Уводно разматрање

Резиме:
Графички премер на северу Србије, у покрајни Војводини, извршила је још
Аустроугарска монархија у другој половини XIX века и почетком XX века. Тај
премер је и данас у употреби. С обзиром да је данас на снази нови премер и да се
одржава махом дигитално, у раду ће бити описано спровођење промена старог
премера, јер се он од новог премера разликује како у пројекцији тако и у
јединицама мера, па га је као таквог немогуће поистоветити са новим премером.

1. Уводна разматрања

На подручју Војводине данас су у употреби две врсте геодетског премера, тзв.

стари и нови премер. Старим премером се назива графички премер који је крајем
19. и почетком 20. века извршила Аустроугарска монархија у стереографској
пројекцији и хватском систему мера на целој територији Војводине. Нумерички
премер који је извршен делимично пре, а већим делом после Другог светског рата,
у Гаус-Кригеровој пројекцији назива се новим премером. Овим премером је
обухваћено око 73% од укупне површине Војводине, што значи да је на око 23%,
или тачније на око 576 000 ха још увек у употреби стари графички премер. Ова два
премера су битно различита.

Аутономна Покрајина Војводина садржи 448 катастарских општина. У 143

катастарске општине премер је извршен у стереографској пројекцији, а у 8
катастарских општина на делу општине.

ЦКН Нови Сад садржи 251 катастарску општину. У 59 катастарских општина

премер је извршен у стереографској пројекцији, а у 4 катастарске општине на делу
општине. ЦКН Панчево има 197 катастарских општина. У 84 катастарске општине
 Уводно разматрање

премер је извршен у стереографској пројекцији, а у 4 катастарске општине на делу

општине (Слика 1.1).

На преосталој територији Војводине у употреби је нумерички премер у Гаус–

Кригеровој пројекцији.

Слика 1.1 Подручија покривена Стереографском пројекцијом

С обзиром да је тема рада спровођење промена у стреографској пројекцији, у раду

ће бити представљен само један од многобројних примера спровођења промена
које се врше у одржавању премера. Да би дошли до суштине наведене теме рад је
подељен на неколико поглавља кроз које ће бити јаснија сама пробематика дате
теме.
 Уводно разматрање

Поглавља која чине рад су:

Историјски развој,
Законска регулатива,
Теоријске основе,
Практични пример.
 Историјске основе

2. Историјске основе

Историјски праћено, успостављање прегледа о земљишту сеже у далеку

прошлост и представља зачетке успостављања катастра земљишта. Катастар
земљишта садржи податке о парцелама и објектима на земљишту у погледу
њиховог положаја, облика, површине, врсте, односно културе земљишта,
бонитета, класе, катастарског прихода и корисника ([4 Др.Иван Р. Алексић и др.:
Катастар непокретности-основни стратешки циљ Републичког геодетског завода,
Неум 2007).

Евидентирање некретнина мора омогућити чување, приказ, одржавање и

издавање података, и то брзо и тачно ([8 Роић, М. (1997): Дигитални катастар,
фолије с предавања, Геодетски факултет, Загреб

Евидентирање некретнина сеже још у далеку прошлост. Неки писци тврде да је за

време римске владавине била измерена цела Грчка и да су тада израђени нацрти
на плочицама од бронзе, на којима су предочене парцеле земљишта. Римска
држава је имала, већ за време Сервија Тулија (578-534) уведен порез на
земљиште, чију је основицу имао ценсус, утврђен на основу површине, начина
искориштавања, бонитета и прихода од земљишта, израженог у количини
производа. На темељу пријава грађана успостављени су посебни прегледи у
облику књига, названих tabulae censulas, у које су се уносили подаци о површини
и начину искориштавања земљишта, квалитету, приход изражен у количини
производа, као и име произвођача.

Није сигурно утврђено да је у време Римског Царства постојао преглед о

земљишту (катастар) основан на детаљном премеру. Многе европске државе и
 Историјске основе

градови државе, нарочито оне на подручју данашње Италије, већ у XII веку
успостављају катастар земљишта који се може сматрати претечом модерног
парцеларног катастра земљишта. Град Милано, поводом увођења пореза на
земљиште, познатог под именом censo milanese већ 1714. године поседује
катастар земљишта успостављен на основу детаљног премера. Тај катастар
земљишта имао је израђене планове у размери 1:2000 и процену вредности
прихода, утврђену према начину искориштавања сваке парцеле земљишта.

У периоду XVIII., IXX. и делом XX.века су спроведена четири аустријска премера,

и то:

• први или јозефински премер,

• други или францискански премер,
• трећи или францјозефски и
• четврти или прецизни премер.

Премер земљишта на подручју Србије вршен је у различитим политичким,

економским и привредним условима, те се разликује по начину израде и по свом
садржају у зависност од потреба друштва у време његове израде. У северном
делу државе премер је почет 1853.године по мађарским прописима, обухвата
делове наше државне територије који су пре 1918.године били у мађарском делу
Аустроугарске монархије.

Непосредно пред Други светски рат започиње премеравање Војводине у

метарском систему мера и израда геодетских планова у Гаус–Кригеровој
пројекцији. Сам рат је зауставио овај не мали посао али се ипак 1950. године
наставља се са премеравањем Војводине.
 Историјске основе

3. Проблеми и законска регулатива о

одржавању графичког премера

Наслђени графички премер је у данашње време потпуно непоуздан за

употребу у самој области геодезије, док је још мање употребљив за све друге
кориснике који своје поље рада заснивају на подацима премера територије.
Посебан проблем геодетама представља његово одржавање како на терену тако
и самог операта. Правилником о геодетским радовима за посебне потребе
(”Службени гласник РС” бр. 46/99) дефинисано је да се обнова граница
катастарских парцела врши истом методом и са исте геодетске основе која је
коришћена приликом снимања у поступку премера, односно одржавања премера.
Када је у питању метода умерања није спорно њено коришћење у односу на
извршено умерање у току премера већ проблем представља дефинисање
положаја међних тачака у односу на које је само умерање извршено. Ситуација у
грађевинском подручју је донекле једноставнија јер је могуће контролним
мерењима, тзв. ”умерањима”, исконтролисати и утврдити непомереност неких
објеката или самих граница блокова у односу на које је онда могуће вршити
одржавање премера. Применом овог поступка се и на листовима детаља врши
спровођење умерених промена на терену. Када је у питању ванграђевинско
подручје ништа не би било спорно код примене методе ”умерања” када би се на
неки начин могао дефинисати положај преломних тачака граница табли. Како је то
немогуће поступак одржавања премера се своди на контролу и међусобно
уклапање ширина суседних парцела. Врло је чест случај да се при поновљеним
мерењима, по неком другом захтеву, поново померају раније дефинисане међне
 Историјске основе

тачке јер се сада то међусобно уклапање извршило другачије. Све наведене

недостатке методе умерања у одржавању премера могуће је отклонити применом
неке од нумеричких метода одржавања, за које је потребно познавати координате
међних тачака у нашем државном координатном систему. Одређивање ових
координата се у пракси врши трансформацијом из стереографских координата
преко постојећих поља за трансформацију. У овом поступку до стереографских
координата се долази графичким очитавањем са листова детаља. Листови
детаља су у току дуге употребе похабани, описани су само оквиром без
дециметарске мреже, па се зато тешко може говорити о тачности графички
очитаних координата тачака детаља. Према садашњем стању, подручје целе
Војводине издељено је на преко 400 поља за трансформацију. У највећем броју
случајева поља су формирана на основу четири заједничке тачке, док има и поља
формираних са по три заједничке тачке што је уједно и неопходан број тачака. Ове
заједничке тачке нису одабиране по посебној методологији већ је било важно да
буде покривено подручје на коме се врши трансформација. Оваква подела
територије на поља и трансформација координата на основу њих има више
недостатака међу којима се могу издвојити:

добијање расцепа у трансформацији на границама свих суседних

поља,
због малог броја сувишних тачака (поља са четири тачке) не могу се
открити грешке у координатама појединих тачака уколико нису драстично велике,
код поља са три заједничке тачке (неопходан број тачака) не могу се
открити грешке у координатама појединих тачака ма колико биле грубе.
Постоји и једна добра особина оваквог одржавања премера у томе што се за
разлику од сталног померања положаја парцела на терену применом методе
умерања, први пут тај положај, колико год био погрешан, фиксира и везује за
тачке геодетске основе. Практично овим поступком одржавања премера врши се
на неки начин превођење постојећег графичког у нумерички премер што ни једним
актом, одлуком или правилником од стране надлежних институција до данас није
званично дефинисано, али је понекад једино решење на терену.
 Историјске основе

4. Теоријске основе

Планови су носиоци одређених информација о простору. Планови старог

графичког премера носе мали број информација. На њима су приказане само
границе парцела, бројеви парцела и границе стамбених објеката. Захтеви
корисника у време када су ови планови рађени били су такви да је овакав садржај
планова потпуно задовољавао њихове потребе. Употреба тих планова данас не
задовољава кориснике. Цртеж не даје податке нумеричког типа као што су
координате међних и детаљних тачака, тачна растојања, површине и друго.

Аустроугарски координатни системи

На целом подручју бивше Аустроугарске монархије било је укупно девет

координатних система. Координатни почеци ових система су се налазили у
близини већих градова са исходиштем у некој од тачака тригонометријске мреже.
Ти градови за чија имена се вежу и називи координатних система посматрано од
запада ка истоку су: Инсбрук, Густерберг, Крим, Шекл, Беч, Иванић, Будимпешта,
Лавов и Радуац.
 Историјске основе

Слика 4.1 Координатни почеци аустроугарског премера

Координатни почетци

Упоређивањем растојања између појединих координатних система може се

закључити да су она у западном делу бивше монархије крећу од 150 до 200 км,
док су у источном делу та растојања од 400 до 500 км. На основу вредности
деформација код стереографске пројекције у односу на растојање од
координатног почетка, може се закључити да се далеко више пажње посвећивало
премеру у западном делу монархије у односу на источни.

Подручје Војводине је у оквиру стереографске пројекције приказано у два

координатна система Будимпештанском и Иванићком. Исходиште
Будимпештанског координатног система је представљала тригонометријска тачка
на брду Геллéртуфер крај Будимпеште. Исходиште Иванићког координатног
система је представљала тригонометријска тачка материјализована торњем
 Историјске основе

фрањевачке цркве у Клоштар Иванићу. Скоро цело подручје данашње Војводине

је приказано у Будимпештанском координатном систему док је само један мали
део Срема, његово северно подручје, приказан у Иванићком координатном
систему.

Подела на листове детаља

Координатни систем у стереографској пројекцији је систем десне

оријентације са позитивним смером Y осе у правцу запада и позитивним смером X
осе у правцу југа. Територија Војводине се у Будимпештанском координатном
систему налази већим делом у негативном, а мањим делом у позитивном подручју
координатног система по Y оси, док су вредности свих X координата позитивне. У
Иванићком координатном систему су све вредности Y координата негативне, а X
координата позитивне.

-X
ZK IK
X V X IV X III X II X I X IX V III V II V I V IV III II I I II III IV V V I V II V III IX X X I X II X III X IV X V

18
19
1 20
2 21
si st em

si st em
3 22
4000hv

4 4000hv 23
5 24
6 25
7 26
k oor d i nat ni

k oor d i nat ni

8 27
9 28
10 29
11 30
12 31
13 32
14 33
I v ani ~k i

+Y -Y
Bud i mpe{ t a nsk i

15 34
16 35
17 36
18 37
19 38
20 39
21 40
22 41
23 42
24 43
25 44
26 45
27 46
28 47

+X

Слика 4.2 Тригонометријске секције пројекционог мађарског катастра

 Историјске основе

Свака тригонометријска секција дели се даље на 20 листова плана размере

1:2800, односно:

1'' : 400 = 1'' : (400 6' 12'') = 1'' : 2880'', односно 1:2800

1'' : 200 = 1'' : (200 6' 12'') = 1:1440

1'' : 100 = 1'' : (100 6' 12'') = 1:720

па се добијају размере 1:2800, 1:1440 и 1:720.

Пошто је на територијама под управом Мађарске примењен хватски систем мера

приказаће се јединице мере у следећој табели:

Хватски систем мера Површинске јединице мере

хват (10) = 1,896484 m квадратни (чворни) хват (1hv2) = 3,596652 m2

стопа (1') = 10/6 = 0,316081 m квадратна стопа = 0,099072 m2

палац (1'') = 1'/12 = 2,63401 cm квадратно јутро = 0,5754642 ha

црта (1''') = 1''/12 = 2,1950 mm квадратна миља = 10000 k.j. = 57,54642 km2

Табела 4.1 Хватски систем мера М.Трифковић

Мрежа квадрата (квадратних миља), односно мрежа основних листова је

формирана повлачењем паралела са координатним осама на међусобном
растојању од 4000 хвати. Колоне квадратне мреже су нумерисане римским
бројевима полазећи од координатног почетка на исток и запад, док су редови
квадратне мреже нумерисани арапским бројевима полазећи од крајњег севера
 Историјске основе

државне територије па идући ка југу. Поред тога у номенклатури основних листова

се уписивала ознака W за западни део координатног система или ознака О за
источни део координатног система (слика 4.2). Листови детаља су формирани у
размери 1:2880, 1:1440 и ређе 1:720 поделом основних листова (Врачарић, 2002).
Примери ове поделе су приказани на слици 4.3 .

За размеру 1:2880 основни лист се делио на четири колоне и пет редова.

Добијене колоне су се означавале словима абецеде (а, б, ц, д) идући од истока ка
западу, а редови словима у наставку (е, ф, г, х, и), идући од севера ка југу.
Димензије тако добијених листова износе 25 цоли x 20 цоли, и пресликавају терен
димензија 1000 хв x 800 хв (1896,484 м x 1517,187 м), односно површину од 500
катастарских јутара.

W - zapad O - istok 1 : 2880

IV III II I I II III IV V d c b a d c b a

e e
27
f f
28
g g
29 h h

30 IK II 30 i i

31

32
+Y ZK III 35 c.f. IK II 30 b.h.
33

34
1 : 1440 1 : 720
ZK III 35 35 2 1 4 3 2 1
36 5
3
37 6
7
38 4
8
39
+X

ZK III 35 c.f. 2/3 ZK III 35 c.f. 2/7

Слика 4.2 Подела на основне листове Слика 4.3 Подела на листове детаља

За добијање листова размере 1:1440 лист размере 1:2880 се дели на две колоне и
два реда. Ови листови се означавају по колонама бројевима 1 и 2 идући од истока
ка западу, а по редовима бројевима у наставку 3 и 4, идући од севера ка југу.
 Историјске основе

Димензије добијених листова су 25 цоли x 20 цоли, и пресликавају терен

димензија 500 хв x 400 хв (948,242 м x 758,594 м), односно површину од 125
катастарских јутара.

Листови размере 1:720 се добијају тако што се лист размере 1:2880 дели на
четири колоне и четири реда. Ови листови се означавају по колонама бројевима
од 1 до 4 идући од истока ка западу, а по редовима бројевима у наставку од 5 до
8, идући од севера ка југу. Димензије добијених листова су такође 25 цоли x 20
цоли, и пресликавају терен димензија 250 хв x 200 хв (474,121 м x 379,297 м),
односно површину од 31,25 катастарских јутара.

Државне тригонометријске мреже

Оба данас важећа премера на подручју Војводине су извређена са

геодетских мрежа које су развијене ослањањем на државну тригонометријску
мрежу. Како је нови премер рађен касније, до тада постојећа тригонометријска
мрежа из времена Аустроугарске је практично преузета, извршено је њено
погушћавање са новим опажањима и одређене су нове координате у Гаус-
Кригеровој пројекцији.

Тригонометријска мрежа у стереографској пројекцији

Тригонометријска мрежа Војводине представља део тзв. Старе

прекодунавске главне мреже и наслоњена је на триангулацију Војно географског
института из Беча. Основицу ове триангулације измерио је Лиесганиг 1762. године
код Бечког Новог Места преко које је из основичке мреже одређена дужина
излазне стране (Барсонyос-Кöрöсхегy). За ову страну одређене су координате
крајњих тачака и дирекциони угао (јужни угао) и усвојена је као основна страна
Прекодунавске главне мреже.

Густина постављања тригонометријских тачака је износила по три тачке на

сваку квадратну миљу, односно на сваких 190 ха је постављена по једна
тригонометријска тачка. Ова густина одговара приближно густини тачака која се
 Историјске основе

постиже мрежом једнакостраничних троуглова са дужинама страна од око 5 км

(Врачарић, 2002).

У тригонометријској мрежи су мерени углови а затим је спроведено условно

изравнање. Постављени математички услови се нису разликовали од оних који се
и данас постављају приликом условног изравнања мрежа: фигурни услов, услов
затваража хоризонта, синусни услов и услов датих страна. Често је међутим
уместо изравнања вршено рачунање координата тачака из више суседних
троуглова а за коначне вредности су усвајане аритметичке средине.

Цела тригонометријска мрежа је подељена у четири реда од којих су у прва

три координате тачака одређене нумеричким путем. Четврти ред је постављен да
би се обезбедила густина тачака на растојањима од око 2 км. Координате ових
тачака су одређене графичком триангулацијом уз помоћ планшете и кипрегла, на
раније припремљеним листовима у размери 1:1440 на којима су биле нанете тачке
виших редова. Ове координате су даље преношене на листове у размери 1:2880
на којима је вршен детаљни премер. За потребе извођења детаљног премера
вршено је даље погушћавање ове мреже графичким методама, тако да растојања
између тачака буду око 400 м.

Подаци о координатама тригонометријске мреже Баната постоје сачувани

једино у тригонометријском обрасцу број 32а, у коме су приказана поља за
трансформацију за подручје Баната. Подручје Баната је тако подељено на 154
поља за трансформацију са укупно 143 тригонометријске тачке у
Будимпештанском координатном систему.

Потпуно иста ситуација је и са координатама тригонометријских тачака на

подручју Бачке које су сачуване у тригонометријском обрасцу број 32а, у оквиру
поља за трансформацију. На овом подручју је формирано укупно 219 поља за
трансформацију у оквиру којих су регистроване 253 тригонометријске тачке у
Будимпештанском координатном систему.

За подручје Срема координате тригонометријских тачака су такође сачуване

једино у тригонометријском обрасцу број 32а. У овом обрасцу подручје Срема је
 Историјске основе

подељено на 41. поље за трансформацију са укупно 77 тачака. Од овог броја 40

тригонометријских тачака припада подручју Иванићког координатног система, док
је осталих 37 тачака на подручју које је приказано у Будимпештанском
координатном систему.

Детаљни премер у стереографској пројекцији

Као што је већ на почетку речено овај детаљни премер је извршен

графичком методом у хватском систему мера уз употребу геодетског стола. Он се
организовао по катастарским општинама након извршеног обележавања граница
катастарских општина трајним каменим белегама. Детаљни премер је потом
извођен по групама парцела (потезима) после извршеног разграничавања поседа
од стране власника. Непосредно снимање терена је вршено тако што је свака
детаљна тачка морала бити одређена пресеком најмање два правца који су у што
бољем међусобном положају. При контроли снимања дозвољена разлика
положаја снимљене тачке је износила приближно 1:200, што значи да на 200
метара дужине тачка није смела одступити за више од једног метра. Поред тога
контрола је спровођена и на основу трансверзалних мерења.

Тачност снимања детаљних тачака није била иста за све тачке. Границе
поседа су снимане са највећом пажњом, док су објекти и границе култура снимане
са мање пажње, све до мање важних зграда код којих су дужине фронтова
одређиване чак и корацима.

Снимљени детаљ је картиран на листовима у размери 1:2880 док су

насеља са већом густином детаља картирана у размери 1:1440 а понекад и у
1:720. Поред листова детаља до данас су сачуване скице премера из тог времена,
које носе назив ''основе премера'', и које делимично садрже нумеричке податке
премера у хватском систему мера, а који се односе на умерања фронтова и
контролна мерења.

Очуваност листова детаља старог графичког премера, који су још у

употреби на подручју Војводине, је различита. Има листова који су у потпуности
неупотребљиви, неки су на неком делу неупотребљиви, али има и оних изузетно
 Историјске основе

добро очуваних. Разлог неупотребљивости тих планова је неодговарајући начин

њиховог архивирања, век трајања подлоге, као и дуги временски период њиховог
коришћења.

Слика 4.4 План у веома лошем стању

Геодете имају велики проблем одржавања овог премера и на листовима детаља и

на терену. Одржавање премера је тешко и на добро очуваним листовима због
самог квалитета и особина картографске подлоге и због ситне размере. На
оштећеним листовима детаља немогуће је исцртавање због разливања туша.
Зато се промене евидентирају на неким другим подлогама или као једини траг
промене остају архивирани мануали. На терену се у свим поступцима морају
обавити нека мерења. Значи, неопходни су нумерички подаци који се односе на
димензије парцела и објеката и њихов апсолутни положај на терену. Ту се јавља
потреба превођења графичког премера у нумерички. Начин превођења није
дефинисан никаквим правилником од стране надлежних институција.
 Историјске основе

Бивша Аустроугарска монархија је захватала добар део Европе и извршила је

премер на целој својој територији истом методом. Многе земље, суочавајући се са
истим проблемима, стекла су искуство у овој области. Неке земље су извршиле
нови премер, неке су трансформацијом координата из стереографске пројекције у
свој државни координатни систем дошле до нумеричког типа премера.

У земљама у којима је као решење примењен неки од модела трансформације

координата, изабрано је знатно јефтиније решење. Такво решење је, међутим,
могло бити примењено само ако су очувани листови детаља, ако је мали степен
промена на терену, и ако је постигнута задовољавајућа тачност у првобитном
графичком премеру. Наиме, ради се о томе да је у западном делу царства
Аустроугарска монархија од укупно 9 координатних система имала 6, на
међусобним растојањима до 200 км. Цео источни део царства је приказан у 3
координатна система чији су се почетци налазили на међусобним растојањима до
400 км. Како се деформације код стереографске пројекције повећавају са
квадратом растојања, јасно је да је постигнута мања тачност у премеру.

Страна искуства и поступци при решавању проблема графичког премера у

земљама у окружењу свакако постоје и различита су.

У досадашњем периоду проблеми које собом носи графички премер на подручју

Војводине су решавани трансформацијом координата тачака из стереографске
пројекције у државни координатни систем применом поља за трансформацију.
 Историјске основе

5. Пример

Кроз предходна поглавља су биле представљене основне карактеристике старог

премера од историјског развоја па до неких теоријских основа, док ће у наредном
поглављу бити све то поближе описано кроз пример.

Катастарска општина Долово је једна од 84 општине, са премером у

Стереографкој пројекцији, политичке општине Панчево и у овом поглављу ће бити
обрађена као пример рада у Стереографској пројекцији.

5.1 Провођење промена у катастру земљишта

Врсте промена у катастру земљишта:

• Обнова граница катастарских парцела на основу података важећег премера –
омеђавање
• Исправљање граничне линије
• Спајање парцлела
• Деоба – цепање парцлела
• Промена корисника на земљишту
• Промена личних података носилаца права
• Промена културе и класе
• Изградња – доградња зграде
• Рушење објекта

Постојећи премер катастарске општине је извршен 1903. године, у

стереографској пројекцији и Будимпештанском координатном систему у размери
1:2880. У атару је снимање извршено графичком методом (геодетски сто). Постоје
 Историјске основе
детаљне скице са уписаним мерењима, углавном, ширина парцела у хватском
систему мера. На скицама је исцртана геодетска основа, за коју не постоје подаци.

Прилог 5.1 Будимпештански координатни систем

У насељу је детаљ снимљен ортогоналном методом, а подаци снимања се налазе на

скицама детаља уписани у хватском систему мера.

Израђено је 56 листова детаљa у размери 1:2880, димензија корисног простора је

1000х800 хвати у размери. Физичко стање радног оригинал плана је оцењено оценом
„довољан“. На плановима постоје расцепи, лоша је читљивост садржаја плана, као и
то да се на спојевима листова детаљ не поклапа.
 Историјске основе
Претпоставка је да су површине парцела срачунате кончаним планиметром, а
површине објеката нису срачунате. Зграде-објекти су приказани на плану, док у
катастарском операту не постоји податак о површини под зградом-објектом, већ је
површина земљишта уз зграду-објекат и земљишта испод зграде исказана збирно. У
току одржавања премера површине појединих зграда су срачунате на основу мерених
фронтова и као такве уписане у катастарски операт катастра земљишта (површина
свих зграда на једној катастарској парцели је приказана збирно).

Провођење промена у катастру земљишта се изводи сходно Инструкцији за

одржавање катастра земљишта, Републичког геодетског завода, издате јануара
2000.године.

Геодетска основа за К.о. Долово

На подручју катастарске општине постоје 34 тачке државне тригонометријске мреже.

Подаци о геодетској основи из премера не постоје.

У поступку одржавања премера у периоду од 1971. до 1983. године је развијана

геодетска основа за снимање детаља. Одређено је 212 полигонских тачака.

Параметари трансформације на основу којих се врши трансформација координата из

стереографске пројекције и Будимпештанског координатног система у Гаус-Кригерову
пројекцију и државни координатни систем, су одређени на основу поља за
трансформацију, а преузимају се из Архива Републичког геодетског завода.

Геодетска основа за снимање детаља за К.о. Долово

С обзиром на стање геодетске основе и премера, снимање промена за потребе

оснивања и одржавања катастра непокретности, вршити као и пре оснивања катастра
непокретности, са међних тачака и постојеће геодетске основе.

Уколико постоји потреба (током одржавања катастра непокретности) за снимањем

детаља у Гаус-Кригеровој пројекцији и прерачунавањем њихових координата у
стереографску пројекцију, параметре трансформације на основу којих ће се извршити
трансформација координата детаљних тачака одредити за целокупну катастарску
општину на основу тригонометријских тачака које имају координате у оба координатна
 Историјске основе
система, Будимпештанском координатном систему – ДКС. Избор тригонометријских
тачака које ће послужити за рачунање трансформационих коефицијената врши се
испитивањем њихове међусобне сагласности.

Одржавање премера и катастра земљишта

Премер се одржава од 1924. године. Одржавање премера у насељу се врши

умерањем са међних тачака, користећи мерене фронтове и контролна мерења са
детаљних скица премера. При томе се врши пребацивање из хватског у метарски и
опет у хватски систем мера.

У атару се одржавање премера врши тако што се са планова очитавају координате

међних тачака и са привремено постављених полигонских тачака, које су одређене
пресецањем праваца према тригонометријским тачкама, врши снимање промена.

У поступку одржавања премера у периоду од 1924. до 2011. године је израђено укупно

1942 скице одржавања премера (мануала). Просечан број промена по години
одржавања премера је 400-500, а кроз списак пријава евидентира се приближно 20
промена.

У поступку одржавања премера, картирање промена на радном оригиналу плана у

појединим ситуацијама није извршено, постоје зграде које се налазе на две и више
катастарских парцела које нису картиране на плану. У поступку одржавања премера
није постигнута већа сагласност између фактичког стања на терену и стања на радном
оригиналу плана катастра земљишта.

Промене се проводе кроз катастарски елаборат и катастарски операт

Промена кроз катастарски елаборат се спроводи на следећи начин: Снимљена

промена се искартира на радном оригиналу плана, проводи кроз Књигу детаљног
рачунања површина, а затим се координате новиснимљених тачака уводе у Т.О. 25.
На мануалу се тачке означавају зеленом бојом редним бројевима почев од последњег
уведеног броја у Т.О.25. На крају се саставља пријавни лист и црта копија плана.

Промена кроз катастарски операт подразмева доставу пријавног листа референту који
проводи промене кроз поседовне листове (односно проводи промене у компјутерској
 Историјске основе
бази података) и уноси промене у књигу списка промена (ручно). Као доказ о промени
доноси се решење, које се доставља странкама.

Конкретан пример односи се на симање објекта

Сваки новоизграђени и дограђени објекат прво мора да се сними на терену. По

достављању елабората снимања са терена, приступа се обради података и објекат се
картира на радном оригиналу (плану). Ново стање се проводи кроз катастарски
елаборат и катастарски операт.

Припрема података за приватну геодетску опрганизацију

Пре почетка снимања детаља и изласка на терен потребно је припремити

одговарајуће податке на основу којих ће се извршити снимање. Податке из
катастарског операта и елабората који су неопходни за обављање геодетских радова
на терену издаје Републички геодетски завод односно Служба за катастар
непокретности на основу предате пријаве и изјаве приватних геодетских организација.

Прилог 5.2 Пријава и изјава геодетске организације

 Историјске основе
Припрема почиње прикупљањем основних података о парцели из катастарског
операта а то су : план, скица, култура, класа, површина и корисник.

У припремне податке спадају:

o координатe тачака гeодeтске мреже са којих ће се вршити

снимање
o подаци о парцели
o фотокопија скице детаља која ће омогућити лакшу орјентацију на
терену
o списак координата детаљних тачака
o подаци из тахиметријског записника

Служба за катастар непокретности је одговорна за тачност издатих података. По

пријему рачуна, а у складу са законским одредбама, странка је дужна да по завршетку
плати износ накнаде за издате податке.

У наведеној изјави приватна геодетска организација је навела које податке траже да

им изда Служба за катастра непокретности Долово. Служба Долово је припремила
тражене податке, где је од централне јединице завода затражила трансформацију
координата из стереографске пројекције у државни координатни систем.
 Историјске основе

Прилог 5.2 Копија скице која је издата

 Историјске основе

Прилог 5.3 Индикациона скица која је издата

 Историјске основе

Трансформација координата је извршена у седишту завода Сектора за катастар

непокретности.

Трансформација координата је извршена у GeoNet Trans софтверу чији ће поступак

рада бити описан у наредним корацима.

Слика 5.1 Коришћење 2Д трансформације

 Историјске основе

Слика 5.2 Дефинисање улазних параметара

За трансформацију координата користи се Афина трансформација.

Слика 5.3 Улазни параметари

Улазни параметри се очитавају са поља за трансформацију која се састоје из

тригонометријских тачака чије су координате познате у Будимпештанском
координатном систему као и у ДКС-у.
 Историјске основе

Слика 5.4 Поља за трансформацију

Трансформација координата на основу изабраних поља за трансформацију и

применом афине трансформације добијена је оцена тачности m 0=0.4 м.
Трансформација се врши итеративно ддок се не додије одговарајућа тачност.
Избацују се тачке које имају највећа одступања.

Слика 5.5 Извештај са тачношћу тачака

 Историјске основе
Када се добије одговарајућа тачност трансформације координата из једног у други систем добије се
извештај са улазним подацима у БКС-у и излазни подаци координате у ДКС-у.

Слика 5.6 Извештај са улазним подацима

 Историјске основе

Слика 5.7 Извештај са излазним (траженим подацима)

 Историјске основе
Уз све тражене податке служба је дужна и да изда цену услуга издавања података.

Прилог 5.4. Списак накнаде за издате податке

 Историјске основе
По преузетим подацима екипа приватне геодетске организације врши теренске радове
после којих се служби за катастар непокретности доставља елаборат о извршеним
геодетским радовима.

Прилог 5.4 Елеборат извршеног снимања

 Историјске основе

Прилог 5.5 Скица премера

Скица премера коју приватна организација предаје уз елаборат, на скици је приказан

објекат који је био предмет снимања.

По добијеном елаборату Служба катастра прегледа све податке. По добијеним

координатама служба је опет дужна да трансформише координате сада у
Будимпештански координатни систем како би се новонастале промене уцртале на
плану који је у хватском систему мера и стереографским координатама.
 Историјске основе

Слика 5.8. Таблица која се користиза прерачунавање приликом наношења промена на план

На тај начин је заокружен цео процес спровошења промена који се односи на

снимање и уцртавање објекта.
 Историјске основе

6. Закључак

У раду је описан само један од многобројних примера спровођења промена у

стереографкој пројекцији. Сам рад са оваквим подацима изискује дугорочан рад са
таквим подацима и искуство како би се за сваки појединачан случај нашло адекватно
решење. Као што је у раду већ споменуто непостоје неки правилници за рад са овако
постављеним проблемима па се може рећи да се цео поступак за решавање
предмета мења од случаја до случаја.

Уколико се за ову тему може дати лични став за решавање проблема, већина
колега који се сусрећу са овим проблемима, могу рећи да је једино решење које
захтева и време и новац вршење новог премера. Ово решење би затвотворило много
проблема и дало решење за до сада не завршене предмете оваквог типа.
 Историјске основе

7. Литература

[1] Марија Васић, Специјалистички рад, Београд 2006. године

[2] Биљана Деспотов, Стереографска пројекција Војводине, Београд 2009. године

[4] Др.Иван Р. Алексић и др.: Катастар непокретности-основни стратешки циљ

Републичког геодетског завода, Неум 2007.

[8] Роић, М. (1997): Дигитални катастар, фолије с предавања, Геодетски факултет,

Загреб

[3] РГЗ: Пројектно решење, , Београд, 2011.године

[4] Инструкција о одржавању катастра непокретности (РГЗ од 2000.год.)

[5] Инструкција одржавању катастра земљишта ( РГЗ од 2000.год.)

[6] Правилник о начину и поступку подношења пријаве промена на непокретности,

Београд, 2002.године

[7] Интернет