Мр СВЕТЛАНА В.

НЕДИЋ Годuшња1С -града Б еоzрада

"Њ. XX1V - 1977.

ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН БЕОГРАДА ИЗ 1923. ГОДИНЕ

По з авршетк у првог светског р ата Бео ­ ској страни, која, н а подесан начин, треба
град се нашао у НОВИМ условима, који су да се повеже са главном железничком ста­

се разл иковали ОД ОНИХ ПОД којима се раз­ ницом и Па нчевом. Предложено је укида њ е
вијао пре 1914. године . Београд је морао да к лан ичне пруге (пр у га која иде испод Ka ~·
од говори НОВИ М захтеви ма , ОДНОСНО да се лемегдана и спаја главну железничку ста­
развије у админис тративно, културно, ТРГО ­ ницу са станицом " Кланица " на месту дана­
ва ЧКQ и индустр и ј ска средиште ј ед н е веће .1иње Ду н ав-с т ан ице) и пр ојектовање кр уж ­
државе. ИСТО тако, Београд , који више ни ј е не железнице са електричн ом вучом. На
f.,ио погра н ични град, т реб ало је да п остане п рос тору између Београда и Земуна преДЫ1-
~нача јна желез ничка раскрсница и р ечно ijе ни су главно п р истаништ е и ранжирна
nриста ниште . ста ни ца. Прој ектантима је остављена сло­
Да би ове нов е потребе могле да буду бода у решавању питања гр адског саобра ­
задовољене, Бео град је морао да има гене ­ ћаја, али ј е посебно нагл аш ено да треба
рални урбанистички пла н. На пр едлог остварити што удобниј у везу дунавске и
~'дружења српских и нжењера и архитека­ са вске падине са платоом града.

та, Општински одбор Београда је на седни­ Тер ен и змеђу Калемегдана и Славије и

ЦИ одржаној 17. апр ила 1919. годи н е, ОД ~LУ ­ ~1у шанове и Немањине ули це, оз н аче н је
чио да и з врши потребне припре ме за р ас п и­ I{а о административни и т рговачки це н тар.

с.:ивање м еђ ународног конкурса за израду Н ај ва ж н ије јавне грађевине, као што су:
генералног урбанистичког плана Београда. но ви краљ евски двор, Општински дом,
Пр икупљање под атака и израда пр огр ама Берза, Н арод ни музеј, Оп ера, Академија
конкурса поверени су стручној комисији, наука и Ц ентрал на пошта , треба да буду
саставље ној од делегата Општине , м и ни ­ смештени око С к упштине и двора и на про­
ста рста ва и пр и вр едних удр у жења . Р адом стору ст арог гр обља (на месту данашњег
комисије р у ководио ј е архитекта Др агутин 'l'а шмај данског парка). У непоср едној бл и ­
Ј. Ъорђевић, професор 'Универзитет а.! К о­ з ини биле би у н иверзитетске згра де и На­
миси ј а је одржала десет седница и , на осно ­ род н а библиотека. Про стор око црк ве све­
ву п р икупљених података и ра змене ми­ т ог Саве предвиђен је за Патријаршију,
шљења , саставил а програм конкурс а. Овај Бо госло вију, Музеј српске цркве са библио ­
llрограм комисиј а је поднела Суду Општ иие теком и за нову сабориу цркву, посвећ ену
београдске 10. децембра 1919. годи н е. 2 светом Сави. Горњи град је резервисан за
У пр огр а му, који је и з р адила комисија, п отребе Мини старства војске и мор н арице,
Ilр ОСТОр и змеђу Карађорђеве и Мо р авс ке али п ројекта н ти треба да дају предлоге за
улице (Улица Слобо дана Пен еЗ ић а Крцу на) , будуhе уређ ење ово г терена. Доњи гр ад с е
Топчидерског друма (Б улевар војводе М и ­ сматр а слобод н им простором. У п рограму
шића), Топчидерске реке и Сав е, одређен се пр ец и зно наводе одређени блокови за
је за главну железничку с таницу и потреб е по тр ебе министарстава и уст анова. Пр ојек­
желез ничког саобраh.аја. Програм пр едвиђа тантима се стаВЈЪа у задатак да предв иде

11 једну нову железнич к у станицу на дунав- изградњу нових јавних грађевина , као што

301
l: ~ ЕТЛАНА В. НЕДИЋ

су СОКОЛСКИ ДОМ, Галериј а ликовних умет ­ димпеште, са сарадницима, за рад »SanLe,

ности, Конзерваторијум, Природњачки Ј1 beauUi, соттетсе et trajic«(. Две треће на­
Историјски музеј, Државна штампарија, граде добили су радови "Свети Сава" про­
А.кадемија ликовних уметности, Градско фесора Јозефа Брикса из Берлина и )}Da-
позориште, Државни савет и Телефонска 'nubius« урађен под руководством Густав а
централа. Блома, архитекте из Хамбурга. Три четврте
У програму је Топчидер означен као награде добили су радови "Војвода Мuшић Н
простор за ботаничку и З00ЛОШКУ башту. јулијуса Заборског, архитекте из Вршца,
:rIројектантима је указано на терене у прав­ »lmpartial((, који су израдили Н. Болоки и

цу Београд-Авала и Београд-Раковица, Ј. Давидеско, архитекти из Букурешта и

као најпогодније за будуhа предграђа. "Ој "На .м.оре" швајцарских инжењера Ал­
Стамбене блокове пројектанти ће решити берта Бодмера и Уроша Жикиhа. Откупље­

слободно, по савременим урбанистичким ни су радови »Sapienti sat(( Леополда Бау­

.iiачелима.
ера, архитекте из Беча, "Беоzрад 1918 -~­
i 948(( Франца Музила, архитекте из Ееча,
Општински одбор је прихватио програм
»Fm'um«( израђен под руководством швај­
конкурса који је израдила комисија на сед ­
царског архитекте Ро т мајера и "Престон,u­
ници одржаној 17. маја 1921. године. 3
Том
I ~a КараЬорЬевипа
Н
архитекте Емила Хем­
приликом, у текст про грама су унете неке
леа из Беча. Накнаде за савестан рад до ­
ыање измене и допуна кој а се односи на Ре­
били су архитекта Лерхер из Берлина за
јонску улицу. Траса Рејонске улице није
рад "С Х си, Јозеф Витмер, архитекта из
одређена, али је наглашено да она треба
Цириха, за рад »А . јит et mesure«, архитекта
Ј.;. а обухвата град с постојеhим предграђима,
Артур Пајер из Прага , за рад "Те.м.nо", Ма ­
а изван простора окруженог Рејонском ули­
тија Блеха, архитекта из Прага , за рад
цом налазила би се будуhа предграђа . СВр .­
»Praha - Beograd «( , Е. Генцмер, архитекта
ха Рејонске улице је ОМОГУћавање удобног
из Дрездена, за рад "Велuкu Беоzрад" и
саобраhаја на периферији града.
Карл Шнидингер, архитекта из .Љубљане,
На основу овако утврђеног програма, 17. за рад "Цар Лазар(l.7
~BГYCTa 1921. године - расписан је међу­
Неколико награђених аутора истиче да
народни конкурс за израду генералног ур­
је овај конкурс, у ствари, само конкурс
банистичког плана. Рок за слање радова
идеја, на основу којих Општина треба дг
био је 30. март 1922. године. 4 У саставу оце ­
изради Генерални план. Поред тога што су
њивачког суда били су, поред дома'ћих ин­
<.:е трудили да испуне услове конкурса, про­
жењера и архитеката, и по један представ­ јектанти су у својим радовима износили Ј1
ник француског и швајцарског удружења замисли које заслужују пажњу, и по који­
инжењера и арх итеката. Радом оцењивач­ ма се радови разликују једни од других. 8
ког суда руководио је председник Општине, У раду под шифром »Singidunum ?и­
Добра Митровиh." vissima«( наглашена је монументална аве­
Шестог маја 1922. године отворена је из ­ нија која полази од улаза у Горњи град и
ложба примљених пројеката у сали основ­ нде проширеном Узун- Мирковом, Васином
не школе код Саборне цркве. ПРИЛИКОi\-f и Александровом улицом (Булевар револу­
СЈтварања изложбе, председник жирија - !;,ије), поред старог гробља до данашњег
Добра Митровиh, саопштио је резултат Студентског парка. На овој авенији налазе
конкурса. 6 После детаљно г испитивања се тргови са групама јавних грађевина, као
гrриспелих радова, оцењивачки суд је за­ што су Министарство правде, Скупштина,
кључио да ни један рад не садржи решења ц рква св. Марка, Уметничка академија ,
свих питања постављених у програму кон­ у ниверзитетске зграде, библиотеке и Опера.
курса. Због тога, прва награда није ни до­ Остварење ове монументалне авеније изи­
дељена. Три друге награде добили су Ру ­ скивало би велике материјалне трошкове,
долф Берк, архитекта из Беча, са сарадни­ како због просецања саме авеније и руше­
цим а, за рад под шиФром »Singidunum nо­ ља великог број а зграда, тако и због тога
uissima«, Марсел Обертен, архитекта из што су аутори предвидели да се око аве­

Париза са групом сарадника за рад »ить;;; није просече нова правоугаона мрежа
magna« и Е:мерих Форбах, инжењер из Бу- улица.

302
 ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН БЕОГРАДА ИЗ 1923

"
'у" ':
\ . ~.'

' Z'
{/
ј/
,1.<
"/ А -.

Ур6аUUСТU'Ч1С1t пл ан Беоzрада из 1CO'li1CypCHOZ рада »Urbs magna«

Pla'n general d' urbanisme de la v Ше de B el grade portant lе chiffre »Urbs mаg1Щ « .

зоз
 СВЕТЛАНА В . НЕДИЋ

Аутори пројекта под шифром »Urbs На Ади Циганлији предвиђен је спорт ­

шаgnа« сматра ј у да ће постојеh.е гр адско ски центар са стадионом, базеном и тере ­
језгро временом постати посл о вни центар и нима за фудбал, хокеј, тенис и риболов.
да ће Београђани, који воле да живе у по­ Изван постојеhе градске територије ау ­
родичним кућама, становати у периферним тори предвиђају изградњу нових насеља по
зонама. Пројектанти предвиђају да ве град­ угледу на енглеске и француске вртне гра­
ска територи ј а да се шири у облику звезде, дове. 9
тако да ће између изграђених делова оста­ ';f раду под шифром »Sante, bea"te, соm­
-ти неизграђени терени као резерве просто­
тетсе et trafic« аутори се највише задржа ­
ра . Да би се повезали овако настали делови
вају на решавању проблема саобраhаја.
градске територије, аутори предлажу КРУ­
Пројектанти предлажу да железничка ста­
жни пут од Великог Села - преко Винче,
ница постане пролазна и да се изгради још
..."'Iештана и Белог Потока до Раковице. По ­
један мост на Сави, преко којег би ишли
стојеву градску територију пројектанти
обухватају кружним булеваром, који пола­ :.;;:.;::елезничка пруга, друм и трамвајска пру ­

::;и од главне железничке станице, иде пре­

га. Нова зграда станице била би окренута

ко Губеревца и Т оповских шупа (Ауто­ према Улици Милоша Поцерца. Између

команда), сече Александрову улицу, избија главне железничке станице и станице "Ду­

на главну пијацу, која је предвиђена у бли ­ нав" налазио би се тунел (од Карађорђеве
'~ ини железничке станице "Дунав", и дола ­ до продужетка Позоришне улице) којим би
зи до луке на Дунаву. Булевар је широк се кретали пешаци, аутомобили и трамва­
38 метара, а испод њега пролази метро. По­ ји, Између станице "Дунав" и обале Дуна­
ред ове кружне линије, аутори предвиђају ва, био би трг са хотелима, шеталиштем и
још три линије метроа: Земун-Велико Се­ цветним партерима,

ЛО, Славија-Авала и Губеревац-Ресник, с

У близини теретног пристаништа на Ду ­
краком према Железнику.
наву аутори предвиђају изградњу магаци­
Разматрајуhи питање железничког сао­
на и фабрика. Тако би се створила инду­
(јраћаја, аутори долазе до закључка да ће
стријска зона, па би, поред ње, требало
пруга која треба да се изгради од Београда
створити радничку четврт окружену пар­
до Котора, бити од прворазредног значаја.
ковима.
)Келезничка веза између главне железнич­
Рејонска улица обухвата насељену те­
ке станице и станице "Дунав" може да се
риторију и иде од Моравске улице, дуж
оствари вијадуктом изнад Карађорђеве и
Мокролушког друма (Булевар Франше Д'Е­
Босанске улице (Улица Гаврила Принципа)
переа), серпентинама према Смедеревском
и тунелом ко ј и се завршава испод Позори­
друму (Булевар револуције), силази Сла­
шне улице (Француска улица).
пујском улицом (Улица Димитрија Туцо­
Према овом пројекту, монументална
ilиhа) и долази до шеталишта код станице
авенија, широка 50 метара, везује Кале­
"Дунав". Изван територије окружене овом
Lv1егдан, Краљев трг (Студентски трг) и Цен­
улицом, у правцу према Топчидеру и Ава­
трални трг на Ташмајдану. На Краљевом
,ни, аутори предвиђају чиновничка насеља.
тргу налазили би се Општина, Штедиони­
Око Скупштине налазио би се трг с јав­
ца, Државна лутрија и Префектура. Из
ним грађевинама, као што су Опера, Позо­
Централном тргу била би министарс тва,
риште, Музеј ликовних уметности, ПРИ­
:~;аборна црква и двор. Од овог трга једна
родњачки музеј и Уметничка академија.
артерија води до Опере која гледа на Ули ­
Цркву светог Саве аутори замишљају окре­
цу краља Милана (Улица маршала Т ита) и нуту према "Улици Милоша Поцерца, тако
налази се на месту данашњег парка код да путници који стигну у Београд ВОЗО:\1,
Југословенског драмског позоришта. На -"10ГУ са станице да виде главну фасаду
Теразијама би се налазио видиковац, а на цркве.

i врђави - Акропољ, са спомеником срп­ У Топчидеру би се налазиле зоолошка и

ској војсци, На Бановом брду налазио би 60таничка башта. На Топчидерском брду и
се летњи двор, окружен парком. на Врачару предвиђени су видиковци.

304
 ГЕНЕРАЛНИ УFБАНИСТИЧКИ ПЛАН БЕОГРАДА ИЗ 1923

Горњи 'град би се сачувао као споменик, Раковици, а радничка дуж савске обале и
а у Доњем граду би се уредио парк који се у близини Крагујевачког друма (Булевар
надовезује на шеталиште на обали Дунава. ЈНА).
У раду под шифром "Свети Сава" по­ У раду под шифром »Impartial« предви­
себна пажња је посвећена железничком ђене су четири зоне. Првој зони припадају
саобраћају. 2Келезничка станица повезана грговачки центар града и секундарни цен­

је тунелом са подземном станицом која се три у стамбеним четвртима. У другу зону

налази испод центра града. Из подземне (;падају стамбене четврти, и то -четврти са
с rанице путници излазе лифтовима у халу густом изградњом (око трговачког центра),
над земљом. Овим пројектом предвиђена је четврти вила и радни-чка насеља. Трећа
и кружна железница око Београда. зона је индустријска и налази се на левој
Аутори рада под шифром »Danubius«( обали Саве и H~ Дунаву, према Вишњици.
}~ зносе веома смело решење проблема реч­ Четврта зона обухвата паркове.
IIOr саобраћај а. У раду се предлаже скре­ Две кружне артерије повезују секундар­
таље тока Саве и ствараље новог речног не центре у стамбеним четвртима. Они су
кйрита које би у правој линији водило са-в­ замишљени као тргови на којима су гру­
еку воду у Дунав. Старо ре-чно корито пре­ писане административне и школске зграде
творило би се у канал. Око овог канала и
и продавнице.
новог ре-чног корита развиј ала би се инду­
На левој обали Саве, између реке и трго­
стријска зона.
вачке луке, БИЛQ би Сајмиште. На Тврђави
Пројектанти су предвидели кружну же­
би се налазила платформа - видиковац,
лезницу која спаја главну железничку ста­
С палатом уметности а Дољи град би 6ио
ницу са станицом "Дунав". У вези с кру­
претворен у парк.
жном железницом је електрична железница
која води до подножја Авале, а одатле до Аутори рада под шифром "Ој 'На .м.оре"
с.иатрају да простор за Универзитет није
врха Авале продужава зупчана железница.
Веза између главне железни-чке станице и дОбро одабран, јер је мали, па предлажу да
се Универзитет подигне на Калемегдану.
еганице "Дунав" остварена је тунелом и
Дољи град би био претворен у парк. Ада
улицом која од главне железничке станице
Циганлија и Ада Хуја резервисане су за
зоди преко вијадукта до Зелено г венца а
спорт.
одатле Позоришном улицом до моста на
Цунаву. у раду под шиФром "БеО2рад 1918-
Око града предвиђен је прстен паркова. 19'18" исти-че се потреба грађења породич­
Ада Циганлија резервисана је за спортове. иих кућа. У радничким -четвртима поро­

На Калемегдану би се налазио нови двар. дичне куће би имале двориште у којем мо­
Аутор пројекта под шифром "Војвода }ке да се гаји поврhе и ситна стока. Чи­

Г"lишиn" највише се бави питаљем уређеља новничке четврти замишљене су као вртни

слободних површина. На Калемегдану би ггадови који се налазе на Врачару, Топчи:­

требало створити парк са споменицима и дерском брду и Дедињу. Око градске тери­
Tt:::pacaMa. Ту би се налазио двор, Соколски торије иде Рејонска улица која има дрво­
дё)м И неколико музеја. Дољи град је спо­ реде и широка је 42--45 метара.
јен мостом С Ратним острвом, које је зами­ у раду који је потписан шифром »Fo-
шљено као место за излете и спортове. Од П1, m«, предлаже се одређиваље висине
Топчидера успиља-ча води до врха Дедиња, зграда. У центру града подизале би се
гце би се налазио торањ - видиковац. Овај зграде које имају највише три спрата, ::1.
'Гораљ и тораљ на врху Вра-чара, повезани зграде подигнуте ван центра имале би нај­
су кружним путем. Аутор предвиђа види­ више два спрата. Јавне грађевине могле би
ковце код "Москве" и на Ташмајдану. Из­ да имају и већу висину. Стамбене -четврти
градља вила предложена је око Смедерев­ биле би одвојене од индустријске зоне по­
ског друма, на Топ-чидерском брду и у јасом зеленила. На месту старог гробља
ДОЛИНИ Мокролушког потока (поред МОКРО­ аутори предлажу форум С'. јавним грађеDИ­
лушког друма). На граници Мокрог .луга нама, окружен алејом са дрвећем, цветним
нредвиђена је вртна -четврт. Чиновни-чка партерима, травњацима, фонтанама и ба­
насеља била би око Авалског друм а и у зенима. На врху Топчидерског брда предви-

305
С]ЈЕТЛАНА В, НЕ,1IИЋ

ђсн је видиковац , Ратно острво је резерви­ програму конкурса, чланови жирија су

сана за спортове, закључили да треба образовати стручну
Аутор рада под шифром "Престоuuv,а комисију која би појединачна добра реше­
Кйрааорђевunа.:( предвиђа стварање Рејон­ ња из награђених радова повезала и до ­
ске улице широке 30-48 метара, која има вела у склад. Ова комисија давала би
важну улогу у градском саобраhају јер до­ упутства техничком бироу који би израдио
, дирује железничке станице, пристаништа пдан. Рад комисије трајао би до краја 1922.
я , пијаце , Ван Рејонске улице налазе се године. Општински одборници су усвојили
предграђа, као што је војничко предграђе предлог жирија, али су у исто време изра­
које се простире дуж Крагујевачког друм а, зили мишљење да би пре израде Генерал­
:и радничка колонија између Чукарице и ног плана, или упоредо с његовом израдом,

)Каркова. Горњи град је резервисан за дВОР требало утврдити градски рејон и израдити
а Доњи за спортове. На Ратном острву на ­ НОDИ Грађевински закон. ЈО
лазила би се плажа, Аутор предлаже да се Стручна комисија је одржала 76 седни­
на Авали изграде хотели и санаторијуми и ца. Посао је био подељен на три секције.
да се уреде терени за зимске спортове, Око Прва секција решавала је питања о при­
l\'Iиријева и Калуђерице подига о би се по­ стаништима и кејовима, друга о железни"Ч­
јас шума кој и би штитио град од кошаве. КОМ саобраhају а трећа о унутрашњој регу­
'у раду под шиФром »А fur et mesure« Јнщији вар о ши. Пословима око израде
предлаже се стварање булевара широког Генералног плана руководио је Ђорђе Ко­
'4'0 метара који полази од главне желеЗНИ~I­ ваљевски . 1I Јула, 1923. године Генерални
ке ст~нице, иде поред будуhег црквеног план је био израђен, а усвојен је на седници
'-центра код цркве светог Саве, поред ве­ ОilШТИНСКОГ одбора одржаној 10. августа
лике пијаце у Милешевској улици ("Улица 1923. године. 12 План је одобрио министар
Саве Ковачевиhа), сече Александрову и грађевина 19. јула 1924. године. 13
иде према гробљу и станици "Дунав". Доњи 'у Извештај у о Генералном плану14 чла­
град је замишљен као јавни парк, а у Г ор­ нови комисије нарочито истичу потребу
љем граду би се налазила монументална, стварања трговачког и административног
али једноставна грађевина (министарство центра, стамбених четврти и индустријске
или музеј). зоне, Предвиђено је више зона с већом или
Аутор рада под шифром "Te.Atno(( сматра мањом густином изградње. Прва зона обу­
Д<l је правоугаона мрежа улица погрешно хвата терен од Калемегдана до Славије и
примењена у Београду, који се простире на од Немањине до Радни"Чке улице ("Улица
бреговитом терену. Пројектант сматра да Ђуре Ђаковиhа). На овом простору предви­
улице морају да се прилагоде терену, како iJl:::HO је више паркова, тргова и пијаца. На­
због удобности, тако и због уштеда у вези сеље средње густине пружа се од прве зоне

с нивелацијом. Стрми терени, непогодни за до Делиградске и Катаниhеве у лице и до

градњу, били би покривени зеленилом. Ау­ буду"ег Булбудерског булевара. Насеље
тор предлаже да се само на гребену подижу мање густине простире се на терену ОД
комплекси јавних грађевина, а да се на па­ Вајфертове пиваре (код "Мостара"), преко
динама зидају породичне куће . У раду је Крагујевачког и Смедеревског друма до
пгедвиђено рушење зграда и стварање пар­ радничког насеља. Радничко насеље пла­
и:а на простору између железничке станице нирано је на Карабурми и замишљено је
и "Москве". Веза између железничке ста­ као четврт са пуно зеленила и са улицама

нице и Теразија остварила би се жичаНQМ које се пружају у виду концентричних че­

же.лезницом, која би превозила путнике од твртина кругова. Ретко насеље налази се
станице до терасе код "Москве". Градска на периферији града и предвиђено је за
територија била би окружена појасом иэrрадњу вила и мањих стамбених зграда.
вртова . На рановом брду и Топчидерском брду
На седници Општинског одбора одржа­ предвиђена је изградња вила. Чукарица је
нај 29. маја 1922. године, "Чланови оцењи­ означена као предграђе у коме треба да се
вачког суда поднели су извештај о резул­ подижу мање фабрике и раднички стано ­
татима конкурса. Пошто ни један од проје­ ви: . Индустријска зона развила би се на
ката није решио све проблеме наведене у Дунаву, код Великог Села, с тим што ово

306
 ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИ '-IКИ ПЛАН БЕОГРАДА ИЗ 1923

подручје треба да добије засебан урбани­ Периферне делове градске територије

стички план. повезује Рејонска улица, која се надовезује

Нарочита пажња посвећ.ена је питању на Савски и Дунавски булевар и прави

саобраhаја. По стојећа железничка станица прстен око града. За трамвајски саобраhај

биnе главна п утничка станица, поставе про­ планиране су радијалне, кружне и дијаме­
традне линије.
лазна и добиhе још једну зграду у Кара­
ђорђевој ули ци. Главна теретна станица у И звештај у о Генералном плану по­

налазиliе се поред будуhег дунав ског при- себно поглавље посвеhено је зеленилу.

Г еuера љnи yp6a1tUCT-UЧКU nл.ан Бео zрада из 1923. zодuuе

Plan general d'1trЬаnisше de {а ville de Betgrade ае 1923.

стзништа. Пор ед ових главних станица, Предвиђ ено је уређење паркова на Таш­
кОје су спојене тунелом, предвиђена је ран­ мајдану и Калемегдану и проширење
жирна станица у Макишу и мала теретна парка на Краљевом тргу. На Топчидер­
станица на Црв еном крсту. Локални пут­ ск ом брду предвиђен је велики парк
нлчки и теретни саобраhај одвијаhе се кру­ - и злетиште. Овакав парк, само још
жном железницом са станицама Топчидер, веће површин е, предвиђен је и поред
Бањица, Маринкова бара и Миријево. При­ Лаудоновог шанца, на Звездари. У овом
станиш те на Дунаву и регулација савске и парку налазили би се санаторијуми, ре­
дунавске обале дати су само као идеје које сторани, павиљони и терасе. Са овим пар­
треба разрадити кад се прикупе потребни ком повезан ј е појас зеленила који се пру­
подаци. жа дуж Чубурског потока (на месту дана-

'" 307
СD.Е'I Л АНА В. НЕДИЋ

шњег Булевара Црвене армије). Излетиште КОllе ул ице улази на Калемегдан налази"t.е
с ресторанима и терасама п реДВ И ђено ј е и се Народни музеј,
на врху Бановог брда. Топчиде р , Кошут­ Посебно је обрађен Трг светог Саве, на
њак, Ратно острво и Ада Циганлија БИће ко ј ем ће се, поред нове цркве светог Сав е ,
и с т о тако претворени у паркове. Н а Ратном
налазити Па тријаршија, библиотека , М узеј
острву и Ади Циганлији налазиhе се спорт­
српске цркве и колонада кроз коју се пру­
ски терени.
жа поглед према Авали.
Постојеhа мрежа улица у главном је за­
Преко падина предвиђени су вијадукти ,
држана, с тим што је предв иђен о да се
и 'Го у продужетку З р ињске у лице (Улица
поједине уске улице прошире и да се кроз
Ј'енерала Жданова), у продужетку ДеЛJi- '
Be~le блокове просеку нове улице. 1 5 На ду­ градске, на Булевару ослобођења (Булевар
Н.1вској падини предвиђена ј е дијагонална ЈНА), у Ки'!евској (Улица Максима Горког),
веза између Душанове и Дечан ске улице Жичкој, Гробљанској (Рузвелтова улица) и
..
СУ ,ица Маше Пијаде). Планиран је и про ­ у продужетку Улице Старине HOBaKa. 16
дужетак Бранкове улице који води до Остварење Генералног плана било је
предвиђеног савског моста. Пројектован је rч:. ahено многим теШКОћама, тако да неко ­
и nродужетак Коса н чиhевог венца до Бо­ ЈIИКО значајних замисли није спроведено
санске улице. Између Косанчиhевог венца у ;:Ј;ел о.17 То је , пре свега, истицање при­
и Карађорђеве улице замишљена је Houa родног положаја Београда. На природним
улица, повезана с Косанчиhевим венцем и у зв иwењима у граду и ближој о колини

Карађорђевом улицом степеницама у про­ биле су предвиђене терасе за посматрање .

!.Iужетку Улице краља П етра ("':1 лица 7. Планом је предвиђено уређење речних об а ­
ла, односно стварање кеја са шеталиштем
ј Yw
"Ia) , Косанчиhев венац обрађен је као
и љегово повезивање с постојећОМ мрежо:м:
тегаса.
УЛ;1ца, Није остварен ни прстен зеленил а
Између "МосквеН и "Балкана" предви­
око града, ни Рејонска улица. Пошто је
t1енй. је тераса - видиковац у два нивоа.
гp~\ДCKa територија п ружала пипке дуж
На терену око Скупшти н е планирана је IIрнлазних путева, наста ј али су нови кра ­
изградња јавних грађевина - министар­ јеви који нису били међусобно повезани.
става, Општинског дома и Централне по­ Рејонска улица би повезала те крајеве, слу­
ште. На простору Тркалишта (терен између ЖИЈlа би као шеталиште и одвајала би град
Булевара револуције, Рузвелтове, Улице 27. од будуhих пред грађа, међу којима се исти­
марта и У лице Бориса Кидрича) предви­ че радничко предграђе на Карабурми које ,

ђеи је комплекс универзитетских зграда. таКОђе, није остварено. П ошто је било

пр ~двиђено да се Рејонска улица повеже са
у 'Улици кнеза Милоша п редвиђено је
савским и дунавским кејом, читава градска
поди з ање више зграда за министарства.
територија била би окружена булеваром и
На Калемегдану, у Горњем граду моrла би се сматрати целином чији делови
предвиђени су Историјски, Етнографски и мораЈУ да буду у међусобној повезаности и
Војни музеј. На месту где се из Узун-Мир- СК.11аду .

НАПОМЕНЕ

1 Остали чл а нови комисије били су: Андра представници Министарства народног з драв­
Јовановиh , инжењеријски пуковник, Аца Пе­ љ а , Душа н Пантиh и Зафир Станковиh , пр ед­
тровић, инжењер , Бранко Таназевић , Јефта ставници Мини с тарства трговине, Драгиша
СтефаНОВl1ћ, Милан Андоновић и Милан Јо­ Мирковиh , управник Водовода , Ђо р ђе Ра дој­
ванов и h-Батут , професори Универзитета, Ве­ лов ић , члан Трговачке коморе , Јов а н См еде­
селин Лучиh, шеф Канализационог одсе ка , рев а ц, члан Занатске коморе, Мил. Васиh , на ­
Војислав Кујунџић и Слободан Рибникар , челник Министарства шума , Милан Милосав-

308
 ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН БЕОГРАДА ИЗ 1923

љеВИЋ и Сергије ПаВЛОВИЋ Максимов, пред­ професори Универзитета , Ранислав Аврамо­

ставници Министарс т ва пољопривреде и вода, ВИЋ, ПОМОћНИК министра саобраћ.аја, Пера По­
Миладин Ћорић, начелник Министарства сао­ повић, начелник Министарства грађевина,
браЋаја, П ера Поповић и Филип Трифуновић, Милан М. Ј овановић., инспектор Генералне
представници Министарства грађевина, Свет. дирекције вода, Влајко Поповић и Таса Мило­
Предић, секретар Индустријске коморе и Воја јевић , архитекти, Милош БоБИћ и Димитрије
Ђорђевић, Лука Ћеловиh, Риста Одавиh, Сто­ НаУМОВИЋ, инжењери. Шеф бироа био је ин­
јан Вељковић и Таса Милојевиh, општински жењер Ђорђе Коваљевски, а секретар коми­
одборници. сије Јован И. Обрадовић, кога је заменио Дра г .
2 О уређељу Београда. Извештај комисије, Миленковић.
одређене од стране Одбора Општине града
12 Записник одборских одлука са XVIII
Београда, Београд, 1920. ванредне седнице Одбора Општине београд­
3 Програм стечаја за израду Генералног ске, одржане 10. августа 1923. Г., Историјски
плана о уређељу и проширењу Београда, Бео­ архив Београда, Записник одбор ских одлука
град, 1921. за 1923. г.

4 Исто, стр. 17- 19. П римљен је генерални план Београда,

5 Чланови жирија били су, поред председ ­ Време, 11. VПI 1923, IП, бр. 589, стр. 5.
ника Општине, Шифло, архитекта из Париза, Седница општинског одбора, Политика , 11.
Едмон Фасио, архитекта из Женеве, Драгутин VIП 1923, XIX, бр. 54g4, стр. 4.
Ћорђевић и Влада МИ Т РОВИЋ, професори Уни ­
Ј3 Draga Vuksanovic-Anic, Urbanisticki
верзитета, Ранислав Аврамовић, помоћник ми­
razvitak Beograda и periodu izтeau dva svet -
нистра саобраЋаја, Пера П оповић, начелник
ska rata (1919- 1941), Istorija ХХ veka. Zbornik
Министарства грађевина, Милан М. Ј овано ­
radova IХ, Beograd, 1968, str. 471.
вић, генерални инспектор Дирекције вода,
Влајко П оповић и Бранко Поповић, општин­ 14 Извештај о Генерално м плану за град

ски одборници. Београд, који је израдила комисија саставље­

на решењем Одбора и суда Општине београд­
Генерални план Београда, Време, 7. IV
1922, П, бр. 109, стр. 3. ске од 29. маја 1922. године, Београд, 1923.
Будући Београд, Време, 1ГЈ. IV 1922, II, бр. Генерални план Београда. Подела града,

112, стр. 3. Време, 14. VПI 1923, ПI, бр. 592, стр. 5.
6 Генерални план Београда. Награђени Генерални план Београда. Мрежа са обра­
пројекти , Време, 7. V 19'22, II, бр. 137, стр . 3. ћајница, Време, 15. VIII 1923, III, бр. 593, стр. 5.
Имена награђених, Политика, 7. V 1922, 15 ПостојеЋа и планирана мрежа улица
XVIII, бр. 5041, стр. 2- 3. могу да се упоређују на плану:
1 Радови ))Urbs magna«, »Sante, beaute, Генерални регулациони план за град Бео­
commerce et trafic«, »Danubius«, »Војвода Ми­ град. Израдио по одобреном плану инж. Ј 0-
шић«, ))Impartial«, )Ој на :море«, »Бf'9град ван И. Обрадовив, инспектор Мин . Грађевина.
1918- 1948«, »Forum«, »)Престоница Карађорђе­ 1924. [Постоји и издање из 1927. г.].
ВИЋа«, )}А fur et mesure« и »Теi\IПО« чувају се у
На овом плану су црвеном бојом означене
Библиотеци града Београда. То су, у ствари,
пројектоване улице и зграде преко катастар­
само текстови, без планова, изузев рада »Urbs
ског плана: План града Београда. Размера
magna« који садржи фотокопије планова.
1 : 10 000. Израдила Катастарско Оделење Оп­
8 Приказ радова који су добили другу и штине Београдске за своје потребе 1921.
трећу награду објављен је у чланку: М. С., Планови се чувају у Библиотеци града
Нови Београд, Политика, 7. V 1922, XVIII, бр. Београда и Музеју града Београда.
5041, стр . 1;-3. 16 М. ИЛИЋ-Агапова, нав. де:rо, стр. 437-
9 Др Марија ИЛИЋ-АгаПОЕа, И.fLустрова1iа 441.
историја Беozрада, Бео:'рад , 1933, стр. 435-437. Арх. Милош Сомборски, Развој Беоzрада
10 Записник одборских одлука са Х ван­ uз.меЬу два рата [У књизи:] Београд. Генерал­

редне седнице Одбора Општине Бео градске, 0- ни урбанистички план 1950, Београд, 19'51, стр.
држане 29. маја 1922 . г., ИСТОРИЈСКИ архив 40-51.
Београда, Записник одборских одлука за 17 Друштвени услови под којима се одви­
1922. г. јало остварење Генералног плана приказани
су у радовима:
11 Чланови комисије били су: председник
Општине Добра Митровић (касније га је заме­ Оливер МИНИЋ, Развој Беоzрада и њеzова
нио Бора П ајеВИЋ), по т председник Општине архитектура UЗЈtеђу два рата, Годишњак гра­
Бора Пајевић (заменио га је Шемајо Демајо), да Београда, књ. 1, 1954, стр. 180-182.
Аlщра Стевановић., Драгутин ЋорђеВИЋ, Драг. D. VuksапоviC-Аniс, nav. delo, st1·. 464-
Спасић, Влада Митровић и Бранко Поповић., 487.

309
СВЕТЛАНА В. НЕДИЋ

PLAN GENERAL D'URBANISME DE 1923 DE LA VILLE DE BELGRADE

SvetLana N edic

Le concou r s international POU 1~ le projet
d'un рlап gen eral d'urbanisme de lа vШе de
Беlgгаdе а ete ouvel't еn 1921. Le p1-"ogramme а
Не fait раг ипе commission speciale. 11 рге ­
voyait 1а solutoin du noeud ferroviaire, lа divi -
sion de lа уil1е е п zones administrativ'e et resi-
dentieHe et lа concentration des edifices publics.
Соmmе аиСUП des projets du concours пе f ut
accepte оп а сгее ипе commission speciale роиг
ёlaboгeг l е plan. Le рlап general а cte fait еп
1923 sous l а dil'ection де Djordje Kovaljevs ki.
Le рl а п donnait l а solu tion деБ геБеаих ferrovi -
ајге , flu vial et l'outier, ainsi que dcs voies д е
circu lation игЬ а јпе. Le plan ргеУОУ<1Н lа divi-
Б јоп d e lа уillе еп quatre zones d'apres l а den-
site des batiments construits ои ао construire. Оп
prevoyait aussi l а formation des епs~mblеs, деБ
blocs de batiments publics, ainsi quc lа creation
des parcs, jardins et liеих d'excursion. Les Рl'О­
jets lеБ plus importants n'ont pas ete realises.
Се sont lа mise еп у аlеиг de lа positian geogra -
phique et territoriale de lа viHe, l'amenagement
des rives des fleuves, lа creation d'ur:e ceinture
d e verdure autour de lа уil1е , lа construction des
residences ouvrieres dans lа ban1ieuE; et lа cre-
ation des boulevards periferiques. .