Предмет/наставна јединица/активност:

Час ће бити реализован у оквиру пројектне активности: „Кроз васиону и

векове“.
 
Очекивани исходи по реализацији часа:
Основни ниво: 

 Препознају календар као основни инструмент мерења дужег временског

периода.
 Знају како временски услови утичу на живот и рад човека.
 Одређују годишња доба према временским условима.
 Знају да наброје месеце у години и који месец припада ком годишњем
добу.

Средњи ниво: 

 Разумеју човекову потребу за мерењем времена и условљеност

човековог живота и рада климатским променама.
 Знају да је Милутин Миланковић наш светски признати научник и да се
посебно истакао кроз бављење астрономијом (науком о небеским телима) и
проучавањем планете Земље.

Напредни ниво: 

 Повезују стечена знања са реалистичним ситуацијама. Свој живот и рад

планирају сходно календарској години, односно сходно климатским
условима који су карактеристични за одређене делове календарске године.
 Знају ко је Милутин Миланковић - његово порекло, допринос (реформа
календара, проучавање померања планете Земље, проучавање небеских
тела, грађевина) и књижевно дело (научни роман „Кроз васиону и векове“).

  
Сценарио за израду дигиталне приче: 
Прича почиње у простору музеја. Дечак и девојчица стоје испред слике
Милутина Миланковића. 
ДЕВОЈЧИЦА: Ово је Миланковић! 
ДЕЧАК: И ја сам га одмах препознао. Његовом лику се највише обрадујем!
ДЕВОЈЧИЦА: Ал' само када ти бака и дека дођу у посету!
ДЕЧАК: Јесте! И одмах отрчим у продавницу, купим чоколаду за сто динара, а
продавачица ми врати гомилу новчаница са Теслиним ликом и тако се брзо
опростим са Милутином.
ДЕВОЈЧИЦА: Није гомилу, него 19 новчаница.
ДЕЧАК: А како ти знаш кад никада ниси ишла у продавницу са мном?!
ДЕВОЈЧИЦА: Ако си чоколаду платио 100 динара, онда ти је вратила 19
новчанца са ликом Николе Тесле. 
ДЕЧАК: Ах, да! Математика! Један Милутин вреди колико 20 Тесли. А стварно,
зашто тако? Јеси ли некада мислила о томе?
ДЕВОЈЧИЦА: Јесам. Некада давно. А онда сам научила да је сваки динар
подједнако важан и вредан. 
ДЕЧАК: Хм... Ниси ме баш убедила...
ДЕВОЈЧИЦА: А и не можеш на то тако гледати. Лик Вука Караџића је на
новчаници од 10 динара. Зар је он мање вредан од других? Није! Ал'
једноставно не могу сви да буду на новчаници од 2.000 динара!
ДЕЧАК: Па добро, зашто се љутиш? Мислио сам само да је ето Никола Тесла
дао велики допринос човечанству и да би требало да буде на новчаници
највеће вредности. Чак можда и уместо Слободана на оној петохиљадарки.
ДЕВОЈЧИЦА: Слажем се са тобом да је Тесла својим радом дао огроман
допринос човечанству, али се не може занемарити ни Миланковићев допринос.
ДЕЧАК: О каквом доприносу причаш?! Посматрао је планете, нешто мало
градио и написао један бестселер.
ДЕВОЈЧИЦА: Кад кажеш посматрао планете, мислиш проучавао померања
Земље у односу на друге планете и утицај небеских тела на то померање,
утврдио климатске промене од леденог доба до данас и предвидео климатске
промене које се сада дешавају на планети Земљи и које ће се тек дешавати!
Када кажеш мало градио, мислиш израдио многе вековне грађевине од
армираног бетона и изумео многе машине за градњу армираним бетоном, па и
само противаеропланско топовско ђуле. А када кажеш бестселер, сигурно
мислиш на његов научни роман „Кроз васиону и векове“ кроз који је покушао
да људима приближи науку о небеским телима. И да не заборавимо -календар!
Извршио је реформу старог календара.
ДЕЧАК: Ух, календар! Као да је то нешто тако важно?! Данас, јуче, сутра... Зар
је то уопште битно?!
ДЕВОЈЧИЦА: А зар није?! Погледај стари календар. У њему година касни 13
дана, па се Нова година прославља 13. јануара. За неколико стотина година,
прослављаће се 13. јула! Усред лета! 
ДЕЧАК: Замисли ти то! Море, плажа и новогодишња јелка! Звучи забавно!
ДЕВОЈЧИЦА: Теби је све забавно! А када ће људи сејати жито, када ће убирати
летину? И хоће ли се и тада то звати летина или „зиметина“?! За све постоји
своје време у години. Због тога су људи у прву руку и почели да броје и
рачунају дане.
ДЕЧАК: Сада те ништа не разумем.
ДЕВОЈЧИЦА: Па календар је настао да би људи знали када ће сејати жито и
друго биље. На почетку су бројали дане и знали колико дана треба да прође од
кишних до кишних дана, односно од јесени до јесени, а онда су направили
календар да не морају да броје. И зашто ти ја причам о свему овоме када се ми
налазимо управо у музеју? Хајде да погледамо филм о постанку и развоју
календара.
Дечак и девојчица се померају на страну и креће кратак филм о настанку
календара. 
Филм се завршава и девојчица и дечак поново ступају на сцену.
ДЕЧАК: Дакле, нисам могао ни претпоставити да се календару придавао толики
значај. Нисам могао ни претпоставити да је и данас човеку од толиког значаја.
Тек сада размишљам о томе.
ДЕВОЈЧИЦА: То је зато што га имамо, па о томе и не размишљамо. Пошто ти
толико цениш Теслу, ето, живот без календара би у неку руку био као живот
без струје. Када га не би имао, схватио би његов значај.
КРАЈ
 
Аудио и визуални елементи коришћени у изради дигиталне приче:

 нарација: гласови дечака, девојчице и учитеља, позадинска мелодија

 слике: музеј, дечак, девојчица, Милутин Миланковић
 видео: филм 

 
Ток часа са применом дигиталне приче:
Уводна активност: Игра асоцијације (време + мерење + месец + година =
календар)
Разговор са ученицима с циљем утврђивања предзнања о познавању календара
и познавању живота и дела Милутина Миланковића.
Главни део часа: Приказ дигиталне приче.
По одгледаном материјалу ученици имају задатак да на самолепљивим
стикерима испишу чему њима служи календар, због чега им је он од значаја.
Потом добијају задатак да дате илустроване активности (полазак у школу,
чишћење лишћа, санкање, садња цвећа, берба воћа...) разврстају по
годишњим добима. Активност ће се реализовати путем дигиталног материјала. 
Следећа активност је утврђивање месеца у години уз помоћ интерактивног
дигиталног материјала и разврставање месеци према годишњим добима. 
Завршна активност: Израда календара уз помоћ симболног представљања
месеци. Креирани симболи треба да се односе на временске услове
приказаних месеци.
 
Евалуација по реализацији наставног часа:
Анкетни упитник који ће садржати питања у вези са настанком календара,
значајем календара за живот човека, утицајем климатских промена на живот и
рад човека и доприносима Милутина Миланковића.