Б.

Божовић, Специјална полиција у Београду 1941-1944

Релативно малом броју објављених радова, из историје Другог светског рата у
Србији, придружила се ова монографија. Аутор плодан истраживач и публициста,
на основу богате изворске грађе и релевантних извора и литературе, написао је рад
који представља вредан прилог историји Београда. Његов напор да се историја
Београда под окупацијом што потуније и објективније расветли, да се открију нове
чињенице – успешно је окончан.
Књига је подељена у три главе. У прве две изложени су настанак, развој,
организација и делатност Специјалне полиције у Београду 1941-1944, поступак са
ухапшенима и полицијска пракса, док трећа глава садржи хронолошко-тематски
избор докумената.
Укупан политички, друштвени, економски живот окупиране Србије, преламао се
кроз Београд, као седиште окупационог режима. Најзначајније место у том систему
припадало је Управи града Београда и њеној Специјалној полицији, која је имала
исте задатке какве је у немачком обавештајно-безбедносном систему имао Гестапо.
Надлежности специјалне полиције биле су проширене и на унутрашњост Србије.
Управа града Београда и њена Специјална полиција су деловале као државно-
полицијска власт и као општа управна власт. Они су обављали послове специјалне,
криминалистичке, техничке, саобраћајне, железничке полиције, као и разне
управне послове.
Основни задатак Специјалне полиције као политичке полиције, био је да штити и
очува успостављени окупациони поредак и да се по сваку цену обрачуна са свима
који га угрожавају. Њен најважнији одсек био је 4. тзв. Антикомунистички, на кога
се односило 80% укупне аткивности. Она је деловала заједно са Гестапом и радила
најпрљавије послове и сноси одговорност за много ратне злочине.
Дат је и преглед и анализа Специјалне полиције, као и ликови полицијских
старешина, агената и њихова судбина крајем и после рата.
Монографија први пут целовито прикатује улогу и одговорност Управе града
Београда и њене полиције као установе управне и полицијске власти, која је у
Београду и Србији представљала главног учесника политичких и безбедносних
збивања, током четворогодишње окупације.
Аутор се није упуштао у идеологизована тумачења обрађених процеса, појава,
личности препуштајући читаоцима да сами доносе закључке.