Релативно малом броју објављених радова, из историје Другог светског рата у Србији, придружила се ова монографија. Аутор плодан истраживач и публициста, на основу богате изворске грађе и релевантних извора и литературе, написао је рад који представља вредан прилог историји Београда. Његов напор да се историја Београда под окупацијом што потуније и објективније расветли, да се открију нове чињенице – успешно је окончан. Књига је подељена у три главе. У прве две изложени су настанак, развој, организација и делатност Специјалне полиције у Београду 1941-1944, поступак са ухапшенима и полицијска пракса, док трећа глава садржи хронолошко-тематски избор докумената. Укупан политички, друштвени, економски живот окупиране Србије, преламао се кроз Београд, као седиште окупационог режима. Најзначајније место у том систему припадало је Управи града Београда и њеној Специјалној полицији, која је имала исте задатке какве је у немачком обавештајно-безбедносном систему имао Гестапо. Надлежности специјалне полиције биле су проширене и на унутрашњост Србије. Управа града Београда и њена Специјална полиција су деловале као државно- полицијска власт и као општа управна власт. Они су обављали послове специјалне, криминалистичке, техничке, саобраћајне, железничке полиције, као и разне управне послове. Основни задатак Специјалне полиције као политичке полиције, био је да штити и очува успостављени окупациони поредак и да се по сваку цену обрачуна са свима који га угрожавају. Њен најважнији одсек био је 4. тзв. Антикомунистички, на кога се односило 80% укупне аткивности. Она је деловала заједно са Гестапом и радила најпрљавије послове и сноси одговорност за много ратне злочине. Дат је и преглед и анализа Специјалне полиције, као и ликови полицијских старешина, агената и њихова судбина крајем и после рата. Монографија први пут целовито прикатује улогу и одговорност Управе града Београда и њене полиције као установе управне и полицијске власти, која је у Београду и Србији представљала главног учесника политичких и безбедносних збивања, током четворогодишње окупације. Аутор се није упуштао у идеологизована тумачења обрађених процеса, појава, личности препуштајући читаоцима да сами доносе закључке.