FOTOELEKTRIČNI EFEKAT

Please make a copy of this template and move

it to your drive.
 Osnovno o ovoj pojavi
❖ Među pojave u kojima se ispoljavaju korpuskularne (talasne)
osobine svetlosti dolazi u prvom redu oslobađanje elektrona
dejstvom svetlosti – FOTOELEKTRIČNI EFEKAT .
❖ Ova pojava se sastoji u udaljavanju negativnog elektriciteta sa
površine metala pod dejstvom ultravioletne svetlosti.
❖ Dalja istraživanja su pokazala da se suština fotoelektričnog efekta
sastoji u oslobađanju elektrona.
❖ Lenard je 1899. god. ustanovio da se ovaj efekat zasniva na emisiji
elektrona iz metalne elektrode kada na ovu padne svetlost kraće
talasne dužine.
❖ Ovakva pojava – da se dejstvom svetlosti mogu osloboditi elektroni
iz metala – nazvana je fotoelektrični efekat.
 Osnovno o ovoj pojavi
❖ Lenard je 1902. god. došao do eksperimentalnih rezultata koji su odigrali
odlučujuću ulogu u razvoju shvatanja prirode svetlosti. Ovi rezultati se mogu
prikazati sa tri važna stava:

1. Maksimalna kinetička energija elektrona koje oslobađa svetlost iz metala nezavisna

je od intenziteta svetlosti i zavisi samo od talasne dužine svetlosti.
2. Kinetička energija fotoelektrona je proporcionalna frekvenciji svetlosti koja izaziva
fotoefekat.

3. Fotoelektrični efekat počinje tek kada talasna dužina upotrebljene svetlosti bude
manja od jedne određene talasne dužine , koja se naziva granična talasna
dužina. Sve do granične frekvencije ne dolazi do fotoelektričnog efekta.

❖ Granična frekvencija zavisi od vrste metala. Najmanje granične frekvencije

imaju alkalni metali.
 Kad je efekat moguć ?
❖ Granična frekvencija zavisi od Metal Izlazni Metal Izlazni
vrste metala. Najmanje granične rad rad
frekvencije imaju alkalni metali,
jer imaju najmanji izlazni rad. (eV) (eV)

❖ Izlazni rad je energija koja je

potrebna da bi se elektron odvojio Li 2.4 W 4.5
od matičnog atoma datog metala

❖ Iz tabele se vidi da npr. platina ima

Na 2.1 Pd 5.0
devet puta veći izlazni rad od
cezijuma. K 2.0 Pt 6.3
❖ Prema tome: za fotoelektrični
efekat su najbolji alkalni metali Cs 0.7
 Teorijsko objašnjenje fotoefekta
❖ Po Ajnštajnu kod svetlosti
energija ostaje raspodeljena
u blokovima čija je energija
hν. Jedan takav blok je
svetlosni kvant, ili foton.
❖ Da bi elektron napustio
metal, mora da raspolaže
najmanje onom količinom
energije koliko iznosi izlazni
rad za taj metal
❖ Ako je od fotona primljena
energija manja od izlaznog
rada, elektron ne može da
napusti metal i fotoelektrični
efekat se ne javlja
ki
Ajnštajnova jednačina fotoefekta
❖ Prema Ajnštajnu, do fotoefekta dolazi kada foton interaguje sa
elektronima u atomu neke supstancije tako što se sva energija
fotona predaje jednom elektronu. Ova energija se raspoređuje
na izlazni rad elektrona iz metala, dok ostatak prelazi u
kinetičku energiju fotoelektrona. Ova j-na je objavljena 1905.
godine, a 1921. godine Ajnštajn je dobio Nobelovu nagradu za
ovo objašnjenje fotoefekta.

h ν = Ai + E k
 Crvena granica
❖ Da bi efekat bio moguć, energija fotona mora biti jednaka
izlaznom radu, ili veća.
❖ Slučaj kad je enegija fotona jednaka izlaznom radu je tzv
crvena granica (ν0 ), tj. to je najmanja frekvencija (najveća
talasna dužina) pri kojoj je efekat moguć, a zove se crvena
granica zato što crvena svetlost ima malu frekvenciju i ne
izaziva fotoefekat

Granične talasne dužine za različite metale

Metal Na K Cs Ag Au Mg Al Fe Pt Si
λo (nm) 591 665 783 264 256 396 375 289 237 306
 Primena fotoelektričnog efekta
❖ Za praktičnu upotrebu ❖ Solarna ćelija predstavlja element
fotoefekta značajna je pojava tzv. električnog kola koji vrši konverziju
fotoelektričnog zamora, tj. da se energije sunčevog zračenja u
emisija fotoelektrona sa
električnu energiju.
površine metala smanjuje sa
vremenom.

❖ Fotoelektrični efekat može da

se vrši na dva načina:
1. kad elektroni prime dovoljno
energije da mogu da izlete iz
metala u spoljašnji prostor -
spoljašnji fotoelektrični efekat .
2. primljena energija je nedovoljna
da elektroni napuste telo, ali ta
energija ekscituje elektrone -
unutrašnji fotoelektrični efekat
.