 Najzagonetnija ličnost u čitavoj istoriji filozofije

 Rođen je u Alopeki, predgrađu Atine 470. godine pre

nove ere
 O njegovom životu saznajemo preko Platona
 Njegovo delovanje u Atini je prekretnica helenske
filozofije i prethodni period se naziva “presokratskim”
 On je podučavao ljude znanju i vrlinama
 Proglašen je najmudrijim helenom
 Sokratova ironija I metoda
 “Znam da ništa ne znam” – istina
nikada nije očigledna i mora se dosta
tragati da bi je spoznali.
 Ironija – najjače oružje Sokratovog
duha. Nagovarao bi svog sagovornika
da shvati slabosti svojih misli.
 Majeutika (babička veština)
 Babica pomaže porodilji da dete
donese na svet, a Sokrat pomaže
sagovorniku u rađanju znanja koje se
krije u njemu samom.
 Do znanja se dolazi kroz dijalog. Cilj razgovora je dostizanje
opšte saglasnosti
 Logički oblik za izražavanje opšte saglasnosti je pojam
 Pojam se određuje definicijom
 Sokratova dijalektika počiva na:
 Ironiji – negativna strana koja dovodi sagovornika do
saznanja da ništa ne zna i
 Majeutici – pozitivnoj strani koja dovodi do „rađanja
znanja“; Svest o neznanju je put ka saznanju.

 “Onaj ko zna šta je pravo, pravo će i činiti“ – Sposobnost

razlikovanja pogrešnog i ispravnog može se naći u razumu.
 „Vrlina je znanje“ (Neznanje je zlo)
 Etička pitanja
 „Čovek čini zlo samo iz neznanja“
 „Niko ne čini zlo namerno“
 „Upoznaj samoga sebe“, govorio je.
 umerenost pobožnost i nacionalnost daju
ugodan život
 Evo šta je mislio za brak:
 „Brak je nešto zbog čega se čovek uvek
kaje, bilo da ga sklopi ili ne sklopi“
 Sokrat je bio ideal omladine i čovek koga su mnogi
cenili.
 399. godine je osuđen na smrt
 „Kriv je Sokrat što kvari omladinu i što ne veruje u
bogove u koje država veruje, nego uvodi druga nova
božanstva“
 Tužbu su podnela tri atinska građanina: Anit, Likon i
Melet koji su ga smatrali opasnim, mada je Sokrat
uvek ostavljao dubok utisak u njegovim
mnogobrojnim razgovorima.
 Sokratovo sudjenje kao i njegovu smrt zabeležio je
njegov najpoznatiji učenik Platon u njegovoj
“Apologiji”