Professional Documents
Culture Documents
236093787 Финансиски Менаџмент Скрипта PDF
236093787 Финансиски Менаџмент Скрипта PDF
236093787 Финансиски Менаџмент Скрипта PDF
Кирил и Методиј’’
Економски Факултет - Скопје
Финансиски Менаџмент
Проф.д-р Сашо Арсов
VOVED VO FINANSISKIOT MENAXMENT
Финансиски Менаџмент – означува управување со финансиите,управување со
парите кога тие се наблудуваат во поширока смисла.
Pravilo na ramnote`a:
Aktiva = Pasiva
1) Б.С. е статички преглед што значи дека ја наблудува компанијата во даден момент.
2) Б.С. е кумулатитивен преглед што значи дека прикажаната состојба на средствата и
изворите во него е резултанта на сите активности преземени во компанијата од
нејзиното основање до денот на составување на билансот.
3) Позициите се искажуваат според набавната вредност. Вредностите на ставките во
билансот се искажуваат според нивниот износ при набавката на средството или
склучувањето на договорот.
Aktiva - sredstvata na pretprijatieto sistematizirani spored nivnata namena i
spored stepenot na likvidnosta.
Тие се resursi koi imaat potencijal da generiraat idni gotovinski prilivi ili
da gi namalat idnite gotovinski odlivi;
nabaveni se vo prethodni transakcii;
mo`at da bidat proceneti so zadovolitelna preciznost.
ne mo`at da se izbegnat.
ili
2007 2006
Она што е карактеристично за овој документ и што мора да се има постојано на ум е дека
тој ги опфаќа ставките што значат прилив и одлив на готови пари и го калкулира
влијанието што овие ставки го имале врз озносот на расположливи готови пари.Изразот
готовина (cash) ги опфаќа само парите во каса и на жиро сметка како и инструменти за
плаќање кои се евидентираат на сметката готови пари во билансот на состојба.
Zgolemuvawe Namaluvawe
Sredstva - +
Obvrski + -
Opredeluvawe na gotovinskite tekovi od investiciski
aktivnosti
Vlo`uvawa vo hartii od vrednost i vo postojani sredstva = Gotovinski odliv
FINANSISKO PLANIRAWE
Финансиското планирање – претставува дел од целокупниот процес на планирање
во едно претпријатие.Според својата природа,тоа претставува планирање на активностите
што спаѓаат во доменот на финансискиот менаџмент т.е.инвестирањето,финансирањето и
распределбата на финансискиот резултат.
Planirawe na prihodite
Proekcija na proda`bata – планирањето на идните финансиски резултати
започнува со проектирање на идниот обем на продажбата од причина што пласманот на
производите и услугите на пазарот претставува основен предуслов за опстанок и успешно
работење на секое претпријатие.Проектирањето на продажбата се врши врз основа на :
Интерната анализа – користи податоци од интерни извори.Најчесто тоа се
предвидувањата на луѓето од компанијата што се во контакт со пазарот – трговски
патници,агенти, претставништва во други градови и во странство.Нивните контакти
претставуваат мошне вреден извор на информации за идната побарувачка,присуството на
конкуренцијата.Најчесто податоците од интерната анализа не се доволни.За поцелосна и
попрецизна проекција на продажбата,тие се дополнуваат со податоци од екстерни извори,
како што се демографските податоци очекувањата за идниот растеж на економијата и
промените на животниот стандард,движењата на цените.
Planirawe na rashodite
Tro{oci sodr`ani vo prodadenite proizvodi – ова е клучната ставка во
структурата на трошоците.Постојат неколку можности за планирање на нивниот иден
износ.една подетална анализа би требало да тргне од проекцијата на продажбата па врз таа
основа да се изврши проекција на производството за планскиот период кое пак би
посложило за утврдување на овие трошоци.Треба постојано да се има предвид дека оваа
ставка ги опфаќа не вкупните трошоци што ќе се направат во производството туку само
оној нивен дел што се однесува на продадените производи во текот на годината.
2008
2007 plan
65% od
Tro{oci sodr`ani vo prodadenite proizvodi 91.000 96.460
prih.
^ekori:
Proda`ba po
meseci 17.000 16.000 14.000 14.000 12.000 9.000 8.000
Naplati vo
gotovo: -20%
votekovniot
mesec 3.200 2.800 2.800 2.400 1.800 1.600
-80%
vosledniot
mesec 13.600 12.800 11.200 11.200 9.600 7.200
Prilivi od
dolgoro~ni
fin.
vlo`uvawa 110
Vkupni
prilivi po
meseci 16.800 15.600 14.000 13.600 11.400 8.910
Plan na odlivite
Dekemvri Januari Fevruari Mart April Maj Juni
2007
Mese~ni
nabavki na
materijali 3.000 3.190 3.190 3.190 3.190 3.190 3.190
Isplati: Za
nabavka na
materijali
- 10% vo tekov.
mesec 319 319 319 319 319 319
- 90 % vo sledn.
mesec 2.700 2.871 2.871 2.871 2.871 2.871
Nabvka na
osnovnata
surovina 9.000
Plati na
rabotnicite 1.460 1.460 1.460 1.460 1.460 1.460
Op{ti
tro{oci na
proizvodstvoto 2.550 2.550 2.550 2.550 2.550 2.550
Op{ti
tro{oci na
prod. i upr. 2.880 2.880 2.880 2.880 2.880 2.880
Anuiteti 4.100
Danok na
dobivka 1.036 1.036 1.036 1.036 1.036 1.036
Dividenda 6.214
Po~etno 5.000
saldo
Vkupni
prilivi po
meseci 16.800 15.600 14.000 13.600 11.400 8.910
Vkupni
odlivi po
meseci -10.945 -11.116 -15.216 -11.115 -26.329 -11.116
Saldo na
krajot od
mesecot 10.855 15.340 14.124 16.609 1.680 -526
Po~etno
saldo 5.000
Neto-
gotovinski
prilivi 5.855 4.484 -1.216 2.485 -14.929 -2.206
Saldo na
krajot od
mesecot (S) 10.855 9.485 3.784 7.485 -9.929 2.794
Korekcii:
Kratkoro~ni
finansiski
plasmani 0 2.955 4.485 -1.216 2.485 -8.709
Kumulativ
na
finansiski
plasmani
(F) 2.955 7.440 6.224 8.709 0 0
Kratkoro~ni
krediti 2.900 -2.900 6.220 2.206
Kumulativ
na kratk.
krediti (K) 0 0 0 0 6.220 8.426
Gotovinsko
saldo na
krajot na
mesecot
(S-F+K) 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000
Primer:
AMORTIZACIJA NA KREDITI
r (1 r ) n
A SV ( K )
(1 r ) n 1
Primer: Se koristi zaem od 20.000 denari so rok na otplata od 4 godini, kamatna
stapka od 9% godi{no. Godi{nata otplata dostasuva na krajot na sekoja godina.
Presmetajte go anuitetot!
0,09(1 0,09) 4
A 20.000 6.173,37 denari
(1 0,09) 4 1
Zaem na
po~etok na
God. Anuitet Kamata Otplata Dolg na
godinata
krajot na
godinata
Primer: Stefan saka da kupi avtomobil vreden 8.000 evra po istekot na 5 godini
od denes. Toa saka da go ostvari taka {to od sekoja plata }e izdvojuva odreden
pari~en iznos i }e go vlo`uva vo banka. Dokolku mese~nata kamatna stapka
iznesuva 0,3%, a Stefan vlo`uva na po~etokot na sekoj mesec, kolkav iznos }e
treba da vlo`uva za da ja ostvari svojata cel?
0,003 1
A 8.000 121,52 евра
(1 0,003) 1 1 0,003
60
Две важни разлики во овој контекст што би требале да бидат дополнително нагласени:
Prihodi 100.000
Bruto-dobivka 40.000
Amortizacija 10.000
Neto-dobivka 27.000
Tretmanot na inflacijata
Основното правило што важи во анализата на проектите е: доколку проектираните
готовиснки текови се номинални (со променливи цени односно вградени инфлации)
треба да се употреби и номиналната дисконтна стапка,а доколку тековите се
реални (со постојани цени) соодветна стапка е реалната дисконтната стапка.
OCENKA NA FINANSISKITE EFEKTI OD
DOLGORO^NITE VLO@UVAWA
Ликвидноста на проектот се однесува на способноста на проектот во текот на
својата реализација и функционирање од остварените парични приливи да ги покрие
финансиските обврски поврзани со него и тоа во соодветните периоди на нивното
достасување.
Godini
0 1 2 3 4
Prilivi:
Odlivi:
Investicii:
Godini
0 1 2 3 4
Prilivi:
Odlivi:
Investicii:
400.000
- vo postojani sredstva
40.000
- vo obrtni sredstva
4. Кредит
Инвестиционен период
Машини и опрема
Монтажа на опрема
Еколошки инвестиции
За градежни работи
За уреди и опрема
За друго
Непредвидливи трошоци
Др.инвестициони трошоци
Основачки вложувања
Непредвидени трошоци
0 1 2 3 4(1:3) 123
Користење на
капацитетот
- Суровини и
Материјали
- Енергија и горива
- Резервни делови
- Производство во тек
- Готови производи
2. Тековни побарувања
(од купувачи)
3. Готовина
1. Добавувачи
2. Даноци
3. Друго
Набавна Стапка на
вредност отпис %
Елементи Годишен отпис Ек.Век Вк.Отпис OV
0 1 2 3 4 5 6
Градежни објекти
Инфрастурктура
Опрема
Лиценца
Софтвер
Трајни обртни
средства
Тука
Вкупно Тука
Користење на капацитетот во %
1. Суровини и материјали
2. Енергија и горива
3. Резервни делови
7. Други трошоци
9. Материјални услгуи
10. Услуги
Плати за администрација
Закупнина (Кирија)
Осигурување
Други трошоци
12. Амортизација
Камати
Лизинг
Данок на добивка
=
(Приходи од продажба –Оперативни трошоци−Маркетинг−Расходи за Камата−Амортизација)∙Данок
𝟏𝟎𝟎
Биланс на Успех
(-)Маркетинг
(-)Расходи за камата
(-)Амортизација
(+) Амортизација
(+) OV OV
Вкупно Тука
По инвестирањето
Елементи Прединвестирањето А Б В
1.Цена на чинење
(трошоци)
Даден е Даден е Даден е
2.Потребни
инвестиции
Даден е Даден е Даден е
Инвестиции – капитал
според книговодствената
вредност
Нето добивка
АRR = ∙ 100
Износот на ангажиран капитал
KRITERIUMI ZA OCENKA NA INVESTICISKITE
PROEKTI
Nediskontni критериуми – е карактеристично тоа што проектираните големини на
нето-приносите од готовиснкиот тек за оценка на рентабилноста се земаат онака како што
се добиени во овој извештај,т.е.не се зема предвид временската вредност на парите.
0 -100.000 -
1 20.000 20.000
2 30.000 50.000
3 30.000 80.000
4 30.000 110.000
5 40.000 150.000
100.000 80.000
T 3 3,67 godini
30.000
Slabosti na metodot Period na vra}awe:
Primer:
n
NPt
NSV
t 0 (1 r )t
Kade {to:
r e diskontnata stapka
Diskontirani neto-
Godina Neto-prinosi Diskonten faktor prinosi
0 -110.000 1 -110.000
NSV = 19.898
Slabosti na NSV:
NSV = 20.000 EUR za proekt vo vrednost od 1.000.000 EUR i 100.000 EUR ne e ist
rezultat
Diskonten Diskonten
Neto- faktor Diskontirani faktor Diskontirani
God prinosi (19%) neto-prinosi (22%) neto-prinosi
NPp (rn rp )
IRR rp
NPp NPn
Kade {to:
Slabosti na IRR:
DOLGORO^NO FINANSIRAWE
Токму создавањето на основниот капацитет на претпријатието,т.е.неговите постојани
средства и обезбедувањето на почетниот обртен капитал,се јавува како прв проблем на
финансирањето со кој се соочува секое претпријатие уште при неговото основање.За таа
цел најпрво се користат сопствените расположливи фондови на основачите.Вака
обезбедениот капитал го нарекуваме траен,затоа што не постои обврска за враќање на
овие средства.Најчесто сопствените средства не се доволни поради што се јавува потреба
од дополнително финансирање.Доколку претпријатието е основано целосно со
сопствените средства на основачите ваква потреба се јавува во одреден стадиум од
неговиот развој.Како можности се јавуваат задолжувањето (која може да се изврши преку
користење банкарски кредити или преку емисија на обврзници).
AKCII
Obi~nata akcija - pretstavuva sertifikat za delumna sopstvenost vo edno
akcionersko dru{tvo, {to na imatelot mu obezbeduva:
1. Мнозински систем на гласење – е класичен систем во кој една акција носи еден
глас,така што мнозинските акционери ќе ги изберат сите членови на управните и на
надзорните одбори.
2. Кумулативен систем на гласање – секој акционер може да им ги додели своите
гласови на едно или на повеќе лица од списокот на предложените.На овој начин кај
одделни предложени кандидати можат да се сконцетрираат доволен број
гласови,така што тие со сигурност ќе бидат избрани во одборите како претставници
на малцинските акционери.
Во секој случај јавната понуда мора да биде реализирана според пропишана процедура со
цел да се заштитат потенцијалните инвеститори.Првиот чекор откако компанијата ќе
донесе одлука за нова емисија на акции,претставува нејзината регистрација во
Комисијата за хартии од вредност.Тоа е обично државен орган кој има регулаторна
улога на пазарот на капитал и кој издава одобренија за секоја нова емисија на хартии од
вредност.Компанијата е должна да изработи и да поднесе до Комисијата т.н.извештај за
регистрација на емисијата.
Тоа е опсежен документ кој содржи детални податоци за самата планирана емисија како и
за историјатот на фирмата,нејзините финансиски извештаи и показатели како и плановите
за иднината.Мошне значаен дел од секој извештај за регистрација претставува проспектот.
PRIORITETNI AKCII
Имаат одредени привилегии во однос на обичните акции. Privilegii koi gi nosat
prioritetnite akcii:
Хипотекарни кредити
Кредитот што е заштитен со залог на недвижен имот.Под хипотека се ставаат објекти,
земјиште,погони, нои повреден движен имот како што се авиони,бродови, поголеми
транспортни средства.Средствата што немаат голема пазарност (не можат да бидат брзо
продадени) не се земаат предвид за ставање под хипотека.Инаку кредити без соодветно
осигурување им се одобруваат само на најквалитетните клиенти,големи компании,со кои
банката има добар историјат на меѓусебните односи.Ваквите кредити се одобруваат така
што пазарната вредност на хипотеката е за 20 или повеќе проценти поголема од износот
на одобрениот кредит.Исто така и планот на отплатите често се врзува со методот на
амортизација на средството што е набавено со кредитот така што неамортизираната
вредност на средството секогаш е повисока од износот на неотплатениот дел од кредитот
за извесен процент.
1. Primarnata kamatna stapka (prime rate); - тоа е најниската каматна стапка по која
банката им одобрува кредити на своите најквалитетни клиенти.Таа претставува
појдовна основа при формирањето на каматната стапка за сите други кредитобаратели
2. Rizi~nosta na korisnikot – од друга страна анализата на неговите финансиски
показатели посебнои оние во врска со задолженоста на банката ќе и даде
дополнителна слика за неговата тековна состојба на овој план. Во развиените
економии,постојат и редовно се користат услугите на агенции за оценка на
кредитниот рејтинг од чиишто проценки се добиваат валидни сознанија за нивото на
ризичност на одделните компании.Од сите овие параметри,банката ја формира,
сопствената претстава за нивото на ризичност на кредитобарателот и врз таа основа,
определува одреден процен како премија за ризикот за тој конкретен корисник.
3. Rokot na otplata – подолгиот рок на отплата значи и поголем ризик за банката,
бидејќи е потешко да се предивиди способноста на должникот за отплата во подолги
временски периоди.Поради тоа овој елемент влијае правопропоционално врз висината
на каматната стапка.
4. Goleminata na kreditot – поголемиот кредитен износ значи и поголем ризик за
банката,бидејќи таа пласира поголем дел од својот капитал кај еден корисник.Исто
така пголемиот износ ја отежнува и отплатата на кредитот од страна на должникот,
така што овој фактор влијае врз зголемувањето на каматната стапка.Сепак тука има
еден дополнителен елемент кој треба да се земе предвид.Секој одобрен кредит за
банката предизвикува трошоци за негово администрирање.Поголемиот износ на еден
кредит значи и намалување на овие трошоци по единица одоборени средства.Поради
тоа големината на кредитот исто времено има и обратнопропорционално влијание врз
висината на каматната стапка.
Elementi na obvrznicata:
VIDOVI OBVRZNICI
Покрај компаниите,обврзници денес емитуваат и банките,државните органи,општините.
Емисија на обврзници
Obvrznicite mo`at da glasat na ime ili na donositel.
Visokokvalitetni,
Aaa, Aa AAA, AA
niskorizi~ni obvrznici
PAZAR NA KAPITAL
Pazar na kapital - pretstavuva odnos pome|u ponudata i pobaruva~kata na
dolgoro~nite raspolo`livite pari~ni sredstva i dolgoro~nite hartii od
vrednost koi proizleguvaat od nekoj odnos na sopstvenost ili od krediten odnos.
LIZING
Претставува договор помеѓу две страни со кој едната страна (lessor – давател на лизинг,
закуподавач) и дава под закуп на другата страна (lessee – корисник,закупопримач)
одредено средство (машина,возило,објект) при што за купопримачот се обврзува дека во
периодот на закупот на закуподавачот ќе му исплатува редовен периодичен надоместок за
користењето на изнајменото средство. 2000 godina – NLB Lizing – prva lizing
kompanija vo Makedonija.
Видови лизинг-аранжмани
Operativen lizing – е аранжман преку кој корисниког го решава проблемот на
обезбедување на некое средство кое му е потребно во одреден временски период за
редовно работење, преку изнајмување односно земање под закуп.Средствата со примена
на оперативен лизинг најчесто издаваат компаниите-производителит на одреден вид
опрема. Времетраењето на овие договори е покусо од вкупниот период на експлоатација
на средството т.е.покусо од периодот на негова амортизација така што средството може да
биде изнајмено повеќе пати во текот на неговиот животен век.Карактеристично за
оперативниот лизинг е тоа што тој може да биде прекинат и пред истекот на договорениот
период на изајмување.Тоа му дава на корисникот поголема флексибилност,а за
закуподавачот создава дополнителен ризик поради потребата од барање нов корисник на
средството.
Nabavka na
oprema za
Primena privremena Nabavka na Potreba od dopolnitelni
upotreba oprema za trajno finansii za korisnikot na
koristewe sredstvoto
Posebna
finansiska
Koj go vr{i Proizvoditeli institucija Posebna finansiska
lizingot? na oprema institucija (banka)
Mo`nost za
prekinuvawe na
dogovorot Postoi Ne postoi Po dogovor, obi~no ne postoi
Во Б.С.
a. Оперативен лизинг
- Нема промени ни во активата ни во пасивата
- Лизингот се евидентира вонбилансно
b. Финансиски лизинг
- Во активата се евидентира средство
- Во пасивата се евидентира обврска
Во Б.У.
a. Оперативен лизинг
- Се појавува надоместокот за лизинг во еднаков износ секоја година
b. Финансиски лизинг
- Се појавува делот од надоместокот,што има третман на имплицитна камата
- Сепојавува амортизацијата на набавеното средство.
Корисност од лизингот
Ekonomija na obem во набавките и одржувањето – компанијата што се
занимава со лизинг (давателот) може да оствари пониски трошоци на набавките на
одделни средства бидејќи истите ги набавува во поголем обем отколку поединечната
набавка која би ја вршеле компаниите што имаат потреба од овие средства.Истото се
однесува и на одржувањето на средството кое доколку го врши производителот може да се
реализира со пониски трошоци отколку кога тоа би му се препуштило на корисникот на
средството. Оваа заштеда во трошоците отвора можност обете страни во договорот да
остварат добивка влегувајќи во аранжманот.
(1 r ) n 1 NV
VO K
r (1 r ) n (1 r ) n
V0 = sega{na vrednost na obvrznicata, K = kuponska kamata vo denari, N =
nominalna vrednost na obvrznicata, r = barana stapka na prinos, n = period na
dostasuvawe (godini).
prinos kamata
Vrednuvawe na beskuponski obvrznici
Постојат и обврзници кои не даваат право на редовна,купонска камата.Ваквите обврзници
се купуваат по дисконтирана вредност,а денот на достасувањето се врши исплата на
нивната главница – номинална вредност.Поради тоа што не носат право на купонска
камата тие се нарекуваат безкупонска обврзница.
𝑫
V= D = dividenda po akcija {to se o~ekuva na krajot na godinata t r = stapka na
𝒓
baran prinos po akcija.
𝑫
𝑽𝑨 = g – stapka na konstanten raste`
𝒓−𝒈
Model na razli~en fazen raste` - Kompanijata vo po~etniot period ima
neramnomeren tek na dividendata i neto-dobivkata – period na nadnormalen
raste` Po istekot na ovoj period, zapo~nuva period na kontinuiran raste`, so
stapka g.
( Ri R)2 ( Pi )
Izrazot pod kvadratniot koren se narekuva varijansa.
i 1
Коваријанса и Корелација
Коваријансата – ни покажува во колкав степен две различни хартии од вредност се
движат усогласено помеѓу себе. Клучниот елемент во утврдувањето на ефектот на
диверзификацијата е степенот на коваријансата,односно корелацијата помеѓу одделните
хартии од вредност.
n
Cov ( RAi R A ) ( RBi R B ) Pi
i 1
Efikasno portfolio: ona portfolio koe nosi najvisok prinos za dadeno nivo
na rizik ili najnizok rizik za dadeno nivo na prinos.
K
Standardna devijacija na portfolioto
Nesistematski rizik
Vkupen rizik
Sistematski rizik
Систематскиот ризик се однесува на појави и процеси кои влијаат врз сите компании во
една компанија,тоа се на пр: политички фактори,економски кризи, војни,природни
непогоди,релациите на земјата со меѓународните институции.
Procentualno
u~estvo na
Sredstvo,j Beta koeficient Poderirana
sredstvoto vo
na sredstvoto (βj) vrednost
portfolioto
(2 h 3)
(xj)
1 2 3 4
1,00 1,34
Stapka na baran
prinos
KA = 11,4%
Premija za rizik
M
N na sredstvoto A
K m = 9%
Premija za
pazaren rizik
RF = 6%
Slabosti na CAPM
Ednofaktorski model – моделот САРМ во својата природа е еднофакторски, т.е.
според него приносот на акциите зависи од само еден фактор – просечниот пазарен
принос т.е.разликата помеѓу него и безризичната стапка на принос.
1. Првиот вредност како класична обврзница која ќе носи купонска камата и исплата на
главницата
2. Конверзионата вредност која потекнува од можноста за нејзина замена за обична
повисоката од овие две вредности.
MOTIVI ZA FINANSIRAWE SO KONVERTIBILNI
HARTII OD VREDNOST
Za firmata:
Za kupuva~ot:
Stimulirawe na konverzijata
FINANSISKI DERIVATIVI
Finansiskite derivati (financial derivates) - se finansiski instrumenti ~ija
vrednost e izvedena od vrednosta nanekoj drug instrument.
1. Куповна опција – каде што купувачот на опцијата има право да купи одредена
акција по однапред утврдена цена
2. Продажна опција – купувачот на опцијата има право да продаде одредена акција
по однапред договорената цена.Според тоа правото на избор секогаш му припаѓа на
купувачот на опцијата а продавачот на опцијата е другата договорна страна,на која
само и преостанува да ја чека одлуката на купувачот.
Kupuva~ na Ima pravo da kupi 100 akcii po Ima pravo da prodade 100 akcii
opcijata cena od 1.000 denari po cena od 1.000 denari
1. Европска опција – која е таква опција која може да се реализира на точно утврден
датум.
2. Американска опција – се заснова на утврден период во кој може да се реализира
опцијата и таа може да се реализира на било кој ден во рамките на овој период.
Elementi na opcijata:
c. Realizacionata cena
Примена на опциите
Опциите се инструменти кои настануваат на финансискиот пазар.Во минатото тие се
содавале спонтано преку контакти меѓу заинтересираните страни,додека денес оваа улога
им припаѓа на берзите.Од аспект на претпријатието опциите служат како инструмент за
заштита од ризикот.Слична улога имаат и останатите финансиски деривативи со таа
разлика што опциите му даваат многу поголема флексибилност на нивниот
корисник.Така додека кај терминските договори и фјучерсите учесниците ја
фиксираат цената по која мора да се реализира трансакцијата на определен датум,
кај опциите купувачот има можност да избира дали ќе ја реализира трансакцијата
или не.Постојат и некои компании сами емитуваат опции.Една ткава ситуација мошне
популарна во последниве децении како инструмент на корпоративното управување,
претставува издавањето опции на менаџерите на компанијата како дел од нивниот
надоместок.Имено некои компании им издаваат опции на врвните менаџери,со кои им
овозможуваат да купат акции од компанијата по однапред утврдена цена,која во моментот
на издавањето на опцијата е значително повисока од тековната пазарна цена на акциите.
Идејата на ваквата постапка е во тоа да се мотивираат менаџерите да работат во полза на
акционерите.
VARANT (WARRANT)
Varantot - e hartija od vrednost koja na imatelot mu dava mo`nost da kupi
opredelen broj obi~ni akcii po utvrdena cena vo tekot na opredelen period.
Motivi za izdavawe:
VARANT PRAVO
УПРАВУВАЊЕ СО ПОБАРУВАЊАТА
Побарувањата – претставуваат преоден облик на обртните средства при нивната
трансформација од готови производи во пари.Постоењето на побарувањата во билансите
на компанијата е знак дека дел од продадените производи се уште не се наплатени т.е.дека
компанијата привремено ги кредитира своите купувачи.Во нормалниот одобрениот
период за плаќање на ваквите побарувања не се наплатува камата така што излегува дека
компанијата врши бескаматно кредитирање.
УПРАВУВАЊЕ СО ЗАЛИХИТЕ
Залихите покрај готовината и побарувањата го претставуваат третиот, најмалку
ликвиден дел од обртните средства, кога ги опфаќа; залихите на суровини и материјали,
залихите на недовршено производство и залихите на готови производи.За разлика од
управувањето со парите и побарувањата управувањето со залихите примарно е во
надлежност на други служби а не на финансиската.додека за менаџерите на набавката и
продажбата големите залихи значат намалување на ризикот во работењето,за
финансискиот менаџер тие значат повиоски трошоци.Оптимализацијата на залихите
оттука значи нивно одржување на онаа големина која ќе овозможи релативна сигурност во
работењето,со минимизирање на трошоците што произлегуваат од нив.
Кај долгорочното кредитирање се заложува недвижен имот бидејќи тој со својата трајност
може да обезбеди заштита за доверителите.Кај краткорочното кредитирање обично се
заложуваат краткорочни,обртни средства.За да послужат како корисна заштита,обртнтие
средства.За да послужат како корисна заштита,обртните средства што ќе се користат како
залог за кредитирањето мораат да исполнуваат неколку својства:
1. Пазарност т.е.можност да се продадат без потценување на нивната вредност
2. Релативно стабилна пазарна вредност што може да се процени
3. Соодветна трајност (нерасипливост)
Факторингот
Претставува цесија на побарувањата што ги поседува компанијата односно нивно
пренесување на специјализирана организација – фактор,која се занимава со наплата на
побарувањата а на компанијата што и ги предала побарувањата и го исплатува
побаруваниот износ намален за соодветен надомест.
Оперативен ливериџ
Се подразбира ефектот на зголемување на оперативната добивка за повисок процент од
оној за кој се зголемени приходите од продажбата.
Приходи од продажба
-Фиксни трошоци
Оперативна добивка
Разликуваме три вида дивидендна политика секоја од нив одразувајќи одреден вид
на стабилност:
Постојат неколку причини поради кои компаниите најчесто прибенгуваат кон оваа
мерка:
Мора да се одбележи дека ваквиот облик на исплата на дибиденда има далеку поголеми
административни трошоци отколку исплатата во готово.Единствената промена е во
структурата на сметката акционерски капитал во која акумулираната добивка се намалува
за вредноста на новододелените акции (по тековна пазарна вредност) а се зголемуваат
акционерскиот капитал и по номинална вредност и капиталовата премија соодветно.
Поделбата на дивиденда во акции обично има неповолно влијание врз цената на
акциите.Со ова постапка се зголемува бројот на емитувани акции со што се намалува
добивката по акција, како показател кој има исклучително силно влијание врз
донесувањето одлуки од страна на акционерите.
PODELBA (RAS^LENUVAWE) NA AKCIJATA
(Stock split)
Поделбата на акцијата – е активност при која се врши поделба на секоја емитувана
акција на повеќе акции во определен сооднос,при што секоја од старите акции се заменува
за одреден број нови акции.Овој сооднос може да биде различен зависно од одлуката на
компанијата на пр.1:2, 1:5 итн.Доколку се врши поделба на акцијата во однос 1:5 секој
акционер што располата со акции ќе добие 5 акции за секоја акција што ја поседувал
дотогаш.Во истиот сразмер се намалува и номиналната вредност на акцијата.Оваа мерка
се применува во случај кога пазарната цена на акциите ќе достигне исклучително висок
износ така што таа станува непогодна за тргување.
Поради тоа компаниите прибегнуваат кон поделба на акциите со висока цена на поголем
број акции со што акцијата се доведува во многу поприфатлив ценовен опсег за тргување.
Обично самата објава на поделбата на акциите има позитивен ефект прв поради
подобрувањето на ликвидноста на акцијата а потоа и поради сигналот што го добиваат
акционерите – дека менаџментот очекува цената на акцијата и натаму да расте поради што
поделбата е неминовна.
POSTAPKA NA SPOJUVAWATA
Обично компанијата-купувач ги користи услугите на некоја инвестициска банка или други
инвестициски советник,со цел успешно да ја реализира својата намера.Пропишаните
правила за оваа постапка почнуваат да важат во моментот кога купувачот ќе се стекне со
одреден процент на сопственост над целната компанија (во Македонија тоа е 25%).
Откако ќе се достигне овој законски утврден праг, купувачот е должен веднаш да објави
јавна понуда за откуп во која ќе се дефинира цена по која ќе ги откупи сите акции што ќе
му бидат понудени за откуп во дефинираниот период. Со други зборови купувачот е
должен да им даде право на сите останати акционери во компанијата да ги продадат
своите акции по утврдената и бјавена цена.Целта на ова правило е да се избегне
ситуацијата во која одреден број продавачи ќе се почуствуваат измамени бидејќи ги
продале своите акции по пониска цена,а цената подоцна можеби и неколкукратно се
зголемила.Оваа понуда пред да биде објавена мора најпрво да биде разгледана и одобрена
од страна на Комисијата за хартии од вредност.
Јавната понуда за откуп има одредено времетраење (од половина месец до неколку
месеци),период во кој акционерите имаат можност да се одлучат дали ќе му ги продадат
своите акции на купувачот по понудената цена.Со цел да ја направи својата понуда
попримамлива,понудувачот обично утврдува цена која е нешто повисока од тековната
пазарна цена на акциите на компанијата.Вкупниот паричен износ што е потребен за
реализација на откупот,понудувачот е должен да го депонира на сметка на некоја банка,со
што се обезбедува сигурноста дека тој ќе ја исполни својата обврска.Понудата се смета за
успешна доколку повикот за предавање на акциите го прифатиле доволно акционери со
чиишто акции и оние што тој претходно ги поседувал,понудувачот ќе се стекне со
најмалку 51% од сопственоста.
По истекот на предвидениот период доколку понудата е успешна акциите се пренесуваат
на име на понудувачот а парите се префрлаат на сметките на кационерите.
Самото преземање или спојување може да биде извршено во пари,според договорена цена
или пак со издавање на акции од компанијата-купувач,со кои се заменуваат акциите до
купената компанија,доколку акциите на компанијата-купувач имаат пазарна цена над 100
денари а акциите на купената компанија имаат цена од 50 денари,тогаш на акционерите од
купената компанија ќе им бидат издадени акции од компанијата-купувач во однос 2:1
односно за секои две поранешни акции тие ќе добијат по една нова акција од компанијата
што останува да постои.Со тоа нивниот дотогашен акционерски капитал ќе влезе како
сопственост во новата компанија со иста вкупна вредност како и претходно но изразена во
помал број акции.
Kompanija A Kompanija B
Gotovina 10.000 Akcionerski Gotovina 6.000 Akcionerski
Oprema 50.000 kapital 60.000 Oprema 20.000 kapital 26.000
Akcionerski
Gotovina 16.000 60.000
kapital
Kredit 40.000
Oprema 80.000
Gudvil 4.000
Евиденција на спојување (консолидацја)
Kompanija A Kompanija B
Gotovina 10.000 Akcionerski Gotovina 6.000 Akcionerski
Oprema 50.000 kapital 60.000 Oprema 20.000 kapital 26.000
Kompanija AB
Akcionerski
Gotovina 16.000 60.000
kapital
Oprema 70.000
Vitez na bel kow – е тактика при која целната компанија се обидува да најде друга
компанија,попогодна за постојниот менаџмент која ќе ја “спаси’’ од преземањето со тоа
што ќе даде контра понуда и ќе ја осуети намерата на првобитниот купувач.Друга
варијанта е т.н. помошник на витезот при што се бара компанија која нема да ја преземе
компанијата но ќе откупи доволно акции со што ќе го спречи првичниот купувач да дојде
до потребните 51% потребни за успешно преземање.
Odvojuvawe
Izdvojuvawe na del od kompanijata (spin-off) - се извршува на тој начин што
од некоја целина од компанијата се формира посебна компанија со тоа што на тековните
акционери им се издаваат акции од новата компанија,пропорционално на нивното
дотогашно учество. Новата компанија продолжува да постои како посебен субјект, но не
на сопственост на првобитната компанија. Како мотиви за ваквата формираната компанија
ќе има подобар мотив за самопродолжување доколку функционира самостојно поголемата
флексибилност за нови задолжувања на новата компанија. Причината за ваквото
издвојување е во согледувањето од страна на матичната компанија дека порано
преземените бизниси немаат соодветна синергија во рамките на големата компанија.
Holding kompanii - dru{tva so kontrola vrz pove}e drugi kompanii vrz osnova
na odredeno akcionersko u~estvo (10-20%).Ovie kompanii se formiraat so
edinstvena zada~a - upravuvawe so drugi kompanii.