1

ПРОМЕНА УНУТРАШЊЕ ЕНЕРГИЈЕ ПРИ ФАЗНИМ ПРЕЛАЗИМА

Сваки прелазак супстанце из једног у друго агрегатно стање праћен је променом

унутрашње енергије. Значи, при свим фазним прелазима супстанца прима или предаје
одговарајућу топлоту.

Течно стање има већу унутрашњу енергију у односу на унутрашњу енергију у чврстом
(кристалном) стању, а мању унутрашњу енергију у односу на унутрашњу енергију у
гасовитом стању.

У процесима испаравања и топљења супстанца апсорбује (прима) топлоту. При

очвршћавању и кондензовању топлота се ослобађа.

У процесима топљења и кључања супстанција апсорбује топлоту, али се температура

супстанције не мења.

Количина топлоте потребна за претварање јединичне масе (1kg) супстанце из једног у

друго агрегатно стање на температури фазног преласка и нормалном притиску назива се
специфична топлота фазног прелаза.

Q

m

Q – количина топлоте
 - специфична топлота фазног прелаза (на пример: специфична топлота очвршћавања,
специфична топлота топљења, ...)
m – маса тела

Специфична топлота фазног прелаза зависи од врсте супстанце и врсзе фазног прелаза.
 2

За једну исту супстанцу исте су бројне вредности специфичних топлота испаравања и

кондензовања, односно топљења и очвршћавања.

Једначина топлотног баланса

Према закону одржања енергије укупна количина топлоте која се апсорбује у свим
процесима ( Qaps ), једнака је укупној количини топлоте која се ослободи у свим
процесима( Qosl ):

Qaps  Qosl