Fizikalna terapija

Prednosti magnetne terapije

Zajedno sa laserskom terapijom, magnetna terapija predstavlja osnovu svakog modernog

terapijskog protokola u svim zdravstvenim ustanovama u kojima se primenjuje fizikalna
terapija. Magnetna terapija pokazuje niz prednosti u lečenju, pre svega zbog širokog spektra
oboljenja gde se može primeniti, pacijenti je jako dobro podose i im mali broj kontra
indikacija.

Ona smanjuje otok i zapaljenje, smanjuje bol i ubrzava regeneraciju tkiva.

Niskofrekventno magnetno polje utiče na ćelijsku membranu tako što povećava njenu
propustljivost. Time se ubrzava ćelijski metabolizam i povećava iskoristljivost kiseonika i
hranljivih materija u tkivu. Kod bolesti taj promet materija je usporen na nivou ćelije i
njegovim ubrzanjem se podstiče ozdravljenje.

Kao posledica dejstva magnetnog polja dolazi do širenja krvnih sudova i bolje prokrvljenosti
tkiva na koje je delovala.

Magnetna terapija se može primeniti lokalno, na ograničenom polju, gde se izbegavaju bilo
kakvi sporedni efekti na druge sisteme u telu. Time je broj neželjenih dejstava sveden na
minimum, što je i jedna od najvećih prednosti magnetne terapije. Može se primeniti i kroz
odeću, pa čak i kroz gips, što je čini terapijom izbora kod stanja koja zahtevaju dugotrajnu
imobilizaciju.

Ono što je još jedna velika prednost ove vrste terapije jeste to što se ona može izvoditi i u
kući pacijenta. Tom prilikom, pacijenti prolaze kroz obuku u korišćenju aparata i potom
samostalno sprovode terapiju. Brojne su prednosti ovakvog sprovođenja terapije, a pre
svega, to je mogućnost maksimalno efikasnog tretmana. Neka od najčešćih stanja kod kojih
se magnetna terapija primenjuje, jesu prelomi kostiju, povrede, artroze ili osteoporoza.
Magnetna terapija skraćuje vreme oporavka, gde se posebno ističe primena kroz
imobilizaciju kod preloma i povreda, gde se po skidanju imobilizacije značajno skraćuje
period oporavka.

Laserska terapija

Laser je jedna od najmlađih metoda koja se koristi u savremenoj medicini, a uprkos tome,
toliko je prihvaćen da u većini medicinskih grana predstavlja nezamenljivo sredstvo. Sami
začeci lasera potiču još od Ajnštajna, pre gotovo sto godina, a, ukratko preveden na srpski
jezik, njegovo ime označava pojačanje svetlosti stimulisanom emisijom zračenja. Danas je
laser nezamljiv u hirurgiji, fizikalnoj medicini, traumatologiji, dermatologiji, kozmetici,...
Laseri se u zdravstvenim ustanovama nazivaju žargonski mekim i tvrdim, što predstavlja
sinonime za lasere niske i visoke snage. Laseri visoke snage svoju primenu su našli u hirurgiji,
dok se laseri niske snage prvenstveno koriste u fizikalnoj medicini.
Snaga lasera, izlazna snaga laserskog zraka, talasna dužina, energija zračenja, fokus laserskog
zračenja, ukupna energija laserskog značenja, kao i režim rada (kontinuirani ili impulsni) su
parametri koji određuju efekte primene lasera i moraju da budu precizni pre nego što se
laser primeni u praktičnom radu.

Dejstvo lasera u medicini je mnogobrojno. Biološke promene do kojih dolazi tokom laserske
terapije posledica su, ne samo tretiranog efekta, već i odgovora domačina, koji se sastoji u
promeni metaboličkih aktivnosti koje traju i do mesec dana.

Refleksno-terapijskim nadražajem na određene biološke aktivne tačke na koži, pokreću se

procesi sinteze različitih biološki aktivnih supstanci, koje imaju analgetičko, antiinflamatorno
i antiedematozno regulativno dejstvo.

Ovom vrstom terapije se i stimuliše rast ćelija vezivnog tkiva, tkiva tetiva, koštanog tkiva, kao
i ćelijska regeneracija nervnih ćelija.