
cena

Prosečni ukupni trošak

A

Marginalni Tražnja
trošak

Marginalni prihod

0 Q QMAX Q Količina
 Maksimizacija profita
• Poređenje monopola i konkurentnog preduzeća
– Kod konkurentnog preduzeća cena je jednaka
marginalnim troškovima:
P = MR = MC
– Za monopol cena prevazilazi marginalne troškove
i marginalne prihode:
P > MR = MC
 Profit monopola
• Profit je jednak razlici između ukupnog
prihoda i ukupnog troška.
– Profit = TR - TC
– Profit = (TR/Q - TC/Q)  Q
– Profit = (P - ATC)  Q
• Monopolista će ostvarivati ekonomski profit
sve dok je cena veća od prosečnog ukupnog
troška.
 Slika 5 Profit monopoliste

Troškovi
i prihod

Marginalni trošak

Monopolska E B
cena

Monopolski Prosečni ukupni trošak

profit A
Prosečni
ukupni D C
trošak
Tražnja

Marginalni prihod

0 QMAX Količina
 Slika 6 Tržište lekova

Troškovi
i prihod
Monopolista naplaćuje cenu koja
je visa od MC, ali kad izgubi
patent ili autorsko pravo, P=MC!

Cena
tokom
trajanja
patenta

Cena
Marginalni
po isteku
trošak
patenta
Marginalni Tražnja
prihod

0 Monopolska Konkurentna Količina

količina količina
 Čist gubitak

• S obzirom da monopolista određuje cenu iznad

marginalnog troška, on postavlja umetak (klin)
između potrošačeve spremnosti da plati i
proizvođačevih troškova.
– Ovaj umetak (klin) dovodi do toga da prodata količina pada
ispod društvenog optimuma.
• Neefikasnost monopola
– Monopolista proizvodi manje u odnosu na društveno
efikasnu količinu autputa.
 Slika 8 Neefikasnost monopola
Kriva marginalnog troška
Pošto monopolista naplaćuje cenu pokazuje trošak monopoliste!
Cena koja je veća od marginalnog troška,
dobro ne kupuju svi koji mu
propisuju vrednost veću od troškova
Marginalni trošak
pa se javlja GUBITAK!

Monopolska
cena

Kriva tražnje pokazuje

vrednost koju potrošači
pripisuju dobru!
Marginalni
prihod
Tražnja

0 Monopolska Efikasna Količina

količina količina
 Javna politika prema monopolima

• Država može da reaguje na problem monopola na

jedan od četiri načina:
1. Pokušajem da monopolizovane grane učini
konkurentnijim,
2. Regulisanjem ponašanja monopola,
3. Pretvaranjem nekih privatnih monopolskih preduzeća u
javna preduzeća,
4. Ne čineći ništa.
 Povećanje konkurencije antimonopolskim
zakonima
• Antimonopolski zakoni predstavljaju skup pravila
usmerenih ka smanjenju monopolske moći.
• Antimonopolski zakoni omogućavaju državi da na
različite načine unapređuje konkurenciju:
– dozvoljavaju državi da spreči spajanje preduzeća,
– omogućavaju državi da „rascepka“ kompanije,
– sprečavaju kompanije da svojim aktivnostima tržište učine
manje konkurentnim.
 Slika 9 Određivanje cene na osnovu marginalnog troška za
prirodni monopol

Cena
Država može da reguliše cene koje
naplaćuje monopol. Alokacija resursa će
biti efikasna ukoliko se postavi cena koja
je jednaka marginalnom trošku.

Prosečni
ukupni trošak Prosečni ukupni trošak
Gubitak
Regulisana
cena Marginalni trošak

Tražnja

0 Količina
 Regulacija
• U praksi, regulatori dozvoljavaju monopolisti da ipak ima neke
koristi od nižih troškova u vidu većeg profita, a što je praksa
koja zahteva izvesno odstupanje od cene jednake marginalnom
trošku.
• Umesto da reguliše ponašanje prirodnog monopola kojim
rukovodi privatno preduzeće, država može sama da upravlja
monopolom (u SAD država upravlja Poštom).
• Država ne mora ništa da učini ukoliko je tržišni neuspeh mali u
odnosu na nesavršenosti javnih politika.
 Cenovna diskriminacija
• Cenovna diskriminacija je praksa prodaje istog dobra
različitim kupcima po različitim cenama, iako su
troškovi proizvodnje tog dobra uvek isti.
• Cenovna diskriminacija nije moguća ako se dobro
prodaje na konkurentnom tržištu gde mnoga
preduzeća prodaju isto dobro po trišnoj ceni.
• Da bi vršilo cenovnu diskriminaciju, preduzeće mora
da ima određenu tržišnu moć.
 Cenovna diskriminacija
• Savršena cenovna diskriminacija se odnosi na
situaciju u kojoj monopolista tačno zna
spremnost svakog kupca da plati i može
svakom kupcu da naplati različitu cenu.
• Dva važna efekta cenovne diskriminacije su da
preduzeće može da:
– poveća monopolski profit.
– smanji čist gubitak.
Slika 10 Blagostanje sa i bez cenovne diskriminacije

(a) Monopolista koji naplaćuje jedinstvenu cenu

Cena

Potrošačev višak

Monopolska Čist gubitak

cena
Profit
Marginalni trošak

Marginalni Tražnja
prihod

0 Prodata količina Količina

Slika 10 Blagostanje sa i bez cenovne diskriminacije

(b) Monopolista sa savršenom cenovnom diskriminacijom

Cena

Profit
Marginalni trošak

Tražnja

0 Prodata količina Količina

 Cenovna diskriminacija
• Primeri cenovne diskriminacije
– Karte za bioskop
– Cene avionskih karata
– Kuponi za popuste
– Finansijska pomoć
– Količinski popusti
Verujte u sebe i nađite smisao u onome što radite!

Želim Vam puno uspeha na kolokvijumu!

 Rezime
• Monopol je preduzeće koje je jedini prodavac
na svom tržištu.
• Monopol se suočava sa opadajućom krivom
tražnje za njegovim proizvodom.
• Marginalni prihod monopola uvek je manji od
cene njegovog dobra.
 Rezime
• Poput konkurentnog preduzeća, i monopolsko
preduzeće može da maksimizira profit ako
proizvodi količinu pri kojoj je marginalni
prihod jednak marginalnom trošku.
• Za razliku od konkurentnog preduzeća, cena
monopolskog preduzeća veća je od njegovog
marginalnog prihoda, pa je i cena veća od
marginalnog troška.
 Rezime
• Obim proizvodnje koji maksimizira profit
monopoliste manji je od količine koja
maksimizira zbir potrošačevog i
proizvođačevog viška.
• Monopol izaziva čiste gubitke koji su slični
čistim gubicima koji nastaju usled
oporezivanja.
 Rezime
• Na neefikasnost monopolskog ponašanja
kreatori ekonomske politike mogu da reaguju
tako što će primeniti antimonopolski zakon, ili
regulisati cene koje naplaćuje monopol, ili
monopolistu pretvoriti u preduzeće kojim
upravlja država.
• Ako smatraju da je tržišni neuspeh mali,
kreatori ekonomske politike mogu odlučiti da
ne učine ništa.
 Rezime
• Monopolisti često uvećavaju profit tako što
naplaćuju različite cene za isto dobro, a na
osnovu spremnosti kupca da plati.
• Ovom praksom cenovne diskriminacije može
da se poveća ekonomsko blagostanje i smanji
čist gubitak.