ГОРДАНА МАРЈАНОВИЋ-ВУЈОВИЋ Годuшња% Беоzрада

кљ. XXV - 1978.

НАЈСТАРИЈЕ СЛОВЕНСКО НАСЕ1ЪЕ БЕОГРАДУ

Само пре десетак година ништа се од- прва и давна времена увек и

могло о почецима и у називима неких средњовековних архео­

стварању најстаријег словенског насеља у лошких локалитета расутих изнад висо-

коме је живот настављен уместо ких лесних обала као Бели

Где је било одредиште на Бела Стена, Бело слично.
коме су се зауставили први словенски на­
словенског
сељеници? Каква су им била станишта, насеља на од битних
какве врсте насеља и коликог обима? Ма- питаља је када су
остатака било а и под којим условима Словени могли овде
одговор и сигурна потврда доласка и
да се схватања да су
ног задржавања Словена на просторима Словени приликом насељавања Балкан­
негде између Саве и Дунава, било је сло­ ског полуострва наилазили на ненастање­
венско име - ну и

Данас већ, са пуном археолошком аргу­ одавно су

ментацијом можемо одговорити на сва ова јих археолошких ископавања као и нове
и многа друга питања у вези са анализе извора показу­

њем насеља на овом тлу. Систематска ар­ ју да је део ромејског становништва остао
хеолошка ископавања која се на у оквиру својих насеља и ""p,n",,,,(>,,,',,,,
ској изводе непрекидно већ скоро је покушавало да се одржи и у новонаста­
двадесет година, поред низа и llИМ приликама. Њихова борба за одржа­
веома важних различитих времен- њем била тешка, упорна и дуга, као
ских и културних епоха, пружи- што нам уосталом, то ИЗВОРИ И за

ла су нам и драгоцене податке за

вање места словенског насеља.

Данашња Савска падина чинила је у то
То је део Савске падине на данашњем До­
време део непосредне градске територије
њем граду
Словени је нису могли сло­
обале реке и се најпре
бодно населити све до момента док се Син-
благо и постепено а нагло и окоми­
гидунум као тврђава држао на
то стере увис док у Бе­
са остацима ра-
Саве у са ромејском
посадом и њеним заповедником - страте­

доздо морала јасно истицати околном гом унутар и станов­

пејзажу бедемом и кулама грађеним од ка­ ништвом унутар насеља. Можда су се при­
мена истог геолошког састава и нема лике нешто измениле пред прве и на

одредила и ново име граду, Бе- почетку друге половине VII века, али пре
ли Баш као што се ова свакако не.

7
ГОРДАНА МАРЈАНОВИЋ-ВУЈОВИЋ

(---

,.
•••
" 8

Сл. 1. Беоzрад - словеnсхо nасеље, хућа З Сл. 2. Беozрад - словеnсхо nасеље, хућа 4
(3аnадn{) noazpal)e) (Дољи zpaa)
Belgrade, aggLomeration slave, maison 3 (Fau- BeLgrade, aggLomeration slave, maison 4 (Forte-
bourg а l'ouest). resse Basse).

Словена је додуше било у даљој и бли­ царства, он иступа као посредник између
жој околини Сингидунума још у другој византијског цара и Авара, он прима за­
половини VI века, како нас обавештавају клетву аварског хагана, он прослеђује а­
рановизантијски писци Менандар4 и Тео­ варске посланике 7 . Једном речи, Сингиду­
филакт Симоката 5 Године 593. Словени су нум у том моменту представља, бар пре­
чак толико близу граду, да, док граде бро­ ма изворима, истурену византијску тврђа­
дове за Аваре, становници Сингидунума ву на средњем Дунаву.
им пале бродове и ометају их 6 • Та места, Становници Сингидунума одолеће и
на којима су Словени градили пловила мо­ преживети под Аварима период између
рала су бити довољно близу да се до њих 584-592. године, а следеће 593. године и­
стигне и хитро врати под окриље бедема маће још толико снаге да издрже седам
града. тешких дана поновљен е аварске опсаде,

Али, и из те непосредне близине, Сло­ све док не сакупе откуп 8 . Само неколико
венима је требало доста времена да стиг­ година касније, 596. у Сингидунуму ће и
ну до градске територије као стални насе­ поред свега 9 бити још толико становника
љеници. Јер, опет преко писаних ранови­ да, Авари подижу опсаду постављену око
зантијских извора знамо да Византија у града не само из страха од придошле ро­

Сингидунуму и последње три деценије VI мејске војске под војсковођом Приском,

века има јако упориште. Године 579. стра­ већ "истовремено прибојавајући се и град­
тег града Сингидунума не брине само о ског стаНОВНИlllтва"10 Становника Сингиду­
безбедности својих становника и бедема нума морало је значи у том моменту бити
свога града, он се истовремено стара и о у довољном броју, да код нападача изазо­
миру на византијској граници овог дела ву несигурност и бојазан. Исте године, по-
 НАЈСТАРИЈЕ СЛОВЕНСКО НАСЕЉЕ У БЕОГРАДУ

сле отклоњене опасности од аварске опса­ шљења Ф. Баришића да се вест из 32. гла­
де, Ромеји су у Сингидунуму поправљали ве Списа о народима Константина Порфи­
бедеме свога утврђења ll . Како се све ово цара били отпуштени. 15 "Међутим, када су
догађало 596. године, на самом крају VI прешли реку Дунав, покају се и преко
века, можемо да закључимо да је Синги­ рогенита о досељењу Срба на Балканско
дунум крај овог века дочекао као слободна полуострво, заправо део где се помиње

византијска тврђава, обновљених бедема стратег Београда не треба одбацивати све

који су његовим становницима још увек док се не докаже супротно,14 онда бисмо
обезбеђивали опстанак. Сингидунум је ви­ трајање Сингидунума могли да продужи­
зантијска тврђава и на самом прагу vIi ве­ мо за још неку деценију. Као што се зна,
ка јер у њему војсковођа Приск прима 600 овај податак говори да су Срби, насељени
године наредбу о новом походу против А­ око Солуна по царевом одобрењу, после од­
Bapa l 2 . луке да се врате у своје земље, од истог

Сл. З. - Беоzрад, слове'liСХО 'liасеље - 3аnад'lionодzраl)е, nећ од ха.ltен,а са халото.\{'.

Belgrude, agglomeration slave ан fauboHrg а l' oHest, four а [а calotte еn moellons.

Прва деценија VII века, у ко)о) Је и стратега који је управљао Београдом, јаве
влада цара Фоке (602-610) узима се као цару Ираклију да им додели другу зем­
период мира и непромењене ситуације на љу"IН

БалкануlЗ, по чему се и стање у Сингиду­ Спис о народима писан је на самом пре­

нуму може и у овом периоду сматрати не­ лазу из прве у другу половину Х века
измењеним. А ако бисмо се држали ми- (948- 952)17, у време када је на ушћу Саве

2
9
ГОРДАНА МАРЈАНОВИЋ-Во'ЈОВИЋ

у Дунав насеље - град под именом Бео­

град постојало већ скоро два и по века. До­
гађаји који се у поменутој вести описују,
догађају се у доба цара Ираклија чије вре­
ме још више учвршћује помињање страте­
га града . Стратег као заповедник града мо­
гао је да постоји у време цара Ирак ли ја
само у Сингидунумуl8 никако у Београду.
Дод уше, Словени су се могли населити
Сд. 4. Коштаnо шидо из -куliе 3 овде и по одобрењу стратега града, у вре­
А1еnе еn os de 1а maison 3. ме када је била неопходна одбрана не са­
мо бедемима него и у људству.

у прилог овакве претпоставке ишло би

и то, што се на падини, у слоју који прет­
ходи слоју са словенском материјалном
културом, последњи ранови за нтијски нов­
ци појављују новци Јустинијана 1 (527-
565) и Јустина П и Софије (565-578). Овај
део градске територије Сингидунума, не­
посредно уз реку и изложен сталној опа­
сности био је и поприште све чешћих пре­
лаза варвара (Авара и Словена) и свака­
ко да је у овом период у био напуштен од
СД. 5. Коштани aCTpazaJt из -куliе 3
Ромеја као непогодан. То се могло дого­
Astraga1e еn os de1а maison 3.
дити и негде пред 579 . годину, у време по­
јачане активности Авара према овом делу
византијске територије 19 . Континуирани
слојеви на падини настављају се з атим у
оквиру словенског насеља и словенске ма­

теријалне културе. Овај простор, мада за­

довољава услове тадашњи х потреба Сло­
вена за подизање станишта и организова­

ње насеља као што су близина реке, тле

погодно за укопавање кућа и довољно сло­
бодног простора за обављање свакоднев­
ни х домаћих послова, није био и најб ез ­
беднији. Далеко погоднији простор за за­
снивање сталног живота, а уз то страте­

шки безбедан, била је зара ван на узвише­

њу - данашњи плато Горњег града. Н еза ­
поседање управо овога простора природно

заштићеног на високо уздигнутој тераси

изнад ушћа Саве у Дунав и широким пре­
г ледом испред и иза ње, на домаку реке и

са исто тако погодним тлом за укопавање

кућа, морало је имати одређени разлог. А

одређени разлог, могао је бити тај да је
Словенима простор за насељавање био од­
ређен , односно додељен. Ова се претпостав­
ка , нажалост не може потврдити и пода­

цима из извора, она се само намеће I<ao је­

СД. 6. Пршље nиu,и за вретеnа (Дољи zрад и
дан од могућих начина насељавања Сло­
Западно nод z рађе)
вена на овоме простору. Исто тако ј еда н
Bouc1es de fu seau (Forteresse Basse е! fattboltrg
de 1'оuеоЧ. од начина насељава ња Словена могло је

10
 НАЈСТАРИЈЕ СЛОВЕНСКО НАСЕЉЕ У БЕОГРАДУ

Сл. 7. Фраzяе'Н,ти ло'Н,ца из nеnелищта nећ.и у Fragments d'ltn pot trouve dans Les cendres du
Kyn~L 4 јоует de [а ma.ison 4.

Сл. 8. ФраZ..!Lе'Н,тu ло'Н,ца из nеnелищта nећ.u Fragments d'1Ln pot trouve dans Les cendres d'lt
у 'Кућ.и З јоует de [а maison З.

"

Сл. 9. ФраZ.ltе'Н,ти лонv,а из nеnелищта nећ.и са Fragments d'un pot trOltVe dans Les celldres dlt
'КаЛОТО.lt. јонт а [а caLotte.

11
ГОРДАНА МАРЈАНОВИЋ-ВУЈОВИЋ

бити и слободно запоседање Савске пади­ вертикалне стубове чији се отисци запа­
не, али и онда се намеће питање, зашто у поду (сл. 1 и 2). Са унутрашње
простор а не онај други. на стране зидови су били ни­
ово питање би исто тако могао да да зом помоћних гредица чији су отисци та­
се, у време насељавања Словена, део ро­ често видљиви у поду. Отисака гре­
становништва одржао на одређе­ да има и на осталој површини пода (сл. 2)
ним градским територијама се различито тумаче од отисака дрве-

Ако су Словени стизали са намером да се них носача за банке до носача за

населе, свакако да су им одговара­ сто, седишта и др. У се
ли пре мирни односи са затеченим станов­ налази пећ од слободно камена, са
ништвом, је наставило да живи и без посебно пажљиво сложеним оквиром ло­
заповедника града. жишта. У најстаријим словенским

У оквиру дугог коришfiења простора пеhи увек имају и калоту,

и доњег града ћи да начињена од слободно

за насеље кроз различите вре-
камена, обично распе. На
менске периоде исказане и граду три овакве пећи су

културно словенског на- не потпуно очуване, онако како су напу­

сеља карак- штене (сл. 3). Улаз у био је наспрам

теристике. У словенском слоју је уочено ложишта пећи, окренут ка реци. Мале ди­
неколико хоризоната становања 2О као и кућа и њихово скромно унутра­

повремене промене намене коришћења те­ шње решење дозвољава нам да закључимо

рена према приликама које је овај део тв р- да је кућа у најстаријем слоју словенског
насеља служила више као склониште у

што се све исказује кроз току ноhи и у случају непогоде а да се

културу. Проучавајуhи остат­ део Домаhих послова у оквиру вео­

ке словенског културног слоја у целини, ма разгранатих послова домаће радиности

увек смо указивали на постојање извесних обављао изван куће, на слободном просто­

елемената дозвољавају да се у вре- ру где се често налазе и слободно постав­

менском почетака словенског љене пећи, ван кућних површина.

насеља може рачунати и на много нижу На поду око пеhи расу-

доњу границу, него што је то код нас уо­ те су коштане алатке, разне врсте шила

У комплексном сагледавању астрагали - амулети пр-

облика сло- шљенци за вретена (сл. 6).

венске културе, као ста ретка, а као сигурне налазе

хоризонт становања на Савској пади- мене укопаним кућама издвајамо само ону
ни могу се полуукопане керамику која је нађена у пепелиштима
Оне се и овде, под новим поднебљем поди­ камених пеhи. ТО су лонаца ра-
жу истом, од давнина овладаном техником
или на покретно] дасци, односно ле­
је кроз неколико векова одговарала
пљени руком техником зидања и доврше­
култури Словена, а
ни окретањем дашчице (сл. 7), или
посебно култури становања у процесу ра­
ни на лаганом колу (сл. 8 и 9) код
спадања родовских заједница и
се са унутрашње стране осећа на­
ња од живота у оквиру великих
чин израде. Слободно ручно обликовање је
увек основни начин обраде а употре­
ба лаганог кола се више види у обликова­
и дуго чувана традиција по­
њу обода. То су били лонци јајастог обли-
дизања словенских станишта исказана
ка код читава површина прекри-
делимичним укопавањем невелике основе

отуда и назив полуземуница, полу­

вена орнаментом таласасте линије или ком-
су укопане у здрави­ таласасте и хоризонтално уре­

од 80 см. Подови су били од дна допуњују

r лине, понекад обнављани и више пута. ноставну, доста грубу, израду судова сво­
Зидови су од хоризонт ал но по­ јом а састав земље све ове

стављених греда које су се ослањале на елементе повезује и омогућава да

12
 НАЈСТАРИЈЕ СЛОВЕНСКО НАСЕЉЕ У БЕОГРАДУ

се фрагменти лонаца нађени у пепеЛИlllТИ­ Начин подизања кућа -- делимично у­

ма камених пеhи најстаријег хоризонта копавање у здравицу, распоред КУћа и при­

становања словенског насеља сматрају и­ државање одређене законитости у односу

сто тако за најстарије фрагменте словенске постављања пеhи у одређени угао КУће,
отвор ЛОЖИlllта окренут ка реци и у лаз у
керамике. То је типична керамика поду­
кућу, начин слагања камене пеhи, све нас
навских словенских области, позната и у
то упућује на закључак да се у најниже
суседним земљама као lllTO су Бугарска,23
укопаним КУћама у словенском слоју на
и Румунија 24
•
Савској падини очувала донета словенска
Знатан број нађених КОlllтаних алатки традициј а градње подизања куће, једин­
као и обиље животињских костију у сло­ ствена на lllирокој територији насељеној
ју, указују на веома развијено сточарство. Словенима 25 , од јужноруских области, око
Осим КОРИlllhења стоке за добијање меса, Дњепра, Дњестра, Буга на ј угу 2ј), до тере­
користила се кожа за одећУ и обуhу (вели­ на у Источној Немачкој на западу27. За
ки број гладилица и lllила за обраду коже Балканско полуострво, то је период када
и израду одела и обуhе), вуна за одело се у оквиру Склавинија 28 , ван домаlllаја
(ПРlllљенци за вретена) а од кости и рого­ византијског Melllafba било политичког би­
ва су се израђивале алатке. Храна се до­ ло културног, за дуги период словенска

пуњавала рибом из Саве и Дунава о чему материјална култура развија у оквирима

говоре не само налази рибљих костију у једноставне донете материјалне културе и,
слоју него и тегови за рибарске мреже. само на почетку у непосредном додиру са

Како су остаци најстаријих кућа нађе­ материјалном културом затеченог ромеј­

ни на Западном подграђу (сл. 1) и Доњем ског стаНОВИlllтва 29 •

граду (сл. 2), дакле на удаљености од не­ у првом периоду присуства словенског
колико десетина метара, можемо констато­ стаНОВНИlllтва на просторима Сингидунум?
вати да се и овде најстарије насеље сва­ -- Београда, морамо и овде рачунати на
како формирало по устаљеном начину присуство дела ромејског становништва и
формирања мањих стамбених објеката на утицаја љегове материјалне културе са ко­
растојању од неколико метара до неколи­ јом се словенска донета додиривала и по­
ко десетина метара. Сламни кров ови и по­ степено преплитала. Временом, ДОlllЛО је,
треба простора око КУће диктирала је раз­ очигледно до јачаља улоге словенског ста­
даљину појединачних објеката. Међутим, НОВНИlllтва а коначно исход овога процеса

важно је напоменути, да до сада, у сло­ исказао се израстањем словенског града.

венском културном слоју на Београдском Снага и устаљеност словенског становни­

граду нису запажени трагови пожара. По lllТBa на овом простору добија своју потвр­
доста оскудним налазима унутар КУћа и ду у промени вековима раније познатог и­
неким другим карактеристикама, пре би мена града Сингидунум у словенско име
се могло говорити о слободном наПУlllтању Београд. Овај град, два и по века раније
кућа, можда као последица постепеног из­ настањен Словенима, и званично се огла­
меlllтања насеља од савске падине, прсте­ lllaBa својим словенским именом 878. го­
насто око данаlllњег Горњег града. дине 3О •
 ГОРДАНА МАРЈАНОБИЋ-БУЈОБИЋ

НАПОМЕНЕ

1 Ј. Клаић-Мијушковић, Београд у сред­ CJtOBe1iCKU Бео­

њем веку, Београд 1967, 27; иста у Слове1{СКО Balcano-
'насеље у ра1{О.1t средњем веку, Историја Бео­ 9'-15; иста latest
града 1, Београд 1974, 120. Сће Slavic Beograd, Balcanoslavi-
Г. Марјановић-Вујовић, CJtOBe1iCKU Бео­ 1976, 147-152.
Историја Београда 1, Београд 1974, 292- Сдове1{ски Бео­
археодоzuческuе

3 Г. Марјановић-Вујовић, Ра1iовuзmL'Гuј­
ски СU1{zuдУ1{УМ - CдOae1LCKu Беоzрад.
4 Византијски извори за историју народа
Југославије 1, 1955, 92-94.
Београд
Наведено дело, 112, 120-121. Въжарова, СлаВЯ1{С?<;U u сд-аВЮiО­
в БЪЛ2арс'Кuте зе.Atu VI-XI
6 Наведено дело, 112.

7 Наведено дело, 93.

24 Магја Comsa. СиИита Materiala Veclle
8 Наведено дело, 112. Romaneasca, Bucuresti 1978, 13-21.
9 Наведено дело 121. 23 И. Русанова, Сд-авЯ1iс?<;uе дреВ1iОС'ГU VI-
!о Наведено дело, 121. IХ в.в. u заnад1iUМ БУlОМ,
Археология М-1973, 23-25.
II Наведено дело, 121.
26 И. Ляпушкин, Сд-авЯ1iское ·nоселе'Jiuе 'Jia
12 Наведено дело, 123.
Ближна Мельница, МИА 62,
13 Ф. Баришић, Цар Фока
Зборник радова САН
Cotoae1iu, 27 Р. Zur Nordausbreitung der sla-
1'ОЛОШКИ институт, књ. 4, Београд 86. wischen ZF А Z, Archaol. 4, Вег-
14 Ф. Баришић, lin 1970, 250-269 са наведеном литературом,
1iYM, Зборник радова САН 28 Г. Вuза1t'Гuја u JYJIC1iU
шки институт, књ. 3, Београд Сд-ове1{и, u Слов€'JiU, Београд 1970,
15 Рановизантијски извори за на- 12-13.
рода Југославије П, Београд 1959, 29 З. Вински, Pa'JiU вијек у Jyzo-
16 Наведено дело, 149 са напоменом 151. сдавијu од 400-800, Вјесник Архео-
лошког у Загребу, 3 серија, св. V, За­
17 Наведено дело, 3. греб 1971,
18 Исто. 30 G. Fejer, Codex Hungariae
19 Рановизантијски извори 1, 92-94. ecLesiasticus ас civНis, 1829, 202.

LA PLUS ANCIENNE SLAVE SUR LE

TERRITOIRE DE БЕLGRАDЕ

Gordana Marjanovic- Vujovic

Une dizaine d'annees Aujourd'hui, disposant d'une documentation

savait епсоге гјеп de archeologique compJete, поив avons la possibi-
et les debuts de 1а ргетјеге litе de repondre а toutes lев questions сопсег­
ve sur lе territoire de nant Ја creation de la ргетјеге aggJomeration
гетрЈасе le Singidunum slave sur се territoire. Les fоuШеs archeo!ogi-
-ils arretes lев ques dans Ја forteresse de Belgrade, faites
ment lеш'S stematiquement sans interтuption depuis
etait lеиг agglomeration et de чиеllе vingt ans, sans compter les importantes decou-
Les [оиiПев n'avaient гјеп donne et Ја веи1е vertes concernant diverses epoques et
de l'arrivee des Slaves et de lеиг eta- nous ont [оuгп! de ргесјеих Ейеmепts
рю't entre Ја Save et Је de detinir exactement
Danube lе nom slave avaient donne mleres agglomerations slaves.
а Јеиг aggJomeration, виг les pentes du promontoire виг

14
 НАЈСТАРИЈЕ СЛОВЕНСКО НАСЕЉЕ У БЕОГРАДУ

de lа Save, dans lа forteresse basse de Belgrade, frontieres de l'етрјге dans cette region, de
pentes d'abord douces puis abruptes aboutissant јоиег lе гбlе d'intermediaire entre I'empereur
аи plateau superieur 2 . La ЫапсЬеи!' du calcaire byzantin et les Аvагs, de recevoir Је serment
formant lе promontoire ainsi que les restes de du khagane avar, de [ајге passer les delegues
lа forteresse byzantine de lа haute epoque, avars 7 . Bref, Singidunum а сеНе epoque etait,
construite еп тете calcaire, devait sauter аих d'аргеs les documents contemporains аи moins,
уеих dans le paysage, се qui avait sans doute une forteresse byzantine fгопtiеге sur lе cours
permis а l'agglomeration de prendre le пот de тоуеп du Danube.
Ville Blanche, Belgrade (еп slave »Ьео, Ьеl« Entre 584 et 592 les habitants de Singidu-
blanc et ))grad" ville, forteresse)2. СеНе quali- пит etaient parvenus а subsister а, сбtе des
fication de Ыапс n'etait pas гаге аи Моуеп А vars. Еп 593 ils euren t тете assez <lе [огсе
Age lе long <lи cours du Danube роиг certains роиr resisteI' аи siege des Avars pendant sept
lieux-dits des falaises de loess surplombant ses јоигs terтibles јиsqи'э, се qu'ils n'eussent pas
rives сотте Већ Breg (Mont Blanc), Веlа Ste- reuni lа гаш;оп exigee8 . Quelques annees plus
па (Roche Blanche), Веlо Brdo (Соlliпе Вlап­ tard, еп 596, Singidunum, ma!gre tous !es таих
сЬе), etc. de lа guerre, avait encore assez d'habitants са­
Роиг l'histoire de lа plus ancienne agglo- pables de соmЬаttге 9 , саг les Avars пе craig-
meration slave sur lа гivе droite de lа Save а naient pas seulement I'arrivee des forces byzan-
son етЬоисЬиге dans lе Danube ип des рго­ tines commandees раг Priscos, mais aussi "ils
blemes essentiels consiste а trouver la possibi- craignaient еп тете temps les habitants de lа
litе de cleterminer avec exactitude l'epoque de vШе«10. Donc, lе nombre des habitants de Sin-
l'implantation des Slaves et dans quelles con- gidunum а. сеНе epoque а du etre suffisamment
ditions elle а ри еtге durable. L'idee ancienne grand роиг inspirer !а crainte et I'iпсегtitиdе.
que les Slaves 10rs de leur migration dans Ја La тете annee, apres avoir repousse I'attaque
peninsule <les Balkans s'etaient fixes Би!' des des Avares, les Byzantins avaient гераге les
terrains abandonnes par les Byzantins est depuis muгаШеs сlе !еиг forteresse а Singidunum 11 •
longtemps delaissee. Les resultats des dernieres Сотте tout ceci se passait en 596 оп peut соп­
fouilles archeologiques ainsi que les nouvelles сlиге qu'a. lа Лп <lи Vle siecle Singidunum etait
analyses des documents byzantins de l'epoque reste ипе forteresse byzantine ЈјЬrе dont les
nous montrent qu'au contraire ипе partie des mигаШеs restaurees pouvaient аББигег I'ехј­
habitants de l'Empire byzantin etaient restes sur stence de ses habitants. En 600 Singidunum est
leur terri toire et avaient essaye de s'y maintenir toujours une ville byzantine саг Priscos, qui se
dans les nouvelles conditions provoquees раг trouvait dans lа forteresse, а rer;:u I'ordre d'en-
les migrations. Leur lutte роиг se maintenir а treprendre une attaque contre les Avars l2 .
ete dure, асЬаrпее et longue се que les docu- La ргетјеге decennie du VП С siecle sous
ments concernant Singidunum confirment3. lе regne de Phocas (603-610) est consideree
Toute lа rive droite de lа Save sur ипе сотте une periode de рајх dans les Balkans l3 •
assez grande longueur etait еп quelque sorte lа П п'у eut pas de changements а сеНе epoque,
Ьапliеие <lе lа ville de Singidunum se trouvant Singidunum devait rester tel qu'il avait ete
а l'етЬоисЬиге de lа Save dans lе Danube. Les auparavant.
Slaves ne pouvaient pas s'etabliI' librement sur L'espace du faubourg ouest et de lа Forte-
се terrain tant que lа fоrtегеssе de Singidunum resse basse а ete иtШsе pen<lant des siecles
et son agglomeration etaient habites раг les Ву­ сотте habitat. Parmi lеБ couches strаtigгарhi­
zantins qui у avaient une forte garnison. Il se ques de diverses epoques et cultures se trouvent
peut que les conditions d'existence aient change les couches des agglomera tions slaves ayant
а lа fin de lа premiere moitie et аи соттеп­ ЈеиГБ ргоргеs сагасtегistiquеs. Dans les couches
cement de lа seconde du VП" Бјесlе, mais раБ slaves оп еп гесЫе рlиsiеигs sortes d'habita-
avant. tions ainsi que des changements suivant l'utili-
А lа verite јl у avait deja des Slaves аих sation du terrain роиг habitat dans lа cite ои
alentours plus ои moins eloingnes de Singidu- Је faubourg et сотте necropole 2o . En etudiant
пит dans lа seconde moitie du Vle siecle ainsi les restes dans les couches slaves et еп les апа­
que nous renseignent les есгivаiпs byzantins de Jysant d'une тапјеге globale, nous avons tou-
I'epoque, Menandre et ТЬеорЫlе Simocate . En
4 5 jours ри constater qu'iJ s'y trouve des eJements
593 les Slaves avaient <111 se tгоиvег assez pres permettant сlе conclure que !'anciete des couches
de lа ville, car lеБ habitants de Singidunum inferieures etait bien plus grande que се qu'on
avaient fait des incursions et ЬгUlе les bateaux avait сги jusqu'a present 21 . En considerant les
que les Slaves construisaient роиr les Avars 6 • caracteres de la сиНиге materielle trouvee dans
Malgre сеНе ргохimitе les Slaves allaient les рlиБ anciennes couches slaves оп а ри соп­
attendre encore assez longtemps роиг parvenir stater en ргетјег lieu lа ргеsепсе sur lа rive
а s'etablir definitivement sur lе territoire urbain droite de lа Save et les flаПСБ аи promontoire
de Singidunum. Les documents byzantins de des maisons а moitie enfouies dans lа terre.
l'epoque nous renseignent que Singidunum etait Ces maisons ont ete construites sous un nouveau
les dernieres trente annees du VI" siecle ипе climat de Ја тете maniere qu'elles !'avaient ete
place forte. Еп 579 lе stratege de lа ville de dans le pays d'origine, avant lа migгаtiоп. Се
Singidunum n'etait pas seulement charge de lа type de demeure, applique pendant des siecJes,
protection de ses citadins et <lе lа garde des repondait аих besoins et а Ја еиНиге matel'ielle
mигаШеs mais aussi de maintenir lа рајх аих des Slaves dans Jeur pays d'origine et tout раг-

15
rОРДАНА МАРЈАНОВИЋ-ВЈТЈОВИЋ

ticu1ierement а lа periode de decomposition de C'est lе modelage а la main чи! etait

lа societe tribale Бе transformant progressive- dial, оп n'employait le plus souvent lе
ment еп societe reposant Биг lеБ familles 22 . pour lеБ bords du vase. Ces pots avaient ипе
La ancienne tradition, е! tres 10ng- forme оуоldе dont toute la {асе exterieure etait
temps dans lа construction des demeures eouverte de lignes incisees combi-
пееБ quelquefois ауес des
БlауеБ еБ! caracterisee раг lе creusage du 501
роuг lе;;; fondements qui vont Бе trouver а
tandis que les fonds etaient
ТоиБ сеБ fragments de poterie trouves dans les
80 cm au-dessous du terrain et
рlапсЬег а. lа demeure etait toujours cendres des fours dans la plus апејеппе agglo-
tres dimension. meration slave а. Singidunum поиБ confirment
de slave le nom qu'ils font partie de lа рlиБ апсјеппе ceramique
Бlауе, lа meme чие l'оп trouve dans les
-souterraine. Le de сеБ demeures
еп terre glaise гепоиуеlе рlиБјеиГБ
du ЬаББЈП danubien, eomme lа Bulgarie23
murs de сеБ maisons еп ЬојБ et а Roumanie 24 •
etaient faits еп poutres Le mode de eonstruction des maisons а
soutenues des moitie enterrees dans lе sol, la repartition des
sible dans demeures Биг lе terrain, lе maintien de la tra-
murs de lа dition dans la disposition du foyer dans
раг des poutres а l'entree qui donnait sur le fleuve,
ment е! dont lа dans de eonstruction du {оuг, tout сеlа nous
decelee. Sur lа surface du amene а lа сопсlиБЈОП чие dans les
des empreintes differentes tions slaves les рlUБ аПСЈеппеБ dans
de bancs, chaises et tables la tгаdШоп seeulaire de construction des Slaves
Бе trouvait le а ete СОПБегуее, tradition de construction
cadre de rependue sur ип tres large territoire
plus anciennes maisons slaves ava1ent lеБ Slaves 25 s'etendant des regions meri-
ип foyer termine ипе ealote faite еп russes autour des fleuves de
moellons. Comme voute de lа ealote n'etait Dniester et Boug 26 l' Allemagne de
раБ solide оп п'еп а retrouve 1ntactes Les Slaves dans Balkans, denomme а
que tr01s (Ш. 3). L'entree de lа se trou- cette Sclavinia, etaient alors indepen-
vait еп face du foyer et dоппаit sur le fleuve. dants tant роШјчие que eulturel,
La petite dimension de lа maison et БОП аггап­ de Byzance. НБ avaient apporte ауес еих lеиг
gement interieur tres modeste nous permettent propre eulture е! l'оп developpee quoiqu'ils Бе
de сопеlиге que lа demeure dans lа ап- soient trouves еп eontaet direet ауее lа рориlа­
сјеппе agglomeration slave servait d'abri Ноп byzantine qui НаН restee 29 .
lа nuit е! pendant les intemperies. Des l'апјуее des Slaves dans lа region de
stater que lа plupart des travaux il faut prendre еп eonsideration
passaient Биг l'еБраее libre autour des habita- РОББјЫе de la eulture, surtot mate-
tions ои l'оп а trouve entre autres СЬОБеБ lеБ ГЈеllе, des habitants byzantins ауее lesquels se
restes des fours. sont trouves еп contact plus ои moins intime.
Sur lе Боl de lа maison, surtou t pres du МаЈБ, ауес le temps lе гаlе de lа population
foyer, оп а trouve des outils еп os, de differen- Бlауе devenait de еп рlиБ grand Б! Ыеп

tes sortes d'alenes (Ш. 4), des amulettes еп qu' а lа {јп toute region devint slave. La
astragale (Ш. 5), des ЬоЫпеБ de fuseau. La се­ finalement fut telle чие lа vШе
se transforma еп vШе slave. La риЈБ­
ramique еБ! assez гаге. Роиг plus de surete sance et lа stаЬШsаtiоп de lа population slave
поиБ пе considererons contemporaine de сеБ dans ces regions se {оп! voir le changement
maisons slaves чие сеНе trouvee dans les сеп­ du nom seculaire de la vШе Singidunum еп
dres des foyers. Се чи'оп а trouve се sont des nom Бlауе de Belgrade. СеНе vШе deux sieeles
fragments de pots faits sur plateau mobile (Ш. et demi l'апјуее des Slaves ОНј-
7) ои sur tour de potier primitif (Ш. 8 et 9). ciellement nom de Belgrade еп